.,ГЛЛС: -СРПGКЕ KPA~EBCKE' АКАДЕМИJЕ -CLI. . БЕОГРАД, ГРАФИНКИ 3АВОД "СЛАВИJА" "':"ВРАНКОВА io '. 1932/ I . ' ._'. / ,...,- -,. -., G) '.

Transkript

1 -.,.-. -,..,ГЛЛС: -СРПGКЕ KPA~EBCKE' АКАДЕМИJЕ -CLI. / /' " -.-G)-. '-._'. / ",, ,-. '. БЕОГРАД, ГРАФИНКИ 3АВОД "СЛАВИJА" "':"ВРАНКОВА io '. 1932/ I -..--'.

2 ПРИПОГ ПО3НАВАlЬУ ГlЕЪИНСКЕ ФАУНЕ ВjЕТРЕНИЦЕ. (РSЕUDОSСОRРЮNIDЕА: NeoЫsium (Вlothrus) vjetrenicae sp. п., ОРILЮNIDЕА: Travunia vjetrenicae sp. п., Nelima troglodytes Roewer) од JOBAHA ХАl)И (JЬУБJЬАНА). (Са 19 слика у тексту). (ПРИМJbено на скупу Академиjе природних наука, 27 jyha ]932).

3 KpajeM августа прошле (1931) године извело je JЬуб JЬaHCKO nдруштво за ИСПИТИВaIье пеhина" комбиновану екскурзиjу у нашу, можда, HajBehy крашку пеhину, Вjетреницу на Поповом ПОJЬУ, о чиjоj сасвим необичноj фауни je наjпре дао сензационалне податке К. А б с о л о н (Брно). Ово je први покушаj да домаhи научници и СТРУЧlbаци организуjу у ве Ьем стилу научну експлоатациjу подземне фауне динарског краса Koja ради cboje велике геолошке старости и особитости веь децениjама привлачи стране експлораторе. Досада je JЬуБJЬанско "Друштво за испитиваlbе пеhина" било ограничило ПОJЬе cboje. делатности само на северни део Jугослатиjе (Дравска бановина или Словениjа), а obaj пут je то друштво дало cboje JЬyдe под BO~CTBOM унив. доцента дра А л б и н а С е л и ш к а р а, и CBOjy стручну опрему док су потребна новчана сретства дала државна надлештва, а и Српска.KpaJЬeBCKa академиjа, и тако je напорним радом и пожртвовном одважношhу накупjье~ богат фаунистични материjал. Taj рад треба да се настави jep наш крас криjе jош много научнога блага. Тек,см о на почетку систематске и свестране експлоатациjе KOjOj се морамо посветити удруженим силама. Сабрани митериjал има да обра~уjу у првом реду домаhи научници, и то не само морфолошко систематски него има да се унесе више светла и у зоогеографску прошлост и да се обjaсне биолошко еколошки односи подземног биотопа. у овом раду обраljене су само пеhинске ЖИВОТИlbе двеjу група: псеудоскорпиjа и опилиона, и то од првих jедна а од других две врсте. Две су врсте за науку нове, а нарочито je нов опилион Travunia vjetrenicae од знатног научног интереса. Друга опилионска врста (Nelima troglodytes Roew.) ниjе до душе до сада била позната из саме Вjетреiшце него из више суседних пеhина а поред тога сам успео тачном морфолошком анализом да Ha~eM неке нове особи не. Отпре спо МИlbе Абсолон (5) за Вjетреницу само jедну врсту опили-

4 104 JOBaH Хаl,lИ Прилог познаваlьу пеhинске фауне Вjетренице 105 она (Siro duricorius Joseph под именом Cyphophthalmus duricorills) прететавника jедне старинске и бизарне групе паукова косаца. Споменута врста код нас je веома раширена од KpajlЬeг северозапада до HaKpaj jугоистока, и то не само у пеlшнама него и ван IЬИХ. Било би потребно подврhи BjeTpeничке примерке ревизиjи jep сам недавно могао утврдити да у Jужноj Србиjи живи У пеhинама jедна друга досада непозната Bp~Ta KOjy jенашао и мени на,обраду послао управник скопског 300ЛОШКОГ музеjа др. С т а н к о Ка р а м ан. 9бе:су врсте врло сродне и према' томе сличне и зато би требало утврдити KOjOj од обе врсте припада ~етреничкl Нова опилионска врста (Travunia vjetrenica,e) припада групи Koja досада ниjе била позната у читавоj, OrPOMHOj области палеарктика а и унеарктику заступjьена je у рецентно време само jедним родом са две врете. Не може бити cymlьe да имамо у травуниjи jедини живи остатак иначе овде посве изумрле, потиснуте и измеlьене. фауне старотерциjерне Koja je у нашоj ОТaJ,lбини нашла сигурно склониште нарочито у Охридском Jезеру и у крашким пеhинама,,', 1. Pseudoscorpionidea: Neoblsium (Вlоthгus) vjetrenicae sp. 12. Од свих пеhинских псевдоскорпиjа даоjе наjвище претставника род Neobisium, чиjи се' подрод Вlothurs, Sеhiбdtе састоjи од самих слепих пеhинских врета. Досада познаjемо скоро 40 врста слепих необизиjа (В ei е r, 8), од коjих само 6 врста из Jугославиjе. Три наше врете припадаjу екстремном типу као што je наjпре Ha~eHa пеhинска врста Neob. (Blot Ilrus) spaeleum из словеначких неhина. Jужноерпска врста Neob-.- (Вlothrus) karamani, иако слепа, MalЬe je екстремно развиjена а том типу припада и нова вjетреничка врста. По поjави и величини обе те врете jecy веома сличн~. Jедини примерак, мушкога пола (t ),Ha~e!',l je 20 августа 1931 уза стену пеhине Вjетренице пред улазом у ДOIЬy Вjетреницу (в. карту,у монографиjи драм. Р а Д о в а н 0 в и h а, 16)' и то на JЬудеким изметиtiама. Поjава се разабире на СЛИЦИ 1 изра~еноj 1:10 фотографиjи веь конзервисане ЖИВОТИlЬе а за из раду имам, да захвалим, г. доценту дру А л б и н ус е л и I.l) к,а р у' исто Tako а ел; 1а). У том epeдlьem, као изрезаном, делу стоjи поеве неи за фотографисаlье опилиона травуниjе. Тело, без хелицера, мери у дужину 3,3 (увек су милиметри МИШJЬени) баш 'ко" лико и, штипаjьке педипалпа. Чврста хитинска кутикула цефалоторакалног штита, педипалпа и хелицера показуjе црвенкасто CMe~y боjу, ноге су бледо жуте а нежни" терrити и стергити само мало жуhкасти. Ноге, а нарочито и педипалпи, веома су продужене так о да последlьи досижу скоро трократну дужинусамога тела. Хитин je гладак, без узвисина око база длака какве смо видели на ЛТеоЬ. (Bl.) kara~ mani. ДaJЬa упадjьива разлика према jужносрпскоj врсти jo~ je у томе што на трохантру педипалпа одостраг има нова врста само jeahy малу узвисину са лириформним органом и што су чулне длаке, нарочито на педипалпима веомадуге (вид. ел. 1).,1 ~ i1l ~~\;~~). \ J/ I I I,-~ Слика J. а, Neobisium (ВZo,fhrus) vjetrenicae sp. п., ~ ; прир. величина (Iongit. nat. corporis) 3'3 mm. и фотографиjа конзервисане ЖИВОТИlЬе с дорзалне стране; О, карапакс (carapax). Чврсти И нешто сведени карапакс скоро je толико широк (1'0) колико je средином дуг (1'2); спреда се сужуjе до на 0'76 а предlьи руб му je срединам нешто изрезан (вид. б

5 106 JОВ8И ХЩIИ При лог позиаваlbу пеhииске фауне Вjетренице 107 знатни, зашиjьени епистомални наставак. Као последlьи траг иначе посвема изгубjьених очиjу видео се Щl нецрепарисаном карапаксу на месту предlьих очиjу пар нешто светлиjих пегица због нешто протаlьеног хитина. Распоред чекиlьастих чулних длака на карапаксу.нове врсте нешто je друкчиjи него у jужносрпскеврсте. Од свега 21 длаке по 4 су смештене уз предlьи и стражlьи руб, по jедна посве латерално али више спреда. Ост але чине два лука преко површи али су нешто асиметрички размештене (вид. сл. lа). Jош сам на карапаксу нашао 3 пара лириформних органа; IЬИХОВ размештаj се разабира на слици. Трбух je 'нешто контрахован па су тергити донекле навучени jедан преко другог, суседн<?г; иначе су врло нежни и- оперважени врло дугачким чулним длакама Koje на стражlьим тергитима досижу дужину од 0'3;! Хетотаксиjа на тергитима je ова: 4, 4, 4, 6, 7, 8,8, 9, 10, 8. 'КЬмбиновани анални штит -носи 18 чулних длака врло неjеднаке дужине; наjдуже. су адлатералне, а HajKpahe 4 усачене су у саму аналну папилу. Генитална региjа детajьниjе je нацртана на слици 2. Пред и.1'0 на стражlьоj стени, има десно 7 а ЛеВО j 5 специjалних, дробних чу.iiиих длачица. Постгенитални стернит (Ш) има вище. скупи на длачица. Уза сам стражlьи руб тениталног 01' вора стоjи, окренута унапред, скупина од 16 малих длачицз; нешто дa,iьe натраг ред од 7 длака,а УЗ'стражlЬИ руб' стернита ред од 21 према натраг усмерених ЧУЛНИХ длака; Ha~Tl1j ред надовезуjу се са сваког крила по две длаке стигмалне. IV стернит je у средини наjужи И спреда ПО/-Jешто урезан; заjедно са стигмалним има на стражlьем рубу 17 длака. Хетотаксиjа даjьих стернита je оваква: 15, 16, 16, 15, 14, 12. Хелицере су дуге 0'78 (вид. слику 3) од чега отпада на.r:-'..(.; i.: ". а н. пр. seta inferior досиже дужину. непокретног крака а субб..: Слика 3. Neblsium (BLothrus) vjetrenicae sp. п. t; хелицере (chelicerae) а, лева, озгора (sinistra, dors.); Ь, десна са CnOJbHe стране (dextra, later.). Слика 2. Neoblsium (Вlothru$) vjetrenicae sp. п. t, генитални региjа (regio genitalis maris); I-II, Ш и IV прва три стернита. гениталним от вором, на троуглом ПОJЬУ р~змештено je нешто неправилно 18 чулних длачица. У самом гениталном атриjу. базални члан 0'35 а на покретни крак 0'43; непокретни крак само je незнатно крапи од покретнога. Ширина базалноi~ члана износи 0'37 а дебjьина.. 0'32. Кврга с исходом прелн'е жлезде на врху покретног прста широка je и ниско заоб~ JЬeHa, неуочjьива. Распоред 7 чулних длака на дорзалноj стран и хелицера нешто je друкчиjи него у jужносрпске врсте а види.се на слици; и дужина длака je махом знатниjа,тако

6 108 JOBaH ХщlИ Приnог познаваlbу пеhииске фауне Вjетренице 109 спреда истурено 6 дугих чулних длака а медиjано и венбазална длака О'З5. На унутрашlьоj серули наброjао сам до 40 зубиhа, на СПОJЬноj има их нешто MalЬe; слободни Kpaj серуле стрчи за 0'2. Врло карактеристично je гpa~eh flagellum~ Састоjи од свега 8 чекиlьа, од коjих je наjдисталниjа OдeJЬeHa од осталих и углавjьена на полумесечастоj окомито поставjьеноj базал,ноj мембрани а на дисталноj половици носи кратке огранке као и наjдисталниjа у скупном реду, док су остале све глатке и према проксималном Kpajy нагло све краье (слика 3 б), Сечи во непокрrтног крака чини jединствена хитинска ламела с 12 (1, 9, 2) омалених и неjеднаких зубиhа, први и два последlьз су рудиментни. На покретном краку je сечивна ламела у средини извучена у велики троугласт зубац, ниже овог има 5 маlbих а над lьим 3-4 неизразита зубиhа. Дужина и jачина педипалпа отприлике као у Neob. (Вl.) karamani, само je шака виткиjа (слика 4 а). Читава дужина, а Сnика 4. Neobisium (Blothrus) vjetrenicae sp. п. t; а, nеви педипаnп с дорзаnне стране (pedipalpus sinister, dors.); б, Kpaj тарза IV ноге (pars dist. tarsi IV pedis). ззjедно с у,оксом, износи око 9, дакле нешто Malbe од троструке дужине тела; поjедини чланци, ПОЧИlbуhи с коксом, мере: 0'9, 0'7, 2'З, 1'8, З 6. Lamina inferior на кокси носи б трално по 6 ОДН. 10 длачица. Киjачасти и коленасти трохантер има страга дистално само 1 незнатну квржицу са лириформним органом; вентрална страна обрасла je са неких 20 финих длака а предi-ьи руб са десетак, дистално дугачких. Фемур нема изразитог дршка, предfьа му je контура посве права а стражlьа само дистално у киjачиuу избочена; проксимална дебjьина 0'2 а максимална дистално 0'33; дакле je фемур 71/2 пута так о дугачак као максим., широк, На вентралноj страни фемур je pe~e посеjан чулним длакама (има их око 25) а сва дорзална и предi-ьа страна обрасла je дугим и финим чулним длакама; има их jедно 80 а нису поре~ане у правилне уздужне редове (око 6 би их било). Jош веьма киjачаста je тибиjа станким (0'17) повиjеним дршком (0'3); максимална ширина му je дистално 0'35, тако да je тибиjа 5 пута дужа од те максималне ширине. Спреда где се држак почюье проширивати има jaka набреклина с великим лириформним органом док се по jедан маlbи находи на вентрално j страни на дршку и посве дистално. ПреДIbИ изрез за зглоб према шаци je врло плитак (0'13), На вентралноj површи има jедно 25 а на дорзалноj 45 чулних длака разних дужина, неке су спреда врло дугачке. Два пут дужа од тибиjе а нешто дужа од тела je шти, паjька, г латка и витка, иако не екстремно. Сама шака, без дршка, мери у дужину 1'5 а максимална joj je ширина 0'6 (минимална 0'52). Држак je 0'3 дуг а 0'18 дебео. Ширина шаке иде 6 пута у дужину читаве штипаjьке а три пута у дужину читаве шаке. Оба су крака штипаjьке jеднако дуга (1'9) и према томе jедва нешто дужа од шаке с дршком. Читава je штипаjька, а нешто веьма сами кракови, понешто повиjена према медиjаноj страни. Шака, осим дршка, обрасла je прилично густо окомито поставjьеним чулним длакама. На дорзалноj страни има 2 мала лириф. органа. Прелаз према прстима потпуно je постепен (око 0'4). Шака у наше нове врсте нешто je виткиjа него она у Neob. (Вl.) karamani а мало облиjа него у наjближе врсте Neob. (Вl.) reimoseri Beier. Кракови клешта су на врху кукасти и ту су им yca~ehe (по 10) специjалне чекиlbасте чулне длаке yca~ehe скоро на начин трихоботриjа. Зубиhи у сечивима ctqje сасвим густо; на помичном краку има их око lзо од коjих je jедно ЗО /

