ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ ЭНЦИКЛОПЕДИЯСИ

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Størrelse: px
Starte visningen fra side:

Download "ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ ЭНЦИКЛОПЕДИЯСИ"

Transkript

1 ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ ЭНЦИКЛОПЕДИЯСИ Ч ҲАРФИ «Ўзбекистон миллий энциклопедияси» Давлат илмий нашриёти ТОШКЕНТ Ушбу китобдан фақатгина шахсий мутолаа, танишиб чиқиш мақсадида фойдаланиш мумкин. Тижорий мақсадда фойдаланиш (сотиш, кўпайтириш, тарқатиш) қонунан тақиқланади. Ч ўзбек Кирилл алифбосининг йигирма бешинчи ҳарфи. Тил олди, қоришиқ (т+ш), шовқинли, портловчи, жарангсиз ундош товушни ифодалайди. Ушбу ҳарф (товуш) сўзнинг бошида (чаман, чигит, чўл), ўртасида (аччиқ, кичик, сочиқ) ва охирида (ишонч, кеч, тинч) кела олади. Баъзан ушбу товуш жарангсиз ва портловчи товушлардан олдин келганда, ч>ш, ч>с каби талаффуз этилади (маc, қочди>қошти, учта>ушта, уч сўм ус сўм каби), лекин бу фонетик ҳодиса имлода акс этмайди. Туркий халклар, жумладан, ўзбек халқи учун умумий бўлган ёзувларда Ч ҳарфи ўзига хос шаклларда учрайди. ЧААТАС (хакасча уруш тоши) Минусинск сойлигидаги (Хакасиядаги Абакан ва Енисей дарёлари ҳавзаси) мозорқўрғонлар ва археологик маданият (6 9-а.лар)нинг номи. Тошдан бунёд этилган қўрғонлар вертикал тош плиталар ва стела (устунлар) билан қопланган. Бу стелаларнинг баъзиларида Урхун-Енисей битиклари учрайди. Қўрғонларнинг тош лаҳадларида марҳумлар куйдириб дафн этилган, маййит атрофига овқат ва ичимлик қолдиклари бўлган идишлар қўйилган. Зодагонларга тегишли катта қўрғонлар (диаметри 30 м гача) дан олтин ва кумушдан ясалган идишлар, қурол-аслаҳа, эгар-жабдуқ ва б. топилган (қ. Уйбат Чаатаси), бу қўрғонларнинг атрофи оддий жамоа аъзоларига тегишли кичик мозорқўрғонлар билан ўралган. ЧАБУКИАНИ Вахтанг Михайлович [ (12.3) Тбилиси 1992] балет артисти, балетмейстер, балет мактабининг йирик усталаридан. Халқ артисти (1950) й.лар Ленинград опера ва балет театрида, й.лар Грузия опера ва балет театрини, шунингдек, кутубхонаси 1

2 й.лар Тбилиси хореография билим юртини бошқарган. Базиль («Дон Кихот»), Отелло («Отелло»), Альберт («Жизель»), Зигфрид («Оққуш кўли»), Жером («Париж алангаси») каби партиялари билан балет чўққисига кўтарилган. «Синатле» (Г.В.Киладзе), «Горда» (Д.А.Торадзе), «Аппассионата» (Л.Бетховен) ва б. балетларни саҳналаштирган. ЧАВАНДОЗЛАР 1) бир қатор антик давлатлар (Қад. Афина, Рим ва Фессалия)да аслзодалар қаторидаги имтиёзли табақа. Улар аслзодалар каби катта мулкларга эга бўлган. Ч. таркибига катта ер эгалари, ҳарбийлар, судхўрлар, йирик савдогарлар ва б. кирган; 2) Сосонийлар Эронидаги алоҳида ижтимоий табақа бўлиб, Ғарбий Европадаги рицарликка яқин турган; 3) от чоптириш, улоқ чопиш, отда ўйнаш санъатини эгаллаган одам. ЧАВАТИ оширилмаган (хамиртурушсиз) хамирдан тайёрланадиган нон тури. Илиқ сувда оддий ошхамир қорилади ва мин. ўраб тиндирилади. Сўнгра хамирдан 200 г ли зувалалар узиб, ўқловда юпқа (2 мм) килиб ёйилади (ёймани пичоқ билан энибўйини см қилиб кесиш ёки зувалани кичикроқ олиб нон шаклида ёйиш хам мумкин). Ясалган юпқа хамир қизиган тандирга ёпиб пиширилади. Қуртова, ширчой, қайнатма шўрва каби таомлар билан бирга истеъмол қилинади. Парҳезлик хусусиятга эга. ЧАВГОН (форс. учи эгри таёқ) отда ўйналадиган жамоавий спорт ўйини. Қад. Шарқда Ч. чорвадорлар ўйини сифатида пайдо бўлган. Кейинроқ отлиқ аскарларнинг машғулотига айланган. Шарқ халқлари Ч. тўпини «гўй», эгри таёғини «чавгон» дейишган. Шу боис бу ўйин «гўйчавгон» деб ҳам аталган. Бу тарихий қўлёзмаларда ўз ифодасини топган. Махмуд Кошғарийнинг «Девону луғотит турк», Юсуф Хос Ҳожибнинг «Қутадғу билиг», Абдураззоқ Самарқандийнинг «Мажлаи саъдайн ва мажмаи баҳрайн», Заҳириддин Муҳаммад Бобурнинг «Бобурнома» асари ва б. манбаларда Ч. ўйинига оид кимматли маълумотлар бор. Айниқса, Абдулқосим Фирдавсийнинг «Шоҳнома», Унсур алмаолийнинг «Қобуснома» асарларида Ч. ўйини муфассал берилган. 16-а. миниатюра мактабига мансуб номаълум мусаввирнинг «Чавгон ўйини» асарида бу ўйиннинг қизғин лаҳзаси тасвирланган. Абу Абдуллоҳ Рудакий, Абдураҳмон Жомий, Алишер Навоий Ч. ўйинидан илҳомланишган ва ажиб ўхшатишлар яратишган. Бу анъана Шарқ адабиётида ҳамон давом этиб келади. Ёзувчи Примқул Қодировнинг «Ҳумоюн ва Акбар» тарихий романи бобурий маликаларнинг Ч. ўйинига тайёргарлигини тасвирлашдан бошланади. Тарихий манбаларда ёзилишича, Ч. ўйини айнан бобурийлар салтанати даврида Ҳиндистонда кенг оммалашган й.да Ҳиндистонда хизмат қилаётган инглиз отлиқ аскарлари Ч. ўйинига қизиқиб қолишган ва дастлабки мусобақаларни ўтказишган й.да Буюк Британияда Ч. (поло) мусобақаси ташкил қилинган. Шу тариқа Ч. олдин Европа, кейин Америка давлатларига тарқалган. 1900, 1904, 1920, 1924 ва 1936 й.ларда бўлган олимпиада ўйинлари дастуридан ҳам жой олган. Замонавий Ч. ўйини (ҳоз. кўплаб давлатларда «поло» деб аталади) майдоннинг ўлчами 274x182 м, ёғочдан тайёрланадиган тўпининг диаметри 8 см, оғирлиги г, икки ёндаги дарвозаларининг эни 8 м дан, ўйин вақти 56 мин. (7 мин.дан 8 бўлим). Мусобақалашаётган икки жамоадаги 4 тадан отлиқ ўйинчи қўлларидаги учи эгри таёқ (клюшка) ёрдамида тўпни рақиб дарвозасига киритишга ҳаракат қилади. Ўйинчиларга учрашув давомида отларини ўзгартиришларига рухсат этилади. Ҳоз. кунда Ч. ўйини Франция, Аргентина, АҚШ, Мексика, Буюк Британия, Италия давлатларида ривожланган. Асрор Мўминов. кутубхонаси 2

3 ЧАВЕС (Chavez) Фриас Уго Рафаэль ( , Баринас штати) Венесуэла давлат арбоби. Ҳарбий билим юртини тугатган (1975). КОМАКАТЕ ташкилотида ҳукуматга қарши яширин фаолият билан шуғулланган й.лар охири 1990-й.лар бошида ташкилот ҳаракати фаоллашган. Ч й. 4 фев.даги армия колонналари исёнига раҳбарлик қилган, аммо ҳукумат исённи бостиришга эришган ва Ч. қамоққа олинган й. авф этилган; озодликка чиқиб яна сиёсат билан шуғулланган. Президент сайлови кампаниясида қатнашиб, ғолиб чиққан ва 1998 й. дек.дан Венесуэла Боливар Республикаси президенти. ЧАВЧАВАДЗЕ Илья Григорьевич [ (8.11), Кварели (12.9), Тбилиси] грузин ёзувчиси ва жамоат арбоби. Петербург университетида ( ) таҳсил кўрган й. ватанига қайтиб, грузин адабиётидаги инқилобийдемократик йўналишга бошчилик қилган й.дан эътиборан адабий фаолиятдан ташқари, давлат ва жамоатчилик муассасаларида ҳам хизмат қилиб, 1861 й. ислоҳоти туфайли дворянлар ва деҳқонлар ўртасидаги муносабатни мувофикдаштириш ишлари билан шуғулланган. Узок, йиллар грузинлар ўртасида саводхонликни тарқатиш жамиятига раис, «Иверия» газ.га мухаррир ( ) ва грузин драматурглари жамияти ҳайъатига раҳбар (1879 й.дан) бўлиб ишлаган й.да эса Давлат кенгашига аъзо этиб сайланган. Ч. Тбилисидан Сагурамога кетаётганида чор охранкаси жосуслари томонидан улдирилган. Ч. ижоди 19-а.нинг 50-й.ларида бошланган. «Рўё» (1859), «Бир неча манзара ёки Қароқчи ҳаётидан бир лавҳа» (1860) достонлари ва «Фақир кишининг ҳикояси» ( ), «У ҳам одамми?» ( ), «Отарнинг беваси» (1880) қиссаларида Ч. фузин жамиятидага синфийтабақавий зиддиятларни, меҳнаткаш халқ ҳақ-ҳуқуқларининг поймол қилинганини акс эттирган. Табиат тасвирига бағишланган «Кварели тоғларига» (1857) сингари айрим шеърларни истисно қилганда Ч.нинг поэтик асарларида ҳам ватанпарварлик ғоялари устуворлик килган. Шоирнинг халқ ижоди асарлари сюжети асосида ёзилган «Дарвеш» (1883) достонида инсон жамиятда яшаши ва шу жамиятни такомиллаштириш йўлида меҳнат қилиши лозим, деган фикр олға сурилган. Грузин адабий тилини халққа яқинлаштириш ва грузин адабиётида реалистик тасвир теранлашувида Ч.нинг хизматлари катта. Асарлари кўплаб тилларга таржима қилинган. Шоир Матцминда тоғи (Тбилиси)даги грузин адабиёти ва маданияти арбоблари пантеонига дафн этилган. Ас: Стихотворения и поэмы, Ленинград, ЧАГАЕВ Руслан Шамилевич ( , Андижон) боксчи, «Ўзбекистон ифтихори» (1998), Ўзбекистон Республикасида хизмат кўрсатган спортчи (2000). Андижон республика олимпия ўринбосарлари билим юртида таҳсил олган ( ), Андижон университетини тугатган (2002). 91 кг вазн тоифасида Ўзбекистон (1996, 1999, 2000, 2001), Марказий Осиё ўйинлари (1995, Тошкент; 1997, Олмаота), Осиё (1995, 1999, Тошкент), Осиё ўйинлари (1998, Бангкок), жаҳон (1997, Будапешт) чемпиони. У 91 кг дан зиёд вазнда ҳам жаҳон чемпиони бўлган (2001, Белфаст) й.дан профессионал боксчи. Гамбург (ГФР)нинг «Универсум бокс промошн» клуби билан шартнома имзолаб, рейтинг учрашувларини ўтказиб келади (2004). «Эл-юрт ҳурмати» ордени билан мукофотланган (2001). ЧАГОС АРХИПЕЛАГИ - Ҳинд океанидаги ороллар, Буюк Британия мулки. Майд. 200 км2. Ч.а.ни Мальдив сув ости тизмасининг маржон рифлари билан ўралган чўққиларидан иборат 5 та атоллар гуруҳи ташкил этади. Кокос пальма- кутубхонаси 3

4 зорлари бор. Балиқ овланади ва экспорт килинади. Диего-Гарсия о. архипелаг таркибида. ЧАД Марказий Африкадаги оқмас кўл. Нигерия, Нигер, Чад ва Камерун ҳудудида, 240 м баландликда. Уз. 270 км, эни 150 км гача. Майд. 10 мингдан 26 минг км2 гача (Ч.га қуйиладиган оким микдорининг куп йиллик ўзгаришига боғлиқ), чуқ. 4 м дан 11 м гача. Иқлим намлиги юқори бўлган даврда, яъни 5 6 минг йил аввал кўл майд. 400 минг км2 га етган. Ғарбий ва жан. қирғоқлари паст, ботқоқлашган, шим.шарқи ва шарқи кучли емирилган, улар яқинида орол куп. Ч.га Шари ва КомадугуЙобе дарёлари куйилади. Кўлнинг дарё дельталари якинида суви чучук, қолган қисмида шўр. Ч.да сувнинг ер остита сингиб атрофдаги грунт сувларини таъминлаб туриши натижасида кўлнинг суви мунтазам алмашиниб туради. Бегемот, ламатин, тимсохдар, сув ва ботқоқ паррандалари яшайди. Балиқ тури кўп. Кема қатнайди. ЧАД (Tchad), Чад Республикаси (Republique du Tchad) Марказий Африкадаги давлат. Майд минг км2. Аҳолиси 9 млн.га яқин киши (2002). Пойтахти Нжамена ш. Маъмурий жиҳатдан 28 префектурага булинади. Давлат тузуми. Ч. республика. Амалдаги конституцияси 1996 й. 31 мартда кабул килинган. Давлат бошлиғи президент (1991 й.дан Идрисс Деби), у умумий туғри ва яширин овоз бериш йули билан 5 й. муддатга сайланади. Қонун чиқарувчи ҳокимиятни 2 палатали (Миллий мажлис ва Сенат) парламент, ижрочи ҳокимиятни президент ва ҳукумат амалга оширади. Президент бош вазирни тайинлайди. Табиати. Ч. ҳудудининг кўп қисми бал м булган ясси текисликдан иборат. Мамлакат шим. қисми Саҳрои Кабир чўлида жойлашган, жан. Соҳил деб аталувчи чул ва чала чул ландшафтли саванна ва Судан табиий областининг бир қисмини эгаллайди. Чекка шим.да Тибасти тоғлиги бор (энг бал. жойи 3415 м, Эми-Куси тоғи). Мамлакат шим.шарқида Эннеди ва Эрди платолари, жан.шарқий қисмида Вадаи массиви жойлашган. Ч.да боксит, диатомит, каолин, нефть, қалай, уран, олтин конлари бор; Чад кулидан сода ва туз олинади. Иқлими шим.да тропик чўл иқлими. Янв.нинг ўртача траси 15, июлники 30 гача (айрим ҳолларда 50 гача бориши мумкин). Ўртача йиллик ёғин мм. Жан.да экваториал муссонли иклим. Қиш мавсуми (окт. нояб. дан апр. майгача) қуруқ. Ўртача тра энг совуқ ойда 21, энг иссиқ ойда 33, ўртача йиллик ёғин ( мм) шим. дан жан.га томон ортиб боради. Шим. дадоимий оқар дарёлар йўқ. Жан.да кема қатнайдиган йирик дарёси Шари. Мамлакатнинг ғарбий чегарасида Чад кўли жойлашган. Шим. даги тошлоқ чўлларда тиканакли ярим бута ва буталар, воҳаларда ток, хурмо ўстирилади. Чекка жан.да қизилқўнғир тупроқларда саванналар мавжуд, баобаб дарахти ҳам учрайди. Саванналарда йирик сут эмизувчи ҳайвонлар фил, жирафа, кийик, буйвол, каркидон; йиртқичлардан арслон, леопард, сиртлон, чиябўри бор. Шари дарёсининг юқори оқимида маймунлар учрайди. Қушлардан туяқуш, сақоқуш, қизилғоз бор. Илон, калтакесак ва ҳашарот кўп. Ҳайвонларни муҳофаза қилиш ва ўрганиш учун Закума миллий боғи ташкил этилган. Аҳолисининг 1/3 қисмидан кўпроғини шаринил тилларида сўзлашувчи халқлар, 1/3 қисмини араблар ташкил этади. Чад кўлининг жан.да чад тилларида сўзлашувчи муби, хауса, масса халқлари, Камерун билан чегарага яқин жойларда мбум халқи яшайди. Расмий тиллар француз ва араб тиллари. Аҳолининг ярмидан купи маҳаллий динларга эътиқод қилади, қолганлари мусулмон суннийлар; христианлар ҳам бор. Йирик шаҳарлари Нжамена, Мунду, Абеше. Тарихи. Ч. ҳудудида одам қадимдан кутубхонаси 4

