Утицај шестомесечног тренинга на поједине брзинско-снажне способности младих кошаркаша

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Størrelse: px
Starte visningen fra side:

Download "Утицај шестомесечног тренинга на поједине брзинско-снажне способности младих кошаркаша"

Transkript

1 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ СПОРТА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА З А В Р Ш Н И Р А Д Утицај шестомесечног тренинга на поједине брзинско-снажне способности младих кошаркаша Београд, 2013

2 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ СПОРТА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА Утицај шестомесечног тренинга на поједине брзинско-снажне способности младих кошаркаша Ментор: проф. др. Саша Јаковљевић Кандидат: 20-ДА/2010 Чланови комисије: проф. др. Миливоје Каралејић доц. Ненад Јовановић Београд, 2013 Факултет спорта и физичког васпитања 2

3 Садржај стр. 1.УВОД Анализa игре ТРЕНИНГ У КОШАРЦИ Карактеристике развоја младих кошаркаша Брзинско снажне способности младих кошаркаша ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И ЗАДАЦИ ИСТРАЖИВАЊА ХИПОТЕЗЕ МЕТОД ИСТРАЖИВАЊА 5.1.Узорак испитаника Узорак варијабли Ток и поступци истраживања РЕЗУЛТАТИ ДИСКУСИЈА 8. ЗАКЉУЧАК ЛИТЕРАТУРА ПРИЛОГ Факултет спорта и физичког васпитања 3

4 1. УВОД У општој подели спорта, кошарка се убраја у тзв. ацикличне спортове, односно спортске игре. Сам појам игра је веома распрострањен и има различито значење у свакодневним животним ситуацијма. Дефиниција игре у оксфордском речнику спортске науке и медицине је одређен као смишљено такмичарско искуство које постоји у сопственом времену и простору (Каралејић М, Јаковљевић С ). У спортске игре се најчешће убрајају тзв. колективни тимски спортови који садрже непосредну борбу две групе људи, два тима, два колектива (кошарка, рукомет, одбојка, рагби, ). Ове игре имају доста заједничких особина: претежно су то спортови брзинско снажних способности; имају веома богату и специфичну технику (вештине); развијену тактику игре; у њима доминирају више или мање сложена просторна кретања, велики број нестереотипних покрета и атипичних ситуација; подразумевају сарадњу свих чланова тима. Кошарка је настала у Сједињеним америчким државама и у систему светских савремених спортова представља једини популаран и значајан спорт, који је потпуно амерички производ. Иноватор, креатор кошарке је Др. Џејм Нејсмит (James Naismith ) који је кошарку први пут представио крајем године, на Међународној YMCA школи (International YMCA Training School) у Спрингфилду, држава Масачусест (Springfield, Massachusetts). Др. Џејмс Нејсмит је рођен у Канади 6. новембра године (Алмонте, Онтарио). Одрастао је на фарми код ујака, живећи типичним животом за то време и услове: радом на фарми, у шуми, интересовањем за лов и живот у природи и дружењем са децом досељеника, али и староседелаца, Индијанаца. Завршивши основну школу и гимназију уписује се на Универзитет McGill у Монтреалу и завршава студије уметности. У гимназији на студија се активно бавио спортом, пре свега атлетиком, рагбијем и партерном гимнастиком. По завршетку студија уметности, уписује се на теолошки колеџу монтералу и дипломира Велико интересовање за спорт и физичко васпитање га најзад доводи у САД на International YMCA Training School, Спрингфилд, Масачусетс. Др. Факултет спорта и физичког васпитања 4

5 Гарлик директор за физичко васпитање и спорт на овом универзитету, доделио му је групу студената и дао рок од 14 дана да смисли нову активност за студенте којом би се могли бавити током зиме и на тај начин повећати интересовање студената за наставу у овом периоду. После претраге литературе и покушаја модификовања рагбија Нејсмит је дошао до закључка да нова игра мора бити на потпуно новом концепту, колективна и динамична, да се мора играти лоптом. Лопта мора бити велика (супротно од бејзбола и лакроса), лако уочљива и лака (супротно од рагбија) да би играчи могли лако да је држе у рукама; да лопта може да се креће додавањем (бацање и котрљање), а да играчи не смеју да трче са лоптом у рукама (супротно од рагбија). Ово елиминише брза и силовита кретања са лоптом а то значи и грубу игру одбрамбених играча која је карактеристична у рагбију. Вештину треба ставити изнад сирове снаге! Да би се то постигло циљ треба да буде хоризонталан и малих димензија. Нејсмит је из лакроса позајмио распоред играча, из рагбија вођење лопте у игри, из сокера (фудбал) округлу лопту. Планорао је да две дрвене кутије буду циљ (гол). Убрзо је схватио да ће играчи моћи лако да заштите циљ што ће доводити до гужве, гурања и опет грубости. Било је неопходно да се циљ подигне са тла, изнад играча. Циљ је тако подигнут на балкон сале, који је био висок десет стопа, тј метара, што је и данашња висина коша! Претходно замишљене дрвене кутије су силом прилика биле замење корпама за брескве, јер кутије нису биле једноставно на време направљене. На тај начин игра је добила своје главно обележје а убрзо и назив Basketball! Пред почетак часа физичког васпитања 21. децембра године, Нејсмит је на огласној табли код улаза у салу поставио два листа папира са откуцаних оригиналних 13 правила игре, а тих 13 правила су и данас у основи кошаркашких правила, са извесним модификацијама, али са изразито очуваним духом игре. Убрзо су часови код професора Нејсмита постали веома занимљиви популарни, интересовање за једну нову игру, како су је тада звали, је рапидно расло. У званичном часопису Спрингфилд колеџа Triangle, 15. јануара године игра је тада добила своје званично име - BASKETBALL. Појава и развој кошарке у Србији се мора посматрати кроз рзвој кошарке у данас не постојећој, некада великој балканској држави Југославији. У последњих 50 година Југославија је била једна од три, кошаркашки најмоћнијих држава на земаљској кугли Факултет спорта и физичког васпитања 5

6 земља кошарке. Србија као највећи део, са својим играчима, тренерима, функционерима и клубовима је дала велики допринос таквом развоју и квалитету кошарке. Развој кошарке у Југославији, Паунић је поделио у три периода: период од до године; период од до године и период од године и на даље. Данас се томе могу додати још два периода: период од до (период треће Југославије ) и период од до данас (Каралејић М., Јаковљевић С., 2008.) Анализа игре У групи спортских игара кошарка се издваја као изразито сложена игра, са веома специфичним структурним и функционалним особинама. У правилима кошарке прво правило дефинише кошарку као игру коју играју два тима од по пет играча где је циљ сваког тима да постигне кош, а да у томе спречи противнички тим; затим да кошарку контролишу: судије, судије за записничким столом и комесар; а тим који је постигао више погодака на крају утакмице је победник. Матковић и сарадници сврставају кошарку на основу три критеријума: по критеријуму структуралне сложености кошарка је комплексни спорт који чине групе једноставних и сложених кретања у условима сарадње чланова једног тима; по критеријуму доминације енергетских процеса кошарка је спорт координације, снаге, издржљивости, брзине и прецизности. Ток игре је такав, да се кратке високо интензивне (максималне и субмаксималне) активности непрестано смењују са периодима активног или пасивног одмаора (прекиди у игри), а догађа се у оквиру специфичног простора и времена. У настојању да победе, играчи једног тима предузимају одређене активности и кретања. Оне се у принципу, могу означити као специфична кошаркашка моторика, тако да у односу на базичне моторичке структуре, кошарка спада у групу полиструктурних спортова у којима доминирају сложена просторна кретања. У сваком тренутку игре потребно је изабрати једну од могућих структура кретања, најбољу за дату ситуацију. Успех у кошаркашкој игри одређује брзина избора структуре кретања Факултет спорта и физичког васпитања 6

7 оптималне за одређену ситуацију, способношћу предвиђања, која подразумева и планирање акција и модела игре, којима се противник доводи у неповољан положај. Ово захтева да свих пет играча испуњавају одређене задатке, у односу на тренутну позицију и ситуацију на терену. И у том смислу, у кошарци могу да да се издвоје два основна типа играча: спољни и унутрашњи играчи. Спољни играчи су обележени бројевима од 1 до 3: број 1- плејмејкер, играч који организује и руководи игром; број 2 бек-шутер, играч ког карактеришу добре реализаторске способности, и број 3 крило, играч који се одликује добрим реализаторским и скакачким способностима и представља својеврстан прелаз између спољних и унутрашњих играча. Два унутрашња играча су: број 4 крилни центар, слично као и крило игра и на унутрашњими и спољним позицијама, али ипак претежно на унутрашњим, са великом одговорношћу скакача; број 5 центар, обично највиши играч, који игра искључиво на унутрашњим позицијама и најодговорнији је за скок у одбрани и нападу. У пракси постоји и неколико мешовитих позиција, односно играча који су способни да играју на две, а ређе, на три позиције. То су свестрани, тзв. ол раунд играчи. Тренинг кошарке се у основи састоји од технике, тактике и кондиционе припреме. Свакој од ових врста припрема генерално треба да се посвети једнака пажња, а удео сваке од њих ће зависити од: узраста, периода, играчког стажа, нивоа квалитета и слично (Каралејић М., Јаковљевић С, ). Факултет спорта и физичког васпитања 7

8 2. ТРЕНИНГ У КОШАРЦИ У процесу тренинга у кошарци потребно је остварити неке основне задатке: - Васпитање играча у дуку моралног кодекса савременог друштва, - Обучавање, усавршавање и повећање радне способностина бази свестраног и складног развоја играча, - Савладавање специјалистичких знања, моторичких навика из игре, - Постизање планираног квалитета и ранга такмичења и систематско усавршавање играча. Ови се задаци конкретизују у већој или мањој мери, у зависности од степена припремљености играча, периода у годишњем циклусу тренинга и других услова. У зависносто од тога они се претварају у задатке који се остварују на појединачним тренинзима. Сваки тренажни процес примење у кошарци има за циљ да уз помоћ одређених поступака, квалитативно трансформише одређене способности играча или њихово укупно психо-физичко стање примерено потребама кошаркашке игре. За квалитетно програмирање тренажног процеса, без обзира на узраст, пол или такмичарски ниво играча неопходно је егзактно установити шта, када, како и колико тренирати. Да би се то постигло потребно је постојеће енергетске потенцијале рационално користити, тражећи најделотворније ефекте тренажног процеса (Павловић М., Хајнал Л., 1998.). Сам тренажни поцес одвија се преко обуке и усавршавања као делова континуираног наставно-васпитног рада у коме је усавршавање само виша фаза обуке. Обука је почетни период спортске припреме у којој играч стиче нова знања, умења и навике. У процеу обучавања тренер обраћа пажњу на општу физичку припрему и васпитање вољних особина. Упознаје их са игром и обучава их разним техничким и тактичким појединостима у њиховом елементарном облику. Факултет спорта и физичког васпитања 8

9 Усавршавање је виши облик припреме. У њему кошаркаш под руководством тренера непрекидно подиже свој техничко-тактички ново на основама опште и специјалне физичке припреме, уз истовремено усавршавање вољних и моралних особина. Тренажни процес у кошарци не сме да се сведе само на трку за постизање што бољег пласмана у такмичењу. У садржај тренажног процеса обавезно морају ући и задаци васпитања, поготово код млађих категорија, јер остварују специјалну припрему, односно припремајући играче за такмичење, тренер истовремено васпитава своје играче. Успешно остваривања овог задатка зависи пре свега од личности тренера, који је централна фигура тренажног процеса. Тренажни процес обухвата више врста припреме, од којих су најзначајније техничка, тактичка, физичка и психолошка припрема. Све врсте припреме налзе се у тесној узајамној вези и имају свој логички континуитет и целовитост, што се одмах одражава на спортски резултат, који је показатељ квалитета рада и спреге играч-тренер (Павловић М., Хајнал Л., 1998.). У кошарци се кондициона припрема односи на развој аеробних и анаеробних капацитета организма кошаркаша, те моторичких способности као што су снага, брзина, координација, покретљивост. Аеробни механизам за репродукцију АТП користи енергију која се добија из потпуне гликозе и разградње масних киселина уз присуство кисеоника. У односу на директну репродукцију АТП током игре, његово учешће је равно нули, тако да се улога овог механизма налази само у процесима опоравка у току и после тренинга, односно утакмице. Примарни циљ аеробног тренинга је да се обезбеди општа кондиција кошаркаша, а општи да се побољша њихов кардио-респираторни систем (Јаковљевић С., 2010.). Други начин стварања АТП мишићне активности је помоћу анаеробне гликолизе. У гликолизи (лактатни систем) која се одвија врло брзо, мишићни гликоген и крвна глукоза (угљени хидраи) производе АТП. Процеси стварања креатинфосфата и гликолизе су анаеробни, што значи да се одвијају без присуства кисеоника. Гликолиза (разградња Факултет спорта и физичког васпитања 9

10 угљених хидрата) омогућава мишићима интензивну активност, али њен нус-производ, млечну киселину у мишићима и крви. Нагомилавање млечне киселине успорава анаеробну гликолизу и убрзава појаву замора, обично три минута од почетка високоинтензивне активности (Трунић Н., 2007.). Снага се развија и примењује у различитим активностима телесног вежбања и тренинга. Зато постоје различите врсте и облици испољавања снаге, које су формулисане на основу критеријума њиховог дејства. На основу првог критеријума, односно режима рада у коме мишићи развијају снагу, разликујемо динамичку и статичку снагу. Приликом испољавања динамичке снаге мишићи се скраћују, а њихова унутрашња напетост се не мења. Код статичке снаге мишићи се не скраћују, односно мишић је учвршћен између две тачке и зато долази до повећане унуташње напетости. У односу на други критеријум у коме се мишићним напрезањем савладава максимално гранично оптерећење динамичког или статичког карактера испољавања снаге, углавном се промењује термин максимална снага. Уколико се у неком покрету захтева брзо извођење, користи се термин брзинске или експлозивне снаге. Код покрета изведених са понављањем користи се термин репетитивна снага. По трећем критеријуму, где су врсте снаге везане за издржљивост, примењује се термин снажна издржљивост или издржљивост у снази. У односу на поједине спортове можемо снагу поделити и на општу и специфичну, а у односу на масу тела можемо говорити и о релативној и апсолутној снази. Под апсолутном снагом се подразумева снага коју човек развија савладавањем максималног оптерећења, а релативна представља снагу у односу на телесну тежину. Основна три фактора снаге могу се поделити на експлозивну, репетативну и статичку или максималну снагу. Експлозивна снага се дефинише као способност да се уложи максимална енергија у једном покрету за што краће време. Овај фактор се манифестује у свим покретима у којима целло тело, његови делови, или оптерећење (лопта) продужавају своје кретање услед добијеног импулса, односно почетног убрзања. Имајући у виду да је коефицијент урођености ове способности око 0.80, са развојем ове способности треба почети врло рано и то између 5-7 године живота. Репетитивна снага се дефинише као способност извођења појединачних и једноставних покрета. Претпоставља се да овај Факултет спорта и физичког васпитања 10