7 110 JOBaH Xal,lH ПрНJlОГ поэнаван;у пеhннеке' фауне BjeTpeHHue 111 наjдисталниjих с коничним вршцима док остали имаjу посве заравlьену ниску круну тако те ове jедва вире над заjеднич КОМ, високом зубном ламелом. Исти'jе бро j зубиhа И на непомичном краку само с том разликомда овде носи само неколико наjдисталниjих зубиhа коничну круну. П6мични крак има на бази унутра добро развиjен зглобни жлеб. Четири типичне трихоботриjе на помичном краку раздеjьене су у по две групе, по две у cbakoj половини дужине упримерним размацима (ВИД, СЛИКУ 4 а). На непомичном краку ctoje 4 трихоботриjе збиjено базално (еь, esb, ib, isb); друга група од 4 трихоботриjе (est, ist, it, et) концентрована je у 'foplьoj четвртини крака. То je по С h а m Ь е tl in - у (9) карактеристично за, по lьeгobom' МИШJЬetЬу, самостални род слеп их обизиjа Blothrus, По ;другоj,страни би према С h а m Ь е r 1i n - OBOj карактеристици засебнога рода Вlоthгusморале шаке бити бар 4 пута тако дугачке као што су широке. У наше нове врсте ниjе тако (1'9: О б). Према томе има наша врста прелазан карактер те из тога излази да се не може род Neoblsium оделити од стариjег рода слепих обизиjа (Вlothrus Sсhiбdtе) и да стварности БОJЬе одговара груписаlье слепих необизиjа с продуженим педипалпима и ногама као нарочити подрод тога рода. Ноге су у вjетреничке врсте витке и дуге, нешто дуже од ногу jужносрпске врсте. Ни фемори IV пара ногу нису у знатниjоj мери проширени. Ево ДУЖИНСКИХ мера за сваки пар ногу и сваки део, ПОЧИlЬуhи с коксом: 1 нога: 5'15 (0'35, 0'3, 1'35, 0'7б, 0'9, 0'б5, 0'75+0'14); II нога: 5'25 (0'4, 0'3,135, 0'8, 0'8, 0'7,0'75+0'15); JII нога: 5'93 (0'35, 0'45, 1'95/0'9+ 1'05/, 1'55,0'55, :0'85+0'18); IV нога: б'9 (0.55, О'б5, 2'05/ 0'93+ 1'12/, 0'7, 0'85+0'2). Прва два пара ногу подjеднака су у. сваком погледу, Наjдужа je IV а JII je само' за 1 мм Kpaha. Фемори 111 и IV ноге скоро посве су jеднаки; максималну ширину имаjу при неправом зглобу (0'21 односно 0'24), минимална ширина на проксималном Kpajy износи 0'15 (0'14) а cpeдlьa je jачина ()'i9 (0'2); дакле je проширеlье незнатно. Фемори 1 и 11 ноге наjтаlьи су проксимално па се постепено поjачаваjу према дисталном Kpajy. Само IV фемор je незнатно савиjен. УОЧJЬИБИ су на феморима 1 и II пара ногу и то дистзлно остра г по jедан уздужно ориjентисани велики лириформни орган. Чапорци су сву да дуги, потпуно српасти и танки (слика46); веhи су наш и IV нозинего ~a,i fi Н. Субтерминалне. чекиlьасте длаке на. дистал~ом, Kpajy T~Pзалних чланака ногу испред и иза чапор~а разли~ни су од оних У наше jужносрпске врете. Имаjу само jeaah.огранак а Taj Je исто тако као и слободна половица Г,Л;Iвне гране jеднострано и кратко пераста (ВИД. слику 4 6). Qпрема поjединих чланака ногу лириформни~ органима па чулним!f другим длакама.je следеhа; 1 'нога; кокса носи спреда латерално на cbakoj страни по jедан безqоjни, jаки хитински зубац а на медlijаноj страни je само,угао заобjьен и посве гладак, дакле б,ез фини!,!!ршчиhа; длакf! има 7~8 ; остраг, латерално, као yoctajц~m на свим коксама, стоjи дугу JЬасти, по~елики лириформни орган. На, TpoxaHT~py осим 7длачица,дистално дорзалiю има група ОД неко.llико веhих и. маlьиic паралеrrно поставjьених лирифоръ,fних органа (то вреди,'н за све ост але трохантере); фемур je посве прав и опремjьен сц б уздужних редова чулних длака' од коjих су оне на предlьем рубу наjдуже, свега има око 48длака; тибиjа je,кратка и поширока, опремjьена,са 8 редова ДJJака, у сваком реду по 4-5, свега око 35. Дужи и нешто ужи метатарз нешто je савиjен, има б редова по б~8, свега.45 длака.. Први члан Т8рза са бредова п,о 4-5 свега 28 (озгоранаjдужих) чулних длак а. Други члан тарза са 7 редова (три вентрална реда сгуснута с кратким длакама а дорзални редови са еве дужим длакама према дисталномкраjу), свега око б5 длака. На 11 пози,кокса je спреда латерално ~рло 'одебjьзла и зато je CMe~e боjе али ниjе извучена узубац'; JIOСИ свега 8 длака од коjих су 2 дисталнеостраг врло дуге. Трохантер с MalЬe конвексном предlьом контуром него на првоj нози; са 4-5 длачица. Фемур нешто виткиjlt од оног на 1 нози, иначе опрема тога као и остаoliих чланака као, на 1 нази.. На Щ нози je кокса при зглобу за трохантер спреда самопонешто оjачана; liaja 4 Дo1Iаке на вентрзjiноj површи а 2узруб према трохантеру. Трохантер. je ПРQдужен и носи спреда и вентрално 11 длака. Фемур BaJЬKaCT,Ha префемуру израсле сусвега 22 длаке и то спреда' и вентрално 8, спреда ред од 3 дуже, остале, краье дорзалнq и остраг; вентрално велики лириформни орган; постфемур НОСИ свега 2б длака и то спреда 3 реда од по 5 а остраг "9+2. Тибиjа витка са

8 112 Jовзи ХЗI,IИ Прилог позиавiiiьу Ш,hинеке фауне Вjетренице редова од око 9 длака, свега око 40. На KpaTI{OM метатарзу у дорзалном реду 4 дуге према дисталном Kpajy све дуже чулне длаке (свега око 20). На тарзу од свега 60 длака нма у дорзалньм реду 5 врло дугих. Кокса IV ноге има свега 11 длака од коjих je 5 на вентралноj површи, 3 су уз вентрални стражlьи руб а 3~4 чине нарочиту групу lюред зглоба за трохантер; obaj je BpJIO продужен, опремjьен са 16 длака и то по 8 уз предlьи руб и на вентралноj површи. Префемур има на вентралноjстрани 3 лириформна органа, проксимално 2 мала ~ дистално 1 велики и jош око 25 неjед.юiко разврштених длака (дорзо дистално 2, вентрално 13, спреда 9). Постфемур je скоро потмуно цилиндричан; у дисталноj CBOjOj треhини дорзално има велик лириформни орган и свега 22 длаке (дорзални дворед од 11 Koje дистално постаjу све то дуже и jаче, вентрално спреда ред од 5 а посве вентрално ред од 5-6 посве малих длачица). На TaHKoj и врло продуженоj тибиjи уздуж дорзалне стране поставjьена су у подjеднаким размацима' 3 мала J1Ириформна органа поред двореда од 20 дугих длака, вентрално их има 13 а спреда и страга по 7, свега 47. На метатарзу дррзално констатовао сам мали лириформни орган и дворед 04 7 ексцесивнu дугих чулних длака (чекиlьа); вентрално je дворед од 8, спреда ред од 6, страга од 4, свега 25' длака. На тарзу дорзално стоjи опет мали лириформни орган, ДОрЗI{ЛНО су 3 реда (средlьи са 5, остали са по 8) према дисталномкраjу све то дужих, ексцесивних чулних длака; спреда и страга по ред од 9-10 краhих и оба вентрална реда са CKYrIHO 22 кратке длаке, свега око 64. Има веhи броj пеhинских, слепих обизиjа коjи хабитом своjим толико наличе jедан другом да се тек на основи подробниjе морфолошке анализе, и нарочито, MepelЬa могу сигурно разликовати. Као у других пеhинских артроподских група видимо и у необизиjа jak утицаjизолованости ограничених биотопа Koja доводи до интензивног цепаlьа у засебне систематске jединиц,е. За jугословенске врсте ми смо тек у почетку знаlьа, иако je први пеhински. облик jош 1859 описан с наше териториjе. Да je томе тако разабире се из статистике. Од досада познатихскоро 40 врста отпада на Шпаниjу, 15, на' Jугославиjу 6, Италиjу 5, Грчку,4, Бугарску 3, Француску и,румуниjу ПО 2" АлбаНlijу 1. Заjедничке врете им~мо засада само са суседном' ИталиjОм. ВеЬ сада имамо у рукама претставнике нових врста а jош толико наших пеhина ниjе испитано. Нова наша врста, из Вjетренице стоjи понаjближе врсти Neoblsiunz,(Вlothrus) reimoseri KOjy je пре 3 године o~ писао Beier (8) из неких истарских пеhина. Поред других jошразлика (дужинске релациjе) особито долази у обзир што Веiег-ова врста има на 1 кокси медиjано спреда зубиh а наша нема. ДaJЬe стоjи нашоj врсти, веома близу Neob. (В1.) bre~'ipes (J. Friv.), али се разликуjе од наше по веhспоменутом 'зубиhу, затим су у lьe краци на клештама дужи од фемора педипалпа а И облик фемора je различит. Од Neob. (Вl.) сгеtiсшn (Beier), коме je исто тако Н,аша врста сродна, разликуjе се наша хетотаксиjом на тергитима, дужином фемора, тибиjе н клешта педипалпа и др. Типни примерак нове врете Neoblsium (Вlothtus) vjetreniсае, рашчлаlьен и УКЛОПJьен у канадски балзамкао препарат чува се у.зоолошком институту универзитета KpaJЬa Александра 1 у JbуБJЬани". 11. ОрШопidеа - ОрШопеs Laniatores. Travun[a vjetrenicae sp. n. Jедан од наjзнатниjих,налаза УЧИlЬених за прошлого ДНШlЬе екскур::\иjе у Вjетреницу, претставjьа свакако налаз ове с два гледишта нарочито занимjьиве опилионске врсте. Она je, прво, екстремно пеhински тип коjи ван пеhина ниjе у ctalьy ексистовати, и друг о, исказало се да je травуниjа, претставник посве изоловане групе, чиjи - 'тек подаjьи сродници живе у caдalьe доба у свима правцима веома далеко од читаве палеарктичне региjе, и несумlьиво претctabjы;l ретки случаj рел~ктз из прошлих геолошких:времена. ОстаВJЬаjуhи прика~ занимjьивог историjата. нал.аза и упознаваlьа. травуниjе за после, прелазим наjпре на исцрпни морфолошки опис без посебног обзира надосадзlье, веhинам непотпуне по,цатке, литерарне. ЗахваJbуjуhи еврси сход- 8

9 114 JOBaH Х8l,IИ Прилог познаваlьу пеhинске фауне 8jетренице 115 HOj препарациjи и интензивноj микроскопскоj анализи могао сам допринети у суштини нове податке. На расiюлагаlьу сам имао свега два примерка. Cpeb~ ним случаjем сваки je другог спола. За основу описа служио ми je мужjак кога сам наjпре препаровао а тек накнадно сам се одлучио' да препаруjем и же.нку, нарочито ради помоhних сполних органа. Мужjак Ha~eH je 27 августа 1931 у левом, засиганом рову каквих 350 i1etapa далеко од улаза у потпуно тамном оделеlьу, Женка УЛОВJЬена je иду Ьег дана jош дубjье у Вjетреници, у десном Каналу каквих 470 метараод улзза (видети 'план уделу дра М. Радован о в и h а). Дакле ниjедан примерак ниjе Ha~eH у главном рову коjи je иtпоетавjьен сваког6дишlbим поплавама. Поj ава (х аб и т). Травуниjа je ванредно нежна, потпуно бела, т. j. нити има каквог пигмента нити je хитин, и тамо где je дебjьи, по себи обоjен. Од наших опилиона коjи живе ванnеhина jедино младе планинске врете Dicranopalpus gasteinensis.(видети Ха J,I и, 12) нешто наличе на травуниjу ради сличног држаlbв педипалпа. Иначе има травуниjа потпуно истихабит као Phalangodes armata Tellk. коjи живи у знаменитоj североамеричкоj пеhини Mammuth-cave (видети текстну слику 14 у делу Packard-a, 15). Према томе травуниjа слична je CBOjOM nojabom и европским сродницима фалангодеса- из породице 'Р h а 1а n g о d i d а е. Донекле je разум JЬиво што су И А Ь s о : 0!1 и R о е w е r сматрали н.ашег пеhинс/(ог опилиона ближим сродником родона повезаних у потпородицу Р ha lа n g о d {п а е. Фасциниран том сличношhу nojabe nренебрегао je одлични познавалац опилиона и аутор HajBeher дела о lbима -R о е w е r (18) очите ознаке, пре свега облик игра~у чапорака на тврзима и гpa~y 'метатарза' Ш и IV ноге, коjи jacho говоре да травуниjа припада другом друштву врста. В е JI и чин а. Травуниjа иде у HajMaiЬe опилионе али Им а jom и маlbих;таi<о Н. пр. упородице Nemasto,midaea при БJtижно исте незнатне в'еличине имама Me~y нешто вевма 0 даjьеним сродним али Сличиим пре.тс.тавницима породице Phalango did'ae, нарочито. Me~y пеьйifским;.фармама-'доксу у породици Triaenonych-idae, KOjOj прибраjамо 'РраВУl:fиjу; све врсте Behe, веhином много вепе тако да, jамачно, не гpe~ шим кад претпоставjьам да je дробност тела у директноj узрочноj вези са адаптациjом на живот у пеhини; а и храна од Koje травуниjа ЖИВИ мора да je врло дроб,на и нежна, По А б с о л о н у хране се травуниjе у главном аптериготним инсектима, 1\'\oja оба примерка, мужjак и женка, имаjу jеднако дуго тело, и то 1'2 мм а мерено тачно под микроскопом од предlьег руба главино~jiе~ног штита до Kpaja трбуха. Сам слободни део трбуха H~~ мери више од 0'3, у женке са много зрелих jajet3 вероватно' та] де.о. трбуха се напне Щl Ье се дужина повеhати за неку' десет,:нi у милиметра. Оба су Moja примерка дорасла што се веъ СПОJЬаможе утврдити према гл?тком ctalby ле~ног штита, по отвореном' гениталном по КЛ,опцу, развиjеном копу.iiационо~, односно органом ~алежеlье, члаlьеlьу ножних тарза итд. У женке сам, за дисекци~е,виjj.ео развиjенjаjщп< с растуhим jаjима Koja ипак 10Ш НИiСУ досегла максималну ве.ilичину и према тому зрел ост. Заjед,но с нормално држаним палпима мере наше травуниjе око 3 мм а ногама покриваjу на подлози површину с промером од 0'<0 }()"мм (наjвеhи опилиони покриваjу под собом до 200 мм!), Rо ewer (18) наводи за СВО] тип.абсолониjе" дужину o~ 1'5 иако би имао бит и недорасли примерак. А б с о л о н и Кратохвил (8) даjу дужинску меру од 1'6-1'7. Контролно мфеiье на 'слици 3 стр. 4. lьиховог рада даjе 1'44 а при том je трбух jako напет док je трбух у оба Moja примерка BeQMa стегнут. Дужина ле~ног uiтита мерена по истоj слици -износи шта више нешто MalЬe (0'85) него на нашим примерцима (0.9) а та] штит има дужину неовисну од ctalьa контракциjе трбуха. О б л и к и г р а ~ а т е л а, 'Травуниjа претставjьа бесумlbе екьесивно на пеhински живот прилаго~ени опилионски тип произашао из примитивне групе О р i1i о п е s L а n i а to r е s. Прематоме побу~уjе двоструки интерес и потребу да му се организациjа проучи с оба та гледишта. У знатноj мери показуjе травуниjа конвергенциjу МОРФОЛQШКИХ особина с пеfiинсi{им врстама из породице Phalangodid~e али их надмаша своjом-' Специjализациjом. Поред без90]ности, HeMalba видних органа, дробности и нежности тела, дужине ногу, развиhа тактилних чулних органа, пада нарочито у очи потпуна рцукциj~ крупниjих скулптурних елемената на површини тела и е~.стремитета с изузетк()м пипака на..коjима се *