5 яшаб келган. 9-а.да Чад кўли ҳавзасида Канем давлати пайдо бўлган. Канем давлати таназзулга учрагач, 14-а. охирида Борну давлати ташкил топди. 19- а. охиригача ҳоз. Чад ҳудудининг турли қисмларида Вадаи (14-а.), Багирми (16- а.), Раббаҳ (19-а.) давлатлари вужудга кедди. 19-а. охири 20-а. бошларида Чад кўли ҳавзасини Буюк Британия, Германия, Франция эгаллаб олишга интилдилар й. Ч. Франциянинг ҳарбий ҳудуди деб эълон қилинди. Унинг айрим қисмларини босиб олиш 1914 й.гача давом этди й. Чад ҳудуди УбангиШари Чад мустамлакалари федерацияси (1910 й.дан Франция Экваториал Африкаси) (ФЭА) таркибига кирган й. Чад Убанги-Шаридан ажратиб олиниб, ФЭАнинг алоҳида мустамлакасига айлантирилди. 2-жаҳон уруши йиллари ( ) Ч. «Озод Франция» ҳарбий қисмлари тузиладиган ҳудудга айланди. Урушдан кейинги йилларда Ч.да миллий озодлик ҳаракати авж олди й. Чад ФЭА таркибида Франциянинг «денгиз ортидаги ҳудуди»га айланди й. тузилган Ч. илғор партияси Ч. мустақиллиги учун олиб борилган курашга раҳбарлик қилди й. Чадда африкаликлардан иборат ҳукумат кенгаши тузилди й. 28 нояб.да Ч. Франция Ҳамжамияти таркибидаги республика деб эълон кшшнди. Миллий озодлик ҳаракати авж олиши натижасида Франция ҳукумати Ч.га мустақиллик берди й. 11 авг. да Ч. мустақил давлат деб эълон қилинди й. ҳарбий тўнтариш бўлиб, ҳукумат тарқатиб юборилди. Шу пайтдан бошлаб мамлакатдаги турли ҳарбийсиёсий гуруҳлар ўртасида бир неча бор қуролли тўқнашувлар бўлиб ўтди й. дек.да ҳокимият тепасига Идрисс Деби бошчилигидаги Миллий қутқариш ватанпарварлик ҳаракати келди ва у кўп партиявийлик демократик тузумни жорий этиш йўлини танлади. Ч й.дан БМТ аъзоси. ЎзР суверенитетини 1993 й.12 янв.да тан олган, 1994 й. 16 сент.дан дипломатия муносабатлари ўрнатган. Миллий байрами 11 авг. Мустақиллик куни (1960). Сиёсий партиялари ва касаба уюшмалари. Демократия ва тараққиёт учун миллий уюшма, 1992 й. тузилган; Тараққиёт ва янгиланиш миллий иттифоқи; Миллий қутқариш ватанпарварлик ҳаракати, 1990 й. тузилган; Янгиланиш ва демократия учун иттифоқ, 1992 й. асос солинган; Ч. миллий озодлик фронта, 1965 й. ташкил этилган. Ч. касаба уюшмалари бирлашмаси, 1988 й. тузилган. Хўжалиги. Ч. иктисодий жиҳатдан заиф ривожланган мамлакат. Ялпи ички маҳсулотда қ.х.нинг улуши 39%, саноат ва қурилишники 15%, хизмат кўрсатиш соҳасиники 46% ни ташкил этади. Қишлоқ хўжалиги иқтисодиётнинг асоси. Қ.х.нинг асосий тармоғи деҳқончилик. Маҳсулоти четга чиқариладиган асосий экини пахта. Шунингдек, ер ёнғоқ, шоли, буғдой, тариқ, жўхори экилади; хурмо ўстирилади. Аҳолининг 1/3 Қисми кўчманчи ва ярим кўчманчи чорвадорлик билан шуғулланади. Чорвачилигида қорамол, қўй ва эчки боқилади. Дарёлари ҳамда Чад ва б. кўлларда балиқ овланади. Саноати яхши ривожланмаган. Унинг асосий тармоғи тўқимачилик. Озиқовқат саноатида гўшт, ун, шоли оқлаш, ёғ, шакарқанд, пиво пишириш здлари бор. Чад кўлидан ош тузи ва сода қазиб олинади. Йилига ўртача 92 млн. квтсоат электр энергия ҳосил қилинади. Автомобиль йўллари уз. 32,7 минг км, т.й. йўқ. Логоне ва Шари дарёларида 1 й.да 3 ой кема қатнайди. Нжаменада халқаро аэропорт бор. Ч. четга пахта, қорамол, гўшт, тери чиқаради; четдан нефть маҳсулотлари, озиқ-овқат, транспорт воситалари олади. Ташқи савдода Португалия, Франция, АҚШ, Германия, Япония билан ҳамкорлик қилади. Маорифи ва илмий муассасалари. Ч.да 8 ёшдан 14 ёшгача бўлган болалар учун бошланғич таълим мажбурий. Таълим француз тилида олиб борилади. кутубхонаси 5

6 Бошланғич мактабга болалар 6 ёшдан қабул қилинади. Бошланғич мактаб 6 й.лик. Ўрта мактабда ўқиш 7 й. Ўрта техника таълими тўлиқсиз ўрта мактаб негизида мактаб ва интларда амалга оширилади. Олий таълимни Нжаменадаги Чад университети беради. И.т. муассасалари: Пахта ва тўқиш инти, Миллий гуманитар фанлар инти, планетарий, қ.х. бюроси, илмий техника бюроси, геогр. тадқиқот стяси ва б. Матбуоти, радиоэшиттириши ва телекўрсатуви. Ч.да француз тилида «ИнфоЧад» («Чад ахбороти») кундалик бюллетень чикади (1964 й.дан). Ч. ахборот агентлиги 1964 й.да ташкил этилган. Ч. миллий радиоси ҳукумат радиостяси ҳисобланади; 1955 й. тузилган. Ч. телевидениеси, ҳукумат хизмати. Меъморлиги ва тасвирий санъати. Ч. худудидан палеолит ва неолит даврига оид крятошларга ишланган расмлар топилган. Ч.нинг ўтроқ аҳолиси Логоне ва Шари дарёлари водийларидаги кичикроқ шаҳарчаларда истиқомат қилади. Аҳоли қишлокларда томи чўққисимон, деворлари лой билан сувалган доирасимон ва тўғрибурчакли кулбалар қурадилар. Шаҳарларда ички ҳовлили, ясси томли, атрофи кунгурадор девор билан ўралган уйлар барпо этадилар. Ч. жанубида 8 10-а.ларга оид қад. маданият ёдгорликлари (керамика буюмлари, одам ва ҳайвон тасвирлари туширилган сопол ва бронза ҳайкалчалар, одамнинг лойдан тайёрланган бошлари) топилган. Ч.да қадимдан амалийбезак санъатининг тўқувчилик, каштачилик, кандакорлик, кулолчилик каби турлари ривожланган. Мусиқаси. Ч. халқларининг халқ қўшиқлари пентатоникага асосланади; рақслардан мдомланг (овчилар рақси), ндон мбесси, байян, нъдасьон (маросим рақси), саи, басака (байрам рақси) турлари кенг тарқалган. Чолғу асбоблари: зарбли барабан (3 барабандан иборат ансамбль машҳур), шақилдоқ, кўнғироқча, ксилофонлар; пуфлама созлар алгаита (гобой тури), камигцдан ясалган кларнет ва б. Профессионал ансамблларда пуфлама созлар барабанлар билан бирга ишлагилади й. Миллий раке ансамбли ташкил этилган. ЧАД ТИЛЛАРИ сом-ҳом (афроосиё) тиллари макрооиласининг бир тармоғи; Марказий ва Ғарбий Суданда, Чад кўли атрофидаги минтақа Шим. Нигерия, Шим. Камерун ҳамда Чад Республикаси ҳудудларида тарқалган. 150 дан ортиқ тилларни, лаҳжа гурухларини қамраб олади. Тармоқдаги энг йирик ҳисобланган хауса (тили)нинг азалий қўлланиш ҳудуди Нигернинг жан. шарқий қисмларини ҳам ўз ичига олади. Хауса халқининг кўчиб юриши ва савдосотиқнинг тобора кенгайиши натижасида хауса тили Гана, Того, Бенин республикаларининг шим. кисмлари ва Африканинг бошқа кўплаб мамлакатларида ҳам тарқалган. Ўтган асрнинг 90-й. лари ўрталаридаги маълумотларга кўра, Ч.т.да млн.дан (хауса тилида 31 млн.дан) ортиқроқ киши сўзлашади. Ч.т. 3 та асосий гуруҳга бўлинади: ғарбий чад тиллари, ўз навбатида, хауса, ангас, рон, болетангле, шим. баучи, жан. баучи, баде гуруҳчалари (7 та) га ажралади; марказий чад тиллари, ўз навбатида, тера, бурамарги, хиги, бата, хидкала, мандара, сутур, макакам, даба, гилер, котоко, музгу, маса гурухлари (13 та)га ажралади; шарқий чад тиллари, ўз навбатида, кера, нанчере, самрай, сокоро, дангра, мокулу, мубу гурухчалари (7 та) га ажралади. Ч.т.нинг фонологик тизимида ундошларнинг 3 тури жарангли, жарангеиз ва эмфатик турлари фарқланади. Унлиларнинг чўзиқлик қисқалик бўйича қарамақаршилиги кенг тарқалган. Барча Ч.т. ҳам лексик, ҳам грамматик маъноли фонологик тон (оҳанг)ларга эга. Морфологиясида феъл тизими бошқа сомҳом тилларига нисбатан бир қанча ўзига хосликларга эга, олмошларнинг алохида суз ва қўшимча куринишидаги турлари мавжуд. кутубхонаси 6

7 Ч.т. орасида хауса тилигина ривожланган ёзув анъаналарига эга (қ. Хауса); бошқа тиллар уз ёзувига эга эмас. Энг кўп ўрганилгани ҳам хауса тилидир (19-а. ўрталаридан). Ўтган асрнинг 70-й. ларидан бошлаб барча Ч.т. тавсифий ва қиёсийтарихий тадқиқотлар объектига айланди. Ад.:Дьконов Н.М., Семитохамитские языки, М., 1965; Порхомовский В.Я., Чадские языки, в кн.: Сравнительноисторическое изучение языков разных семей. Задачи и перспективы, М., ЧАЁН (лот. Scorpius) юлдуз туркумларидан бири (қ. Ақраб). ЧАЁН қ. Чаёнлар. ЧАЁН ЧАҚИШИ киши ҳаёти учун хавфли ҳолат. Чаён чаққан жойда кучли оғриқ сезилади, кейинчалик у қон томирлари ва нерв толалари орқали бутун танага тарқалади. Ўша жой қизиб, баъзан «музлаб» жонсизланади, қичишади, қизариб шишади, гоҳо унда пуфакчалар пайдо бўлади; киши ҳолсизланади, боши айланади ва оғрийди, эти увишади. Оғирроқ ҳолларда томир тортишиб, нафас олиш, гапириш қийинлашади. Чаён чаққан жойга нашатир спирти суртиб, иссиқ қилиш лозим, унга саримсоқ ёки пиёзни эзиб қўйиш, марганцовка (калий перманганат) эритмаси билан ванна қилиш ҳам мумкин. Чаён чаққан кишида беҳоллик аломатлари кузатилса, дарҳол врачга мурожаат этиш зарур. Унга иложи борича кўп суюқлик ичириш лозим. Ч.ч.ни олдини олиш учун чаён ўлжа қидириб кириб қолиши мумкин бўлган пойабзал, кийим ва б.ни қоқиб-суқиб кийиш мақсадга мувофиқ. ЧАЁНЛАР (Scorpiones) ўргимчаксимонлар туркуми, баъзан мустақил синф сифатида қаралади. Уз см. Бошкўкраги яхлит қалқон билан қопланган. Бу қалқон ўртасида 2 жуфт, унинг 2 ёнида бир неча жуфт кўзлари бор. Кутикуласи мум қавати билан қопланган. Корин қисми кенгайган. Ингичка кейинги бўлими бошкўкрак томонига эгилувчан. Бир жуфт заҳар бези кейинги қориннинг охирги бўғимида жойлашган бўлиб, санчувчи наштарга очилади. Хемицералари майда, қискичсимон. Оёқ пайпаслагичлари учки кисми йирик қисқичга айланган. Ўпка орқали нафас олади. Сперматофорлар ёрдамида уруғланади. Ч. тирик туғади. 750 га якин тури, жумладан, Ўзбекистонда бир неча тури бор. Чипор (сариқ) Ч. кўп учрайди. Йирткич, тунда ов қилади. Чаққанида қаттиқ оғрийди. Айрим тропик турларининг чақиши кишини ўлимга олиб келиши мумкин (яна қ. Чаён чақиши). ЧАЙИР, шаир (Andropogon L.) соябонгулдошларга мансуб кўп йиллик ўтсимон ўсимликлар туркуми; озуқабоп экин. Тропик ва субтропик мамлакатларда 25 га яқин тури маълум. Ўрта Осиё, Қозоғистон, Кавказ ва Қримда 2 тури (оддий Ч. ҳамда Кавказ Ч.и) ўсади. Қуруқ даштларга мослашган. Илдизи йўғон, этдор. Пояси битта, баъзан иккиучта, юқори қисмидан шохланган. Гуллари сариқ, шохлари учидаги мураккаб соябон тўпгулга жойлашган. Май ойида гуллайди, уруғи июлда пишади. 100 кг кўк массаси таркибида 24,2 озуқа бирлиги ва 1,4 кг ҳазм бўладиган протеин (хашагида тегишлича 37,7 ва 3,3 кг) бор. Ўзбекистоннинг Нурота тоғи, мирзачўл ҳамда Қизилқумдаги паст тоғларнинг тошлоқ ён бағирларида ўсади. Илдизларида ширасмола, крахмал, баргларида эфир мойи бор. Смола халк, табобатида турли жароҳатларни даволашда, илмий тиббиётда қон тўхтатувчи восита сифатида ишлатилади. Барча қ.х. ҳайвонлари учун яхши емхашак ҳисобланади. ЧАЙКАЛАР қ. Балиқлар. ЧАЙКИН Вадим Афанасьевич (1886, Курск губернясининг Ново-Оскол кутубхонаси 7

