Здравље у Србији године годишњи извештај о целокупном стању здравља народа и његове домаће стоке -

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Størrelse: px
Starte visningen fra side:

Download "Здравље у Србији године годишњи извештај о целокупном стању здравља народа и његове домаће стоке -"

Transkript

1 mr sci Гордана Лазаревић Универзитетска библиотека Светозар Марковић, Београд Драгана Михаиловић Универзитетска библиотека Светозар Марковић, Београд Здравље у Србији године годишњи извештај о целокупном стању здравља народа и његове домаће стоке - Читајући свеобухватне, детаљне и прецизне годишње извештаје о целокупном стању здравља народа и његове домаће стоке, које је као своју нарочиту дужност начелник санитета др Владан Ђорђевић прихватио и подносио Министру унутрашњих дела, незаобилазно се осврћемо и на стање које већ дуго влада у данашњој Србији у свим сферама, па утолико пре можемо да сагледамо сву величину и значај овог подухвата. Први годишњи извештај за годину објављен је у часопису Отаџбина године, следећа три за период од до године у часопису Народно здравље. А после године излазе само врло кратки седмодневни и десетодневни извештаји о здрављу људи и домаће стоке у Србији, који су и иначе паралелно објављивани са годишњим извештајима. И баш захваљујући мудрој одлуци др Владана Ђорђевића да се ови годишњи извештаји објављују у нашој периодици, исти су били приступачни, како онда, тако и данас широј јавности и избегли су судбину многих важних докумената, заувек изгубљених током наше бурне историје оставши тако сачувани и у фонду Универзитетске библиотеке «Светозар Марковић» у Београду. Др Владан Ђорђевић у уводном делу Првог годишњег извештаја о санитетским одношајима у држави објашњава:«навршила се година дана од како ми је поверена управа српског санитета, и ја сматрам за дужност да вам поднесем што је могуће тачнију слику народнога здравља у целој држави за ту годину (1879), а уједно да поднесем извешће о свему што је за ту годину предузимано, да би се унапредила санитетска струка у Србији. Да би се дошло до најтачнијих и најпоузданијих података о стању здравља у народу и на његовој домаћој стоци, ја сам одмах, чим сам примио дужност начелника, потражио од сталног лекарског одбора мишљење о томе: како треба да се регулишу извешћа која подносе окружни физикуси? На основу извешћа сталног лекарског одбора, формулисано је 73 питања, на која имају окружни физикуси да одговоре у својим годишњим рапортима. Та су питања наштампана и разаслата свима полицијским властима.» 1 Други извештај приредио је др Јован Д. Данић прикупљајући податке окружних физикуса из свих 22 округа у Србији. Они су савесно, педантно и са огромним ентузијазмом извештавали по свим унапред формулисаним питањима који су се директно или посредно односили на здравље људи и стоке, не либећи се да дају предлоге, оштре коментаре и критичке осврте на поједине проблеме у својим окрузима. Извештаје за годину слали су: за Варош Београд варошки лекар I класе др Ђорђе Клинковски 1 Отаџбина, Год. 2, књ. 5, св. 17/20 (1880), стр. 116

2 Алексиначки округ окружни лекар III класе др Ђорђе Димитријевић Београдски округ - окружни лекар V класе др Лазар К. Лазаревић Ваљевски округ - окружни лекар V класе др Љубомир Весовић Врањски округ - окружни лекар III класе др Фрања Копша Јагодински округ - окружни лекар IV класе др Казимир Станишевски Књажевачки округ - окружни лекар IV класе др Јован Пелнарж Крагујевачки округ - окружни лекар I класе др Леонард Лонткијевић Крајишки округ - окружни лекар II класе др Патриције Черни Крушевачки округ - окружни лекар V класе др Ђура Гаврић Нишки округ - окружни лекар IV класе др Антоније Зајичек Пиротски округ - окружни лекар IV класе др Јанко Сенкијевић Подрински округ - окружни лекар IV класе др Јосиф Светић Пожаревачки округ - окружни лекар II класе др Сава Димитријевић Руднички округ - окружни лекар V класе др Александар Богдановић Смедеревски округ - окружни лекар V класе др Васа Булић Топлички округ - окружни лекар III класе др Стеван Тренчини Ћупријски округ - окружни лекар IV класе др Ролуардо Далмијер Ужички округ - окружни лекар IV класе Милош Таназевић Црноречки округ - окружни лекар II класе др Стеван Мачај Чачански округ - окружни лекар V класе др Лазар Илић Шабачки округ - окружни лекар V класе Мијаило Спиридоновић 2 2 «Марљиво, стално и тихо су радили да се сунчевом светлошћу осветли све оно што је до тада мање више било у тами, мраку и незнању; да се уради оно што је неупутношћу и недовољним размишљањем остало неурађено и непостигнуто» 3 - то је и била намера ових извештаја. Из године у годину, у појединим сферама, најчешће у области санитетског надзора, ситуација је бивала, макар за нијансу боља. Компаративно истраживање стања народног здравља за период године у Србији, на основу сва четири годишња извештаја објављена у Отаџбини и Народном здрављу је у припреми. Други годишњи извештај о целокупном стању здравља народа и његове домаће стоке, који је санитетско одељење Министарства унутрашњих дела поднело г. Министру 4 Др Јован Д. Данић у уводном делу пише: Г. Министре, Чим је свршен посао око узакоњења санитетске реформе у Србији, и чим се доспело да се пропишу сва упутства за вршење санитетских закона, и сва правила која су се на основу закона имала претписати, санитетско одељење хита да изврши још једну своју дужност, а то је, да Вам поднесе г. Министре, што је могуће тачније извешће о целокупном стању здравља народа и његове стоке за прошлу, ту 2 Подаци о именима окружних лекара преузети из Календара са шематизмом Књажевства Србије за годину Легат Светозара М. Марковића / Гордана Лазаревић, Драгана Михаиловић. Београд : Универзитетска библиотека «Светозар Марковић», 2009., стр Милутину Гарашанину - прим. аут.

3 годину, молећи за извињење што се због горе поменутих хитнијих и врло замашних послова, није могло ту дужност раније извршити. Приступајући самом извешћу, (санитетско) одељење држи да ће бити најцелисходније ако се и овом годишњем извешћу, ради боље прегледности доста богате грађе, даде иста подела и групирање, којег се држало у свом првом годишњем извешћу (за ту годину), те ће тако говорити најпре о храни нашег народа и о њеном упливу на народно здравље, затим о јавним зградама и њиховим хигијенским одношајима, при чему ће се нарочита обратити пажња на стање наших школа, апсана и болница. Тек пошто се тако изложе хигијенски одношаји у којима наш народ живи, говориће се о болестима на људима које су се прошле године јављале, при чему ће се нарочито говорити о заразним болестима и о неким нарочито распрострањеним групама болести, о њиховим узроцима, о њиховом морталитету. За овим одељком говориће се о каламљењу крављих богиња године те и о резултатима те хигијенске мере, па онда о судским случајевима и карактеристици појединих повреда, о санитетској полицији, о надзору над проституцијом, над продајом отрова, над клањем стоке ; најзад говориће о стању здравља домаће стоке у прошлој години, о сточним заразама које су владале и колико је стоке од њих угинуло, о минералним водама и о кретању санитетског особља у прошлој години. Грађа за ово извешће скупљена је од окружних физикуса на основу нарочитих питања, која су у прошлогодишњем извешћу изложена. Групирање и уређивање те грађе у ово извешће извршио је хонорарни секретар санитетског одељења г. Др. Јован Д. Данић Извештај је, као што је др Данић у уводном делу већ написао, подељен на 10 одељака: I О храни 1. Чиме се храни наш народ У опште наш народ махом се храни биљном храном. Већином количина хране коју узима наш народ не стоји ни у каквој сугласици са трошењем материје у организму при телесним напрезањима...не може се одрећи да начин храњења народа зависи много од тога каква је година...несрећно убеђење да се ни један пост не сме ни по коју цену премрсити, увеличава знатно жалосну исхрану нашег народа. Тако физикус пиротски вели да се народ тога округа храни махом биљном храном, месо се једе само у оно време у које не падају никакви постови, па и у то време га једе само непуна половина становништва... у подринском округу једе народ воће преко сваке мере. За кртолу слабо маре... у извештајима физикуса ваљевског и топличког налазимо да се помиње у биљној храни и сочиво, што није случај у других округа... Др Јован Данић у закључку овог поглавља наводи: Дакле у свим вестима окружних физикуса чује се стара песма : храна је већином биљна, инаниција од поста, несугласност између хране и рада. Узрок оваковој, доста рђавој исхрани не може се никако објаснити, или само у изузетним случајевима немаштином, као што су то вољни многи од «поборника народа» да учине. Главна мана састоји се у томе што наш народ није нимало обавештен о непроменљивим природним законима да је удесна храна једини услов трајашног здравља и живота. Кад би свећеници мало више обавештавали свет како треба храну према добу године и према својим телесним напорима удесити а мало мање терали да мученички пости све обележене дане, онда би здравље народно стајало много боље. 3

4 2. Какво се месо највише троши, говеђе, свињско, јагњеће или јареће? Говеђина троши се једино у варошима, по селима једе свет највише овчетину и јагњетину. Свињећина троши се и по селима као и у вароши. 3. У које се доба године троши највише говеђине итд.? Физикус управе вароши Београда каже: Говеђина се трошила највише у јесен, свињско месо зими, јагњеће и овчије у пролеће и лето. Занимљив је одговор смедеревског физикуса: Смедерево, као главна тачка за извоз свиња, троши доста свињског меса. Свињарски трговци, вични сами одвајању бобичавих свиња, хтедоше своје болесне свиње на пијаци протуривати, услед чега је начелство наредило строг преглед и живих свиња и меса под строгом казном продавања бобичавог меса. 4. Има ли случајева пантљичаре? Ако има, која је, и од кога се меса добија? Може се рећи да сразмерно има доста пантљичаре у Србији. Има само 5 округа у којима лекари нису имали такве случајеве (Београдски, Ваљевски, Пожаревачки, Врањски и Топлички). Али у вароши Београду има пријављених 11 случајева, у Пироту 2, у Књажевцу 2... највише Т. solium 5. Има ли случајева, да су се људи, хранећи се болесним месом разболели од какве болести? Осим пантљичаре има још много сваковрсних болести које може човек добити једући болесно или покварено месо. Но на срећу у Србији су ови случајеви реткост, јер наш народ кад хоће да једе месо што не чини често он га једе добро и непокварено... Иначе није било ни у једном округу случајева разбољевања од храњења са болесним месом животињским. 6. Да ли се више троши пшенично брашно или кукурузно, или друго које? Опште је позната истина да се наш свет храни по варошима више са пшеничним брашном а на селу са кукурузним пројом. 7. Има ли пелагре? Само су у крушевачком округу била 2 случаја услед употребе рђавог кукурузног брашна... Иначе није се појављивала пелагра ни у једном округу. 8. Каквом се водом служе?...наш народ се највише служи изворском водом, па бунарском, па тек онда речном. У равницама скоро су свуда бунари...ко зна да је питање о здравој води једно од кардиналних захтева јавне хигијене, тај не може никако појмити како поједине општине разумевају своју дужност, кад као што видимо из већине извештаја, а нарочито код београдске општине ни најмању бригу не воде да њини становници добијају добру и здраву воду, коју природа тако обилато свуда пружа људскоме роду. 9. Појављују ли се болести услед рђаве воде? Уопште може се рећи да у нашем народу не игра вода велику улогу у етиологији разбољевања. Изузетак праве окрузи шабачки и нишки и варош Београд. 10. Која се алкохолска пића највише троше? Све што је казано лане у овом обзиру вреди и за ову годину (у извештају за год стоји: по варошима се скоро подједнако троши вино, пиво и ракија, докле по селима не пију много вина ни онде где имају винограда, него вино чувају за шпекулацију и трговину а пију ракију, махом меку шљивовицу...) 11. Да ли су услед алкохолских пића неке болести чешће и које? Може се рећи да је узрок извесним болестима што долазе од алкохолских пића већином ракија а врло ретко вино. Најобичније су болести што од прекомерног пића долазе пијаничко лудило (Delirium potatorium s. tremens) и 4