10 116 JOB8H Х81,1И _ само медиjано и вентрално - екцесивно развиl,llе трнови коjи се продужуjу у предуге чулне чеки.ье. То je у; и сувише очитоj вези са функциjом пипака:лdвом живог плена ПрИЛОГ ПОЗН8В8IЬУ п'еlшнеке ф8у!!е Вjетренице 117 без помоhи видног органа. )едина, а и та незнатна, ХИТИН-' ска БОдJbЗ остала je на 11 чланку хелицера. Сви ближи сродници травуниjе одликуjу се богатом скулптуром. Сама хитинска куrикула посве je прозрачнаrе се унутарlьи органи скроз виде као у, многих планкrонских живоrиlьа; она ипак ниjе iiperepaho танка а при томе je еjгасrична и оiпорна Ka~o се ro' показало поводом дисекциj'е. Поред длачица различ-итих,кзтегориjа и степена специjализациjе долазе као микрь{:куji~riтурнй-елеменiина површини хиrина заобjьена зрнца (5~6 '[1 У,разм-ацима од око: 1-5"-:"'20, [1) Koja локално, н. пр. на нож ним феморима, н-а стернуму 2+3 и другде) покззуjу тенденij.иjу~дa ПОС'I'ану полумесечасrа, Jbускицамаслична и да косо: 'одстоjе од опште повр ши.' }Изме~у тих ЗРНi! хитин je опет' ванредно фи но ша'гринован. На телу, нарочито стражlьem Дел..у; пада у очи' веомаразвиjена jедва нешто пругасто скулптурисана riл:еурална кожа: K~ja се набире у броjне набо'ре и ДQпуштазнатно 'надимаlliе трбуха. '., с а:! а р:а х + s с utum срасли су потпуно у jединствен ле~ни 'штит на коме ни у jeдhom сп'олуiiема ни трага: бившим -границама изме~у 'саiа~х~а:и scutum-a, jош МЗlЬе изме~у поjединих '1'ергиiа' од првих,'пет абдоминалних срас~их у sсutuщ.' сjiободии fергити 'су: узани. Облик тога jединственога леtjнога штита:' (вид.: слику 5 б(врло je каракте'ристичан и доста компл'икован. Максимали-а' дужина износи нешто :MalЬe ОД 1- мм. У среднни je щтитнаjужи (0'58-0.6); Me~y отворима" емрдjbивих жлезда' спреда 'износи ширина у г;'- 0'7 aj!? 0'6; стражн,и Kpaj je право одрезан и мери jедва нешто више него што износи предlьа макси'мална ~epa. Горн,и предн,и руб штита заjiивз:сто je и на широко изре'заи, оба крила те контуре су заобjbена и повиjена унатраг до малих али дистинктних купа сотвором СМРДJЬИ13ежлезде коjи je УПI~ав' JbeH нас-трану и мало унапред.,на ДOlЬeM предlьем. РУ9У видимо2 симетрична зареза за пропуштаlье 1 члана хелицера а ограничена са 3 хитинска зупца как о то спомиiьу и други аутори. Beh припог'леду 'одозго а jош боjь'е при"г~едаiьу са стране (вид. cjhiky 5 б и 8) види се спреда одмах изз: горн,ег руба 'штита рострални' изщiнак (грбица),\аквог често сретамо у претставник'а Рhаl'апgоdilla и Тr,iаепоnусhid а е па често носи и очи. ДосадаiЬИМ ОПИС!iвачима je taj бре ЖУJbак измакао пажlьи. Док у Roewer-овог ТИПИ'ог: ексемплара нема ни трагаочном бре~уjbку(tuьеr осu10пim) Н,аводе '(,,.,) i -., Абсолон И Кр'атохвил 'за7lьихових; што 'неодрасjiих,

11 118 JOBaH ХаJ,lИ ПРИЛОГ познаваlbу пеhинеке фауне Вjетренице што одраслих оба. спола,да имаjу саморудименат очног брежуjbка коjи се озгора уопште не разабире аi:'ледаjуhи са стране ипак се може видети (тако je и на слици ствар, приказана). У вjетреничке травуниjе женка нема ни трага очнога брежуjbка а према томе ни очиjу, док je у муж,jцка размерно добро развиjен ~ и ту без очиjу - па се виднн озгора; стражlbи руб бреjf{уjька je стрм а предlbи положит. Иначе je штит изразито седласт па je стражlbа половица размерно високо купаста. Од микрщкулптуре нашао сам само хитинска зрнца и CBe~a 4 пара,чулних длачица, 3 спредаи lстрага;,лирифармних органа нисам мо.гао наhи. и поред CB~Г тражеlbа. Слободни тергити су скоро. без сваке скулптуре и носе само по пар длачица с, нешто подебjьалом базом. Последн:,и, преанални тергит je jач'е скулптурисан'и носи 4 длачице; полумесечасти анални поклопац (operculuт апаlе) носи на слободном рубу 3 длачнце а пошироки последlbи вид Jbивистернит,2 пара jачих и дужщr. ОСТМИ С!Iободни стер НИТИ, су узани, слабо. скулпту~исани и носере.дод по БJа. ких, безбоjних (такве су све) длачица. Н,а читавоj велико), jаче СКУЛI1турираноj, површини слитине 2+3' стернита С двема плитким браздама раздеjbеног н,а три дела видимо (вид. слику 6) само у средини 2 врло jake ДЛаке; стигме ctoje слободно на грбицама иначе н~оборужаним~ Са свакестране полног поклопца продужуjе се слитина 2+3 стернита у гениталне уске лукове (arculi gепitаles).. Наjjачим зрнцима и са по 9-10 дугих ДJiачица украшен je, срцоли!<и. генитални поклопац коjи се држи стерltитне сл'итине само сасвимqcтрага кратком споjком и зато висипрема Доле.' Могао сам констатовати полну разлику уобл.ику и величини ПQЛНОГ поклопца. У женке (~, видети слику 6) je Ч1j поклошiц ШИlJИ (окоо 16). Преко предlbег руба ПОКЛОI!ца вири TaHK~,ламела кутикуле yhytaplbe површине поклопца. Вешак гени.т~лног поклщща пр.екрl1ва стражlbи Kpaj stеrnuш~а па се добиjа утисак ка'о да j~ стернална плочица заиста.отрага изрезана. Том утиску су подлегли Абсолон и Кратахвил. Нарочиту пажlbу захтеваstеrnuш или прсна:плочица. Roewer (18) уопште не СПОМИlbе стерна. Абсолон и KP~TOхвил (8,стр.Б) наводе о CT~PHY ca~<? ТОJ};ико;nStеrnuт je ~enapadne, dlouze trojuhle. ZadnI strana stеща, jez je тnoheт krat i postrannich, je vykrojena dopzedu". Цртеже не доносе. У вjетреничке травуниjе (вид~ слике 6 и 7) могли смо У оба спала утврдити да je stегпuтоко Слика 6. Travunia vjetrenicae sp: П., ~, с вентралне c~pahe тело (corp~s fe-.. miпае, ventr.) дугачак, да се спреда завршава у оштри ШИJbак па се позади постепена прошируjе (у ~. нешто више него у t) па постиже страга максималну ширину од око 0'15. На. kpajy предlbе 1/6 може се у t приметити jeaba нештоiизражена тенденциjа За проширеlbе какво смонавикли видети у две потпорьдице (Тгiепопусhihае и ТгiаепоЬuпiпае) I10РОдице Tria:enonychidae.Y средини стерна усаtjенаjегрупа, од 4длаке;'умужjака су предlbе две изразитиjе вепе и веьма меljусобно размакнут~ него што je стражlbи пар. О сличном оборужаlbу стерна нисам: могао у литературиllаhи помена. СтраЖlbИ руб стерна ниjе 'у средани " изрезан иеrо напротив извучен, али то 'се без iiрепарациjе не може констатовати. Облик стерна у' вjетреничке травуниjе одлучно говори за ближу СРОДIfОСТ'СЗ:ПОРОДИЦОМ Т r i а ~ попу ch i d а е.

12 120 JOBaH Xal,lH Прилог познаваlbу пеhинске фауне Вjетренице Од првог чланка киjачастих х е л и Ц е р а (chelicerae) вид JЬИВ je на HenpenapoBaHoj ЖИВОТИfuи комад од jедно 0'4 мм. Максимална дужина износи у оба спола око 0'65. На 0'13 високу дебео па се прошируjе до на 0'16. Сама клешта су према дршкастом делу чланка jakoy медиjаном смеру савинута. На ДОfuоj страни, и то у дисталноj половини, \'Iма 4 чулне длаке; проксимална je врло кратка а остале су дуже;на медиjаноj страни, на граници друге треtшне, стоjи скупина од 5 длака'а под овом попреко поставjbен je лирйформни орган; латерално, али посве дистално, поставjbено je 5 дугих,,"<"/.::".. б а... ~ -,. - ; ~ " Слика 7. Travunia vjetrenicae sp. П., ё5, генитална региjа с гениталним поклопцем и стерном (regio gепitаlis шагis Сl1т opercl11o gепitаll et stегпо). Слика 8. Travunia vjetrenicae sp. П., ё5, хелицера, а, лева с медиjане рране (chelicera siпistга maris, meq.); б, дистални Kpaj 2 члана десне с дорзалнс стране (pars distalis dextrac chelicerae maris, dors). базу, Koja je вентро-медиjано извучена у дуги наставак (ароphysa), следи jako cтerhyhe (0'08) а даjье дистално нагло се дебjbа.1 члан до максималне висине од 0'165 (вид. слику 8). Вентро-латеращю испред самог. стегнупа има на 1 чланку дуryjbacтa иониска грбица. Хитин je гладак, што вреди и за 2 члан, и длакама врло слабо OnpeMJbeH. Вентро-медиjано у средини има jaka длака а у ~ пред fuom jош jедна Mafua; сасвим дистал.но на дорзалноj страни има у ё5' 2 У ~ 1 мала длачица; на латералноj страни више спреда има 1 длака и 1 лириформни орган: Други члан хелицере je много богатиjе опремjbен,. што je и разумjbиво. Максималн.а дужина износи 0'65, од тога отпада на нешто краhи непокретни крак клешта 0'22, док je покретни 0'24 дуг. Проксимално je 2 члан 0'12 qулних длака. Наjбогатиjе je опремjbена ropfua страна: посве проксимално je омалена длака на подебjьаноj.хитинскоj бази, испод fue, нешто' према медиjаноj стран и ynpabjbeh, 'стоjи кратки хитински ШИ.ъак снашироко набрекнутом базома а испод солидног вршка (вид. слику 8 а) излази дуга чулна длака; на,срединн чланка ycaljeha je друга исто тако дуга длака на подебjbалоj бази, само без хитинског ШИJbка; даjbе дистално стоjи трепа нешто Mafua; Meljy 2 и 3 дликом али нешто латералниjе има у <5 2 а у!i? 1 Mafua длака; сасвим дистално, над базом клешта има jощ jедна с~упина од KOjl1X 8 дугих длака, jедна je ycal)eha веп на непокретном краку. И на вршку кракова, где je наjдебjbи, octaje хитин безбоjан. У сечиву непокретног крака има само 4 jача зубиhа, проксимално 1 je

13 \ \\ 122 сnабиjи, а дистално до вршка тече глатко сечи во (вид. слику 8 б). На покретном краку je сечиво доста неправилно и неизразито pa~дejьeho у 8 квргавих неjеднаких зубиhа. а JOBaH Слика 9. Travunia vjetrenicae sp. п. О, палпи (pedipalpi), а, леви с медиjане стране (р. siпistег, med.); б, десни с латералне стране (p.dexter, later.); 1S,, дистални Kpaj трна (pars distalis sрiпае). П е д и п а л п и (pedipalpi) у испруженом CTaI-Ьy Достижу троструку дужину тела и буд су му чланци jачи од оних на ногама (упореди феморе!) jош се чине jачим због дугих трнастих наставака коjи ctoje само вентрално и медиjано па аутори погрешно товоре о yhytapi-ьим и споjы-ьмm трновима. Трнови,са дужином до 0'22, се на карактеристичан начин (вид. слику 9 В) испод солидног вршка (О'ОЗ) HaCTaBJЬajy, али скоро у окомитом смеру на смер само г трна, у каткад двоструко дугу чекиi-ьу. И поред Roewer-ове TBpДlьe да овакви трнови,долазе само на педипалпима фамилиjе Т r ia еп оn у chidae мора да их имаjу'бар и неки Phalangodinae (видети слике палпа од Phalangodes jlavescens у Р аcka r d-obom делу). Хитин je на палпима гладак, само trochanter и femur су на предtьоj страни понешто зрнасти. 8 ХщlИ б I I! I ПРИЛОГ познаван,у, пеhинске ф~уне, Вjетрениllе 123 Дужина, палла и поjединих чланака, riочюьуhи' с кексом з:заршаваjуnис чапоркомизноси,'за t 3.48' (0'25, 0'21;' 0'77; 0'46, 0'67, 0'57, 0'З5); у ~ су палпи за маленк'ост краnи.на КОl<сl:!лнОМ чланку,(соха) нашао' сам позади врломали и не ЖIЫ коксални чулни орган у виду танкостеногшиjьчиnа; в'fhma спреда а на латералноj површи уздижу се два омалена трнка (брадавице), сваки са чуnном длачицом на врху. На кратком trochanter-y видимо вентро-латерално дуг шупаjь трн С'jош дужом чекиi-ьом Koja се пружа у медиjаном смеру, тако да се те чекиi-ье с обе стране донекле укрштаваjу твореnи с трновима и чекиi-ьама других чланакакао неку решетi<у; jош има по jед»а обична чулна' длачица вентро-латерално и дорзално. Здепасти нешто према вентралноj страни савиjени femur подебjьава се од базе (0'15) нагло до максималне jачине (0'28) па се до дисталног K'paja опет враnа на излазну меру. Об6 ружаi-ье фемора ниjе посве jеднако у оба спола, у мужjака je jаче: сасвим проксимално и вентро-медиjано из!растао je jak трн; одмах над I-Ьим али нешто малодаjье латераjiно(вентро-латерално) ПОЧИI-Ье ред од 4 трна коjи се' дижупрема дисталном Kpajy нешто мало косо према латералноj страни; наjдисrалниjи je hajmai-ьи па' jе,'шт'а вишё, на деснам' палпу скоро рудиментан. Медиjано али сасв'им при дисталном Kpajy и нешто приближено вентралноj стр'а'ни ctoje дajьa два трна, jедан над другим; ови су нешто mai-ьи, нарочито дистални. Дакле je фемур оборужан свега, са 7 трнава, док их R о' е w е г овтип имз само 5, а Дбсолонови 'примерци исто само 5. у наше ~ нема у уздужном'реду 4. hajmai-ьег; трна аод медио-дисталног парадисталниjи je само,на Л,евом па'лпу jaeнo развиjен док je' на десном посве закржjьао на ctatьe чулне длаке с подебjьалом базом. Дакле je на сваки начин наша нова врста jаче оборужана на палповом' стегну. Jош сам нашао на стегну пипка паралелно с уздужним редом трнака али примакнут нешто медиjаноj страни ред од 3,чулне длачице, исто толико и сасвим цорзално аjедну медиjано li8-дсредином. Испод дисталног Kpaja латерално ималаркосо попреко постав.tьених лириформних oprajia а jеданна дорзалн6jстрани; Р а te 11 а je нешто 'киjачасtаи, коленасто савиjена, носи на CBOjOj медиjаноj страни 2 jaka трна, лроксимални je трн