8 уезди ) тарихчи ва жамоат арбоби. Уфа гимназиясида ўқиган й.дан эсерлар партиясининг аъзоси й.ларда қамоқ ва сургунда бўлган. Туркистонда подшо Россияси ҳукмронлигига қарши курашларда фаол қатнашган й. ёзидан Андижонда яшаган. Миркомилбой таклифи билан Андижон аҳолиси номидан Ч. Убайдуллахўжа Асадуллахўжаев билан мардикорликка сафарбарлик ишини текшириш учун Петроградга борган (1916 й. июль). Ч., У. Асадуллахўжаев, Мустафо Чўқай ҳамрохдигида А.Ф.Керенский ва Қ.Б.Таваккаловдан иборат комиссия Туркистонга келади й.да у сиёсий фаолиятини янада жонлантирган. Эсерлар партиясининг Туркистондаги раҳбарларидан бири бўлган. Бутун Россия Советларининг 1-съезди (Петроград, 1917 й. июнь)да Ч. У. Асадуллахўжаев билан биргаликда қатнашган. Россия Муваққат ҳукумати Туркистон қўмитаси раиси (1917 й. июль сент.). Октябрь тўнтаришицж сўнг Ч. ўнг эсер сифатида большевикларга қарши чиқади. Россия Таъсис Мажлиси аъзоси (191718). Ч. тарихчи олим сифатида 20-а. бошларида Россияда инқилобий жараёнлар ва миллий муносабатлар, народниклар тарихи, Украина ва Туркистондаги сиёсий аҳвол тўғрисида асарлар ёзган. Унинг қўлёзмалари 1933 й.да 5 жиддли китоб шаклига келтирилган й.дан бошлаб совет режими томонидан бир неча марта қамалган ва сургун қилинган. СССР Олий Суди ҳарбий коллегияси қарори билан Ч. отиб ташланган (1941 й. 8 сент.). Ад.: Германов В.В., Историки Туркестана в условиях политического террора 20 30х годов, Т., 2000; Аъзамхўжаев С, Туркистон мухторияти, Т., 2000; Шамсутдинов Р., Истиқлол йўлида шаҳид кетганлар, Т., ЧАЙКОВСКИЙ Пётр Ильич [ (7.5), ҳоз. Воткинск (6.11), Петербург] рус композитори, йирик симфониячи, мусиқий драматург, дирижёр, педагог. Петербург консерваториясини тугатган (1865). Москва консерваториясида проф. ( ). Рус мусиқа жамияти Москва бўлимининг директори (1885 й.дан) й.дан Россия, шунингдек, Европа ва АҚШда гастролда бўлиб, асосан, ўз асарларига дирижёрлик килган. Ч. чу кур миллий, халқчил ва демократик услубдаги опера, балет, симфоник ва камер асарларнинг юксак намуналарини яратган. Унинг ижоди рус романеи, халқ қўшиқлари ва романтизм даври оҳангларига асосланган ўзига хос мусиқа услуби билан ажралиб туради. Ч. мусиқаси ниҳоятда таъсирчанлиги, ажойиб оҳангдорлиги, ёрқин ифодавий воситалари, жушкин, ҳаяжонли куйларга бойлиги билан аҳамиятлидир. Ижодида ўта нозик руxjifl жараёнлар билан бирга кулами кенг муҳаббат ва тақцир, ҳаёт ва улим, табиат каби мавзулар ўзининг юксак бадиий ифодасини топган. Ч. турли жанрларда бой ижодий мерос қолдириб, 10 опера, 3 балет, 6 симфония, симфоник фантазия, увертюра ва сюиталар, 3 фортепиано ва 1 скрипка концертлари, диний мавзудаги хор асарлари, шунингдек, фортепиано, скрипка учун пьесалар ҳамда вокал мусиқанинг етук намуналарини яратган. Айниқса, 4 6 симфониялари ( ), «Франческа да Римини» (1876) ва «Ромео ва Жульегта» (1869) симфоник увертюра фантазиялар, «Итальянча капричио» (1880), скрипка (1878) ва 1фортепиано (1875) концертлари, «Евгений Онегин» (1878), «Қарға моткаси» (1890), «Иоланта» (1891) опералари, «Оққуш кўли» (1876), «Уйқудаги гўзал» (1889), «Шчелкунчик» (1892) балетлари жаҳон симфонизма чўққилари ҳисобланади. Гармониядан рус тилида биринчи дарелик («Гармонияни амалий ўрганиш бўйича қўлланма», 1872) муаллифи. Ч.нинг барча асарлари туда нашр этилган (Полное собрание сочинений, т. 1 63, М., ). Воткинск ш.да мемориал музейи (1894 й.дан) ва Клин (1940) ш.да Ч. уймузейи бор. Москва кутубхонаси 8

9 консерваторияси, 1958 й.дан Москвада ўтказиладиган мусиқа ижрочилари халқаро танлови ва б. га Ч. номи берилган. ЧАЙЛА - қ. Капа. ЧАЙНАШ оғизда овқатни майдалаш, эзиш, уларни сўлак билан намлаш ва ютум ҳосил килишдан иборат физиологик жараён. Одам ва кўпгина ҳайвонларда Ч. чайнов мускуллари киекдрганда, пастки жағ ҳаракатининг юқори жағ ҳаракатига нисбатан турлича ўзгариши натижасида амалга ошади. Ч.да тил ва лунжлар ҳаракати ҳам аҳамиятга эга. Ч. аппаратининг шикастланиши, айниқса, тишларнинг бўлмаслиги ёки етишмаслиги овқат ҳазм қилиш аъзоларининг касалланишига олиб келади. ЧАЙОТ, Мексика бодринги (Sechium edule L.) қовоқдошлар оиласига, Sechium туркумига мансуб ўсимлик тури, озиқ-овқат экини. Марказий Америкада индейслар томонидан маданийлаштирилган. 19-а. ўрталаридан Африкада, сўнгра Жан. Европада, Осиёнинг тропик қисмида тарқалган. Асосан, Мексикада кўп экилади. Тропикларда кўп йиллик, субтропикларда бир йиллик экин, поясининг уз. 10 м гача боради. Барги беш бўлмали, гули айрим жинсли. Меваси ноксимон, ранги яшил, бир уруғли, уз см гача, оғирлиги 0,2 2 кг. Меваси таркибида 3 3,5% қанд, 20% крахмал, оқсил, қисман мой бор. Қовуриб ёки димлаб ейилади. Экилганидан кейин 2йилдан бошлаб илдизида 2 кг дан 30 кг гача туганаклар ҳосил қилади. Илдизда ҳосил бўлган туганакларда 20% гача крахмал, оқсил, смолали моддалар тўпланади, мазаси картошкага ўхшайди, болалар ва беморлар учун парҳез ун тайёрланади. Поясидан бош кийим ва саватлар тўқиладиган пишиқ тола олинади. Субтропикларда бутун мевасини банд томони Чайот билан экиб кўпайтирилади. Экиш схемаси 2 м х 1,5 м. Сент. да гуллайди, бир ойдан кейин мевалари етилади (бир ўсимлик 200 донагача мева тугади). ЧАКА, Шака (тахм й. сент.) зулулар ҳокими (инкоси). Ҳоз. Наталь (ЖАР) провинциясидаги қардош қабилалар бирлашмасига бош бўлган, сўнгра ўз ҳокимиятини ҳоз. Трансваалнинг бир қисми, Кап ва Оранж вилоятларида ўрнатган. Интизомли қўшин тузган. Ч. ҳокимлиги даврида зулуларда давлатчиликка асос солинган. Ч. ҳаётининг охирида чекланмаган ҳокимиятга эга бўлгач, золим мутлақ хукмдорга айланган. Фитначилар томонидан ўлдирилган. ЧАКАМИҒ, ёпишқоқ қумриўт (Calium aparine 1.) рўяндошлар оиласи қумриўтлар туркумига мансуб бир йиллик ўтсимон ўсимлик тури; бегона ўт. Пояси тўрт қиррали, ётиб усади, пастга қайрилган тиканчалар билан қопланган. Бўйи см. Барглари яхлит қиррали, ўткир учли, наштар понасимон, тикансимон, тиканча ва қиллари бор. Гуллари оқиш, тикансимон гулбандли. Меваси буйраксимон ёнғоқча. Илдизи ўқ илдиз. Май сент.да гуллаб мевалайди. Уруғидан кўпаяди. Бир тупи 1000 тагача уруғ беради. Мевалари етилиши билан сочилади. Суғорма деҳқончилик ҳудудларида уруғлари куздаёқ кўкариб чиқади. Ўрта Осиё, жумладан, Тошкент, Самарқанд, Фарғона, Андижон, Сурхондарё вилоятларида кенг тарқалган. Суғориладиган ерлар, айниқса, ғаллазорларда, шунингдек, полизлар, боғлар, ариқ бўйлари, йўл ёқалари ҳамда тўқайзорларда учрайди. Кураш чоралари: уруғликни тозалаш, ғалла экинлари йиғиштирилгач, анғизни юмшатиш; ерларни шудгор қилиш; ғалла экинларига гербицидлар пуркаш. ЧАКАНА САВДО товарларни доналаб ёки кичик тўп билан сотиш ва сотиб олиш; Ч. с. товарларни шахсий ёки уй хўжалигида пировард истеъмолга сотиш- кутубхонаси 9

10 нинг асосий шакли бўлиб, деҳқон бозорлари, кичик дўконлар, супермаркетлар орқали амалга оширилади (қ. Савдо). ЧАКАНДА, жирғаноқ (Hippophae) жийдадошлар оиласи дарахтсимонлар ёки бутасимонлар туркуми; доривор ва мевали экин. Евросиёнинг илиқ икдимли минтақаларида 3 тури тарқалган. Шарқий ва Ғарбий Сибирь, Кавказ, Ўрта Осиё, жумладан, Ўзбекистонда дарё соҳиллари ва тўқайзорларда Ч.нинг жумрутсимон тури (H.rhamnoides) ёввойи ҳолда ўсади. Россиянинг Олтой, Сибирь ва Ноқоратупроқ зоналарида маданийлаштирилган навлари ўстирилади. Табиий ўсадиган чакандазорлардан ҳам кенг фойдаланилади. Ч. ёруғсевар, қурғоқчилик ва совуққа чидамли. Бўйи 2 5 м, сершох, барги наштарсимон зич, усти кулранг, ости кумушсимон. Ч. икки уйли (эркак ва урғочи дарахтли) ўсимлик. Баҳорда барг чиқариши билан гуллайди, шамол ёрдамида чангланади. Гуллари майда сарғиш, ҳидли. Меваси авг. охири сент. бошларида пишиб етилади, майда, тухумсимон ёки думалоқ, новдаларга зич ёпишган, ранги оч сариқ ёки сарғишқизил, таъми нордонширин. Таркибида органик кислоталар, қанд, С ва В, Е, Ғ гуруҳи витаминлари, каротин ҳамда тиббиётда ишлатиладиган шифобахш мой бор. Ч. бачки, пархиш ҳамда қаламчасидан кўпайтирилади. Қумликларни, қирғоқларни, темир йўл бўйларини мустаҳкамлаш, йўлакларни қордан химоя қилиш мақсадида ҳам экилади. Мевалари янгилигида ейилади, мураббо, жем, шарбат тайёрланади, мой олинади. Боғ ва хиёбонларда манзарали ўсимлик сифатида ўстирилади. ЧАКИН ЧЎР БИЛГА - Панч (Пан жикент) ҳокими. Унинг исми Муғ тоғидан топилган 8-а.га тааллуқли суғдий хужжатлар орасида учрайди. Тадқиқотчилар Чакин унинг исми бўлиб, туркий чўр унвонига эга бўлганлиги, Билга (қад. туркча «доно») сўзи эса эпитета (сифат) бўлганини таъкидлайдилар. Бу пайтда Панжикент Турк хоқонлиги таркибига кирувчи Суғд конфедерациясига тааллуқди бўлиб, Самарқанддан кейинги ўринда турган. Ч.Ч.Б. томондан зарб киддирилган тангаларда «Панч ҳукмдори подшо Билга» жумлалари учрайди. Панжикентда 7-а.нинг 1чорагида, яъни Деваштич ҳукмронлиги даврида чиқарилган тангаларда «Панч маликаси Нана» шаклида аёл ҳукмдорнинг исми ва унвони акс этган. Мазкур тангалардаги тамға шакли Ч.Ч. Б.га оид тангалардаги тамға билан деярли бир хил. О.И. Смирнова, бу ерда зарб қилинган тангалардаги белгиларга асосланиб, бир асрга яқин хукм сурган Панжикент ҳукмдорлари сулоласининг келиб чиқишини Сирдарё (Шош воҳаси) атрофидаги туркий ҳоким уруғлардан бирортаси билан алоқадор 3 бўлса керак, деб ёзади. Ад.: Смирнова О.И., Каталог монет с городища Пенджикент, М,, 1963; Исҳоқов М., Унутилган подшоликдан хатлар (Бир туркум суғд хужжатларининг ўзбек тилига таржимаси ва изоҳлари), Т., ЧАККА сузмага ошкўклар аралаштириб тайёрланадиган хушхўр парҳез таом. Бу таом кўпроқ Самарканд, Бухоро, Қашқадарё вилоятларида ёз ойларида тайёрланади. Ч. тайёрлаш учун сузма яхшилаб ийланиб туз, туйилган мурч, майда тўғралган кўкпиёз, кашнич, укроп, райҳон қўшиб аралаштирилади. Ч. салат сифатида дастурхонга тортилади. ЧАККАЛИК, чаккатузи заргарлик буюми; чаккага тақиладиган аёллар тақинчоғи. Қуйи қисмига атрофи феруза кўзлар билан ҳошияланган безак тош ёки рангли шиша ўрнатилган йирик ҳажмдаги ҳалқа ва босма безакли япроқча ва маржонли шокилалардан тузилган. Ч.дан кейинчалик исирға келиб чиққан. ЧАКМОН устки кийим тури; эркакларнинг олди очиқ қишки тўни. Жун матодан тикилади. Барлари олд этак кутубхонаси 10

11 қисмига қўшимча трапециясимон кийиқ қўшилиши ҳисобига бирбирига устмауст кириб туради, учбурчак бўйин ўмизига ёқа ўрнатилади, енг учи томон торайиб боради. Ч.нинг қўлтиқ ости (хиштак) қисми очиқ қолдирилган. Ч. ҳам тўн каби ёқа, бар, этак четига жияклар қўйиб безатилган. Баҳор, кузда яктак устидан, совуқ ойларда пахтали тўн, пўстин устидан кийилади. Хоразмда чап барлар ўнг бар устини ёпиб турган. Яйловларда ҳозир ҳам кундалик кийим сифатида кийилади. Бу ҳудудца мовут тўнлар ч а к мои, шолчакмон, яктак сингари астарсиз тикилган. Жун мато энсиз бўлгани сабабли битта Ч.га 25 м гача мато сарф қилинган. Улар, асосан, оч жигарранг туя жунидан бўлиб, 2 андазали ёки 3 андазали бичиқца тикилган, яъни ён бўлактарзли ёки тарзлар қўшилмай тикилган. Самарканд Бухоро музофоти мовут Ч.лари, асосан, қўй жуни матосидан тайёрланганлиги туфайли, сидирға оч сариқёки қора тусли бўлган. Шол Ч. (туя жунидан тайёрланган), мовут Ч. (фка мовутидан тайёрланган) лар қиммат сотилган, асосан, ўзига тўқ, бой аҳоли сотиб олган. Ч. оддий тўнлар сингари бичилган, яъни 3 андазали тўғри бичиқда бўлиб, барлар олдига кийиклар солинган. Жияклар билан безатилган. Фарғона Тошкент музофотида қўй жунидан тўқилган мовут Ч.лар қоқма Ч. дейилган. Энг арзон мовут Ч.лар паст навли аралаш матолардан тикилган (кўк Ч.). Қорёмғирларда бўкиб қолмаслик учун кўпинча қайноқ сувга бўктирилган. Ч. матоси тўқилишига қараб фарқланган. Асосан, кўкиш рангли бўлган, бичиғи эса пахтали чопон, тўнлар каби 3 андазали тўғри бичиқца бўлган. Ҳоз. кунда Ч.лар кундалик кийимлар қаторидан жой олган. Ад.: Сухарева О. А., Костюм народов Средней Азии, М., 1982; Традиционная одежда народов Средней Азии и Казахстана, М., ЧАКСА Ўзбекистон ҳудудидаги қад. ўлчов бирлиги. Асосан, пуднинг 1/3 қисмига тенг бўлган. Ўзбекистоннинг Косон, Наманган, Сирдарё, Фарғона вилоятларида, Тожикистоннинг Хўжанд ш. атрофларида ҳозир ҳам аҳоли томонидан фойдаланилади. ЧАКЧАК хамирдан тайёрланадиган ширинлик тури. Ч. учун тухумнинг сариғи тоғорачага солиниб аталанади ва унга туз, коньяк (арақ) қўшиб хамир қорилади. Хамир бир оз ўраб тиндирилгач, ўқлов билан 2 мм қалинликда ёйилиб, турли шакл ва ўлчамларда кесилади ва қизиб турган ёғда озоздан қовуриб олинади. Бошка бир идишга асал солиб оловга қўйилади. Асал эриб суюлгач, шакар қўшиб яна оловга қўйиб, қиём тайерланади. Қовуриб олинган хамир қиёмга (совимасдан) аралаштирилади ва ёғланган юза идишларга уюб солиниб қўл билан босилади. Тайёр Ч.нинг устини ёнғоқ ёки майда конфетлар билан безатилади. Ч., асосан, тўйлар, байрамлар, тантанали оилавий маросимларда тайерланади. ЧАЛА МАЙМУНЛАР (Prosimii) маймунлар кенжа туркуми. Тузилиши ва гавда ўлчами ҳар хил. Кўпчилигининг кейинги оёкдари оддингиларига нисбатан узун. Жуни қалин, юмшоқ. Кўз косалари бирбиридан узоқроқда жойлашган. Бурун тешиги бурнининг учки қисмига вергулсимон очилади (узун товонлардан ташқари). Сут безлари сўрғичлари 1 3 жуфт, тишлари та. Мияси бурмалари нисбатан кам. 6 оила 52 тури мавжуд. Тропик Африка (лорисимонлар), Мадагаскар ороли (лемурлар, индрийсимонлар, қўлоёкдилар), Осиё ва Малайзия архипелагида (тупайясимонлар, лорисимонлар, узунтовонлар) учрайди; тунги ёки шомги, кундузги ҳайвонлар. Кўпчилиги дарахтда кичик гуруҳ бўлиб, жуфт ёки якка ҳолда яшайди. Ҳаммахўр, бўгозлик даври 2 5 ой, 1 4 (кўпинча 1) та бола туғади. Лемурсимонлар ва лорисимонлар тутқинликда ҳам купая ола- кутубхонаси 11