11 фактор има везе са регионалном или локалном мишићном издржљивошћу. Ова способност има низак коефицијент урођености 0.50, па се вежбањем може највише развити. Статичка или максимална снага дефинише се као способност задржавања једне максималне изометријске контракције мишића. Испољава се најчешће када спортиста покушава да савлада отпор изнад сопствених могућности, или се напреже да би сачувао одређени став, односно у свим случајевима када су мишићи напрегнути али нема кретања. Коефицијент урођености код овог фактора је низак 0.50, а развој веома спор. У складу са тим примењена средства тренинга могу се поделити на средства која директно утичу на резултат и на средства која имају индиректан утицај. Под средстива за развој снаге која директно утичу на успех подразумевају се средства која су по структури, карактеру и интензитету оптерећења слична такмичарској активности. Под средствима која индиректно утичу на резултат, подразумевају се средстав за развој базичне или опште снаге. Зациорски даје општу шему као поделу мишићне снаге: ТИП СНАГЕ МАНИФЕСТОВАЊЕ Статичка снага (или само снага) Изометријске или споре концентичне контаркције Динамичка снага Брзе концентричне контракције Попуштајућа снага Ексцентричне контракције (Цитирано од Zatsiorsky V., Kreamer W., 2009.). Што се брзине тиче фактор моторичке или линеарне брзине дефинише се као способност човека да изврши велику фреквенцију покрета за најкраће време или да један покрет изведе што је могуће брже. Осим општег фактора брзине, најчешће су изоловани фактори брзине са променом правца (агилност), затим фактор брзине трчања (кратки спринт) и фактор сегментарне брзине, или максимална фреквенција покрета константне амплитуде. Моторичка брзина је способност код које је коефицијент урођености То значи да је могућност утицаја на развој ове способност свега 5%. Из тог разлога ову способност треба развијати у веома раном узрасту, исто као и експлозивн снагу, са којом има висок ниво повезаности. Факултет спорта и физичког васпитања 11

12 Координација подразумева брзо извођење комплексних и разноврсних моторичких задатака. Сматра се да је основа координације висок степен пластичности нервног система, који карактеришу велику могућност адаптације, реконструкције и усавршавања кретања. Координација је такође способност која је у великој мери урођена 0.80, и треба је развијати од најранијег детињства. Покретљивост се дефинише као способност извођења покрета са што већом амплитудом. За њену процену најчешће се узима максимална аплитуда покрета у појединим зглобовима. Коефицијен урођености овог фактора је низак, тако да је тренингом могуће значајно утицати на повећање флексибилности. Основно средство за развој флексибилности су вежбе истезања локалног и општег типа (Павловић М, Хајлал Л, 1998.). Да би се остварио максимални потенцијал и правовремени развој моторичких способности потребно је пратити сензитивне периоде развоја за сваку способност. Факултет спорта и физичког васпитања 12

13 СЕНЗИТИВНИ ПЕРИОДИ УЗРАСТ СПОСОБНОСТ Равнотежа * ** ** * Моторичка агилност * * * ** ** ** ** ** ** ** Психомоторичка координација Реактибилност на звучне и светлосне надражаје ** ** ** ** * ** * * * * * * ** ** * Моторички ритам * * ** ** * * Способност просторне оријентације Способност за учење нових координационих вештина Способност за управљање кретањем * * ** * * ** ** * * * ** ** * ** ** ** ** * * * * * ** ** * * * * * Брзина * ** ** ** ** ** ** ** * * * Снага * * * ** ** ** ** ** ** ** ** Издржљивост * * * * * * * ** ** ** ** ** ** ** ** Флексибилност * ** ** ** * * Слика 1: Сензитивни периоди (*) - добар период за развој способности, (**) посебно добар период дато по годинама старости (Бјелић и Симовић, 2005), (Цитирано према Трунић Н, 2007.). Факултет спорта и физичког васпитања 13

14 Интензивне активности током практично свих 40 минута трајања кошаркашке утакмице, захтевају широку палету основних и специфичних функционалних и моторичких способности. Снага експлозивног типа за потребе старта, брзог и кратког спринта, максималног скока у одбрани и нападу, доминира у току саме активности. Затим долазе координација у извођењу специфичних моторичких задатака и сналажења у простору, агилност у ефикасном решавању новонасталих ситуација, брзина неуромишићне реакције и брзина самих покрета. За све то је потребно довољно енергије, па кошаркаш треба да поседује развијене: алактатне анаеробне способности које ће омогућити испољавање снаге експлозивног типа, лактатне анаеробне способности одговорне за испољавање издржљивости при репетативним активностима високог интензитета и аеробне способности које осигуравају спорије замарање и бржи опоравак у кратким паузама током утакмице. Кошаркашка техника је веома богата и суптилна, другим речима она представља кошаркашко моторичке способности и вештине. Боља техника значи већи степен усвојености ових способности. Ове вештине су основно стерство игре и представљају рационално, ритмично и ефикасно извођење одређених задатака (ситуација) у игри. Техника представља сопсобност спортисте да управља покретима свога тела у реализацији специфичне технике потребне за постизање спортског резултата. У тренажном процесу потребно је усвојити основну структуру покрета (обука технике), формирати стереотип поктера (усвајање технике) и прилагодити условима такмичења (ситуациона адаптација, тренажна и такмичарска оптерећења). Рационална техника омогућава спортисти да његови функционални потенцијали дођу до пуног изражаја у току такмичења. Тактичке припреме кошаркаша се поједностављено може окарактерисати као припрема појединаца и тима за планско деловање у условима спортске борбе. Ова врста припрема је уско веза на са техничком припремом, јер су техничке вештине услов за спровођење извесних тактичких решења. Основу тактичких вештина кошаркаша чини тактичко мишљење које се дефинише као специфично когнитивно деловање кошаркаша у Факултет спорта и физичког васпитања 14

15 решавању проблема у игри, односно као посебно психолошко деловање у ситуационим условима. Основа тактичког деловања налзи се у кошаркашком тактичком зању. Кошарка је колективна игра у којој треба ускладити 12 психологија, веома је оптерећења спољним утицајима и захтева од играча велику менталну чврстину (Јаковљевић С., 2010.). Тренажни прицеси у кошарци имају свој специфичан ток. На почетку тренажног процеса, без обзира о којој категорији кошаркаша се ради, играчи се налазе у стању које се означава као почетно (So). Тренер треба да има израђен систем тренинга (план и програм), сачињен од појединачних тренинга зсанованих на основним информацијама о циљу тренирања, појединцима и екипи. Након одређеног времена проведеног у тренажним активностима кошаркаши ће из почетног стања прећи у неко ново, квалитетније стање. То стање се назива прво стање тренираности (S1). Тренер тада треба да упореди и оцени прво стање тренираности у односу на почетно и планирано коначно стање тренираности (Sf). Планирање и програмирање тренинга треба поред тренажне активности да узме у обзир и такмичења, процене квалитета и напредовање играча и тимова и опоравак. Да би тренажни процес дао жељене ефекте потребно је да се наведене компоненте међусобно ускладе. У том смислу у односу на циљ тренажних активности, тренер води рачуна о избору оптималних метода и средстава тренинга, величини и карактеру потребног оптерећења тренинга, тренутном стању играча, методама и средствима опоравка и другом (Каралејић М., Јаковљевић С., 2008.). Да би кошаркашки тренинг био смислен и давао жељене резултате мора садржати неке од основних принципа тренинга. При повећању оптерећења одабир средстава врши се према могућностима спортисте. Циљ основног тренинга је изграђивање свестране физичке способности али и изграђивање основних вештина. Поменута специјализација у кошарци почиње да се назире тек у кадетском, односно у јуниорском узрасту. До тада сви млади играчи пролазе вишегодишњи основни тренинг. Факултет спорта и физичког васпитања 15

16 2.1. Карактеристике развоја младих кошаркаша Буран и сложен феномен раста и развија је правилан процес у коме се могу дефинисати законитости. Ивдивидуалне различитости у динамици раста значајан су извор у варијабилности обилка, функције и способности људског тела. Током раста организам адолесцента, налази се у врло интензивном периоду у коме се дешавају важне физиолошке промене и у коме и организам другачије, у односу на одрасли узраст, подноси физички напор. Феномен раста, који у ужем смислу подразумева квантитативне промене, је повећање тела условљено повећањем масе и величине, које настаје повећањем и умножавањем станица и ткива. Процеси раста и развоја међусобно се допуњују и немогуће их је оштро поделити. Данас се све чешће под појмом раста подразумевају анатомске и физиолошке промене, а под појмом развоја психолошки процеси и развој чулних и моторичких способности. Раст након рођења није линеаран, односно, прирасти из године у годину нису подједнаки. Током екстраутериног раста разликујемо: две фазе убрзаног раста и две фазе успореног раста. Прва фаза убрзаног раста након рођења догађа се након прве три године живота. Друга фаза убрзаног раста бележи се у време пубертета или адолесценције, тзв. пубертетски или адолесцентни замах раста. Између те две фазе убрзаног раста, налази се прва фаза успореног раста у којој су прирасти умерени и готово подједнаки. То се дешава између 3. године старости и почетка пубертета када су прирасти стабилни и износе 5-6 цм годишње у висину. Друга фаза успореног раста следи после адолесцентног замаха раста када се процес раста смирује. Према темпу сазревања разликујемо рано сазревајућу децу (акцелеранте), децу просечног темпа и касно сазревајућу децу. Пошто сазревање значајно доприноси променама функционално-физиолошких способности и способности за савладавање различитих моторичких задатака, посебно је важно имати на уму при раду са децом и омладином податке о физиолошкој зрелости. Критеријуме за процену физиолошке зрелости чине: Факултет спорта и физичког васпитања 16

17 одређивање морфолошке зрелости, денталног узраста код млађе деце, секундарних полних карактеристика и одређивања коштане зрелости. Од почетка пубертета надаље величина мишићне масе се почиње значајно разликовти у односу на пол и код младића значајно расте и даље, негде до двадесете године, док код девојака стагнира. Повећење мишићне масе везано је за хормон раста, а од пубертета надаље код дечака за тестостерон. Као развојне промене нервног система које могу допринети повећању снаге наводе се: процес мијелинизације, побољшање координације и побољшање нивоа активације моторних јединица које се сматрају одговорним за предадолесцентно повећање снаге без хипертрофије мишића под утицајем тренинга снаге. Узраст адолесценције (од 15 до 18 година) је критичан у погледу испољавања психолошких облика младих кошаркаша. У овом узрасту долази до тешкоћа у успостављању интерперсоналних односа, што се испољава у честим променама другова, у покушају да се пронађе одговарајуће друшво. Реч је о трагању да се постигне и задовољи потреба за припадањем. Прихватање и везивање адолесцената везана су углавном за вршњаке, а треба да буду усмерена и правилно подстицана од стране одраслих. У овој фази кошаркаши су у фази специјализације способни поднети веће захтеве тренинга и такмичења него у ранијим фазама. Најзначајније промене у тренингу догађају се током ове фазе. Кошаркаши који су учествовали у добро спроведеном програму, који је наглашавао вишестрани развој, сада ће почети изводити више вежби чији је циљ развој и стабилизација врхунског кошаркашког извођења. Пажљиво треба контролисати волумен и интензитет тренинга, како би млади играчи имали адекватну динамику развоја сопсобности са малим ризиком од повреда (Трунић Н., 2007.). Факултет спорта и физичког васпитања 17

18 2.2. Брзинско снажне способности младих кошаркаша У период од 15 до 18 година долази до интезивног физиолошког и функционалног развоја код младих кошаркаша и приближавају се нивоу зрелости одраслог мушкарца што доводи до побољшања моторичког извођења, пре свега вишег нивоа у троуглу снага, брзина и издржљивост. Често кошаркаши у том стадијуму расту 5-10 цм годишње, што негативно утиче на извођење техничко-тактичких елемената. После те фазе убрзаног раста у висину, већина резултата везана за снагу почиње се поново побољшавати показујући добру прилагођеност оптерећењу тренинга (Трунић Н., 2007.). Програми тренинга снажних способности младих кошаркаша морају узети у обзир динамику раста и развоја за сваки узрасни стадијум и индивидуалне карактеристике сваког играча. Од пубертета (15 година) програм тренинга се лагано мења у поређењу са прве две фазе раста и развоја када је главни циљ био вишестрани развој. Са базом која је створена током досадашњег тренинга, тренинг у постпубертету постаје специфичан према потребама кошаркашке игре и позицијама у тиму. Уз такву основу учешће тренинга снаге се постепено повећава у укупном тренажном процесу и прогресивно користи модел периодизације за сваку такмичарску годину. Од овог стадијума развоја све до сазревања, дечаци повећавају пропорцију мишића на око 27-40% укупне телесне масе. Под таквим околностима долази до побољшања испољавања свих облика снаге. Узраст од 15 до 18 година је развојна фаза која укључује младе играче који се разликују у хронолошкој старости две или три године. Из тог разлога се мора водити рачуна о индивидуалном приступу у развоју снаге. Код високих играча се дуже мора задржати рад на унапређењу снаге и финкционалности средишњег дела тела, док се код нижих играча раније може прећи на развојне програме снаге мањих мишићних група (опружачи и прегибачи лакта, флексофи колена и слично). Специфичност тренинга снаге би требало да се огледа у укључивању вежби које опонашају извођење покрета примарних покретача (мишићи агонисти). Савет је да се код апликације вежби за развој снаге одређених делова тела увек ради неколико серија или покрета антагонистичком мишићном групом, да не би дошло до диспропорција у развоју одређених телесних регија, која има негативне ефекте на испољавање снажних и тктичких квалитета у кошарци. Факултет спорта и физичког васпитања 18