14 124 Jовзн ХЩIИ! / Прилог ПО3НЗВЗlЬУ пеhинеке' фауне 8jетренице 125 примакнут вентралноj страни. Мали али изразити трнак нашао сам на вентралноj страниуоба спола н то у дисталноj половини; obajtph не спомюьу ни Roewer (18) ни Абсол о н и К р а т ох аи~. Jедноставних чулних длака има на дорзалноj страни 2 са сваке стране по 1, а медио-вентрално опет 2. Tibia je у оба спола jедljако оборужана: медио-дорзално je ред од 3 jaka трна, дицални je трн наjмаjьи, а посве вентрално има ред од 4 трна; дистални и ниjе прави трн, има само чулну длачицу на врху а у ~ jош je слабиjе развиjeh; треnи je далеко наjдужи(0.26) а 1. краnи од 2, На ле BOj тибиjи у i5 наjпроксималниjи трн има у средини спреда мали огранак. На дорзалноj страни су смештене две чулне длаке са подебjьалим базама; на медиjаноj страни уздужни ред од 3 длаке а jедна при бази наjдужег трна; на латераji HOj страни jедна длачица стоjи у средини ближе дорзалноj страни а две на оба Kpaja ближе вентралноj страни, Тарзални члан (tars us) je сав начичкан трновима и чулним длакама. Оба реда трнова мало су друкчиjе усмерени него на осталим чланцима палиа. Стопални чланак виси око МИ1'О долепрема тибиjи као да затj3ара излаз jеданпут палпима захваnеноj жртви. Према томе пружаjу се трнови у ме Д~jани и латерални смер (вид. сли~у 9), Медиjани ред од 3 трна ПОЧИJЬе тик од проксималног Kpaja а латерални ред са 4 трна нешто дисталниjе тако те 4. трн, наjмаjьи у том реду, лежи веn сасвим на дисталном Kpajy; чекиi-ье су окренуте унутра. Уз базе трнова иде веnином по 1 чулна длака.а осим тога ctoje уздуж дорзалне стране до5 МaIЬИХ и веnих, на латералноj 2, медиjаноj 4, а дистално око почетка чапорка стоiи венац од 4-5 дугачких чулних длачица, Ч ап о р а к (и n g u 1а) je знатно краnи (3'0-0'36) од тарзалног чланка (0'57-0'5, ПОТОJЬа мера важи за ~) и jeдва нешто српаст; од базе Koja.ниjе jача од 0'05 чапорак постаjе поцепено све таjьи према вршку, На обим конзервисаним jединкама ниjе чапорак савиjен преко 900 према тарзалном чланку па се чини да до jачег притезаjьа чапорка ни за живота не долази, Зглобна направа Meljy тарзалним чланком и чапорком се на препарату лепо може виде'!'и, Морфологиjа н о г у (pedes) заjедно с подацима о димензiijама иброjу чланака лоjединих делова даjе драг'оцене податке за просуljиваjье припадности вишим сицематским jединицама и за одреljиваjье сротствених односа. Зато се мора том питаjьу посветити нарочита пажlьа, Подаци Koje су дали Roewer па Абсолон и Кратохвил нису доста исцрпни, У травуниjе су ноге танке и размерно врло дуге: 11 пар ногу je ск(фо 10 пута так о дуг као што je тело, У групи Opi1iones Pa1patores има врца с много. дужим ногама, такр н,пр, наша планинск:! врста иоьunum roseum JiMa скоро 25 пут а тако дугачке ноге као тело, Али треба у зети веnма у обз,ир ПРIмике у травуниjи сродних облика и онда ВJiДИМО да н.пр. Meljy Р h а 1а n g о d i d а е коjи нагиlьу на живот у пеnинама 11 je пар ногу само 2-4 пута тако дуг. као тело, даклесукратконоги. Иста 'ствар je са врстама из породице Т r i а е поп у с hi d а е KOjOj травуниjа несу МJЬиво наj?.1iиж<: стоjи. Jедини изузетак чини' е'ксцесивно пеnинска врста Phalangodes armata у 'Koje налазимо исти размер измеljу дужине ногу и тела кар у наше травуниjе. У очи лада ванредна нежност и дужина тиб»jе, метатарза и тарза коjи су богато снабдевени дугим и финим чулним длачицама. Зу'баца или трнастихнастai~ака осим у траговима на коксама нигде на ногама ~ema. Дужинске мере за ноге I-1V исвакичлаliзк главних делова, ПОЧИJЬуnи с коксом, за мужjака jecy ове: 6'37 (0'44, 0'22, 1'56, 0'39, 1'25, 1'67, 1'2), 11 нога: 11'79 (0'56, 028, 0'27, 0'6, 2'25, 2'1, 3'3); III нога: 7'48 (0'44, 0'23, 1'75,0'38,1'38,1'7, 1'6); IV нога: 9'08 (0'5, 0'27, 2'25, 0'45, 1'7,' 2'11, 2'2). За женку сам добио следеnе мере: 1 нога: 6'3з' (0'45, 0'24, 1'42, 0'39, 1'23, 1'4; 1'1); II нога: 11'44 (0'51, 0'3, 2'38,' 0'55, 2'3, 2'1, 3'3); III нога: 7'27 (0'52, 0'27, 1'74, 0'4, 1'3, 1'6, 1'45); IV нога: 9'2(0'5, 0'3, 2'24, 1'66, 2'1, 2'2), Ка-ко се види разл~ке су jедва заметjьjiве. Као штоjе иначе уопилиона правило II пар ногу je наjдужи, затим следи IV.па III а HajмаJЬИ je 1 пар, у понаjкарактеристичниjе особине травуниjе иде де JЬeJЬe метатарза у проксимални (as t r а ga 1us) и дистални (с а1с а п е u s) део, Дужински размер оба та дела метатарза

15 126 JOBaH Ха!)и Прилог познаваlbу пеhинеке фауне 8jетренице 127 за поjедини пар ногу - а подjеднак je у оба, спола износи за 1 ногу: 1:31: 0'25 или 6'26 : 1, т. j. калканеj износи око 1/5 читаве дужинеметатарза; за II ногу: 1'7 : 0'48 или 4'54 : 1, т. j. око 1/4; III нога: 1'43: 0'3 или 5'77: 1, т, j. cj(opo 1/6; IV нога: 1'78: 0'38 или 5'7 : 1, т, j, скоро 1/6 читавог метатарза.у ~ je однос за 1 ногу ближе 1/5 а то вреди и за Ш и IV метатарз. Члаlbеlbе тарза (articu/atio tarsorum) je СЛ,едеfiе: на 1 нози у обе jединке има тарзални део ноге по 5 Iчланака с 06ИМ дужинским мерама за сваки поjедини чланак и чапорак, ПОЧИlbуfiи с наjпроксималниjим: 0'37, 0'17,0'18,0'24+0'06; на тарзу 11 ноге варира броj чланака од и, то у обе jединке има десни тарз 11 а леви 12 чланака алvl се у о Beh види знак на 8 чланку да би се доскора био разделио у два так о те се може узети као потпун броj 12. Дужине чланака: 1'1,0'11, 0'22, 0'22 0'175, 0'285, 0'255, 0'19,0'235,0'24+0'08. Тарзи III и IV ноге имаjу увек по 4 чланка, Мере за 11I тарз jecy: 1'06,0'17,0'16,0'17+0'11 аза IV: 1'7,0'19,0'19,0' Дакле видимо да je увек 1, члан наjдужи а апсолутно Hajдужи je Taj чланак на IV нози (1'7) паизлази дужи од читавог тарза 1 и III ноге; наjкраhи je 1 таj!>з. чланак на 1 нози. Сви остали чланци су врло кратки, ПослеДlbИ чланци, коjи носе чапорке, дужису и jеднаки на 1 и II нози а краnи и опет ме~усобно jеднаки на Ш и IV. Jош je нужно утврдити да су чланци сваког стопала подеlliени у по три скупине а деле их зглобови нарочитог облика, У тарзу 1 ноге има проксимална скупина 1 чланак а cpeдlьa и дистална по 2. Стопало II ноге има базално 1, у средlbоj скупини 8 а у дисталноj 3 члана. На III и IV нози видимо устопалу базално по 2 а у средlbоjи дистал110j скупини само по 1 чланак. Осим ножних кокси наjдебlliи je ножни део трохантер ипатела 11I ноге (око 0'16); фемори и тибиjе имаjу дебlliинске' мере испод 0'1, само на одебlliалом дисталном Kpajy могу"то вреди нарочито за феморе. бити нешто jачи (максимално 0'14). На метатарзима сам, опазио како су' редовито у проксималноj 1/3 дебlliи (0'07) а онда се без прелаза про TafЬyjy до 0035; утврдио сам. да то долази отуда што мишица за притезаlbе тарзалних члаjtака, односно чапорка, сиже ' само у' проксималну 1/3 метатарза а даjbе се HaCT,aBllia' у танкупуздру (тетиву). Неки тарззлни чланци нису jачи од 0'025. riоред обичних лириформних органа и чулних, длака разних категориjа успео сам пронаnи на foplboj стран и дисталног Kpaja calcanel,ls-a' на С8ИМ метатарзима ногу специjални комбиновани чулни 'орган коjи, по мом знаlbу, досада ниjе био познат. Због облика - кружне плочице' - могли бисмо га назвати: Оrgапоп circulare или кружни орган (слика 10), На подебlliалоj хитинскоj КУТИКУЛИ, Koja чини оквир, Слнка 10,.Travuпia vjetrenicae sp. п, дис~ални делови НОЖНI;IХ метататарза с КРУЖНН~АУЛН!iИорганом(partes distales metatarssorumi pedium cum organis circularibu~); а, 111. нога, поглед' с дорзалне стране (adspectus dorsalis III pedls,); б, 11 'нога, уздужни оптички пресек (sectlo optica longit, П pedis,); в', I нога, пог лед са стране (adspectus lateralis, 11 pedis), yca:~eha je кружна хитинска плочица опремjbена извесним броjem (4-6) чулних длачица од коjих je jедна нарочито ja:k'a и дуга и држи средину плочице а остале чине венац око lbe; jeдна таква МЗtьа длака може чак бити yca~eha на са MOj проширеноj бази главне чулне длаке, Уз проксимални руб те плочице зарезуjу дубако у полукругу jаки лириформниоргани, Ради се, дакле, о комбинациjи лириформних и опипних органа, чулних длака. Било би од интереса утврдити, имаjу ли даlliи сродници - ближих Me~y рецентним опилионима нема - наше травуниjе овакве чулне органе или се они развише у lbe саме у вези с потребама живота у пе-

16 128 Jовзн ХЮ,IИ ПРИJlОГ познзваlbу пеhинеке фауне Вjетренице 129 hини. Дистални Kpaj метатарза при нормалном ДРЖaJЬУ ногу нарочито je експониран дражеlьу са стране околине jep се ту ствара угао наjд;:;'jbе истурен од тела, осим тарза коjи се држи подлоге. То се донекле може разабрати на репродукциjи фотографског снимка (вид. слику 5 а). Да описуjуhи морфолошке детаjbе избегнем понавjbаlье обрадиhу респективне делове скупно за све 4 ноге. К о к с е (с о х ае) имаjу jaky зрнату скулптуру; дистални су им делови савиjени према хрпту прилагоljуjуhи се облику тела. Коксе 1 и Ш пара ногу jecy Kpahe а 11 и IV дуже, Haj, шира je IV кокса. Свака кокса носи средин ом или нешто више спреда уздуж зрнасте површине ред од 5 jаких чулних длака с подебjbалом базом: осим тога ctoje на дистаjiноj партиjи IV коксе, Koja стрши слободно, и то спреда jош 2 такве длаке а на кореспондентном делу II коксе страга jедна. Неке мале брадавке или ззобjьене трнасте наставке нашао сам на 1 кокси дистално страга, на II кокси проксимално страга и дистално спреда и на III кокси дистално страга (вид. слику 6).. Лириформних органа, какве сам иначе налазио у опилиона, на ножним коксама проксимално страга, у травуниjе нисам никако нашао. Кокса 1 пара ногу се базално без нарочито обележене границе прошируjе у глатки и непомични lobus maxiljarisobaj се продужуjе у хитинским гребеном одеjbену, проширену и врло танкокожну усну са фином микроскулптуром; уснени делови десне и леве 1 коксе дотичу се у медиjаноj линиjи. На тврдом делу чеjьусне крпе ycaljeha je jедна ванредно jaka чулна длака. И кокса II пара ногу проксимално се према медиjаноj люшjи прошируjе, олет без обележене границе, у глатку скоро троуглату максиларну плочу из Koje се дижу 4 правилно распореljане jake и специjалне чулне длаке (распоред видети на слици 6). У смеру према напред продужени деловинепокретне максиларне плоче обухватаjу спреда обе поле ДОlЬих усана астрага предlьи део стерна; 11I кокса има ПРОl<симално посве малу, заобjbену иглатку максиларну плочу с.jедном чулном длаком. IV кокса нема уопште чеjbусне крпе. Трохантери (t r о с h а п t е г) су углавном ваjbкасти, на дорзалноj страни понешто испупчени, на дисталном и проксималном Kpajy стегнути; наjкраhи и наjдебjbи je Ш TpoxaH~ тер. Осим добро развиjене зрнате сi<улптуре по читавоj површини имаjу неколико длачица свака и близу. дисталном jy спреда и страга по групу од 2 повелика косо поставjbена лириформна o~r.a!!a., Танани. ломни и у"гл'авном цилиндрични фемори (f е т u г) ямаjу. мало ва~овите kohtyp'e-;" ~э:рочито, се то запажа на проширеном, I:.o!I.з,ви частом ДИС1'алном Kpajy, где инсеришу jачи мишични свежi-bи. 0'15 мм, над нешто проширеним про~сималним KpajeM зарезуjу. около' наоколоу кутикулу дуги лириформни органи. те се чини као.да им~jу ту ньжни фе мори неки зглоб. И наши" ОQИЧНИ опилиони (О. PaJpatores) имаjу на истом месту неке кощно чулне органе али MalЬe. Jош по jедан лириформни орган имаjу..,фемори ближе дисталном Kpajy извана. Површина хитина je сву да зрната али даjье дистално над лириформним органима ~адобиваjу зрнца полумесечасту форму.'ъускица. ~oje ОДСТQjе од опhе површине. Узду ж фемора тече 5 редова чулних длака у размацима од око 0'02 мм. ПатеJJе су киjачасте, зрнасте с 5 редова длачица а тибиjе су опремjbене и.9бл~коване као и фемори само што иемаjу лириф'ормню{ органа.,неправилне контуре изражене су нарочито jako на дисталном делу 11I тибиjе у (;. На метатарзима (metatarsus) пада.у ()чи раз лика у површинскоj скулптури измеljу JbycKaBo зрнастог астрагала и посве глатког калканеа коjи je CBOjOM опремом изjедначен тарзу; поред дугих и фи'них чулних длака у уздужним редовима има jош нагусте дробне длачице, MaJbe (Iапugо). На Н метатарзу почиl-ьу MaJbe испод границе калканеа. Границу измеljу астрагала и калканеа обележава не стегнуве или жлеб као што се то за.triaenonychidae наводи, него kоси хитински гребенчиh (вид. слику 11а). На СПОJЬноj странi1 тарзалних чланака, коjи су иначе слични калканеу, нар09ито 1 нан нози постаjу чулне длаке ексцесивно дуге: Засебну пажlьу изискуjу краjlьи чланци ножних тарза. На П{~~ДlЬа оба пара ногу носе краjlьи тарзални ЧJJанци jедноставне српасте, врло Битке чапорке; на баз и нису де БJbIj; од 6 (t а према вршку постаjу постепено таlьи (вид. слику 12). Облик и дужина чапорка 1 и II ноге нису. посве 9