12 ди. ЧАЛА ТУҒИЛГАН БОЛА ҳомиладорлик муддати тугамай (ҳомиладорликнинг 29-ҳафтаси билан 38-ҳафтаси ўртасида) туғилган бола. Вазни 1000 г дан 2500 г гача, бўйи 45 см атрофида бўлади. Ч.т.б. нормал ривожланган бўлса ҳам ўзи мустақил эма олмайди, шунинг учун уни алоҳида парвариш қилиш талаб этилади. Ч.т.б. ҳаётининг дастлабки ҳафтасида кўрсатиладиган самарали парвариш фақат касалхонанинг махсус бўлимларида врач назорати остида олиб борилади. Ч.т.б. кўриниши, аъзо ва системаларининг ривожланишига кўра нормал туғилган боладан ажралиб туради (қ. Гўдак). Ч.т.б. жуда кўп ухлайди, йиғиси зўрға эшитилади. Териси юпқа, қуруқ, кўпинча оч пушти ёки қизғиш бўлиб, бужмайиб туради. Танаси майин тук билан қопланган, тери ости ёғ қатлами анча заиф; оёғи танасига нисбатан калтага ўхшаб кўринади; боши катта, қулоқ супраси юмшоқ, бошига ёпишганроқ бўлади. Ички аъзолари ривожланган, лекин функционал жиҳатдан анча заиф; юқори нафас йўллари нозик бўлиб; кўкрак қафаси нафас олищца кам қатнашади. Нафас олиши тез ва нотекис, юзаки, пульси суст, қон яратиш системаси яхши ривожланмаган. Меъдаичак системаси номукаммаллиги сабабли ич келиши турғун бўлмайди (кўпинча яшил бўлади). Буйрак функциялари ҳам суст ривожланган; қиз болаларда жинсий тешик сал очиқ, ўғил болаларда эса мояк ҳали ёрғоққа тушмаган бўлиши мумкин. Ч.т.б.нинг нерв системаси ҳам функционал жиҳатдан яхши етилмаган бўлиб, унинг организми трани бир меъёрда ушлаб тура олмайди (тез қизиб ёки совиб кетади). Ч.т.б. жисмоний ривожланишининг (ҳаётининг биринчи йилида) ўзига хос хусусияти бор. Бундай болалар вазни бир ойда нормал туғилган болаларникига нисбатан жуда кам, лекин нормал туғилган болаларга қараганда кейинги ойларда тез ўсиб, вазни ҳам тез ортади. Бола қанча кам вазн билан туғилган бўлса, вазни шунчалик тез ортади. Ч.т.б. организмнинг функционал жиҳатдан етилмаганлиги, унга, айниқса, биринчи ой давомида бирмунча қулай шароит яратиб, яхшилаб парвариш қилишни тақозо этади, уни тра, ёруғлик, товуш ва б. таъсиротлардан саклаш, асептика ва антисептика қоидаларига риоя қилиш зарур. Вазни 2000 дан 2500 г гача бўлган Ч.т.б.га аҳволи ва уй шароитига қараб врач рухсати билан туғруқхонадан уйга жавоб берилади. Вазни кам бўлиб туғилган бола махсус стационар шароитида парвариш қилинади. Вазни 1500 г дан кам бўлиб туғилган болалар маълум трали, ҳавоси нам ва кислороди бор камера кувезларт бокилади. Баъзан вазни тўлиқ болалар ҳам (гавда трасини бир меъёрда ушлай олмаса) кувезларда парвариш қилинади. Боланинг вазни 2500 г га етгандагина уйга жавоб берилади. Уй шароитида Ч.т.б. ётган хонанинг траси 25 бўлиши лозим. Боланинг бошини баландроқ қилиб ётқизиш керак, сиқиб йўргаклаш ярамайди. Болага иссиқ юмшоқ ич кийим кийгизиб, пахмоқ адёлга ўраб қўйиш мақсадга мувофиқ (қўлларини ҳам). Бошига қалпоқча кийгизиб, юзи очиқ қолдирилади. Агар гўдак тез совиб кетса, унинг атрофига ва оёғига сочиққа ўралган грелкаларни тахм. 10 см йироқроққа қўйилади (сувининг траси 65 бўлиши керак). Бола исиб кетса, юзи қизариб, гавда траси кўтарилиб, безовта бўла бошлайди. Бунда грелкалар сонини камайтириш ёки ҳаммасини олиб қўйиш, зарур бўлса, бир неча мин.га 1 2 сидра кийимини ечиш лозим. Агар у совиб кетса, териси оқариб, кўкиш тусга киради ва муздек бўлади, боланинг ўзи эса бўшашиб қолади. Бунда уни иссиқ адёлга ўраш ёки иссиқ ваннага (36 37 ) солиш (5 7 мин) ва яна атрофига иссиқ кутубхонаси 12

13 грелкалар қўйиш лозим. Исиб ёки совиб кетишнинг олдини олиш учун грелкадаги сув трасини термометр билан тезтез ўлчаб туриш керак. Ч.т.б. фақат она сути билан боқилса, яхши усади ва ривожланади. Уларда эмиш рефлекси (баъзиларида ютиш рефлекси ҳам) суст ёки умуман бўлмайди, дастлабки кунлари бола зонд орқали (кунига 10 марта), кейинчалик сўрғич орқали эмизилади, астасекин кўкракдан эмишга ўргатилади. Ч.т.б. худди нормал туғилган болалар каби чўмилтирилади. Вазни 1500 г дан кам бўлган болаларни туғилганидан 3 ҳафта кейин, вазни 1500 г дан ортиқ болалар эса туғилганидан кун ўтгач чўмилтирилади. Соф ҳавода сайр қилдириш Ч.т. б.нинг ўсиши ва ривожланишига яхши таъсир кўрсатади. Бу муолажа вазни 2500 г дан ортиқ болалар учун тавсия этилади. Қишда эса вазни 3000 г дан ортиқ болаларнигина очиқ ҳавода сайр қилдиришга рухсат берилади. Пекин бунда жуда эҳтиёт бўлиш керак. Чала туғилишнинг олдини олишни ҳомиладорликка қадар бошлаш, аёллар ўзида мавжуд касалликларини ўз вақтида даволатишлари, шахеий ва жинсий гигиенага қатьий риоя қилишлари зарур (қ. Жинсий ҳаёт). Ҳомиладорликнинг биринчи белгилари пайдо бўлиши билан аёллар керакли маслаҳатлар олиш учун врачга кўринишлари лозим (қ. Ҳомиладорлик). Ҳомиладор аёл тўғри овқатланиши, спиртли ичимликлар истеъмол қилмаслиги, чекмаслиги лозим. Ҳомиладорлик токсикозлари пайдо бўлиши билан врачга мурожаат этиши керак. ЧАЛА ТУҒИШ ҳомиладорлик муддати тугамай (ҳомиладорликнинг 29 ҳафтасидан 38 ҳафтасигача) туғиш. Бунда ҳомила вақтдан аввал, чала туғилади (қ. Чала туғилган бола). Эркак уруғидаги нуқсонлар, тухумҳужайранинг тўла ривожланмаганлиги, ирсий омиллар, эрхотиннинг яқин қариндош бўлиши, плацентанинт бачадонга нотўғри бирикиб қолиши, ҳомиланинг тескари ётиши, аёл нерв ва эндокрин системасининг бузилиши (маc, тухумдонлар, қалқонсимон без фаолиятининг бузилиши, диабет), ҳомиладорлик токсикозлари, аборт, камқонлик, ўткир ва сурункали юқумли касалликлар (маc, бруцеллёз, токсоплазмоз, грипп, ангина, вирусли гепатит ва б.), шунингдек, ички жинсий аъзоларнинг турли сабаблар билан яллиғланиши, уларда ўсма пайдо бўлиши, аёл жинсий аъзоларининг етарли ривожланмаганлиги (инфантилизм), она билан ҳомила қон группалари ва резусфакторнинг номутаносиблиги ва бошқалар Ч.т. га сабаб бўлади. Асабийруҳий ва жисмоний шикастланишлар, оғир иш шароити, оиладаги нотинчлик ва б. ноқулай таъсиротлар вақтдан аввал туғишга олиб келади. Буйрак, жигар, юрактомир, нерв касалликлари билан оғриган аёлларда ҳам Ч.т. кузатилади. Бунда она билан ҳомила ўртасидаги қон айланиши бузилади, ҳомиланинг кислород билан таъминланиши ёмонлашади ва бу вақтдан аввал туғишга олиб келади. Ч.т. аксарият жуда ёш ёки ёши 35 дан ошиб биринчи марта туғаётган аёлларда учрайди. Даво Ч.т.га сабаб бўлган асосий касалликка қараб белгиланади. Ч.т. эҳгимоли бўлган аёл ҳомиладор бўлгунича ҳамда ҳомиладорлик даврида даволаниши лозим. Олдини олиш Ч.т. сабабларини ўз вактида аниқлаш ва уни даволаш чоратадбирларидан иборат. ЧАЛА ЧЎЛ ЗОНАЛАРИ - чала чўл ландшафти устун бўлган қурукдиқцаги табиат зоналари. Шим. ва Жан. ярим шарларнинг мўътадил, субтропик ва тропик минтақаларида чўллар билан дашт ва саванналар орасида жойлашган. Иқлими қуруқ. Ч.ч.з.нинг катта қисмида ҳаво траси қишда 0 10, ёзда бўлади. Ёғингарчиликка (300 мм дан ошмайди) нисбатан мумкин бўлган буғланиш 3 6 баробар кўп; дарё жуда кам, одат- кутубхонаси 13

14 да мавсумий. Тупроклари оч каштан, қўнғир, бўзтупроқ, чириндиси кам (2 4%), шўрланган ер кўп. Ўсимликлари шувоқ, шўралар, чим ҳосил қиладиган бошоклилар, намгарчилик танқислигига мослашган паст бўйли чала буталардан иборат. Ҳайвонлардан чўл, дашт ва тоғ олди фаунаси, яъни кемирувчилар (юмронқозиқ, қўшоёқ, олахуржун), судралиб юрувчилар (тошбақа, илонлар) ва б.лар яшайди. Ч.ч.з.нинг катта қисмидан яйлов чорвачилигида фойдаланилади, кўп кисми ўзлаштирилиб, ғалла экиладиган ерларга айлантирилган. Субтропик минтақаларнинг Ч.ч.з. Эрон тоғлиги, Ғарбий Осиё, Шим. Африка, Қояли тоғларнинг ён бағирлари, тропик минтақаларда Саҳрои Кабирнинг жан. да, Тар текислигида, Атакама чўлининг шим. қисми, шунингдек, тропик минтақа тоғларининг қуйи қисмларида, мўътадил минтақада Евросиё материгининг ички қисмида ғарбда Каспий бўйи пастгекислигидан шаркда Ордос платосининг шарқий чеккасигача бўлган ҳудудларда жойлашган. Ўзбекистонда тоғ одди қирлари ва адирлар баландлик Ч.ч.з. минтақасига киради. ЧАЛАБИЙ қ. Авлиё Чалабий. ЧАЛАБУТАЛАР танасининг фақат пастки қисми ёғочланиб, қолган юқори қисмлари қишда қуриб қоладиган кўп йиллик ўсимликлар. Ана шу хусусияти билан бута ва бутачалардан фарқ килади. Ч. арид ўлкаларт ўсишга кўпроқ мослашган. Mac, терескен, чўл ва адирларда ўсувчи шувоқпинт баъзи турлари, шўра ва б. Бўйи ўртача 80 см, баъзан см. Ч. кўп йиллик ўтлардан куртак чиқарадиган шохларнинг ер устидан бир неча см юқорида ўрнашганлиги билан фарқланади. ЧАЛАТИШЛИЛАР (Edentata) йўлдошли сут эмизувчилар туркуми. Уз. 12 см дан 1,2 м гача. Оддинги оёқларининг 2 ёки 3 та бармоғи бошқаларига нисбатан йирикроқ бўлиб, кучли тирноклари бор. Тишларида эмал ва илдиз бўлмайди, доим ўсиб туради; озиқ ва йиртқич тишлари ривожланмаган (номи шундан). Йўлдоши содда, 3 оиласи (чумолихўрлар, ялқовлар, совутлилар) бор. Жан., Марказий ва Шим. Америкада тарқалган. Ер устида, дарахтларда яшайди. Ўсимлик ва ҳашаротлар билан озикланади. Кўпчилик турларининг гўшти истеъмол килинади. ЧАЛАХОРДАЛИЛАР (Hemichordata) умуртқасизлар типи. Илгари хордалилар кенжа типи сифатида қаралган. Хордага ўхшаш орган нотохордаси, жабра ёрикларининг бўлиши билан хордалиларга ўхшаб кетади. Ч. 2 ёнлама симметрияли, целомик ҳайвонлар. Гавдаси 3 бўлим: хартум, ёқача ва танадан иборат. Ҳар бир бўлимнинг ўз целломик халтаси бўлади. Нотохорда ичакнинг учи берк ўсимтаси Хартум учун таянч вазифасини бажаради. Ҳалқумда жабра ёриқлари жойлашган. Қон айланиш системаси органлари бўйлама орқа ва қорин қон томирларидан иборат. Орқа қон томирининг нотохорда устидаги қисми кенгайиб, лакунар юракни ҳосил қилади. Нерв системаси тери эпителийсида жойлашган бўлиб, ёқача билан танаси ўртасидаги нерв ҳалқаси ва у билан боғланган орқа ҳамда қорин стволларидан иборат. Айириш органлари жуфт целомодуктлар хартумда ва ёқачада жойлашган. 2 синфи: ичак билан нафас олувчилар ва қанот жабралилар бор. ЧАЛИШ Хоразм вилояти Урганч туманидатш шаҳарча. Амударё соҳилида. Вилоят маркази (Урганч ш.)дан 8 км. Яқин т.й. станцияси Урганч (14 км). Аҳолиси 5,6 минг киши (2004). Ч. ўрни аввал Амударёнинг чап соҳилидаги тўқайчакалакзорлардан иборат ҳудуд бўлган й.да Амударё флотилияси ташкил топгандан сўнг пристань барпо этилиб, юк ташувчи қозоклар бу ерда макон тутганлар. кутубхонаси 14