19 Будући да се тренинг снаге сад усмерава на специфичне потребе кошарке, треба развијати различите компоненте снаге, као што су експлозивна снага, издржљивост у снази и на крају овог узраста почети са тренингом за развој максималне снаге (Тунић Н., 2007.). У тренингу снаге се користе сва четири основна метода тренинга снаге: метод максималних напрезања (интензитет % и број понављања 1-3); метод субмаксималних напрезања (интензитет 75-90% и број понављања 4-12); понављајући метод (интензитет 75-90% и ради се до отказа); и метод динамичких напрезања (метод експлозивних надражаја са 50-75% спољњег оптерећења и метод напрезања са попуштањем). По врсти облика отпора који се користе у тренингу снаге, вежбе за снагу се деле у четири групе: вежбе са отпором сопственог тела (згибови, склекови, чучњеви и друге); вежбе са слободним теретом (то су најчешће вишезглобне вежбе, које утичу на више група мишића и код којих је скоро увек потребно да се воид рачуна о одржавању равнотеже током извођења покрета и веома су корисне за кошаркаше и треба да преовладавају у односу на друге две групе); вежбе на машинама и тренажерима (оне су најчешће тзв. једнозглобне вежбе које утичу само на један мишић или једну групу мишића); плиометријске вежбе (специфичне вежбе које су обично са отпором сопственог тела или са малим додатни оптерећењем). У односу на природу утицаја на организам вежбе за снагу се најчешће деле на: опште, специфичне и имитационе, а често је та подела на примарне и помоћне вежбе. Примарне вежбе снаге у кошарци спадају у групу вишезглобних вежби и то су: задњи чучањ, предњи чучањ, лежећи прегиб потколенице, искорак напред у получучањ са теретом иза главе, опружање у скочном зглобу у стојећем ставу, подизање терета са земље до кукова мртво дизање, пењање на сандук са теретом, потисак са груди на равној клупи равни бенч прес, потисак иза врата милитари прес, подизање (вучење) терета до браде у стојећем положају, лежећи подизање терета опружањем руку. Веома су корисне балистичке вишезглобне вежбе: набачај и трзај (Јаковљевић С., 2010.). Нагли скокови обима и интензитета у тренингу снаге могу довести до претренираности и стварања микротраума на мишићном и лигаментарно-тетивном ткиву, Факултет спорта и физичког васпитања 19

20 односо до функционалних и структуралних поремећања коштаног и хрскавичавог ткива. Прогресија оптерећења у тренингу снаге се може постићи применом следећих принципа по наведеном редоследу: смањењем периода одмора између серија, повећањем укупног броја серија по тренингу (уз поштовање нивоа укупног оптерећења у тренинзима појединих врста снаге; не претеривати са са бројем серија у развоју експлозивне, брзинске и максималне снаге), постепено повећање броја понављања у оквиру сваког сета или серије, под условом да се одржава квалитет извођења, повећати укупан број тренинга снажних способности у оквиру микроциклуса. Тренинг са теговима мора да буде укључен у садржај рада младих кошаркаша, јер се на тај начин постиже најквалитетнија и најбржа адаптација тела на оптерећење већ од оног нивоа који се појављује у кошаркашким тренажним и такмичарским активностима без тегова. Основни ефекти вежбања са теговима су усмерени ка развоју и унапређењу различитих карактеристика организма играча. Ефекти рада са теговима се могу сврстати у два правца: 1. Структурални: мењање структуре костију, мењање структуре везивног ткива и мењање структуре мишића; 2. Функционални: Унапређење сврсисходности кретања приликом извођења техничкотактичких елемената. Без обзира на темпо прираста снаге и узрасну оправданост за наглашену прогресију нивоа тренираности у периоду до 18 година, мора се имати у виду, да тренинг са теговима никад не сме бити основни циљ у тренингу кошаркаша већ само средсто за подизање индивидуалних и тимских карактеристика и квалитетније ситуационо испољавање (Трунић Н., 2007.). Факултет спорта и физичког васпитања 20

21 Периодизација у тренингу снаге код кошаркаша узраста до 18 година је неопходна из више разлога. После припремних периода за приступање прогресији оптерећења и спровођење превентивних програма у овом узрасту мора доћи до прогресије оптерећења и самим тим, детаљног планирања и програмирања тренинга снажних способности. Поред генералне периодизације у кошаркашком тренингу је битно направити и периодизацију у односу на облик испољавања снаге. Уобичајено је (по Бомпи, 1999.), да концепт периодизације развоја снаге садржи следеће фазе: Фаза адаптације и припремања организма за напоре, обично се поклапa са почетком припремног периода. У овом период потребно је припремити мишићни, зглобно-тетивни и кардио-респираторни систем за будући програм за развој снаге и укључити што већи број мишића у превентивне и уводне програме рада. Потребно је да рад буде усмереног карактера (40-60% РМ са понављања) и да садржи већи број вежби 9-12 у кружном тренингу. У зависности од припремљености кошсркаша ова фаза траје 2-4 недеље. Фаза хипертрофије мишића има за циљ повећање мишићне масе и у зависности од нивоа припремљености и близине такмичарског периода траје 2-3 недеље. Оптерећење се повећава у односу на претходну фазу (70-90% РМ број понављања 10-12). Изводе се по две до три вежбе за сваку мишићну групу. Фаза развоја максималне снаге подразумева усавршавање нервно- мишићне координације у односу на претходне две фазе. Користи се метод максималних напрезања али код кошаркаша узраста до 18 година је најефикаснији метод подизања субмаксималног терета са 1-4 понављања. Изводе се 4-6 вежби за све мишићне групе у 4-6 серија. Фаза конверзије (достигнута снага се претвара у специфичне облике испољавања) тј. у брзинску и експлозивну снагу и траје од 4 до 5 недеља са могућношћу продужења у такмичарском период. Број понављања је условљен максималном брзином Факултет спорта и физичког васпитања 21

22 извођења, интервал одмора траје до потпуног опоравка, а број вежби је од 4 до 6. У условима врхунске припремљености младих кошаркаша користи се и плиометријски метод (вежбе са скоковима где се после амортизације у ексцентрично фази врши брз одскок концентричном контаркцијом мишића екстензора ногу) који омогућава испољавање максималне мишићне снаге у најкраћем могућем времену. За овакав тренинг потребно је спровести специфично загревање за вежбе експлозивног карактера, а тренинг траје око 30 мин или укупних понављања. Фаза одржавања стеченог нивоа снаге везана је за такмичарски период. У овој фази потребно је повремено комбиновати аспекте рада из претходних фаза јер се код младих кошаркаша и у такмичарској сезони ради на прираштају снаге. Број тренинга се креће од 2-3 недељно а број вежби 4-6 у динамичком режиму рада. Тонизирајући тренинг снаге се примењује у период непосредно пред утакмицу. Прелазна фаза односи се на период ван такмичарске сезоне, пошто нема потребе за специфичним испољавањем снаге у условима игре ради се на снази антагониста, стабилизатора и синергиста у циљу припреме за наступајућу прогресију оптерећења. Такође се ради на снази проблематичних мишићних група по принципу потпуне индивидуализације тренажних садржаја. Уколико ова фаза траје дуже могу се укључити и програм за повећање мишићне масе да би се јуниори постепено проиближавали захтевима сениорске кошарке и да би у припремни период ушли са вишим нивоом снаге у односу на претходну годину (Трунић Н., 2007.). Када је брзина у питању до њеног повећања долази са годинама. По Мартину (1982), други плимни талас за повећање брзинских способности (када је реч о сензибилним периодима) почиње у 16. години. То је конкретно временска фаза у којој брзина код младих кошаркаша појачано осећа дејство програмираниг облика тренинга. Период од 16. до 18. Године је период са високим темпом прираста брзинских способности, односно сензитивни период, карактеристичан по највећем степену реакције организма на утицаје којима се подстиче развој брзине и ефикаснист моторичког дејства. Факултет спорта и физичког васпитања 22

23 Брзина кошаркаша се огледа у брзом реаговању и извођењу једног или више покрета за минимално време у датим условима, уз претпоставку да активност не траје дуго и да не долази до замора. Она у првом реду зависи од активности ЦНС који управља кретањем. Осим тога, испољавње брзине зависи још од: покретљивости и способности опуштања мишића, квалитета кошаркашке технике, стања енергетских ресурса у мишићима и темпа експлоатације енергетских супстанци. Кошарка се често означава као игра брзине. То је исправно у погледу брзине реакције. Брзина реакције у кошаркашким ситуацијама је често пресудна, везана са тзв. стартном мобилношћу и стартном брзином. Кошаркаши најчешће треба да реагују на визуелне сигнале, као што су: противнички играчи, саиграчи, лопта, линије терена и др.; а једним делом и на аудитивне: вербална комуникација у одбрани, комуникација са клупом, звучни сигнал судија и слично. У погледу брзине кретања целог тела у кошарци је веома често потребно што брже преместити тело из једне позиције у другу. Ту пре свега, доминирају ациклична кретања и бзина таквих кретања је зависна од нивоа синхронизације мишића, односно рационалне технике кретања, као и од величине потребне силе мишића за таква кретања. Циклична кретања су такође присутна у кошарци. Међутим, кошаркаш у цикличном кретању ретко прелази дистанцу дужу од 29 метара, те никад није у ситуацији да развије своју спринтерску, максималну брзину кретања. Димензије терена и домен кретања играча унутар терена, постављају услов кошаркашима да исказују брзину на краћим дистанцама убрзања. С друге стране не треба заборавити да је испољавање брзине у кошарци понекад последица претходних активности, као што су постављаје и предвиђање. Главни утицаји тренинга брзине морају бити динамични, изведени са високим интензитетом и компетитивним карактером вежби, да би се непрестано подстицао нервномишићни систем. Такав приступ доводи до трчања са већом фреквенцијом ногу и већом сергментарном брзином. Током тренинга брзине играчи морају непрестано бити концентрисани на опуштање антагонистичких мишића док се агонистички мишићи контрахују да би извели кретање. Посебан значај у овом сегменту тренираности морају дати тренери, теоријском едукацијом играча и стварањем индивидуалне свести о значају реакционе фазе приликом извођења покрета максималном брзином. Факултет спорта и физичког васпитања 23

24 Од каснијих фаза постубертета тренер мора применити годишњу периодизацију и планирање тренига брзине и уклопи га у такмичарски период и потребе за достизање пика форме у појединим фазама такмичарског периода. Садржај тренинга брзине је коплекснији у постубертету него у претходним развојним фазама. Да би се задовољиле потребе развоја брзине (Бомпа 2000.), морају се узети у обзир следећи елементи: Брзина Тркачки тренинг са и без лопте, где је просечна брзина извођења техничко-тактичких елемената висока фреквенција покрета с високим интензитетом треба би бити важан део укупног времена посвећеног тренирању брзине. Брзина покрета Као способност мишића да се брзо и снажно контрахују мора бити тренирана садржајима за максимално брзо започињање кретања доњим и горњим екстремитетима у игровним ситуацијама са и без лопте (вежбе са борбом за посед лопте, тзв. огледало вежба где треба што брже одреаговати на покрет лидера или тренера, ситуације игре од 1:1 до 5:5 са захтевима акција-реакција и сл.). правилно спроведен тренинг експлозивне снаге у великој мери ће побољшати способности брзог кретања екстремитета. Способност савладавања спољњег оптерећења У кошарци је експлозивна снага одлучујући фактор у извођењу брзих покрета. Током тренинга и утакмице спољни отпор брзим покретима кошаркаша постоји у облику силе теже, лопте и у облику противника. Да би се савладале такве силе играчи морају унапредити своју снагу, тако да ће се повећањем силе мишићне контракције убрзати развој вештине. Као део тренинга за савладавање спољашњих оптерећења, кошаркаши морају унапредити експлозивност додавања, првог корака, контакт игре, што се постихе применом малих оптерећења (медицинке, манжетне за руке и ноге, еластичне гуме, отпор партнера и сл.). Факултет спорта и физичког васпитања 24

25 Техника Брзина фреквенције покрета и времена извођења покрета увек су у функцији технике извођења кошаркашких елемената са и без лопте. Усвајање рационалне и ефикасне технике олакшава брзо, исправно и ефикасно извођење задатка. Усавршавање технике у овој фази подразумева стварање нових комбинација усвојених моторичких структура са и без лопте и њихово извођење максималном брзином у ситуационим условнима. Концентрација и снага воље Брзина којом централни нервни систем процесуира информацију која је до њега дошла, фреквенција нервниг импулса и максимална концентрација кошаркаша одређују брзину кретања. Снага воље, максимална концентрација и адекватан климат на тренингу, важни су чиниоци за постизање адекватне брзине. Еластичност мишића Еластичност мишића и способност наизменичног опуштања агониста и антагониста важни су чиниоци у постизању високе фреквенције покрета и правилне технике. Осим тога стабилност зглобова је важан фактор за извођење покрета са великом амплитудом, што је изузетно важно у кошарци, као спорт који захтева брзо трчање и велику сегментарну брзину. Вежбе трчања (ниски и високи скип, забацивање потколеница, трчење са опруженим потколеницама, поскоке) би требало, у комбинацији са елементима индивидуалне технике, практиковати 2-3 пута недељно, због наставка континуитета у развоју технике трчања и посредног утицаја на брзину испољавања техничко-тактичких елемената. У кошарци је успоравање или брзо заустављање из брзог трчања једнако важно као и способност максималног убрзања. Будући да структура кретања у кошарци ретко садржи праволинијско трчање, кошаркаши морају изводити велики број специфичних облика кретања с окретима, променама правца и ритма, заустављања и кратења. Обзиром на дужину терена (28 метара), дужина трчања не мора бити дужа од метара, уз Факултет спорта и физичког васпитања 25