17 130 JOвaH ХЩIИ Прнлог познаваlьу пеьннске фауне Вjетреflиu.е 131 jеднаки, сuолних разлика пак'нема; На тарзу 1 ноге чапоpa1<je краhи и завинутиjи;' читава дужина српастога лука износи око 82 f.i. а тетива лука око 52f.1., висина лука око ~.'tr' I, ~' I опилионског подреда Lапiаtоrеs одли/<уjу се ти чапорц:и од оних 1 и 11 ноге по томе што су у СвИХ 1l0родица, с изузетком jедне, додуше jедноставни српасти али удвоjещ{ а само у породице Т ri ае поп у с h i d а е развио се додуше само.~ '.. по jедан али трокраки чапорак (отуда долззи и имете породице). У травуниjе су чапорци 111 и IV ноге додуше jеда I. ~o::::""=--===-===='--- б а СЛИКII.II. Travuniavjetrenicae sp. п. а, метатарз 1 ноге (metatarsus 1 pedis); б, краjibи члан тарза III леве ноге. HeцJТO ка6 одозго (articulum postremum tarsi 1II pedis sinistri, dors.; 8, Kpaj тарза IV десне ноге (pars distaiis tarsi IV pedi~;.(\extri; г, Kpaj тарза 1lI десне ноге (pars distalis tarsi III pedis dextrl). 28 f.i.. Чапорак 11 ноге има дужину од 92 1-\, тетива лука ~еj}и 78 f.i. а 8исина, 25 f.i.. Чапорак 11 ноге чини правилан лук а чапорзк 1 н~правилни, пошто му je базални деь скоро прав као да чини држак завинутом Дисtалном делу и тако чини неки' прелаз према изразито дрiuкастом'чаперку III щ>ге. Уздуж дорзалне и вентралне а дистално ~ бочне стране дижу се с површинекраjtьих чланака тарза дуге, сriециjалне чулне длаке с врnо тананим хитинеким стенама а на бази,v', унутар кутикуле, видиее мехуру слично набрекнуhе. Кратки краjtьи ЧЛЭНЦИ 111 и IV тарзз'" (0'16) опремjьени сучапорцима какви досада у опилиона 'нису познати; У СЛИКII 12. Trayunia vjetrenicae sp. п. ~.; а, чапорак' 1 ноге (ungulll 1 pedis); б, чапорак 11 ноге (ungula 11 pedis). ноструки али наличе,кратко. HacaljeHoj МОТИЧQЦИ тако те можемо.разjiиковати (вид. слику 11)' краhи, ЦИJiИНДрИЧНИ дршкасти део коjи je ycaljeh УОКQМИТОМ ПОJiожаjу у пло части штит, и то тако да инсерциjа дршка лежи и(.;nред стражtьегкраjа штита. Дистални кра; штитасl'ога дела има поред наjjачег средишtьег ШИJЬка, коjи одговара заl!jиjьеном Kpajy обичног чапорка, jош са свакестра.не па 3-4 пашиjька све то краьа ШТQ дajьe од средищlьег,а J;lа. jедном и другом i\рилу. Држак jеоiщ.о'6 дуг и око 10 р. J8K. Скоро. овална штитаста плочица дуга je око 0'12 аl.dирока око 0'04 Tai\O да ОДНОС ширине према дужини износи око 1 : 3. Ако гледамо такав чапорак са стране онда, видимо да je шт;итаста плочица сведена а да ЗУЩJ;И нису у истоj равнини; нзjвеhма према дршку завиjен jесреди,шlьи зуб!а први до lьeгa побочнн зупци стрче наjjаче над. lьим; На плочици, *

18 132 JOBaH Хаl,lИ При лог познаваlьу пеhинеке фауне Вjетренице 133 гледаноj одозго или одоздо, видимо да су побочни зупци асимеrрично разврштени. Први побочни вршак на цефал HOj (предlьоj)'страни уве'к je дужи од првог стражlьег ШИJЬка; код 2 и 3 пара ШИJЬака je ствар обратна (видети слику 11б). Проксимални Kpaj 'дршка зглобно je учвршhен у троделно лежиl.liте кога се прихваhа дуга ми'шиhна пуздра или тетива пенис je веома витак (0'025), па се од федlье висине поjачава до 0'05 а да се испод проширеног дво!<рилног.ерха опетнешто стаlьи (вид. слику 13 а). ЗаШИJЬени. вршак отстоjи косо, скоро окомито на г лавни смер пениса као и оба крила glапs penis-a. У проширеном glans penis видимо за адуктора. Гледе броjа побочних ШИJьака спреда на штиту, коjи се и квалитеrом разликуjу од ~лавног, средишlьег, оздола жлебастог и дебело г, могао сам' у оба спола конетатовати разлику измеljу III и IV чапорка. На' Tpehoj нози има чапорак спреда 4 астрага 3 бочна ШИJЬка, према To~e гласи формула А б-с ол о н и К р а т о х в и л наводе за IЬИхову Trm'unia fгоg!оdуfеs (Roewer) да вреди као нормална формула а само изузетно налазили су случаjеве са формулама или 3+1+4; формулу Koja важи у наше врсте за IV ногу и не СПОМИIЬУ. Некихсполних разлика нисам могао приметити. КраjlЬИ тарзални чланi.i,и IIIи. IV ноге богато су опрем JЬени дугим, специjалним чулним длакама' какве смо Beh о писали. Док А б с о л о н и К р а т о х в и л наводе и цртаjу за CBOjy врсту: само jедну такву длаку на дорзалноj страни над самим чапорком) и ПОМИШJЬаjу на то да има карактер БОДJЬе, дотле видимо у вjетреничке врете до 10 специjаjiних чулних длакапораздеjьених по дорзалноj и бочним странама а на табану су нешто слабиjе чулне длаке поред много фи них обичних длачица. На дисталном делу дорзалне стране KpajlЬera уланка налази се жлебасто удубjьеlье Koje прима стражlьи део притегнут.ог чапорка и има фино зрнасту ми КQ.оскулптуру; уз руб тог жлеба поставjьеноjе наjвише специjалних чулних длака. С.п о'л н и о р г а н и (о rg. g е n it.) и с е к у н Д а р н и с п о л н и з н а Ц и. Помоhни сполни органи одговара jy обликом и rpaljom осталоj за Домаhи типове ctpahoj организациjи травуниjе. Мушки копулациjски орган (penis) дуг je 0'75, и то у,мируjуhем ctalьy (само таквог сам га опажао) па заузима читаву дужину абдомена. При бази, где га' се Арже musculi рiоtгасtог еs и ток на коме се' види микроскулщура у виду два система линиjа Koje се косо укрщтаjу (миши:hна влакна) а Слика 13. Travunia vjetrenicae sp. п., а, мушки капулациони орган (penis); б, легалица (ovipositor). мироваlьа увучени меки дистални део с неколико чулних длачица при отвору. Кроз corpus penis пролази семеновод коjи има ван пениса врло подебjьале' стене; осим тога' садржи jake мишице Koje воде. дисталном делу. Ovipositor (легалица) je за мироваlьа врло кратак (0'45, ширина 0'16), нечmilьен je и овиjен у два тока од коjих нежниjи унутарlьи у свом диеталном делу показуjе фино плисираlье (вид. слику 13 б); СПОJbНИ' омотач je врлодробно шагринован. На уснама forcepsa има 4чулне длачице. У нут-рини овипозитора (легалице) види се проксимално г де у лази jаjовод (oviductus) да се obaj нагло прошируjе а онда опет стеже (sphincter?). У cpeдlьem делу налазе' се око jajовода у боре сложеног, коjи ту служи И као vulva у венац намештена receptacula seminis; дистални део овидукта j'e jaб

19 134 Jован ХщlИ Приnог позиа8а~у пеhинеке фауне Вjетренице 135 мачно истурив jep се у мируjуhем ctalьy виде КОМПJlИковани набори коjи свакако допуштаjу и знатно прошириваlье. По Абсолон-Кратохвилу билеби секундарне сполне разлике травуниjе изражене у jедва приметjьивоj мери, али не наваде на коjим органима. На основи наша два примерка, а сваки je другог спола, додуше дорасла али jош не на врхунцу сполне зрелости, могли смо утврдити лако примет JЬиве секундарне (соматске) сполне одлике на гениталном поклопцу (operculum genitale) коjи je у i!; ужи, на палпима коjи су у i!; jаче оборужани трновима, на штиту и то на г лавопрсном делу на коме само у i!; има добро развиjен очни брежуjьак (tuber oculorum) а у MalЬo} мери на хелицерама, димензиjама телесних делова итд. Нешто о историjи откриhа и упознаваlьа трав у н и j е. Пре него што преljемо на искоришhаваlье самим испитиваlьем на обjектима добивених резултата у сврхе одреljиваlьа места травуниjе у систему опили она и тиме утврljи BalЬa сродствених односа, биhе потребно да се нешто критично расветли необичан пут коjим je ишло упознаваlье те за нашу и читаву европску и палеарктичку фаунистичку област стране ЖИВОТИlЬе. Прву jединку травуниjе нашао je К. А б с о л о н 19 августа 1913 у Дуровиh Jами, источно од Цавтата близу nojьa у KOHaBJЬy(Absolon et Kratchre, 7, str.l). Абсолон je сматрао HaljeHor пеhинског опили она за нову врсту рода Scotolеmоn чиjе врсте су веь биле познате из пеhина (а и ван пеhина) Jужне Европе. Хабит нове врсте заиста je скоро исти као у рода Scotolemon. Како се сам А б с о ло н ниjе отпре спеjtиjално бавио опилионима послао je нашег пеhинског опилиона сиециjалисти проф. R о е w е r- у у Бремен jош исте године~ Иако jедан од првих опилионолога света. Ro ewer je подлегао сугестиjи очекиваlьа претставника породице Р h а1а п g о d id а е чиjем je североамеричком облику Phalangodesar~ mata Tellk. описаном jош 1844 нови косац тако наличио. Roewer (18) je сматрао типну jединку неодраслом lfаjвище ради jош HeycTaJЬeHOГ броjа тарзалних члаиака и облика чапорка Ш и IV ноге. Предрасу да R о е w е г-ова да je посреди само нов облик из породице Р h а 1а ng о di d а е а потпородице Phalangodinae била je тако jaka да je Roewer прешао npel<o ЧИlЬеница Koje je сам употребио као подлогу за главне породичне разлике у кругу подреда О. Laniatores (differentiae familiaricae) као што су: начин оборужаiьа палпа;облик чапорака III и IV пара ногу, облик стерна, да споменем само наjважниjе.тек 1915 публиковао je Ro'ewer (18) опис А б с о л о н о в О г опилиона из наше пеhиlfе и основао за lьeгa нов род (Absolonia troglodytes) у почаст откривача. Како се сада показало опис je врло непотпун а у неким тачкама инетачан. R о е w е r' jесасвим превидео засебну rpaljy ножних метатарза а ни прави карактер чапорака на 111 и IV ножном пару ниjе упознао jep ниjе погледао те чапорке него 'са стране. Збунила га je и не ка слика TelIkampf-ова од Phalangodes armata на KOjy се Rо е wе r позива, KOjy ja нисам имао прилике видети, али слика Н u Ь Ьа гd-ова истога обjекта у делу Р аcka гd-овом (15, 14 сл. у тексту) jacho изражавадвоjне чаriорке на задlьим ногама какви су карактеристични за читаву породицу Phalangodidae; можда je друкчиjе у посве младих jединки. Меljутим je Абсолон 1914 нашао у пепиии Грабовици над Затоном у Jужноj Далмациjи 7 vh д~e jединке (ё!; и ~, дакле одрасле) пеhинског слепог опили она; држао их je очито идентичнима с jединком из ДУРОВ\:fh JaMe; не описуjуhи их и не водеhи ра'чуна о ексемплару коjи je послао R о е w е r-y наводи их 1916 (3) под именомsсоtolеmоn anophtllalmum противно одреljе~има правила о зоол. HOMeHKJlaтури. у августу и септембру 1917 успео je А б с о л о н да Halje опет 5 jединки сличних слепих опили она у 3 пеhине нашег jужног краса. Не обраljуjуhи сабрани материjал нитli провераваjуhи да ли су HOBoHa!jeHe jединке заиета и~ентичне са pah~je наljенима, А б с о л он (4) Melha без дajьeгa Rое w е r-qbo генерично име Absolonia у 1ravunia jep се меljутим. ш::казало да je' име Absolonia jощ 1901 употребjьено за, неког НОВОГ, аптериготног инсекта; противно правилffма MelЬa А6СОЛО1l том приликом И специфично име troglodytes у cboje новиjе: anophthalma. То име, опет "голо", СПОМИlЬе Абсолон и год. 1927у публикациjff jедног свог предавзlьа (А Ь s Q1ОП, 6). Да буде збрка jош веьа MelЬa Strand (21), не знаjуhи з3. Абсоло-

