ГОСПОДА МЕ КОНСУЛТУЈЕ

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Størrelse: px
Starte visningen fra side:

Download "ГОСПОДА МЕ КОНСУЛТУЈЕ"

Transkript

1 ГОСПОДА МЕ КОНСУЛТУЈЕ Славица Жижић Борјановић Институт за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут, Београд Старовремска реченица: Господа ме консултује изговорена је у зиму године и припада проф. др Милану Јовановићу Батуту. У посети овом лекару био је млади новинар листа Правда Ратко Филиповић и објавио простран текст 13. јануара године. Господин професор не може данас да вас прими. Моли вас да дођете други пут. Не осећа се добро поручила је у више махова његова домаћица тихо одшкринувши улазна врата стана али младић није одустао. Напослетку је до разговора ипак дошло и освануо је чланак под насловом: Г. др Милан Јовановић Батут, бивши асистент Пастера и др Коха, лежи данас болестан и не излази из куће. Међунаслов је допуњавао: Наш најплодоноснији медицински писац, пионир медицинске науке код нас, хигијенски просветитељ. У врху стране наднаслов је најављивао: Деведесет две године једног нашег великог човека. Овим речима сажета је прича о великану наше медицине и народном добротвору. Професор је 11. септембра исте године променио светом и уз велике и заслужене почасти сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Време пролази али се ни до данас, чини се, није све важно о њему рекло и написало. У Јовановој 49 на Дорћолу Доктор је последње две године био везан за кућу. Док му је здравље дозвољавало сатима је радио, писао на дворишној тераси породичне куће новинара Политике Ђорђа Паљића где је у стану у партеру пред крај живота живео. Изостале су његове редовне послеподневне шетње до Калемегдана. Сада сасвим слаб био је везан за спаваћу собу а дан је проводио у столици за лежање обавијен до паса ћебетом. Његов стан на Дорћолу од тада је било једино место сусрета са бројним пријатељима. За време посете упркос великој слабости и нападима кашља који је у више махова прекидао њихов разговор, професор се трудио да новина- 225

2 ру што више о себи каже и покаже. Да одговори на свако његово питање. Новинар се добро припремио али је желео да све потврди, види и уочи још пуно детаља, да пита и разгледа. Др Батут га је вешто и неосетно усмеравао на мноштво појединости из његовог живота и рада често пребацујући тежиште разговора. Увидео је решеност младог човека да о њему у кратких петнаест минута, колико је остало до поднева и сервирања ручка сазна што више, повеже, утврди а можда и открије. У спаваћој соби на сточићу крај столице за лежање биле су поређане бочице са лековима и звонце којим је дозивао домаћицу, запазио је новинар. Она је водила кућу већ 23 и по године од када му је умрла супруга Барбара, Бети (Немица). Тиха Земунка обављала је све кућне послове, бринула се да професор редовно узима лекове, припремала оброке за тачно одређено време, неговала га. Дочекивала је посете и сваког трена била крај њега да му дода жељену књигу, слику, забелешку и друго што би потражио. Кроз године проведене у његовом дому одлично је упознала распоред и место и најмање ствари у кући, у шта се новинар убрзо уверио. Порекло додатка презимену Једна од најчешћих недоумица везана за професора јесте додато презиме Батут. Ево како је то у разговору објаснио: Е, то сам ја једаред протумачио. Mој отац је провео младост код Косте Батутa, трговца из Земуна. После, када је овај Батут умро, мој отац је примио његово презиме, а и он се звао Коста. Тако је то остало породици. Ја нисам тај додатак употребљавао док нисам одрастао и почео писати. А и то стога што су била још два Милана Јовановића који су писали, један Милан Јовановић Морски, а други професор новосадске гимназије. Обојица су већ мртви. Дани који теку Новинар сазнаје да професор неће ни по чему да се разликује од некадашњег живота. Његова дела се и даље штампају, он води живу бригу о својим рукописима, прати догађаје, интересује се, пише новинар. Мени се сваког јутра читају новине. Интересују ме не толико политичке колико културне појаве, нарочито село а поврх свега породица и брак. Ја пратим све каже професор. Његова давнашња мисао изречена у Загребу године приликом промоције за почасног доктора Медицинског факултета одавно је позната: Унети у породицу, која је темељ опстанка и напретка сваке људске заједнице више просвете, нарочито здравствене и одгајати лекаре да упознају свој народ и његову патологију и да живе у оданости према том народу, сматрао сам за главни задатак мог рада. 226

3 У кућу му долазе бројни лекари, јавни радници, многобројни пријатељи и већина жели да се са њиме посаветује. Спреман и заинтересован за сваку тему, обрадован сваком госту задовољно је тог дана рекао: Господа ме консултује. Посећују! Посећују! Зачудио се молби овог младића који је са њиме упорно желео да разговара не схватајући шта би још могао да га пита. Деценијама је био доступна јавна личност, а новинар није био медицинар. Последњи му је, каже, пре неки дан био професор Слободан Јовановић ( ) да захвали на честитки. Многи његови вршњаци су већ у земљи а и загранични пријатељи, нажалост, променили су светом. Појављивања у јавности заменио је посетама у свом дому а обзиром на његов ауторитет овакви разговори и савети које је давао саговорницима имали су значајан утицај у друштву. Отуда и његова наглашена реченица Господа ме консултује којом смо започели. О његовом здрављу бринуо је проф. др Коста Тодоровић. Редовно га је обилазио, а кад затреба лечио, не само лековима него и благошћу и пријатељским разговором. Чудновато! Све ме је оставило! И вид, и слух, све телесно! Али, душевно сам остао интактан, тако судим о свим појавама, културним нарочито, као када сам био млад закључује старина. Слике, књиге, рукописи Седели су и разговарали у полумрачној спаваћој соби уз заложену пећ. На зидовима је безброј слика, наводи новинар. Међу осталима ту су портрети Пастера и др Коха као успомена на време када је био њихов асистент. Једини наш човек који је сарађивао са овим великанима, подвлачи. А на слику својих родитеља од пре сто две године, сам је новинару указао. Кроз врата спаваће собе видео се салон који гледа на улицу, а на другом крају је Батутова библиотека са огромним бројем књига. Сада је и перо за писање тешко за његову слабу руку па већ дуже време не пише. На горњој полици библиотеке бројне фасцикле црвених корица са још необјављеним рукописима! Новинар као да је предосећао да у вези са професором није све познато, није још све речено. Желео је да предмете редом осмотри, дотакне, разгледа а времена мало, сасвим мало. Знатижељно је дошао до библиотеке али га је професор замолио: Немојте преписивати наслове рукописа, молим вас. Ходите овамо. Нерадо даје из руке и своје фотографије из младости, каже новинар. Професор закључује: Знате, имам рђаво искуство у том погледу. Показао је новинару своје три недавно објављене књиге: Нашим матерама, Савети лекарима и васпитачима и Ваља се, не ваља се (народна веровања о здрављу, болести и смрти). Бринуо се о штампању рукописа исто онако помно као када је био млад. Видите, издао их је Централни хигијенски завод допуњује др Батут. 227

4 У библиотеци су била, по професоровом казивању, поред осталих, и два обимна необјављена рукописа. Један се односио на грађу за медицинску терминологију, а други на судску медицину. Наводи да је до написао шездесет четири књиге из области медицине. Новинар цени да професор има још објављених књига у ових последњих осам година. Само за грађу за медицинску терминологију до сада је сакупио термина од чега је само мали део објавио. Судска медицина била је друга област којом се истрајно бавио, предајући на Великој школи и радећи на новим рукописима. И у трошном чамцу може се далеко отпловити Здравље је оно што га је данас напустило, физичко здравље. Он сада има пуно брига око сопственог здравља. Целог живота лечио је друге, учио како да очувају здравље, а своје нежно здравље још од младости чувао је строгим режимом живота и рада, умереношћу. Па ипак и данас се не да, задивљено каже новинар. Она стара снага, она решеност, о којој смо ми млади могли само да чујемо, она га није напустила, наглашава новинар. У разговору је изрекао и мисао: И у трошном чамцу може се далеко отпловити, мислећи на од младости нежно здравље и своје године. Добро ручам, врло мало вечерам, а свако јутро попијем литар чесмене воде у току пет минута, говорио је др Батут некад и потврдио да нешто слично спроводи и данас. Због дуговечности и ведрог духа знали су за њега да кажу: Чио и срећан дуговечник. Истиче свој став: Сада се сувише полаже на телесно, а не толико на душевно здравље, то замерам. А живи пример тог душевног здравља је он сам! То увек воли да подвуче сликовитом изреком: Није соко ко има црвену кошуљу што и сад наглашава. Новинар се пита: Шта може да каже непознати младић о овоме великану и колико сме овако слаб човек да трпи посету. Полумрак собе у којој се налази, то што говори, тишина, самоћа и осећање присуства једног заслужног човека, сада тако старог и немоћног телесно, све то даје снаге неком несвакидашњем утиску пише новинар. Много је ствари које професор тада није рекао и објаснио а које је раније изговорио, записао и објавио. Зато с лакоћом можемо верно дочарати тада не изговорене речи које је спречио кратак дах, кашаљ и ограничено време. Његове речи или речи других о њему. Оне су допуна разговара, његово разјашњење детаља који нису могли стати у четврт сата разговора тог преподнева. А ретко сведочење његових најближих део су оне најчистије небеске правде коју је он итекако за живота заслужио. Здравље је била његова стална тема. Борио се за очување народног здравља, као лекар лечио, покренуо лист Здравље, учествовао у раду Друштва за чување народног здравља и даље редом. Овако је за период пре Првог светског рата проф. Милан Јовановић Батут описао однос 228

5 народа према чувању свог здравља: Наш народ готово свих крајева слабо цени и негује своје здравље, било због незнања и немаштине, било због нехата и укорењених заблуда. Та је појава јамачно и изазвала потребу да су управне власти у Србији сразмерно већ рано пошле напредном струјом у медицини истичући као задаћу лекарске науке и вештине не само лечење болесника него и старање за одржавање и унапређење здравља у народу као темељ биотичке вредности његове [1;5]. Узори са студија На студијама медицине у Бечу (који је у то време била најбоља медицинска школа Европе) за професоре je имао тада водеће стручњаке из низа области медицине. Хиртл (Hyrtle) је предавао анатомију, Брике (Brücke) физиологију, Рокитански (Rokitansky) патолошку анатомију, Скода (Scoda) интерну медицину, Билрот (Billroth) хирургију, Хебра (Hebra) дерматовенерологију, Артл (Artl) офталмологију [2;37]. Милан Јовановић (1847) али и нешто старији Владан Ђорђевић (1843) који ће као лекари дати огроман допринос медицини и народном здрављу у Србији, као бечки ђаци били су посебно одушевљени професором анатомије Јозефом Хиртлом ( ). Он је изводио изврсно дисекције новим техникама, међу првима се бавио топографском анатомијом а притом и сјајно предавао. Говорило се: да Хиртл говори као Цицерон а пише као Хајне [2;37]. Његов уџбеник анатомије је у периоду од до доживео двадесет издања, а захваљујући др Владану Ђорђевићу преведен је између осталог и на српски језик [2;37]. Сам Владан Ђорђевић је на препоруку Јосифа Панчића и Ђуре Даничића добио државну стипендију за студије медицине у Бечу. Студент Милан Јовановић је са часова анатомије у Бечу понео један други јак утисак и под њим ће остати целог живота. Проф. Хиртл је уобичајавао да поред латинских израза за неки анатомски појам каже како се све он oзначава у немачком народу. Дао је пример лопатице (scapula). Ово сведочење је изнео унук сестре професора Јовановића, др Љубомир Недељковић, који је за др Батута увек говорио: Мој деда. Народни језик и медицинска терминологија биће области којима се др Батут најдуже посветио. Од студентских дана (1875) све до времена када је могао да држи перо у руци (а на крају само размишља), дакле 65 година! Може се сматрати да је Грађа за медицинску терминологију коју је почео да објављује управо под тим насловом његово животно дело [3]. Говорило се за њега да Вуковим језиком, пише Доситејеву мудрост. Писао је јасно, користио свима разумљиве речи свог богатог народног речника. Писао је најлепше химне здрављу, исповедао религију реда, рада и умерености. Иако је познавао пет страних језика без преке потребе није користио стране речи. У предговору књиге Поуке за чување здравља он каже: Јесте наш језик и леп и богат, али му све ризнице још нису отворене. Пријатељу и знанцу се подаје, али је крт и поносит, кад хоћеш да га 229