5 неке болести јетре (Cirrhosis hepatis)...многи физикусу помињу да се од прекомерног пића често појављују разне болести органа за варење... Крушевачки окружни лекар вели : Колико сам пута својим очима гледао да матере деци од 3-4 године дају ракију да пију а на моје прекоре добијао од мајке одговор: шта да му радим кад плаче, а од оца: знаш господине, женскадија као женскадија, не зна шта ради, а ми људи слабо имамо времена да то пазимо Да ли се пиће алкохолско квари и чиме? Уопште се може рећи да се алкохолоско пиће слабо квари по Србији осим може бити у Београду... II О јавним зградама А. Школе 1. Да ли школе одговарају општим хигијенским прописима? Сви окружни физикуси скоро унисоно веле да школе не одговарају хигијенским прописима, или да негде одговарају (а и тамо не потпуно), а негде су сасвим против свију здравствених правила. Ћупријски физикус у свом опширном одговору између осталог каже: једну кућу, школу, касарну можемо сасвим сравнити са човечијим оделом, капутом тако као што одело појединог човека, тако исто и једна кућа има задаћу да нас чува од дејства шкодљивих спољних утицаја; стога мора одело или кућа тако прављено или саграђена бити да не препречује измену ваздуха, извесних гасова, органских и неорганских материја, која је нужна за одржавање човечијег здравља; тако исто као што одело регулише дејство ваздушног кретања, топлоту, влагу, итд. потребно је да ово исто и једна кућа сачињава, и како није свеједно од каквог је штофа један капут направљен, тако исто и није свеједно од каквог је материјала једна кућа направљена, стога материјал за једну кућу и школу мора бити такав да не пропушта ваздух, да лако не привлачи влагу и да може задржавати топлоту Има ли баште око школа? Кад се у престоници за тај луксуз не зна није чудо што се по унутрашњости Србије нигде скоро нема засађених градина или башта око школских зграда. Крагујевачки окружни лекар вели: код сваке основне школе има шљивара, али у њима нема нимало ладовине а камоли шта друго. Уопште општинске власти мало на то полажу. Још ја сам писао овдашњем начелству да у крагујевачкој женској школи општина даје шљивар под закуп да пасу коњи краве а деца у часу одмора играју се у тескобној авлији или траже ладовину ; том приликом разложио сам како је то шкодљиво по морал и дечије здравље...општински суд уместо да ми заблагодари, одговорио је начелству врло кратко да је моја достава неистинита Јесу ли слушаонице довољно велике према броју ђака? Већином су слушаонице недовољне да приме уписан број ђака 4. Јесу ли собе у којима ђаци спавају суве, видне и простране? Собе у којима ђаци преноћивају добре су и одговарају хигијенским условима у округу пожаревачком, рудничком, подринском и јагодинском само што у последњем неће нико да спава....у београдском округу су те собе махом неугодне, у пиротском опет све су скоро мрачне, влажне или сразмерно мале према броју ђака који у њима станује...такође не ваљају собе у шабачком округу...крушевачки округ нема ни једне собе у којима ђаци преноћивају у школама Како се хране ђаци, који у школама станују? Нема ниједног округа у Србији у коме би се ђаци добро хранили у оним школама у којима станују... 5

6 6. Како се школе зими греју?...пећи не одговарају хигијенским прописима, али се школе добро греју Какве су скамије, одговарају ли хигијенском пропису? Др Јован Данић пише:...када прегледамо извешћа окружних лекара мало ћемо наћи школа у Србији у којима скамије одговарају хигијенским прописима Добијају ли деца искривљену кичму? Доиста се може сматрати као големо чудо да, поред тако несретно саграђених скамија, искривљених кичми нема много код деце. Само по где веле окружни лекари да су приметили, као нпр. ћупријски и смедеревски који рачуна тројицу младића који су због искривљење кичме ослобођени од службе у стајаћој војсци Постају ли кратковиди и зашто? Кад се узме у рачун да светлост у већини школа не долази у довољној мери, исто је тако чудновато како мало има случајева кратковидости код ђака. Већина окружних лекара одговара да није било таквих случајева, за Београд варошки лекар одговара»да нема казиустике, да су деца у школи кратковида постала» 10. Је ли у којој школи било какве редње? Мало се може школа у Србији набројати, у којима није било никаквих редњи код мале деце у пиротском и рудничком округу велики кашаљ, у крајинском, јагодинском и београдском мале богиње, у нишком округу преко лета су школе неко време биле затворене због шарлаха, у алексиначком округу заушњаци Разбољевају ли се чешће од скрофулозе и туберкулозе? Изгледа као да ове две несретне болести нису тако често заметнуле клицу у школској младежи. Често се виђају поменуте слабости код ђака ћупријских школа...шкрофулоза је јако распрострањена у ужичких ђака, међутим туберкулоза није примећена... Б. Апсане 12. Какве су апсане? Јесу ли суве, видне и чисте? Готово се не може навести ни једна од апсана која би одговарала прописима које изискује хигијена Како се ране апсеници?...у Ћуприји добијају у државним апсанама хлеб и воду, док се по сеоским деси да по читав дан а и више, остану и без хлеба и воде, док им од куће њихова фамилија храну не донесе Разбољевају ли се апсеници често и од какве болести? Крагујевачки физикус вели: «према томе како су апсане рђаве, опет је здравље код апсеника повољно» 15.Је ли било каквих редња по апсанама? Од прилепчивих болести појавила се у Крагујевцу срдобоља, о којој окружни лекар вели: «била је код апсеника због тескобе и рђавог ваздуха, јер су лежали један поред другога не имајући ни ваздуха ни светлости. Срећом такво гомилање трајало је само 3 месеца» В. Механе 16. Држе ли се механе чисто? У Бограду се доста чисто држе механе и гостионице само што по авлијама има много ђубрета... у Ваљеву су чисте механе, у Зајечару полиција обраћа велику пажњу на механску чистоћу...у Ужицу су механе у вароши чисте али по селима 6

7 напротив сасвим су мурдарске...никако се чисто не држе механе у окрузима нишком и пиротском... 7 Г. Болнице 17. Има ли болнице? Како је уређена? У Пожаревцу имају две болнице једна окружна, а друга осуђеничка при апсанском заводу, у Г. Милановцу има окружна болница, у Ћуприји само војена болница, у Неготину је за сада болница у добром стању, али се број болесника умножава, а сви војници тога гарнизона лече се у грађанској болници. Јагодина има окружну болницу, шабачка окружна болница прилично је уредна, у Алексинцу постоји болница са само 30 кревета, физикус смедеревски вели: «окружна болница има две најглавније мане скученост простора и канал у авлији из кога се смрад разилази ако се сваки дан у њега не сипа галица»...крушевачки физикус вели: «у овом округу има једна окружна болница која је удешена за 30, а по нужди и за 40 кревета болесничких»...за београдску болницу вели варошки физикус: «с поносом се може рећи да се ова болница у хигијенском погледу може упоредити са првим европским болницама»...чачанска се болница све више и више унапређује, за ваљевску болницу окружни лекар пише: «зграда која је под закуп узета врло је неугодна и једва се могу сместити до 20 болесника... крагујевачки физикус вели: «у Крагујевцу има свега 3 болнице окружна у којој се у нужди могу сместити 60 кревета, али по правилу не би се могло сместити више од 30, војена болница болесника и робијашка за болесника» III О болестима на људима 1. Каквих је болести у овој години највише било, и у које доба године?...зими је највише било катара и запаљења органа за дисање, а лети највише катара и запаљења органа за варење, поред поступне грознице која обично лети подолази у многим крајевима Србије...али никако није могуће ухватити тачан рачун колико је свега боловало нити изнети податке о свима болестима што су се минуле године појављивале, јер с једне стране народ још се слабо обраћа лекару за помоћ, а с друге стране прегледање мртваца још није заведено у целој Србији Колико је било смртних случајева и од којих болести?

8 3. Од чега се најчешће умире?...у београдско округу кад се изузму контагиозне болести највише се умире од пневмоније...у Шапцу највише се умире од туберкулозе, затим пневмоније, запаљења мозга у деце, у подринском округу од тифуса и запаљења плућа, у нишком округу од скерлета, гастроентеритиса, па онда јектике, у крушевачком округу од пневмоније, а деца тамо умиру највише од катара у цревима, што је последица поступне грознице, књажевачки физикус одговара зими се највише умире од запаљења плућа и гушобоље, у црноречком од запаљења плућа, у крагујевачком код одраслих исто а деца од шарлаха, и у чачанском округу запаљење плућа долази на првом месту а после њега јектика и врућица Има ли где шкрофулозе?...може се рећи да је сразмерно мало има по Србији, а смедеревски физикус вели: шкрофулоза је само у вароши јако распрострта и поникла је из кућа ниских, мрачних и влажних и из оскудне хране. Узрок је осим тога сифилис, ову болест лече више бабе и бербери но лекари па сасвим наопако и површно Је ли распрострта туберкулоза и у којим местима?...варош Београд стоји на челу оних вароши гди је туберкулоза распрострањена и то већином у радничких класа... у ужичком округу тбц је доста јако раширена и коси нарочито младе женскиње чему је узрок веома рђава храна и дуго дојење, појединих случајева има у округу рудничком а у ћупријском има је по варошима а ретко по селима, тбц има по целом крушевачком округу а у књажевачком изгледа да се распростире само наслеђем јер је ограничена само на неке породице Где има шуге и осталих кожних болести? 8

9 ...у шабачком округу има је доста и то нарочито у Мачви, има шуге и у нишком округу али је нико не лечи, доста има шуге у срезу посавском...београдски окружни лекар није нашао међу 800 рекрута ниједног шугавог Да ли се венерија шири и по селима? (Blenorhoea et ulcus specificum molte s. induratum) У београдском округу има венерије само код трговчића и механџија и то понегде, иначе у народу нема, јако се шири венерија у ћупријском округу и то нарочито у селима у којима је влашки елемент, у самој вароши Чачку има је доста али се људи слабо лече већ прикривају своју срамоту Има ли много сифилиса (френге) и је ли где ендемичан? Када прегледамо извешћа окружних физикуса мораћемо признати да га у српском народу има прилично и да је услов његовом раширењу тај што се свет слабо лечи а нарочито што се код ове болести најрадије поверава шарлатанима, бабама итд...позната је ствар да ендемичног сифилиса има у књажевачком округу и то нарочито у срезу сврљишком, у црноречком округу такође, много и сувише има сифилиса у округу алексиначком Је ли било у коме месецу инфекционих болести : тифуса, вариоле, шарлаха, дифтерије, дизентерије итд. и колико? Може се рећи да је било у Србији у свима месецима сваковрсних инфекциозних болести, а нарочито морбила, дизентерије, тифуса, дифтерије, највећи контигенат разбољевања показују деца испод 10 година јер су највећма биле раширене оне заразе које се називају дечјим болестима. 9 Таблица коју је саставио и послао смедеревски физикус 10. Колико је умрло од инфекционих болести? 11. Шта може бити узрок овим болестима? У београдском округу умрло је око 30 лица, у пиротском 22, у пожаревачком 75. шабачки физикус зна само зна за 8 случајева...

