ГЛАВА XVI ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Størrelse: px
Starte visningen fra side:

Download "ГЛАВА XVI ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО"

Transkript

1 ГЛАВА XVI ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО

2 558 ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО љевља су некада била град заната и трговине, Ппоготово у средњем и новом вијеку. Зато су овдје врло честа презимена - Ковачевићи, Златарићи, Кујунџићи, Лончари, Терзићи (терзије), Мутапџићи, Качари, Сујулџићи... Нажалост, ова тако важнa људска дјелатност није посебно и детаљније истражена и изучена. Ако се томе дода наш немар и небрига, онда је од свега онога од чега се некада живjело на овим просторима, остало тек нешто више од ништа. Мало сачуваних докумената и фотографија код породица које су свој просперитет имале док је занат био златан употпуњују фонд скромних извора. Свакако да је један од златних периода пљеваљског занатсва било вријеме аустроугарских трупа у Пљевљима. У једном документу из тог времена Стеван И. Самарџић пише: Док је овде гарнизовала аустријска војска сем лифераната и многи други имали су користи. Толике занатлије радиле су искључиво са аустријском војском (као кобасичари, пекари...) Али не треба ово ни за часак тумачити да свет жали за Швабом. И онај који нема много појма о општим интересима, толико је Србин да се радује одласку Швабе. Браварско - лимарски занат Лазар С. Попчетовић ( ) је био један од првих правих мајстора, савремених лимара. У Пљевљима је почео да учи ковачко коларски занат код Мустафе Находовића, а године бјежи у Никшић. Ту, код неког мајстора латина заједно са Филипом Зековићем из Станчана завршава браварско- лимарски занат. Ненад машан је био у изради шпорета, умиваоника, када, олука, разних врста вага, челичних капија, лимених кровова. За заслуге у Балканском и Првом свјетском рату, одликован је више пута. Носилац је ордена Св.Саве. Сл. 1 - Лазар С. Попчетовић и део његовог производног асорти - мана: шпорет-лсп, ваге, кревет, умиваоници (снимак из године) Лазар - Лазо Т. Рабреновић ( ) је поред тога што је био добар мајстор, остао запамћен код својих Пљевљака као изузетан музичар слухиста и боем. Јован Ст. Стаменић ( ) је занат завршио у Сарајеву, а године је отворио радионицу Јован Стаменић и брат у Чаршији, наспрам некадашње Зеленгоре где је радио са братом Дојчилом. Лимарску радњу имао је и њихов брат Дико, који је био и добар казанџија. Јован Р. Головић ( ) је занат завршио у Тузли код мајстора Натана Фридмана. Једно кратко вријеме ради у Ваљеву, а од године читав свој радни и животни вијек је провео у Пљевљима. Перо М. Потпарић ( ) је занат завршио године код Лаза Попчетовића, код кога касније и Сл. 2 - Ковачнице Находовића на Јалији. Снимак из године ради све до Лазове изненадне смрти године. После рата ради у државним предузећима и установама. Светозар Свето Г. Новаковић Лички ( ) је изучио занат код Јована Стаменића, у чијој радионици проводи петнаест година, а пред рат прелази на рад у радионицу Браће Видовић. После рата ради у разним општинским и комуналним предузећима. Од мајстора овог заната, познати су били и Никола Шљукић, Хасан Чутурић, Милан Гомилановић, Адем Чоловић... Ковачки занат Ово је један од најстаријих заната којим су се Пљевљаци бавили од давнина. Ковачнице су обично биле лоциране на периферији града, а било их је и по селима и дуж путева. Најпознатији ковачи у XX вијеку били су - Јеко Крејовић, Обрад Ирић, Реџо Бајрамовић, Мустафа Находовић са синовима, Томо Милићевић, Мурат Находовић, Милан Попадић, а касније Алија Нухановић, Алија и Шефкија Находовић, Џемаил Даутовић, Халил Беловић, Мехо Пелидија, Авдо Чано, Милош Котлаја и други. Као ковачи који су се искључиво бавили поткивачким пословима, тзв. налибанти, били су Дуран Побрић, Хасо Љумић и Алија Куртовић. После Другог свјетског рата истакнути ковачи били су Демир Нухановић и Љубо Милићевић, а међу сеоским мајсто - рима познат је био Вукоман Перуничић из Пандурице. Фотографи Први професионални фотограф у Пљевљима био је Никола Ј. Настић( ). Радња, коју је отворио године у близини логора гарнизона, била је истовремено и бријачница и њу је наследио његов син Љубо. Касније, године, тај посао преузима Саво Ј. Милић ( ) чије фотографије представљају значајан документ једног времена. Поред њих треба поменути и Радмила Мазића (из Фоче) а после Другог свјетског рата - Аница Милић, супруга Савова наставља породични посао, док фотографске радње отварају и Шефкија Дељковић, Власто Секуловић, Владо Вуканић (чија се породица и данас бави овим послом), а једно вријеме и Војислав - Војо Свркота (популарни Војо Рибо ) бавио

3 ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО се овим занатом у својој радњи Младост. Најпознатије фотографске радње сада у Пљевљима су: Фото Бони, власника Ранка Јакића, Фото Дара, власника Даре Кнежевић, Фото Додо, власници породица Вуканић и Фото Маз, власници породице Остојић. Бербери - фризери Сл. 3 - Никола Ј. Настић је године стекао у Бечу диплому фотографа Некада су људи који су се бавили овим послом обављали и друге дјелатности које нису ни у каквој сличности. Тако се некада у бријачници могао извадити зуб, излијечити повријеђени зглоб, набавити мелем за неку рану и сл. Први берберин који се помиње у граду је Ибрахим Челебија. Овај занат обиљежили су касније Миле Поповић, Јосиф Мирковић, Шевко Муловић, Јусуф Чорбо, Дервиш Храстовина (чији синови Ремзо, Хаџо, Кемал и Ханефија и данас држе у Чаршији популарну бријачницу Спорт ), породица Пјевовић, Дурумбашић, Чоле, Хаџагић, Садагић, Сарван. И у овом занату био је успјешан Бране Илић, који је истоври - јемено био и прави мајстор за исписивање фирми, а свој таленат испољавао је у глуми и као спортиста. Данас у Пљевљима нема много класичних брија - чница (браћа Храстовина и Мемићи), а постоји више фризерских салона за даме. Сл. 4 - Јосиф Ј. Мирковић - фризер, изузетна и популарна личност у привредном и културном животу Пљеваља између два свјетска рата Неимари и мајстори Још од доласка аустроугарске војске у Пљевља, почео се полако напуштати турски облик градње, како кућа, тако и других објеката - школа, радњи, хотела и сл. Куће многих имућнијих пљеваљских породица - Живковића и Шећеровића на Раскрсници, Ђенисијевића на Вароши, Јанићијевића у Чаршији, рађене су по аустријским плановима. Пљеваљски мајстори врло брзо су прихватали све новитете из грађевинарства, па између два свјетска рата, а и прије, у Пљевљима је било много објеката који су овај град сврставали у средњоевропску варош. Најпознатији мајстори и неимари, који су дали печат овом занату у Пљевљима били су: Максим Т. Бојовић ( ) син чувеног неимара Тодора из села Седобра надомак славног мана - стира Милешеве, познат по томе што је са још три неимара (Радован-Рака Вараклић, Арсеније Дробњак из Седобра и Милош Кубуровић из Бабина) тридесет мајстора и доста помоћних радника-аргата, обновио манастир Милешеву од 1863 до године. Посао је савладао до савршенства, па су га звали да ради не само на просторима од Лима до Таре, него и до Цетиња и Сл. 5 - Послије поплаве коју је изазвала вода из Бисерке и околних брда године, разрушена је манастирска ограда и озбиљно угрожен манастирски комплекс. Зато се године приступило изради заштитног система дугог 150 метара. Радове је извео неимар Максим Бојовић са синовима Тодором и Озреном. Сл. 7 - Максим Бојовић са супругом Христином (рођ. Новаковић) и братом Радом (седе с лијева) ћеркама Јелисаветом Сајом и Даном, и синовима Тодором и Озреном Сл. 6 - Један горе - два доле. Овако се у пљеваљском крају дуги низ година добијала резана грађа од дрвета разног профила. (снимак из године) Котора. Радећи тако, успио је да набави с Раком Вараклићем и звоно за манастир Милешеву из Котора. Остало је записано да су га са Цетиња донијели на коњу (имало је око 70 ока). Максим је радио са оцем и вјештине посла учио од њега. Први већи посао имао је са оцем на обнови манастира Пиве ( ). Касније на позив војводе Лазара Сочице сам га је са својим друштвом обнављао после турских паљевина више пута. Радио је и на обнови манастира Добриловине године, а са оцем је радио и у манастиру св. Тројице после великог пожара године у коме су готово у потпуности изгорели конаци. Радио је Максим са синовима Тодором и Озреном ( ) и свој посљедњи неимарски рад баш у пљеваљској св. Тројици године. Тада је урађен велики базен за прихват воде из Бисерке и тунел за њен одвод који иде испод обје порте у дужини 150 метара.