26 понављање 4-8 пута. Периоди одмора такође нису дугачки (2 минута), да би се кошаркаш адаптирао да буде способан убрзати или успорити не само када је одморан већ и у условима исцрпљености. Однос рада и паузе у тренингу брзине се креће од 1:3 до 1:5 (Brovn L., Ferrigno V., Santana C., 2004.). Тренинг брзине може да се псматра кроз два канала: усавршавање брзине у целини и аналитичко усавршавање фактора од којих зависи максимална брзина кретања (снага, техника кретања и сл.). методе које се користе су релативно познате и стандардне методе за прогресивно повећање брзине: метод понављања (максимални интензитет активности у принципу кратких деоница, са 5-8 понављања, уз продужено време активног одмора 4-6 минута); метод дугих убрзања; извођење неке вежбе при сталном повећању брзине; фартлек; метод реакције на звучни или визуелни надражај; метод хендикеп ситуација (спорији играч на старту добије одређену предност и сл.). У развоју опште брзине се користе: трчање на деоницама од 20 до 100м, трчање низ падину, истрчавање из различитих стартних положаја, максимално брзо трчање са променама смера и правца кретања. Посебно теба обратити пажњу на вежбе за развој брзине са лоптом. Она се вежба у оквиру специфичних кошаркашких активности као што су: максимално брз дриблинг (праволинијски и са променом правца или смера), хватање и додавање лопте у спринту, различити облици такмичења у брзини дриблинга, рад ногу у кошаркашком ставу и друго. Вежбе брзине никад не треба изводити на рачун правилног извођења. Нарушавање технике извођења у брзим покретима са лоптом може довести до аутоматизације грешака и на тај начин бити контрапродуктивна на ситуациону успешност играча (Трунић., 2007.; Јаковљевић., 2010.). Факултет спорта и физичког васпитања 26

27 3. ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И ЗАДАЦИ ИСТРАЖИВАЊА Предмет истраживања: Утврдити утицај одређеног тренажног периода на брзинско-снажне способноси младих кошаркаша. Циљ истраживања: Утврдити ефекте програмираног тренинга снаге на развој максималне снаге и брзине код младих кошаркаша. Задаци истраживања: Извршити иницијално мерење, спровести планирани шестомесечни програм тренинга и након тога извршити финално мерење. Факултет спорта и физичког васпитања 27

28 4. ХИПОТЕЗЕ Х0 - Под утицајем тренинга доћи ће до повећања брзинско-снажних способности младих кошаркаша. Х1 - Под утицајем тренинга доћи ће до побољшања агилности на коришћеном тесту за процену агилности. Х2 - Под утицајем тренинга доци ће до побољшања експлозивне снаге мишића опружача ногу мерено тестом суножни скок у даљ из места и тестом скок у вис. Х3 - Под утицајем тренинга доћи ће до повећања опште снаге на тестовима равни бенч и чучањ у једном максималном понављању. Х4 - Под утицајем тренинга доћи ће до повећања репетитивне снаге мишића раменог појаса. Х5 - Под утицајем тренинга доћи ће до побољшања брзинске издржлјивости. Факултет спорта и физичког васпитања 28

29 5. МЕТОД ИСТРАЖИВАЊА У овом истраживању примењена је лонгитудинална студија у којој је претестом и постестом мерено седам варијабли које се односе на снагу, брзину и силу и манифестовање силе у специфичним условима Узорак испитаника Узорак је сачињавло 30 кошаркаша кадетске и јуниорск селекције између 15 и 17 година старости, сви су чланови КК Црвена Звезда. Од укупног броја испитаника 18 играча су припадали јуниорском узрасту, а 12 кадетском. Сви играчи су добровољно пристали да се подвргну тестовима у циљу праћења резултата рада и њиховог нпредка. Два месеца пре тестираја нико од играча није имао никаквих повреда ни здравствених проблема Узорак варијабли Варијабле се састоје од седам елемената од којих се три односе директно на испољавање опште снаге и издржљивости у снази, три мере манифестну снагу односно експлозивну снагу и агилност, а један се односи на функционалне способности, односно брзинску издржљивост. Варијабле су биране тако да буду што меродавиније за дати спорт и да буду прилагођене узрасним категоријама испитаника. На основу тога сачињен је следећи сет варијабли: Варијабла 1 получучањ Инструментаријум: Сталак за шипку, шипка и слободан терет. Процедура кошаркаш је у положају получучња са теретом иза главе. Савијањем зглоба колена до угла од 90 степени па затим опружањем ногу подиже актуелни терет. Резултат је максимална тежина коју кошаркаш може подићи екстензијом у зглобу колена и кука до стојећег положаја (Каралејић М., Јаковљевић С., 1998.) Факултет спорта и физичког васпитања 29

30 Слика 1. Почетни и завршни положај извођења теста получучањ. Варијабла 2 бенч прес Инструментаријум: За утврђивање максималне снаге мишића опружача руку користи се бенч клупица, шипка и слободан терет. Процедура кошаркаш је у лежећем положају на клупи. Задатак је да максималну тежину спусти са сталка у положај на груди, те снагом опружача руку да избаци терет у горњи-почетни положај. Резултат је максимална тежина терета коју играч може избацити у горњи положај. (Каралејић, Јаковљевић 1998.). Слика 2. Почетни и завршни положај извођења теста бенч прес. Факултет спорта и физичког васпитања 30

31 Варијабла 3 подизање трупа на вратилу (згиб) Инструментаријум: Вратило прилагођене висине да кошаркаш може потпуно да опружи ноге. Процедура кошаркаш је у положају виса на вратилу. Задатак је да се мишићима леђа, руку и раменог појаца подигне брадом преко вратила и поново врати у положај виса. Резултат је масималан број правилно изведених понављања. Слика 3. Почетни и крајњи положај извођења теста згиб. Факултет спорта и физичког васпитања 31

32 Варијабла 4 скок у даљ из места Инструментаријум: Трака за мерење обележена у центиметрима. Процедура испитаник се суножно одрази и доскочи што може даље на обележену скалу. Изводе се три скока, неправилно изведени се понављају. Дозвољено је подизање на прсте пре одраза. Резултат: Мери се дужина скока окомито на одразну линију у центиметрима од почетка скале до пете. Бележи се најдужи измерен скок (Каралејић М., Јаковљевић С., 1998.). Слика 4. Почетни положај, фаза лета и завршни положај код теста скок у даљ. Варијабла 5 вертикални скок Сарџент Инструментаријум: Скала на кошаркашкој табли подељена на центиметер. Процедура: Испитаник ставља прсте у магнезијум и стаје бочно до табле. Затим се сагиње и скаче у вис, без искорака, обележавајући на скали највишу дохватну тачку у скоку коју региструјемо. Испитаник изводи три покушаја са кратким паузама између скокова. Резултат: Резултат је највиша дохватна висина из скока (Сударов Н., Фратрић Ф., 2010.). Факултет спорта и физичког васпитања 32

33 Слика 5. Почетни и завршни положај на тесту скок у вис. Варијабла 6 брзинска издржљивост Инструментаријум: Штоперица и кошаркашки терен. Процедура: Испитаници, њих петорица, стоје иза основне линије терена јачом ногом иза, а слабијом на основној линији. На знак мериоца времена испитаници из високог старта трче до супротне основне линије терена тако да једном ногом пређу преко исте. Ово се понавља десет пута без престанка за што краће време. Мериоц бележи времена након што испитаници пређу преко основне стартне линије десети пут. Резултат: Време остварено после десете дужине терена. Факултет спорта и физичког васпитања 33

34 Варијабла 7 агилност 5м. Инструментаријум: Штоперица и стаза дужине 10м са обележеном половином на Процедура: Испитаник из полувисоког старта на знак мериоца времена креће максимално брзо трчање до линије 10м, затим врши окрет и враћа се до половине на линију 5м. Поново врши окрет и враћа се на линију 10м, затм се опет окреће и трчи до почетне линије па се опет окреће и трчи још једном до линије 5м. Ту се последњи пут окреће и претрчава у пуном спринту преко почетне линије. Резултат: Бележи се време извођења теста након што испитаник целим телом пређе преко последње, стартне линије линије. Слика 6. Шематски приказ кретања на тесту агилности. Факултет спорта и физичког васпитања 34

35 Слика 7. Приказ теста агилности Ток и поступци истраживањa У току шест месеци тренига две селекције младих кошаркаша су поред редовних кошаркашки тренинга и тренинга снаге подвргути још једном тренингу снаге у теретани или на кошаркашком терену. Што значи да кад год су услови такмичења и тренирања то дозвољавали играчи су имали тренинг снаге три пута недељно. Тренинзи су се састојали од 4 основне вежбе и 4-6 допунских. Основне вежбе су обухватале велике мишићне групе доњих екстремитета, груди и леђа, док су допуске вежбе служиле за јачање малих мишића раменог појаса, стомака, леђа и ногу са нагласком на скочном зглобу и зглобу кука. У групи основних вежби увек се изводила једна вежба за Факултет спорта и физичког васпитања 35

36 мишиће ногу, једна за мишиће груди и по две за мишиће леђа. Вежбе за леђне мишиће су биле или одвојене једна од друге или су следиле повезано у зависности од циља тренинга, периода тренирања и тренутног замора играча. У припремном и предтакмичарском периоду извођено је 4-6 серија основних вежби, а такмичарском углавном 3 серије, осим ако је утакмица од мање важности или не утиче на пласман, па замор услед додатног рада неће сметати играчима. Допунске вежбе су у припремном периоду имале функцију загревања или припреме за веаћа оптерећења % од максималног оптерећења, док су такмичарском периду импутиране између основних вежби у циљу смањења оптерећења или као активна пауза. У периоду од шест месеци развијана је општа и максимална снага великих мишићних група задужених за постурални статус тела. Јачани су и мали мишићи раменог појаса, зглоба кука и стопала у циљу превенције повреда. Тренинг снаге спроводио се са једнодневном паузом после сваког претходног оптерећења у теретани. У зависности од обима, интензитета и циља самог кошаркашког тренинга, тренинг снаге спровођен је и на кошаркашком терену уз помоћ реквизита као што су вијаче, еластичње гуме, медицинке, бућице или тежина партнера. Цео програм био је усмерен на јачање и развој младих играча. У почетном делу припрема тренинг се изводио по кружном методу са вежби у 3 круга, намењених првенствено адаптацији мишићног ткива на оптерећење. После две недеље и даље се радио кружни систем али се оптерећење повећавало тако што су биле везане две вежбе за велике мишићне групе или по две вежбе за исту мишићну групу, а број кругова се повећао на 4-5. Тежине су базиране на броју понављања тако да се последња понављања отежано изводе на дванаестом поновљеном покрету. У трећој недељи почело се са методом станичног рада са 8 станица и по два играча на свакој станици тако да пауза и рад буду у односу 1:1. Рад је био конципиран тако да после сваке комплексне, вишезглобне вежбе следи једна лакша изолациона вежба за мању мишићну групу. После месец дана рад у теретани је био подељен на две групе по 8 играча, а метод и број станица су остали исти. На овај начин је сваки играч радио на једној станици и на тај начин је повећано оптерећење. Тежине су подизане 8-10 пута у свакој Факултет спорта и физичког васпитања 36

37 серији. Овакав метод рада задржао се још две недеље и био је усмерен мишићну хипертрофију. Након тога се број понављања смањује на 5-6 са 4-5 серија и тако оатаје још месец дана до почетка такмичарског периода. Овај перио служи за развој максималне и специфичне експлозивне снаге. На свакој станици вежба по један играч па се на тај начин смањује и дужин паузе чиме се повећава интензитет тренинга. У такмичарском периоду периодизација се правила у односу на распоред такмичења, али у недељном микроциклусу садржала је један тренинг у теретани који је био усмерен на одржавање силе, један који је био усмерен на одржавање маскималне и развој експлозивне снаге и када су то услови дозвољавали један на развој издржљивости и опште снаге. Такође када је распоред такмичења био погодан извођен је један тренинг на кошаркашком терену усмерен на развој специфичног кошаркашког кретања, брзине, агилности, исправљања грешака у техници трчања и специфичним латералиним кретањима. Пре сваког тренинга у треретани као продужено загревања извођене су вежбе са олимпијским плочама различитих тежина у облику вучења, гурања, различитих искорака са засуцима, различитих ротација у седећем и стојећем положају, клаћења, претклони, баланси и слично. Такође за загревање коришћене су атлетске препонице мале висине. Играчи су различитим, диригованим начином преласка преко препона подизали радну тепертуру постепено усложњавајући начин преласка до ниских поскока и прескока. Испитаници су тестирани у теренским, тренажним условима. За сваког испитаника измерени су телесна висина, маса и БМИ. Испитаници су прво изводили тестове на кошаркашком терену: скок у даљ, скок у вис, тест агилности па тест брзинске издржљивости. Након два дана одмора вршени су тестови снаге: бенч прес, получучањ и подизање на вратилу-згиб. Прикупљени подаци су подвргнути статистичкој обради податак у Mocrosift Office Excel За све варијабле израчунати су средња вредност (MEAN), стандардна девијација (SD), најмања вредност (MIN), највећа вредност (MAX) и коефицијен варијације (cv%). Разлике између пре-теста и пост-теста ће се утврдити Т-тестом за независне узорке. Факултет спорта и физичког васпитања 37

38 6. REZULTATI Tabela 1. Резултати телесне висине, масе тела и БМИ вредности на претесту и постесту. Претест MEAN SD cv% MIN MAX Висина tela (цм) 195,52 8,33 4, Тежина tela (кг) 84,14 11,41 13, БМИ (кг/м 2 ) 22,40 1,79 7, Постест MEAN SD cv% MIN MAX Висина tela (цм) 196,53 8,36 4, Тежина tela (кг) 86,68 10,17 11, ,6 БМИ (кг/м 2 ) 22,04 1,54 6, Из табеле 1 видимо да постоји велика хомогеност групе за све три мерене вредности у оба тестиранја. Бележи се благо повећање тежине и масе тела након шест месеци, али је БМИ такође у благом смањењу што значи да је дошло до промене телесне композиције у корист мишићног ткива. Факултет спорта и физичког васпитања 38