20 <1! J08aH Хаl,lИ Прилог познаваlьу пеhинске'фауне Вjетрениuе 137 нове цитациjе, R о е w е г-ово генеричко име, с формалних разлога преокупациjе, у Abasola. Прошле године донели су чланови Друштва за испи- Т!iвюье пеhина са екскурзиjе из Вjетренице, о KOjOj се онда доста.,писало по нашим новинама, 2 jединке слепог опилиона кога сам заjедно с осталим опилионима у jесени и зими исте године преузео у обраду. На први'поглед утврдио сам да имам пред собом опилионе истог типа као што je "Absolo ~li(l«и под тим имеl:\ом сам je у белешкама водио провизорно. ~еryутим подробно tlспитиваfuе на препарату показало миjе да поред великих и очитих сличности мога материjала с Rоеwег-овом "Абсолониjом", како jy je он описао, постоjе принципиjелне разлике Koje не. Допуштаjу OCTaBJbafue BjeTpeничког опилиона у породици Р h а1аn g о ~ id а е у KOjy je R о е w е г ставио CBOjy "Абсолониjу" а сам А б с 0.l! о н томе ниjе приговорио пошто сам и ниjе обjекте ближе испитао. Биле су две могуhности: или вjетренички ексемплари нису идентични с R о е w е г-овим типом или je R о ew е г погрешио. Претпоставио сам као вероватниjу прву могуьност знаjуhи R о е w е г-а као одличног познавача опилиона. Како сам увидео да вjетреничке jединке одговараjу веьма типу породице Т г i а е поп у с h i d а е (деjbеfuе метатарза у астрагал и калканеj, облик стерна) то сам нашао за потребно да доделим новим опилионима нов род',,(dinaria)" тим више што се вjетреничке jединке удаjbуjу од свих познатих ро'дова породице т'г iaenо n у с h i'd а е, нарочито обликом чапорака и стерна тако да нови род ниjе нашао места ни у jедне од трипостоjеhе потпородице те Фамилиjе. Изненаryен том необичном констатациjом и из предострожности, пре него што сам приступио ИСПI!СИВaIЬУ рада-, обратио сам се у првоj половини 'фебруара ове године г. R о е w е г~y*)-y Бремен известивши га укратко о моjим необичним налазима и о мом МИШJbеli>У односно правог. карактера новог опилиона из Вjетренице и уjедно сам га замолио да, ми пошаjbе на ревизиjу СБОjтип од "Абсолоltиjе" ради упор.еryиваli>а одговори ми R о е w:e г. да. не Bepyje да би се он збунио и Рl]аво просудио "Абсолониjу" *) дугуjем захвалност г. Rо е w е r-y за доброту што ми je. приредио дословни' преписоригиналног описа lьeгobe.абсолониjе" у Archlv fiir Naturgecshiihte, 81, KOjy je меryутим Strand прекрстио у "Абасола" (Roewer очито ниjе знао да je и А б с о л о н Meli>aO то яме); типна jединка ниjе у li>era па ме je упутио на УПрЗ'вуСенкенбершког музеjа у Франкфурту где je продао CBOj тип состалом ево JOM збирком. Ja сам се одмах онамо обратио, али ми je после неког времена jabjbeho да се противи правилима музеjским ши Jbali>e реткости ("unicum"-a), него да ми се може помоhи поновним прегледом типа (и ев. сликама) са стране особjbа музеjа. На моjупоновну молбу добио сам 8 VI одговор г. дра F. Н аа s-a да je заjедно с ентомолошкюьомд_р. Е. Fr а n Z-OM утврдио на типном примерку да нема метатарзе деjbене у астрагал и калканеj као вjетреничка врста дакле да не може бити припадник породице Triaenonychidaej ту ТВрДli>У ми je др Х а с 25 IV поновио. И так о сам био уверен не само о генеричноj,него и о породичноj разлици измеryу "Абсолониjе" и Moje "Динариjе". Jедним чу дним случаjем пробу дио се после толико година баш у то исто врем е интерес за пеhинске опилионе у Абсолона коjи je нашао у г. Кратохвилу (Брно), обраryивачу правих паукова, сарадника и за опилионе. Добрих месец дана после мене (23. Ш. о. г.) обраhа се, а да ja ништа о томе нисам знао, г. Кратохвил Roewer-y у Бремен молбом да му препусти типни примерак "Абсолониjе" на упореljиваli>е са Абсолоновим материjалом. У свом одговору г. Кр а т о х в и л у (право'м обраljивачу А б с о л о н о в о г материjала) саопштио je г. R о ew ег да сам се ja веь пре тога интересовао за тип "Абсолониjе" и преко тога саопштио му je у'кратко и Moje резултате и Moje МИШJbеli>е о вjетре1iичким jединкама у погледу фам. припадности. Необично набрзо после тога изашла je публикациjа А б со л о н-к р а то х в и л о в а (7) у KOjOj je обраryен стари {из 1914 и 1917) Абсолонов ма-. териjал пеhинских опилиона из наших пеhина, али о моjим,' додуше jош не публикованим, али г. К р а т ох ви Л У познатим, резултатима и МИШJьеli>У нема ту ни спомена. Аутори претпоставjbаjу и поред знатних разлика у опису идентичност CBOj их jединки с Ro е w е г-овим типом и даjу му име Travunia troglodytes (Roewer). На основи облика чапорака Ш и IV нога Ьсниваjу само за ту jедну врсту нову породицу У кругу О. Laniatores с именом Peltaeonychidae; иако травуниjа

21 138 JOBaH ХЗJ,IИ ПРИлог познаваlbу пеhинеке фауне Вjетренице 139 стоjи са своjим метатарзима близу породице Тriаепопус hid а е али их одвраьа од смештавзlьа травуниjе Me~y Триjенонихиде околност што би У том случаjу била потребна реорганизациjа те породице и промена н,ене карактеристике. На основи цртежа травуниjина метатарза у раду А б с о л о н Кратохвиловом утврдио je накнадно г. др Ф. Хас у Франкфурту да R о е w е r-ов тип травуниjе ипак има метатарзе ногу деjbене у астрагал и калканеj. Ме~утим су Абсолон и Кратохвил опазили да су у CBOjOj журби око публикован,а, Koja се запажа на много места рада у техничким и другим грешкама, превидели одреljен,е интернац-ионалних правила зоол. номенклатуре и поrpешно дали име но BOj, од н,их ochobahoj, породици опилиона РеItаеопусhidае место да су га деривирали из имена типног рода(тr а уи n iid ае). Публикациjа могарада, у детаjbима веь у Фебруару ове године израljеног, задржана je прво чекан,ем података О R о е w е r-овомтипу а онда поjавом неочекиване публикациjе гг. Абсолона и Кратохвила на KOjy сам се морао у мом раду обазрети. Из излаган,а овог историjата jacho се види да je Абсолон непрестано био МИШJbен,а да je не само прво на ~eha jединка него да су и све после Ha~eHe припаднице породице Phalangodidae. Карактеристично je, поред осталога, да Аб соло н и Кр ат охвил нису посветили потребиту пажн,у морфологиjи стерна иако су одлучивали о породич HOj припадности травуниjе где баш прилике стерна имаjу важну улогу а не можда дужина чекин,а на трновима пал па. Пор о Д и ч н а при п а Д н о с т т р а в у н и j е. Сада je ван сваке ~YMн,e да травуниjа, и то и наши и сви А б с о л о н о в и примерци заjедно с R о еw еr - овим _типом, припадаjу.ii подреду-: О р ili о n е s L а n iato re s. Досада су аутори приброjавали травуниjу 2 породици тога подредарhаlапgоdidае Si1rton у чиjоj 2. потпородици Phalangodinae Roewet има пеhинских облика нашоj травуниjи хабитом врло сличних. Сада о томе не -- може више бити то вора откако сам нашао да су у травуниjе метатарзи ногу деjbени у астрагал и кал KaHej. Према томе долази у обзир само jош породица Т riа е поп у с hi d а е у Koje jедино дол азе такви ножни Метатарзи. Ипак морам истакнути да од свих породица подредаlап i atores, ван Triaenonychidae, показуjе идаjbе фам. Phalangidae jош наjвише веза с нашом травуниjом. По облику своjих чапорака III и IVHore и стерна разликуjе се травуниjа толикоод свих досада познатих триjенонихида да -je не можемо уметнути ни у jедну од 3 постоjеhе породице. Абсолон и Кратохвил се зато одлучише да OCHyjy нову порадицу Koja би се правилно звала Travuniidae. Ja мислим да Taj корак, поставjbан,е нове породице за jедан монотипни род (бар онда je била ситуациjа та ква) ниjе неопходно потребит нити ДОВОJbНО оправдан. Ако прегледамо прегледницу на стр. 11 у А б с о л О н - К Р а т О х в и л О в О м раду онда видимо да од тамо наведених разлика измеljу фам. т r i а е поп у с hi d а е и нове породице заслужуjе веьу пажн>у и има важност само она jедна Koja се тиче чапорака. Нити се ~Me дужини чекин,а на трновима пал па, нити дужини чао. порка на тарзу палпа (видети у наше врсте!) а jош ман>е томе да ли тече граница измеljу астрагала и калканеа право или косо (у наше je врсте то гребенчиh а не стегнуье!) приписивативажност differentiae familiaricae. Чапорци травуниjе на први поглед ctoje посве изоловани и без прелаза према трокраким чапорцима каквису досада познати за припаднике фамилиjе Т r i а е поп у с hi d а е. Ме~утим, ja сам могао показати -да се чапорак травуниjе може без неке акробациjе извести из чапорка Triaenonychidae. Познато je да посве млади триjенонихиди HeMajy трокраки чапорак на III и IV нози него jедноставни с павише бочних дробних зубиhа са свзке стране главне гране. Из таквог стан,а чапорка ларвалног могао се развити травуниjин путем све jачег свиjан,а дисталне половине Koja се у вези са еве jачим- израшhиван,ем бочних зубаца проширила у штитасту форму. Да ли je до чапорака оваквог облика дошло само у наше травуниjе и само у вези са животом у пеhини (дуга изолациjа и jедне врсте неотениjа или YCTpajafue на ларвалном ступн,у) или не, то he се времен ом показати кад буду и други сродни облици а и наjмлаljи стадиj саме травуниjе изблищ:е упознати. Упозорио бих да и стернум травуниjе,иаi<осе разли Kyje од стерна све 3 потпородице Т ri а еп о n у с hida е, ипак стоjи овим стернима наjближе а то вреди и за СПОJbне гениталне органе. Гг. Абсолон и Кратохвил су заборавили да се мора ме-

22 140 Jовзя ХЗJ,lИ Прилог позязвз~у.пеhинеке фзуне Вjетренице 141 lьати чак и карактеристика самога подреда О р i1i оп е s L а пiаtогеs, без обзира да ли се поставjьа или не нова породица jep у досадаlьоj дефинициjи говори се само о удвоjеним <f трокраким чапорцима III и IV ножног тарза, пошто друкчиjи нису били познати. - Мислим да je изолованост и особитост овог нашег пеhинског реликта доста таксономски обележена ака се за траrуниjу установи засебна потпородица Т г а v u n i i п а е поред три дocaдalьe у кругу породице Triaenonychidae, а ништа не смета што су старе три потпородице BehMa Meljyсобно сличне него je нова. Према томе би гласила карактеристика нове потпородице Т г аv un i i n а е овако: т р и е н 0 нихиде са.п.угуjьасто троуглим стерном на коме су 4 длачице а стражlьа, HajKpaha страна валовито и з б о ч е н а; н а пр е ДlЬ е м Д е л у т р а г м а л о г про ш и р е lь а. Ст игме н а м ал и м б режуjьцим а сл о бод н о ВИДJЬ иве. Чапорци на тарзима III и IV ноге дршкасти са штитастим дисталним делом на коме са сваке стране г л а в н о г с р е д lь е г з у б ц а и м а в и ш е с пор е Д н и х. РазумJЬИВО je да се у вези с YMeTalЬeM нозе потпородице у породицу Т г i а е по 11 у С hid а е мора модификовати и карактеристика ~ame те породице, нарочито у погледу облика ножних чапорака. СПОМИlЬем да су и дocaдalьe три потпородице триенонихида до пре 30 године уживале ранг самосталних породица. Mopahe се меlьати и карактеристика породице Phalangodinae како je Roewer (16) наводи бар у тачци Koja говори о оборужаlьу Щlлпа jep и Meljy пеhинским фалангодинама има врста са правим трновима на l1алпима. Као jедна последица дефинитивног УКJЩlЬаlЬа "абсололониjе" из породице Р h а 1а ng о d i d а е излази да досада из Jугославиjе и поред множине наших пеhина а близине налазишта за фалангодине (Тирол, ист. Карпати) ниjе познат ни jедан претставник те породице, али у замену за то можемо се подичити ендемном формом Koja по CBOjOj изолованости не заостаjе за нашом човечjом рибицом (Proteus апguinus). Опет се пеhински амбиjенат нашег крша показао као биотоп ко jи je у себи сачувао останке иначе Beh давно нестале, потиснуте и измеlьене старе фауне. Генерична припа~ност вjетреничког слепог о п и л и о н а. Ми непрестано говоримо о "трцвуниjи" И У поднаслову називамо тако вjетреничког слепог ОПИЛlщна. Ипак, морам нагласити да je додеjьиваlье наше несумlьиво нове врсте роду Travunia као именскоj замени R о е w е г-ове АЬsolonia само провизорна одлука. Уверен сам да вjетренички материjал чини засебни род али да не повеhавам ц онако Beh велику збрку OCTaBJЬaM то питаlье in suspenso, и то с ових разлога: Први опис слепог опилиона из наших пеhина jужног краса коjи je дао R о е w е г на основи jедне jедине jединке, по 'lьeгobom МИШJЬеlЬУ неодрасле, показао се у неколико важних тачака нетачан и непотпуti (о томе he jош бити спомена дajьe доле), тако те je ревизиjа типног ekcem~ плара неопходно потребна. Нажалост управа Сенкенбершког музеjа у Франкфурту, куда je доспео наш типни примерак ниjе увидела ту потребу и ниjе изашла ДOBOJЬHOy сусрет MOjOj молби, jep понуда да се обjект испита по наручби од тамошlьих намештеника, Meljy коjима нема BaJЬaHOГ познаваоца опилиона, не достаjе. С тиме што сад знамо да и типни ексемплар "Абсолониjе" има ножне метатарзе дejьehe у астра-. гал и калканеj jош ниjе решено питаlье jecy ли у другим пеhинама нашег краса наljени, свакако слични, слепи опилиони идентични с типним примерi<ом. Исто тако ниjе решено генерично питаlье тиме што Абсолон и Кратохвил, и поред знатних разлика Koje су сами углавили на основи R о е w е г-овог описа, jедноставно претпостil8jьаjу и генеричну и специфичну идентичност своjих обjеката с типним примерком "Абсолониjе". Шта више, биhе потребна ревизиjа и lьиховог м,атериjала с обзиром на Moje налаз;е и констатациjе на вjетреничким jединкама. Ja бих упозорио на упадjьиву ЧИlЬеницу да су необично многоброjни родови у све три потпородице Triaenonyс h i d а.е монотипни или да имаjу минимални бро j врста. Тако н. пр. HajBeha ПОТПОРОДИЦii Triaenonychidae од свега 35 родова има их 16 са по jедном а 13 са по две само врсте. Од треье потпородице Т гi а е по Ьu п i n а е, чиjе врсте живе само у Аустралиjи и на Тасманиjи, од 10 родова 8 су монотипни 8 по jедан род има 2 односно 3 врсте. Морамо Beh унапред рачунати са великом вероватноьом да ни у наших