4 ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО Тодор М. Бојовић ( ) је занат учио од оца, а дипломе тј. мајсторска писма за зидарску, столарску и тесарску струку добио је после положених испита у Краљевини Југославији код пљеваљског еснафа. Готово читава Тодорова градитељска активност везана је за пљеваљски крај, на простору од Таре до Лима, посебно у вријеме обнове града послије Првог и Другог свјетског рата. Изградња мостова на Ћотини ( Горњи и Доњи ) године, Везичници, Брезници 1937, зидарских радова на парној пекари у Војном логору, првој термоелектрани на Серхату и ТЕ Волођа (испод Плијеши), Силоса на Стражици (1940), објеката на руднику угља и у Шупљој стијени, Дома културе (1947), зграде Општине (1949), фонтана, и других јавних зграда и објеката. Тодор је за свој рад године проглашен за ударника, а године одликован медаљом рада.. Посебно је био вјешт у обради дрвета и камена. Одлично је познавао тајне бетона и везивних материјала, што је резултирало да његови радови имају карактер дуговјечности. Арсо T. Поповић ( ), је занат завршио у Сарајеву код мајстора Њемца, са којим је радио и у Бечу. Арсови столарски радови: ормани, креденци, столови, столице имали су умјетничку вриједност. Био je предсједник занатлијског удружења и Еснафа. Између два свјетска рата познати столари били су и браћа Милинко, Михајло и Саво Лазаревић, Ристо Дучић, Велимир - Вељо Самарџић, Перо Бавчић, Илија Јањић, Љубо Јегдић, Обрад Милић, Свето Поповић, Недељко Томашевић, Миро Сератлић, Хуснија Арсланагић, а касније Ханефија Цоковић, Јанко Бујак, Војо Лисичић, Раде Дробњаковић, Петар Даниловић, Слобо Новаковић, Бране Јечменица... Ханефија Цоковић ( ) је био одличан мајстор столар. Остао је упамћен по свом мајсторству, а посебно код младих Пљевљака, дјеце, којима је правио лигуре за клизање, оркане и бобове. Ханефија је израђивао и нануле, карактеристичан вид обуће од дрвета, који се посебно употребљавао код муслиманског живља. За вријеме Другог свјетског рата Ханефија и Тодор су правили сандале од дрвета тзв. апостолке, које су код младих биле врло популарне. Јанко Бујак ( ) је занат завршио у Београду. Био је један од првих руководилаца послератне столарске радионице. Јанко је године конструисао један циркулар за обраду дрвета, чиме је тадашња производња убрзана за 25% ( Побједа ) Иван Крстов Јокнић ( ) је од ране младости заволио занат, а Бог га је обдарио вјештином и снагом, по чему је био чувен надалеко. Своје умјеће исказивао је углавном у сеоској градњи, па су трагови Сл. 8 - Арсо Т. Поповић ( ) занат је учио у Сарајеву, а радио је у Бечу његовог рада остали највише у селима пљеваљске и прибојске општине. Био је врстан мајстор у изођењу објеката традиционалног карактера и то у времену када је главни грађевински материјал било дрво, камен и креч. Као припадник 48. пјешадијског гвозденог пука, који је по избијању Другог свјетског рата био један од ријетких који је извршио свој задатак у цјелости и исконтролисао цио ратни положај све до Скадра, Иван се по обављеном задатку вратио пјешке до Пљеваља, такорећи бос, јер за његове ноге није било тада тако велики број обуће. Пекарски занат Познате породице које су се бавиле овим старим занатом у граду биле су - Ђенисијевићи, Казаз, Обрадовићи, Ћулаховићи, Кујунџијићи, Роћени, Латиф Тифо Крајина, Мехмед и Алија Ходовић, Кадрија Соколовић, Лазар Цвијетић, Војин и Владо Гогић, Мехо Брковић, Авдија Шмиговић. Мухо и Мехо Брахић, Реџо Чоле Латиф Тифо Крајина ( ) је имао четрнае - сторо браће и сви су били пекари. Радили су заједно све Сл. 9 - Војин Гогић је у Сарајеву изучио бечку школу пекарства до године, када је приликом диобе Тифо добио три радње, двије у Џемату и једну у Моћевцу. При крају радног вијека, прелази да ради у новоизграђену парну пекару, а касније у кухињу занатског предузећа гдје је и пензионисан. 1 Војин Лазара Гогић ( ) је рођен у селу Зеници крај Пљеваља, а занат је завршио у Сарајеву године, где је скоро десет година и радио. По повратку у Пљевља, отвара своју пекару у тадашњој Обилићевој улици бр. 27. тј. у кући Живка Роћена. Послије Другог свјетског рата био је принуђен да затвори пекару. Владе Лазара Гогић ( ) је занат учио код свог старијег брата Војина, у чијој радњи је радио све до године. Радио је у Колашину, Грацу, Сарајеву, а по повратку у Пљевља држао је такође своју самосталну пекарску радњу. Године прелази на рад у војну пекару на Доловима. Још једном ће Владе у кући Петра Даниловића отворити своју радњу, а своју радну активност завршио је у градској пекари. 1 Казивање Тифовог сина Садије Крајине који живи у Пљевљима. Сл Овде се некада пекао хлеб Месарски - касапски занат Ово је такође древни занат, јер је ово подручје било и остало познати сточарски крај. Он се преносио са кољена на кољено и био је у породицама - Таловићи, Абдићевићи, Влаховљаци... Између два рата а и касније познати кобасичар био је Драгиша Росић ( ) који је занат учио у Сарајеву.Дуго година у овом послу помагао му је Милован Ћурчић. Такође, врстан квалификован кобасичар између два свјетска рата, био је и Ферика Јанковић. Послије Другог свјетског рата породице које су се бавиле обрадом меса и његовале овај занат су породица Љубојевић у Моћевцу, као и породица Мурата Махмутовића - Паше, Влаховњак, Хаџалић... У преради коже истицали су се Сулејман Чаушевић, Стево Тешовић - Цуцо, Мехо Таловић, Алија Ходовић, Смајо и Дервиш Чоле...

5 ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО Своје обућарске радње између два свјетска рата имали су и: браћа Омер и Смајо Коштовић, Омер Татарагић, Машо Камбер, Ибро Срна, Реџеп Софовић, Мухаремовићи, Карахметовићи, Осмо Телаћевић, Ариф Пијаловић, Смајил Кадрић, Боснићи, Сејфо и Вехбо Катана, Шемсо Љуца... Највећу радњу за израду обуће која је запошљавала и највећи број радника имали су Појатићи. Данас у Пљевљима има пет обућара. Мали број пљеваљских обу - ћара задржао је своје радње после Другог светског рата. Неки су прешли у задруге а неки у друге дјелатности. Кројачки занат Сл Драгиша Росић ( ) занатску диплому је стекао у Сарајеву. Поред месарског, имао је и сертификат за посла - стичара. Истакнути члан пљеваљског соколског друштва Опанчари и обућари Познати опанчар био је Урош Аритоновић, који је у Пљевља дошао крајем XIX вјека са Косова. Са њим је радио и његов син Ђорђо, а овај занат наставиће и Ђорђови синови - Љубо, Драго и Мијо. Опанчари су били и Муслићи (Мустафа), Бошковићи, Сурулизи, Струјићи... По казивању Милоја Р. Драгашевића, познати обућар био је и Стефан Козић. Имао је кућу у Бајића сокаку до Лазара Бајића (сада умјетничка галерија прим. В. Б.) и био је члан групе Млада Босна. Остао је упамћен по томе што је често говорио: Ускоро ће пропаст света, па нека ће није штета! Познати обућари између два свјетска рата били су: Божо М. Бановић ( ) је занат изучио код познатог мајстора Тадије Вукојичића. Радњу је имао у Корјенића сокаку (данашња Принципова улица). Био је познат по изради мушких ципела и женских папуча. У вријеме велике свјетске економске кризе, затвара радњу и запшљава се у обућарској задрузи Бата гдје ради до године. За вријеме рата ради у својој радњи. Умро је године. Божо је био активан у еснафу и друштвеном животу града. Члан је одбора за подизање цркве св. Петке године. Сл Ђорђо У. Аритоновић је био један од најбољих пљеваљских опанчара Сл Осман Осмо Телаћевић ( ) је био познати пљеваски обућар У Пљевљима је одувијек био уважаван и сврставан је у господске занате. Кројачи - терзије су своје радње имали по читавом граду, али највише у Чаршији. Између два рата најпознатији су били - Ибрахим Дaлагија, Омер Шахимпашић, Олга Леовац, Милан Стојкановић, породица Шабанић, Новак Новаковић, Дико и Косто Дамјановић, Јеврем Јакић, Драго Живковић, а касније Иван Голубовић, Миланко Аранитовић, Божо Чоловић, Љубо Стојкановић, Мишо Божовић,Јован Чворовић, Рамиз Луковац... Јово Јестровић и Саво Јевросимовић су били кројачи сеоских одијела, а од кројачица Љубица Росић - Ненадић, Стана Несторовић, Зехра Манововић, Миља Церовић, Милена Обрадовић, Катарина Томић, Миланка Косорић,Зухра Татић, Муниба Дрнда... Алекса Лексо Ђ. Росић ( ) је учио занат као заробљеник у мађарским логорима Нежидер и Болдогасон, гдје је радио у погонима за израду војне одјеће. Када се године вратио у Пљевља, отворио је радњу у Чаршији, али је после неколико година прешао да ради са братом Урошем трговачке послове. Јово Ђ. Јестровић ( ) је занат учио од 1910 до године код свог оца Ђорђа, познатог терзије пљеваљског краја. Зато је и Јово био чувен, посебно по изради сеоског одијела. Имао је радњу у Чаршији а послије Другог свjетског рата, на Требовини, у близини своје куће, гдје се данас налази адвокатска канцеларија његовог унука Јосифа Мићковића. Јово Јестровић је радио народна одијела из пљеваљског краја за цетињски и друге музеје. Мишо М. Божовић ( ) кројачки занат учио у Сарајеву, код тада чувеног мајстора Рупника. Послије Другог рата ради у пљеваљској кројачкој задрузи, гдје је дуго година био и управник. Био је активан у СД Јакић и Брезник, и први је републички фудбалски судија из нашег града. У Пљевљима је иначе између два рата постојало Друштво за продају Singer шиваћих машина Borne & Co. Сл Стана Несторовић ( ) једна је од првих Пљевљанки са мајсторским писмом кројача. Била је истакнута чланица Кола српских сестара и велики љубитељ књиге. Сл Мутафџијска радња Милана Леовца налазила се у данашњој улици Милана Тошића. Овог заната, па ни радњи у Пљевљима више нема.

6 ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО Данас у Пљевљима има врло мало кројачких радњи: Петар Дајевић, Драган Кнежевић и младе Мрхунеса Ћирлија и Мирсада Шабанић у малој радњици у Безистану је готово све што је остало од некадашњег господског заната. Часовничари - сајџије Од мајстора који су оправљали часовнике у Пљевљима остали су забиљежени - Лојо Адем, Шериф Зилкић, Адем Хаџидураковић и свакако најпопуларнији Алија Ичелић - Клепеша, који је на својој хармоници дугметари одсвирао многим Пљевљацима свадбено коло. Посластичари Сл Кројачки течај у Пљевљима Овај занат се развијао нешто касније од поменутих, али неки хроничари наводе да су умјесто данашњих посластичарница постојале халваџинице, назване по разним врстама халве. Између два свјетска рата пљеваљске посластичарнице су биле надалеко познате, а посебно посластичарница и мања фабрика за прои - зводњу рахат-локума Санџак Сефера Сулејмановића ( ). Познати су били и посластичари - Бакија Реџа, Шефкија Дељковић, Арслан Чакар, Ато Муловић, Кадрија Пијук, Мустафа Садагић, Ибрахим Ибрахимовић. Грнчарски занат Грнчарски занат је у Пљевљима живео све до пред Други свјетски рат, па и неколико година послије њега. Зато је ваљда овдје и присутно презиме Лончар и Лончаревићи. Познати предратни мајстори овог заната су браћа Ристо и Стево Леовац, који су своју робу продавали у више околних мјеста и градова. У Пљевља су пред Други свјетски рат дошли из Беле Паланке Јован и Стојан Петровић, који су радњу имали у кући Алије Јабучара, код џамије. Правили су разне врсте лонаца и ћупова, саксија, ваза и сл. Сл Посластичарница Сефера Сулејмановића-Горанца је била деценијама најпознатија у Чаршији. Налазила се у парку поред данашњег хотела Пљевља. Урађена је по пројекту инжењера Данијела Скворикова године. Радове су извели Тодор и Озрен Бојовић. Срушена године. Шофери механичари Сл Ученице занатске школе у Пљевљима 1934/35. године са учитељицама Катарином Катом Томек (Томић), трећа с десна и Станимирком Остојић, прва с десна Шофери механичари су једна од најмлађих врста знатлија, која се појавила у Пљевљима послије Првог свјетског рата, када су и први аутомобили дошли у стари град на Брезници. Готово са сигурношћу, може се рећи