15 «Ч.» атамаси қайиқ, солларни эшкаклар ёрдамида дарёдан кечиб ўтказиш жойи (кечув) маъносида. Аҳоли даре бўйларидаги тўқайзорларда ўсувчи ёввойи кандирдан ип йигириб палое ва пойандозлар тўқишган. Шу сабабли бу жой Кандиркум, Қўполиқ (Қамишзор) деб ҳам аталган й.гача бу ерда Қўполиқ пристани бўлган й. баҳорида Амударё тошиб пристанни ювиб кетган. Кейинчалик унинг ўрнида қурилган пристань Ч. деб аталган. Ч. ёнида Амударё пароходчилиги сув йўлини назорат қилувчи техника участкаси ва б. ташкилотлар ишлай бошлади й.да шаҳарчада боғдорчиликтокчилик хўжалиги барпо этилди й.гача Ч. Хоразм вилоятининг асосий транспорткема (порт) дарвозаси ҳисобланган. Хўжалик юклари Амударё орқали Чоржўй (ҳоз. Туркманобод) ва Орол денгизидан кемаларда ташиб келтирилган. Урганч Ч. орасида тор изли (мотовоз) т.й.да юк ташилган. Ч й.гача Қорақалпогистоннинг Беруний тумани тасарруфида бўлган, сўнгра Хоразм вилояти Урганч тумани таркибига киритилган й. 13 мартда Амударё тошиб овул сув остида қолган. Тошқин оқибатлари тугатилгач, Ч.да тошқинга қарши курашадиган қурилиш ташкилоти тузилди й.да Амударё устидан Ч.ни Қорақалпоғистоннинг Беруний ш. билан боғловчи понтон кўприги қурилди. Шаҳарча ёнида винобоп узум етиштириладиган ширкат хўжалиги бор. Ч.да Амударё кемалар қатнови хавфсизлигини таъминловчи «Чалиш теххизмати» идораси, вилоят от спорти мактаби, қурилиш ташкилоти ва «Жайхун» санаторийси жойлашган. 2 умумий таълим мактаби (ўзбек ва қозоқ тилларида ўқитиладиган), маданият уйи, кутубхона, врачлик пункти мавжуд. Амударё соҳилидаги хушманзара жойларда шаҳарликларнинг дам олиш зоналари, дала ҳовлилари бор. Ад.Нуржонов К., Кўҳна ва Янги Урганч, Урганч, ЧАЛОБ қатиқ ёки сузмадан тайёрланадиган чанқовбосар ичимлик. Ч.ни тайёрлаш учун сузма (1 кг сузмага 2 л сув) қайнатиб совитилган сув билан яхшилаб аталанади. Сўнг туз, қалампир, кўкпиёз, кашнич, укроп, райҳон ва б.ни майда тўғраб, аталанган сузмага солиб аралаштирилади. Тайёр Ч. истеъмолдан олдин совитилади ёки муз солинади. Ч. ёзнинг иссиқ кунларида чанқоқни яхши босади. ЧАЛОВ (Stipa) ғалладошларга мансуб кўп йиллик, баъзан бир йиллик ўтсимон ўсимликлар туркуми. Мўътадил ва субтропик минтақаларда, қисман тропик тоғларда 300 га яқин тури маълум. Ўзбекистон тоғларида ва тоғ ён бағирларида 13 тури, жумладан, тукли Ч. (S. capillata), кавказ Ч.и (S.caucasia Schmalh.), сович Ч.и (S. szovitsiana Trin. ex Hohena.) ва б. учрайди. Кўпчилик турлари чўл, дашт, прериялар ўт ўсимликлар қопламининг асосий кисмини ташкил этади. Шағалли ва тошлоқ ерларда ҳам ўсади. Барглари камбар, узун, чизиқсимон, қилтиқли. Бошоқлари бир гулли. Ҳамма турининг хашаги сифати уртача. Чорва моллари уларни баҳорда (маиса ҳолатида) хуш кўриб ейди. Баъзи турлари қоғоз саноати учун хом ашё. ЧАЛҚАР Қозоғистондаги бир неча кул номи. Энг йириклари: 1) Ч. (Чархал), Оқтўба вилоятида, Уральск ш.дан 65 км жан.да. Майд. 190 км2, уз. 18,6 км, эни 14 км, чуқ. 13,5 м. Суви шўрроқ (езда шўр). Шолаконкат ва Исенанкат дарёлари ва ер ости сувларидан тўйинади. Баъзан, Солянка дарёси орқали Урал дарёсига қуйилади. Балиқ овланади; 2) Ч. (Шалқар) Қозоғистоннинг Кўкчатов ш.дан ғарбда жойлашган оқмас кўл. Майд 40 км2, чуқ. 17 м. Суви шўрроқ. ЧАЛҚАРТЕНГИЗ - Қозоғистон Республикаси Оқтўба вилоятидаги шўрхок. Орол денгизининг шим.шарқидаги кутубхонаси 15

16 ботиқца. Майд км2, уз. 74 км, чуқурлиги 3 м. Кирғоқлари паст, ётиқ, қумлоқ жинслардан тузилган. Туби текис, балчиқ билан қопланган. Баҳорда Ч.га Ирғиз ва Тўрғай дарёлари қуйилади ва аччиқшўр кўлга айланади. ЧАМАНДАГУЛ (Verbena) тизимгулдошларга мансуб бир ва кўп йиллик ўтсимон ўсимлик ва ярим буталар туркуми; экма гул. Ватани Перу. Американинг тропик ва субтропик минтақаларида 200 дан ортиқ тури ўсади. Гулчиликда гуллари қалқонсимон, тўпгули диаметри 6 7 см, оқ, қизил, пушти, сариқ, бинафша рангли, бир йиллик дурагай Ч. (V.hybrida) экилади. Бўйи 2550 см, тупи ёйиқ, шохлари ғуж, барги тухумсимон, ранги яшил. Совуққа чидамли, эрта тушган қор остида ҳам совуқ урмайди. Ч. уруғидан кўпайтирилади. Уруғи февральмарт ойларида иссиқхоналарда экилади. Июндан октябргача гуллайди. Ч. хонадонларда, кўп қаватли уйлар балконида, парк ва хиёбонларда манзарали ўсимлик сифатида ўстирилади. ЧАМБАЛ Ҳиндистондаги дарё, Жамна дарёсининг ўнг ирмоғи. Уз. 830 км, ҳавзасининг майд. 135 минг км2. Виндҳья тоғларидан бошланиб, Малва платосини кесиб ўтади. Ўртача сув сарфи 600 м3/сек. Суви, асосан, суғоришга сарфланади. ГЭС бор. Рампур ш. яқинида йирик сув омбори қурилган. Дарёнинг айрим қисмларида кема қатнайди. Ч. бўйида Кота ш. жойлашган. ЧАМБАР ГАЗ-КОНДЕНСАТ КОНИ Қашқадарё вилояти Косон туманидаги кон. Муборак т.й. станциясидан 42 км шим.шарқда й.да очилган, 1986 й.дан фойдаланишга топширилган. Кон рельефи кучсиз табақаланган, зол қумлари билан қопланган чўл текислигидан иборат. Ч.г.к.к. Бухоро тектоник поғонасидаги Муборак кўтарилмасининг шим.ғарбий қисмида жойлашган. Ч.г.к.к.да қазилган жами 4 та бурғи қудуғида палеозой эраси, юра, бур, палеоген, неоген ва тўртламчи давр ётқизиклари очилган. Саноат миқёсидаги газлилик 13 ва 12 горизонтларда белгиланган. Горизонтлар қумтош, алевролит, гил, мергель ва оҳактошлардан таркиб топган бўлиб, м ва м чуқурликларда очилган. Кондаги газ метанли, қуруқ. Конденсат олтингугуртли, 1 м3 қатлам газида 13 г конденсат мавжуд. Бензин фракцияларининг гуруҳий углеводород таркибига кўра, конденсат метаннафтенароматли типга мансуб. Кондан ҳоз. кунда фойдаланилмоқда. ЧАМОРРО халқ, Мариана о.ларининг асосий аҳолиси. 97 минг киши (1990-й.лар ўрталари), жумладан, Гуам о.да 80 минг киши яшайди. Индонез тил гуруҳига кирувчи тидда сузлашади. Диндорлари христиан (католик) лар. ЧАМПИ (Ciampi) Карло Адзельо (1920) Италия давлат арбоби. Филологик ва юридик олий маълумотга эга. 2-жаҳон уруши даврида Қаршилик кўрсатиш ҳаракати иштирокчиси й.дан Италия Банкида меҳнат фаолиятини бошлаган (1997 й.дан бошқарувчиси) й.ларда Италия ҳукумати раиси й.дан Италия хазиначилик вазири, 1999 й. 13 майдан Италия Респубикаси президента. ЧАНА, чена (рус. сани сузидан) асосан, қор ва муз сиртида сирпаниб юриладиган ғидцираксиз аравача. Усти очиқ, ёпиқ (кажавали), соябонли ва б. хиллари бор. Сирпанғич ёғоч (чанғи) устига ўрнатилган корпусдан иборат. Баъзан, сирпанғич ёғоч тагига металл ҳам қопланади. Ч.дан транспорт ва спорт воситаси, болалар ўйинчоғи сифатида фойдаланилади. Ч.ни одам, от, бугу, итлар ва ҳатто ғозлар тортиб юриши мумкин. Асосан, қиш узоқ давом этадиган ва қор кўп ёғадиган шимол мамлакатларида кенг тарқалган. Қад. Миср, Русь ва б. кутубхонаси 16

PAYNET тизими агентлари учун тузилган PAYNET Buffer дастури фойдаланувчиси учун қўлланма ( )

PAYNET тизими агентлари учун тузилган PAYNET Buffer дастури фойдаланувчиси учун қўлланма ( ) PAYNET тизими агентлари учун тузилган PAYNET Buffer дастури фойдаланувчиси учун қўлланма (25.05.2009) МУНДАРИЖА 1. АСОСИЙ ҚОИДАЛАР...3 2. ТИЗИМГА ТАЛАБЛАР...3 3. ДАСТУРНИ ЎРНАТИШ...3 4. ДАСТУРГА КИРИШ...7

Læs mere

Д. Р. Бозоров, Р. М. Каримов, Ж. С. Казбеков

Д. Р. Бозоров, Р. М. Каримов, Ж. С. Казбеков Д. Р. Бозоров, Р. М. Каримов, Ж. С. Казбеков Г И Д Р А В Л И К А А С О С Л А Р И Тошкент 2001 и. Д. Р. Бозоров, Р. М. Каримов, Ж. С. Казбеков ГИДРАВЛИКА АСОСЛАРИ Ушбу ўқув қўлланма Гидравлика фанининг

Læs mere

X + Y = ПЕ СМА ИЛИ МО ЈЕ ОСЕ ЋА ЊЕ СВЕ ТА. 1 У К У Т И Ј И РЕ Н Е СА Н СЕ М И РО ЉУ БА

X + Y = ПЕ СМА ИЛИ МО ЈЕ ОСЕ ЋА ЊЕ СВЕ ТА. 1 У К У Т И Ј И РЕ Н Е СА Н СЕ М И РО ЉУ БА Е С Е Ј И Ј Е Л Е Н А М А РИ Ћ Е ВИ Ћ X + Y = ПЕ СМА ИЛИ МО ЈЕ ОСЕ ЋА ЊЕ СВЕ ТА. 1 У К У Т И Ј И РЕ Н Е СА Н СЕ М И РО ЉУ БА ТО ДО РО ВИ Ћ А 2 Па н д о р и н а к у т и ја М и р о љуб а Тод о р о в и ћ

Læs mere

СА ВРЕ М Е Н Е КОН Ц ЕП Ц И Ј Е И ОРГА Н И ЗА Ц И JE ВОЈ СК Е УСЛО ВЉЕ Н Е Т ЕХ НО ЛО Ш К И М ЗА Х Т Е ВИ М А 1

СА ВРЕ М Е Н Е КОН Ц ЕП Ц И Ј Е И ОРГА Н И ЗА Ц И JE ВОЈ СК Е УСЛО ВЉЕ Н Е Т ЕХ НО ЛО Ш К И М ЗА Х Т Е ВИ М А 1 UDC 355/359 20 DOI: 10.2298/ZMSDN1552429M ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД СА ВРЕ М Е Н Е КОН Ц ЕП Ц И Ј Е И ОРГА Н И ЗА Ц И JE ВОЈ СК Е УСЛО ВЉЕ Н Е Т ЕХ НО ЛО Ш К И М ЗА Х Т Е ВИ М А 1 МОМ Ч И ЛО М И Л И НО ВИ

Læs mere

ОБЈ ЕК Т И ВИ ЗО ВА ЊЕ МО РА Л Н Е Ш Т Е Т Е

ОБЈ ЕК Т И ВИ ЗО ВА ЊЕ МО РА Л Н Е Ш Т Е Т Е UDC 342.721(497.11) UDC 340.13(497.11) DOI: 10.2298/ZMSDN1552487K ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ОБЈ ЕК Т И ВИ ЗО ВА ЊЕ МО РА Л Н Е Ш Т Е Т Е М А РИ ЈА К А РА Н И К И Ћ М И РИ Ћ Ун и в е р з и т е т у Б е о г р

Læs mere

МО РАЛ НИ КР СТА ШКИ ПО ХОД ДР ЖА ВЕ НА СП А ВА ЋУ СО БУ: П РЕ К Р Ш А Ј П РО СТ И Т У Ц И Ј Е У НО ВОМ Зо Ј РМ

МО РАЛ НИ КР СТА ШКИ ПО ХОД ДР ЖА ВЕ НА СП А ВА ЋУ СО БУ: П РЕ К Р Ш А Ј П РО СТ И Т У Ц И Ј Е У НО ВОМ Зо Ј РМ Ори ги нал ни на уч ни рад 343.544:17 doi:10.5937/zrpfns50-12182 Др Бра ни слав Р. Ри сти во је вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду B. Ri st i v o

Læs mere

ДО П РИ НОС Д Е Ј ВИ Д А Х А Р ВИ ЈА

ДО П РИ НОС Д Е Ј ВИ Д А Х А Р ВИ ЈА UDC 330.8:929 Harvey D. UDC 316.334.56 DOI: 10.2298/ZMSDN1550157C ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАД ДО П РИ НОС Д Е Ј ВИ Д А Х А Р ВИ ЈА У Р БА НОЈ СО Ц И О ЛО Г И Ј И М А РИ ЈА Ц ВЈ ЕТ КО ВИ Ћ С у б о т и ц а, С р

Læs mere

СВЕЧАНО УРУЧЕЊЕ НАГРАДА У МАТИЦИ СРПСКОЈ

СВЕЧАНО УРУЧЕЊЕ НАГРАДА У МАТИЦИ СРПСКОЈ број 30 април 2011 www.maticasrpska.org.rs тел. 021/420-199 СВЕЧАНО УРУЧЕЊЕ НАГРАДА У МАТИЦИ СРПСКОЈ Пупинова награда Матице српске Награда Фонда капетана Мише Анастасијевића ЧЕТВРТИ МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ

Læs mere

1 3 0 4 0 9 0 1 0 3 0 4 0 7 0 7 0 8 0 5 0 0 0 7 0 3 0 4 0 9 0 8 0 5 0 2 0 1 0 8 0 0 0 5 0 0 0 9 0 0 0 9 0 6 0 5 0 0 0 9 0 8 0 7 0 8 0 2 0 1 0 0 0 3 0 8 0 9 0 4 0 8 0 9 а 0 7 0 9 0 8 0 3 0 4 0 5 0 3 0 1

Læs mere

Altid klar til at hjælpe. Registrer dit produkt, og få support på MT3120. Spørgsmål? Kontakt Philips.