10 12. Има ли ендемичне наступне грознице (маларије) и у ком је месецу најјача?...види се из извешћа да наступна грозница влада у целој Србији ендемично и да, осим подринског округа у коме лекар окружни вели да није била ендемична, већином јула и августа спопада људе Под каквим се облицима јавља наступна грозница? Најчешће се појављује F. quotidiana и tertiana 14. Има ли услед наступне грознице великих слезининих тумора и кахексије?...како у београдском, тако има доста тумора слезине и кахексије у окрузима пиротском, ћуприском, смедеревском, подринском, књажевачком и у вароши Београду Је ли било скорбута, када и где? Уопште се може рећи да скорбут ретка болест у Србији...овако објашњава црноречки физикус зашто га нема: народ овог округа живи махом на слободном ваздуху, храна мада није по каквоћи одлична није кварна...кисела се јела једу, није рад изнуравајући у затвореном поквареном ваздуху па нема условљавајућих узрока развића скорбута 16. Јавља ли се чешће код деце Meningitis tuberkuloѕa и у које доба године?...ретко се појављује у нашој земљи...свега је било два случаја у пожаревачком округу, а и у рудничком било је појединих случајева Има ли гушавих и у коме крају? Шта се мисли да је узрок болести? Ендемичне гушавости има нарочито у Мајданпеку. Као узрок окривљује физикус положај места Је ли било самоубијстава, колико и каквих? Ове године забележили су окружни лекари 54 случаја самоубијства 10

11 Је ли било и колико смрти услед несретног каквог случаја? Ове године био је 101 несрећни случај 20. Колико и каквих случајева душевних болести? IV О каламљењу богиња 1. Је ли у овој години сваки округ каламљен? Стога што није било окружног лекара није се ваљевски округ цео каламио...у црноречком само нису два села каламљена, цео нишки округ осим среза власотиначког каламљен је прошле године, од 6 ужичких срезова каламљена су Колико је свега деце каламљено?

12 12 3. Је ли се и колико ревакцинисало? Још иде веома трљаво са ревакцинацијом у Србији...свега 126 (прошле године 107) 4. Је ли примећено да се каламљењем инфицирао ко сифилисом, шкрофулозом, итд.? Значајно је да ниједан од окружних физикуса није приметио да је се при каламљењу са рђавом (инфицираном) лимфом, пренео сифилис итд. с једног детета на друго. 5. Да ли је једна вакцина довољна за заштиту од богиња? Мњења окружних лекара веома се разликују, а тако се исто разилазе мњења за колико година може вакцина да даје сигурну заштиту Да ли каламљени слабије болују од богиња? Већина окр. физикуса слаже се у томе да уопште далеко мање болују од великих богиња они који су каламљени или ако се деси да се разболу онда их много лакше преболу... V О судским случајевима 1. Колико је тешких, а колико лаких повреда било прошле године?

13 13 2. Каквим се оруђем повреде најчешће наносе?...у округу ћупријском код Влаха најчешће су повреде тупим оруђем, а код Срба оштрим и пушком Колико је било судских секција и каквих? VI О санитетској полицији 1. Води ли се надзор над проституцијом? Према извештају чачанског физикуса «не води се надзор над проституцијом или тек које како. И оне женске које се прегледају то су само меанске званичне проститутке. Код нас се проституција увукла у ћор буџаке или под фирмом

14 приватне куће и заштитом назови рођака, па безбрижније и опасније расађује своје отровно семе». И у осталим српским окрузима слична је ситуација са тајном проституцијом. Проблем у Нишу је утолико већи јер овде (поред Београда) највише има путника и странаца, туда пролазе главни друмови и има много војске у гарнизону. У ужичком крају нема јавних кућа, те је немогуће вршити надзор проституције. Овде се примењује по кафанама стари метод протеривања. У Зајечару и Ваљеву се редовно сваког петка јавне женске прегледају, у противном начелство узима на одговор газду код кога се оне находе; тако се исто сваке недеље редовно прегледају и батеријски војници. У Крушевцу је у последњих два месеца, од када се почео вршити надзор, од 9 прегледаних девојака 8 било заражено. Општински лекар у Шапцу води надзор над јавним женскињама, али тај је «млитав и недовољан». У Београду се прегледају само оне женске које се нађу у скитњи. Од 45 њих 22 су биле венеријом заражене, док се у београдском округу, као и у пиротском надзор не врши. У подрињском округу нема јавних женскиња. 2. Врши ли се наредба о продаји отрова и којих отрова има највише у дућанима? Упркос надзору над продајом отрова претходне године, и ове нађено је доста разног отрова који се продаје по дућанима широм Србије. Они се користе највише у козметичке и индустријске сврхе, а и надрилекари их за кађење употребљавају. Чачански физикус упозорава на саму процедуру по којој се «надзор мора предложити, па код начелника тај акт стоји на асталу по неколико дана, практикант га заведе онда у делотворни протокол и у општинском суду издржи сазнају и сваки корак власти осујете. Онда озбиљан човек зар да се не одаје илузијама; испуни се формалност и затварају очи пред оним што се тражи само да се не нађе.» У ужичком округу се препарати од живе највише користе, у Књажевцу опијум, у осталим окрузима ћезап, плави камен, арсеник, цинобер, алоја, кинин, Хофманове капљице, сараџика и сичан, оловни шећер, рибља трава и сумпорна киселина. У Крушевцу највише мишомор, сублимат, каломела, а од лекова по крушевачким дућанима могу се наћи неке пилуле за чишћење и капљице за стомак, неке воде за трљање и испирање гуше, које се «по добре новце сељацима продају». Када се случајно при продаји лекова продавац ухвати, одговара да их је у Београду купио, па кад београдским трговцима није забрањена продаја, зашто да се њему брани. Ужички физикус се нада да ће ситуација бити боља онда када се отворе апотеке по градовима у Србији, те ће бити и мања потреба да се отрови набављају у бакалницама. 3. Врши ли се преглед над клањем стоке? Скоро у свим окрузима (са изузетком шабачког, пиротског, ћупријског и београдског округа) врши се неки преглед и пази се на то да се рђаво месо не продаје свету, али примећено је, с друге стране да се наш народ већином не грози ни мало од грумуљичавог меса. У Нишу се не врши надзор пошто општина неће ниједном лекару да даје хонорар за тај преглед. У Београду се преглед врши тачно и сваки дан, и не прегледа се само жива, већ и заклана стока. У књажевачком округу ову дужност врши апотекар, јер је један једини окружни лекар стално на терену. У Јагодинском крају прегледана је и сва слана риба, а «наређено је да се од новембра свињско месо не сме продавати док се лекарски не прегледа, а да купци имају уверења да је месо прегледано и здраво, сваки продавац мора изнети на јавно место уз месо и лекарско уверење, да је доиста тај брав лекарски прегледан», но ова наредба се не врши! VII О здрављу стоке 1. Је ли било какве редње у стоци, и ако је, какве и у којим крајевима? 14

15 У ових 12 округа није било епидемичних зараза у стоке. Говеђа куга, која односи највише жртава ограничила се у години само на чачански и ужички округ и одмах је угушена. Ова болест заостала је од године и трајала је до краја јануара У Београду је било само неколико случајева антракса на кравама, богиња на овцама у пиротском крају, у подрињском крају срдобоље на говедима и кравама, у селу Брњцу грозница на свињама и један пас побеснео је у Великој Дренови у истом округу. Све појединачни случајеви, без великих последица. 2. Колико је стоке и какве угинуло од болести? Од говеђе куге у чачанском округу угинуло је само 6, а у ужичком 5 говеда. У црноречком свега десетак од шуге, запаљења плућа и црева. Од богиња које су бесниле по овцама у пиротском округу липсало је 19 брава, од срдобоње у подрињском округу угинуло је 22 грла, а од отровне мушице 4 коња, 7 говеди, 3 свиње и 1 овца. Од непознате болести угинуле су две краве и два вола. Из свега поменутог види се да је прошле године здравље стоке било прилично добро, изузев неколико спорадичних случајева, да епидемија скоро да није ни било, али се не може прећутати да је разлог многим случајевима угинућа говеда рђава исхрана и нега. VIII О минералним водама 1. Има ли минералних вода и каквих? Србија је доста богата минералним водама и изузимајући само осам округа (топлички, ваљевски, књажевачки, шабачки, крајински, пожаревачки, пиротски и београдски) у свим осталим има по једна или више вода, које болесници посећују. У чачанском округу, у подножју планине Овчар извире топла вода од 30-35C акротерма. Крагујевачки округ има ладну, киселу минералну воду у Буковику код Аранђеловца. Од прилике на сахат од Ниша, близу друма Ниш Пирот, налази се индиферентна терма, топла 30 R извор је јак и за све једнак. Уређење купатила и осталих зграда примитивно је, а околина има једну велику ману што је гола, без дрвета. Две минералне воде су у ужичком округу: Кисељак у Приликама и Биоштанска бања у Биосци. Прва је кисела и има доста угљено киселог гаса и угљено киселог гвожђа у себи. Како су путеви до те киселе воде добри, а околина врло лепа Кисељак заслужује више пажње но што му се до сада указивала. Биоштанска бања је топла сумпорна вода, али није никако ухваћена и често ишчезне. У црноречном округу позната је индиферентна терма Брестовачка бања, а у крушевачком има 5 минералних вода: рибарска, врњачка, јошањичка, док се две Требињска и Читлучка не употребљавају, јер су неуређене. У подрињском округу, у Ковиљачи је сумпорна минерална вода, чија је температура таква да се здрав човек може у њој и зими купати; она никад није нижа од 16 R. Смедеревски округ такође има један извор минералне воде, а у јагодинском је познат извор «кисела вода» у Белој води, који садржи прилично гвожђа. У рудничком округу има две воде : једна је сумпоровита и то у Брђанима, а друга кисела у Смрдљиковици. Врањска бања далеко је два сахата од вароши са две воде једном индиферентном и другом сумпорном, обе врло топле од 70R. Бања код Алексинца је индиферентне терма од 30 R, која је прошле године поправљена и додате су јој још 6 каде, поред постојећа два басена и једног мањег купатила, налик на каду. 2. Посећују ли их болесници? Највише су посећене бање код Аранђеловца и Ниша, иако ова друга и није баш угодна. Бању испод Овчара слабо посећује народ, јер нема никаквог басена, а и кад се употребљује, онда је то без разлике противу свих могућих болести, врло често на своју штету (нпр. органске мане срца, болести груди). Многи долазе на кисељак у 15