7 ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО да је Урош С. Бајић ( ) први прави квалификовани возач, шофер или како се то тада звало шлосер. Урош је из познате пљеваљске породице Бајић, једне од твораца овог града. Отац Спасоје и мајка Олга Грујичић, шаљу га у Пешту године, гдје учи тајне аутомобила и вожње. Са шлосерском дипломом, враћа се године у Београд и полаже испит за добијање дозволе да може управљати и возити све врсте аутомобила. Ради прво код Алексе Михаиловића, а онда код Министарства иностраних дела. По повратку у Пљевља године, са својим чувеним шевролетом обавља послове аутопревозника. Старији Пљевљаци знају да је Урош Бајић Баћи возио својим луксузним аутомобилима (Кабриолет цитроен) све до Цариграда, гдје су Корјенићи имали фабрику шећера. Од осталих возача шофера између два рата, познати су били и Мишо Б. Дајевић Ћопо, Садија Сукић, Мишо Радовић, Хајро Јашарбашић... Воденичари Сл Урош С. Бајић Баћи, остао је без својих лимузина ратне године Сл Возачка дозвола Уроша С. Бајића, бр. 680/112 коју му је по доласку из Пеште у Београд, и положеном шоферском испиту издала Управа града Београда 22. априла године 2 Р. Попчетовић, Пљеваљске новине 1. август и 10. април Пљевља су све до средине XX вијека своје потребе у житарицама готово искључиво обезбјеђивала у свом пољу и околним селима. Само мање количине брашна и кукуруза довожене су са стране, наводи у свом фељтону Р. Попчетовић 2 што значи да су се све те количине житарица за људску и сточну храну, мљеле у воденицама које су биле лоциране на Брезници, Ћотини, Скакавцу, Пркосу, Тари, Љутици, Везичници, Володеру, Драги, Козичкој ријеци, Поблаћници и великом броју потока, па отуда у народу за те млинове кажу воденице-поточаре. Велики број њих радио је током цијеле године, сем кад су суше. Обично је рађено више на једној ријеци или потоку, а размак између њих био је око 100.м. У наведеном фељтону Попчетовић сматра да је најстарија воденица била на потоку Скакавцу, на излазу воде из пећине у близини самог манастира и да је подигнута вероватно кад и манастир св. Тројице. Предање каже да је та мала воденица са једним витлом, нестала у пожару крајем XIX века, а после убиства у њој. Сасвим поуздано се зна да је у горњем току ријеке Брезнице постајало пет воденица. Прва се налазила на изворишту Брезнице, код данашње водоводне станице и била је првобитно вла - сништво породице Селмановић, која је касније продала Хоџићима. Ту је била смјештена и прва вуновлачара у нашем крају. У њој је дуго година воденичар био Јупо Струјић. Порушена је када је рађена реконструкција водовода. Сл Без бадња и чекетала. Последња воденица на Брезници, некада власништво манастира Св. Тројице Друга, Дрндина воденица, била је одмах испод ове, и касније је прешла у власништво браће Спаса и Павла Џувера. Дуго је била напуштена и негде порушена. Трећа, камена воденица на Брезници, испод извора, била је манастирска и имала је четири витла, док су остале на Брезници имале по три изузев Геринске. У овој воденици дуго година је радио Расим Ченгић. Највише захваљујући Цану Јанићијевићу остала је једина сачувана бар као објекат. Четврта воденица на Брезници била је од дрвета и такође власништво Манастира св. Тројице. Налазила се на мјесту данашњег рибњака, а срушена је крајем педесетих година. Посљедњи воденичар у њој био је Милош Вукојичић. Пета воденица на Требовини, била је власништво породице Бајровић. Урађена је од камена трудом неимара Максима Т. Бојовића и његових синова Тодора и Озрена, који су иначе били извођачи готово свих радова које је ова угледна породица градила. Ова воденица радила је најдуже и тек је почетком осамдесетих, зауставила свој точак. Сада је у њој рибњак. 3 M. Pijalović, Pljevlja sa okolinom u prošlosti i sadašnjosti, Sarajevo На данашњој пијаци, налазила се воденица Мехмед-паше Бајровића, коју су такође радили Бојовићи. Првобитно је радила уз помоћ великог дрвеног точка кога је покретала вода са Брезнице. Радила је на пет витлова. Из јаза је вода спроведена дебелим лучевим бадњевима дужине девет метара. Витлови су покретани преко преносника. 3 Касније, млин је имао и резервни мотор на нафту од 24 КС. Радио је готово искључиво за аустроугарски гарнизон у Пљевљима и околним местима. Р. Попчетовић наводи да јој је капацитет мељаве био око 4000 кг пшенице за 24 часа. Млин је имао два француска камена, један пештански и два косовска. Овај млин имао је тријер за жито и разне врста сита. Ту се производило неколико типова брашна, а пшеница је довожена из долине Лима, Чачка и Краљева. Уз овај пашин млин налазила се и мања стругара са једним гатером и кружном тестером. У овој згради после Другог рата је био смјештен једно вријеме електрични млин, али је радио врло кратко. Регулисањем Брезнице, порушен је јаз и онемогућен даљи рад овог млина. Сада је то зграда администарције.

8 ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО Сл Преживjела и XX вијек: једна од бобовских воденица На Муслуку, Р. Попчетовић у наведеном тексту, каже да је постојала Геринска воденица, која је подигнута највероватније по доласку Турака или у вријеме градње Хусеин-пашине џамије и хана који је био наспрам ње. И ова воденица је срушена када је регулисан ток Брезнице. У њој је дуго година радио познати воденичар Ибрахим - Ибро Герина. Као и прва, и последња воденица на Брезници била је власништво породице Селмановић. Дугогодишњи и посљедњи воденичар у њој био је Елмас Бошковић. И она је регулисањем тока Брезнице престала са радом, а онда служила дуго година као Откупна станица. На потоку Тврдашу чекетале су двије поточаре: најстарија је била Јосифа Бајића који је продао Садагићима редовничка, а ови касније продали Јовану Шљуки и низводно у Бајевици (по Бајићима, прим. ВБ.) Дрндина (такође купљена од Бајића) која је спаљена у току Другог рата. Све наведене воденице радиле су на једноставном принципу, тако што је вода кроз бадњеве падала на точак и покретала га. Саво Жугић (1868) је подигао воденицу прегра - ђивањем Ћотине (тако је настао Савов јаз ) и она је радила на другачијем принципу од напред наведених. Имао је велики дрвени точак који је помоћу зупчаника покретао два камена. То је био млин који је могао самљети највише жита у току дана, а уз воденицу радила је и ваљарица за сукно и ступа за тучење јечма. Истовремено, Саво је уз помоћ лакомица, наводњавао читаво своје имање. Радила је до године. Пејановићи су своју воденицу подигли на Пркосу. Они су воду са извора Пркоса уз помоћ дрвених лакомица подигнутих на стубове превели преко пута за Градац, тако да се она са висине од преко четири метра обрушавала вертикално на бадњеве воденице која је била испод пута и тако покретала воденички камен и ступу за сукно. У Адресару за 1934/35. годину, издање Министарства трговине и индустрије евидентирани су следећи млинари воденичари: Елмас Бошковић, Назиф Чоловић, Тахир Дрнда, Латиф Хаџић, Муле Реџовић, Шабан Ступар, Мехмед Ташаковић, Туфо Вајзовић. Старији Пљевљаци се сећају да је у току Другог свјет - ског рата Јован Ст. Стаменић на Вароши подигао мањи млин са једним каменом који је покретао електро-мотор. Доста воденица било је и у околини Пљеваља, и без њих као и без њихових вода није се могао ни замислити живот на селу. Готово све биле су редовничке (градили су их сељаци редовници и увијек се знало ко и када од домаћина и породица доноси жито на мљевењеприм В.Б). Власничке воденице правили су сами власници ако су знали, или су узимали мајсторе да им их праве. Сл Детаљ из воденице на Брезници Воде ових ријека, ријечица и потока, покретале су млинове, ваљарице и ступе. Тако је шездесетих година било на Југоштици пет а Готовушкој ријеци десет воденица. Све су биле двовитлаши и свака од њих имала је дневну норму метар, два или тре жита, а и прва сијалица на овом подручју бљеснула је из млина мини хидроелектране млинара из Готовуше Јевта Вранеша касније инжењера. О сеоским воденицама и воденичарима могло би се писати и набрајати далеко више од написаног, што ће свакако бити задатак и тема неког другог хроничара. Тако ће бар од заборава бити сачуване многе вриједне руке млинара, чијим се радом и вјештином сељакова сјетва и жетва претварала у дивни хљеб као што је био онај ражани. Ново вријеме и начин живљења изменио је из корена и село. Мало ко сада и тамо зна за ријечи: бент, лакомица, бадањ, чекетало, мучњак, околиш, ријечи без којих, како написа М. Марић, наше село некада није могло ни један једини дан. Сјетиће се једном неко и тога, а можда ће опет прорадити и нека од воденица на Југоштици, Володеру или Везичници. Нека, као што је била чувена воденица на Везичници Ђола Џогаза, Радоја Тошића на Хоћевинској реци, Рондовића, Вуковића, Нововића на Премћанској ријеци... У Битинама је била само једна воденица а у Леверима од Точила до Таре једанаест! У поменутом тексту Радован Вујадиновић пише о воденицама у Леверима: Од турског земана до данас ко зна колико су власника промјениле. А уочи Другог рата, прва је горе у врху села била редовничка воденица породице Аљићевић са шеснаест редовника. Испод ње имао је Сабит Ступар двије,горњу и доњу. Радоман Роћен, Јагош Роћен, Алија Шабановић, Милан Ћосовић и Ђуле Бећовић по једну, Хамид Шабановић такође двије. И Неђељко Жугић једну. Његова је била доље поред Луке, изнад саме Таре, најдоња. Између прве и последње - пет стотина надморске висине. На свака три метра - метар пада! Левери су били центар свијета, говорио је стари Ферид Шабановић. Његови људи су живљели, и то богато. Од ујма, него шта! Од свако сто кила добијеш пет кила. Самељеш сто кила пшенице, узмеш пет кила нимета, ко душа. Свака од ових воденица могла је, ако је имала доброг воденичара, да за 24 сата самеље и по десет метара жита најмање. Стари људи су говорили да се у леверским воденицама жито догонило од свакле : Бобова, Ограђенице, Глибаћа, Косанице, Пушањског Дола, Крупица,Вашкова, Премћана све до Ђурђевића Таре. Чак и они преко Таре из Шарана, Брајковаче, Алуга, Његовуђе, Жугића Бара, Мотичког гаја, све до Жабљака, све је то некада мљело у Леверима. До прије двадестак година и у бобовском крају је на Драги било доста воденица. Драга има кратак ток, велику висинску разлику и богатија је водом у горњем него у доњем току. Стога су између Бобоваца често настајали неспоразуми, чарке, свађе и спорења. Спорила су се братства, села и засеоци, а далеке године, кажу Бобовци, пала је и глава. У свађи је претходно рањен од Свркота Филип Јеловац, који је тада живио у Вишњици, убио је Радована Свркоту из Морајица, а на Васкрс године, ноћу су запаљене три воденице. На малој Драги су се налазиле Јеловачка, Старчевића и Андрина воденица у којој су редове имали и поједини Божовићи, Слатинци, Мештревчани. Врановци су искористили врло јак извор испод Набојине и горњем току Драге, а у доњем току још три које су с времена на вријеме одржаване. На Драги је имао и ступу (ваљарицу) Ико Тешовић, повратник из Америке, која је радила врло кратко. Према писању М. Вуковића, у Калудри подно Доње стубице било је низ бобовских воденица, укупно седам. Радиле су увијек када је имало жита и довољно воде да покреће тешко воденичко камење које је добављано чак са Косова. Сијало се тада доста јечма, крупника, ражи...