39 Tabela 2. Дескриптивна статистичка обрада података на претесту и постесту за све тестиране варијабле. Претест MEAN SD cv% MIN MAX Бенч прес (кг) 70,83 11,77 16,62 50,00 90,00 Чучањ (кг) 101,17 21,72 21,47 60,00 140,00 Згиб (маx) 5,47 3,79 69,24 0,00 13,00 Скок у даљ (цм) 237,50 20,10 8,50 199,00 276,00 Скок у вис (цм) 311,13 8,06 2,59 295,00 328,00 Агилност (с) 10,25 0,58 5,71 9,15 11,3 Брзинска издржљивос 56,79 2,40 4,22 52,5 61,05 Постест MEAN SD cv% MIN MAX Бенч прес (кг) 80,53 10,21 12,67 56,00 100,00 Чучањ (кг) 130,03 27,61 21,23 74,00 181,00 Згиб (маx) 7,90 3,17 40,08 1,00 13,00 Скок у даљ (цм) 243,60 21,50 8,80 203,00 284,00 Скок у вис (цм) 314,90 9,06 2,88 300,00 335,00 Агилност (с) 10,07 0,60 5,96 9,1 11,30 Брзинска издржљивост (с) 55,00 2,18 3,96 51,22 59,00 Из табеле 2 видимо да је група хомогена по свим мереним варијаблама осим у тесту згиб. Видимо да је коефицијен варијације у претесту био чак cv%, док је у постесту смањен на 40,8. Оваква велика разлика резултатапоследица је 0 згибова код пет тестираних испитаника на иницијалном мерењу који су касније урадили 1-3 понавлања на финалном мерењу. Сам тест згиб је таквог каректера да су велике варијације оправдане, поготово ако узмемо у обзир висину и тежину код играча који играју на позицијама 4 и 5. Факултет спорта и физичког васпитања 39

40 разлика у јединици мере % разлика Завршни рад Графикон 1. Процентуална разлика варијабли на претесту и постесту ,42 28,53 13,69 2,57 1,21 1,76 3,15 Бенч прес Чучањ Згиб Скок у вис Скок у даљ Агилност Брз. Издрж. Моторичкe способности Из графикона 1 видимо да је разлика између иницијалног и финалног мерења на тесту бенч прес за 13.69%, на чучњу за 28.53%, на тесту згиб чак за 44.51%, скок у вис 2.57%, на тесту скок у даљ 1.21%, на тесту агилности 1.76% и на тесту брзинске издржљивост 3.15%. Графикон 2. Разлике у јединицама мере на претесту и постесту. 35,00 30,00 28,87 25,00 20,00 15,00 10,00 5,00 0,00-5,00 9,70 Бенч прес (кг) 6,10 2,43 3,77 Чучао (кг) Згиб (маx) Скпк у даљ Скпк у вис (цм) (цм) моторичке способности -0,18-1,79 Агилнпст (с) Брз. Издрж.(с) Факултет спорта и физичког васпитања 40

41 Графикон 2 приказује повећање вредности за сваку варијаблу у мерним јединицама. Гледано из тог угла највећи напредак постигнут је на тесту чучањ због снаге и величине тестиране мишићне групе, који износи кг у просеку. Значајан напредак постигнут је и на тесту равни бенч од 9.70 кг и на тестовима скок у вис 3.77 цм и скок у даљ 6.10 цм који представљају манифестни облик испољавања снаге и у директној вези су са повећањем резултата на тесту чучањ. Tabela 3. T-test P(T<=t) one-tail t Stat Benč pres 0, ,986 Čučanj 0,0000 9,335 Zgib 0,0000 7,679 Skok u dalj 0,0000 5,079 Skok u vis 0,0000 7,829 Agilnost 0,0060 2,670 Брзинска издржљивост 0, ,150 Табела 3 представља статистичку обраду података Т-тестом и показује да постоји значајна статистичка разлика за сваку тестирану варијаблу. Најзначајнији напредак постигнут је у тестовима бенч прес и брзинска издржљивост, затим следе чучањ, скок у вис, згиб и скок у даљ и најмањи напредак забележен је на тесту агилности. Факултет спорта и физичког васпитања 41

42 7. ДИСКУСИЈА Основи дескриптивни параметри анализираних варијабли у претесту и постесту приказани су у табелама 1 и 2 и говоре да је било статистички значајних разлика у свим тестираним варијаблама (п<0.000), осим у тесту агилности где је разлика (п<0.006). Тренажни процесс од шест месеци довео је до промена у погледу максималне снаге опружача ногу и руку, репатативне снаге раменог појаса, експлозивне снаге опружача ногу, побољшања агилности и брзинске издржљивости. У табели један уочавамо да су испитаници у погледу морфолошких карактеристика за шест месеци повећали своју масу за 2.54 кг у просеку или 3.02 %. Овај пораст можемо приписати расту и развоју терстираних играча и хипертрофији изазваној тренингом снаге у субмаксималном и максималном режиму рада, што показује и смањен БМИ у постесту. Упоређивањем просечних вредности добијених на иницијалном и финалном мерењу утврђено је да је дошло до статистички значајног повећања (п<0.000) максимално подигнутог терета на тесту получучња. Када се преведе у килограме то износи кг или чак 28.53%. Оволико не очекивано повећање може се објаснити са више разлога. Први и најважнији је тај што се испитаници нису раније сретали са везбом чучањ са слободним теретом па нису знали правилну технику подизања терета. Други лежи у неискуству прилико процене подизања једног максималног понављања па је долазило до превременог замора на иницијалном мерењу и трећи лежи у мноштву предрасуда да рачун вежбања са слободним теговима и неоправданог страха који је младим играчима створио одбојност према оптерећењу и на тај начин емогућност и страх од максималном оптерећењу. Можемо закњучити да је ова способност била слабије тренирана па је тренинг утицао на повећање резултата. Статистички значајно (п<0.000) су се повећали резултати на тесту бенч прес и згиб на вратилу. Средња вредност у тесту бенч прес се повећала за кг или 9.7%, док на згибовима износи 2.4 понављања или 44.51%. Код већине малдих кошаркаша због нескада у расту и развоју и снази мишића која заостаје за растом, долази до дисбаланса у мишићма Факултет спорта и физичког васпитања 42

43 вентралне и дорзалне стране тела. Сам кошаркашки став захтева повијеност на напред услед чега недовољно јака мускулатура леђа трпи велико оптрећење. Спроведени тренажни програм садржао је велики број различитих вежби за јачање леђне и грудне мусцулатуре са већим нагласком у обим на леђну мускулатуру. Последица таквог рада је повећање просечних вредности на овим тестовима. На иницијалном мерењу је забележено пет резултата испитаника који играју на центарским позицијама, која нису могли, због вишка масног ткива и слабости раменог појаса, да изведу ни једно понављање вежбе згиб. Њиховим резултатом у финалном мерењу је значајно поправљен и укупна средња вредност. На тај начин је за 20% смањен велики коефицијен варијације измерен на иницијалном мерњу и приблизене су средње вредности испитаника. Ова способност је код испитаника била најслабије тренирана, тј. прпремни перио је почео са великом разликом међу играчима, која је касније тренингом приближена средњим вредностима. Подсетићемо се да је финално мерење вршено после шест месеци па је адекватним кошаркашким тренингом у аеробној зони дошло до липолитичког ослобађања енергије и смањења масне компоненте тела. Забележена је статистички значајна разлика од (п<0.000) и у тестовима експлозивне снаге опружача ногу скок у даљ и скок у вис. Као што је и било очекивано, под утицајем тренажног процеса дошло је до повећања максималне висине 3.8 цм или 1.21%, и дужине скока 6.1 цм или 2.57%. Ова побољшања су последица повећања максималних вредности мишићне силе на тесту чучањ и боља интрамускуларна и интермускуларна координација. У тестовима агилности и брзинске издржљивости је такође забележена статистички значајна разлика од (п<0.000), -0.2 с или 0.73% код агилности и -1.8 или 3.16% код брзинске издржљивости. Оба побољшања су последица специфичне тренажне и такмичарске активности са бројним променама правца и смера кретања, са латералним и кружним кретањима, који су подпомогнути адекватним повећањем снаге мишића доњих екстремитета тренингом снаге у теретани. Већи напредак код теста издржљивости постигнут је због побољшања функиционалних способности током кошаркашких тренинга у односу на тест агилности која је игром развије до близу максималних граница Факултет спорта и физичког васпитања 43

44 па је минималан напредак постигнут само на рачун повећања снаге ногу, која је омогућила брже и експлозивније промене правца приликом окрета. Овим резултатима потврђена је нулта хипотеза која каже да ће у шестомесечном тренажном циклусу доћи до повећања брзинско снажних способности код младих кошаркаша. То конкретно значи да је дошло до побољшања максималне снаге мишића ногу и грудног коша чиме је потврђена хипотеза три, Х3. Као последица повећања максималне силе и снаге мишића ногу дошло је до статистички значајног повећања експлозивне снаге истих мишића на тестовима скок у даљ и скок увис, чиме је потврђена друга хипотеза овог рада Х2. Потврђеа је и прва Х1, хипотеза овог рада што значи да је дошло до статистички значајног побољшања на тесту агилности. Као последица добро испланираног и програмираног кошаркашког тренинга досло је до побољшавања времена на терсту брзинске издржљивости чиме је потврђена и пета, Х5 хипотеза овог рада. Факултет спорта и физичког васпитања 44

45 8. ЗАКЉУЧАК Тренажни процес је спровођен у периоду од шест месеци од припремног периода на почетку сезоне до завршетка првог дела јуниорсеке лиге. Група испитаника се састојала од тридесет играча КК Црвена Зведа из Београда кадетског и јуниорског узраста. Циљ тог шестомесечног тренажног периода био развој физичких способности код младих играча, подизање нивоа силе и снаге на оптимални ниво како би се остварили максимални потенцијали играча у погледу брзине, експлозивне снаге и агилности, а такође и у циљу превенције повреда колена и скочног зглоба. Сваки микроциклус је садржао три тренинга снаге у теретани осим у условима повећаног замора након утакмица када је један тренинг био изостављен па су такви циклуси садржали два тренинга у теретани. Тестирање играча је спроведено у почетном делу припремног периода и на крају првог дела такмичења. Играчи су тестирани на кошаркашком терену и у теретани. Измерено је седам варијабли на основу којих су процењене брзинско-снажне способности младих кошаркаша. Мерене варијабле су: получучањ, бенч прес, згиб, скок у даљ, скок у вис, агилност и брзинска издржљивост. За све варијабме израчунати су пет основних статистичких параметара: средња вредност, стандардна девијација, коефицијент варијације, најмања и највећа добијена вредност. Као главна статистичка обрада података урађен је Т-тест за независне узорке. Сви добијени додаци су обрађени у Mocrosift Office Excel 2007, програму за статистичку обраду података. Поставлена је нулта и пет помоћних хипотеза: Х0 - Под утицајем тренинга доћи ће до повећања брзинско-снажних способности младих кошаркаша. Х1 - Под утицајем тренинга доћи ће до побољшања агилности на коришћеном тесту за процену агилности. Х2 - Под утицајем тренинга доци ће до побољшања експлозивне снаге мишића опружача Факултет спорта и физичког васпитања 45

46 ногу мерено тестом суножни скок у даљ из места и тестом скок у вис. Х3 - Под утицајем тренинга доћи ће до повећања опште снаге на тестовима равни бенч и чучањ у једном максималном понављању. Х4 - Под утицајем тренинга доћи ће до повећања репетитивне снаге мишића раменог појаса. Х5 - Под утицајем тренинга доћи ће до побољшања брзинске издржлјивости. Добијени резултати показују да је потврђена и главна и свих пет помоћних хипотеза у великој статистичкој значајности. Резултати су последица брзог напредка у поченом периоду код играча који нису имли искуства у раду са оптерећењем. Већина испитаника се није сретала са радом у теретани тако да је напредак у техници извођења вежби и нагли прираст снаге довео до тога да сви добијени резултати имају статистички значајну разлику пост-теста у односу на пре-тест. Овај прираст снаге одразио се на испољавање експлозивне снаге на тесту скок у даљ и скок у вис што је имало директан трансфер у самој игри. Повећањем силе и снаге доњих екстремитета смањен је број повреда колена и скочног зглоба, што је такође био један од цилљева овог програма. Главни закључак и смисо овог и сличних радова би требао да се односи на повећње свести младих играча о значају и свим позитивним ефектима планираног и правилно дозираног тренинга снаге. Требало би на сваком тренингу, на позитвним и њима разумљивим примерима, показивати значајност тренинга снаге у целокупном тренажном процесу. Играче треба приволети да пар месеци верују тренеру и тренингу снаге, да осете његове позитивне ефекте и такави играчи ће ксније кроз целу каријеру знати да чувају своје тело. Факултет спорта и физичког васпитања 46

47 10. ЛИТЕРАТУРА 1. Бомпа, Т.О., (2000). Целокупан тренинг за младе победнике: Гопал, Загреб. 2. Бомпа, Т.О., (1998). Тхеорy анд Метходологy оф Траининг (2 нд ед.): Кендо/Нунт Публисхинг Цомпанy, УСА. 3. Бровн Л., Ферригно В., Сантана Ц., (2004). Брзина, агилност, експлозивност: Гопал, Загреб. 4. Форан Б., (2010). Врхунски кондициони тренинг: Дата статус, Београд. 5. Јаковљевић С., (2010). Технологија кошаркашког тренинга: Факултет спорта и физичког Васпитања, Београд. 6. Каралејић М., Јаковљевић С., (1998). Тестирање и мерење у кошарци: Кошаркашки савез Србије. 7. Каралејић М., Јаковљевић С., (2008). Теорија и методика кошарке: Факултет спорта и физичког васпитања Београд. 8. Павловић М., Хајнал Л., (1998). Кошарка - методика тренажног процеса: Библиотека Матице српске, Нови Сад. 9. Сударов Н., Фратрић Ф., (2010). Дијагностика тренираности спортиста: Покрајински завод за спорт, Нови Сад. 10. Трунић Н., (2007). Тренинг младих кошаркаша различитих узрасних категорија: Висока школа за спорт, Београд. 11. Затсиорскy В., Креамер W., (2009). Наука и пракса у тренингу снаге: Дата Статус, Београд. Факултет спорта и физичког васпитања 47