23 i42 Jовзн ХЩJИ ПРИIIОГ ПО3НЗВЗlbУ пеhинсi<е фзуне 8jетренице 143 претставника фам. Т r i а е поп у с h i d а е неье бити друкчиjе. Шта више, jep су по среди еутроглобиjски типови jош се та вероватноьа повеhава; поз'нато je да поjедини изоловани системи подземних просториjа претставjьаjу наjбоjьу прилику за дивергентно развиjaiье фаунистичких елемената и разбиjюье у OдeJЬeHe мале jединице. То вреди у повеhаноj мери за старе пеhинске типове у Koje без cymiьe иде наш слепи косац. Знатниjа морфолошка дистанциjа Koja постоjи изме~у наших триjенонихида и досада познатих коjи су ограничен и на Аустралиjу са суседним острвима, Мадагаскар, Jужну А фрику а у MaIьoj мери Jужну Америку, док у CeBepHoj има само jедан род са две врсте, несумlьиво мора се ставити на рачун врло дуготраjне одвоjености мале колониjе од континуиране масе. Немало допринео je томе, еве je jедно да ли директно или индиректно, специjалистички начин живота у пеhинама. Не марим сада овде излагати какве би, нарочито номенклаторне, последице могла имати темеjьита ревизиjа свега досада сабраног материjала слепих опилиона из наших пеhина Специфична особитост наше травуниjе. Ако сада KOHa~HO упоредимо морфолошке особине вjетреничке "травуниjеl),с! с онима у описима Roewer-a и Абсолон-Крат о х в и л а то можемо лако утврдити цео низ несумlьивих и знатнихразлика тако да специфична, а jамачно и генерична особитост вjетреничког материjала стоjи ван cymlьe. Главне разлике, УКОЛИКО расположиви подаци допуштаjу прецизниjе TBpljelЬe, jecy ове: 1) у вjетреничке врете има дистинктна рострална грба спреда на карапаксу; аутори je нити СПОМИlЬУ нити цртаjу за cboje примерке. - 2) У о наше врсте има добро развиjен tuber oculorum а у sj: га никако нема. Абсолон-Кратохвил наводе рудимент ВИДJЬив само у профилу; у R о е w е r-ова типа га никако нема. 3) Штит ле~ни у наше травуниjе нема ни трага деjьеl-ьа пречним браздама; исто тврде оба аутора за одрасле cboje jединке а само неке, како у загради' и са знаком питаlьа додаjу ови аутори, мла~е показуjу браздолику пречну границу Meljy carapax-ом и scutum-ом; R о е w е r црта и описуjе не само ту jедну бразду него и на scutum-y Meljy ареама сваког поjединог тергита. Нисам нимало уверен да je R о е wе r-ов тип неодрасла ЖИВОТИlЬа. Дужина тела и ногу и,броj (4) тар-. залних чланака на III и IV нози jacho говоре за одраело стан,е. Што се тиче б'роjа чланака на 1 и Н нози то упозоруjем{) да по еопственоj изjави Roewer-a (19, стр. 139) у Triaeno пу с h i d а е може бити бро j тарзалних чланака на 'предн,им ногама, нарочито на 11 вариjабилан и према' томе не долази у рачун~ R о е w е r се одлучио за МИШJЬен,е да je н,егов тип неодрастао под УПЛИВОМ предрасуде да има пред собом претставника фам. Р h а 1а п g о d id а е.. О томе да ли je био operculum genitale отворен или ниjе и шта je с помоhним гениталним органом не наводи R о е w е r ништа. 4) Наjзна1'ниjе разлике видимо на палпима. Сигурно je само lapsus кад Roewer (18, с:'р. 14) Q~ли за палпе "абсолониjе" да су кратки; оборужан,ефемора трновима (погрешно и опет под УПЛИВОМ предрасуде да je "абсолониа" фалангодид Roewer их назива БОДJЬама) по формули 4+1; исте броjеве наводе А б с о л о н и К р а т о х в и л а погрешно je кад СПОМИlliУ на jедном месту за трохантер (7, стр. 6) да има 4 трна. У наше "TpaBYHHje" постоjи у ТОМ погледу сполни диморфизам и jаче оборужан,е фемора по формули за о 2+5 а у sj: (1+1)+4. На латели имаjу наши примерци, дакле у оба спола, поред 2 jaka трна медиjано, Koja имаjу и R'oewer-ов и Абсолон и Кратохвилов материjал, jош и мmьи вентрални трнак. 3а тибиjу R о е w е r наводи и црта да има медиjано 4 трна од коjих je проксимални наjмaiьи; ако je Taj навод иелраван онда je веь тиме' оtювргнута идентичност "Абсолоннjе" с "Травуниjом", jep А б с о л о н и К р а т о х в и л олисуjу и цртаjy иа тибиjи 3+1 трна вентролатерално (погрешно веле "па vnjejsi strane, 7, стр. 7) а то je као у. неших jединки,' а медиjано или БОJЬе медио-дорзално су 3 трна. Jош je разлика у дужини чапорка. По Rо е w е r-y je чапорак тако дуг као тарзални чланак. У А б солон -К Р а т о х в и л о в () м материjалу je чапорак само мало краhи и какосе на слици 3. види доста завинут. У вjетреничких примерака je чапорак знатно краhи од тарзалног чланка и jедва нешто према вентралноj страни завиjeh; и дужина латералних трнова je Beha. 5) О ножним коксама има података само од А б с о Jl О н а

24 144 JOBaH Хаl,lИ Г1РИЛОГ познаваfьу пеlшнеке фауне 8jетренице 145 и К Р а т о х в и л а; они СПОМИlЬУ само jедну jaky длаку на lobus maxilllhis (односно бази!) 1 коксе и три длаке на 11. у нашег облика има глатки неодеjbен зарезом од саме коксе lobus maxillaris 4 jake длаке а у Ш je jедна; за III коксу уопште не СПОМЮЬУ чеjbусну крпу. У ствари размера измеljу астрагала и калканеа на метатарзима нема ДОВОJbНО података за тачниjе упореljивatье. Броj тарзалних чланака jеднак у сва три случаjа само за III и 'У ногу (4). Гледе броjа чланака на 1 и 11 нози стоjи вjетреничка врста (5, 11-12) по среди измеljу Roewer-овог типа и Абсолон и Кратохвил о вог материjала (6-7, 13-14). OBOj разлици нисам склон приписивати превелику важност али се засада мора истакнути. 6) Велику важност придаjем разликама у облику чапорака Ши 'У ноге и за жаjbеtье je да у том погледу не располажемо подацима о Roewer-овоj "Абсолониjи". На MOjy молбу поновну одговорено ми je са стране упр dbe Сенкенбершког музеjа да ради поштеде типног екесмлара ниjе могупе утврдити ништа одреljено о односима чапорака "Абсо~ лониjе". Чапорци вjетреничке врсте имуjу дужи и ужи штитасти део него Абсолон-Кратохвилова; а штитасти део има асиметрично раздеjbеtье бочних зубаца ДОК су деhи по сли кама има калова врста симетричан пореljаj зубаца, формула зубаца je у наше врсте за III тарз а за 'У тарз а у tьи/,ioве за оба тарза и само изузетно +1+3 или ) За нашу врсту je УТВрljен изразит сполни диморфизам. 8) Напослетку je знатна разлика измеljу вjетреничке и Абсолон-Кратохвилове врсте у дужини и опреми дугим чулним длакама на последtьем ЧJIанку 111 и 'У тарза (у наше je веhи броj тих длака у tьихове има само jедна чекиtьи подобна). За неке друге органе пе се моhи евентуалне разлике тек накнадно утврдити, али веп ове овде истакнуте даjу пуно право на поставjbаtье нове врсте а j.амачно и новог рода. Оба типна примерка (о и ~) нове врсте чуваjу се у Зоолошком институту универзитета KpaJb3 Александра 1 у JbуБJьани, и то УКЛОПJьена у канадски балзам у рашчлаtьеном CTatьy. Ш. ОрШоnеs Palpatores: Nelima troglodytes Roewer. Ова врста опилиона ПрИВJIачи нашу нарочиту пажtьу и зато смо je лодробниjе обрадили иако je Beh отпре позната - jep je то досада, чини се, jедина на свету троглобиjска врста из триба Еuрпоi у коjи иде веhина наших косаца. Досада je налажена та врста ИСКJЬУЧИВО у крашким пеhинама нашег jужног крша: од околице Сплита (Враtьачапеhина) па до Албаниjе. Nelima troglodytes и поред тога што сада живи само у пеhинама, а ЧИНИ се да не иде у наjдубjbе делоне, не претставjьа у ckpajhoj мери на пеhински живот адаптован тип него je млаljи пеhинар, тако реhи тек iп statu еvоiuепdi. Та врста има, противно травуниjи, ближих сродника (н. пр. Nelima doriae) ван пеhина исте териториjе. Прва два примерка те врсте нашао je Paganetti-Hum 1er KpajeM деведесетих година прошлог столеhа у HeKoj неодредивоj пеhини ("JaceH") у Херцеговини. Први описивач (Носек, 14) дао je непотпун и делимично нетачан описслабо консервисаних примерака па се ниjе ни одлучио да их име Hyje, из ко му се чинило да претставjьаjу нову врсту. Тачниjи али jош увек непотпун опис дао je 1910 Roewer (17) а на основи примерака Koje je сакупио Verhoeff у Илиjиноj и Вучjоj Пеhини нашег jужног крша. R о ewer je одредио као нову врсту. После je А б с о л.о Н на своjим истраживачким путевима налазио исту врсту у многим пеhинама ОКО Попова ПОJЬа и дао неке примедбе с додатком да треба диjагнозу Roewer-ову критички надопунити. После je Roewer (19) CBOj опис иете врсте поновио у скрапеном облику и податке о раширеtьу проширио на Босну, Црну Гору И Албаниjу. Jош спомиtье нашу врсту из пеhине Враtьаче над Сплитом Girom etta (10). Чланови вjетреничке екскурзиjе сабрали су 20 jединки Netima troglodytes различитог узраста. Jеданаест jединки сабрали су у camoj 8jетреници и то недалеко улаза на стенама Koje су додуше у мраку али jош изложене слабом ветру, карактеристичном за ту пеhину; овде свакако. чине лов на Behe инсекте коjи као стални гости траже влажну хладовину. Jедан примерак УЛОВJbен je у само 4 метра дубокоj пеhини (запр:аво бившем сифоне ком извору) званоj "Извор 10

25 146 JOBaH ХаJ)И БИТQМИШJЬа" близу Завале у непосредноj б,лизини BjeTpeнице. Седам примерака различитог узраста сабрано je у леhини "Под 4ваJЬИНОМ", опет на рубу Попова ПОJьа а jедан у "Липскоj Пеhини" близу Цетюьа у KOjOj je веь ловио М разе к 1902 али овог опилиона ниjе нашао. Све je то било у августу (21-29); дакле, у исто доба налазе се и одраели, сnолно активни и пули првог степена и сви. стадиjи Me~y обим краjностима. То говори (као и у случаjу травуниjе) да се ове пеhинске животюье не држе периодицитете у расплоду Koja важи за надземне животюье наших краjевз. Док je HajBeha женка имала тело дуго 7 мм и 11 пар ногу 78 дотле je наjмajьи pullus мерио jедвз 1.5 мм; зре1!о jajey овидукту мери око 1 ММ. Осим тога што сам све примерке премерио и испитао учитавоме, рашчланио сам по jедног одра,;лог rs, jедну ~ и посве малог пула и прерадио у прозирне препарате у сврху, подробне морфолошке анализе. Nelima troglodytes иде у наше HajBehe опилионе (косце); раширеним ногама по крива површину од скоро 20 см. У промеру. На троглобиjски начин живота указуjе сам изглед: боjа je веhином светла, одреljених цртежа нема, очни брежуjьак и очи су мале. Тр~ба нарочито истаhи да правог, зрнатог пигмента има само jош око '0чних jабучица а cmeljacte пеге и навлаке на кожи дол азе ИСКJЬУчиво од тамниjе обоjених вршака финих' JЬускица коjима je хитинска кутикула скулптурисана. Нарочито je тамно обоjен хитин на сечивима хелицера и у длакама Koje су посве црне веь у наjмлаljег пула коjима je иначе хитин потпуно безбоjан. Ова врста налази се очито у фази редукциjе шара и'цртежа коjи je само jош на карапаксу у траговима сачуван. _Морфологиjа тела (вид. слику 14). Како нема TBpljer штита облик тела je jаjолик, cephalothorax озгора депресан а трбух заобjьен. Граница je измеljусерhаlоthоrах-а и. abdomеп-а оштра. Други торакални тергит слободан je и спреда и страга. ПреДlЬИ руб carapax-a у луку je изрезан, такоте се види лепо супрахелицерална мембрана с паром YB~K лепо развиjених брадавица купастог облика али без ШИJЬка на врху. Те брадавке сам налазио веь у наjмлаljих пула;хиmн. je на. lbима врло дробно скулптурисан..уз нешто тамниjеобруб JЬени руб главопрсjа виде се уздуж бока зарези за ПРВ.е три. а Прилог познаваlьу пеhинске фауне Вjетренице 147 ножне J<OKCe. Округли отвор СМрДJЬиве жлезде одмакнут je нешто од руба и гледа право' на више. На површини виде се трагови за нелиме тиличног цртежа а и распоред длачица je типичан. На местима где одоздо инсеришу мишице je хитин тамниjе обоjен. Слика 14. Nelima troglodytes Roewer, ~, а, с десне стране.(adspectus later.); б одозго (adspectus dors.). ВеЬ je Носеку пало у очи да тако велики косац има размерно ма./lи очни брежу,1ьак. Ja сам посветио том питаlbу пажlbу и израдио упоредне слике, уз jеднако ybei}abalbe, Hajnpe за младог пула с погледом од напред (слика 15, а) онда tuber oculorum одрасле нелиме гледан озгора (слика 15, б) и очии брежуjьак наjсродниjе нан пеhине живуhе врсте (Nelima doriae слика 15, в). JacHo излази да je tuber, oculorum и сам е очи у дукциjи, И само сочиво je Malbe развиjено. Очни (5реЖУJЬак je за P/2cBoje дужине yдajьeh.од nредlbег * б

26 148 JованХа/JИ _._ ~~-~ руба' цефалоторакса; на пред.lьоj, ПОЛОЖl:Iтиjоj страниима 5-6 црних дробних длачица и исто толико 1!а стражfuоj стрмиjоj; шиjьака. нема. Испред очног брежуjькаса сваке стране двоjне CMe~aCTe линиjе има jедан повели лириформни Прилог познаваlbу' пеliииске фауие Вjетрениuе ске нелиме глатка и светла. На тергитним-поjьима, слободним тергитима и стернитима видимо неправилно разме~.тен~, - црне длачице. 149 орган. Слика 15. а и б очии брежуjьак од Nelima troglodytes и тоа од пула епреда, б од одраеле ~ озгора (a.et б tuber oeulorum speeiei Nelima troglodytes. а pul1i, adspeetus frontalis, б, idem feminae, dors.); В очни брежуjьак од Nelima doriae, са дорзалне стране - (В, tuber oeulorum,speciei Nelima doriae, dors.); еве jеднзко увеhзно (eadem magnjficatio). На ле~има абдомена сраштене су apeje првих пет тергита у jединствену конзистентнукожу Koja ниjе толико крута да би чинила прави штит (scutum) али je скулптура подебjьаног хитина сву да иста а нема таjьих и г ла~их cnojница или интерсегменталних кожица. Та скулптура при ка зана je на слици 16 а. Нагусто,делимично прекриваjуlш се, пор_е~ане су хитинске JЬускице са назубjьеним слободним и нешто уздигнутим стражjьим ободом. Me~y тим л,усющама Hape~e су поразмештенидробни тамно сме~и ШИlьци. Позади, на ле~има показуjу ти ШИJЬЦИ тенденциjу да им се круна раздели у 2-3 зупца а и JЬускице постаjу местимично дроб.; ниjе и ниже и у KpajJЬeM случаjу излази фина мрежоjiика скулптура н. пр. на педипалпима. На интерсегменталноj и плеуралноj кожи нема хитинска кутикула те скуjiптуре. Према томе се не може репи да je површина тела у пеhин Слика-'16. Nelimatroglodytes Roewer, t, а скуnптура кутикупе на леl)има (sculpturacuticulae dorsi); б, десан паnп пула с латералsе стране (palpus pulli dexter, later.). -- Хелицере (chelicerae). На први поглед се чини да на хелицерама наше ~нелиме' нема. ништа нароч~та.- Ипак сам успео наhи на првом ~лану две скупине специjалних чулних органа (вид. слику 17' а и б). r латки, неску лптурисан,првв чmrн' мери у диjагонали 1'4 (ширина износ~ 0'42); при бззи jako je проширен па се то проширеjье вентрзjпtь напре~ про: дужуjе -у трнат наставак с-а солидним ШИJЬком на ВРХУ. Та] наставак je такав 'веь "'1 наjмла~ег' пула. Дорзално-дисталио je израслil екупина од 6-8 црних>длачица а уздуж вентромедиjане стран'е' тече позорка"длачица; У t има ту до 1~ 'а у ~1i-12 длачица. Латеро-дорз'ално види сеу ХИТИНСКОj кутикул'и мало ПОJЬ~ с веhим броjем др?бних кружиhа (е промерам од око 0'02) са светлиjом средином (вид. слику 17 б). Jамачносу то некикожно-чулни орга~и. Другу скупину ~CTOврсних кожни'х органа: нашао сам у 'оба'.спола на малоj узв'и<:ини медио-базално, онде где ПОЧИJЬе поворка; длаtjица~и обично по три наjдуже 'длачице излазе 'из' базе узвисине