16 Прилике, али га брзо напуштају, пошто скоро нигде нема склоништа. Ипак ову воду радо разносе по свом окрузима, јер је пријатна за пиће. Од пет бања крушевачког округа болесници посећују само врњачку и рибарску. Јошањичка бања је слабо посећена, јер је температура воде врло висока и удаљена је од главних друмова, те неприступачна због великих планина које је окружују. Смрдан - бања у Ковиљачи веома је посећена, а и више би се долазило да има већег простора за купање, те гости не би морали дуго чекати, што често прави неред и читаву кавгу порађа. Смедеревска сумпорно кисела вода не употребљава се, као ни она у рудничком округу. Посећене су врањска и брестовачка, а у бању у јагодинском крају би се више долазило када би била уређенија она нема станова за болеснике, а «општина се боји да је уреди јер сумња од кулука». 3. Од каквих болести помажу? Овчарска бања помаже у случајевима ревматизма, разних ексудата и инфилтрација. За киселу воду код Аранђеловца вели окружни лекар да помаже од хроничних катара слузних кожа, код глиста у деце и код анемије и хлорозе. Нишка купатила помажу код ревматизма и ексудате. Топла и сумпоровита вода Рибарске бање помажу такође код ревматизма и хроничних конституцијоналних болести. Поред дивног и детаљног описа Врњачке бање и конкретних предлога како да се она још боље уреди, крушевачки физикус каже да она помаже код свих катаралних и неких туберкулозних афекција дисајућих органа, осим оних код којих пацијенти пљују крв, такође код диспепсије, хроничног катара у желудцу, код мањих отока у слезини и јетри, код хлорозе и анемије, белог цвета, катара у мокраћној бешици, потпомаже ресорпцију плевритичних, перитонеалних, ревматичних и шкрофулозних ексудата. Бања Ковиљача помаже особито код хроничних кожних болести, ревматизму, у гризлицама атоничне природе, шуљевима и употребљава се као пиће, купатило и користе се облози од блата. Јагодинска изгледа дејствује против анемије и катара органа за варење. Алексиначка и врањска помажу код ревматизма. Из извештаја скоро свих физикуса видимо да су зграде у бањама мале, нечисте и веома неугодне, те се овај одељак завршава апелом: «Крајње је време да се озбиљно побринемо о зидању нових зграда бар код оних бања, које су се у практици као доиста лековите и корисне показале.» IX О стању здравља у суседним државама На питање да ли је било редње на људима у суседним државама и какве, одговарају сви физикуси из оних округа који се граниче са којом страном државом, да није или да се није могло дознати. Када је реч о редњи на стоци, има неких гласина о говеђој куги, али не и потврђених. X О санитетском особљу 1. Има ли апотека и како је уређена? године увећао се број јавних апотека се 28 на 32. О свима веле физикуси да су добре. (Овде није реч о приватним и ручним апотекама среских лекара.) Апотекари су већином дипломисани фармацеути, само онај у Врању «не само да није, већ се не уме честито ни потписати, а камо ли да зна латински, па чак ни мерити не уме». Зато је ова апотека затворена и отвориће се нова. 2. Колико има лекара свега, општинских, среских, војених и приватних? По срезовима у Србији има 105 лекара, 12 више него у претходној години 16

17 17 3. Колико има дипломисаних бабица? Са дипломисаним бабицама стајало се траљаво прошле године. У целој Србији у години свега је било 30 дипломисаних бабица (у прошлој тек 25) од којих 19 долази на Београд, а само 11 на остале округе. Свој исцрпан извештај др Јован Данић завршава реченицом: Овако је било стање здравља људи и домаће стоке године у Србији. (Усмено изложено на редовном састанку Секције за историју медицине Српског лекарског друштва године.)

Социолошки преглед, vol. XLII (2008), no. 3, стр

Социолошки преглед, vol. XLII (2008), no. 3, стр ПРИКАЗИ Ратко Божовић ЛИЈЕПО СОЦИОЛОШКО ПРИПОВИЈЕДАЊЕ Драгољуб Б. Ђорђевић, Узорници и пријани (Скица за портрет YU социолога религије), Чигоја штампа, Београд, 2008. Драгољуб Б. Ђорђевић нас је тако рећи

Læs mere

Светозар Марковиh ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА I-XVH

Светозар Марковиh ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА I-XVH Светозар Марковиh ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА I-XVH ОДБОР ОДЕЉЕЊА ДРУШТВЕНИХ НАУКА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ ЗА ПРИПРЕМУ ЦЕЛОКУПНИХ ДЕЛА СВЕТОЗАРА МАРКОВИЋА Преgсеgнuк лан САНУ ДУШАН НЕДЕЉКОВИЋI члан САНУ

Læs mere

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА На основу члана 108. Закона о јавним набавкама ( Службени гласник Републике Србије, број 124/2012, 14/2015 и 68/2015) и Извештаја о стручној оцени понуда број 01-30/57, од 27.012017. године, директор Београдске

Læs mere

ГОСПОДА МЕ КОНСУЛТУЈЕ

ГОСПОДА МЕ КОНСУЛТУЈЕ ГОСПОДА МЕ КОНСУЛТУЈЕ Славица Жижић Борјановић Институт за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут, Београд Старовремска реченица: Господа ме консултује изговорена је у зиму 1940. године и припада

Læs mere

Млин Игњат Бајлони и синови у Малом Црнићу

Млин Игњат Бајлони и синови у Малом Црнићу Аутор: Ена Мирковић (1986), 2. разред Пожаревачке гимназије, Пожаревац Млин Игњат Бајлони и синови у Малом Црнићу Апстракт: У раду се говори о првом парном млину Игњат Бајлони и синови, од његове изградње

Læs mere

АНАЛИЗА ЕПИДЕМИОЛОШКЕ СИТУАЦИЈЕ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ У ОПШТИНИ БАЧКИ ПЕТРОВАЦ У ГОДИНИ I ИНЦИДЕНЦИЈА И МОРТАЛИТЕТ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ

АНАЛИЗА ЕПИДЕМИОЛОШКЕ СИТУАЦИЈЕ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ У ОПШТИНИ БАЧКИ ПЕТРОВАЦ У ГОДИНИ I ИНЦИДЕНЦИЈА И МОРТАЛИТЕТ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ Република Србија Аутономна Покрајина Војводина ИНСТИТУТ ЗА ЗАШТИТУ ЗДРАВЉА НОВИ САД Футошка 121, 21000 Нови Сад Централа: (021) 422-255 Директор: (021) 6622-784 Факс: (021) 6613-989 E-mail: izzz@eunet.yu

Læs mere

Проналазак балона на топли ваздух

Проналазак балона на топли ваздух Проналазак балона на топли ваздух Поред брзине и једноставног функционисања без мотора, дакле и без буке, балони типа монголфје фасцинирају и својом мистеријом, јер намеће се питање како се чун окачен

Læs mere

"О должном почитанију к наукам"

О должном почитанију к наукам 2011. новембар "О должном почитанију к наукам" Возљубљени ученици, Бог преблаги и многомилостиви избавља земљу нашу и љубимо отечество од сужањства турскога, а ми ваља да се старамо да избавимо душу нашу

Læs mere

НАДЕЖДА ТОМИЋЕВА 1 ( )

НАДЕЖДА ТОМИЋЕВА 1 ( ) Пир од дјеце илити пир Сима Бацате 141 УДК 929 Tomić N. НАДЕЖДА ТОМИЋЕВА 1 (1896 1922) На Новом гробљу у Београду, када се пође широком стазом, лево од цркве Св. Николе а према споменику рањеницима из

Læs mere

Драги суграђани, сваког тренутка.

Драги суграђани, сваког тренутка. Број 121 www.palilula.org.rs ИНФОРМАТОР БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ ПАЛИЛУЛА Октобар 2016. Палилулска јесен у знаку најмлађих и најстаријих 2 Скупштина Октобар, 2016. речпредседника Палилула је велика кућа свих

Læs mere

У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 4. ЈУНA 2015.

У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 4. ЈУНA 2015. Мушкарац скочио под воз» страна 10 О холокаусту, двојезичности, исповедању и смрти» страна 13 Број 4612, година CXLVII У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 4. ЈУНA 2015. цена 40 динара ВРТИЋУ НА РАСТАНКУ У ОВОМ БРОЈУ,

Læs mere

Лепота жене у девет сцена» страна 12 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. ФЕБРУАРА ПУНО (КО) ОКО

Лепота жене у девет сцена» страна 12 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. ФЕБРУАРА ПУНО (КО) ОКО Васпитно-образовна установа за пример» страна 7 Лепота жене у девет сцена» страна 12 Број 4647, година CXLVI У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. ФЕБРУАРА 2016. цена 40 динара ПУНО (КО) ОКО Страначке активности Побољшати

Læs mere

ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ ИЗВЕШТАЈ

ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ ИЗВЕШТАЈ ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ ЦЕНТАР ЗА ПРЕВЕНЦИЈУ И КОНТРОЛУ БОЛЕСТИ ИЗВЕШТАЈ О ЗАРАЗНИМ БОЛЕСТИМА У 2012. ГОДИНИ НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ISSN2217-9607 БЕОГРАД, мај

Læs mere

ИДЕJА ДОБРА, АЛИ ТЕШКО ОСТВАРЉИВА

ИДЕJА ДОБРА, АЛИ ТЕШКО ОСТВАРЉИВА Могућа велика улагања» страна 5 Стварност Рома из Малог Лондона» страна 13 Број 4636, година CXLVI У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 19. НОВЕМБРА 2015. цена 40 динара ПОВОДОМ ПЕТИЦИЈЕ ЗА ПОСТАВЉАЊЕ ПАСАРЕЛЕ КОД АВИВ

Læs mere

Листа индикација за коришћење продужене рехабилитације у стационарним здравственим установама за рехабилитацију (ЛИСТА ИНДИКАЦИЈА)

Листа индикација за коришћење продужене рехабилитације у стационарним здравственим установама за рехабилитацију (ЛИСТА ИНДИКАЦИЈА) Листа индикација за коришћење у стационарним здравственим установама за рехабилитацију (ЛИСТА ИНДИКАЦИЈА) 1.НЕУРОЛОШКА ОБОЉЕЊА Обнова 1.1. Encephalomyelitis disseminata acuta (EDSS скор од 4 до 8) G04.4