48 11. ПРИЛОГ 1.Пример тренинга у припремном периоду: ТРЕНИНГ 1 Датум: Циљ тренинга: Адаптација мишићног ткива Метод рада: Кружни тренинг Уводни део: 10 дириговано трчање 5 минута вежбе преко препона Главни део: 1. Издржај у упору предњем на подлактицама 60 секунди 2. Кружење плочом од 10 кг око главе и трупа у стојећем положају 20x 3. Издржај у упору бочно на подлактици 40 секунди 4. Суножно устајање из поваљка на леђима 10x 5. Издржај у упору задњем на подлактицама 40 секунди 6. Чучањ са спуштањем плоче 10кг дијагонално и подизањем изнад главе косо 20x 7. Упор предњи на шакама додир стопало-шака дијагонално 20x 8. Издржај из лежања на стомаку са подигнутим и раширени рукама и ногама 60 секунди 9. Искорак са засуком плочом 10кг 20x 10. Подизање на прсте 20x Вежбе се изводе са паузом од 60 секунди у 3 круга. ТРЕНИНГ 2 Датум: Циљ тренинга: Адаптација мишићног ткива Метод рада: Кружни тренинг Уводни део: 5 минута дириговано трчање 10 атлетске вежбе (корекција технике трчања) Главни део: 1. Из седећег раскорачног става, правих ногу, ротације плочом 15 кг, правих руку са једне на другу страну бочно од тела 20x 2. Чучањ на једној нози са придржавањем правом руком Л8, Д8x 3. Подизање трупа из лежања на леђима са плочом 10 кг у правим Факултет спорта и физичког васпитања 48

49 рукама 20 x 4. Из почетног положаја кошаркашког става пребацивање плоче 10 кг правим рукама преко главе са колена на колено 20x 5. Зибаење трупом из упора предњег на подлактицама 30x 6. Чучањ са плочом 5 кг у руци која је у узручењу Л8, Д8x 7. Кратко подизање правих ногу у свећу из лежања на леђима 20x 8. Избацивање плоче 10кг са груди након сваког бочног искорака Л8, Д8x 9. Наизменично увртање једне па друге ноге испред себе из упора предњег на шакама 20x 10. Чучањ са избачајем плоче 10 кг изнад главе 15x 11. Подизење на прсте Л15, Д15x Вежбе се изводе са паузом од 60 секунди у 3 круга. 2. Пример тренинга у предтакмичарском периоду: ТРЕНИНГ 1 Датум: Циљ тренинга: Мишићна хипертрофија Метод рада: Метод станица Уводни део: 5 дириговано трчање 10 различита добацивања лоптама у пару (са груди, иза главе, са бока, из става, иза леђе, из ваге, из нсакока у вагу, са окретом, из искорака) Главни део: 1. Чучањ са избачајем плоче 15 кг изнад главе 2 x Чучањ са спуштањем плоче 15 кг бочно поред стопала и подизањем изнад главе 2 x Из почетног положаја кошаркашког става пребацивање плоче 15 кг правим рукама преко главе са колена на колено 2 x Кружење плочом од 15 кг око главе и трупа у стојећем положају 2 x Равни бенч 4 x 8 2. Чучањ 4 x 8 3. Згиб 4 x max 4. Веслање 4 x 8 1. Предњи упор на подлактицама са наизменичним опрружањем руку 1 Факултет спорта и физичког васпитања 49

50 x Кратко подизање правих ногу у свећу из лежања на леђима 20x 3. Бочни издржај у упору на подлактици са подизањем горње ноге Л15, Д15x 4. Подизање трупа из лежања на леђима са плочом 15 кг у правим рукама 20 x Двојица вежбача раде на свакој станици тако да је пауза 1:1. ТРЕНИНГ 2 Датум: Циљ тренинга: Мишићна хипертрофија Метод рада: Метод станица Уводни део: 5 минута дириговано трчење 10 минута прелазак, претчавање и прескакање преко препона Главни део: 1. Подизење на прсте Л15, Д15x 2. Из седећег раскорачног става, правих ногу, ротације плочом 20 кг, правих руку са једне на другу страну бочно од тела 20x 3. Из лежања на леђима стискање пилатес лопте савијеним ногама уз грчење стрбушне мускулатуре 20x 4. Кружење плочом од 20 кг око главе и трупа у стојећем положају 20x 1. Искорак са оптерећењем на леђима 4 x Л8, Д8 2. Коси бенч са бућицама 4 x 8 3. Једноручно веслање тестерисање 4 x Л8, Д8 4. Степ-ап са оптерећењем на леђима 4 x Л8, Д8 5. Једноручно развлачење из лежања на леђима 10 кг, 4 x Л10, Д10 6. Згиб 4 x max 7. Подизање ногу на вратилу у вису 4 x Веслање 4 x 8 На свакој станици налази се по један вежбач, пауза је 60 секунди. Факултет спорта и физичког васпитања 50

51 3. Пример тренинга у такмичарском периоду: ТРЕНИНГ 1 Датум: Циљ тренинга: Одржавање максималне снаге и побољшање експлозивне снаге Метод рада: Метод станица и плиометријски метод Уводни део: 5 минута дириговано трчење 10 минута прелазак, претчавање и прескакање преко препона Главни део: 1. Чучањ на једној нози са придржавањем правом руком Л8, Д8x 2. Веслање из положаја ваге на са плочом 20 кг, 2 x Л10, Д10 3. Суножно устајање из поваљка на леђима 2 x 10x 4. Наизменично опружање дијагонално руке и ноге из предњег упора на шакама 2 x Чучањ 3 x 5 2. Бенч 3 x 5 3. Веслање 3 x 5 4. Згиб 3 x max Набачај 3 x 5 2. Суножни скок на клупицу висине 70 цм, 3 x 7 3. Сунозни скок у висину из получучња са шишком 20 кг на леђима 3 x 5 4. Медсон са шипком 15 кг, 3 x 10 Пауза 60 секунди. Факултет спорта и физичког васпитања 51

52 Факултет спорта и физичког васпитања 52

Листа индикација за коришћење продужене рехабилитације у стационарним здравственим установама за рехабилитацију (ЛИСТА ИНДИКАЦИЈА)

Листа индикација за коришћење продужене рехабилитације у стационарним здравственим установама за рехабилитацију (ЛИСТА ИНДИКАЦИЈА) Листа индикација за коришћење у стационарним здравственим установама за рехабилитацију (ЛИСТА ИНДИКАЦИЈА) 1.НЕУРОЛОШКА ОБОЉЕЊА Обнова 1.1. Encephalomyelitis disseminata acuta (EDSS скор од 4 до 8) G04.4

Læs mere

СИСТЕМ И ОРГАНИЗАЦИЈА СПОРТА

СИСТЕМ И ОРГАНИЗАЦИЈА СПОРТА АКАДЕМИЈА ФУДБАЛА БЕОГРАД др Владислав Илић СИСТЕМ И ОРГАНИЗАЦИЈА СПОРТА Београд, 2012. СИСТЕМ И ОРГАНИЗАЦИЈА СПОРТА др Владислав Илић, проф. (ДРУГО ИЗДАЊЕ) Издавачи: ДТА Београд Висока школа струковних

Læs mere

Социолошки преглед, vol. XLII (2008), no. 3, стр

Социолошки преглед, vol. XLII (2008), no. 3, стр ПРИКАЗИ Ратко Божовић ЛИЈЕПО СОЦИОЛОШКО ПРИПОВИЈЕДАЊЕ Драгољуб Б. Ђорђевић, Узорници и пријани (Скица за портрет YU социолога религије), Чигоја штампа, Београд, 2008. Драгољуб Б. Ђорђевић нас је тако рећи

Læs mere

Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање. Теорија одлучивања. Вишеатрибутивно одлучивање и Вишекритеријумска анализа

Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање. Теорија одлучивања. Вишеатрибутивно одлучивање и Вишекритеријумска анализа Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање Теорија одлучивања Вишеатрибутивно одлучивање и Вишекритеријумска анализа 1 Садржај Методе Вишеатрибутивног одлучивања (ВАО) и вишекритеријумске

Læs mere

КЛИНИЧКА ФАРМАЦИЈА 2 ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈE ФАРМАЦИЈЕ ЧЕТВРТА ГОДИНА СТУДИЈА

КЛИНИЧКА ФАРМАЦИЈА 2 ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈE ФАРМАЦИЈЕ ЧЕТВРТА ГОДИНА СТУДИЈА КЛИНИЧКА ФАРМАЦИЈА 2 ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈE ФАРМАЦИЈЕ ЧЕТРТА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2016/2017 Предмет: КЛИНИЧКА ФАРМАЦИЈА 2 Предмет се вреднује са 6 ЕСПБ. Недељно има 4 часа активне наставе (2

Læs mere

ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ ДИПЛОМСКОГ (MASTER) РАДА ЗА ОДБРАНУ

ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ ДИПЛОМСКОГ (MASTER) РАДА ЗА ОДБРАНУ Образац 3 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ Кнеза Вишеслава 1, Београд ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ ДИПЛОМСКОГ (MASTER) РАДА ЗА ОДБРАНУ I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум именовања (избора) комисије: 30.03.2017.г

Læs mere

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА На основу члана 108. Закона о јавним набавкама ( Службени гласник Републике Србије, број 124/2012, 14/2015 и 68/2015) и Извештаја о стручној оцени понуда број 01-30/57, од 27.012017. године, директор Београдске

Læs mere

Др. Бранимир Малеш. О људским расама

Др. Бранимир Малеш. О људским расама Др. Бранимир Малеш О људским расама Београд 1936. год. Садржај: Антропологија Наука о човеку Циљеви антропологије Људске групе Морфолошке одлике Комплексија Телесна висина и телесне пропорције Глава и

Læs mere

РАЗРЕДНЕ ДИСЦИПЛИНЕ. Александар Тадић НАСТАВНИЧКИ МОДЕЛИ И СТРАТЕГИЈЕ РАЗРЕДНЕ ДИСЦИПЛИНЕ. Александар Тадић ЕДИЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ

РАЗРЕДНЕ ДИСЦИПЛИНЕ. Александар Тадић НАСТАВНИЧКИ МОДЕЛИ И СТРАТЕГИЈЕ РАЗРЕДНЕ ДИСЦИПЛИНЕ. Александар Тадић ЕДИЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ Александар Тадић НАСТАВНИЧКИ МОДЕЛИ И СТРАТЕГИЈЕ РАЗРЕДНЕ ДИСЦИПЛИНЕ ЕДИЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ Александар Тадић НАСТАВНИЧКИ МОДЕЛИ И СТРАТЕГИЈЕ РАЗРЕДНЕ ДИСЦИПЛИНЕ АЛЕКСАНДАР (СВЕТОМИР) ТАДИЋ је рођен 1981.

Læs mere

Проналазак балона на топли ваздух

Проналазак балона на топли ваздух Проналазак балона на топли ваздух Поред брзине и једноставног функционисања без мотора, дакле и без буке, балони типа монголфје фасцинирају и својом мистеријом, јер намеће се питање како се чун окачен

Læs mere

ДРУГИ РАЗРЕД БРОЈЕВИ до 100 1. Упиши бројеве који недостају. 1 2 5 7 8 12 15 18 20 5 10 25 40 65 90 100 90 60 30 2. Упиши знак или = 7...3 19...17 14...9 27...28 19...16 12...14 50...50 71...75 49...50

Læs mere

НАСЛИКАЈТЕ СВОЈЕ СНОВЕ ХРАБРО КРЕЋУЋИ У ЊИХОВО ОСВАЈАЊЕ

НАСЛИКАЈТЕ СВОЈЕ СНОВЕ ХРАБРО КРЕЋУЋИ У ЊИХОВО ОСВАЈАЊЕ Поводом обиљежавања 15 година рада и постојања ХО Партнер, наше дугогодишње чланове и активисте питали смо шта за њих значи ХО Партнер и на који начин је утицала на њихов живот, а они су нам одговорили:

Læs mere

Роберт Шиндел. Ледени. Превео с немачког Реља Дражић

Роберт Шиндел. Ледени. Превео с немачког Реља Дражић Роберт Шиндел Ледени Превео с немачког Реља Дражић Каткад опазим тишину која ме окружује. Као животиња која ноћу изненада ослушне, без неке непосредне опасности, уплашена само сопственим опрезом, не би

Læs mere

Одређивање садржаја тешких метала у намирницама 2006.