Млин Игњат Бајлони и синови у Малом Црнићу

Млин Игњат Бајлони и синови у Малом Црнићу Аутор: Ена Мирковић (1986), 2. разред Пожаревачке гимназије, Пожаревац Млин Игњат Бајлони и синови у Малом Црнићу Апстракт: У раду се говори о првом парном млину Игњат Бајлони и синови, од његове изградње

Læs mere

Социолошки преглед, vol. XLII (2008), no. 3, стр

Социолошки преглед, vol. XLII (2008), no. 3, стр ПРИКАЗИ Ратко Божовић ЛИЈЕПО СОЦИОЛОШКО ПРИПОВИЈЕДАЊЕ Драгољуб Б. Ђорђевић, Узорници и пријани (Скица за портрет YU социолога религије), Чигоја штампа, Београд, 2008. Драгољуб Б. Ђорђевић нас је тако рећи

Læs mere

НАДЕЖДА ТОМИЋЕВА 1 ( )

НАДЕЖДА ТОМИЋЕВА 1 ( ) Пир од дјеце илити пир Сима Бацате 141 УДК 929 Tomić N. НАДЕЖДА ТОМИЋЕВА 1 (1896 1922) На Новом гробљу у Београду, када се пође широком стазом, лево од цркве Св. Николе а према споменику рањеницима из

Læs mere

"О должном почитанију к наукам"

О должном почитанију к наукам 2011. новембар "О должном почитанију к наукам" Возљубљени ученици, Бог преблаги и многомилостиви избавља земљу нашу и љубимо отечество од сужањства турскога, а ми ваља да се старамо да избавимо душу нашу

Læs mere

ISSN

ISSN ISSN 1840-4952 9 771840 495004 1 РИЗНИЦА Послао ми Тоде Ризницу да читам, да на њене стазе бацим своје очи, и тако сам редом почео да скитам, слушајући наду негде ћу већ доћи ПАСТИР СА ХИЛАНДАРА РИЈЕЧ

Læs mere

ДРУГИ РАЗРЕД БРОЈЕВИ до 100 1. Упиши бројеве који недостају. 1 2 5 7 8 12 15 18 20 5 10 25 40 65 90 100 90 60 30 2. Упиши знак или = 7...3 19...17 14...9 27...28 19...16 12...14 50...50 71...75 49...50

Læs mere

ГОСПОДА МЕ КОНСУЛТУЈЕ

ГОСПОДА МЕ КОНСУЛТУЈЕ ГОСПОДА МЕ КОНСУЛТУЈЕ Славица Жижић Борјановић Институт за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут, Београд Старовремска реченица: Господа ме консултује изговорена је у зиму 1940. године и припада

Læs mere

НАСЛИКАЈТЕ СВОЈЕ СНОВЕ ХРАБРО КРЕЋУЋИ У ЊИХОВО ОСВАЈАЊЕ

НАСЛИКАЈТЕ СВОЈЕ СНОВЕ ХРАБРО КРЕЋУЋИ У ЊИХОВО ОСВАЈАЊЕ Поводом обиљежавања 15 година рада и постојања ХО Партнер, наше дугогодишње чланове и активисте питали смо шта за њих значи ХО Партнер и на који начин је утицала на њихов живот, а они су нам одговорили:

Læs mere

Проналазак балона на топли ваздух

Проналазак балона на топли ваздух Проналазак балона на топли ваздух Поред брзине и једноставног функционисања без мотора, дакле и без буке, балони типа монголфје фасцинирају и својом мистеријом, јер намеће се питање како се чун окачен

Læs mere

ИДЕJА ДОБРА, АЛИ ТЕШКО ОСТВАРЉИВА

ИДЕJА ДОБРА, АЛИ ТЕШКО ОСТВАРЉИВА Могућа велика улагања» страна 5 Стварност Рома из Малог Лондона» страна 13 Број 4636, година CXLVI У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 19. НОВЕМБРА 2015. цена 40 динара ПОВОДОМ ПЕТИЦИЈЕ ЗА ПОСТАВЉАЊЕ ПАСАРЕЛЕ КОД АВИВ

Læs mere

ДУХОВНИ ЖИВОТ У ВАРВАРИНУ ДО ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

ДУХОВНИ ЖИВОТ У ВАРВАРИНУ ДО ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА мр Небојша Ђокић, Београд ДУХОВНИ ЖИВОТ У ВАРВАРИНУ ДО ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА Варварин, најзначајније насеље у Темнићу, налази се на левој обали Велике Мораве, непосредно на ушћу Каленићке реке. Смештен је

Læs mere

В о д а. Дунав баш уме да изненади, поготову у време великих. Од сремских спортиста најпријатније изненађење на управо. Бронза Андријани Ћирић

В о д а. Дунав баш уме да изненади, поготову у време великих. Од сремских спортиста најпријатније изненађење на управо. Бронза Андријани Ћирић Година XLIX Сремска Митровица Среда 15. јул 2009. Број 2525 Цена 40 динара у овом броју: У Старој Пазови сахрањен војник Милан Улемек В о д а странa 2. Шта је показала вечера за инвеститоре у Крчедину:

Læs mere

Драги суграђани, сваког тренутка.

Драги суграђани, сваког тренутка. Број 121 www.palilula.org.rs ИНФОРМАТОР БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ ПАЛИЛУЛА Октобар 2016. Палилулска јесен у знаку најмлађих и најстаријих 2 Скупштина Октобар, 2016. речпредседника Палилула је велика кућа свих

Læs mere

Шотра у Черевићу. Редитељ Здравко Шотра, после. Лаћарци чисте депонију од кубика

Шотра у Черевићу. Редитељ Здравко Шотра, после. Лаћарци чисте депонију од кубика Година XLIX Сремска Митровица Среда 29. јул 2009. Број 2527 Цена 40 динара у овом броју: Лаћарци чисте депонију од 30.000 кубика Скица за портрет: Драган Дроњак власник Атељеа Антре из Старе Пазове странa

Læs mere

НОВОСАДСКИ РОМАН И УРБАНА НЕЛАГОДНОСТ (СЕДАМ НАПОМЕНА И ЈЕДНА ОПОМЕНА ) *

НОВОСАДСКИ РОМАН И УРБАНА НЕЛАГОДНОСТ (СЕДАМ НАПОМЕНА И ЈЕДНА ОПОМЕНА ) * ВЛАДИМИР ГВОЗДЕН НОВОСАДСКИ РОМАН И УРБАНА НЕЛАГОДНОСТ (СЕДАМ НАПОМЕНА И ЈЕДНА ОПОМЕНА ) * 1. Друgосt gрада? Реторика књижевне критике се наводно или заиста променила: некада се искључиво говорило да књижевност

Læs mere

ПРИРОДНИ РЕСУРСИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ СТАЊЕ И БЛИСКА БУДУЋНОСТ

ПРИРОДНИ РЕСУРСИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ СТАЊЕ И БЛИСКА БУДУЋНОСТ Природни ресурси Косова и Метохије стање и блиска будућност 353 ПРИРОДНИ РЕСУРСИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ СТАЊЕ И БЛИСКА БУДУЋНОСТ СТЕВАН КАРАМАТА, ДРАГАНА ЖИВОТИЋ, РАДЕ ЈЕЛЕНКОВИЋ, МИЛАН БУРСАЋ Апстракт: Као

Læs mere

Здравље у Србији године годишњи извештај о целокупном стању здравља народа и његове домаће стоке -

Здравље у Србији године годишњи извештај о целокупном стању здравља народа и његове домаће стоке - mr sci Гордана Лазаревић Универзитетска библиотека Светозар Марковић, Београд lazarevic@unilib.bg.ac.rs Драгана Михаиловић Универзитетска библиотека Светозар Марковић, Београд dmihailovic@unilib.bg.ac.rs

Læs mere

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА На основу члана 108. Закона о јавним набавкама ( Службени гласник Републике Србије, број 124/2012, 14/2015 и 68/2015) и Извештаја о стручној оцени понуда број 01-30/57, од 27.012017. године, директор Београдске

Læs mere

У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 4. ЈУНA 2015.

У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 4. ЈУНA 2015. Мушкарац скочио под воз» страна 10 О холокаусту, двојезичности, исповедању и смрти» страна 13 Број 4612, година CXLVII У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 4. ЈУНA 2015. цена 40 динара ВРТИЋУ НА РАСТАНКУ У ОВОМ БРОЈУ,

Læs mere

ЛИСТ ЈАВНОГ КОМУНАЛНОГ ПРЕДУЗЕЋА ПАРКИНГ СЕРВИС НОВИ САД. Паркинг. Септембар Број 16.