Læs mere

800 ГОДИНА СРПСКЕ МЕДИЦИНЕ И 140 ГОДИНА СРПСКОГ ЛЕКАРСКОГ ДРУШТВА

800 ГОДИНА СРПСКЕ МЕДИЦИНЕ И 140 ГОДИНА СРПСКОГ ЛЕКАРСКОГ ДРУШТВА 800 ГОДИНА СРПСКЕ МЕДИЦИНЕ И 140 ГОДИНА СРПСКОГ ЛЕКАРСКОГ ДРУШТВА Радоје Чоловић Српска академија наука и уметности Српска 1, 2 племена која су се доселила на Балкан најпре нису имала јединствену државу,

Læs mere

КАКО РАЗГОВАРАТИ СА АТЕИСТИЧКИМ ЕВОЛУЦИОНИСТОМ РИЧАРДОМ ДОКИНСОМ ПОВОДОМ ЊЕГОВЕ КЊИГЕ ЗАБЛУДА О БОГУ

КАКО РАЗГОВАРАТИ СА АТЕИСТИЧКИМ ЕВОЛУЦИОНИСТОМ РИЧАРДОМ ДОКИНСОМ ПОВОДОМ ЊЕГОВЕ КЊИГЕ ЗАБЛУДА О БОГУ Е С Е Ј И ВЛАДЕТА ЈЕРОТИЋ КАКО РАЗГОВАРАТИ СА АТЕИСТИЧКИМ ЕВОЛУЦИОНИСТОМ РИЧАРДОМ ДОКИНСОМ ПОВОДОМ ЊЕГОВЕ КЊИГЕ ЗАБЛУДА О БОГУ Биолог и философ, Ричард Докинс (рођен 1941. године), професор је на Оксфордском

Læs mere

НАСЛИКАЈТЕ СВОЈЕ СНОВЕ ХРАБРО КРЕЋУЋИ У ЊИХОВО ОСВАЈАЊЕ

НАСЛИКАЈТЕ СВОЈЕ СНОВЕ ХРАБРО КРЕЋУЋИ У ЊИХОВО ОСВАЈАЊЕ Поводом обиљежавања 15 година рада и постојања ХО Партнер, наше дугогодишње чланове и активисте питали смо шта за њих значи ХО Партнер и на који начин је утицала на њихов живот, а они су нам одговорили:

Læs mere

ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ ИЗВЕШТАЈ

ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ ИЗВЕШТАЈ ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ ЦЕНТАР ЗА ПРЕВЕНЦИЈУ И КОНТРОЛУ БОЛЕСТИ ИЗВЕШТАЈ О ЗАРАЗНИМ БОЛЕСТИМА У 2011. ГОДИНИ НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ БЕОГРАД, aприл 2012. Издавач:

Læs mere

Пријепоље, 27. јануара Година XXVI број 26 Цена 200 дин. ISSN X

Пријепоље, 27. јануара Година XXVI број 26 Цена 200 дин. ISSN X Пријепоље, 27. јануара 2016. Година XXVI број 26 Цена 200 дин. ISSN 0354-883X СВЕТИ ЈОВАН ВЛАДИМИР 1016-2016 СТОГОДИШЊИЦА МОЈКОВАЧКЕ БИТКЕ Да није било крвавог Божића на Мојковцу не би било ни Васкрса

Læs mere

В о д а. Дунав баш уме да изненади, поготову у време великих. Од сремских спортиста најпријатније изненађење на управо. Бронза Андријани Ћирић

В о д а. Дунав баш уме да изненади, поготову у време великих. Од сремских спортиста најпријатније изненађење на управо. Бронза Андријани Ћирић Година XLIX Сремска Митровица Среда 15. јул 2009. Број 2525 Цена 40 динара у овом броју: У Старој Пазови сахрањен војник Милан Улемек В о д а странa 2. Шта је показала вечера за инвеститоре у Крчедину:

Læs mere

НОВОСАДСКИ РОМАН И УРБАНА НЕЛАГОДНОСТ (СЕДАМ НАПОМЕНА И ЈЕДНА ОПОМЕНА ) *

НОВОСАДСКИ РОМАН И УРБАНА НЕЛАГОДНОСТ (СЕДАМ НАПОМЕНА И ЈЕДНА ОПОМЕНА ) * ВЛАДИМИР ГВОЗДЕН НОВОСАДСКИ РОМАН И УРБАНА НЕЛАГОДНОСТ (СЕДАМ НАПОМЕНА И ЈЕДНА ОПОМЕНА ) * 1. Друgосt gрада? Реторика књижевне критике се наводно или заиста променила: некада се искључиво говорило да књижевност

Læs mere

РЕДАКЦИЈА МУДРИЦЕ НАЛАЗИ СЕ У КАБИНЕТУ 76!!!

РЕДАКЦИЈА МУДРИЦЕ НАЛАЗИ СЕ У КАБИНЕТУ 76!!! Из садржаја: Ближи циљу 3 Интервју 6 Такмичења 8 Ученик генерације 18 Председник парламента 19 Екскурзије 24 Живот школе 26 Мала матура велико срце 28 Посете, излети 30 Забава 32 Спорт 33 Страна страна

Læs mere

НЕКОЛИКА ПИТАЊА ИЗ ПРОШЛОСТИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

НЕКОЛИКА ПИТАЊА ИЗ ПРОШЛОСТИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ KРАЈИНА 308 СТАРИНЕ НОВИНЕ Др Васо Глушац НЕКОЛИКА ПИТАЊА ИЗ ПРОШЛОСТИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Мјесто предговора Поводом неразборитих нападаја на г. Станојевићеву Историју српскога народа, подврћи ћу објективној

Læs mere

ДРУГИ РАЗРЕД БРОЈЕВИ до 100 1. Упиши бројеве који недостају. 1 2 5 7 8 12 15 18 20 5 10 25 40 65 90 100 90 60 30 2. Упиши знак или = 7...3 19...17 14...9 27...28 19...16 12...14 50...50 71...75 49...50

Læs mere

ISSN

ISSN ISSN 1840-4952 9 771840 495004 1 РИЗНИЦА Послао ми Тоде Ризницу да читам, да на њене стазе бацим своје очи, и тако сам редом почео да скитам, слушајући наду негде ћу већ доћи ПАСТИР СА ХИЛАНДАРА РИЈЕЧ

Læs mere

Др. Бранимир Малеш. О људским расама

Др. Бранимир Малеш. О људским расама Др. Бранимир Малеш О људским расама Београд 1936. год. Садржај: Антропологија Наука о човеку Циљеви антропологије Људске групе Морфолошке одлике Комплексија Телесна висина и телесне пропорције Глава и

Læs mere

ЛИСТ ЈАВНОГ КОМУНАЛНОГ ПРЕДУЗЕЋА ПАРКИНГ СЕРВИС НОВИ САД. Паркинг. Септембар Број 16.

ЛИСТ ЈАВНОГ КОМУНАЛНОГ ПРЕДУЗЕЋА ПАРКИНГ СЕРВИС НОВИ САД. Паркинг. Септембар Број 16. Септембар 2013. Број 16 интервју интервју РЕЧ УРЕДНИКА РЕЧ УРЕДНИКА Овај, шеснаести, број НС-а отварамо интервјуом са нашим директором Миланом Костићем, који нам у разговору износи тренутно стање у Предузећу

Læs mere

година VI * број 5 * мај године Лист ученика и наставника Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча

година VI * број 5 * мај године Лист ученика и наставника Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча година VI * број 5 * мај 2010. године ЧАРОЛИЈЕ Лист ученика и наставника Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча Чаролије, лист Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча Уређивачки

Læs mere

ЛОКАЦИЈА. Српска кућа фудбала у Старој Пазови

ЛОКАЦИЈА. Српска кућа фудбала у Старој Пазови Година XLIX Сремска Митровица Среда 4. март 2009. Број 2506 Цена 40 динара у овом броју: Дебели Сремци не треба да брину за вишак килограма страна 2. ЛОКАЦИЈА Платичево: Сремци праве роботе страна 3. За

Læs mere

AТРАКЦИЈА. Чудесна животиња балкански магарац. Срећни првомајски празници

AТРАКЦИЈА. Чудесна животиња балкански магарац. Срећни првомајски празници Година XLIX Сремска Митровица Среда 29. април 2009. Број 2514 Цена 40 динара у овом броју: Почетак сарадње Сименса и Општине Инђија: Енергетска ефикасност и заштита животне средине страна 2. AТРАКЦИЈА

Læs mere

У Л И Ц А. Сремскомитровачка Улица Краља Петра Првог у најужем. Италијани граде комерцијално -туристички центар у Пећинцима

У Л И Ц А. Сремскомитровачка Улица Краља Петра Првог у најужем. Италијани граде комерцијално -туристички центар у Пећинцима Година XLIX Сремска Митровица Среда 3. јун 2009. Број 2519 Цена 40 динара у овом броју: Италијани граде комерцијално -туристички центар у Пећинцима странa 2. У Л И Ц А Скица за портрет: др Срђан Козлина,

Læs mere

ПРИРОДНИ РЕСУРСИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ СТАЊЕ И БЛИСКА БУДУЋНОСТ

ПРИРОДНИ РЕСУРСИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ СТАЊЕ И БЛИСКА БУДУЋНОСТ Природни ресурси Косова и Метохије стање и блиска будућност 353 ПРИРОДНИ РЕСУРСИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ СТАЊЕ И БЛИСКА БУДУЋНОСТ СТЕВАН КАРАМАТА, ДРАГАНА ЖИВОТИЋ, РАДЕ ЈЕЛЕНКОВИЋ, МИЛАН БУРСАЋ Апстракт: Као

Læs mere

Шотра у Черевићу. Редитељ Здравко Шотра, после. Лаћарци чисте депонију од кубика

Шотра у Черевићу. Редитељ Здравко Шотра, после. Лаћарци чисте депонију од кубика Година XLIX Сремска Митровица Среда 29. јул 2009. Број 2527 Цена 40 динара у овом броју: Лаћарци чисте депонију од 30.000 кубика Скица за портрет: Драган Дроњак власник Атељеа Антре из Старе Пазове странa

Læs mere

П Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1. Број решења НБС о одузимању дозволе. Г. бр

П Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1. Број решења НБС о одузимању дозволе. Г. бр НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Сектор за надзор над обављањем делатности осигурања, 18. октобар 2017. године П Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1 ДРУШТВА ЗА ПОСРЕДОВАЊЕ У

Læs mere

Божидар Трифунов Митровић, доктор правних наука руководилац катедре Међународног, словенског и еколошког права универзитета «Академија МНЕПУ», Москва

Божидар Трифунов Митровић, доктор правних наука руководилац катедре Међународног, словенског и еколошког права универзитета «Академија МНЕПУ», Москва Божидар Трифунов Митровић, доктор правних наука руководилац катедре Међународног, словенског и еколошког права универзитета «Академија МНЕПУ», Москва ДВЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ У ЕВРОПИ Овим текстом разочараћу многе,

Læs mere

Inštitut za novejšo zgodovino, SISTORY Zgodovina Slovenije, <http://www.sistory.si/index.php> (5. XII 2010).