Одређивање садржаја тешких метала у намирницама 2006. ISSN 2217-2726 О СТАЊУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У ОБРЕНОВЦУ БРОЈ 17-18 ГОДИНА IV OБРЕНОВАЦ, април 2013. БЕСПЛАТАН ПРИМЕРАК ГЛАСНИК ИЗЛАЗИ СВАКА ДВА МЕСЕЦА Одређивање садржаја тешких метала у намирницама 2006. У

Læs mere

Предмет: Извештај комисије о оцени урађене докторске дисертације кандидаткиње мр Александре Иветић

Предмет: Извештај комисије о оцени урађене докторске дисертације кандидаткиње мр Александре Иветић НАСТАВНО-НАУЧНОM ВЕЋУ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА Датум: 05.05.2017.г. Предмет: Извештај комисије о оцени урађене докторске дисертације кандидаткиње мр Александре Иветић Одлуком Наставно-научног већа факултета

Læs mere

Предмет: Примена Споразума о слободној трговини са државама ЕФТА у трговинским односима између Републике Србије и Исланда

Предмет: Примена Споразума о слободној трговини са државама ЕФТА у трговинским односима између Републике Србије и Исланда Предмет: Примена Споразума о слободној трговини са државама ЕФТА у трговинским односима између Републике Србије и Исланда Чланом 44. Споразума о слободној трговини између Републике Србије и држава ЕФТА

Læs mere

АНАЛИЗА ЕПИДЕМИОЛОШКЕ СИТУАЦИЈЕ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ У ОПШТИНИ БАЧКИ ПЕТРОВАЦ У ГОДИНИ I ИНЦИДЕНЦИЈА И МОРТАЛИТЕТ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ

АНАЛИЗА ЕПИДЕМИОЛОШКЕ СИТУАЦИЈЕ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ У ОПШТИНИ БАЧКИ ПЕТРОВАЦ У ГОДИНИ I ИНЦИДЕНЦИЈА И МОРТАЛИТЕТ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ Република Србија Аутономна Покрајина Војводина ИНСТИТУТ ЗА ЗАШТИТУ ЗДРАВЉА НОВИ САД Футошка 121, 21000 Нови Сад Централа: (021) 422-255 Директор: (021) 6622-784 Факс: (021) 6613-989 E-mail: izzz@eunet.yu

Læs mere

Млин Игњат Бајлони и синови у Малом Црнићу

Млин Игњат Бајлони и синови у Малом Црнићу Аутор: Ена Мирковић (1986), 2. разред Пожаревачке гимназије, Пожаревац Млин Игњат Бајлони и синови у Малом Црнићу Апстракт: У раду се говори о првом парном млину Игњат Бајлони и синови, од његове изградње

Læs mere

ГИС Града Бијељина. Корисничко упутство

ГИС Града Бијељина. Корисничко упутство Пројекат подржали: Град Бијељина Министарство управе и локалне самоуправе Републике Српске Министарство финансија Републике Српске ГИС Града Бијељина Корисничко упутство Садржај Приступ Геопорталу... 1

Læs mere

Република Србија АНАЛИЗА ТЕКУЋИХ ФИСКАЛНИХ КРЕТАЊА И ОЧЕКИВАНО ИЗВРШЕЊЕ БУЏЕТА У ГОДИНИ. 5. септембар године

Република Србија АНАЛИЗА ТЕКУЋИХ ФИСКАЛНИХ КРЕТАЊА И ОЧЕКИВАНО ИЗВРШЕЊЕ БУЏЕТА У ГОДИНИ. 5. септембар године Република Србија ФИСКАЛНИ САВЕТ МЕСЕЧНИ ИЗВЕШТАЈ АНАЛИЗА ТЕКУЋИХ ФИСКАЛНИХ КРЕТАЊА И ОЧЕКИВАНО ИЗВРШЕЊЕ БУЏЕТА У 2016. ГОДИНИ 5. септембар 2016. године Садржај: РЕЗИМЕ... 3 1. ДЕФИЦИТ ОПШТЕ ДРЖАВЕ И ОПШТА

Læs mere

ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Мр Маријe М. Јовановић - "Карактеристике описног оцењивања и квалитет педагошке комуникације у основношколској настави"

Læs mere

МЕТОДОЛОГИЈУ НАЧИНA ИЗРАЧУНАВАЊА КАМАТНИХ СТОПА НА КРЕДИТЕ И ДЕПОЗИТЕ БАНАКА

МЕТОДОЛОГИЈУ НАЧИНA ИЗРАЧУНАВАЊА КАМАТНИХ СТОПА НА КРЕДИТЕ И ДЕПОЗИТЕ БАНАКА На основу тачке 2. Упутства о достављању Народној банци Србије података о каматним стопама на кредите и депозите банака ( Службени гласник РС, бр. 42/200 и 2/202), гувернер Народне банке Србије доноси

Læs mere

Светозар Марковиh ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА I-XVH

Светозар Марковиh ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА I-XVH Светозар Марковиh ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА I-XVH ОДБОР ОДЕЉЕЊА ДРУШТВЕНИХ НАУКА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ ЗА ПРИПРЕМУ ЦЕЛОКУПНИХ ДЕЛА СВЕТОЗАРА МАРКОВИЋА Преgсеgнuк лан САНУ ДУШАН НЕДЕЉКОВИЋI члан САНУ

Læs mere

OСНОВЕ АНАТОМИЈЕ И ФИЗИОЛОГИЈЕ СПОРТА

OСНОВЕ АНАТОМИЈЕ И ФИЗИОЛОГИЈЕ СПОРТА АКАДЕМИЈА ФУДБАЛА БЕОГРАД Др Нађат Карзоун Др Милош Обреновић OСНОВЕ АНАТОМИЈЕ И ФИЗИОЛОГИЈЕ СПОРТА Београд, 2013 ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА АКАДЕМИЈА ФУДБАЛА БЕОГРАД Др Нађат Карзоун Др Милош Обреновић

Læs mere

ТРГОВАЧКА ШКОЛА. Хиландарска бр.1. Београд КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА НАБАВКА ДОБАРА - ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ ЈАВНА НАБАКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ. Бр.

ТРГОВАЧКА ШКОЛА. Хиландарска бр.1. Београд КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА НАБАВКА ДОБАРА - ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ ЈАВНА НАБАКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ. Бр. ТРГОВАЧКА ШКОЛА Хиландарска бр.1 Београд КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА НАБАВКА ДОБАРА - ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ ЈАВНА НАБАКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ Бр. 1/2016 Београд, јануар 2016. године Page 1 of 46 На основу чл. 39.

Læs mere

Тема: Предшколски програм у Републици Српској као чинилац учења и развоја дјеце Кандидат: Мр Наташа Цвијановић

Тема: Предшколски програм у Републици Српској као чинилац учења и развоја дјеце Кандидат: Мр Наташа Цвијановић УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 10 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ, КАНДИДАТА И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Тема: Предшколски програм у Републици Српској као чинилац

Læs mere

ПРИПРЕМУ РУКОПИСА ЗА ШТАМПУ У ИЗДАЊИМА САНУ

ПРИПРЕМУ РУКОПИСА ЗА ШТАМПУ У ИЗДАЊИМА САНУ ПРОПИСИ СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ КЊ. V УПУТСТВО ЗА ПРИПРЕМУ РУКОПИСА ЗА ШТАМПУ У ИЗДАЊИМА САНУ Уредник академик МАРКО АНЂЕЛКОВИЋ БЕОГРАД 2017 Издаје и штампа Спжрка акадгмжја наска ж смгенореж

Læs mere

ИДЕJА ДОБРА, АЛИ ТЕШКО ОСТВАРЉИВА

ИДЕJА ДОБРА, АЛИ ТЕШКО ОСТВАРЉИВА Могућа велика улагања» страна 5 Стварност Рома из Малог Лондона» страна 13 Број 4636, година CXLVI У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 19. НОВЕМБРА 2015. цена 40 динара ПОВОДОМ ПЕТИЦИЈЕ ЗА ПОСТАВЉАЊЕ ПАСАРЕЛЕ КОД АВИВ

Læs mere

НОВОСАДСКИ РОМАН И УРБАНА НЕЛАГОДНОСТ (СЕДАМ НАПОМЕНА И ЈЕДНА ОПОМЕНА ) *

НОВОСАДСКИ РОМАН И УРБАНА НЕЛАГОДНОСТ (СЕДАМ НАПОМЕНА И ЈЕДНА ОПОМЕНА ) * ВЛАДИМИР ГВОЗДЕН НОВОСАДСКИ РОМАН И УРБАНА НЕЛАГОДНОСТ (СЕДАМ НАПОМЕНА И ЈЕДНА ОПОМЕНА ) * 1. Друgосt gрада? Реторика књижевне критике се наводно или заиста променила: некада се искључиво говорило да књижевност

Læs mere

Лепота жене у девет сцена» страна 12 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. ФЕБРУАРА ПУНО (КО) ОКО

Лепота жене у девет сцена» страна 12 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. ФЕБРУАРА ПУНО (КО) ОКО Васпитно-образовна установа за пример» страна 7 Лепота жене у девет сцена» страна 12 Број 4647, година CXLVI У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. ФЕБРУАРА 2016. цена 40 динара ПУНО (КО) ОКО Страначке активности Побољшати

Læs mere

Упутство за рад Контролна централа за детекцију гаса ExTox Серије ET-8 и ET-4D2 - Кратка варијанта -

Упутство за рад Контролна централа за детекцију гаса ExTox Серије ET-8 и ET-4D2 - Кратка варијанта - Упутство за рад Контролна централа за детекцију гаса ExTox Серије ET-8 и ET-4D2 - Кратка варијанта - ExTox Gasmess-Systeme GmbH Улица Макс Планк 15 a 59423 Унна Немачка Телефон: +49(0)2303 33 247 0 Факс:

Læs mere

ЛИСТ ЈАВНОГ КОМУНАЛНОГ ПРЕДУЗЕЋА ПАРКИНГ СЕРВИС НОВИ САД. Паркинг. Септембар Број 16.

ЛИСТ ЈАВНОГ КОМУНАЛНОГ ПРЕДУЗЕЋА ПАРКИНГ СЕРВИС НОВИ САД. Паркинг. Септембар Број 16. Септембар 2013. Број 16 интервју интервју РЕЧ УРЕДНИКА РЕЧ УРЕДНИКА Овај, шеснаести, број НС-а отварамо интервјуом са нашим директором Миланом Костићем, који нам у разговору износи тренутно стање у Предузећу

Læs mere

ИСПИТНИ РОК ЈАНУАР ТЕСТ 8 ИСПИТНИ РОК АПРИЛ ТЕСТ 9 ИСПИТНИ РОК АПРИЛ ТЕСТ 16 ИСПИТНИ РОК ЈУН ТЕСТ 24

ИСПИТНИ РОК ЈАНУАР ТЕСТ 8 ИСПИТНИ РОК АПРИЛ ТЕСТ 9 ИСПИТНИ РОК АПРИЛ ТЕСТ 16 ИСПИТНИ РОК ЈУН ТЕСТ 24 ИСПИТНИ РОК ЈАНУАР - ТЕСТ ИСПИТНИ РОК ЈАНУАР - ТЕСТ ИСПИТНИ РОК ЈАНУАР - ТЕСТ ИСПИТНИ РОК ЈАНУАР - ТЕСТ ИСПИТНИ РОК ЈАНУАР - ТЕСТ ИСПИТНИ РОК ЈАНУАР - ТЕСТ ИСПИТНИ РОК ЈАНУАР - ТЕСТ ИСПИТНИ РОК ЈАНУАР

Læs mere

Издање 2 (Јули 2008)

Издање 2 (Јули 2008) ЕТИКА И РАДНИ ПОСТУПЦИ ЗА РАДИО АМАТЕРЕ Издање 2 (Јули 2008) John Devoldere, ON4UN i Mark Demeuleneere, ON4WW Превод и обрада на српски језик: Др Хране Милошевић, YT1AD (YT5A) Драган Аћимовић, YT3W Етика

Læs mere

Борис Беговић Милица Бисић Бошко Мијатовић НЕКА ПИТАЊА ЛОКАЛНИХ ФИНАНСИЈА. Центар за либерално-демократске студије

Борис Беговић Милица Бисић Бошко Мијатовић НЕКА ПИТАЊА ЛОКАЛНИХ ФИНАНСИЈА. Центар за либерално-демократске студије Борис Беговић Милица Бисић Бошко Мијатовић НЕКА ПИТАЊА ЛОКАЛНИХ ФИНАНСИЈА Центар за либерално-демократске студије Садржај Порез на имовину 3 Самодоприноси 22 Локалне таксе 34 Накнаде за коришћење добара

Læs mere

САВЕСНИ УЧЕНИЦИ: УСПЕШНИЈИ У ШКОЛИ, АЛИ НЕ И СРЕЋНИЈИ ЗБОГ ТОГА *

САВЕСНИ УЧЕНИЦИ: УСПЕШНИЈИ У ШКОЛИ, АЛИ НЕ И СРЕЋНИЈИ ЗБОГ ТОГА * Зборник Института за педагошка истраживања Година 44 Број 1 Јун 2012 59-73 УДК 159.923.072-057.874(497.113) 2011 ; 371.263-057.874(497.113) 2011 ISSN 0579-6431 Оригинални научни чланак DOI: 10.2298/ZIPI1201059J

Læs mere

П Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1. Број решења НБС о одузимању дозволе. Г. бр

П Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1. Број решења НБС о одузимању дозволе. Г. бр НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Сектор за надзор над обављањем делатности осигурања, 18. октобар 2017. године П Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1 ДРУШТВА ЗА ПОСРЕДОВАЊЕ У

Læs mere

IV. 5. Субверзивни појам Речника технологије Видикa и Студента

IV. 5. Субверзивни појам Речника технологије Видикa и Студента Зоран Петровић Пироћанац NOMENCLATURA SERBICA И РЕЧНИК ТЕХНОЛОГИЈЕ * IV. 5. Субверзивни појам Речника технологије Видикa и Студента Српској јавности, нарочито најмлађим генерацијама, готово је непозната

Læs mere

"О должном почитанију к наукам"

О должном почитанију к наукам 2011. новембар "О должном почитанију к наукам" Возљубљени ученици, Бог преблаги и многомилостиви избавља земљу нашу и љубимо отечество од сужањства турскога, а ми ваља да се старамо да избавимо душу нашу

Læs mere

ГОСПОДА МЕ КОНСУЛТУЈЕ

ГОСПОДА МЕ КОНСУЛТУЈЕ ГОСПОДА МЕ КОНСУЛТУЈЕ Славица Жижић Борјановић Институт за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут, Београд Старовремска реченица: Господа ме консултује изговорена је у зиму 1940. године и припада

Læs mere

СТАТУТ ФУДОКАН САВЕЗА СРБИЈЕ

СТАТУТ ФУДОКАН САВЕЗА СРБИЈЕ ФУДОКАН САВЕЗА СРБИЈЕ Краљево, 2017 Садржај I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ 5 Члан 1. Статут... 5 Члан 2. Фудокан... 5 Члан 3. Фудокан савез Србије... 6 II. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ 6 Члан 4. Назив и седиште... 6 Члан 5. Подручје

Læs mere

ПРИРОДНИ РЕСУРСИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ СТАЊЕ И БЛИСКА БУДУЋНОСТ

ПРИРОДНИ РЕСУРСИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ СТАЊЕ И БЛИСКА БУДУЋНОСТ Природни ресурси Косова и Метохије стање и блиска будућност 353 ПРИРОДНИ РЕСУРСИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ СТАЊЕ И БЛИСКА БУДУЋНОСТ СТЕВАН КАРАМАТА, ДРАГАНА ЖИВОТИЋ, РАДЕ ЈЕЛЕНКОВИЋ, МИЛАН БУРСАЋ Апстракт: Као

Læs mere

Драги суграђани, сваког тренутка.