ЛИСТ ЈАВНОГ КОМУНАЛНОГ ПРЕДУЗЕЋА ПАРКИНГ СЕРВИС НОВИ САД. Паркинг. Септембар Број 16. Септембар 2013. Број 16 интервју интервју РЕЧ УРЕДНИКА РЕЧ УРЕДНИКА Овај, шеснаести, број НС-а отварамо интервјуом са нашим директором Миланом Костићем, који нам у разговору износи тренутно стање у Предузећу

Læs mere

AТРАКЦИЈА. Чудесна животиња балкански магарац. Срећни првомајски празници

AТРАКЦИЈА. Чудесна животиња балкански магарац. Срећни првомајски празници Година XLIX Сремска Митровица Среда 29. април 2009. Број 2514 Цена 40 динара у овом броју: Почетак сарадње Сименса и Општине Инђија: Енергетска ефикасност и заштита животне средине страна 2. AТРАКЦИЈА

Læs mere

ЛОКАЦИЈА. Српска кућа фудбала у Старој Пазови

ЛОКАЦИЈА. Српска кућа фудбала у Старој Пазови Година XLIX Сремска Митровица Среда 4. март 2009. Број 2506 Цена 40 динара у овом броју: Дебели Сремци не треба да брину за вишак килограма страна 2. ЛОКАЦИЈА Платичево: Сремци праве роботе страна 3. За

Læs mere

година VI * број 5 * мај године Лист ученика и наставника Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча

година VI * број 5 * мај године Лист ученика и наставника Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча година VI * број 5 * мај 2010. године ЧАРОЛИЈЕ Лист ученика и наставника Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча Чаролије, лист Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча Уређивачки

Læs mere

П Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1. Број решења НБС о одузимању дозволе. Г. бр

П Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1. Број решења НБС о одузимању дозволе. Г. бр НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Сектор за надзор над обављањем делатности осигурања, 18. октобар 2017. године П Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1 ДРУШТВА ЗА ПОСРЕДОВАЊЕ У

Læs mere

Лепота жене у девет сцена» страна 12 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. ФЕБРУАРА ПУНО (КО) ОКО

Лепота жене у девет сцена» страна 12 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. ФЕБРУАРА ПУНО (КО) ОКО Васпитно-образовна установа за пример» страна 7 Лепота жене у девет сцена» страна 12 Број 4647, година CXLVI У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. ФЕБРУАРА 2016. цена 40 динара ПУНО (КО) ОКО Страначке активности Побољшати

Læs mere

РЕДАКЦИЈА МУДРИЦЕ НАЛАЗИ СЕ У КАБИНЕТУ 76!!!

РЕДАКЦИЈА МУДРИЦЕ НАЛАЗИ СЕ У КАБИНЕТУ 76!!! Из садржаја: Ближи циљу 3 Интервју 6 Такмичења 8 Ученик генерације 18 Председник парламента 19 Екскурзије 24 Живот школе 26 Мала матура велико срце 28 Посете, излети 30 Забава 32 Спорт 33 Страна страна

Læs mere

Данас на Позорју. 58. СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ уторак, 28. мај

Данас на Позорју. 58. СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ  уторак, 28. мај Данас на Позорју 10.00 15.00 часова / Мултимедијална сала, Академија уметности Позорје младих Радионица Метод Михаила Чехова: Стварање лика помоћу психолошког геста и других креативних техника, Скот Филдинг

Læs mere

Миленко Стојичић* Претходно саопштење UDK 929:94PRINCIPG. doi /POL S. ГАВРИЛО, ЈЕДНИНА МНОЖИНЕ (Ревизија, визија и илузија)

Миленко Стојичић* Претходно саопштење UDK 929:94PRINCIPG. doi /POL S. ГАВРИЛО, ЈЕДНИНА МНОЖИНЕ (Ревизија, визија и илузија) Миленко Стојичић* Претходно саопштење UDK 929:94PRINCIPG. doi 10.7251/POL1407147S ГАВРИЛО, ЈЕДНИНА МНОЖИНЕ (Ревизија, визија и илузија) 1. Портрет Гаврила Принципа ришу и лијепе ријечи разбокорене у кичице

Læs mere

К Њ И Г А. У сремским општинама нема много прекобројних. Ко су најбољи војвођански винари. Фармери са сертификатом

К Њ И Г А. У сремским општинама нема много прекобројних. Ко су најбољи војвођански винари. Фармери са сертификатом Година XLIX Сремска Митровица Среда 1. април 2009. Број 2510 Цена 40 динара у овом броју: У сремским општинама нема много прекобројних К Њ И Г А страна 3. Ко су најбољи војвођански винари страна 3. Фармери

Læs mere

800 ГОДИНА СРПСКЕ МЕДИЦИНЕ И 140 ГОДИНА СРПСКОГ ЛЕКАРСКОГ ДРУШТВА

800 ГОДИНА СРПСКЕ МЕДИЦИНЕ И 140 ГОДИНА СРПСКОГ ЛЕКАРСКОГ ДРУШТВА 800 ГОДИНА СРПСКЕ МЕДИЦИНЕ И 140 ГОДИНА СРПСКОГ ЛЕКАРСКОГ ДРУШТВА Радоје Чоловић Српска академија наука и уметности Српска 1, 2 племена која су се доселила на Балкан најпре нису имала јединствену државу,

Læs mere

Inštitut za novejšo zgodovino, SISTORY Zgodovina Slovenije, (5. XII 2010).

Inštitut za novejšo zgodovino, SISTORY Zgodovina Slovenije, <http://www.sistory.si/index.php> (5. XII 2010). Слободан Мандић, историчар Историјски архив Београда Прикази сајтова (Web адресар) X Inštitut za novejšo zgodovino, SISTORY Zgodovina Slovenije, (5. XII 2010). Портал

Læs mere

КАКО РАЗГОВАРАТИ СА АТЕИСТИЧКИМ ЕВОЛУЦИОНИСТОМ РИЧАРДОМ ДОКИНСОМ ПОВОДОМ ЊЕГОВЕ КЊИГЕ ЗАБЛУДА О БОГУ

КАКО РАЗГОВАРАТИ СА АТЕИСТИЧКИМ ЕВОЛУЦИОНИСТОМ РИЧАРДОМ ДОКИНСОМ ПОВОДОМ ЊЕГОВЕ КЊИГЕ ЗАБЛУДА О БОГУ Е С Е Ј И ВЛАДЕТА ЈЕРОТИЋ КАКО РАЗГОВАРАТИ СА АТЕИСТИЧКИМ ЕВОЛУЦИОНИСТОМ РИЧАРДОМ ДОКИНСОМ ПОВОДОМ ЊЕГОВЕ КЊИГЕ ЗАБЛУДА О БОГУ Биолог и философ, Ричард Докинс (рођен 1941. године), професор је на Оксфордском

Læs mere

ПРИКАЗ ТОКА ЧАСА Назив школе: Наставник: Наставни предмет: Разред: Наставна тема: Редни број теме: Наставна јединица:

ПРИКАЗ ТОКА ЧАСА Назив школе: Наставник: Наставни предмет: Разред: Наставна тема: Редни број теме: Наставна јединица: ПРИКАЗ ТОКА ЧАСА Назив школе: ОШ Вук Караџић Наставник: Мирјана Сандић и Биљана Јововић Наставни предмет: Географија Разред: Шести Наставна тема: Средња Европа Редни број теме: 5.7. Наставна јединица:

Læs mere

Европске. мозаик. Гедиминас Виткус. држава Европске уније. Гедиминас Виткус Европски мозаик 28. држава. уније 28 JN SR-N

Европске. мозаик. Гедиминас Виткус. држава Европске уније. Гедиминас Виткус Европски мозаик 28. држава. уније 28 JN SR-N JN-04-17-082-SR-N Гедиминас Виткус Европски мозаик 28 Гедиминас Виткус Европски мозаик ISBN 978-92-9238-488-3 doi: 10.2871/686282 држава Европске уније 28 држава Европске уније Гедиминас Виткус Европски

Læs mere

ВЕЛИКО ГРАДИЛИШТЕ. Министар за инфраструктуру у Влади Републике Србије. Наша тема: Срем у светлу светске економске кризе

ВЕЛИКО ГРАДИЛИШТЕ. Министар за инфраструктуру у Влади Републике Србије. Наша тема: Срем у светлу светске економске кризе Година XLIX Сремска Митровица Среда 28. јануар 2009. Број 2501 Цена 30 динара у овом броју: Наша тема: Срем у светлу светске економске кризе стране 16-20. ВЕЛИКО ГРАДИЛИШТЕ Муке Сремаца са аутобуским превозом

Læs mere

Издање 2 (Јули 2008)

Издање 2 (Јули 2008) ЕТИКА И РАДНИ ПОСТУПЦИ ЗА РАДИО АМАТЕРЕ Издање 2 (Јули 2008) John Devoldere, ON4UN i Mark Demeuleneere, ON4WW Превод и обрада на српски језик: Др Хране Милошевић, YT1AD (YT5A) Драган Аћимовић, YT3W Етика

Læs mere

Милош Црњански. Код Хипер бо ре ја ца

Милош Црњански. Код Хипер бо ре ја ца Милош Црњански Код Хипер бо ре ја ца II Naslov originala name delo Copyright Задужбина Милоша Црњанског, Београд Copyright овог издања 2015, ЛАГУНА Kupovinom knjige sa FSC oznakom pomažete razvoj projekta

Læs mere

Петак, 2. март БЕОГРАД

Петак, 2. март БЕОГРАД СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ" излази у издању на српскохрватски односно хрватскосрпски словеначком. макелонском. албанском и мађарском језику Огласи по тарифи Жиро- -рачун код Службе друштвеног књиговодства 60802-603-1125

Læs mere

IV. 5. Субверзивни појам Речника технологије Видикa и Студента

IV. 5. Субверзивни појам Речника технологије Видикa и Студента Зоран Петровић Пироћанац NOMENCLATURA SERBICA И РЕЧНИК ТЕХНОЛОГИЈЕ * IV. 5. Субверзивни појам Речника технологије Видикa и Студента Српској јавности, нарочито најмлађим генерацијама, готово је непозната

Læs mere

X + Y = ПЕ СМА ИЛИ МО ЈЕ ОСЕ ЋА ЊЕ СВЕ ТА. 1 У К У Т И Ј И РЕ Н Е СА Н СЕ М И РО ЉУ БА

X + Y = ПЕ СМА ИЛИ МО ЈЕ ОСЕ ЋА ЊЕ СВЕ ТА. 1 У К У Т И Ј И РЕ Н Е СА Н СЕ М И РО ЉУ БА Е С Е Ј И Ј Е Л Е Н А М А РИ Ћ Е ВИ Ћ X + Y = ПЕ СМА ИЛИ МО ЈЕ ОСЕ ЋА ЊЕ СВЕ ТА. 1 У К У Т И Ј И РЕ Н Е СА Н СЕ М И РО ЉУ БА ТО ДО РО ВИ Ћ А 2 Па н д о р и н а к у т и ја М и р о љуб а Тод о р о в и ћ

Læs mere

ПРИПРЕМУ РУКОПИСА ЗА ШТАМПУ У ИЗДАЊИМА САНУ

ПРИПРЕМУ РУКОПИСА ЗА ШТАМПУ У ИЗДАЊИМА САНУ ПРОПИСИ СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ КЊ. V УПУТСТВО ЗА ПРИПРЕМУ РУКОПИСА ЗА ШТАМПУ У ИЗДАЊИМА САНУ Уредник академик МАРКО АНЂЕЛКОВИЋ БЕОГРАД 2017 Издаје и штампа Спжрка акадгмжја наска ж смгенореж

Læs mere

Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање. Теорија одлучивања. Вишеатрибутивно одлучивање и Вишекритеријумска анализа

Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање. Теорија одлучивања. Вишеатрибутивно одлучивање и Вишекритеријумска анализа Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање Теорија одлучивања Вишеатрибутивно одлучивање и Вишекритеријумска анализа 1 Садржај Методе Вишеатрибутивног одлучивања (ВАО) и вишекритеријумске

Læs mere

w w w. d e re t a. r s

w w w. d e re t a. r s www.dereta.rs Библиотека ПОСЕБНА ИЗДАЊА Уредник издања Александар Шурбатовић Copyright oвог издања Дерета Станислав Краков Путописи Приредио Мирко Демић ДЕРЕТА 2017. Београд УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА Животни

Læs mere

С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. Ус т а в н и суд. М и н и с т а р с т в а. Ло ка л н а с а моу п р а в а. Београд, 6. јануар 2014.