Inštitut za novejšo zgodovino, SISTORY Zgodovina Slovenije, <http://www.sistory.si/index.php> (5. XII 2010). Слободан Мандић, историчар Историјски архив Београда Прикази сајтова (Web адресар) X Inštitut za novejšo zgodovino, SISTORY Zgodovina Slovenije, (5. XII 2010). Портал

Læs mere

ВЕЛИКО ГРАДИЛИШТЕ. Министар за инфраструктуру у Влади Републике Србије. Наша тема: Срем у светлу светске економске кризе

ВЕЛИКО ГРАДИЛИШТЕ. Министар за инфраструктуру у Влади Републике Србије. Наша тема: Срем у светлу светске економске кризе Година XLIX Сремска Митровица Среда 28. јануар 2009. Број 2501 Цена 30 динара у овом броју: Наша тема: Срем у светлу светске економске кризе стране 16-20. ВЕЛИКО ГРАДИЛИШТЕ Муке Сремаца са аутобуским превозом

Læs mere

Данас на Позорју. 58. СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ уторак, 28. мај

Данас на Позорју. 58. СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ  уторак, 28. мај Данас на Позорју 10.00 15.00 часова / Мултимедијална сала, Академија уметности Позорје младих Радионица Метод Михаила Чехова: Стварање лика помоћу психолошког геста и других креативних техника, Скот Филдинг

Læs mere

Одређивање садржаја тешких метала у намирницама 2006.

Одређивање садржаја тешких метала у намирницама 2006. ISSN 2217-2726 О СТАЊУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У ОБРЕНОВЦУ БРОЈ 17-18 ГОДИНА IV OБРЕНОВАЦ, април 2013. БЕСПЛАТАН ПРИМЕРАК ГЛАСНИК ИЗЛАЗИ СВАКА ДВА МЕСЕЦА Одређивање садржаја тешких метала у намирницама 2006. У

Læs mere

Издање 2 (Јули 2008)

Издање 2 (Јули 2008) ЕТИКА И РАДНИ ПОСТУПЦИ ЗА РАДИО АМАТЕРЕ Издање 2 (Јули 2008) John Devoldere, ON4UN i Mark Demeuleneere, ON4WW Превод и обрада на српски језик: Др Хране Милошевић, YT1AD (YT5A) Драган Аћимовић, YT3W Етика

Læs mere

ГЛАВА XVI ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО

ГЛАВА XVI ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО ГЛАВА XVI ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО 558 ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО љевља су некада била град заната и трговине, Ппоготово у средњем и новом вијеку. Зато су овдје врло честа презимена - Ковачевићи,

Læs mere

Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање. Теорија одлучивања. Вишеатрибутивно одлучивање и Вишекритеријумска анализа

Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање. Теорија одлучивања. Вишеатрибутивно одлучивање и Вишекритеријумска анализа Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање Теорија одлучивања Вишеатрибутивно одлучивање и Вишекритеријумска анализа 1 Садржај Методе Вишеатрибутивног одлучивања (ВАО) и вишекритеријумске

Læs mere

ЗАКОН о заштити становништва од заразних болести ( Службени гласник РС, бр. 125/04 и 36/15)

ЗАКОН о заштити становништва од заразних болести ( Службени гласник РС, бр. 125/04 и 36/15) ЗАКОН о заштити становништва од заразних болести ( Службени гласник РС, бр. 125/04 и 36/15) I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овим законом уређује се заштита становништва од заразних болести, одређују се заразне

Læs mere

X + Y = ПЕ СМА ИЛИ МО ЈЕ ОСЕ ЋА ЊЕ СВЕ ТА. 1 У К У Т И Ј И РЕ Н Е СА Н СЕ М И РО ЉУ БА

X + Y = ПЕ СМА ИЛИ МО ЈЕ ОСЕ ЋА ЊЕ СВЕ ТА. 1 У К У Т И Ј И РЕ Н Е СА Н СЕ М И РО ЉУ БА Е С Е Ј И Ј Е Л Е Н А М А РИ Ћ Е ВИ Ћ X + Y = ПЕ СМА ИЛИ МО ЈЕ ОСЕ ЋА ЊЕ СВЕ ТА. 1 У К У Т И Ј И РЕ Н Е СА Н СЕ М И РО ЉУ БА ТО ДО РО ВИ Ћ А 2 Па н д о р и н а к у т и ја М и р о љуб а Тод о р о в и ћ

Læs mere

Милош Црњански. Код Хипер бо ре ја ца

Милош Црњански. Код Хипер бо ре ја ца Милош Црњански Код Хипер бо ре ја ца II Naslov originala name delo Copyright Задужбина Милоша Црњанског, Београд Copyright овог издања 2015, ЛАГУНА Kupovinom knjige sa FSC oznakom pomažete razvoj projekta

Læs mere

К Њ И Г А. У сремским општинама нема много прекобројних. Ко су најбољи војвођански винари. Фармери са сертификатом

К Њ И Г А. У сремским општинама нема много прекобројних. Ко су најбољи војвођански винари. Фармери са сертификатом Година XLIX Сремска Митровица Среда 1. април 2009. Број 2510 Цена 40 динара у овом броју: У сремским општинама нема много прекобројних К Њ И Г А страна 3. Ко су најбољи војвођански винари страна 3. Фармери

Læs mere

ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ

ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ ИЗВЕШТАЈ О ПРАЋЕЊУ ПРОЦЕСА УПРАВЉАЊА ИНФЕКТИВНИМ МЕДИЦИНСКИМ ОТПАДОМ У МРЕЖИ ДРЖАВНИХ ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ ЗА 2013. ГОДИНУ

Læs mere

ДУХОВНИ ЖИВОТ У ВАРВАРИНУ ДО ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

ДУХОВНИ ЖИВОТ У ВАРВАРИНУ ДО ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА мр Небојша Ђокић, Београд ДУХОВНИ ЖИВОТ У ВАРВАРИНУ ДО ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА Варварин, најзначајније насеље у Темнићу, налази се на левој обали Велике Мораве, непосредно на ушћу Каленићке реке. Смештен је

Læs mere

ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ КРАГУЈЕВАЦ

ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ КРАГУЈЕВАЦ ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ КРАГУЈЕВАЦ ЗДРАВСТВЕНО СТАЊЕ СТАНОВНИШТВА ШУМАДИЈСКОГ ОКРУГА 2009. година Извештај израдили: Проф. др Драгољуб Ђокић, директор Центар за биостатистику и информатику Центар за

Læs mere

Стратегија ДЕ. Др Дејан Тошић, ванр. професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду

Стратегија ДЕ. Др Дејан Тошић, ванр. професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду Стратегија ДЕ Др Дејан Тошић, ванр. професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду Преглед излагања Основни појмови Основне невидљиве вредности Модели Одакле почети CRM, SCM, ERP Уместо закључка:

Læs mere

Подаци катастра непокретности 1. Подаци о парцели :38:32 Није службена исправа

Подаци катастра непокретности 1. Подаци о парцели :38:32 Није службена исправа www.rgz.gov.rs/knweb 26.12.2016 19:38:32 Није службена исправа Подаци катастра непокретности Подаци о непокретности 6945e16c c7cc 48bb b24b 460ce0b9ab03 Матични број општине: 70157 Општина: Матични број

Læs mere

ЗАКОН ЗА ПРЕКРШОЦИТЕ ПРОТИВ ЈАВНИОТ РЕД И МИР

ЗАКОН ЗА ПРЕКРШОЦИТЕ ПРОТИВ ЈАВНИОТ РЕД И МИР ЗАКОН ЗА ПРЕКРШОЦИТЕ ПРОТИВ ЈАВНИОТ РЕД И МИР (Објавено во Сл. Весник на РМ, бр.66 од 31.05.2007 година) I. ОПШТИ ОДРЕДБИ Член 1 Со овој закон се утврдуваат прекршоците против јавниот ред и мир, прекршочните

Læs mere

Специјална болница за рехабилитацију. Бања Ковиљача. Парк број 4. Јавна набавка у отвореном поступку број: 24/2017

Специјална болница за рехабилитацију. Бања Ковиљача. Парк број 4. Јавна набавка у отвореном поступку број: 24/2017 Специјална болница за рехабилитацију Бања Ковиљача Парк број 4 К О Н К У Р С Н А Д О К У М Е Н Т А Ц И Ј А Јавна набавка у отвореном поступку број: 24/2017 Набавка прехрамбених производа Партија 9 Набавка

Læs mere

JАВНИ ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ НА ЈАВНИМ АУКЦИЈАМА

JАВНИ ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ НА ЈАВНИМ АУКЦИЈАМА Теразије 23, 11000 Београд, Република Србија тел: 011/3020-842,011/3020-803 факс: 011/3020-881 Основни подаци о аукцијској продаји На основу члана 38. Закона o приватизацији ( Службени гласник РС, бр.

Læs mere

ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ ПРЕДМЕТ ЛАКАТОШ И ДРУГИ ПРОТИВ СРБИЈЕ. (Представка број 3363/08) ПРЕСУДА СТРАЗБУР. 7. јануар године

ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ ПРЕДМЕТ ЛАКАТОШ И ДРУГИ ПРОТИВ СРБИЈЕ. (Представка број 3363/08) ПРЕСУДА СТРАЗБУР. 7. јануар године ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ ПРЕДМЕТ ЛАКАТОШ И ДРУГИ ПРОТИВ СРБИЈЕ (Представка број 3363/08) ПРЕСУДА СТРАЗБУР 7. јануар 2014. године Ова пресуда ће постати правоснажна у околностима утврђеним у члану 44. став 2. Конвенције.

Læs mere

Европске. мозаик. Гедиминас Виткус. држава Европске уније. Гедиминас Виткус Европски мозаик 28. држава. уније 28 JN SR-N

Европске. мозаик. Гедиминас Виткус. држава Европске уније. Гедиминас Виткус Европски мозаик 28. држава. уније 28 JN SR-N JN-04-17-082-SR-N Гедиминас Виткус Европски мозаик 28 Гедиминас Виткус Европски мозаик ISBN 978-92-9238-488-3 doi: 10.2871/686282 држава Европске уније 28 држава Европске уније Гедиминас Виткус Европски

Læs mere

ОБЈ ЕК Т И ВИ ЗО ВА ЊЕ МО РА Л Н Е Ш Т Е Т Е

ОБЈ ЕК Т И ВИ ЗО ВА ЊЕ МО РА Л Н Е Ш Т Е Т Е UDC 342.721(497.11) UDC 340.13(497.11) DOI: 10.2298/ZMSDN1552487K ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ОБЈ ЕК Т И ВИ ЗО ВА ЊЕ МО РА Л Н Е Ш Т Е Т Е М А РИ ЈА К А РА Н И К И Ћ М И РИ Ћ Ун и в е р з и т е т у Б е о г р

Læs mere

МО РАЛ НИ КР СТА ШКИ ПО ХОД ДР ЖА ВЕ НА СП А ВА ЋУ СО БУ: П РЕ К Р Ш А Ј П РО СТ И Т У Ц И Ј Е У НО ВОМ Зо Ј РМ

МО РАЛ НИ КР СТА ШКИ ПО ХОД ДР ЖА ВЕ НА СП А ВА ЋУ СО БУ: П РЕ К Р Ш А Ј П РО СТ И Т У Ц И Ј Е У НО ВОМ Зо Ј РМ Ори ги нал ни на уч ни рад 343.544:17 doi:10.5937/zrpfns50-12182 Др Бра ни слав Р. Ри сти во је вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду B. Ri st i v o

Læs mere

С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. Ус т а в н и суд. М и н и с т а р с т в а. Ло ка л н а с а моу п р а в а. Београд, 6. јануар 2014.