27 150 JOBaH ХЩIИ Прилог познаваfьу пеhинске фауне Вjеrренице Koja одудара од околине нешто тамниjом смеljасто-жутом боjом. Majy на 1 члану ни jедне длачице а на2 само 9-10 (вид. слику 178). П еди n ал п и (pedipalpi) l,10fy.досеhи-с коксом. дужину од 5'88 (0"5, 0'35,1'35, 0'68,:1, 2)и могуимати хитин врло тамно cmelj, нарочито дорзално на дисталниjим чланцима: У наjмлаljег пула не до'сиже пипак ни.1'4 (0'15, 0'1, О,'З3, 0.-15, 0'23; 0'5), посве je ПрQзирatf и ",ма,финумрежасту 'скулптуру. У одраслих сам на опреми палпа устаliовир изразит сполни диморфизам, док би се по Roew е [-у оба спола.разл'иковала само по телесноj величи,ни. Слика 17. Nelima trog/odytes Roewer; а, лева хелицера мужjака с латер. стране, длачице медиjане стране су назначене rачкицам8 (сьеliсега marls sl-. nlstra. later.; setae later,is mediani signatae sunt); б. jаче увеличана партиjа 1 члана~ хелнuере с кожно ЧУJlНИМ органима (organuli sensitivi 1 articuli chelicerae); в. хелицера пули (chelicerapujli); г, последfьи чланак тарза IV. ноге. са чапорком (ungula IV pedis).. ВИТКИ и ваjькасти 2 члан хелицере мери у дужину. 1~5 а у ширину 0'4, Сечиво и вршци краковц су црни. Дуж дорзалне стране тече поворка 'од црне длачице; проксимално су кратке а што AaJbe дисталi;fо. све су то дуже. С;Ilична поворка се види на латералноj стран и (18 длачица) али се ова на бази непокрет!юг крака ЗГУШlЬава у четку са око :...20 длачица деломично у кратке пречне редове пореljаних,' Латеровентрална страна je гола, само jедна je длачица б~изу дисталном Kpajy видна. У сечиву покретног прста има 13 заобjьених ~убастих зубиhа; 1З., наjпрок~ималj:lиjи, je jak; у~сечиву непокр~~ног крака има 14 зубиhа с квргавим кру, нама; базални je опет наjjачи. У стариjих' jединки добива хj,пи,н хелицерасмеljе пеге,~арочито на дорзалноj страни 2. чланка где се формираjу сериjе пречних пруга;ове je Н о с е к сматрао стридулационим органом, jep' чине утисак сериjе кратких хитинских гребенова. Хелицере наjмлаljег пула не, Слика 18. Nelima' frog/odytes Roew:er, ~. палпи (pedipalpi); а; леви палп 'с медиj8нестране (sinister, med.); б десни с латералне, стране (dexter,later.)., Наjдужи je тарзални члан. Сви чланци су~afье-вище цилиндрични и прави. само патела je киjачаста и коленаст;i (вид. слику 18). На кокси позади стоjи специjални.чулни орган извучену ДЕ!? фина ШИJЬка; спреда ',латерално, ;стоjи глатка КQjачица са 4 длачице а веhма'медиjано предlьи чулни ШИJЬаК. Кратки трохантер нма спреда над, средином малу уз ВИСI:fНУ са jедно 8 длачица; :betitpo-латерално пр~ дисталном Kpajy налазим маlьи лириформни.орган,. позади дистално. 2 длачице а медио-дистално СКУПl~ну, од. десетакдлачица." '

28 152 JOBaH Ха/JИ На фемору знатна je, разлика,у оrtреми изме~у медиjане и латералне стране па изме~у оба спола. У оба. спрла т.ече дуж вентралне и дорзалне.стране, поворка длачида; на вентралноjстранrима их внше, jачесу истоjе оком:ит;о'наподлози а дорзалне више прилеже" Латерална je страна у"оба спола веhим делом гола, осим дисталне партиjе; у "роксималноj ПОЛОВИНIi нема, шта више, ни мрежасто JЬycKaBe- скулптуре, у c!i видимq (слика 18а)набазалноj половини медиjане стране (скупину. 'ОД'. око. 12 хитинских заобjbених~зрнаца (днмензиjе: 28 J.I. ширина, 19 1Jo висина), У косом реду,наставjьаjу се зрнца вентро-медиjано скоро додисталног Kpaja фемора, у ~. нма место тога само 2-3 зрнца,медиь::hроксимално, Me.fJ,Iio-дорзаЛ1l9,тече уздужни. реддлачиii.а коjи се око дисталн()r 'краjа'продужуjе у венац дужих длачица~ СасЙИм дистално'з::на'дорзалноjстрани yca~eh je jak црн хитински' ШИJЬак, У ~ има и~на латералноj страни, али само у ди-, сталноj половини~ БJJиже вентралноj линиjи ред зрнаца а, 2 jача зрнца израсла,су на camoj латералноj површи; трга у ~ HeML i. Патела ИМ,а дистално дорзално yca~eh jak ШИJЬ'зк и наретко je обраслз. длачицама, HajM31be по боковима г де ви- _. { димо 2-3 хитинска зрнца са сваке стране, Тибиjа, je. као и тарзални чщнi,"'осим веhим длачицама обрасла -густо маjьицама (lanugp),. у c!i нашао сам осим тога на обим странама, али на латералноj више, ШИJЬатих хитинских зрнаца, Тарзални чланак изгледа киjачаст jep има вентрално под вршком., густу четку специjалних, незашиjьених,цлака (слика 18),.У оба спола, а ~eb и у посв~ младих пула, простире се с.обе стране вентро-медиjане линиjе густа поворка сцециjмних кожно-чулних органа у виду дробних сме~астих хитинских квргица (ВИД, слику 19), Ове квржице показуjу, светлу средину,.заравiьене су на слободном Kpajy н само мало над BHcyjyy кqсомположаjу опьу, површину, У ~ опазио сам поред тога.,.-слнчнокао у многих OpiНones,.Palpatores уз вонтр@-медиjану линиjу. сасваке стране по jед.,у поворку Ifупастих'црниххитннскнх,ши;ьзкз (видетислике 18» 19), Благ.о. завиjени али' jak чапорак носи на вентрцлноjстрзни подаjье Ifсподвршка 5-,-,6 jачих ЦРI:IНХ зубаца а '1--::;2 светла рудиментална зупчиhа. У пупа je опре~а, палпа много jедjщ- а ПРИJ!ОГ познав3iьу. пеhинске, фауне 8jетренице ставниjа (вид, слику16 б),али, су,.зато ЧУJlне,д.лаке много дужек као, чекиlье jзке" Дужина ногу и поjедивих чланака у ~: 1, I'\0r~ 42 (1'7, 0'8,7'8, );8, 7, ~'7 14'2); I! н()га ]6'5,,(1:7, 0'8, 13, '8, 12'2,34'5);' ПI Hoгa~43 (2, 0'9. 7'5,.1'8, 7, 9'5,.14'2); IV Hqra 55'6 (1'7, 0'8,9'9, 1'~, 8:8, 1~'5,20), На метатарзу 1 но!'еима 3 неправа чл~щка а тарз 4qчланака,;,Н~ другоj. нози изкqсе ти.броjеви8, и 78,.на III 3 и 47, ЩI IV 3 и 38:, и тибиjа II ноге раздеjьена je у велик броj неправихи непотпуi:lих Ч{lанака, Слрка 19, ~eитa troglodytes Roewer, а; мала парти'iil jаче увеnичаногтilрза паnпа одраспог мужjакас ЧУЛНИМ органима.у облику зрнца, хитинским ШИJbчиh~м, M8JbaMa и чулном длаком;(рагs ventralis tarsi рефра!рi milris c.um granulis"se~sltivs, granulo chitinfco aclclliiformo, lanugine е!' seta sensiti va; sub cliticulatebdo adductorls); б, исто у пула, чулна зрнцау профилу (idem apud '.~ pullum, sectio optica longit).., За' c!i jecy мере' ногу (коксе и троханrери су,' заjедн{) мерени) ове: 1 вога 45'2 (2'2, 8, 1'9, 7'8;'9:8, '15'5); И 'нога 8-1'6 (2'2.,;14'5, 1'8,}4'3, 13'3,.35'5); III нога 46'9 (2'5,8,1',8 7'5, 10:6, 16'5); IV нога' 59'5"(2'6, 10'6;.1'8', 8'6, 13'9,.22). На метатарзима (неправих) ина, l,'<арзима (прющх)' чланака има:, 1'нрга.'3,41, II 8, 89, III 3, 38;;IV 5, 41~ Иовде'jе'Н 'тибиjа подраздеjьена у велик броj неправих чланака а на феморима видимо само светлиjе пречне црте,... ~: f ";

29 154 JОВЗ/l ХЗJ,lИ Прилог познзваlbу пеhинеке фзуне Вjетренице 155 сопрема ногу: коксе свиjу ногу обрасле су доста густо цр.ним длачlfцама а проксимално позади носе групу лириформних органа., 1 нога:' на чврстом делу -максиларноглоб'а коксе етоjи ред од 11' дугих длака, иначе су длачице спреда на коксама гушhе а уздуж' нешто подебjьалor ;дисталног руба чине венац. Базе длака не показуjу тенденциjу да се подебjьаjу у папиле. Трохантер je само длакав. Нешто савиjени фемор' 'има над б.азом венац' чулних органа а на riроширеноjдисталноj главици 2 jaka хитинска ШIfJЬка и 1 ЛИРИфQРМНifОРга». Поред 7 УЗДУЖElИХ редовз чулннх длзка и ReШТО днстал них маjьица видимо унеправилним уздужним редовима пораздеjьенехитинске ШИJЬке, (зашиjьена зрнца) било уз поjедцну длаку било самих за себе; уздуж медиjане стране и посве дистално нема тих зрнаца. На, патели дистаj1но уз зглоб yca~eha су 3-4 хитинска ШИJЬка, медиjани je наjjачи; уздуж Тече.7 реди чулних длака а еве je обраштено маjьицама као к,t!a тибиjи и свим дисталним чланцима. На тибиjи поред 5 редова чулних длака долазе иста хитинска зрнца као на фемору. Чапорак je мало' савиjен а над IЬИМ су по CTaBJЬeHe специjалне чулне длаке (вид. слику 17 г). На о<;талим ногама све je углзвном исто. Споменуhу само неке особине. Максиларни лоб II коксе носи 17 дугих длака а на II фемору ПОЧИlЬе lanugo вен ниже доле; тибиjа II ноге има само мало хитинских шитака, Макс. лоб IV коксе има 6-7 длака а сама кокса опремjьена je дистално сп'реда малом брадавицом с 3-4 длачице. Нарочито истичем да сам у jeaног повеhег примерка (дужине 6'3) из Вjетренице нашао на коксама 1 пара ногу спреда у уздужном реду десно 2 а лево 3 тупа, црна хитинска зрнца. У друге jединке (од 7 мм) нашао сам на левоj 1 кокси jедно такво зрнце. Овако смештена хитинска зрнца, само обично у потпуниjим редовима уздуж предlьеги стрюi<iьег руба ножних 'кокса, карактеристична су за нелими сродни род Liobunum. Непемо, мислим, погрещити ако.сматрамо та зрнцаостацима иначе изгубjьених цот"уни,х редова чиме je jош вепма, YTBp~eHa наjближа сродност об.а рода иоьuпum и Nelima коjи се и онако све теже др.же На иначе сме~астим ногама беле се вршци тибиjа нарочито на II нози; испод те беле зоне простире се тамниjе CMe~a. Пателе су тамниjе као и вршци фемора. Метатарзи и тарзи су светлиjи од осталих делова. у наjмла~ег пула je опрема ногу много jедноставниjа; свака кокса има само по jедну jaky црну длаку исто тако и максиларни лоби. На стерну, коjи je у одраслих густо обрасао, ctoje само 2 длаке. Трохантери HeMajy уопште длака, као ни тергити ни 'стернити. Узду ж осталих чланака ногу тече по 5 реди наретких длачица; од пателе дajьe има и lanugo. На тибиjи нема jош дисталне акцесорне одушке. Метатарзи 1 и III 'су jединствени а' на; II броjи,мо' 4 лажна зглоба;' IV има само jедан. лажни зглоб.' ТибиjаII ноге вен je привидно члаj-bена. ТаРЗJ:l имаjу. чланака:20, 55, 21, 22. Дужина фемора износи 0'9, 2'2, 0'9,' 1'3. :Друга нога досиже дужину од 13,3." ". Из Зоолош/<ог институтау~ивёрзитетi KpilJl~a 'АJlекёандра' 1 :,,' у Jbуб.ъани.,,' '(9 о6jзва.j1руштв8 З8 ИСПИТИВ8lbе пеhи,на). одеjъено.

30 ". 14.) Nosek А._: Die Arachl1iden der herzegowinischen Нбhlеп Verh. d. Zool.-bot. ges. Wie:l. Jg. 1'905. р ) Расkагd А. S. : ТЬе Сауе Fau!la of North America w~th rema~ks оп the 'anatomy of the Brain and Origin of the blшd specles. Мет. of the Nat. Academy of Sciences. Washing., ton. IV ) Радовановип М.С. :ПеhИJ-!а Вjетреница у Херцегови ни. "Споменик" LXVIII. Српске кр. академи je. Београд !) Roewer С. Рт. :. Rеvisiоп der Opi1iones Plagiostethi (= ОрillOпеs Palpatores). 1. АЬЬ. aus d. Gebiete d. Nat. wiss. СписёlR употребjьене литературе. 1) Absolon К. : Оуа поуе druhy Arachnidii z jeskyfi bosensko-hercegovskych а jine zpravy о arachnofaune balkanske. - Са. sopis morav. muzea zem. Вшо. R. ХIII р '2.) Absolon К. : Vysledky vyzkumnych cest ро Balkane. Ш. Ibidem. R. XIV р.216.., )- Absolon к.: Vysledky vyzkumnych cest ро Balkane. IV. Ibidem. R. Ху р ) Absolon К.: Vysledky vyzlrumnychcest ро Balkane. IV. Ibidem. R. XVII ) Absolon К. : Z vуskщппусh ce~t. ро krasech Balkanu.Zlata Praha. R. ХХХII С : ' '. 6.) Absolon К.: Les grandes amphipodes aveugles dans les grottes balkaniques. Compte rendu du Congres de Constantine. Paris ,,,7.) Absolon К. а Kratochvll j.: Peltaenonychnidae поуа celed slepych opilionidii z jeskyfi jihошуrskе oblasti. "Pfiroda". R. XXV. Вrnо ) Beier Мах: Pseudoscorpionidea 1. Chtoniidea et Neobisinea. Das Tierreich. 57. Berlin-Leipzig ) Chamberlin]. С.: ТЬе Arachnid Order Chelonethida. Standford University Publications. Вiol. Sc. V. VII. No. 1. Standford Univ. California ) Girometta U. : Prilog poznavanju troglobijske i trogloшпе faune Damlacije uz geomorfoloske biljeske- о istr~enim spiijama (Fauna cavernarum ОаlтаНае). Program gimn. u Splitu za sk. god. 1913/1914. Spljet р , 11.) ХЩIU ].: Нова пеhинска' псеудос~орпиjа из Jужне Србиjе (Obisium) [Blothrus] karamani sp. п.): Гласни.к Jугосл. ентом. друшrва 5. Ш.: IV Београд ) Hadzi }.: Opilioni Triglavskoga masiva. P rirodoslovne razprave. 1. Ljubljana р ) Muller Gi. : Nuovi Pseudoscorpiooi cavernicoli apparienenti аl sotogenere В 1о t h r u s Sсhiбdtе. ВоН. deha Soc. Entom. аанапа. А. LХШ. N р Ham1;>urg. В. XIX ) Roewer С. Рт. : 106 пеие Opilioniden. АгсЬ'. f. Natg. В р ) Roel~er С. Рт.: Die Weberknechte dar Erde. Jena. Fischer ) Roewer С. Fг. : ОЬег Triaenonychiden (VI Erganzung der. "Weberknechte der Erde", 1923). Zeitschr. f. wiss. Zoololog1e. V р ) Strand Е. : Kritische Bemerkungen zu Roewers Weberknechte". Zool. Anzeiger. Bd / р "