С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. Ус т а в н и суд. М и н и с т а р с т в а. Ло ка л н а с а моу п р а в а. Београд, 6. јануар 2014. ISSN 0353-8389 COBISS.SR-ID 17264898 Београд, 6. јануар 2014. Година LXX број 1 Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36.147 динара С А Д Р Ж А Ј В л а д а Одлука o из ме на ма Од лу ке о обра

Læs mere

КОМЕДИОГРАФ АНТУН ФЕРДИНАНД ПУТИЦА И ЊЕГОВ ПИР ОД ДЈЕЦЕ

КОМЕДИОГРАФ АНТУН ФЕРДИНАНД ПУТИЦА И ЊЕГОВ ПИР ОД ДЈЕЦЕ УДК 821.163.41.09 22 Putica A. F. КОМЕДИОГРАФ АНТУН ФЕРДИНАНД ПУТИЦА И ЊЕГОВ ПИР ОД ДЈЕЦЕ У раду се разматрају живот и књижевно дело једног од последњих комедиографа, свештеника и дидактичког писца Антуна

Læs mere

МО РАЛ НИ КР СТА ШКИ ПО ХОД ДР ЖА ВЕ НА СП А ВА ЋУ СО БУ: П РЕ К Р Ш А Ј П РО СТ И Т У Ц И Ј Е У НО ВОМ Зо Ј РМ

МО РАЛ НИ КР СТА ШКИ ПО ХОД ДР ЖА ВЕ НА СП А ВА ЋУ СО БУ: П РЕ К Р Ш А Ј П РО СТ И Т У Ц И Ј Е У НО ВОМ Зо Ј РМ Ори ги нал ни на уч ни рад 343.544:17 doi:10.5937/zrpfns50-12182 Др Бра ни слав Р. Ри сти во је вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду B. Ri st i v o

Læs mere

Листа индикација за коришћење продужене рехабилитације у стационарним здравственим установама за рехабилитацију (ЛИСТА ИНДИКАЦИЈА)

Листа индикација за коришћење продужене рехабилитације у стационарним здравственим установама за рехабилитацију (ЛИСТА ИНДИКАЦИЈА) Листа индикација за коришћење у стационарним здравственим установама за рехабилитацију (ЛИСТА ИНДИКАЦИЈА) 1.НЕУРОЛОШКА ОБОЉЕЊА Обнова 1.1. Encephalomyelitis disseminata acuta (EDSS скор од 4 до 8) G04.4

Læs mere

СВЕЧАНО УРУЧЕЊЕ НАГРАДА У МАТИЦИ СРПСКОЈ

СВЕЧАНО УРУЧЕЊЕ НАГРАДА У МАТИЦИ СРПСКОЈ број 30 април 2011 www.maticasrpska.org.rs тел. 021/420-199 СВЕЧАНО УРУЧЕЊЕ НАГРАДА У МАТИЦИ СРПСКОЈ Пупинова награда Матице српске Награда Фонда капетана Мише Анастасијевића ЧЕТВРТИ МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ

Læs mere

ОБЈ ЕК Т И ВИ ЗО ВА ЊЕ МО РА Л Н Е Ш Т Е Т Е

ОБЈ ЕК Т И ВИ ЗО ВА ЊЕ МО РА Л Н Е Ш Т Е Т Е UDC 342.721(497.11) UDC 340.13(497.11) DOI: 10.2298/ZMSDN1552487K ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ОБЈ ЕК Т И ВИ ЗО ВА ЊЕ МО РА Л Н Е Ш Т Е Т Е М А РИ ЈА К А РА Н И К И Ћ М И РИ Ћ Ун и в е р з и т е т у Б е о г р

Læs mere

АНАЛИЗА ЕПИДЕМИОЛОШКЕ СИТУАЦИЈЕ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ У ОПШТИНИ БАЧКИ ПЕТРОВАЦ У ГОДИНИ I ИНЦИДЕНЦИЈА И МОРТАЛИТЕТ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ

АНАЛИЗА ЕПИДЕМИОЛОШКЕ СИТУАЦИЈЕ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ У ОПШТИНИ БАЧКИ ПЕТРОВАЦ У ГОДИНИ I ИНЦИДЕНЦИЈА И МОРТАЛИТЕТ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ Република Србија Аутономна Покрајина Војводина ИНСТИТУТ ЗА ЗАШТИТУ ЗДРАВЉА НОВИ САД Футошка 121, 21000 Нови Сад Централа: (021) 422-255 Директор: (021) 6622-784 Факс: (021) 6613-989 E-mail: izzz@eunet.yu

Læs mere

XVI БАРОК. Тридентски концил и барокна уметност:

XVI БАРОК. Тридентски концил и барокна уметност: XVI БАРОК Барок или бароко (према португалском изразу pérola barroca перла, камен неправилног облика) је уметнички правац који је доминирао у Европи у периоду 1600-1750. године. Сходно пореклу свог назива,

Læs mere

JАВНИ ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ НА ЈАВНИМ АУКЦИЈАМА

JАВНИ ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ НА ЈАВНИМ АУКЦИЈАМА Теразије 23, 11000 Београд, Република Србија тел: 011/3020-842,011/3020-803 факс: 011/3020-881 Основни подаци о аукцијској продаји На основу члана 38. Закона o приватизацији ( Службени гласник РС, бр.

Læs mere

Ко је најјача карика у здравству» страна 8 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. MAJA 2017.

Ко је најјача карика у здравству» страна 8 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. MAJA 2017. ОСНИВАЧ ЈОВАН ПАВЛОВИЋ Тошић и Шушњар путују за Индонезију» страна 7 Ко је најјача карика у здравству» страна 8 ВЛАСНИК Број 4711, година CXLIX У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. MAJA 2017. цена 40 динара УРАНАК Друштво

Læs mere

Летопис 2016/ Секција за спорт орагнизовала је већ традиционални турнир у малом фудбалу.

Летопис 2016/ Секција за спорт орагнизовала је већ традиционални турнир у малом фудбалу. Летопис 2016/ 2017. Током јунског и августовског уписног рока у Дом је уписан 341 ученик. У Дому бораве ученици сва четири разреда свих средњих школа у Крагујевцу. Септембар- Септембар је месец интензивне

Læs mere

Српски богослови на школовању у Русији у другој половини 19. века према оцени руског царског дипломате 1

Српски богослови на школовању у Русији у другој половини 19. века према оцени руског царског дипломате 1 БАШТИНЕ HERITAGES МА Радован Пилиповић, архивиста Архив Српске православне цркве Београд Српски богослови на школовању у Русији у другој половини 19. века према оцени руског царског дипломате 1 Б. После

Læs mere

МЕТОДОЛОГИЈУ НАЧИНA ИЗРАЧУНАВАЊА КАМАТНИХ СТОПА НА КРЕДИТЕ И ДЕПОЗИТЕ БАНАКА

МЕТОДОЛОГИЈУ НАЧИНA ИЗРАЧУНАВАЊА КАМАТНИХ СТОПА НА КРЕДИТЕ И ДЕПОЗИТЕ БАНАКА На основу тачке 2. Упутства о достављању Народној банци Србије података о каматним стопама на кредите и депозите банака ( Службени гласник РС, бр. 42/200 и 2/202), гувернер Народне банке Србије доноси

Læs mere

Указ о проглашењу Закона о потврђивању Конвенције о међународном промету угрожених врста дивље фауне и флоре

Указ о проглашењу Закона о потврђивању Конвенције о међународном промету угрожених врста дивље фауне и флоре На основу члана 96. тачка 2) Устава Савезне Републике Југославије, доносим Указ о проглашењу Закона о потврђивању Конвенције о међународном промету угрожених врста дивље фауне и флоре Проглашава се Закон

Læs mere

Ономасиолошки и граматички прилози

Ономасиолошки и граматички прилози BIBLIOTEKA VOJVODJANSKOG MUZEJA V.S. 114 Будимир Милан Ономасиолошки и граматички прилози 1. bēsu. ''δαικων''. 2. duchori ''Putorius foetidus''. 3. korva. 4. nevēsta. САДРЖАЈ 1. bēsu. ''δαικων δαικων''.

Læs mere

Стратегија ДЕ. Др Дејан Тошић, ванр. професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду

Стратегија ДЕ. Др Дејан Тошић, ванр. професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду Стратегија ДЕ Др Дејан Тошић, ванр. професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду Преглед излагања Основни појмови Основне невидљиве вредности Модели Одакле почети CRM, SCM, ERP Уместо закључка:

Læs mere

РасСија (КолоВенија) НАЈСТАРИЈА ЦИВИЛИЗАЦИЈА И СРПСКИ ЧУДОТВОРЦИ

РасСија (КолоВенија) НАЈСТАРИЈА ЦИВИЛИЗАЦИЈА И СРПСКИ ЧУДОТВОРЦИ Божидар Трифунов Митровић доктор правних наука РасСија (КолоВенија) НАЈСТАРИЈА ЦИВИЛИЗАЦИЈА И СРПСКИ ЧУДОТВОРЦИ Пешић и синови А Λ Архимедес КолоВенија 2006. УДК [94+34](367/368)+34(37)+811.16+811.342.1

Læs mere

Звезда падалица на Миси» страна 30 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 21. АПРИЛА 2017.