6 натегнеш на научне калупе, којима смо ми тако свикли. Него то није све. Ко пише за нaрод па је рад да му се књига чита, тај ваља да тражи путе којима ће до њега доћи. Књига се мора народу додворити, а ако то не уме или неће, слабо ће се примити ма била најчистија истина [4]. У предговору књиге Грађа за медицинску терминологију саветује: Згодне лекарске изразе треба тражити у народу, јер српски језик обилује згодним називима тако да не треба стварати вештачке речи, које увек туђински звуче, нити се изражавати незграпно. Често осакаћеним страним речима [3]. Други утицај је онај који је на њега својим схватањима медицине и њене улоге остварио чувени професор патолошке анатомије у Бечу Карл Рокитански. Још као студент Батут је написао расправу о Рокитанском. Од њега је преузео схватање које је касније обилато користио а које се заснива на речима Карла Пирсона [5]: Болести и здравље, снагу и слабост, интелигенцију и ступидност, здрав дух и душевне болести, ваља проучавати. Њих не смемо проучавати празним речима него их морамо узети под статистички микроскоп ако хоћемо да сазнамо зашто се народи дижу и пропадају, ако хоћемо да видимо да ли наш народ напредује или назадује. Помно изучавање појава у народу везаних за здравље и болест, употреба статистике, предавања и књиге на свима разумљивом народном језиком (којим се никако не умањује нечија ученост) били су основни принципи борбе за народно здравље, овог нашег највећег здравственог просветитеља. Утицај двојице његових професора (Хиртла у погледу језика и Рокитанског код изучавања болести у народу) преточени су у борбу за народно здравље увек уз коришћење народног језика. Не чуди нас сведочење Батутовог унука др Љубомира Недељковића и поједине тврдње (Медић М.) да је управо Батутова грађа за медицинску терминологију послужила као основ за писање Медицинског речника проф. др Александра Костића [6;80]. Медић каже: Велики борац за српски језик у српској медицини био је знаменити лекар Милан Јовановић Батут, који је сакупио велику грађу народних назива у медицини. На жалост, он није завршио започети посао нити је у целини објавио своју грађу. То је урадио професор Александар Костић у свом великом медицинском речнику, у којем се налазе поред латинског речника још и немачки, енглески, француски, италијански, руски, и што је за нас најважније, српски медицински речник, заснован делимично на властитој грађи и претежно на грађи коју је сакупио Батут. Чувари српског језика у медицини и лекари књижевници Питање чувања српског језика у медицини и данас је веома актуелно. Зна се да је у новијој историји српски језик пре Првог светског рата трпео утицај немачког језика, после њега француског, а после Другог 230

7 светског рата руског. Данас српски језик трпи големи утицај енглеског језика [6;19]. Зато је и данас све оно што је говорио др Батут о чувању матерњег језика актуелно. Медић каже: Стране речи нису ушле у српски језик из народа. Стране речи увели су у српски језик наши учени људи. А имали смо ми и других научника као језикословца Ђуру Даничић ( ) као темељ науке о српском језику. Затим земљописца Јована Цвијића ( ), историчара Стојана Новаковића ( ), природословца Јосифа Панчића ( ), лекара Милана Јовановића Батута ( ) и још много других, који своју науку никада нису супротстављали своме народном језику, него су је тим језиком тумачили и исказивали [6;27]. Што немаш узми, али што имаш чувај. Твоје је [6;28]. Књижевно дело не тако давно код нас процењивано је најпре по језику. Оно које није писано чистим народним језиком никако није могло проћи као иоле вредно уметничко дело! Отуда не чуди да су бројне наше лекаре који су писали називали књижевницима. Не заборавимо да су међу 12 оснивача Српске књижевне задруге (1892) била чак три лекара али и књижевника: др Милан Јовановић Батут, др Јован Јовановић Змај ( ) и др Милан Јовановић Морски ( ). Змај Јова, Батутов пријатељ, нацртао је лого СКЗ који и данас у употреби, а Морски је на Великој школи пре др Батута предавао судску медицину и хигијену. И бројни други лекари били су књижевници. Да не заборавимо др Владана Ђорђевића ( ), Батутовог друга из студентских дана у Бечу, нашег првог школованог хирурга и државника. Живећи и радећи у таквом окружењу није се чудити што је др Батут уз дар за писану реч и беседништво појам здравственог просветитеља који ни до данас није надмашен! Зато је и природно да је на радном столу у његовој соби стајала биста Вука Караџића, како је запазио и записао новинар Правде. Оцену писања др Батута дао је и проф. др Андрија Штампар који каже: Батутов начин писања био је ванредан и једва да му у свијету има премца међу популаризаторима [7;118]. Подсетимо и на схватања Вука Стефановића Караџића у вези са употребом страних речи: Ја кажем да се треба трудити чистити језик од туђих ријечи. Чистити колко се може али што се не може не треба за оно мрзети на језик. Боље је узети туђу ријеч која је позната у народу, него ли наопако нову градити [6;37]. Српски народ је један од ретких народа у Европи који се може похвалити да је у средњем веку имао високо развијену медицину на свом народном српском језику. У библиотеци манастира Хиландар пронађен је медицински спис који су приређивачи насловили као Хиландарски медицински кодекс. Овaј спис је живи споменик величине српског средњевековног лекарства али и величине и моћи српског језика да српским речима искаже сложену вештину и науку о чувању здравља и лечењу болести. Док је Европа вековима писала медицинске књиге на латинском језику, Срби су у раном средњем веку имали најбоља дела европске медицине на свом српском језику. 231

8 Наш лекар као државни питомац у највећим центрима Европе Узорима са студија, професору Хиртлу и Рокитанском, придружили су се други великани науке из Европе кад је као државни питомац специјализовао превентивне гране медицине у тада највећим научним центрима: Минхену, Берлину, Лондону и Паризу. С пролећа др Владан Ђорђевић је у Немачкој боравио скоро два месеца проучавајући модерне болнице и хуманитарне заводе. Писмом од 15. јула позива др Батута на сарадњу речима: Ја сам на Вас мислио и у Немачкој, јер кад сам разгледао у Берлину њихов Царско-немачки институт (Reichsgesundheitsamt), када сам видео какве епохалне ствари у њему раде, ја сам се одмах решио да једног младог али врло способног српског лекара и хигијеничара пошаљем о државном трошку две године у Берлин да се у Reichsgesundheitsamt спреми за шефа једне хигијенске лабораторије. Разуме се да сам при томе једино на Вас могао мислити [1;6]. Досетио се да јавним расписом награде за најбоље израђену хигијенску тему, како се изразио, пошаље управо њега спречавајући да на пут крене неко ко само формално испуњава услове јавног конкурса који се обично објављује у таквим приликама. Жарко желећи да га приволи да се прихвати такмичења послао ми је у писму парче званичних новина у којима је стечај објављен. Др Батут пише: Ту сам понуду радо примио и већ почетком новембра у Берлин пошао. Од тог доба па све до друге половине фебруара провео сам на студијама у иноземству [1;6]. Тема коју сам написао за расписану награду и која је ту награду добила, штампана је најпре у листу Народно здравље, а Министарство унутрашњих дела, Санитетско одељење, објавило је у Београду ово награђено дело прештампано у засебну књигу под насловом Поуке о чувању здравља [4]. У предговору каже и ово: Највише сам пазио да наш красни језик без невоље не натежем на туђе калупе, него да га поберем како га народ наших крајева говори и разуме. Следимо Батутове речи: У немачком Reichsgesundheitsamt радио сам на појединим одељцима тога завода а нарочито на бaктериолошком одељењу Роберта Коха; у Минхену сам се у хигијенском институту проф. Петенкофера бавио методама практичне хигијене; у физиолошкој лабораторији проф. Војта (Voite) испитивањем промета материја у човечјем телу; а у патолошком институту проф. Болингера (Bollinger) проучавањем сточних зараза. Године пошао сам с проф. Петенкофером на прву међународну хигијенску изложбу у Лондон, студирао резултате Галтонових истраживања о еугеници и уређење санитетске струке појединих културних народа. На завршетку пошао сам Пастеру у Париз да се поближе упознам с његовим методама атенуације вируса и справљања вакцине за превентиву и лечење. Разуме се да сам у свим тим крајевима с интересом посећивао и проучавао државне и комуналне здравственe установе. Срећан што ми се дала прилика да се у најчувенијим светским заводима у појединим гранама теоријске и практичне хигијене системски спремим, врaћам се године са студија пун поуздања и жеље да 232

9 стеченим знањем и искуством своме народу послужим [1;6]. Навођењем ових речи др Батута које је написао у вези са унапређењем санитетске струке и народног здравља веродостојно пратимо његов боравак за све време специјализације у Европи. Није се, међутим, остварила идеја Владана Ђорђевића да др Батут по повратку са студија организује савремену хигијенску лабораторију већег стила у подручју санитетске централне управе. Др Владан више није био у управи а меродавни нису показали интересовање за тај пројекат, па стечена знања Батут није могао да примени! Тек изабрао га је Савет Велике школе за редовног професора хигијене и судске медицине, а неколико година касније добио је скромна средства да оснује и одржава Хигијенски завод Велике школе. Са те позиције и као члан Главног санитетског савета учествовао је при решавању многих питања државне и комуналне санитетске службе. Др Батут је ценио све великане код којих је учио и од којих је примао не само знања него је прихватио и њихова размишљања о улози научника и његовим обавезама према народу и држави. Ако повежемо портрете научника на зидовима његовог дома које је новинар нарочито нагласио и речи које је проф. Милан Јовановић Батут изговорио при додели почасног доктората медицине у Београду биће јасно колико су велики значај ове личности за њега имале и колико су снажан утицај извршиле. Преко њих, он је нашу јавност у том свечаном чину упознао са ставовима који владају у науци међу научницима земаља у којима је боравио. Међу научницима које је посетио и са њима радио највећи утисак произвели су Луј Пастер (Париз) и др Роберт Кох (Берлин). Отуда портрети на зиду у његовом београдском стану иако је од боравка у Европи прошло пуних 55 година. Ова два врхунска научника (не само свог доба) била су веома различити. Пастер је имао велику моћ интуиције, његове идеје су бујале испред чињеница, постављао је смеле хипотезе, иако је тврдио коначно само оно што је непобитно утврдио експерименталним методом. Др Роберт Кох други научник чији је портрет држао на зиду и код којег је такође учио био је пре свега човек чињеница, машта код њега није играла никакву улогу, био је експериментатор првог реда и необичне савести као и Пастер. Шта је научио у Европи? Специјализација у Европи у годинама великих открића обогатила је ризницу његових знања у медицини и утицала на његов став према науци, раду, колегама, држави. Као млад лекар, како је рекао на промоцији за почасног доктора медицине у Београду године, имао је сјајне узоре чијих се начела касније држао и попримио је оне специфичности уверења научника земаља у којима је боравио. За Немачку где је учио у Минхену и Берлину каже: У Немачкој сам још јаче утврдио своје старо убеђење, уверење, да се и са осредњим даром 233