С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. Ус т а в н и суд. М и н и с т а р с т в а. Ло ка л н а с а моу п р а в а. Београд, 6. јануар 2014. ISSN 0353-8389 COBISS.SR-ID 17264898 Београд, 6. јануар 2014. Година LXX број 1 Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36.147 динара С А Д Р Ж А Ј В л а д а Одлука o из ме на ма Од лу ке о обра

Læs mere

Омиљена књига. малих радозналаца. Сабин Бокадор

Омиљена књига. малих радозналаца. Сабин Бокадор Реци ми! Који је најстарији музички инструмент? Омиљена књига малих радозналаца Сабин Бокадор Када су људи први пут ходали по Месецу? Наслов оригинала: Sabine Boccador Dis-moi! Sciences et inventions!

Læs mere

w w w. d e re t a. r s

w w w. d e re t a. r s www.dereta.rs Библиотека ПОСЕБНА ИЗДАЊА Уредник издања Александар Шурбатовић Copyright oвог издања Дерета Станислав Краков Путописи Приредио Мирко Демић ДЕРЕТА 2017. Београд УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА Животни

Læs mere

ТРГОВАЧКА ШКОЛА. Хиландарска бр.1. Београд КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА НАБАВКА ДОБАРА - ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ ЈАВНА НАБАКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ. Бр.

ТРГОВАЧКА ШКОЛА. Хиландарска бр.1. Београд КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА НАБАВКА ДОБАРА - ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ ЈАВНА НАБАКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ. Бр. ТРГОВАЧКА ШКОЛА Хиландарска бр.1 Београд КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА НАБАВКА ДОБАРА - ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ ЈАВНА НАБАКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ Бр. 1/2016 Београд, јануар 2016. године Page 1 of 46 На основу чл. 39.

Læs mere

Предмет: Примена Споразума о слободној трговини са државама ЕФТА у трговинским односима између Републике Србије и Исланда

Предмет: Примена Споразума о слободној трговини са државама ЕФТА у трговинским односима између Републике Србије и Исланда Предмет: Примена Споразума о слободној трговини са државама ЕФТА у трговинским односима између Републике Србије и Исланда Чланом 44. Споразума о слободној трговини између Републике Србије и држава ЕФТА

Læs mere

Ко је најјача карика у здравству» страна 8 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. MAJA 2017.

Ко је најјача карика у здравству» страна 8 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. MAJA 2017. ОСНИВАЧ ЈОВАН ПАВЛОВИЋ Тошић и Шушњар путују за Индонезију» страна 7 Ко је најјача карика у здравству» страна 8 ВЛАСНИК Број 4711, година CXLIX У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. MAJA 2017. цена 40 динара УРАНАК Друштво

Læs mere

КЛИНИЧКА ФАРМАЦИЈА 2 ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈE ФАРМАЦИЈЕ ЧЕТВРТА ГОДИНА СТУДИЈА

КЛИНИЧКА ФАРМАЦИЈА 2 ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈE ФАРМАЦИЈЕ ЧЕТВРТА ГОДИНА СТУДИЈА КЛИНИЧКА ФАРМАЦИЈА 2 ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈE ФАРМАЦИЈЕ ЧЕТРТА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2016/2017 Предмет: КЛИНИЧКА ФАРМАЦИЈА 2 Предмет се вреднује са 6 ЕСПБ. Недељно има 4 часа активне наставе (2

Læs mere

Ономасиолошки и граматички прилози

Ономасиолошки и граматички прилози BIBLIOTEKA VOJVODJANSKOG MUZEJA V.S. 114 Будимир Милан Ономасиолошки и граматички прилози 1. bēsu. ''δαικων''. 2. duchori ''Putorius foetidus''. 3. korva. 4. nevēsta. САДРЖАЈ 1. bēsu. ''δαικων δαικων''.

Læs mere

Веће научних области правно-економских наука (Назив већа научних области коме се захтев упућује)

Веће научних области правно-економских наука (Назив већа научних области коме се захтев упућује) Образац 1 ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ Број захтева: Датум: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Веће научних области правно-економских наука (Назив већа научних области коме се захтев упућује) ПРЕДЛОГ ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ ДОЦЕНТА (члан

Læs mere

НАЦ ИОНАЛНА БЕЗБЕД НОСТ

НАЦ ИОНАЛНА БЕЗБЕД НОСТ НАЦ ИОНАЛНА БЕЗБЕД НОСТ Б УДК: 327.56::351.88]: 811.163.41'373.612 У СЕМАНТИЧКО-ЛЕКСИКОГРАФСКИ АСПЕКТИ ПОЈМА БЕЗБЕДНОСТИ Предраг Илић Универзитет Синергија, Правни факултет, Бијељина раду је настојано

Læs mere

ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ ДИПЛОМСКОГ (MASTER) РАДА ЗА ОДБРАНУ

ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ ДИПЛОМСКОГ (MASTER) РАДА ЗА ОДБРАНУ Образац 3 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ Кнеза Вишеслава 1, Београд ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ ДИПЛОМСКОГ (MASTER) РАДА ЗА ОДБРАНУ I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум именовања (избора) комисије: 30.03.2017.г

Læs mere

ПРИКАЗ ТОКА ЧАСА Назив школе: Наставник: Наставни предмет: Разред: Наставна тема: Редни број теме: Наставна јединица:

ПРИКАЗ ТОКА ЧАСА Назив школе: Наставник: Наставни предмет: Разред: Наставна тема: Редни број теме: Наставна јединица: ПРИКАЗ ТОКА ЧАСА Назив школе: ОШ Вук Караџић Наставник: Мирјана Сандић и Биљана Јововић Наставни предмет: Географија Разред: Шести Наставна тема: Средња Европа Редни број теме: 5.7. Наставна јединица:

Læs mere

IV. 5. Субверзивни појам Речника технологије Видикa и Студента

IV. 5. Субверзивни појам Речника технологије Видикa и Студента Зоран Петровић Пироћанац NOMENCLATURA SERBICA И РЕЧНИК ТЕХНОЛОГИЈЕ * IV. 5. Субверзивни појам Речника технологије Видикa и Студента Српској јавности, нарочито најмлађим генерацијама, готово је непозната

Læs mere

СВЕЧАНО УРУЧЕЊЕ НАГРАДА У МАТИЦИ СРПСКОЈ

СВЕЧАНО УРУЧЕЊЕ НАГРАДА У МАТИЦИ СРПСКОЈ број 30 април 2011 www.maticasrpska.org.rs тел. 021/420-199 СВЕЧАНО УРУЧЕЊЕ НАГРАДА У МАТИЦИ СРПСКОЈ Пупинова награда Матице српске Награда Фонда капетана Мише Анастасијевића ЧЕТВРТИ МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ

Læs mere

ВРТ ТВИ ТЕР ПРО ЗА КАО ЕХО УСМЕ НОГ ПРИ ПО ВЕ ДА ЊА. Бранислав Живановић

ВРТ ТВИ ТЕР ПРО ЗА КАО ЕХО УСМЕ НОГ ПРИ ПО ВЕ ДА ЊА. Бранислав Живановић ВРТ Бранислав Живановић ТВИ ТЕР ПРО ЗА КАО ЕХО УСМЕ НОГ ПРИ ПО ВЕ ДА ЊА Шта је тви тер (од енг. twe et цвр кут) ако не рад го вор ног ор га на, вер бал на ар тикулација и облик комуникације? Уосталом,

Læs mere

ПРИПРЕМУ РУКОПИСА ЗА ШТАМПУ У ИЗДАЊИМА САНУ

ПРИПРЕМУ РУКОПИСА ЗА ШТАМПУ У ИЗДАЊИМА САНУ ПРОПИСИ СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ КЊ. V УПУТСТВО ЗА ПРИПРЕМУ РУКОПИСА ЗА ШТАМПУ У ИЗДАЊИМА САНУ Уредник академик МАРКО АНЂЕЛКОВИЋ БЕОГРАД 2017 Издаје и штампа Спжрка акадгмжја наска ж смгенореж

Læs mere

Указ о проглашењу Закона о потврђивању Конвенције о међународном промету угрожених врста дивље фауне и флоре

Указ о проглашењу Закона о потврђивању Конвенције о међународном промету угрожених врста дивље фауне и флоре На основу члана 96. тачка 2) Устава Савезне Републике Југославије, доносим Указ о проглашењу Закона о потврђивању Конвенције о међународном промету угрожених врста дивље фауне и флоре Проглашава се Закон

Læs mere

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА Страна 1 од 26 Београд, Чика Љубина 18-20 КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА за јавну набавку пића, кафе и сродних производа у поступку јавне набавке мале вредности број 2/2016 Београд, март 2016. године Страна 2

Læs mere

Copyright Дејан Лучић, 1994 Copyright 2011 за ово издање, ЛАГУНА

Copyright Дејан Лучић, 1994 Copyright 2011 за ово издање, ЛАГУНА 4 5 Copyright Дејан Лучић, 1994 Copyright 2011 за ово издање, ЛАГУНА Ре це зен ти Фре де рик Ештон Дра гош Ка ла јић Да је Дејан Лучић амерички pисац њеgов роман Владари из сенке би pосtао, tренуtачно,

Læs mere

МА ТЕ МА ТИЧ КА ПИ СМЕ НОСТ

МА ТЕ МА ТИЧ КА ПИ СМЕ НОСТ Република Србија Ми ни стар ство про све те За вод за вред но ва ње ква ли те та обра зо ва ња и вас пи та ња Ин сти тут за пси хо ло ги ју Фи ло зоф ског фа кул те та Универзитета у Бе о гра ду МА ТЕ

Læs mere

Свети Патрикије Ирски

Свети Патрикије Ирски УДК: 27-475"03/04" Посланица Коротику * EPISTOLA AD COROTICUM Свети Патрикије Ирски I. Patricius peccator, indoctus scilicet, Hiberione constitutum episcopum me esse fateor. Certissime reor, a Deo accepi