Altid klar til at hjælpe. Registrer dit produkt, og få support på  MT3120. Spørgsmål? Kontakt Philips. Altid klar til at hjælpe Registrer dit produkt, og få support på www.philips.com/welcome Spørgsmål? Kontakt Philips MT3120 Brugervejledning Indholdsfortegnelse 1 Vigtige sikkerhedsinstruktioner 3 2 Din

Læs mere

К ФАУНЕ ЧЕШУЕКРЫЛЫХ (INSECTA: LEPIDOPTERA) НАЦИОНАЛЬНОГО ПРИРОДНОГО ПАРКА «ДВУРЕЧАНСКИЙ» (ХАРЬКОВСКАЯ ОБЛАСТЬ, УКРАИНА) И ЕГО ОКРЕСТНОСТЕЙ

К ФАУНЕ ЧЕШУЕКРЫЛЫХ (INSECTA: LEPIDOPTERA) НАЦИОНАЛЬНОГО ПРИРОДНОГО ПАРКА «ДВУРЕЧАНСКИЙ» (ХАРЬКОВСКАЯ ОБЛАСТЬ, УКРАИНА) И ЕГО ОКРЕСТНОСТЕЙ УДК 595.78(477.54-751.2) 2017 Е. А. КАРОЛИНСКИЙ, С. А. ДЕМЬЯНЕНКО, А. В. ЖАКОВ, В. Г. МУШИНСКИЙ К ФАУНЕ ЧЕШУЕКРЫЛЫХ (INSECTA: LEPIDOPTERA) НАЦИОНАЛЬНОГО ПРИРОДНОГО ПАРКА «ДВУРЕЧАНСКИЙ» (ХАРЬКОВСКАЯ ОБЛАСТЬ,

Læs mere

б ,

б , 1 3 0 4 0 6 0 9 0 9 0 9 0 7 0 7 0 8 0 6 0 0 0 8 0 5 0 6 0 6 б 0 2 0 9 0 1 0 9 0 9 0 5 0 2 0 1 0 6 0 9 0 5 0 2 0 8 0 7 " 0 1 б 0 4 0 2 0 1 0 6 0 5 0 1 0 4" а 0 1 0 6 0 6 0 6 б 0 2 0 9 0 6 0 2 0 2 0 8 0

Læs mere

б

б 3 0 6 0 8 0 0 0 0 0 0 6 а 0 3 0 5 0 8 0 6 0 7 0 4 0 7 0 4 0 0 8 0 9 0 0 0 0 6 0 00 5 0 9 0 3 0 8 0 0 0 6 0 0 0 0 4 0 3 0 6 0 0 0 3 0 6 0 0 0 6 а 0 3 0 5 0 8 0 6 0 3 0 0 0 8 0 6 0 3 0 4 0 6 0 8 0 9 0 4

Læs mere

J. JASKOLD GABSZEWICZ, J.-F. THISSE ON THE NATURE OF COMPETITION WITH DIFFERENTIATED PRODUCTS. ( 0 9. Shaked, Sutton, 1985).

J. JASKOLD GABSZEWICZ, J.-F. THISSE ON THE NATURE OF COMPETITION WITH DIFFERENTIATED PRODUCTS. ( 0 9. Shaked, Sutton, 1985). 3 0 0 6 0 8 0 8 0 3 0 4 0 3 0 0 0 0 6 0 8 0 0 0 6 0 8 0 3 0 4 0 0 0 7 0 8 0 6 0 8 0 6 0 4 0 3 0 8 0 9 0 8 0 0 0 8 0 4 0 8 0 9 0 6 0 5 0 0 0 3 0 0 9 б 0 4-0 8 0 6 0 9 0 9 0 0 0 3 0 4 0 6 0 4 0 0 0 3 0 8

Læs mere

N 0 3gleord og begreber 7 0 Dobbelt integral 7 0 Fubinis s 0 3tning 7 0 Generelle omr 0 2der. 7 0 Regneregler 7 0 Nem ulighed

N 0 3gleord og begreber 7 0 Dobbelt integral 7 0 Fubinis s 0 3tning 7 0 Generelle omr 0 2der. 7 0 Regneregler 7 0 Nem ulighed 1 3Oversigt 7 4 [S] 12.1, 12.2, 12.3 N 0 3gleord og begreber 7 0 obbelt integral 7 0 Fubinis s 0 3tning 7 0 Generelle omr 0 2der 7 0 Type I 7 0 Type II 7 0 Regneregler 7 0 Nem ulighed Calculus 2-2006 Uge

Læs mere

Altid klar til at hjælpe. Registrer dit produkt, og få support på M550 M555. Spørgsmål? Kontakt Philips.

Altid klar til at hjælpe. Registrer dit produkt, og få support på  M550 M555. Spørgsmål? Kontakt Philips. Altid klar til at hjælpe Registrer dit produkt, og få support på www.philips.com/welcome Spørgsmål? Kontakt Philips M550 M555 Brugervejledning Indholdsfortegnelse 1 Vigtige sikkerhedsinstruktioner 3 2

Læs mere

СА ВЕ СНИ УЧЕ НИ ЦИ: УСПЕ ШНИ ЈИ У ШКО ЛИ, АЛИ НЕ И СРЕЋ НИ ЈИ ЗБОГ ТО ГА *

СА ВЕ СНИ УЧЕ НИ ЦИ: УСПЕ ШНИ ЈИ У ШКО ЛИ, АЛИ НЕ И СРЕЋ НИ ЈИ ЗБОГ ТО ГА * Зборник Института за педагошка истраживања Година 44 Број 1 Јун 2012 59-73 УДК 159.923.072-057.874(497.113) 2011 ; 371.263-057.874(497.113) 2011 ISSN 0579-6431 Оригинални научни чланак DOI: 10.2298/ZIPI1201059J

Læs mere

б

б 1 3 0 0 0 9 0 2 0 8 0 9 0 9 0 6 0 5 0 6 0 5 0 6 0 0 0 7 0 8 0 8 0 6 0 1 0 4 0 1 0 8 0 2 0 9 0 8 0 9 0 6 0 9 0 1 0 3 0 2 0 0 0 6 0 8 0 6 0 1 0 9 0 6 0 6 0 5 0 9 0 1 0 3 0 2 0 0 0 6 0 8 0 6 0 1 0 9 0 6 0

Læs mere

282 7()) _ 34 Y]>S22.Z [, ]^%NN т `5 0 : > CECS02: 2005 у 0:,=\]</Y.W?_2cDSS E,2D9CD, 2,\]-.D?_: E,^_DE_2. 3 A()! 1 2 " W4^Z `55S2 >.5:ED,.,I, Xc

282 7()) _ 34 Y]>S22.Z [, ]^%NN т `5 0 : > CECS02: 2005 у 0:,=\]</Y.W?_2cDSS E,2D9CD, 2,\]-.D?_: E,^_DE_2. 3 A()! 1 2  W4^Z `55S2 >.5:ED,.,I, Xc ( ),2012,34(S2):281~286 CN53-1045/N ISSN0258-7971 JournalofYunnanUniversity htp://www.yndxxb.ynu.edu.cn ab LM#c'@AB?/()? ?.,X

Læs mere

4,,Ц r И,А, А й з и к о в а а 4/6 у Ш о lý 2017г,

4,,Ц r И,А, А й з и к о в а а 4/6 у Ш о lý 2017г, М и н и с т е Р с т в о о б р а З о в а н и Я и н а у к и Р о с с и й с к о й Ф е д е р а ц и и Н А Ц И О Н А Л Ъ Н Ы Й И С С Л Е Д О В А Т Е Л Ъ С К И Й, У Н И В Е Р С И Т Е Т Т О М С К И Й Г О С У Д

Læs mere

С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. Ус т а в н и суд. М и н и с т а р с т в а. Ло ка л н а с а моу п р а в а. Београд, 6. јануар 2014.

С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. Ус т а в н и суд. М и н и с т а р с т в а. Ло ка л н а с а моу п р а в а. Београд, 6. јануар 2014. ISSN 0353-8389 COBISS.SR-ID 17264898 Београд, 6. јануар 2014. Година LXX број 1 Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36.147 динара С А Д Р Ж А Ј В л а д а Одлука o из ме на ма Од лу ке о обра

Læs mere

МА ТЕ МА ТИЧ КА ПИ СМЕ НОСТ

МА ТЕ МА ТИЧ КА ПИ СМЕ НОСТ Република Србија Ми ни стар ство про све те За вод за вред но ва ње ква ли те та обра зо ва ња и вас пи та ња Ин сти тут за пси хо ло ги ју Фи ло зоф ског фа кул те та Универзитета у Бе о гра ду МА ТЕ

Læs mere

РА КЕ ТЕ. За са ви ца у зна ку кам по ва. Да би успе шно од бра ни ли. Трој ке, по сле 18 го ди на бра ка Стра на 22.

РА КЕ ТЕ. За са ви ца у зна ку кам по ва. Да би успе шно од бра ни ли. Трој ке, по сле 18 го ди на бра ка Стра на 22. www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LI Сремска Митровица Среда 3. август 2011. Број 2631 Цена 40 динара у овом броју: Ка ко се ми тро вач ка То пли фи ка ци ја при пре ма за греј

Læs mere

C C

C C 1 3 0 1 0 7 0 8 0 9 0 1 0 8 0 6 0 7 0 9 0 3 0 6 0 7 0 5 0 9 0 9 0 7 0 1 0 5 0 7 0 5 0 2 0 8 0 0 0 2 0 2 0 9 0 8 0 1 0 8 0 9 0 6 0 5 0 1 0 3 0 1 0 3 0 6 0 6 а 0 3 0 5 0 8 0 2 0 7 0 5 0 6 0 4 0 7 0 8 0 6

Læs mere

дана до Игара Дивац: Улагање у будућност

дана до Игара Дивац: Улагање у будућност 30 дана до Игара Дивац: Улагање у будућност Ни ка да не од у стај те Зо ра на Ару но вић, ре пре зен та тив ка Ср би је у стре ља штву Са свим је си гур но да ће ме ђу 4.000 школ ских олим пи ја ца у Срем

Læs mere

С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. Београд, 31. децембар Година LXX број 147. Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36.

С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. Београд, 31. децембар Година LXX број 147. Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36. ISSN 0353-8389 COBISS.SR-ID 17264898 Београд, 31. децембар 2014. Година LXX број 147 Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36.147 динара С А Д Р Ж А Ј В л а д а Уредба о из ме на ма и до пу

Læs mere

година VI * број 5 * мај године Лист ученика и наставника Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча

година VI * број 5 * мај године Лист ученика и наставника Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча година VI * број 5 * мај 2010. године ЧАРОЛИЈЕ Лист ученика и наставника Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча Чаролије, лист Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча Уређивачки

Læs mere

Copyright Дејан Лучић, 1994 Copyright 2011 за ово издање, ЛАГУНА

Copyright Дејан Лучић, 1994 Copyright 2011 за ово издање, ЛАГУНА 4 5 Copyright Дејан Лучић, 1994 Copyright 2011 за ово издање, ЛАГУНА Ре це зен ти Фре де рик Ештон Дра гош Ка ла јић Да је Дејан Лучић амерички pисац њеgов роман Владари из сенке би pосtао, tренуtачно,

Læs mere

ЕКСКЛУЗИВНО! и с п о с в е с т Ми тров ча ни на Ср ђа на Динчи ћа,

ЕКСКЛУЗИВНО! и с п о с в е с т Ми тров ча ни на Ср ђа на Динчи ћа, Година XLIX Сремска Митровица Среда 2. децембар 2009. Број 2545 Цена 40 динара у овом броју: Сертификација градова Сарадња сремских општина и Вуковарско сријемске жупаније странa 2. странa 3. Јубилеј Скица

Læs mere

Милош Црњански. Код Хипер бо ре ја ца

Милош Црњански. Код Хипер бо ре ја ца Милош Црњански Код Хипер бо ре ја ца II Naslov originala name delo Copyright Задужбина Милоша Црњанског, Београд Copyright овог издања 2015, ЛАГУНА Kupovinom knjige sa FSC oznakom pomažete razvoj projekta

Læs mere

ю

ю 1 3 0 5 ю 0 0 0 5 0 1 0 1 0 8 0 7 0 7 0 2 0 8 0 7: 0 4 0 1 Ц; 0 1 0 7 0 3 0 5 0 3 0 3 0 0 0 9 0 3 0 3 0 9 0 2 0 0 0 4 0 4 0 7 0 5 0 5 0 3 0 7 0 2 0 3 0 4 0 3 ю 0 9 0 3 0 8 0 1 0 3 0 1 Ц 0 3 0 7 0 8 0 2

Læs mere

w w w. d e re t a. r s

w w w. d e re t a. r s www.dereta.rs Библиотека ПОСЕБНА ИЗДАЊА Уредник издања Александар Шурбатовић Copyright oвог издања Дерета Станислав Краков Путописи Приредио Мирко Демић ДЕРЕТА 2017. Београд УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА Животни

Læs mere

1C /65 5½Jx i/1.6i/1.6Si /60 4x108x65 M12x1.25x26 ET 18 Конус ключ19 Z609030

1C /65 5½Jx i/1.6i/1.6Si /60 4x108x65 M12x1.25x26 ET 18 Конус ключ19 Z609030 68 Peugeot 106 G128, F888 1A/1C 07.92-05.96 33-44 145/70 5.00Bx13 4240 1.0i/1.1i 33-65 155/70 4x108x65 M12x1.25x26 33-65 165/65 ET 20 Конус ключ19 Z609030 106 F888 1C 01.92-05.96 69-76 165/65 5½Jx14 6390

Læs mere

Австрија. Ав стрија е земја со нај мала невработеност во Евро па. На скии може да поминете над километри

Австрија. Ав стрија е земја со нај мала невработеност во Евро па. На скии може да поминете над километри Австрија 1 ТО МАС МИ ХА ЕЛ БАЈЕР, АМ БА СА ДОР НА АВ СТРИ ЈА ВО МА КЕ ДО НИ ЈА Ав стрија е земја со нај мала невработеност во Евро па Д-Р ЗО РАН НА РА ША НОВ, ПРЕ ТСЕ ДА ТЕЛ НА УПРАВ НИ ОТ ОД БОР НА ВИ

Læs mere

Звезда падалица на Миси» страна 30 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 21. АПРИЛА 2017.

Звезда падалица на Миси» страна 30 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 21. АПРИЛА 2017. Ало, зна се како се овце чувају!» страна 6 Звезда падалица на Миси» страна 30 Број 4709, година CXLIX У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 21. АПРИЛА 2017. цена 40 динара БА ХРЕ ИН ПОД ТОЧ КО ВИ МА НА ШЕГ СУ ГРА ЂА НИ

Læs mere

ВРТ ТВИ ТЕР ПРО ЗА КАО ЕХО УСМЕ НОГ ПРИ ПО ВЕ ДА ЊА. Бранислав Живановић

ВРТ ТВИ ТЕР ПРО ЗА КАО ЕХО УСМЕ НОГ ПРИ ПО ВЕ ДА ЊА. Бранислав Живановић ВРТ Бранислав Живановић ТВИ ТЕР ПРО ЗА КАО ЕХО УСМЕ НОГ ПРИ ПО ВЕ ДА ЊА Шта је тви тер (од енг. twe et цвр кут) ако не рад го вор ног ор га на, вер бал на ар тикулација и облик комуникације? Уосталом,

Læs mere

П Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1. Број решења НБС о одузимању дозволе. Г. бр

П Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1. Број решења НБС о одузимању дозволе. Г. бр НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Сектор за надзор над обављањем делатности осигурања, 18. октобар 2017. године П Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1 ДРУШТВА ЗА ПОСРЕДОВАЊЕ У

Læs mere

Mennesker og Teknologi i Leontjevs virksomhedsteori 1

Mennesker og Teknologi i Leontjevs virksomhedsteori 1 Mennesker og Teknologi i Leontjevs virksomhedsteori 1 Klaus B. Bærentsen Psykologisk Institut Aarhus Universitet 2011.11.04 Indhold Mennesker og Teknologi i Leontjevs virksomhedsteori...1 Oversigt...2

Læs mere

Дводимензинални низи во с++

Дводимензинални низи во с++ Дводимензинални низи во с++ Повеќедимензионалните низи претставуваат низи од низи. Сите елементи од една повеќедимен - зионална низа мора да бидат од ист тип - важи истото ограничување што важеше и кај

Læs mere

Матавуљев Бакоња фра-брне као скривена комедија

Матавуљев Бакоња фра-брне као скривена комедија udc 821.163.41 31.09 Горан Максимовић (Ниш) Матавуљев Бакоња фра-брне као скривена комедија 305 1. Кључне речи: комедија, комично, смијех, хумор, пародија, роман, приповијетка, анегдота, композиција, комична

Læs mere

Два тима једна победа» страна 34 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 27. ЈАНУАРА 2017.