10 уз чврсту вољу и истрајан рад у једном правцу може до највиших успеха доћи. Не бежите дакле од трновитих путова! Не клоните одмах код првих неуспеха! Корачајте са самопоуздањем мирно и одмерено али истрајно циљу којим вас дар и љубав према струци упућују. У Енглеској сам се уверио да се наука не ограничава само на проналажење и утврђивање нових истина, него да старе, укорењене заблуде тражи и испитује, па онда научним методама и средствима сузбија и треби. А у Паризу, центру којем је захваљујући раду и открићима Луја Пастера био окренут цео свет попримио је следеће: Из уста свог бесмртног учитеља Луја Пастера чуо сам и ове речи: Истина је да је наука интернационална, али сваки човек мора бити националиста, то јест човек кога у свом научном раду загрева љубав према народу из кога је поникао и коме све своје снаге дугује. Генијални Луј Пастер Министарство народног здравља је године приликом прославе стогодишњице рођења Луја Пастера објавило ванредан број Гласника (70) који је написао проф. др Милан Јовановић Батут [8]. На почетку је дата слика великог научника и факсимил писма упућеног професору Јовановићу. По свему, Луј Пастер, највећи син Француске, је по својим људским особинама, односу према раду и уверењима био веома сличан нашем професору. Професор др Милан Јовановић Батут као државни питомац једно време провео је у Француској у Паризу као сарадник, асистент Луја Пастера. Посматрао је његов рад и учествовао у експериментима овог генија заједно са другим младим научницима који ће и сами својим открићима микроорганизама оставити дубок траг у бактериологији. Пастер је умео да ободри и заинтересује младе. Кад је сам био на свом првом кораку у науци открићем стереохемије чуо је узбуђену похвалу чувеног старог Биота (Biota): Драго моје дете, ја сам у своме животу толико науку љубио, али ми је од овога срце заиграло. Ово откриће из области хемије упутило га је на истраживање живе природе, микроорганизама и болести животиња и људи. Ипак, пред њим је стајао највећи изазов како да се стане на пут увек смртоносној болести, беснилу. Дана 6. јула је атенуисаним сојевима излечио изуједаног деветогодишњег дечака Јозефа Мајстнера [9;120]. Започео је лечење не без жестоког и страшног колебања као што касније сам признаје. На његову молбу прегледали су дете тог дана славни Вулпиан (Vulpian) и професор Гранше (Grancher) и охрабрили га и подстакли на нови корак одлучном изјавом да ће без лечења повређени без сваке сумње, било пре, било после беснилу подлећи. Шта су о Пастеру рекли други? У медицинској науци, вели филозоф Шарл Рише (Charles Richet), треба разликовати два доба: медицину 234

11 пре Пастера и медицину после Пастера. Данас није ни потребно отварати књиге које су изишле пре , јер је све изнова изграђено. Пастер је био велики научник, смео бих готово рећи највећи научник свих времена. [9;150]. На отварању Међународног медицинског конгреса у Лондону на коме је Пастер представљао Француску кад га позваше да заузме место у прочељу, свечана Сен Џемс дворана проломила се од клицања и пљескања. Биће да сада улази принц од Велса, требало је да раније дођем, рече Пастер својим пратиоцима. Не, не, рече му сер Џемс Пеџет, председник конгреса, то Вама цео свет кличе [9;97]. Касније је писао супрузи да је био поносан јер је аплауз схватио као признање Француској из које је било много мање научника него из других земаља, нарочито Немачке. Алексадар Дима, књижевник дознавши да је Пастер примљен у Француску академију и да ће по обичају да га он посети пре избора као кандидат о којем се одлучује узвикнуо је: Забрањујем му да долази. Ја ћу ићи да му захвалим што је пристао да буде један од наших [9;99]. О љубави према деци и младој генерацији Пастер је говорио: Кад човек почиње да осећа како га снага издаје, једина је утеха у томе што можемо помоћи онима који долазе за нама да ураде више и боље од нас самих, идући напред погледом упртим у велике видике које смо ми могли само угледати [9;138]. И наш проф. Милан Јовановић (иако се то често и лако превиди) велики део свог рада посветио је бризи за здравље деце, као одличан педагог председавао професорском комисијом, рецензирао уџбенике, основао Медицински факултет искрено се борио за млади нараштај [10]. Захваљујући Пастеровом унуку доктору Пастер Валери Радоу изашла су Сабрана дела Пастерова и није било бољег начина да се унук одужи успомени свог претка. Нешто слично је и са сестриним унуком проф Јовановића, др Љубомиром Недељковићем који му је несебично и с љубављу у свему помагао. Иако Пастер није био лекар за медицину је учинио толико да је енглески хирург Џозеф Листер с правом смео рећи: Заиста нема на свету ни једног човека коме Медицина толико дугује колико Пастеру. Листер му одаје признање за истраживање клица у ваздуху, спасоносну мисао о антисептичним завојима и писмом га позива у Единбург: Ако икада будете дошли у Единбург, ја мислим, да ће то бити права награда за вас да видите у нашој болници у коликој мери је добило човечанство вашим радовима [8;17]. Поводом осамдесетог рођендана Луја Пастера у свечаном амфитеатру Сорбоне низали су се поздрави. Кад Листер поздрави Пастера у име Краљевског друштва у Лондону 27. децембра сала се проломи од клицања. Пастер устаде и загрли творца савремене хирургије а у свом говору који је прочитао Пастер помену своје родитеље, своје учитеље [9;140]. Слично овоме писмо Кабинета министарског савета упућено Милану Јовановићу Батуту показује нарочити степен уважавања целокупне Владе наше тадашње државе па можемо да упоредимо овај догађај са почастима указаним највећем сину француског народа. 235

12 Од Хипократа није било јачег покрета и обрта у нашој струци и није погрешио ко је рекао да Медицина има само две епохе од Хипократа до Пастера и од Пастера даље. Осврћући се на открића у вези микроорганизама и одбране од њих у бројним истраживањима разних праваца професор Јовановић ипак сматра да можемо праведно пресудити колико је у томе заслуга Пастерова. Каже: Ипак се мора признати да су све данашње школе тога правца управо само ученици Пастерови и да су највећи учитељи тих школа Lister, Koch, Loffler, Behring, Brieger, Roux, Metschnikov, Duclaux, Kitasato, Wassermann итд само епигони (следбеници, примедба аутора) његови [8;18]. Професор Јовановић анализира главни извор Пастерових успеха, сагледава праву његову лабораторију, душу његову. Где је тајна његове надмоћи над тако доличним снагама, запитао се мислећи на све остале истраживаче; и како је Пастер успевао да ту поворку изведених закључака на основу низа постепених истраживања тако сјајно доведе до краја? Он је сматрао да је Пастер пре свега геније у правом смислу те речи, а то што није лекар него хемичар очито је и помогло да се не држи наслеђених заблуда. Он беше до крајности тачан у посматрању и извршењу, непоколебљив у убеђењу, неодступан у путу којим је већ пошао. Тежња истини, постојаност и издржљивост беху му највернији помоћници. Тако одличне снаге Пастеровог духа и карактера као трећа полуга покретало је његово истинито, жарко родољубље. Пастер је био патриота у правом и најлепшем смислу те речи, а љубав према народу и отаџбини инспирисала је велики део његових идеја и рада. Говорили су да му је та красна црта остала од оца, некадашњег Наполеоновог војника, који је сматрао да отаџбини све треба жртвовати. У једном свом говору у Милану Пастер је рекао Наука нема отаџбину, али је имају научари. Проф. Јовановић је закључио да Пастерова величина има дакле три извора: генијалност, истрајност и родољубље. Овај душеван човек има још једну веома лепу и дирљиву црту карактера. Био је религиозан, необично нежног срца и сублимних осећања, наставља Јовановић. Када је добио глас да су земљаци на кући где се родио подигли таблу с натписом: Овде је рођен Луј Пастер 27. децембра 1822, није се могао уздржати од суза и узвикну: О оче, мој и мајко моја, о драги покојници, који сте тако скромно живели у овој малој кућици, вама дугујем све. (Подсетимо да је професор Јовановић у овако кратком разговору скренуо пажњу младом новинару на слику својих родитеља иако је био окружен морем успомена, књига и детаља). Аналитички дух проф. Јовановића закључује да иза цртица описа провирује лик генија, ватреног родољуба и доброг човека. Срећније комбинације човечје природе ваљда и нема, узвикује др Батут. То је тајна Пастерове величине и то је она невидовна снага којом је он боље но икоји војсковођа свет освојио [8;22]. Француска се свом највећем сину достојно одужила. Пастеровим булеваром и улицом др Емила Руа ( ), његовог сарадника у лабораторији и дугогодишњег директора Пастеровог института у Паризу у 236

13 којем је и гроб великог научника. Слава отаџбини је у случају Луја Пастера благосиљање целог света! Медицински факултет у Београду Новинару је професор показао написе о оснивању Медицинског факултету у Београду али није било времена за разговор. Ипак о томе сазнајемо из прве руке када је писано о петнаестогодишњици његовог оснивања [11]. Професор Милан Јовановић Батут је био најистрајнији у борби за његово оснивање. Својим писањем, јавним предавањима, учешћем у раду више комисија и одбора успео је да доживи не само формирање медицинског факултета него и да буде први који је на његовом челу. У склопу државног тела, како вели проф. Батут, оснивач нашег Медицинског факултета, осећало се да је медицински факултет један важан орган. За студије медицине на страни било је потребно много материјалних жртава, студирали су махом из имућнијих породица али било је и државних питомаца [11]. Прву идеју дао је још професор Велике школе др Јосиф Панчић, а тек Народна скупштина одлучила је да се она подигне на ниво Универзитета. Тада је и др Милан Јовановић Батут објавио изванредну студију Медицински факултет српског универзитета [12] где у предговору каже: Питање медицинског факултета за нас је и сувише озбиљно и судбоносно, а да би нас при решавању смели (ма и за један часак) заводити осећаји сујете и интереси личне природе: као члан Универзитетске комисије имао сам част бити референт за питања која се односе на медицински факултет. Ја сам тај реферат и писмено поднео и успео сам толико да га је комисија једногласно усвојила. У предговору такође поручује: Свима народима који хоће да суделују у просветном напретку нашег доба, свима државама, које желе да у данашњој светској утакмици очувају своју културну, политичку и економску самосталност, универзитети су неизбежна потреба. Уочавамо ону победоносну особину родољубља какву је имао и његов учитељ Пастер. Скупштина је одредила комисију у којој је и он радио и унео у предлог закона одредбу да се има основати медицински факултет и да се за његово организовање сваке године уноси динара у државни буџет (ушло у закон из 1905). Његово јавно предавање 5. маја у Српском лекарском друштву када су били присутни, министри, народни посланици и други угледни лекари на изванредно документован начин представило је ово питање као насушну потребу. Ушао је у комисију која је израдила нацрт организације а када је министар просвете Стојан Протић марта формирао специјалну комисију у којој се такође нашао, она је обишла 17 европских факултета у току 6 недеља да би се упознала са организацијом и радом. Први светски рат омео је његово формирање, па је тек 1919/1920 образован припремни одбор, а 237