Læs mere

МЕТОДОЛОГИЈУ НАЧИНA ИЗРАЧУНАВАЊА КАМАТНИХ СТОПА НА КРЕДИТЕ И ДЕПОЗИТЕ БАНАКА

МЕТОДОЛОГИЈУ НАЧИНA ИЗРАЧУНАВАЊА КАМАТНИХ СТОПА НА КРЕДИТЕ И ДЕПОЗИТЕ БАНАКА На основу тачке 2. Упутства о достављању Народној банци Србије података о каматним стопама на кредите и депозите банака ( Службени гласник РС, бр. 42/200 и 2/202), гувернер Народне банке Србије доноси

Læs mere

Дводимензинални низи во с++

Дводимензинални низи во с++ Дводимензинални низи во с++ Повеќедимензионалните низи претставуваат низи од низи. Сите елементи од една повеќедимен - зионална низа мора да бидат од ист тип - важи истото ограничување што важеше и кај

Læs mere

Република Србија АНАЛИЗА ТЕКУЋИХ ФИСКАЛНИХ КРЕТАЊА И ОЧЕКИВАНО ИЗВРШЕЊЕ БУЏЕТА У ГОДИНИ. 5. септембар године

Република Србија АНАЛИЗА ТЕКУЋИХ ФИСКАЛНИХ КРЕТАЊА И ОЧЕКИВАНО ИЗВРШЕЊЕ БУЏЕТА У ГОДИНИ. 5. септембар године Република Србија ФИСКАЛНИ САВЕТ МЕСЕЧНИ ИЗВЕШТАЈ АНАЛИЗА ТЕКУЋИХ ФИСКАЛНИХ КРЕТАЊА И ОЧЕКИВАНО ИЗВРШЕЊЕ БУЏЕТА У 2016. ГОДИНИ 5. септембар 2016. године Садржај: РЕЗИМЕ... 3 1. ДЕФИЦИТ ОПШТЕ ДРЖАВЕ И ОПШТА

Læs mere

Година 2017 Број 2 ISSN корупција НОВА 1984! надзор јавних финансија.

Година 2017 Број 2 ISSN корупција НОВА 1984! надзор јавних финансија. Досије Година 2017 Број 2 ISSN 2217-5938 корупција С PE ЋНА НОВА 1984! надзор јавних финансија www.nadzor.org.rs ISSN 2217-5938 Број 2 2017 ДОСИЈЕ КОРУПЦИЈА Издавач Топлички центар за демократију и људска

Læs mere

СРБИ СТАРОСЕДЕОЦИ БАЛКАНА И ПАНОНИЈЕ

СРБИ СТАРОСЕДЕОЦИ БАЛКАНА И ПАНОНИЈЕ Др БОРИСЛАВ ВЛАЈИЋ - ЗЕМЉАНИЧКИ СРБИ СТАРОСЕДЕОЦИ БАЛКАНА И ПАНОНИЈЕ У ВОЈНИМ И ЦИВИЛНИМ ДОГАЂАЈИМА СА РИМЉАНИМА И ХЕЛЕНИМА ОД I ДО X BEKA Посвећено српском народу и његовим храбрим војинима и мудрим вођама

Læs mere

РасСија (КолоВенија) НАЈСТАРИЈА ЦИВИЛИЗАЦИЈА И СРПСКИ ЧУДОТВОРЦИ

РасСија (КолоВенија) НАЈСТАРИЈА ЦИВИЛИЗАЦИЈА И СРПСКИ ЧУДОТВОРЦИ Божидар Трифунов Митровић доктор правних наука РасСија (КолоВенија) НАЈСТАРИЈА ЦИВИЛИЗАЦИЈА И СРПСКИ ЧУДОТВОРЦИ Пешић и синови А Λ Архимедес КолоВенија 2006. УДК [94+34](367/368)+34(37)+811.16+811.342.1

Læs mere

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА ДОБАРА - КАНЦЕЛАРИЈСКОГ МАТЕРИЈАЛА ЈАВНА НАБАКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ ЈАВНА НАБАВКА бр.13/2014 Март 2014. године Конкурсна документација за јавну набавку мале вредности бр.13

Læs mere

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ. ИСТОРИЈА МЕДИЦИНЕ Збирка тест питања

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ. ИСТОРИЈА МЕДИЦИНЕ Збирка тест питања УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ ИСТОРИЈА МЕДИЦИНЕ Збирка тест питања КРАГУЈЕВАЦ, 2004 ИСТОРИЈА МЕДИЦИНЕ Аутор: Проф. др Часлав Милић РЕЦЕНЗЕНТИ: 1. Проф. др Мирољуб Јовановић 2. проф. др Слободан

Læs mere

дана до Игара Дивац: Улагање у будућност

дана до Игара Дивац: Улагање у будућност 30 дана до Игара Дивац: Улагање у будућност Ни ка да не од у стај те Зо ра на Ару но вић, ре пре зен та тив ка Ср би је у стре ља штву Са свим је си гур но да ће ме ђу 4.000 школ ских олим пи ја ца у Срем

Læs mere

Звезда падалица на Миси» страна 30 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 21. АПРИЛА 2017.

Звезда падалица на Миси» страна 30 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 21. АПРИЛА 2017. Ало, зна се како се овце чувају!» страна 6 Звезда падалица на Миси» страна 30 Број 4709, година CXLIX У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 21. АПРИЛА 2017. цена 40 динара БА ХРЕ ИН ПОД ТОЧ КО ВИ МА НА ШЕГ СУ ГРА ЂА НИ

Læs mere

КОМЕДИОГРАФ АНТУН ФЕРДИНАНД ПУТИЦА И ЊЕГОВ ПИР ОД ДЈЕЦЕ

КОМЕДИОГРАФ АНТУН ФЕРДИНАНД ПУТИЦА И ЊЕГОВ ПИР ОД ДЈЕЦЕ УДК 821.163.41.09 22 Putica A. F. КОМЕДИОГРАФ АНТУН ФЕРДИНАНД ПУТИЦА И ЊЕГОВ ПИР ОД ДЈЕЦЕ У раду се разматрају живот и књижевно дело једног од последњих комедиографа, свештеника и дидактичког писца Антуна

Læs mere

Правилник о медицинској рехабилитацији у стационарним здравственим установама специјализованим за рехабилитацију

Правилник о медицинској рехабилитацији у стационарним здравственим установама специјализованим за рехабилитацију Правилник о медицинској рехабилитацији у стационарним здравственим установама специјализованим за рехабилитацију (ИНТЕРНО ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ) Опште одредбе Члан 1. Овим правилником утврђују се врсте индикација,

Læs mere

СА ВРЕ М Е Н Е КОН Ц ЕП Ц И Ј Е И ОРГА Н И ЗА Ц И JE ВОЈ СК Е УСЛО ВЉЕ Н Е Т ЕХ НО ЛО Ш К И М ЗА Х Т Е ВИ М А 1

СА ВРЕ М Е Н Е КОН Ц ЕП Ц И Ј Е И ОРГА Н И ЗА Ц И JE ВОЈ СК Е УСЛО ВЉЕ Н Е Т ЕХ НО ЛО Ш К И М ЗА Х Т Е ВИ М А 1 UDC 355/359 20 DOI: 10.2298/ZMSDN1552429M ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД СА ВРЕ М Е Н Е КОН Ц ЕП Ц И Ј Е И ОРГА Н И ЗА Ц И JE ВОЈ СК Е УСЛО ВЉЕ Н Е Т ЕХ НО ЛО Ш К И М ЗА Х Т Е ВИ М А 1 МОМ Ч И ЛО М И Л И НО ВИ

Læs mere

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ «ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА СРБИЈЕ» БЕОГРАД ОГРАНАК РБ Колубара

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ «ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА СРБИЈЕ» БЕОГРАД ОГРАНАК РБ Колубара ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ «ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА СРБИЈЕ» БЕОГРАД ОГРАНАК РБ Колубара 110601-10 година КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА за подношење понуда у oтвореном поступку за јавну набавку добара бр. ЈН/4000/0215/2/2016 КУЋИШТА

Læs mere

Два тима једна победа» страна 34 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 27. ЈАНУАРА 2017.

Два тима једна победа» страна 34 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 27. ЈАНУАРА 2017. Представили први албум» страна 13 Два тима једна победа» страна 34 Број 4697, година CXLVIII У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 27. ЈАНУАРА 2017. цена 40 динара ЈОШ ЈЕДАН СКУП ШАМПИОНА ГРАД СПОРТА Политика Тактика неоткривања

Læs mere

ИСПИТНА ПИТАЊА. 4. Значај, задатак и развој куварства кроз векове тесно је повезан са развојем друштвено-економских односа.

ИСПИТНА ПИТАЊА. 4. Значај, задатак и развој куварства кроз векове тесно је повезан са развојем друштвено-економских односа. ИСПИТНА ПИТАЊА 1. Куварство је вештина, занат и активност помоћу које се одређеним гастрономским и технолошким поступцима припремају намирнице за јела. 2. Куварство или кулинарство (лат.culina - кухиња)

Læs mere

Борис Беговић Милица Бисић Бошко Мијатовић НЕКА ПИТАЊА ЛОКАЛНИХ ФИНАНСИЈА. Центар за либерално-демократске студије

Борис Беговић Милица Бисић Бошко Мијатовић НЕКА ПИТАЊА ЛОКАЛНИХ ФИНАНСИЈА. Центар за либерално-демократске студије Борис Беговић Милица Бисић Бошко Мијатовић НЕКА ПИТАЊА ЛОКАЛНИХ ФИНАНСИЈА Центар за либерално-демократске студије Садржај Порез на имовину 3 Самодоприноси 22 Локалне таксе 34 Накнаде за коришћење добара

Læs mere

Летопис 2016/ Секција за спорт орагнизовала је већ традиционални турнир у малом фудбалу.

Летопис 2016/ Секција за спорт орагнизовала је већ традиционални турнир у малом фудбалу. Летопис 2016/ 2017. Током јунског и августовског уписног рока у Дом је уписан 341 ученик. У Дому бораве ученици сва четири разреда свих средњих школа у Крагујевцу. Септембар- Септембар је месец интензивне

Læs mere

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Агенцијске услуге резервације хотела у земљи и иностранству

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Агенцијске услуге резервације хотела у земљи и иностранству Атлетски савез Србије Страхињића Бана 73а, Београд КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА ОТВОРЕНИ ПОСТУПАК Агенцијске услуге резервације хотела у земљи и иностранству ЈАВНА НАБАВКА број: ЈН ОП 13/2018

Læs mere

Миленко Стојичић* Претходно саопштење UDK 929:94PRINCIPG. doi /POL S. ГАВРИЛО, ЈЕДНИНА МНОЖИНЕ (Ревизија, визија и илузија)

Миленко Стојичић* Претходно саопштење UDK 929:94PRINCIPG. doi /POL S. ГАВРИЛО, ЈЕДНИНА МНОЖИНЕ (Ревизија, визија и илузија) Миленко Стојичић* Претходно саопштење UDK 929:94PRINCIPG. doi 10.7251/POL1407147S ГАВРИЛО, ЈЕДНИНА МНОЖИНЕ (Ревизија, визија и илузија) 1. Портрет Гаврила Принципа ришу и лијепе ријечи разбокорене у кичице

Læs mere