Два тима једна победа» страна 34 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 27. ЈАНУАРА 2017. Представили први албум» страна 13 Два тима једна победа» страна 34 Број 4697, година CXLVIII У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 27. ЈАНУАРА 2017. цена 40 динара ЈОШ ЈЕДАН СКУП ШАМПИОНА ГРАД СПОРТА Политика Тактика неоткривања

Læs mere

Personlig Brev. Brev - Adresse. Mr. N. Summerbee 335 Main Street New York NY 92926

Personlig Brev. Brev - Adresse. Mr. N. Summerbee 335 Main Street New York NY 92926 - Adresse Mr. N. Summerbee 335 Main Street New York NY 92926 Standard engelsk adresse format: modtagerens navn vejnummer + vejnavn bynavn + region/stat + postnummer. Jeremy Rhodes 212 Silverback Drive

Læs mere

Konsonanter udtaleregler

Konsonanter udtaleregler ÉÉ Konsonanter udtaleregler Der findes 21 konsonanttegn i det russiske alfabet. Antallet af konsonantlyde overstiger 40. Nedenfor gives en oversigt over bogstavtegnene og de lyde, disse kan angive. Bogstav

Læs mere

, a v s उब द, ब ल, इ ड न शय म ध न क ख त करन व ल कस न. Photo: istock.com/filedimage. Photo: istock.com/phongsak

, a v s उब द, ब ल, इ ड न शय म ध न क ख त करन व ल कस न. Photo: istock.com/filedimage. Photo: istock.com/phongsak a k ßtt к a 2016 к к ш an p к к к aк p a v s к к к, i a, к a кe e к к к a к, ßtt s a v s o к eк s a v s к k t к u к х к e к к к ш k к å s, å ud к к, p к к : к, к,,, к d к, s o к is к к ud, i к к is к p,

Læs mere

ПРИПРЕМУ РУКОПИСА ЗА ШТАМПУ У ИЗДАЊИМА САНУ

ПРИПРЕМУ РУКОПИСА ЗА ШТАМПУ У ИЗДАЊИМА САНУ ПРОПИСИ СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ КЊ. V УПУТСТВО ЗА ПРИПРЕМУ РУКОПИСА ЗА ШТАМПУ У ИЗДАЊИМА САНУ Уредник академик МАРКО АНЂЕЛКОВИЋ БЕОГРАД 2017 Издаје и штампа Спжрка акадгмжја наска ж смгенореж

Læs mere

Ко је најјача карика у здравству» страна 8 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. MAJA 2017.

Ко је најјача карика у здравству» страна 8 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. MAJA 2017. ОСНИВАЧ ЈОВАН ПАВЛОВИЋ Тошић и Шушњар путују за Индонезију» страна 7 Ко је најјача карика у здравству» страна 8 ВЛАСНИК Број 4711, година CXLIX У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. MAJA 2017. цена 40 динара УРАНАК Друштво

Læs mere

Нова револуција во перењето. Машини за перење и за сушење алишта

Нова револуција во перењето. Машини за перење и за сушење алишта Нова револуција во перењето Машини за перење и за сушење алишта Само најдоброто за вашите алишта Новиот EcoSilence DriveТМ Овој револуционерен мотор без четки, создаден во Bosch е поштедлив, побрз и поефикасен

Læs mere

НАЗИВ УЏБЕНИКА СРПСКИ ЈЕЗИК 5 8. РАЗРЕДА ШКОЛСКA 2017/18. ГОДИНA ВАЖИ ДО КОМПЛЕТ 1 КОМПЛЕТ 2. Уџбеници од 5. до 8.

НАЗИВ УЏБЕНИКА СРПСКИ ЈЕЗИК 5 8. РАЗРЕДА ШКОЛСКA 2017/18. ГОДИНA ВАЖИ ДО КОМПЛЕТ 1 КОМПЛЕТ 2. Уџбеници од 5. до 8. НАРУЏБЕНИЦА 5 8. А ШКОЛСКA 2017/18. ГОДИНA ВАЖИ ДО 15.06.2017. СРПСКИ ЈЕЗИК Читанка Мост Зорица Несторовић, Златко Грушановић 840.00 Радна свеска Весна Ломпар, Зорица Несторовић 530.00 *Наставни листови

Læs mere

«Кийин төлөнүүчү роуминг» кызматы боюнча өнөктөштөр

«Кийин төлөнүүчү роуминг» кызматы боюнча өнөктөштөр Австралия Vodafone Australia Vodafone Australia; AUS 5050 AUSVF VFONE; AUS VODAFONE; AUS VODA; AU VODAFONE; VODAFONE AUS; Австралия (спутник) Thuraya Telecommunications Company Thuraya 90 05 ARETH Австрия

Læs mere

ПРОЦЕНА ЗАПРЕМИНЕ, БИОМАСЕ И ЗАЛИХЕ УГЉЕНИКА САСТОЈИНА БУКВЕ ПРАШУМСКОГ ТИПА У РЕ ЗЕР ВА ТУ КУ КА ВИ ЦА

ПРОЦЕНА ЗАПРЕМИНЕ, БИОМАСЕ И ЗАЛИХЕ УГЉЕНИКА САСТОЈИНА БУКВЕ ПРАШУМСКОГ ТИПА У РЕ ЗЕР ВА ТУ КУ КА ВИ ЦА UDK 630*537+630*631 (497.11-751.3 Kukavica) Оригинални научни рад ПРОЦЕНА ЗАПРЕМИНЕ, БИОМАСЕ И ЗАЛИХЕ УГЉЕНИКА САСТОЈИНА БУКВЕ ПРАШУМСКОГ ТИПА У РЕ ЗЕР ВА ТУ КУ КА ВИ ЦА МИ ЛОШ КО ПРИ ВИ ЦА 1 БРА ТИ СЛАВ

Læs mere

Gloser til teksterne. Мама и футбол

Gloser til teksterne. Мама и футбол Gloser til teksterne Мама и футбол 1 выступа ть at optræde Her ipf. Perf.: вы ступить 3 уста ть at blive træt Her perf. Ipf.: устава ть 4 отдохну ть at hvile sig, slappe af, Her perf. Ipf.: отдыха ть holde

Læs mere

НАЗИВ УЏБЕНИКА СРПСКИ ЈЕЗИК 5 8. РАЗРЕДА ШКОЛСКA 2016/17. ГОДИНA КОМПЛЕТ 1 КОМПЛЕТ 2. Уџбеници од 5. до 8. разреда

НАЗИВ УЏБЕНИКА СРПСКИ ЈЕЗИК 5 8. РАЗРЕДА ШКОЛСКA 2016/17. ГОДИНA КОМПЛЕТ 1 КОМПЛЕТ 2. Уџбеници од 5. до 8. разреда НАРУЏБЕНИЦА 5 8. А ШКОЛСКA 2016/17. ГОДИНA СРПСКИ ЈЕЗИК Читанка Мост Зорица Несторовић, Златко Грушановић 840.00 Радна свеска Весна Ломпар, Зорица Несторовић 530.00 *Наставни листови уз граматику српског

Læs mere

Webside score pervomai-172.ru

Webside score pervomai-172.ru Webside score pervomai-172.ru Genereret Juli 13 2017 18:54 PM Scoren er 65/100 SEO Indhold Titel Магазин Цветы на Первомайской 172 / Доставка цветов в Пятигорске Længde : 64 Perfekt, din titel indeholder

Læs mere

СОДРЖИНА НА ПОНУДАТА РАСПОРЕД ПО ТЕРМИНИ 10-13

СОДРЖИНА НА ПОНУДАТА РАСПОРЕД ПО ТЕРМИНИ 10-13 СОДРЖИНА НА ПОНУДАТА РАСПОРЕД ПО ТЕРМИНИ 10-13 СПЕЦИЈАЛ ЛШ 15 ЛИГА ШАМПИОНИ 16-1 ЛИГА ЕВРОПА - 9 АЛИЈА 30-3 АЛИЈА - СТАТИСТИКЕ 33 АЛИЈА 3 34 АЛИЈА - ЛДВ КУП 35 АЛИЈА 6 ЈУГ 36 АЛИЈА 6 СЕВЕР 36 АЛИЈА 7 ИСТОК

Læs mere

JBL Bar Studio BetJeningSveJLedning

JBL Bar Studio BetJeningSveJLedning JBL Bar Studio Betjeningsvejledning Indholdsfortegnelse 1. INDLEDNING 3 2. HVAD ER DER I ÆSKEN 3 3. PLACERING AF soundbar 3 Placering af soundbar på bordet 3 Vægmontering af soundbar 3 4. TILSLUTNING AF

Læs mere

Листа индикација за коришћење продужене рехабилитације у стационарним здравственим установама за рехабилитацију (ЛИСТА ИНДИКАЦИЈА)

Листа индикација за коришћење продужене рехабилитације у стационарним здравственим установама за рехабилитацију (ЛИСТА ИНДИКАЦИЈА) Листа индикација за коришћење у стационарним здравственим установама за рехабилитацију (ЛИСТА ИНДИКАЦИЈА) 1.НЕУРОЛОШКА ОБОЉЕЊА Обнова 1.1. Encephalomyelitis disseminata acuta (EDSS скор од 4 до 8) G04.4

Læs mere

1 3 0 8 0 5 0 4 0 9 0 5 0 7 0 7 0 7 0 8 0 9 0 4 0 2 0 1 0 2 0 7 0 2 0 5 0 6 0 9 0 7 0 8 0 6 0 4 0 3 0 5 0 2 0 4 0 1 0 7 0 8 0 2 0 1 0 7 0 8 0 7 0 7. 0 0. 0 3 0 2 0 8 0 2 0 9 0 5 0 6 0 9 0 6. 0 6. 0 1 0

Læs mere

Webside score 1klyuch.ru

Webside score 1klyuch.ru Webside score 1klyuch.ru Genereret November 12 2016 14:22 PM Scoren er 44/100 SEO Indhold Titel ЖК Первый ключ. Квартиры от застройщика Længde : 39 Perfekt, din titel indeholder mellem 10 og 70 bogstaver.

Læs mere

ИСПИТНИ РОК ЈАНУАР ТЕСТ 8 ИСПИТНИ РОК АПРИЛ ТЕСТ 9 ИСПИТНИ РОК АПРИЛ ТЕСТ 16 ИСПИТНИ РОК ЈУН ТЕСТ 24

ИСПИТНИ РОК ЈАНУАР ТЕСТ 8 ИСПИТНИ РОК АПРИЛ ТЕСТ 9 ИСПИТНИ РОК АПРИЛ ТЕСТ 16 ИСПИТНИ РОК ЈУН ТЕСТ 24 ИСПИТНИ РОК ЈАНУАР - ТЕСТ ИСПИТНИ РОК ЈАНУАР - ТЕСТ ИСПИТНИ РОК ЈАНУАР - ТЕСТ ИСПИТНИ РОК ЈАНУАР - ТЕСТ ИСПИТНИ РОК ЈАНУАР - ТЕСТ ИСПИТНИ РОК ЈАНУАР - ТЕСТ ИСПИТНИ РОК ЈАНУАР - ТЕСТ ИСПИТНИ РОК ЈАНУАР

Læs mere

70x90, 80x90, 90x90. B x10. D x2. L x6. K x6. 6,0 mm Ø 5,0 mm Ø 3,5 mm Ø PZ2 H H H H

70x90, 80x90, 90x90. B x10. D x2. L x6. K x6. 6,0 mm Ø 5,0 mm Ø 3,5 mm Ø PZ2 H H H H 70x90, 80x90, 90x90 ilicone 6,0 mm Ø 5,0 mm Ø 3,5 mm Ø PZ2 H190677920 H190677925 A x8 R830811030 5x60 E B 0 R830612700 3,93 H190677930 C F x6 R830464010 M62,6 H191200020 D R830999350 3 mm R830999700 5

Læs mere

Personlig Brev. Brev - Adresse

Personlig Brev. Brev - Adresse - Adresse Av. Galileo 110 Colonia Polanco C.P. 12560 México, D.F. Standard engelsk adresse format: modtagerens navn vejnummer + vejnavn bynavn + region/stat + postnummer. Av. Galileo 110 12560 Madrid (Madrid)

Læs mere

Ansøgning Motiverende Omslags Brev

Ansøgning Motiverende Omslags Brev - Åbning Уважаемый г-н... Formel, mandelig modtager, navn ukendt Уважаемая госпожа... Formel, kvindelig modtager, navn ukendt Уважаемые... Formel, modtager navn og køn ukendt Kære Hr., Kære Fru., Kære

Læs mere

ЗАКОН ЗА ПРЕКРШОЦИТЕ ПРОТИВ ЈАВНИОТ РЕД И МИР

ЗАКОН ЗА ПРЕКРШОЦИТЕ ПРОТИВ ЈАВНИОТ РЕД И МИР ЗАКОН ЗА ПРЕКРШОЦИТЕ ПРОТИВ ЈАВНИОТ РЕД И МИР (Објавено во Сл. Весник на РМ, бр.66 од 31.05.2007 година) I. ОПШТИ ОДРЕДБИ Член 1 Со овој закон се утврдуваат прекршоците против јавниот ред и мир, прекршочните

Læs mere

2006/1 ET 850-S. DK Betjeningsvejledning GB User Manual

2006/1 ET 850-S. DK Betjeningsvejledning GB User Manual 2006/1 DK Betjeningsvejledning GB User Manual ET 850-S Texas A/S - Knullen 2 - DK-5260 Odense S - Denmark Tel. +45 6395 5555 - - post@texas.dk Indholdsfortegnelse Sikkerhedsforskrifter...3 Identifikation

Læs mere

Undervisningsbeskrivelse

Undervisningsbeskrivelse Undervisningsbeskrivelse Stamoplysninger til brug ved prøver til gymnasiale uddannelser Termin Årstid/årstal Institution Uddannelse Hf/hfe/hhx/htx/st x/gsk/gif/fagpakke/hf+ Fag og niveau Fagbetegnelsen

Læs mere

Развој туризма. Др Гордана Јовановић Др Вук Гарача

Развој туризма. Др Гордана Јовановић Др Вук Гарача Развој туризма Др Гордана Јовановић Др Вук Гарача *основ путовања наменска средства слободно време Велика географска открића означавају раздобље у историји које је трајало од половине 15. до половине 16.