14 Универзитетски сенат изабрао прве професоре њега за професора хигијене и судске медицине. Кад је 6. фебруара формиран колегијум од три члана изабран је за првог декана. Медицински факултет у Београду започео је са радом 9. децембра предавањем професора анатомије Ника Миљанића у свечаној сали старе зграде Универзитета. Осврнимо се и на професорову улогу у вези организовања управе санитета. У спомен књизи коју је објавила Школа народног здравља у Загребу (1958) стоји да је творац првих наших социјално медицинских установа др Андрија Штампар изјављивао да је сретан што је у својој средини имао једног великог учитеља, проф. Јовановића Батута. Одмах затим др Батут каже: Настојао сам на надлежним местима да се др Штампар што пре запосли у централној управи нашег санитета. У томе сам успео Др Штампар је именован 28. маја за начелника Одељења за расну, јавну и социјалну хигијену. Професор Јовановић и проф. др Андрија Штампар били су блиски пријатељи. Др Штампар га је редовно посећивао и писао му где год да се налазио у земљи и свету. Заједно су разматрали сваку појаву у вези њихове заједничке борбе за народно здравље и изграђивали свој заједнички став. Оданост, искреност и дугогодишње пријатељство давало је трајне плодове у решавању бројних питања организовања здравствене службе, став према одлукама државних органа и свакодневној борби за што бољу заштиту здравља народа. На свом приступном предавању професор Андрија Штампар није изоставио да истакне своју захвалност и покаже да је у др Батуту имао великог учитеља, узор за којег је рекао: Мада није имао прилике да са свеучилишне катедре научава велике истине социјалне медицине, он је у својим многобројним радовима из области познавања наше националне патологије показао прави пут којим треба да пођу наши лекари при раду око поправке народног здравља, а својим делима, којима је на ванредан начин популарисао науку о здрављу, показао је шта значи при раду лекарско проучавање и поучавање народа, и на тај начин утврдио шта је главна задаћа лекарева, прислушкујући његов глас, ја сам кренуо овим путем и намеран сам да до краја на њему останем. Честитка Кабинета председника министара Проф. Милану Јовановићу Батуту књижевнику и Председнику Лекарског друштва Кабинет (како стоји уместо адресе) Председник министара Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца поводом његовог осамдесетог рођендана (те године је пензионисан) шаље 10. октобра честитку следећег садржаја: Господине Професоре, ваш плодоносан рад на науци побуђује ме да вам срдачно честитам осамдесетогодишњицу заслужног живота и борбе за културно и хигијенско васпитање нашег народа који се из ваше живе речи, стручних дела и радова упознао с принципима народне 238

15 медицине. Чини ми част да констатујем, да је ваша појава имала благотворног утицаја на стварање читаве плејаде великодушних родољуба лекара, који су у рату као и у миру, са пуно националне љубави, следујући вашем примеру и упутствима радили на поправљању и одржавању здравља, крепости код свих наших народа. Унук др Батута о његовом осамдесетом рођендану ухватио га је за браду, пољубио и пожелео да доживи деведесет. Батут му је шаљиво одговорио : Гле ти њега! Само деведесет. Бог је милостивији, даће он и више. И даде му 93! Батутове главне поруке У предговору српском издању Књиге о здрављу објавила Српска књижевна задруга 1896, професор Јовановић као преводилац каже: Ако је икоме у свету потребна поука о чувању и неговању здравља потребна је баш српском народу. Он је додуше, бистар и разборит, те у многоме зрело суди, али је за чудо баш у питањима о животу и здрављу некако безазлен и неук штавише лаковеран, неразложан, па стога и назадан [13]. Ове речи најбоље казују колике су биле потребе за развијањем здравствене свести у народу, да он схвати да је здравље срећа и снага а болест најамник пропасти. О породици др Батут каже: Младим лекарским генерацијама остављам у аманет да породицу, као прву социјалну јединицу, као живу ћелију друштвеног тела, чувају и бране од сваке ноксе и инфекције. У њој се развијају снага и дух, напредак и назадак народа. Она је школа и добра и зла, она је чврст или трошан стуб државе. Нека нам је она прва брига у социјалном раду. (Изречено у Загребу приликом промоције за почасног доктора). Нема пардона Подне је, време да професор руча. Шаљиво и са смешком младом новинару професор кажe: Нема пардона. Био је то крај посете иза које је остао напис у Правди благодарећи којем и данас, после 73 године понешто сазнајемо. Врата су се тихо затворила, новинар је већ у Јовановој, а професор руча. Знатижеља својствена новинарском занату и благонаклоност професора упркос болести, учиниле су да се напише једна лепа и поучна прича. Стари професор је имао узоре а други имали њега за узор само је требало такве следити! Некад кад неки биограф буде потоњим лекарским нараштајима ради угледа описао у каква времена, међу каквим људима, у каквим приликама, са каквим могућностима, шта је све учинио и колико дао др Батут, тек ће се онда моћи видети величина целокупног његовог дела из поговора књиге Препорођај, 1920 [14]. 239

16 Говорећи о др Љубомиру Радивојевићу [15] великом српском добротвору, проф. Милан Јовановић Батут је рекао: Мало нас је па су нам и снаге мале. Зато их ваља чувати и разумно употребити. Сваки од нас дужан је да поред бриге о себи и својима, један део своје снаге посвети народу. То је управо враћање зајма. Па ипак је мало тако савесних дужника према народу. Да додамо да баш проф. др Милан Јовановић Батут, који тако лепо говори о свом колеги, заузима код нас видно место у том погледу. Отуда се о њему и даље пише. Литература 1. Јовановић М Б. Радови око унапређења санитетске струке и народног здравља у нашој земљи за последњих 60 година. У: Штампар А. Десет година унапређења народног здравља. Загреб, Тисак закладе народних новина у Загребу 1934, Чоловић Р. Истакнути српски лекари и професори. Медицински факултет Универзитета у Београду. Београд; Јовановић М Б. Грађа за медицинску терминологију (прештампано из Летописа Матице српске ). Нови Сад; Јовановић М Б. Поуке о чувању здравља. Београд: Министарство унутрашњих дела. Санитетско одељење; Рамзин С. Проф. Др Милан Јовановић Батут. Срп Арх Целок Лек 1962; 90(9): Медић М. Најезда страних речи на српски језик. Београд: Нолит; Штампар А. Здравље и друштво. Загреб:Хрватска наклада; Јовановић М Б. Луј Пастер. Београд: Гласник Министарства народног здравља, ванредан број (70); Ђаја И. Пастер. Едиција: Биографије знаменитих људи. Уредник:Ст. Станојевић. Београд:Издање Исток-Запад; Жижић Борјановић С. Патријарх здравствене културе нашој деци. Зборник радова са научног скупа 800 година српске медицине Соколски зборник 2012: Медицински факултет Универзитета у Београду 1920 дo Београд: Медицински факултет Универзитета у Београду; Јовановић М Б. Медицински факултет српског универзитета (одштампано из Просветног гласника). Београд; Јовановић М. Б. Књига о здрављу (превод са немачког). Београд: Српска књижевна задруга; Јовановић М Б. Препорођај. Београд: Министарство народног здравља; Јовановић М Б. Др Љубомир Радивојевић. Просветни добротвор српски. Београд:

Социолошки преглед, vol. XLII (2008), no. 3, стр

Социолошки преглед, vol. XLII (2008), no. 3, стр ПРИКАЗИ Ратко Божовић ЛИЈЕПО СОЦИОЛОШКО ПРИПОВИЈЕДАЊЕ Драгољуб Б. Ђорђевић, Узорници и пријани (Скица за портрет YU социолога религије), Чигоја штампа, Београд, 2008. Драгољуб Б. Ђорђевић нас је тако рећи

Læs mere

Млин Игњат Бајлони и синови у Малом Црнићу

Млин Игњат Бајлони и синови у Малом Црнићу Аутор: Ена Мирковић (1986), 2. разред Пожаревачке гимназије, Пожаревац Млин Игњат Бајлони и синови у Малом Црнићу Апстракт: У раду се говори о првом парном млину Игњат Бајлони и синови, од његове изградње

Læs mere

"О должном почитанију к наукам"

О должном почитанију к наукам 2011. новембар "О должном почитанију к наукам" Возљубљени ученици, Бог преблаги и многомилостиви избавља земљу нашу и љубимо отечество од сужањства турскога, а ми ваља да се старамо да избавимо душу нашу

Læs mere

Роберт Шиндел. Ледени. Превео с немачког Реља Дражић

Роберт Шиндел. Ледени. Превео с немачког Реља Дражић Роберт Шиндел Ледени Превео с немачког Реља Дражић Каткад опазим тишину која ме окружује. Као животиња која ноћу изненада ослушне, без неке непосредне опасности, уплашена само сопственим опрезом, не би

Læs mere

КАКО РАЗГОВАРАТИ СА АТЕИСТИЧКИМ ЕВОЛУЦИОНИСТОМ РИЧАРДОМ ДОКИНСОМ ПОВОДОМ ЊЕГОВЕ КЊИГЕ ЗАБЛУДА О БОГУ

КАКО РАЗГОВАРАТИ СА АТЕИСТИЧКИМ ЕВОЛУЦИОНИСТОМ РИЧАРДОМ ДОКИНСОМ ПОВОДОМ ЊЕГОВЕ КЊИГЕ ЗАБЛУДА О БОГУ Е С Е Ј И ВЛАДЕТА ЈЕРОТИЋ КАКО РАЗГОВАРАТИ СА АТЕИСТИЧКИМ ЕВОЛУЦИОНИСТОМ РИЧАРДОМ ДОКИНСОМ ПОВОДОМ ЊЕГОВЕ КЊИГЕ ЗАБЛУДА О БОГУ Биолог и философ, Ричард Докинс (рођен 1941. године), професор је на Оксфордском

Læs mere

Светозар Марковиh ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА I-XVH

Светозар Марковиh ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА I-XVH Светозар Марковиh ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА I-XVH ОДБОР ОДЕЉЕЊА ДРУШТВЕНИХ НАУКА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ ЗА ПРИПРЕМУ ЦЕЛОКУПНИХ ДЕЛА СВЕТОЗАРА МАРКОВИЋА Преgсеgнuк лан САНУ ДУШАН НЕДЕЉКОВИЋI члан САНУ

Læs mere

НАДЕЖДА ТОМИЋЕВА 1 ( )

НАДЕЖДА ТОМИЋЕВА 1 ( ) Пир од дјеце илити пир Сима Бацате 141 УДК 929 Tomić N. НАДЕЖДА ТОМИЋЕВА 1 (1896 1922) На Новом гробљу у Београду, када се пође широком стазом, лево од цркве Св. Николе а према споменику рањеницима из

Læs mere

НОВОСАДСКИ РОМАН И УРБАНА НЕЛАГОДНОСТ (СЕДАМ НАПОМЕНА И ЈЕДНА ОПОМЕНА ) *

НОВОСАДСКИ РОМАН И УРБАНА НЕЛАГОДНОСТ (СЕДАМ НАПОМЕНА И ЈЕДНА ОПОМЕНА ) * ВЛАДИМИР ГВОЗДЕН НОВОСАДСКИ РОМАН И УРБАНА НЕЛАГОДНОСТ (СЕДАМ НАПОМЕНА И ЈЕДНА ОПОМЕНА ) * 1. Друgосt gрада? Реторика књижевне критике се наводно или заиста променила: некада се искључиво говорило да књижевност

Læs mere

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА На основу члана 108. Закона о јавним набавкама ( Службени гласник Републике Србије, број 124/2012, 14/2015 и 68/2015) и Извештаја о стручној оцени понуда број 01-30/57, од 27.012017. године, директор Београдске

Læs mere

Драги суграђани, сваког тренутка.