Звезда падалица на Миси» страна 30 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 21. АПРИЛА 2017. Ало, зна се како се овце чувају!» страна 6 Звезда падалица на Миси» страна 30 Број 4709, година CXLIX У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 21. АПРИЛА 2017. цена 40 динара БА ХРЕ ИН ПОД ТОЧ КО ВИ МА НА ШЕГ СУ ГРА ЂА НИ

Læs mere

Република Србија АНАЛИЗА ТЕКУЋИХ ФИСКАЛНИХ КРЕТАЊА И ОЧЕКИВАНО ИЗВРШЕЊЕ БУЏЕТА У ГОДИНИ. 5. септембар године

Република Србија АНАЛИЗА ТЕКУЋИХ ФИСКАЛНИХ КРЕТАЊА И ОЧЕКИВАНО ИЗВРШЕЊЕ БУЏЕТА У ГОДИНИ. 5. септембар године Република Србија ФИСКАЛНИ САВЕТ МЕСЕЧНИ ИЗВЕШТАЈ АНАЛИЗА ТЕКУЋИХ ФИСКАЛНИХ КРЕТАЊА И ОЧЕКИВАНО ИЗВРШЕЊЕ БУЏЕТА У 2016. ГОДИНИ 5. септембар 2016. године Садржај: РЕЗИМЕ... 3 1. ДЕФИЦИТ ОПШТЕ ДРЖАВЕ И ОПШТА

Læs mere

ВРТ ТВИ ТЕР ПРО ЗА КАО ЕХО УСМЕ НОГ ПРИ ПО ВЕ ДА ЊА. Бранислав Живановић

ВРТ ТВИ ТЕР ПРО ЗА КАО ЕХО УСМЕ НОГ ПРИ ПО ВЕ ДА ЊА. Бранислав Живановић ВРТ Бранислав Живановић ТВИ ТЕР ПРО ЗА КАО ЕХО УСМЕ НОГ ПРИ ПО ВЕ ДА ЊА Шта је тви тер (од енг. twe et цвр кут) ако не рад го вор ног ор га на, вер бал на ар тикулација и облик комуникације? Уосталом,

Læs mere

ОТВОРЕНИ ПОСТУПАК. ЈАВНА НАБАВКА бр. 11/2014

ОТВОРЕНИ ПОСТУПАК. ЈАВНА НАБАВКА бр. 11/2014 Page 1 of 55 КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА У ОТВОРЕНОМ ПОСТУПКУ ЈАВНЕ НАБАВКЕ ИЗВОЂЕЊА РАДОВА НА ЗАВРШЕТКУ ИЗГРАДЊЕ I ФАЗЕ НАЦИОНАЛНЕ ВЕЛЕТРЖНИЦЕ-објекат за продају воћа и поврћа Привредно друштво ВЕЛЕТРЖНИЦА

Læs mere

С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. Београд, 31. децембар Година LXX број 147. Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36.

С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. Београд, 31. децембар Година LXX број 147. Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36. ISSN 0353-8389 COBISS.SR-ID 17264898 Београд, 31. децембар 2014. Година LXX број 147 Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36.147 динара С А Д Р Ж А Ј В л а д а Уредба о из ме на ма и до пу

Læs mere

Одређивање садржаја тешких метала у намирницама 2006.

Одређивање садржаја тешких метала у намирницама 2006. ISSN 2217-2726 О СТАЊУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У ОБРЕНОВЦУ БРОЈ 17-18 ГОДИНА IV OБРЕНОВАЦ, април 2013. БЕСПЛАТАН ПРИМЕРАК ГЛАСНИК ИЗЛАЗИ СВАКА ДВА МЕСЕЦА Одређивање садржаја тешких метала у намирницама 2006. У

Læs mere

Свети Патрикије Ирски

Свети Патрикије Ирски УДК: 27-475"03/04" Посланица Коротику * EPISTOLA AD COROTICUM Свети Патрикије Ирски I. Patricius peccator, indoctus scilicet, Hiberione constitutum episcopum me esse fateor. Certissime reor, a Deo accepi

Læs mere

СА ВРЕ М Е Н Е КОН Ц ЕП Ц И Ј Е И ОРГА Н И ЗА Ц И JE ВОЈ СК Е УСЛО ВЉЕ Н Е Т ЕХ НО ЛО Ш К И М ЗА Х Т Е ВИ М А 1

СА ВРЕ М Е Н Е КОН Ц ЕП Ц И Ј Е И ОРГА Н И ЗА Ц И JE ВОЈ СК Е УСЛО ВЉЕ Н Е Т ЕХ НО ЛО Ш К И М ЗА Х Т Е ВИ М А 1 UDC 355/359 20 DOI: 10.2298/ZMSDN1552429M ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД СА ВРЕ М Е Н Е КОН Ц ЕП Ц И Ј Е И ОРГА Н И ЗА Ц И JE ВОЈ СК Е УСЛО ВЉЕ Н Е Т ЕХ НО ЛО Ш К И М ЗА Х Т Е ВИ М А 1 МОМ Ч И ЛО М И Л И НО ВИ

Læs mere

СА ВЕ СНИ УЧЕ НИ ЦИ: УСПЕ ШНИ ЈИ У ШКО ЛИ, АЛИ НЕ И СРЕЋ НИ ЈИ ЗБОГ ТО ГА *

СА ВЕ СНИ УЧЕ НИ ЦИ: УСПЕ ШНИ ЈИ У ШКО ЛИ, АЛИ НЕ И СРЕЋ НИ ЈИ ЗБОГ ТО ГА * Зборник Института за педагошка истраживања Година 44 Број 1 Јун 2012 59-73 УДК 159.923.072-057.874(497.113) 2011 ; 371.263-057.874(497.113) 2011 ISSN 0579-6431 Оригинални научни чланак DOI: 10.2298/ZIPI1201059J

Læs mere

Правилник о медицинској рехабилитацији у стационарним здравственим установама специјализованим за рехабилитацију

Правилник о медицинској рехабилитацији у стационарним здравственим установама специјализованим за рехабилитацију Правилник о медицинској рехабилитацији у стационарним здравственим установама специјализованим за рехабилитацију (ИНТЕРНО ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ) Опште одредбе Члан 1. Овим правилником утврђују се врсте индикација,

Læs mere

Copyright Дејан Лучић, 1994 Copyright 2011 за ово издање, ЛАГУНА

Copyright Дејан Лучић, 1994 Copyright 2011 за ово издање, ЛАГУНА 4 5 Copyright Дејан Лучић, 1994 Copyright 2011 за ово издање, ЛАГУНА Ре це зен ти Фре де рик Ештон Дра гош Ка ла јић Да је Дејан Лучић амерички pисац њеgов роман Владари из сенке би pосtао, tренуtачно,

Læs mere

ПРАВИЛНИК О МЕДИЦИНСКОЈ РЕХАБИЛИТАЦИЈИ У СТАЦИОНАРНИМ ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА СПЕЦИЈАЛИЗОВАНИМ ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ

ПРАВИЛНИК О МЕДИЦИНСКОЈ РЕХАБИЛИТАЦИЈИ У СТАЦИОНАРНИМ ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА СПЕЦИЈАЛИЗОВАНИМ ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ ПРАВИЛНИК О МЕДИЦИНСКОЈ РЕХАБИЛИТАЦИЈИ У СТАЦИОНАРНИМ ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА СПЕЦИЈАЛИЗОВАНИМ ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ ("Службени гласник РС", бр. 47/2008, 69/2008, 81/2010,103/2010, 15/2011 и 48/2012.) Опште

Læs mere

ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ ПРЕДМЕТ ЛАКАТОШ И ДРУГИ ПРОТИВ СРБИЈЕ. (Представка број 3363/08) ПРЕСУДА СТРАЗБУР. 7. јануар године

ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ ПРЕДМЕТ ЛАКАТОШ И ДРУГИ ПРОТИВ СРБИЈЕ. (Представка број 3363/08) ПРЕСУДА СТРАЗБУР. 7. јануар године ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ ПРЕДМЕТ ЛАКАТОШ И ДРУГИ ПРОТИВ СРБИЈЕ (Представка број 3363/08) ПРЕСУДА СТРАЗБУР 7. јануар 2014. године Ова пресуда ће постати правоснажна у околностима утврђеним у члану 44. став 2. Конвенције.

Læs mere

дана до Игара Дивац: Улагање у будућност

дана до Игара Дивац: Улагање у будућност 30 дана до Игара Дивац: Улагање у будућност Ни ка да не од у стај те Зо ра на Ару но вић, ре пре зен та тив ка Ср би је у стре ља штву Са свим је си гур но да ће ме ђу 4.000 школ ских олим пи ја ца у Срем

Læs mere

НАЦ ИОНАЛНА БЕЗБЕД НОСТ

НАЦ ИОНАЛНА БЕЗБЕД НОСТ НАЦ ИОНАЛНА БЕЗБЕД НОСТ Б УДК: 327.56::351.88]: 811.163.41'373.612 У СЕМАНТИЧКО-ЛЕКСИКОГРАФСКИ АСПЕКТИ ПОЈМА БЕЗБЕДНОСТИ Предраг Илић Универзитет Синергија, Правни факултет, Бијељина раду је настојано

Læs mere

КЛИНИЧКА ФАРМАЦИЈА 2 ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈE ФАРМАЦИЈЕ ЧЕТВРТА ГОДИНА СТУДИЈА

КЛИНИЧКА ФАРМАЦИЈА 2 ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈE ФАРМАЦИЈЕ ЧЕТВРТА ГОДИНА СТУДИЈА КЛИНИЧКА ФАРМАЦИЈА 2 ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈE ФАРМАЦИЈЕ ЧЕТРТА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2016/2017 Предмет: КЛИНИЧКА ФАРМАЦИЈА 2 Предмет се вреднује са 6 ЕСПБ. Недељно има 4 часа активне наставе (2

Læs mere

ДО П РИ НОС Д Е Ј ВИ Д А Х А Р ВИ ЈА

ДО П РИ НОС Д Е Ј ВИ Д А Х А Р ВИ ЈА UDC 330.8:929 Harvey D. UDC 316.334.56 DOI: 10.2298/ZMSDN1550157C ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАД ДО П РИ НОС Д Е Ј ВИ Д А Х А Р ВИ ЈА У Р БА НОЈ СО Ц И О ЛО Г И Ј И М А РИ ЈА Ц ВЈ ЕТ КО ВИ Ћ С у б о т и ц а, С р

Læs mere

Омиљена књига. малих радозналаца. Сабин Бокадор

Омиљена књига. малих радозналаца. Сабин Бокадор Реци ми! Који је најстарији музички инструмент? Омиљена књига малих радозналаца Сабин Бокадор Када су људи први пут ходали по Месецу? Наслов оригинала: Sabine Boccador Dis-moi! Sciences et inventions!

Læs mere

РА КЕ ТЕ. За са ви ца у зна ку кам по ва. Да би успе шно од бра ни ли. Трој ке, по сле 18 го ди на бра ка Стра на 22.