Læs mere

б

б 1 3 0 4 0 2 0 5 0 5 0 6 0 7 0 5 0 8 0 8 0 8 0 8 0 8 0 8 0 2 0 3 0 0 0 6 0 8 0 1 0 8 0 7 0 8 0 6 0 9 0 7 0 8 0 6 0 5 0 2 0 5 0 6 0 5 0 6 0 0 0 5 0 9 0 6 0 5 0 6 0 2. 0 8. 0 1. 0 5 0 2 0 9 0 2 0 8 0 2 0

Læs mere

Р Е Г И С Т А Р П Р О П И С А

Р Е Г И С Т А Р П Р О П И С А РЕПУБЛИКА СРПСКА ОПШТИНА ГРАДИШКА СКУПШТИНА ОПШТИНЕ -Стручна служба Скупштине- Р Е Г И С Т А Р П Р О П И С А о б ј а в љ е н и х у СЛУЖБЕНОМ ГЛАСНИКУ ОПШТИНЕ ГРАДИШКА у 2016. години Р Е Г И С Т А Р П Р

Læs mere

DANSKE MODALPARTIKLER SOM INDIKATORER PÅ AFSENDERS FORSKELLIGE KOMMUNIKATIONSSTRATEGIER

DANSKE MODALPARTIKLER SOM INDIKATORER PÅ AFSENDERS FORSKELLIGE KOMMUNIKATIONSSTRATEGIER Elvira Krylova København 10. juni 2014 Moskvas Statslige Lomonosovuniversitet elvira_krylova@yahoo.dk DANSKE MODALPARTIKLER SOM INDIKATORER PÅ AFSENDERS FORSKELLIGE KOMMUNIKATIONSSTRATEGIER Russisk og

Læs mere

NOMINERNE (substantiver, adjektiver og pronominer 1 ) kan beskrives ud fra de

NOMINERNE (substantiver, adjektiver og pronominer 1 ) kan beskrives ud fra de Basal morfologi og syntaks russisk Til eksamen i russisk propædeutik skal man ifølge studieordningen have færdigheder i at "analysere, morfologisk og syntaktisk, enkelt skriftligt materiale [ ] ved brug

Læs mere

Број/Broj. Година XVIII Понедјељак, 7. априла годинe. Godina XVIII Ponedjeljak, 7. aprila/travnja godine

Број/Broj. Година XVIII Понедјељак, 7. априла годинe. Godina XVIII Ponedjeljak, 7. aprila/travnja godine Година XVIII Понедјељак, 7. априла 2014. годинe Број/Broj 26 Godina XVIII Ponedjeljak, 7. aprila/travnja 2014. godine ISSN 1512-7508 - српски језик ISSN 1512-7486 - босански језик ISSN 1512-7494 - хрватски

Læs mere

Webside score resellercredit1.ru

Webside score resellercredit1.ru Webside score resellercredit1.ru Genereret November 03 2016 02:11 AM Scoren er 45/100 SEO Indhold Titel ResellerCredit - Социальная платежная система Længde : 45 Perfekt, din titel indeholder mellem 10

Læs mere

НАЗИВ УЏБЕНИКА СРПСКИ ЈЕЗИК 5 8. РАЗРЕДА ШКОЛСКA 2018/19. ГОДИНA ВАЖИ ДО КОМПЛЕТ 1 КОМПЛЕТ 2

НАЗИВ УЏБЕНИКА СРПСКИ ЈЕЗИК 5 8. РАЗРЕДА ШКОЛСКA 2018/19. ГОДИНA ВАЖИ ДО КОМПЛЕТ 1 КОМПЛЕТ 2 НАРУЏБЕНИЦА 5 8. А ШКОЛСКA 2018/19. ГОДИНA ВАЖИ ДО 1.7.2018. СРПСКИ ЈЕЗИК Уџбенички комплет за разред по новом плану и програму је у припреми. КОМПЛЕТ 1 Читанка Корак Зорица Несторовић, Златко Грушановић

Læs mere

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА На основу члана 108. Закона о јавним набавкама ( Службени гласник Републике Србије, број 124/2012, 14/2015 и 68/2015) и Извештаја о стручној оцени понуда број 01-30/57, од 27.012017. године, директор Београдске

Læs mere

BULOVA ALGEBRA 1 PRIMENE

BULOVA ALGEBRA 1 PRIMENE MATEMATI~KI INSТITUT Savremena racunska t.ehnika i пјепа primena Knjiga 5 Koriolan Gil.e.zan Bosko Latinovic BULOVA ALGEBRA 1 PRIMENE BEOGRAD 1977 Rccezer}ti: Јг Slavi~a Presi~, dr NedelJKo Parezanovi~,

Læs mere

ISSN

ISSN ISSN 1840-4952 9 771840 495004 1 РИЗНИЦА Послао ми Тоде Ризницу да читам, да на њене стазе бацим своје очи, и тако сам редом почео да скитам, слушајући наду негде ћу већ доћи ПАСТИР СА ХИЛАНДАРА РИЈЕЧ

Læs mere

ТЕСТ ПИТАЊА ИЗ АНАТОМИЈЕ 1 РУКА

ТЕСТ ПИТАЊА ИЗ АНАТОМИЈЕ 1 РУКА Универзитет у Крагујевцу Медицински факултет Интегрисанe академскe студијe медицине ТЕСТ ПИТАЊА ИЗ АНАТОМИЈЕ 1 РУКА 1. Кључна кости (clavicula) се састоји од: a) corpus, extremitas sternalis, extremitas

Læs mere

SIMPLEKSVERBUM ИДТИ IPF

SIMPLEKSVERBUM ИДТИ IPF Appendiks IV aspekt Appendiks IV Aspekt. Mads Eskildsen 2017 Indhold Indledende bemærkninger 2 Grammatik Handlinger - perfektivt aspekt 6 Imperfektivt aspekt 7 Implikationer ved forskellige aspektbrug

Læs mere

2015 m. mokyklinio brandos egzamino uþduotis

2015 m. mokyklinio brandos egzamino uþduotis NACIONALINIS EGZAMINØ CENTRAS (miestas / rajonas, mokykla) klasës mokinio (-ës) (vardas ir pavardë) 2015 m. mokyklinio brandos egzamino uþduotis Pagrindinë sesija 2015 m. gegužės 28 d. Trukmė 4 val. (240

Læs mere

Forside til Hjemmeopgaver/synopsis Institut for Tværkulturelle og Regionale studier Københavns Universitet

Forside til Hjemmeopgaver/synopsis Institut for Tværkulturelle og Regionale studier Københavns Universitet Forside til Hjemmeopgaver/synopsis Institut for Tværkulturelle og Regionale studier Københavns Universitet Hvor der er krav om godkendt pensum, forsynes opgaven med både litteraturliste og kopi af pensum

Læs mere

Kolmiohiomakone K 0 1ytt 0 2- ja turvaohjeet. Operating and safety instructions. Trekantsliber Bruks- och s 0 1kerhetsanvisningar

Kolmiohiomakone K 0 1ytt 0 2- ja turvaohjeet. Operating and safety instructions. Trekantsliber Bruks- och s 0 1kerhetsanvisningar DELTA sander Before you begin reading this information, please unfold the page with the illustrations and familiarize yourself with all functions of the tool. K 0 1 0 1nn 0 1 ennen lukemista kuvasivu esiin

Læs mere

CENOVNIK OPREMA ZA GREEWE

CENOVNIK OPREMA ZA GREEWE CENOVNIK OPREMA ZA GREEWE 1 13.04.2016 BAKARNI CEVKI CENI VO DENARI Standard: EN 1057 Proizvoditel: Majdanpek, Srbija; Halkor, Grcija Uvoznik: Metalterm DOO, Makedonija TVRDI BAKARNI CEVKI Dijametar Debelina

Læs mere

.. Ó,.. μ μ,.. μ² Ì,.. Ê μ,.. ²ÒÏ,.. μ μ,.. ±

.. Ó,.. μ μ,.. μ² Ì,.. Ê μ,.. ²ÒÏ,.. μ μ,.. ± P13-2012-42.. Ó,.. μ μ,.. μ² Ì,.. Ê μ,.. ²ÒÏ,.. μ μ,.. ± ƒ ˆ Šˆ Š Œ ˆ ˆ ƒ Š ˆ -2 (ˆ -2Œ) ˆˆ - É ³ Éμ³, Œμ ± Ó... P13-2012-42 É Î ± Ê ± ³μ μ μ μ ±Éμ ˆ -2 (ˆ -2Œ) μ ÖÉ Ö μ μ Ò Ê²ÓÉ ÉÒ ² μ Ö ³μ μ μ μ ±Éμ

Læs mere

DK Betjeningsvejledning GB User manual RU Руководство пользователя NO Bruksanvisning ET 850 ET 1000

DK Betjeningsvejledning GB User manual RU Руководство пользователя NO Bruksanvisning ET 850 ET 1000 DK Betjeningsvejledning GB User manual RU Руководство пользователя NO Bruksanvisning ET 850 ET 1000 Texas A/S - Knullen 22 - DK-5260 Odense S - Denmark Version 11.1 Tel. +45 6395 5555 - - post@texas.dk

Læs mere

Социолошки преглед, vol. XLII (2008), no. 3, стр

Социолошки преглед, vol. XLII (2008), no. 3, стр ПРИКАЗИ Ратко Божовић ЛИЈЕПО СОЦИОЛОШКО ПРИПОВИЈЕДАЊЕ Драгољуб Б. Ђорђевић, Узорници и пријани (Скица за портрет YU социолога религије), Чигоја штампа, Београд, 2008. Драгољуб Б. Ђорђевић нас је тако рећи

Læs mere

ПРАВИЛНИК О МЕДИЦИНСКОЈ РЕХАБИЛИТАЦИЈИ У СТАЦИОНАРНИМ ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА СПЕЦИЈАЛИЗОВАНИМ ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ

ПРАВИЛНИК О МЕДИЦИНСКОЈ РЕХАБИЛИТАЦИЈИ У СТАЦИОНАРНИМ ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА СПЕЦИЈАЛИЗОВАНИМ ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ ПРАВИЛНИК О МЕДИЦИНСКОЈ РЕХАБИЛИТАЦИЈИ У СТАЦИОНАРНИМ ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА СПЕЦИЈАЛИЗОВАНИМ ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ ("Службени гласник РС", бр. 47/2008, 69/2008, 81/2010,103/2010, 15/2011 и 48/2012.) Опште

Læs mere

8 ; $.. 4 E7,JAL%< J [7]..J. KCDEV A%<,J. [8?9] O$NJ +MJ` CDE`MJC

8 ; $.. 4 E7,JAL%< J [7]..J. KCDEV  A%<,J. [8?9]  O$NJ +MJ` CDE`MJC 4 01 JOURNALOFXI ANJIAOTONG UNIVERSITY Vo.4 No. Jun.01,"# (;$.%.?,710049,;)!":!"#$%&' ()*+,-.,/01!"#$&.31 45789:;,8< =93>?@ABCDE,( 45",FGH(1H,I=JKLH,M"#$NO 45@A,= PQ&@APQ.RS;TU,V/& 4578WXYT, =>45@A45!"#$%&9,45;9:Z[\]/^_

Læs mere

ELEMENTAARMATEMAATIKA

ELEMENTAARMATEMAATIKA T A R TU R IIK LIK Ü L IK O O L J. Reimand, K. Velsker ELEMENTAARMATEMAATIKA I Algpraktikum T A R T U 1 9 7 2 Matemaatika õpetamise metoodika kateeder J. Reimand, K. Velsker ELEMENTAARMATEMAATIKA I Algpraktikum

Læs mere

«ЛОВУШКИ» ДАТСКОГО ЯЗЫКА

«ЛОВУШКИ» ДАТСКОГО ЯЗЫКА 178 МАРТИН ПАЛУДАН-МЁЛЛЕР Университет г. Осака, Япония «ЛОВУШКИ» ДАТСКОГО ЯЗЫКА Ключевые слова: датский язык, грамматика, методика преподавания. Настоящая статья опирается на практический опыт преподавания

Læs mere

ПРАВИЛНИК О УСЛОВИМА И НАЧИНУ ОСТВАРИВАЊА НОВЧАНИХ ПОДСТИЦАЈА ЗА РАЗВОЈ ПОЉОПРИВРЕДЕ И СЕЛА. Члан 1.

ПРАВИЛНИК О УСЛОВИМА И НАЧИНУ ОСТВАРИВАЊА НОВЧАНИХ ПОДСТИЦАЈА ЗА РАЗВОЈ ПОЉОПРИВРЕДЕ И СЕЛА. Члан 1. Hа основу члана 8. став 2. и члана 11. Закона о обезбјеђењу и усмјеравању средстава за подстицање развоја пољопривреде и села ( Службени гласник Републике Српске, бр. 43/02 и 106/09), члана 26. став 2.

Læs mere

Правилник о медицинској рехабилитацији у стационарним здравственим установама специјализованим за рехабилитацију

Правилник о медицинској рехабилитацији у стационарним здравственим установама специјализованим за рехабилитацију Правилник о медицинској рехабилитацији у стационарним здравственим установама специјализованим за рехабилитацију (ИНТЕРНО ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ) Опште одредбе Члан 1. Овим правилником утврђују се врсте индикација,

Læs mere

Број/Broj. Godina XXI Petak, 19. maja/svibnja godine. Година XXI Петак, 19. маја годинe

Број/Broj. Godina XXI Petak, 19. maja/svibnja godine. Година XXI Петак, 19. маја годинe Година XX Петак, 19. маја 2017. годинe Број/Broj 36 Godina XX Petak, 19. maja/svibnja 2017. godine SSN 1512-7508 - српски језик SSN 1512-7486 - босански језик SSN 1512-7494 - хрватски језик ПАРЛАМЕНТАРНА

Læs mere

Legende Seite 2. Fahrzeugzuordnung Seite DOTZ Offroad Seite 113. Пиктограммы Seite 114 Дополнения к справочнику Примечания

Legende Seite 2. Fahrzeugzuordnung Seite DOTZ Offroad Seite 113. Пиктограммы Seite 114 Дополнения к справочнику Примечания Legende Seite 2 Fahrzeugzuordnung Seite 2 112 DOTZ Offroad Seite 113 Пиктограммы Seite 114 Дополнения к справочнику Примечания давления в шинах (RDKS) Seite 115 Räderliste Seite 117 Alfa Romeo 2 Audi 3

Læs mere

Светозар Марковиh ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА I-XVH

Светозар Марковиh ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА I-XVH Светозар Марковиh ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА I-XVH ОДБОР ОДЕЉЕЊА ДРУШТВЕНИХ НАУКА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ ЗА ПРИПРЕМУ ЦЕЛОКУПНИХ ДЕЛА СВЕТОЗАРА МАРКОВИЋА Преgсеgнuк лан САНУ ДУШАН НЕДЕЉКОВИЋI члан САНУ

Læs mere

УДК 811.124(075.8) ББК 81.2Латин-923 Ш12 Рэцэнзенты: кафедра беларускай мовы Гомельскага дзяржаўнага ўніверсітэта імя Францыска Скарыны (загадчык кафедры, доктар філалагічных навук, прафесар А. А. Станкевіч);

Læs mere

( )

( ) 1 3 0 4 0 2 0 5 0 5 0 6 0 7 0 5 0 8 0 8 0 8 0 8 0 8 0 8 0 2 0 3 0 0 0 6 0 8 0 1 0 8 0 7 0 8 0 5 0 6 0 9 0 6 0 4 0 5 0 8 0 2 0 3 0 2 0 6 0 2 0 3 0 9 0 3 0 1 0 6 0 3 0 0 0 3 0 1 0 6 0 4 0 8 0 9 0 5 0 1 0

Læs mere

ПРИРОДНИ РЕСУРСИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ СТАЊЕ И БЛИСКА БУДУЋНОСТ

ПРИРОДНИ РЕСУРСИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ СТАЊЕ И БЛИСКА БУДУЋНОСТ Природни ресурси Косова и Метохије стање и блиска будућност 353 ПРИРОДНИ РЕСУРСИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ СТАЊЕ И БЛИСКА БУДУЋНОСТ СТЕВАН КАРАМАТА, ДРАГАНА ЖИВОТИЋ, РАДЕ ЈЕЛЕНКОВИЋ, МИЛАН БУРСАЋ Апстракт: Као

Læs mere

BRUTTOPRISLISTE 2013. Professionelle opbevaringssystemer

BRUTTOPRISLISTE 2013. Professionelle opbevaringssystemer BRUTTOPRISLISTE 2013 Professionelle opbevaringssystemer Official Sponsor Mikkel Mac (DEN) 2011-2012 g Boxxser serie Boxxser 55 4x4-0 138260 4x4-0 134750 134385 55 x 241 x 225 raaco blх 0,501 5 4 89,00

Læs mere

2014 m. mokyklinio brandos egzamino uþduotis

2014 m. mokyklinio brandos egzamino uþduotis LIETUVOS RESPUBLIKOS ÐVIETIMO IR MOKSLO MINISTERIJA NACIONALINIS EGZAMINØ CENTRAS (miestas / rajonas, mokykla) klasës mokinio (-ës) (vardas ir pavardë) 2014 m. mokyklinio brandos egzamino uþduotis Pagrindinë

Læs mere