Драги суграђани, сваког тренутка. Број 121 www.palilula.org.rs ИНФОРМАТОР БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ ПАЛИЛУЛА Октобар 2016. Палилулска јесен у знаку најмлађих и најстаријих 2 Скупштина Октобар, 2016. речпредседника Палилула је велика кућа свих

Læs mere

ISSN

ISSN ISSN 1840-4952 9 771840 495004 1 РИЗНИЦА Послао ми Тоде Ризницу да читам, да на њене стазе бацим своје очи, и тако сам редом почео да скитам, слушајући наду негде ћу већ доћи ПАСТИР СА ХИЛАНДАРА РИЈЕЧ

Læs mere

година VI * број 5 * мај године Лист ученика и наставника Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча

година VI * број 5 * мај године Лист ученика и наставника Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча година VI * број 5 * мај 2010. године ЧАРОЛИЈЕ Лист ученика и наставника Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча Чаролије, лист Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча Уређивачки

Læs mere

НЕКОЛИКА ПИТАЊА ИЗ ПРОШЛОСТИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

НЕКОЛИКА ПИТАЊА ИЗ ПРОШЛОСТИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ KРАЈИНА 308 СТАРИНЕ НОВИНЕ Др Васо Глушац НЕКОЛИКА ПИТАЊА ИЗ ПРОШЛОСТИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Мјесто предговора Поводом неразборитих нападаја на г. Станојевићеву Историју српскога народа, подврћи ћу објективној

Læs mere

Пријепоље, 27. јануара Година XXVI број 26 Цена 200 дин. ISSN X

Пријепоље, 27. јануара Година XXVI број 26 Цена 200 дин. ISSN X Пријепоље, 27. јануара 2016. Година XXVI број 26 Цена 200 дин. ISSN 0354-883X СВЕТИ ЈОВАН ВЛАДИМИР 1016-2016 СТОГОДИШЊИЦА МОЈКОВАЧКЕ БИТКЕ Да није било крвавог Божића на Мојковцу не би било ни Васкрса

Læs mere

Здравље у Србији године годишњи извештај о целокупном стању здравља народа и његове домаће стоке -

Здравље у Србији године годишњи извештај о целокупном стању здравља народа и његове домаће стоке - mr sci Гордана Лазаревић Универзитетска библиотека Светозар Марковић, Београд lazarevic@unilib.bg.ac.rs Драгана Михаиловић Универзитетска библиотека Светозар Марковић, Београд dmihailovic@unilib.bg.ac.rs

Læs mere

РЕДАКЦИЈА МУДРИЦЕ НАЛАЗИ СЕ У КАБИНЕТУ 76!!!

РЕДАКЦИЈА МУДРИЦЕ НАЛАЗИ СЕ У КАБИНЕТУ 76!!! Из садржаја: Ближи циљу 3 Интервју 6 Такмичења 8 Ученик генерације 18 Председник парламента 19 Екскурзије 24 Живот школе 26 Мала матура велико срце 28 Посете, излети 30 Забава 32 Спорт 33 Страна страна

Læs mere

800 ГОДИНА СРПСКЕ МЕДИЦИНЕ И 140 ГОДИНА СРПСКОГ ЛЕКАРСКОГ ДРУШТВА

800 ГОДИНА СРПСКЕ МЕДИЦИНЕ И 140 ГОДИНА СРПСКОГ ЛЕКАРСКОГ ДРУШТВА 800 ГОДИНА СРПСКЕ МЕДИЦИНЕ И 140 ГОДИНА СРПСКОГ ЛЕКАРСКОГ ДРУШТВА Радоје Чоловић Српска академија наука и уметности Српска 1, 2 племена која су се доселила на Балкан најпре нису имала јединствену државу,

Læs mere

НАСЛИКАЈТЕ СВОЈЕ СНОВЕ ХРАБРО КРЕЋУЋИ У ЊИХОВО ОСВАЈАЊЕ

НАСЛИКАЈТЕ СВОЈЕ СНОВЕ ХРАБРО КРЕЋУЋИ У ЊИХОВО ОСВАЈАЊЕ Поводом обиљежавања 15 година рада и постојања ХО Партнер, наше дугогодишње чланове и активисте питали смо шта за њих значи ХО Партнер и на који начин је утицала на њихов живот, а они су нам одговорили:

Læs mere

ПРИПРЕМУ РУКОПИСА ЗА ШТАМПУ У ИЗДАЊИМА САНУ

ПРИПРЕМУ РУКОПИСА ЗА ШТАМПУ У ИЗДАЊИМА САНУ ПРОПИСИ СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ КЊ. V УПУТСТВО ЗА ПРИПРЕМУ РУКОПИСА ЗА ШТАМПУ У ИЗДАЊИМА САНУ Уредник академик МАРКО АНЂЕЛКОВИЋ БЕОГРАД 2017 Издаје и штампа Спжрка акадгмжја наска ж смгенореж

Læs mere

ИДЕJА ДОБРА, АЛИ ТЕШКО ОСТВАРЉИВА

ИДЕJА ДОБРА, АЛИ ТЕШКО ОСТВАРЉИВА Могућа велика улагања» страна 5 Стварност Рома из Малог Лондона» страна 13 Број 4636, година CXLVI У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 19. НОВЕМБРА 2015. цена 40 динара ПОВОДОМ ПЕТИЦИЈЕ ЗА ПОСТАВЉАЊЕ ПАСАРЕЛЕ КОД АВИВ

Læs mere

В о д а. Дунав баш уме да изненади, поготову у време великих. Од сремских спортиста најпријатније изненађење на управо. Бронза Андријани Ћирић

В о д а. Дунав баш уме да изненади, поготову у време великих. Од сремских спортиста најпријатније изненађење на управо. Бронза Андријани Ћирић Година XLIX Сремска Митровица Среда 15. јул 2009. Број 2525 Цена 40 динара у овом броју: У Старој Пазови сахрањен војник Милан Улемек В о д а странa 2. Шта је показала вечера за инвеститоре у Крчедину:

Læs mere

Европске. мозаик. Гедиминас Виткус. држава Европске уније. Гедиминас Виткус Европски мозаик 28. држава. уније 28 JN SR-N

Европске. мозаик. Гедиминас Виткус. држава Европске уније. Гедиминас Виткус Европски мозаик 28. држава. уније 28 JN SR-N JN-04-17-082-SR-N Гедиминас Виткус Европски мозаик 28 Гедиминас Виткус Европски мозаик ISBN 978-92-9238-488-3 doi: 10.2871/686282 држава Европске уније 28 држава Европске уније Гедиминас Виткус Европски

Læs mere

издавача Београд 50 1 електротехнике и рачунарства струковних студија 25 Grafart Београд Медија центар

издавача Београд 50 1 електротехнике и рачунарства струковних студија 25 Grafart Београд Медија центар Ранг листа првих 100 издавача, на основу библиографских записа у Узајамном каталогу Републике COBIB.SR, који се односе на прва издања монографских публикација објављених у 2015. години Издавач Место издавача

Læs mere

Данас на Позорју. 58. СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ уторак, 28. мај

Данас на Позорју. 58. СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ  уторак, 28. мај Данас на Позорју 10.00 15.00 часова / Мултимедијална сала, Академија уметности Позорје младих Радионица Метод Михаила Чехова: Стварање лика помоћу психолошког геста и других креативних техника, Скот Филдинг

Læs mere

Лепота жене у девет сцена» страна 12 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. ФЕБРУАРА ПУНО (КО) ОКО

Лепота жене у девет сцена» страна 12 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. ФЕБРУАРА ПУНО (КО) ОКО Васпитно-образовна установа за пример» страна 7 Лепота жене у девет сцена» страна 12 Број 4647, година CXLVI У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. ФЕБРУАРА 2016. цена 40 динара ПУНО (КО) ОКО Страначке активности Побољшати

Læs mere

У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 4. ЈУНA 2015.

У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 4. ЈУНA 2015. Мушкарац скочио под воз» страна 10 О холокаусту, двојезичности, исповедању и смрти» страна 13 Број 4612, година CXLVII У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 4. ЈУНA 2015. цена 40 динара ВРТИЋУ НА РАСТАНКУ У ОВОМ БРОЈУ,

Læs mere

КЛИНИЧКА ФАРМАЦИЈА 2 ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈE ФАРМАЦИЈЕ ЧЕТВРТА ГОДИНА СТУДИЈА

КЛИНИЧКА ФАРМАЦИЈА 2 ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈE ФАРМАЦИЈЕ ЧЕТВРТА ГОДИНА СТУДИЈА КЛИНИЧКА ФАРМАЦИЈА 2 ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈE ФАРМАЦИЈЕ ЧЕТРТА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2016/2017 Предмет: КЛИНИЧКА ФАРМАЦИЈА 2 Предмет се вреднује са 6 ЕСПБ. Недељно има 4 часа активне наставе (2

Læs mere

ЛОКАЦИЈА. Српска кућа фудбала у Старој Пазови

ЛОКАЦИЈА. Српска кућа фудбала у Старој Пазови Година XLIX Сремска Митровица Среда 4. март 2009. Број 2506 Цена 40 динара у овом броју: Дебели Сремци не треба да брину за вишак килограма страна 2. ЛОКАЦИЈА Платичево: Сремци праве роботе страна 3. За

Læs mere

Проналазак балона на топли ваздух

Проналазак балона на топли ваздух Проналазак балона на топли ваздух Поред брзине и једноставног функционисања без мотора, дакле и без буке, балони типа монголфје фасцинирају и својом мистеријом, јер намеће се питање како се чун окачен

Læs mere

ЛИСТ ЈАВНОГ КОМУНАЛНОГ ПРЕДУЗЕЋА ПАРКИНГ СЕРВИС НОВИ САД. Паркинг. Септембар Број 16.

ЛИСТ ЈАВНОГ КОМУНАЛНОГ ПРЕДУЗЕЋА ПАРКИНГ СЕРВИС НОВИ САД. Паркинг. Септембар Број 16. Септембар 2013. Број 16 интервју интервју РЕЧ УРЕДНИКА РЕЧ УРЕДНИКА Овај, шеснаести, број НС-а отварамо интервјуом са нашим директором Миланом Костићем, који нам у разговору износи тренутно стање у Предузећу

Læs mere

AТРАКЦИЈА. Чудесна животиња балкански магарац. Срећни првомајски празници

AТРАКЦИЈА. Чудесна животиња балкански магарац. Срећни првомајски празници Година XLIX Сремска Митровица Среда 29. април 2009. Број 2514 Цена 40 динара у овом броју: Почетак сарадње Сименса и Општине Инђија: Енергетска ефикасност и заштита животне средине страна 2. AТРАКЦИЈА

Læs mere

IV. 5. Субверзивни појам Речника технологије Видикa и Студента

IV. 5. Субверзивни појам Речника технологије Видикa и Студента Зоран Петровић Пироћанац NOMENCLATURA SERBICA И РЕЧНИК ТЕХНОЛОГИЈЕ * IV. 5. Субверзивни појам Речника технологије Видикa и Студента Српској јавности, нарочито најмлађим генерацијама, готово је непозната

Læs mere

Веће научних области правно-економских наука (Назив већа научних области коме се захтев упућује)

Веће научних области правно-економских наука (Назив већа научних области коме се захтев упућује) Образац 1 ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ Број захтева: Датум: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Веће научних области правно-економских наука (Назив већа научних области коме се захтев упућује) ПРЕДЛОГ ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ ДОЦЕНТА (члан