РА КЕ ТЕ. За са ви ца у зна ку кам по ва. Да би успе шно од бра ни ли. Трој ке, по сле 18 го ди на бра ка Стра на 22. www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LI Сремска Митровица Среда 3. август 2011. Број 2631 Цена 40 динара у овом броју: Ка ко се ми тро вач ка То пли фи ка ци ја при пре ма за греј

Læs mere

Борис Беговић Милица Бисић Бошко Мијатовић НЕКА ПИТАЊА ЛОКАЛНИХ ФИНАНСИЈА. Центар за либерално-демократске студије

Борис Беговић Милица Бисић Бошко Мијатовић НЕКА ПИТАЊА ЛОКАЛНИХ ФИНАНСИЈА. Центар за либерално-демократске студије Борис Беговић Милица Бисић Бошко Мијатовић НЕКА ПИТАЊА ЛОКАЛНИХ ФИНАНСИЈА Центар за либерално-демократске студије Садржај Порез на имовину 3 Самодоприноси 22 Локалне таксе 34 Накнаде за коришћење добара

Læs mere

САВЕСНИ УЧЕНИЦИ: УСПЕШНИЈИ У ШКОЛИ, АЛИ НЕ И СРЕЋНИЈИ ЗБОГ ТОГА *

САВЕСНИ УЧЕНИЦИ: УСПЕШНИЈИ У ШКОЛИ, АЛИ НЕ И СРЕЋНИЈИ ЗБОГ ТОГА * Зборник Института за педагошка истраживања Година 44 Број 1 Јун 2012 59-73 УДК 159.923.072-057.874(497.113) 2011 ; 371.263-057.874(497.113) 2011 ISSN 0579-6431 Оригинални научни чланак DOI: 10.2298/ZIPI1201059J

Læs mere

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА Страна 1 од 26 Београд, Чика Љубина 18-20 КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА за јавну набавку пића, кафе и сродних производа у поступку јавне набавке мале вредности број 2/2016 Београд, март 2016. године Страна 2

Læs mere

САДРЖАЈ ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНА. ИЗ ЕПС-А Председник Надзорног одбора проф. др Бранко Ковачевић До брже реформе ЕПС-а 4. Поузданост у првом плану 5

САДРЖАЈ ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНА. ИЗ ЕПС-А Председник Надзорног одбора проф. др Бранко Ковачевић До брже реформе ЕПС-а 4. Поузданост у првом плану 5 Оснивач Привредног друштва ЈП Електропривреда Србије САДРЖАЈ Генерални директор мр Александар Обрадовић Издавач Привредно друштво за дистрибуцију електричне енергије Електровојводина д.о.о. Нови Сад Директор

Læs mere

ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ

ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ ИЗВЕШТАЈ О ПРАЋЕЊУ ПРОЦЕСА УПРАВЉАЊА ИНФЕКТИВНИМ МЕДИЦИНСКИМ ОТПАДОМ У МРЕЖИ ДРЖАВНИХ ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ ЗА 2013. ГОДИНУ

Læs mere

Два тима једна победа» страна 34 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 27. ЈАНУАРА 2017.

Два тима једна победа» страна 34 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 27. ЈАНУАРА 2017. Представили први албум» страна 13 Два тима једна победа» страна 34 Број 4697, година CXLVIII У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 27. ЈАНУАРА 2017. цена 40 динара ЈОШ ЈЕДАН СКУП ШАМПИОНА ГРАД СПОРТА Политика Тактика неоткривања

Læs mere

ЛИСТ ЈКП ГРАДСКОГ САОБРАЋАЈНОГ ПРЕДУЗЕЋА БЕОГРАД. Година: LV Београд, јун - октобар Електробуси у Београду СРЕЋАН ДАН ПРЕДУЗЕЋА И КРСНА СЛАВА

ЛИСТ ЈКП ГРАДСКОГ САОБРАЋАЈНОГ ПРЕДУЗЕЋА БЕОГРАД. Година: LV Београд, јун - октобар Електробуси у Београду СРЕЋАН ДАН ПРЕДУЗЕЋА И КРСНА СЛАВА ЛИСТ ЈКП ГРАДСКОГ САОБРАЋАЈНОГ ПРЕДУЗЕЋА БЕОГРАД Година: LV Београд, јун - октобар 2016. Електробуси у Београду СРЕЋАН ДАН ПРЕДУЗЕЋА И КРСНА СЛАВА СИНИША МАЛИ, ГРАДОНАЧЕЛНИК БЕОГРАДА: Грађани добили још

Læs mere

Подаци катастра непокретности 1. Подаци о парцели :38:32 Није службена исправа

Подаци катастра непокретности 1. Подаци о парцели :38:32 Није службена исправа www.rgz.gov.rs/knweb 26.12.2016 19:38:32 Није службена исправа Подаци катастра непокретности Подаци о непокретности 6945e16c c7cc 48bb b24b 460ce0b9ab03 Матични број општине: 70157 Општина: Матични број

Læs mere

МИСИЈА ХЕРМАНА НОЈБАХЕРА У СРБИЈИ ГОДИНЕ НЕМАЧКО ТРАГАЊЕ ЗА ВОЈНО-ПОЛИТИЧКИМ РЕШЕЊИМА НА БАЛКАНУ

МИСИЈА ХЕРМАНА НОЈБАХЕРА У СРБИЈИ ГОДИНЕ НЕМАЧКО ТРАГАЊЕ ЗА ВОЈНО-ПОЛИТИЧКИМ РЕШЕЊИМА НА БАЛКАНУ УДК: 94(=163.41) "1943/1944" ; 94(497.11) "1943/1944" ; 327(497)"1943/1944" МИСИЈА ХЕРМАНА НОЈБАХЕРА У СРБИЈИ 1943. ГОДИНЕ НЕМАЧКО ТРАГАЊЕ ЗА ВОЈНО-ПОЛИТИЧКИМ РЕШЕЊИМА НА БАЛКАНУ Б Мирјана Зорић * Универзитет

Læs mere

ТРГОВАЧКА ШКОЛА. Хиландарска бр.1. Београд КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА НАБАВКА ДОБАРА - ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ ЈАВНА НАБАКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ. Бр.

ТРГОВАЧКА ШКОЛА. Хиландарска бр.1. Београд КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА НАБАВКА ДОБАРА - ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ ЈАВНА НАБАКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ. Бр. ТРГОВАЧКА ШКОЛА Хиландарска бр.1 Београд КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА НАБАВКА ДОБАРА - ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ ЈАВНА НАБАКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ Бр. 1/2016 Београд, јануар 2016. године Page 1 of 46 На основу чл. 39.

Læs mere

ГРАДСКА ОПШТИНА МЛАДЕНОВАЦ УПРАВА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ МЛАДЕНОВАЦ И З В Е Ш Т А Ј О РАДУ УПРАВЕ ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ МЛАДЕНОВАЦ

ГРАДСКА ОПШТИНА МЛАДЕНОВАЦ УПРАВА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ МЛАДЕНОВАЦ И З В Е Ш Т А Ј О РАДУ УПРАВЕ ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ МЛАДЕНОВАЦ ГРАДСКА ОПШТИНА МЛАДЕНОВАЦ УПРАВА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ МЛАДЕНОВАЦ И З В Е Ш Т А Ј О РАДУ УПРАВЕ ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ МЛАДЕНОВАЦ ЗА ПЕРИОД 01.01.2016.- 30.06.2016.ГОДИНЕ Младеновац, август 2016. 1 На основу члана

Læs mere

WindVision Windfarm A d.o.o. КРАГУЈЕВАЦ, март 2014.

WindVision Windfarm A d.o.o. КРАГУЈЕВАЦ, март 2014. СТУДИЈА О ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ ПРОЈЕКТА ИЗГРАДЊЕ ЕНЕРГЕТСКОГ ОБЈЕКТА ЗА ПРОИЗВОДЊУ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ ВЕТРОЕЛЕКТРАНЕ АЛИБУНАР 1 У БАНАТУ КРАГУЈЕВАЦ, март 2014.. НОСИЛАЦ ПРОЈЕКТА. Ул. Жарка

Læs mere

издавача Београд 50 1 електротехнике и рачунарства струковних студија 25 Grafart Београд Медија центар

издавача Београд 50 1 електротехнике и рачунарства струковних студија 25 Grafart Београд Медија центар Ранг листа првих 100 издавача, на основу библиографских записа у Узајамном каталогу Републике COBIB.SR, који се односе на прва издања монографских публикација објављених у 2015. години Издавач Место издавача

Læs mere

ЕКСКЛУЗИВНО! и с п о с в е с т Ми тров ча ни на Ср ђа на Динчи ћа,

ЕКСКЛУЗИВНО! и с п о с в е с т Ми тров ча ни на Ср ђа на Динчи ћа, Година XLIX Сремска Митровица Среда 2. децембар 2009. Број 2545 Цена 40 динара у овом броју: Сертификација градова Сарадња сремских општина и Вуковарско сријемске жупаније странa 2. странa 3. Јубилеј Скица

Læs mere

ЗАКОН ЗА ПРЕКРШОЦИТЕ ПРОТИВ ЈАВНИОТ РЕД И МИР

ЗАКОН ЗА ПРЕКРШОЦИТЕ ПРОТИВ ЈАВНИОТ РЕД И МИР ЗАКОН ЗА ПРЕКРШОЦИТЕ ПРОТИВ ЈАВНИОТ РЕД И МИР (Објавено во Сл. Весник на РМ, бр.66 од 31.05.2007 година) I. ОПШТИ ОДРЕДБИ Член 1 Со овој закон се утврдуваат прекршоците против јавниот ред и мир, прекршочните

Læs mere

ИНФОРМАТОР 2008/2009.

ИНФОРМАТОР 2008/2009. УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ ИНФОРМАТОР 2008/2009. Крагујевац, 2008. ИЗДАВАЧ Правни факултет Јована Цвијића 1 Крагујевац тел. 034/306 505, 306 500 www.jura.kg.ac.yu wap.jura.kg.ac.yu faculty@jura.kg.ac.yu

Læs mere

Р Е Г И С Т А Р П Р О П И С А

Р Е Г И С Т А Р П Р О П И С А РЕПУБЛИКА СРПСКА ОПШТИНА ГРАДИШКА СКУПШТИНА ОПШТИНЕ -Стручна служба Скупштине- Р Е Г И С Т А Р П Р О П И С А о б ј а в љ е н и х у СЛУЖБЕНОМ ГЛАСНИКУ ОПШТИНЕ ГРАДИШКА у 2016. години Р Е Г И С Т А Р П Р

Læs mere

Предмет: Извештај комисије о оцени урађене докторске дисертације кандидаткиње мр Александре Иветић

Предмет: Извештај комисије о оцени урађене докторске дисертације кандидаткиње мр Александре Иветић НАСТАВНО-НАУЧНОM ВЕЋУ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА Датум: 05.05.2017.г. Предмет: Извештај комисије о оцени урађене докторске дисертације кандидаткиње мр Александре Иветић Одлуком Наставно-научног већа факултета

Læs mere

ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ ДИПЛОМСКОГ (MASTER) РАДА ЗА ОДБРАНУ

ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ ДИПЛОМСКОГ (MASTER) РАДА ЗА ОДБРАНУ Образац 3 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ Кнеза Вишеслава 1, Београд ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ ДИПЛОМСКОГ (MASTER) РАДА ЗА ОДБРАНУ I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум именовања (избора) комисије: 30.03.2017.г

Læs mere

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА ДОБАРА - КАНЦЕЛАРИЈСКОГ МАТЕРИЈАЛА ЈАВНА НАБАКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ ЈАВНА НАБАВКА бр.13/2014 Март 2014. године Конкурсна документација за јавну набавку мале вредности бр.13

Læs mere

МАСТЕР РАД. ТЕМА: Правци развоја речног туризма на Средњем Подунављу

МАСТЕР РАД. ТЕМА: Правци развоја речног туризма на Средњем Подунављу УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ ДЕПАРТМАН ЗА ГЕОГРАФИЈУ МАСТЕР РАД ТЕМА: Правци развоја речног туризма на Средњем Подунављу Meнтор: Студент: Проф Др Ранко Драговић Митић Катарина 57 Ниш,

Læs mere