Læs mere

ГЛАВА XVI ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО

ГЛАВА XVI ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО ГЛАВА XVI ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО 558 ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО љевља су некада била град заната и трговине, Ппоготово у средњем и новом вијеку. Зато су овдје врло честа презимена - Ковачевићи,

Læs mere

Издање 2 (Јули 2008)

Издање 2 (Јули 2008) ЕТИКА И РАДНИ ПОСТУПЦИ ЗА РАДИО АМАТЕРЕ Издање 2 (Јули 2008) John Devoldere, ON4UN i Mark Demeuleneere, ON4WW Превод и обрада на српски језик: Др Хране Милошевић, YT1AD (YT5A) Драган Аћимовић, YT3W Етика

Læs mere

У Л И Ц А. Сремскомитровачка Улица Краља Петра Првог у најужем. Италијани граде комерцијално -туристички центар у Пећинцима

У Л И Ц А. Сремскомитровачка Улица Краља Петра Првог у најужем. Италијани граде комерцијално -туристички центар у Пећинцима Година XLIX Сремска Митровица Среда 3. јун 2009. Број 2519 Цена 40 динара у овом броју: Италијани граде комерцијално -туристички центар у Пећинцима странa 2. У Л И Ц А Скица за портрет: др Срђан Козлина,

Læs mere

П Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1. Број решења НБС о одузимању дозволе. Г. бр

П Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1. Број решења НБС о одузимању дозволе. Г. бр НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Сектор за надзор над обављањем делатности осигурања, 18. октобар 2017. године П Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1 ДРУШТВА ЗА ПОСРЕДОВАЊЕ У

Læs mere

Божидар Трифунов Митровић, доктор правних наука руководилац катедре Међународног, словенског и еколошког права универзитета «Академија МНЕПУ», Москва

Божидар Трифунов Митровић, доктор правних наука руководилац катедре Међународног, словенског и еколошког права универзитета «Академија МНЕПУ», Москва Божидар Трифунов Митровић, доктор правних наука руководилац катедре Међународног, словенског и еколошког права универзитета «Академија МНЕПУ», Москва ДВЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ У ЕВРОПИ Овим текстом разочараћу многе,

Læs mere

ДРУГИ РАЗРЕД БРОЈЕВИ до 100 1. Упиши бројеве који недостају. 1 2 5 7 8 12 15 18 20 5 10 25 40 65 90 100 90 60 30 2. Упиши знак или = 7...3 19...17 14...9 27...28 19...16 12...14 50...50 71...75 49...50

Læs mere

Шотра у Черевићу. Редитељ Здравко Шотра, после. Лаћарци чисте депонију од кубика

Шотра у Черевићу. Редитељ Здравко Шотра, после. Лаћарци чисте депонију од кубика Година XLIX Сремска Митровица Среда 29. јул 2009. Број 2527 Цена 40 динара у овом броју: Лаћарци чисте депонију од 30.000 кубика Скица за портрет: Драган Дроњак власник Атељеа Антре из Старе Пазове странa

Læs mere

ПРИКАЗ ТОКА ЧАСА Назив школе: Наставник: Наставни предмет: Разред: Наставна тема: Редни број теме: Наставна јединица:

ПРИКАЗ ТОКА ЧАСА Назив школе: Наставник: Наставни предмет: Разред: Наставна тема: Редни број теме: Наставна јединица: ПРИКАЗ ТОКА ЧАСА Назив школе: ОШ Вук Караџић Наставник: Мирјана Сандић и Биљана Јововић Наставни предмет: Географија Разред: Шести Наставна тема: Средња Европа Редни број теме: 5.7. Наставна јединица:

Læs mere

Др. Бранимир Малеш. О људским расама

Др. Бранимир Малеш. О људским расама Др. Бранимир Малеш О људским расама Београд 1936. год. Садржај: Антропологија Наука о човеку Циљеви антропологије Људске групе Морфолошке одлике Комплексија Телесна висина и телесне пропорције Глава и

Læs mere

Милош Црњански. Код Хипер бо ре ја ца

Милош Црњански. Код Хипер бо ре ја ца Милош Црњански Код Хипер бо ре ја ца II Naslov originala name delo Copyright Задужбина Милоша Црњанског, Београд Copyright овог издања 2015, ЛАГУНА Kupovinom knjige sa FSC oznakom pomažete razvoj projekta

Læs mere

Листа индикација за коришћење продужене рехабилитације у стационарним здравственим установама за рехабилитацију (ЛИСТА ИНДИКАЦИЈА)

Листа индикација за коришћење продужене рехабилитације у стационарним здравственим установама за рехабилитацију (ЛИСТА ИНДИКАЦИЈА) Листа индикација за коришћење у стационарним здравственим установама за рехабилитацију (ЛИСТА ИНДИКАЦИЈА) 1.НЕУРОЛОШКА ОБОЉЕЊА Обнова 1.1. Encephalomyelitis disseminata acuta (EDSS скор од 4 до 8) G04.4

Læs mere

НАЦ ИОНАЛНА БЕЗБЕД НОСТ

НАЦ ИОНАЛНА БЕЗБЕД НОСТ НАЦ ИОНАЛНА БЕЗБЕД НОСТ Б УДК: 327.56::351.88]: 811.163.41'373.612 У СЕМАНТИЧКО-ЛЕКСИКОГРАФСКИ АСПЕКТИ ПОЈМА БЕЗБЕДНОСТИ Предраг Илић Универзитет Синергија, Правни факултет, Бијељина раду је настојано

Læs mere

Inštitut za novejšo zgodovino, SISTORY Zgodovina Slovenije, <http://www.sistory.si/index.php> (5. XII 2010).

Inštitut za novejšo zgodovino, SISTORY Zgodovina Slovenije, <http://www.sistory.si/index.php> (5. XII 2010). Слободан Мандић, историчар Историјски архив Београда Прикази сајтова (Web адресар) X Inštitut za novejšo zgodovino, SISTORY Zgodovina Slovenije, (5. XII 2010). Портал

Læs mere

РасСија (КолоВенија) НАЈСТАРИЈА ЦИВИЛИЗАЦИЈА И СРПСКИ ЧУДОТВОРЦИ

РасСија (КолоВенија) НАЈСТАРИЈА ЦИВИЛИЗАЦИЈА И СРПСКИ ЧУДОТВОРЦИ Божидар Трифунов Митровић доктор правних наука РасСија (КолоВенија) НАЈСТАРИЈА ЦИВИЛИЗАЦИЈА И СРПСКИ ЧУДОТВОРЦИ Пешић и синови А Λ Архимедес КолоВенија 2006. УДК [94+34](367/368)+34(37)+811.16+811.342.1

Læs mere

ВЕЛИКО ГРАДИЛИШТЕ. Министар за инфраструктуру у Влади Републике Србије. Наша тема: Срем у светлу светске економске кризе

ВЕЛИКО ГРАДИЛИШТЕ. Министар за инфраструктуру у Влади Републике Србије. Наша тема: Срем у светлу светске економске кризе Година XLIX Сремска Митровица Среда 28. јануар 2009. Број 2501 Цена 30 динара у овом броју: Наша тема: Срем у светлу светске економске кризе стране 16-20. ВЕЛИКО ГРАДИЛИШТЕ Муке Сремаца са аутобуским превозом

Læs mere

ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ ДИПЛОМСКОГ (MASTER) РАДА ЗА ОДБРАНУ

ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ ДИПЛОМСКОГ (MASTER) РАДА ЗА ОДБРАНУ Образац 3 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ Кнеза Вишеслава 1, Београд ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ ДИПЛОМСКОГ (MASTER) РАДА ЗА ОДБРАНУ I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум именовања (избора) комисије: 30.03.2017.г

Læs mere

ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ ПРЕДМЕТ ЛАКАТОШ И ДРУГИ ПРОТИВ СРБИЈЕ. (Представка број 3363/08) ПРЕСУДА СТРАЗБУР. 7. јануар године

ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ ПРЕДМЕТ ЛАКАТОШ И ДРУГИ ПРОТИВ СРБИЈЕ. (Представка број 3363/08) ПРЕСУДА СТРАЗБУР. 7. јануар године ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ ПРЕДМЕТ ЛАКАТОШ И ДРУГИ ПРОТИВ СРБИЈЕ (Представка број 3363/08) ПРЕСУДА СТРАЗБУР 7. јануар 2014. године Ова пресуда ће постати правоснажна у околностима утврђеним у члану 44. став 2. Конвенције.

Læs mere

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ. ИСТОРИЈА МЕДИЦИНЕ Збирка тест питања

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ. ИСТОРИЈА МЕДИЦИНЕ Збирка тест питања УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ ИСТОРИЈА МЕДИЦИНЕ Збирка тест питања КРАГУЈЕВАЦ, 2004 ИСТОРИЈА МЕДИЦИНЕ Аутор: Проф. др Часлав Милић РЕЦЕНЗЕНТИ: 1. Проф. др Мирољуб Јовановић 2. проф. др Слободан

Læs mere

Петак, 2. март БЕОГРАД

Петак, 2. март БЕОГРАД СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ" излази у издању на српскохрватски односно хрватскосрпски словеначком. макелонском. албанском и мађарском језику Огласи по тарифи Жиро- -рачун код Службе друштвеног књиговодства 60802-603-1125

Læs mere

ПРАВИЛНИК О МЕДИЦИНСКОЈ РЕХАБИЛИТАЦИЈИ У СТАЦИОНАРНИМ ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА СПЕЦИЈАЛИЗОВАНИМ ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ

ПРАВИЛНИК О МЕДИЦИНСКОЈ РЕХАБИЛИТАЦИЈИ У СТАЦИОНАРНИМ ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА СПЕЦИЈАЛИЗОВАНИМ ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ ПРАВИЛНИК О МЕДИЦИНСКОЈ РЕХАБИЛИТАЦИЈИ У СТАЦИОНАРНИМ ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА СПЕЦИЈАЛИЗОВАНИМ ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ ("Службени гласник РС", бр. 47/2008, 69/2008, 81/2010,103/2010, 15/2011 и 48/2012.) Опште

Læs mere

К Њ И Г А. У сремским општинама нема много прекобројних. Ко су најбољи војвођански винари. Фармери са сертификатом

К Њ И Г А. У сремским општинама нема много прекобројних. Ко су најбољи војвођански винари. Фармери са сертификатом Година XLIX Сремска Митровица Среда 1. април 2009. Број 2510 Цена 40 динара у овом броју: У сремским општинама нема много прекобројних К Њ И Г А страна 3. Ко су најбољи војвођански винари страна 3. Фармери

Læs mere

Летопис 2016/ Секција за спорт орагнизовала је већ традиционални турнир у малом фудбалу.

Летопис 2016/ Секција за спорт орагнизовала је већ традиционални турнир у малом фудбалу. Летопис 2016/ 2017. Током јунског и августовског уписног рока у Дом је уписан 341 ученик. У Дому бораве ученици сва четири разреда свих средњих школа у Крагујевцу. Септембар- Септембар је месец интензивне

Læs mere

Правилник о медицинској рехабилитацији у стационарним здравственим установама специјализованим за рехабилитацију

Правилник о медицинској рехабилитацији у стационарним здравственим установама специјализованим за рехабилитацију Правилник о медицинској рехабилитацији у стационарним здравственим установама специјализованим за рехабилитацију (ИНТЕРНО ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ) Опште одредбе Члан 1. Овим правилником утврђују се врсте индикација,

Læs mere

Тема: Предшколски програм у Републици Српској као чинилац учења и развоја дјеце Кандидат: Мр Наташа Цвијановић

Тема: Предшколски програм у Републици Српској као чинилац учења и развоја дјеце Кандидат: Мр Наташа Цвијановић УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 10 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ, КАНДИДАТА И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Тема: Предшколски програм у Републици Српској као чинилац

Læs mere

ДУХОВНИ ЖИВОТ У ВАРВАРИНУ ДО ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

ДУХОВНИ ЖИВОТ У ВАРВАРИНУ ДО ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА мр Небојша Ђокић, Београд ДУХОВНИ ЖИВОТ У ВАРВАРИНУ ДО ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА Варварин, најзначајније насеље у Темнићу, налази се на левој обали Велике Мораве, непосредно на ушћу Каленићке реке. Смештен је

Læs mere

Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање. Теорија одлучивања. Вишеатрибутивно одлучивање и Вишекритеријумска анализа

Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање. Теорија одлучивања. Вишеатрибутивно одлучивање и Вишекритеријумска анализа Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање Теорија одлучивања Вишеатрибутивно одлучивање и Вишекритеријумска анализа 1 Садржај Методе Вишеатрибутивног одлучивања (ВАО) и вишекритеријумске

Læs mere

РАЗРЕДНЕ ДИСЦИПЛИНЕ. Александар Тадић НАСТАВНИЧКИ МОДЕЛИ И СТРАТЕГИЈЕ РАЗРЕДНЕ ДИСЦИПЛИНЕ. Александар Тадић ЕДИЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ

РАЗРЕДНЕ ДИСЦИПЛИНЕ. Александар Тадић НАСТАВНИЧКИ МОДЕЛИ И СТРАТЕГИЈЕ РАЗРЕДНЕ ДИСЦИПЛИНЕ. Александар Тадић ЕДИЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ Александар Тадић НАСТАВНИЧКИ МОДЕЛИ И СТРАТЕГИЈЕ РАЗРЕДНЕ ДИСЦИПЛИНЕ ЕДИЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ Александар Тадић НАСТАВНИЧКИ МОДЕЛИ И СТРАТЕГИЈЕ РАЗРЕДНЕ ДИСЦИПЛИНЕ АЛЕКСАНДАР (СВЕТОМИР) ТАДИЋ је рођен 1981.

Læs mere

Миленко Стојичић* Претходно саопштење UDK 929:94PRINCIPG. doi /POL S. ГАВРИЛО, ЈЕДНИНА МНОЖИНЕ (Ревизија, визија и илузија)

Миленко Стојичић* Претходно саопштење UDK 929:94PRINCIPG. doi /POL S. ГАВРИЛО, ЈЕДНИНА МНОЖИНЕ (Ревизија, визија и илузија) Миленко Стојичић* Претходно саопштење UDK 929:94PRINCIPG. doi 10.7251/POL1407147S ГАВРИЛО, ЈЕДНИНА МНОЖИНЕ (Ревизија, визија и илузија) 1. Портрет Гаврила Принципа ришу и лијепе ријечи разбокорене у кичице

Læs mere

С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. Ус т а в н и суд. М и н и с т а р с т в а. Ло ка л н а с а моу п р а в а. Београд, 6. јануар 2014.

С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. Ус т а в н и суд. М и н и с т а р с т в а. Ло ка л н а с а моу п р а в а. Београд, 6. јануар 2014. ISSN 0353-8389 COBISS.SR-ID 17264898 Београд, 6. јануар 2014. Година LXX број 1 Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36.147 динара С А Д Р Ж А Ј В л а д а Одлука o из ме на ма Од лу ке о обра

Læs mere

КОМЕДИОГРАФ АНТУН ФЕРДИНАНД ПУТИЦА И ЊЕГОВ ПИР ОД ДЈЕЦЕ

КОМЕДИОГРАФ АНТУН ФЕРДИНАНД ПУТИЦА И ЊЕГОВ ПИР ОД ДЈЕЦЕ УДК 821.163.41.09 22 Putica A. F. КОМЕДИОГРАФ АНТУН ФЕРДИНАНД ПУТИЦА И ЊЕГОВ ПИР ОД ДЈЕЦЕ У раду се разматрају живот и књижевно дело једног од последњих комедиографа, свештеника и дидактичког писца Антуна

Læs mere

Copyright Дејан Лучић, 1994 Copyright 2011 за ово издање, ЛАГУНА

Copyright Дејан Лучић, 1994 Copyright 2011 за ово издање, ЛАГУНА 4 5 Copyright Дејан Лучић, 1994 Copyright 2011 за ово издање, ЛАГУНА Ре це зен ти Фре де рик Ештон Дра гош Ка ла јић Да је Дејан Лучић амерички pисац њеgов роман Владари из сенке би pосtао, tренуtачно,

Læs mere

ВРТ ТВИ ТЕР ПРО ЗА КАО ЕХО УСМЕ НОГ ПРИ ПО ВЕ ДА ЊА. Бранислав Живановић

ВРТ ТВИ ТЕР ПРО ЗА КАО ЕХО УСМЕ НОГ ПРИ ПО ВЕ ДА ЊА. Бранислав Живановић ВРТ Бранислав Живановић ТВИ ТЕР ПРО ЗА КАО ЕХО УСМЕ НОГ ПРИ ПО ВЕ ДА ЊА Шта је тви тер (од енг. twe et цвр кут) ако не рад го вор ног ор га на, вер бал на ар тикулација и облик комуникације? Уосталом,

Læs mere

Свети Патрикије Ирски

Свети Патрикије Ирски УДК: 27-475"03/04" Посланица Коротику * EPISTOLA AD COROTICUM Свети Патрикије Ирски I. Patricius peccator, indoctus scilicet, Hiberione constitutum episcopum me esse fateor. Certissime reor, a Deo accepi

Læs mere

XVI БАРОК. Тридентски концил и барокна уметност:

XVI БАРОК. Тридентски концил и барокна уметност: XVI БАРОК Барок или бароко (према португалском изразу pérola barroca перла, камен неправилног облика) је уметнички правац који је доминирао у Европи у периоду 1600-1750. године. Сходно пореклу свог назива,

Læs mere

ПРИРОДНИ РЕСУРСИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ СТАЊЕ И БЛИСКА БУДУЋНОСТ

ПРИРОДНИ РЕСУРСИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ СТАЊЕ И БЛИСКА БУДУЋНОСТ Природни ресурси Косова и Метохије стање и блиска будућност 353 ПРИРОДНИ РЕСУРСИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ СТАЊЕ И БЛИСКА БУДУЋНОСТ СТЕВАН КАРАМАТА, ДРАГАНА ЖИВОТИЋ, РАДЕ ЈЕЛЕНКОВИЋ, МИЛАН БУРСАЋ Апстракт: Као

Læs mere

СВЕЧАНО УРУЧЕЊЕ НАГРАДА У МАТИЦИ СРПСКОЈ

СВЕЧАНО УРУЧЕЊЕ НАГРАДА У МАТИЦИ СРПСКОЈ број 30 април 2011 www.maticasrpska.org.rs тел. 021/420-199 СВЕЧАНО УРУЧЕЊЕ НАГРАДА У МАТИЦИ СРПСКОЈ Пупинова награда Матице српске Награда Фонда капетана Мише Анастасијевића ЧЕТВРТИ МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ

Læs mere

АНАЛИЗА ЕПИДЕМИОЛОШКЕ СИТУАЦИЈЕ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ У ОПШТИНИ БАЧКИ ПЕТРОВАЦ У ГОДИНИ I ИНЦИДЕНЦИЈА И МОРТАЛИТЕТ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ

АНАЛИЗА ЕПИДЕМИОЛОШКЕ СИТУАЦИЈЕ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ У ОПШТИНИ БАЧКИ ПЕТРОВАЦ У ГОДИНИ I ИНЦИДЕНЦИЈА И МОРТАЛИТЕТ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ Република Србија Аутономна Покрајина Војводина ИНСТИТУТ ЗА ЗАШТИТУ ЗДРАВЉА НОВИ САД Футошка 121, 21000 Нови Сад Централа: (021) 422-255 Директор: (021) 6622-784 Факс: (021) 6613-989 E-mail: izzz@eunet.yu

Læs mere

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ НАБАВКА ДОБАРА КОЖНЕ ТУБЕ ЗА ДИПЛОМЕ ЗА ПОТРЕБЕ ФАКУЛТЕТА МЕДИЦИНСКИХ НАУКА

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ НАБАВКА ДОБАРА КОЖНЕ ТУБЕ ЗА ДИПЛОМЕ ЗА ПОТРЕБЕ ФАКУЛТЕТА МЕДИЦИНСКИХ НАУКА Број:03-12428 Датум: 26.10.2016. године КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ НАБАВКА ДОБАРА КОЖНЕ ТУБЕ ЗА ДИПЛОМЕ ЗА ПОТРЕБЕ ФАКУЛТЕТА МЕДИЦИНСКИХ НАУКА ЈАВНА НАБАВКА бр. 19-2016 Објављено

Læs mere

Ко је најјача карика у здравству» страна 8 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. MAJA 2017.

Ко је најјача карика у здравству» страна 8 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. MAJA 2017. ОСНИВАЧ ЈОВАН ПАВЛОВИЋ Тошић и Шушњар путују за Индонезију» страна 7 Ко је најјача карика у здравству» страна 8 ВЛАСНИК Број 4711, година CXLIX У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. MAJA 2017. цена 40 динара УРАНАК Друштво

Læs mere

Предмет: Примена Споразума о слободној трговини са државама ЕФТА у трговинским односима између Републике Србије и Исланда

Предмет: Примена Споразума о слободној трговини са државама ЕФТА у трговинским односима између Републике Србије и Исланда Предмет: Примена Споразума о слободној трговини са државама ЕФТА у трговинским односима између Републике Србије и Исланда Чланом 44. Споразума о слободној трговини између Републике Србије и држава ЕФТА

Læs mere

X + Y = ПЕ СМА ИЛИ МО ЈЕ ОСЕ ЋА ЊЕ СВЕ ТА. 1 У К У Т И Ј И РЕ Н Е СА Н СЕ М И РО ЉУ БА

X + Y = ПЕ СМА ИЛИ МО ЈЕ ОСЕ ЋА ЊЕ СВЕ ТА. 1 У К У Т И Ј И РЕ Н Е СА Н СЕ М И РО ЉУ БА Е С Е Ј И Ј Е Л Е Н А М А РИ Ћ Е ВИ Ћ X + Y = ПЕ СМА ИЛИ МО ЈЕ ОСЕ ЋА ЊЕ СВЕ ТА. 1 У К У Т И Ј И РЕ Н Е СА Н СЕ М И РО ЉУ БА ТО ДО РО ВИ Ћ А 2 Па н д о р и н а к у т и ја М и р о љуб а Тод о р о в и ћ

Læs mere

МО РАЛ НИ КР СТА ШКИ ПО ХОД ДР ЖА ВЕ НА СП А ВА ЋУ СО БУ: П РЕ К Р Ш А Ј П РО СТ И Т У Ц И Ј Е У НО ВОМ Зо Ј РМ

МО РАЛ НИ КР СТА ШКИ ПО ХОД ДР ЖА ВЕ НА СП А ВА ЋУ СО БУ: П РЕ К Р Ш А Ј П РО СТ И Т У Ц И Ј Е У НО ВОМ Зо Ј РМ Ори ги нал ни на уч ни рад 343.544:17 doi:10.5937/zrpfns50-12182 Др Бра ни слав Р. Ри сти во је вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду B. Ri st i v o

Læs mere

ТРГОВАЧКА ШКОЛА. Хиландарска бр.1. Београд КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА НАБАВКА ДОБАРА - ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ ЈАВНА НАБАКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ. Бр.

ТРГОВАЧКА ШКОЛА. Хиландарска бр.1. Београд КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА НАБАВКА ДОБАРА - ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ ЈАВНА НАБАКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ. Бр. ТРГОВАЧКА ШКОЛА Хиландарска бр.1 Београд КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА НАБАВКА ДОБАРА - ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ ЈАВНА НАБАКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ Бр. 1/2016 Београд, јануар 2016. године Page 1 of 46 На основу чл. 39.

Læs mere

Електронске изложбе Библиотеке Матице српске

Електронске изложбе Библиотеке Матице српске Електронске изложбе Библиотеке Матице српске Библиотека Матице српске Библиотека Матице Српске приредила је 178 изложби у витринама. Од јануара 2011. године изложбе се презентују у електронском облику,

Læs mere

Стратегија ДЕ. Др Дејан Тошић, ванр. професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду

Стратегија ДЕ. Др Дејан Тошић, ванр. професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду Стратегија ДЕ Др Дејан Тошић, ванр. професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду Преглед излагања Основни појмови Основне невидљиве вредности Модели Одакле почети CRM, SCM, ERP Уместо закључка:

Læs mere

Српски богослови на школовању у Русији у другој половини 19. века према оцени руског царског дипломате 1

Српски богослови на школовању у Русији у другој половини 19. века према оцени руског царског дипломате 1 БАШТИНЕ HERITAGES МА Радован Пилиповић, архивиста Архив Српске православне цркве Београд Српски богослови на школовању у Русији у другој половини 19. века према оцени руског царског дипломате 1 Б. После

Læs mere

1. КОНТРОЛНА ВЕЖБА. A a E R u B j L L M M. Овде напиши своје име и презиме:

1. КОНТРОЛНА ВЕЖБА. A a E R u B j L L M M. Овде напиши своје име и презиме: 1 УВОД Контролне вежбе из српског језика за први разред намењене су провери знања и вештина у областима језик, писање и читање с разумевањем. Задаци у контролним вежбама усклађени су с наставним планом

Læs mere

На основу члана 142. Статута Правног факултета у Нишу, Наставно-научно веће на деветој седници од године, донело је

На основу члана 142. Статута Правног факултета у Нишу, Наставно-научно веће на деветој седници од године, донело је Република Србија Универзитет у Нишу ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ Број:01-2174/4-2009 18.06.2009. године На основу члана 142. Статута Правног факултета у Нишу, Наставно-научно веће на деветој седници од 18.06.2009.

Læs mere

МИСИЈА ХЕРМАНА НОЈБАХЕРА У СРБИЈИ ГОДИНЕ НЕМАЧКО ТРАГАЊЕ ЗА ВОЈНО-ПОЛИТИЧКИМ РЕШЕЊИМА НА БАЛКАНУ

МИСИЈА ХЕРМАНА НОЈБАХЕРА У СРБИЈИ ГОДИНЕ НЕМАЧКО ТРАГАЊЕ ЗА ВОЈНО-ПОЛИТИЧКИМ РЕШЕЊИМА НА БАЛКАНУ УДК: 94(=163.41) "1943/1944" ; 94(497.11) "1943/1944" ; 327(497)"1943/1944" МИСИЈА ХЕРМАНА НОЈБАХЕРА У СРБИЈИ 1943. ГОДИНЕ НЕМАЧКО ТРАГАЊЕ ЗА ВОЈНО-ПОЛИТИЧКИМ РЕШЕЊИМА НА БАЛКАНУ Б Мирјана Зорић * Универзитет

Læs mere

С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. Београд, 31. децембар Година LXX број 147. Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36.

С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. Београд, 31. децембар Година LXX број 147. Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36. ISSN 0353-8389 COBISS.SR-ID 17264898 Београд, 31. децембар 2014. Година LXX број 147 Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36.147 динара С А Д Р Ж А Ј В л а д а Уредба о из ме на ма и до пу

Læs mere

Ономасиолошки и граматички прилози

Ономасиолошки и граматички прилози BIBLIOTEKA VOJVODJANSKOG MUZEJA V.S. 114 Будимир Милан Ономасиолошки и граматички прилози 1. bēsu. ''δαικων''. 2. duchori ''Putorius foetidus''. 3. korva. 4. nevēsta. САДРЖАЈ 1. bēsu. ''δαικων δαικων''.

Læs mere

СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕД! 528. УКАЗ ЗАКОН. Петак, 12. јул БЕОГРАД

СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕД! 528. УКАЗ ЗАКОН. Петак, 12. јул БЕОГРАД СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕД! СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ" излази у издању на српскохрватском, односно хрватскосрпском, словеначко!^, македонском, албанском и мађарском језику. - Огласи по тарифи. - Жиро-рачун код Службе

Læs mere

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА Страна 1 од 26 Београд, Чика Љубина 18-20 КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА за јавну набавку пића, кафе и сродних производа у поступку јавне набавке мале вредности број 2/2016 Београд, март 2016. године Страна 2

Læs mere

Омиљена књига. малих радозналаца. Сабин Бокадор

Омиљена књига. малих радозналаца. Сабин Бокадор Реци ми! Који је најстарији музички инструмент? Омиљена књига малих радозналаца Сабин Бокадор Када су људи први пут ходали по Месецу? Наслов оригинала: Sabine Boccador Dis-moi! Sciences et inventions!

Læs mere

ПРАВИЛНИК О МЕДИЦИНСКОЈ РЕХАБИЛИТАЦИЈИ У СТАЦИОНАРНИМ ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА СПЕЦИЈАЛИЗОВАНИМ ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ. Опште одредбе. Члан 1.

ПРАВИЛНИК О МЕДИЦИНСКОЈ РЕХАБИЛИТАЦИЈИ У СТАЦИОНАРНИМ ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА СПЕЦИЈАЛИЗОВАНИМ ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ. Опште одредбе. Члан 1. На основу члана 42. став 9. и члана 221. став 1. тачка 1) Закона о здравственом осигурању ( Службени гласник РС, бр. 107/05 и 109/05 испрaвка) Управни одбор Републичког завода за здравствено осигурање

Læs mere

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК ЈУ Службени гласник Републике Српске,, Вељка Млађеновића бб Телефон/факс: (051) 456-331, 456-341 E-mail: sgrs.redakcija@slglasnik.org sgrs.oglasi@slglasnik.org sgrs.finansije@slglasnik.org

Læs mere

ИНФОРМАТОР 2008/2009.

ИНФОРМАТОР 2008/2009. УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ ИНФОРМАТОР 2008/2009. Крагујевац, 2008. ИЗДАВАЧ Правни факултет Јована Цвијића 1 Крагујевац тел. 034/306 505, 306 500 www.jura.kg.ac.yu wap.jura.kg.ac.yu faculty@jura.kg.ac.yu

Læs mere

МА ТЕ МА ТИЧ КА ПИ СМЕ НОСТ

МА ТЕ МА ТИЧ КА ПИ СМЕ НОСТ Република Србија Ми ни стар ство про све те За вод за вред но ва ње ква ли те та обра зо ва ња и вас пи та ња Ин сти тут за пси хо ло ги ју Фи ло зоф ског фа кул те та Универзитета у Бе о гра ду МА ТЕ

Læs mere

ЗАКОН ЗА ПРЕКРШОЦИТЕ ПРОТИВ ЈАВНИОТ РЕД И МИР

ЗАКОН ЗА ПРЕКРШОЦИТЕ ПРОТИВ ЈАВНИОТ РЕД И МИР ЗАКОН ЗА ПРЕКРШОЦИТЕ ПРОТИВ ЈАВНИОТ РЕД И МИР (Објавено во Сл. Весник на РМ, бр.66 од 31.05.2007 година) I. ОПШТИ ОДРЕДБИ Член 1 Со овој закон се утврдуваат прекршоците против јавниот ред и мир, прекршочните

Læs mere

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОДЛУКУ ОДЛУКУ. Језик српског народа. Уторак, 18. новембар 2014.

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОДЛУКУ ОДЛУКУ.  Језик српског народа. Уторак, 18. новембар 2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК ЈУ Службени гласник Републике Српске, Бања Лука, Вељка Млађеновића бб Телефон/факс: (051) 456-331, 456-341 E-mail: sgrs.redakcija@slglasnik.org sgrs.oglasi@slglasnik.org sgrs.finansije@slglasnik.org

Læs mere

Звезда падалица на Миси» страна 30 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 21. АПРИЛА 2017.

Звезда падалица на Миси» страна 30 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 21. АПРИЛА 2017. Ало, зна се како се овце чувају!» страна 6 Звезда падалица на Миси» страна 30 Број 4709, година CXLIX У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 21. АПРИЛА 2017. цена 40 динара БА ХРЕ ИН ПОД ТОЧ КО ВИ МА НА ШЕГ СУ ГРА ЂА НИ

Læs mere

w w w. d e re t a. r s

w w w. d e re t a. r s www.dereta.rs Библиотека ПОСЕБНА ИЗДАЊА Уредник издања Александар Шурбатовић Copyright oвог издања Дерета Станислав Краков Путописи Приредио Мирко Демић ДЕРЕТА 2017. Београд УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА Животни

Læs mere

Указ о проглашењу Закона о потврђивању Конвенције о међународном промету угрожених врста дивље фауне и флоре

Указ о проглашењу Закона о потврђивању Конвенције о међународном промету угрожених врста дивље фауне и флоре На основу члана 96. тачка 2) Устава Савезне Републике Југославије, доносим Указ о проглашењу Закона о потврђивању Конвенције о међународном промету угрожених врста дивље фауне и флоре Проглашава се Закон

Læs mere

ОБЈ ЕК Т И ВИ ЗО ВА ЊЕ МО РА Л Н Е Ш Т Е Т Е

ОБЈ ЕК Т И ВИ ЗО ВА ЊЕ МО РА Л Н Е Ш Т Е Т Е UDC 342.721(497.11) UDC 340.13(497.11) DOI: 10.2298/ZMSDN1552487K ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ОБЈ ЕК Т И ВИ ЗО ВА ЊЕ МО РА Л Н Е Ш Т Е Т Е М А РИ ЈА К А РА Н И К И Ћ М И РИ Ћ Ун и в е р з и т е т у Б е о г р

Læs mere

Два тима једна победа» страна 34 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 27. ЈАНУАРА 2017.

Два тима једна победа» страна 34 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 27. ЈАНУАРА 2017. Представили први албум» страна 13 Два тима једна победа» страна 34 Број 4697, година CXLVIII У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 27. ЈАНУАРА 2017. цена 40 динара ЈОШ ЈЕДАН СКУП ШАМПИОНА ГРАД СПОРТА Политика Тактика неоткривања

Læs mere

ЗАКОН о заштити становништва од заразних болести ( Службени гласник РС, бр. 125/04 и 36/15)

ЗАКОН о заштити становништва од заразних болести ( Службени гласник РС, бр. 125/04 и 36/15) ЗАКОН о заштити становништва од заразних болести ( Службени гласник РС, бр. 125/04 и 36/15) I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овим законом уређује се заштита становништва од заразних болести, одређују се заразне

Læs mere

На основу члана43. став 2. Закона о здрављу биља ( Службени гласник РС, број 41/09), Министар пољопривреде,шумарства и водопривреде доноси ПРАВИЛНИК

На основу члана43. став 2. Закона о здрављу биља ( Службени гласник РС, број 41/09), Министар пољопривреде,шумарства и водопривреде доноси ПРАВИЛНИК На основу члана43. став 2. Закона о здрављу биља ( Службени гласник РС, број 41/09), Министар пољопривреде,шумарства и водопривреде доноси ПРАВИЛНИК о мерама откривања, спречавања ширења и сузбијања штетног

Læs mere