Драги суграђани, сваког тренутка. Број 121 www.palilula.org.rs ИНФОРМАТОР БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ ПАЛИЛУЛА Октобар 2016. Палилулска јесен у знаку најмлађих и најстаријих 2 Скупштина Октобар, 2016. речпредседника Палилула је велика кућа свих

Læs mere

НАДЕЖДА ТОМИЋЕВА 1 ( )

НАДЕЖДА ТОМИЋЕВА 1 ( ) Пир од дјеце илити пир Сима Бацате 141 УДК 929 Tomić N. НАДЕЖДА ТОМИЋЕВА 1 (1896 1922) На Новом гробљу у Београду, када се пође широком стазом, лево од цркве Св. Николе а према споменику рањеницима из

Læs mere

ЛОКАЦИЈА. Српска кућа фудбала у Старој Пазови

ЛОКАЦИЈА. Српска кућа фудбала у Старој Пазови Година XLIX Сремска Митровица Среда 4. март 2009. Број 2506 Цена 40 динара у овом броју: Дебели Сремци не треба да брину за вишак килограма страна 2. ЛОКАЦИЈА Платичево: Сремци праве роботе страна 3. За

Læs mere

Додатак БИОЛОГИЈА Литература за припрему пријемног испита за упис на МАС Форензичко инжењерство, област биологија :

Додатак БИОЛОГИЈА Литература за припрему пријемног испита за упис на МАС Форензичко инжењерство, област биологија : Додатак БИОЛОГИЈА 1. Хемија живота на земљи (структура и функција макромолекула) 2. Ћелијска биологија (структура прокариотских и еукариотских ћелија, мембране и субћелијска организација, фотосинтеза,

Læs mere

Предмет: Извештај Комисије о оцени урађене докторске дисертације Мирјане Петровић, дипломираног биолога

Предмет: Извештај Комисије о оцени урађене докторске дисертације Мирјане Петровић, дипломираног биолога НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Датум: 11. 01. 2016. Предмет: Извештај Комисије о оцени урађене докторске дисертације Мирјане Петровић, дипломираног биолога Одлуком

Læs mere

ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ ИЗВЕШТАЈ

ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ ИЗВЕШТАЈ ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ ЦЕНТАР ЗА ПРЕВЕНЦИЈУ И КОНТРОЛУ БОЛЕСТИ ИЗВЕШТАЈ О ЗАРАЗНИМ БОЛЕСТИМА У 2012. ГОДИНИ НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ISSN2217-9607 БЕОГРАД, мај

Læs mere

НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ. И З В Е Ш Т А Ј О ДИНАРИЗАЦИЈИ ФИНАНСИЈСКОГ СИСТЕМА СРБИЈЕ Децембар Београд, март 2012.

НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ. И З В Е Ш Т А Ј О ДИНАРИЗАЦИЈИ ФИНАНСИЈСКОГ СИСТЕМА СРБИЈЕ Децембар Београд, март 2012. НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ И З В Е Ш Т А Ј О ДИНАРИЗАЦИЈИ ФИНАНСИЈСКОГ СИСТЕМА СРБИЈЕ Децембар 211. Београд, март 2. Уводна напомена Већа употреба динара у финансијском систему Србије и боља усклађеност валутне

Læs mere

ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ КРАГУЈЕВАЦ

ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ КРАГУЈЕВАЦ ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ КРАГУЈЕВАЦ ЗДРАВСТВЕНО СТАЊЕ СТАНОВНИШТВА ШУМАДИЈСКОГ ОКРУГА 2009. година Извештај израдили: Проф. др Драгољуб Ђокић, директор Центар за биостатистику и информатику Центар за

Læs mere

У В Е Р Е Њ Е О ОДОБРЕЊУ ТИПА МЕРИЛА

У В Е Р Е Њ Е О ОДОБРЕЊУ ТИПА МЕРИЛА РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРИВРЕДЕ ДИРЕКЦИЈА ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11000 Београд, Мике Аласа 14, ПП: 34, ПАК: 105 305 телефон: (011) 32-82-736, телефакс: (011) 21-81-668 На основу члана 192. став

Læs mere

У Л И Ц А. Сремскомитровачка Улица Краља Петра Првог у најужем. Италијани граде комерцијално -туристички центар у Пећинцима

У Л И Ц А. Сремскомитровачка Улица Краља Петра Првог у најужем. Италијани граде комерцијално -туристички центар у Пећинцима Година XLIX Сремска Митровица Среда 3. јун 2009. Број 2519 Цена 40 динара у овом броју: Италијани граде комерцијално -туристички центар у Пећинцима странa 2. У Л И Ц А Скица за портрет: др Срђан Козлина,

Læs mere

НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Предмет: Извештај Комисије о оцени урађене докторске дисертације дипл. инж. Иване Бакић Одлуком Наставно-научног већа Пољопривредног

Læs mere

У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 4. ЈУНA 2015.

У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 4. ЈУНA 2015. Мушкарац скочио под воз» страна 10 О холокаусту, двојезичности, исповедању и смрти» страна 13 Број 4612, година CXLVII У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 4. ЈУНA 2015. цена 40 динара ВРТИЋУ НА РАСТАНКУ У ОВОМ БРОЈУ,

Læs mere

ОПШТЕ ПРОПОЗИЦИЈЕ И А Н Е К С П Р О П О З И Ц И Ј А РЕГИОНАЛНЕ И ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ

ОПШТЕ ПРОПОЗИЦИЈЕ И А Н Е К С П Р О П О З И Ц И Ј А РЕГИОНАЛНЕ И ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ ОДБОЈКАШКИ САВЕЗ БЕОГРАДА 11000 БЕОГРАД, Ресавска 65 tel: 26 83 713; faks: 36 18 965 office@osb.org.rs www.osb.org.rs ТАКМИЧАРСКА 2016/17.ГОДИНА ОПШТЕ ПРОПОЗИЦИЈЕ И А Н Е К С П Р О П О З И Ц И Ј А РЕГИОНАЛНЕ

Læs mere

ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ ИЗВЕШТАЈ

ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ ИЗВЕШТАЈ ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ ЦЕНТАР ЗА ПРЕВЕНЦИЈУ И КОНТРОЛУ БОЛЕСТИ ИЗВЕШТАЈ О ЗАРАЗНИМ БОЛЕСТИМА У 2011. ГОДИНИ НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ БЕОГРАД, aприл 2012. Издавач:

Læs mere

Правилник о медицинској рехабилитацији у стационарним здравственим установама специјализованим за рехабилитацију

Правилник о медицинској рехабилитацији у стационарним здравственим установама специјализованим за рехабилитацију Правилник о медицинској рехабилитацији у стационарним здравственим установама специјализованим за рехабилитацију (ИНТЕРНО ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ) Опште одредбе Члан 1. Овим правилником утврђују се врсте индикација,

Læs mere

Петак, 2. март БЕОГРАД

Петак, 2. март БЕОГРАД СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ" излази у издању на српскохрватски односно хрватскосрпски словеначком. макелонском. албанском и мађарском језику Огласи по тарифи Жиро- -рачун код Службе друштвеног књиговодства 60802-603-1125

Læs mere

Стратегија ДЕ. Др Дејан Тошић, ванр. професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду

Стратегија ДЕ. Др Дејан Тошић, ванр. професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду Стратегија ДЕ Др Дејан Тошић, ванр. професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду Преглед излагања Основни појмови Основне невидљиве вредности Модели Одакле почети CRM, SCM, ERP Уместо закључка:

Læs mere

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА Страна 1 од 26 Београд, Чика Љубина 18-20 КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА за јавну набавку пића, кафе и сродних производа у поступку јавне набавке мале вредности број 2/2016 Београд, март 2016. године Страна 2

Læs mere

САДРЖАЈ ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНА. ИЗ ЕПС-А Председник Надзорног одбора проф. др Бранко Ковачевић До брже реформе ЕПС-а 4. Поузданост у првом плану 5

САДРЖАЈ ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНА. ИЗ ЕПС-А Председник Надзорног одбора проф. др Бранко Ковачевић До брже реформе ЕПС-а 4. Поузданост у првом плану 5 Оснивач Привредног друштва ЈП Електропривреда Србије САДРЖАЈ Генерални директор мр Александар Обрадовић Издавач Привредно друштво за дистрибуцију електричне енергије Електровојводина д.о.о. Нови Сад Директор

Læs mere

МОДЕЛИРАЊЕ РЕГИОНАЛНИХ ДЕФОРМАЦИЈА ЗЕМЉИНЕ КОРЕ И СТАБИЛНОСТИ РЕФЕРЕНТНОГ СИСТЕМА

МОДЕЛИРАЊЕ РЕГИОНАЛНИХ ДЕФОРМАЦИЈА ЗЕМЉИНЕ КОРЕ И СТАБИЛНОСТИ РЕФЕРЕНТНОГ СИСТЕМА ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Булевар краља Александра 73 Поштански фах 895, 11001 Београд Телефон (011) 3218-501 Телефакс (011) 3370-223 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ВЕЋЕ НАУЧНИХ ОБЛАСТИ ГРАЂЕВИНСКО-УРБАНИСТИЧКИХ

Læs mere

Божидар Трифунов Митровић, доктор правних наука руководилац катедре Међународног, словенског и еколошког права универзитета «Академија МНЕПУ», Москва

Божидар Трифунов Митровић, доктор правних наука руководилац катедре Међународног, словенског и еколошког права универзитета «Академија МНЕПУ», Москва Божидар Трифунов Митровић, доктор правних наука руководилац катедре Међународног, словенског и еколошког права универзитета «Академија МНЕПУ», Москва ДВЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ У ЕВРОПИ Овим текстом разочараћу многе,

Læs mere

ИЗВЕШТАЈ О ДИНАРИЗАЦИЈИ ФИНАНСИЈСКОГ СИСТЕМА СРБИЈЕ

ИЗВЕШТАЈ О ДИНАРИЗАЦИЈИ ФИНАНСИЈСКОГ СИСТЕМА СРБИЈЕ ИЗВЕШТАЈ О ДИНАРИЗАЦИЈИ ФИНАНСИЈСКОГ СИСТЕМА СРБИЈЕ Септембар 216. године Децембар 216. Уводна напомена Већа употреба динара у финансијском систему Србије и боља усклађеност валутне структуре прихода и

Læs mere

Прва економска школа Београд, Цетињска 5-7 ШКОЛСКИ РАЗВОЈНИ ПЛАН ЗА ПЕРИОД ОД ДО ГОДИНЕ НАШ МОТО: «ЗА КОРАК ИСПРЕД»

Прва економска школа Београд, Цетињска 5-7 ШКОЛСКИ РАЗВОЈНИ ПЛАН ЗА ПЕРИОД ОД ДО ГОДИНЕ НАШ МОТО: «ЗА КОРАК ИСПРЕД» Прва економска школа Београд, Цетињска 5-7 ШКОЛСКИ РАЗВОЈНИ ПЛАН ЗА ПЕРИОД ОД 2014. ДО 2019. ГОДИНЕ НАШ МОТО: «ЗА КОРАК ИСПРЕД» 1 САДРЖАЈ 1. УВОДНА РЕЧ... 4 2. ШКОЛА НЕКАД И САД... 5 3. РЕСУРСИ... 11 Материјално-технички

Læs mere

ИСПИТИВАЊЕ ЕЛЕМЕНАТА ГАЛАКТОЦЕНТРИЧНИХ ОРБИТА ЗВЕЗДА ТАНКОГ ДИСКА ИЗ СУНЧЕВЕ ОКОЛИНЕ ВАРИJАЦИJОМ ОБЛИКА ПОТЕНЦИJАЛА ГАЛАКСИJЕ

ИСПИТИВАЊЕ ЕЛЕМЕНАТА ГАЛАКТОЦЕНТРИЧНИХ ОРБИТА ЗВЕЗДА ТАНКОГ ДИСКА ИЗ СУНЧЕВЕ ОКОЛИНЕ ВАРИJАЦИJОМ ОБЛИКА ПОТЕНЦИJАЛА ГАЛАКСИJЕ УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Милан Р. Стоjановић ИСПИТИВАЊЕ ЕЛЕМЕНАТА ГАЛАКТОЦЕНТРИЧНИХ ОРБИТА ЗВЕЗДА ТАНКОГ ДИСКА ИЗ СУНЧЕВЕ ОКОЛИНЕ ВАРИJАЦИJОМ ОБЛИКА ПОТЕНЦИJАЛА ГАЛАКСИJЕ докторска дисертациjа

Læs mere

Европске. мозаик. Гедиминас Виткус. држава Европске уније. Гедиминас Виткус Европски мозаик 28. држава. уније 28 JN SR-N

Европске. мозаик. Гедиминас Виткус. држава Европске уније. Гедиминас Виткус Европски мозаик 28. држава. уније 28 JN SR-N JN-04-17-082-SR-N Гедиминас Виткус Европски мозаик 28 Гедиминас Виткус Европски мозаик ISBN 978-92-9238-488-3 doi: 10.2871/686282 држава Европске уније 28 држава Европске уније Гедиминас Виткус Европски

Læs mere

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА ДОБАРА - КАНЦЕЛАРИЈСКОГ МАТЕРИЈАЛА ЈАВНА НАБАКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ ЈАВНА НАБАВКА бр.13/2014 Март 2014. године Конкурсна документација за јавну набавку мале вредности бр.13

Læs mere

JАВНИ ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ НА ЈАВНИМ АУКЦИЈАМА

JАВНИ ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ НА ЈАВНИМ АУКЦИЈАМА Теразије 23, 11000 Београд, Република Србија тел: 011/3020-842,011/3020-803 факс: 011/3020-881 Основни подаци о аукцијској продаји На основу члана 38. Закона o приватизацији ( Службени гласник РС, бр.

Læs mere

О Д Л У К У. Израђена докторска дисертација дипл.инж. Тијане Вулевић под насловом:

О Д Л У К У. Израђена докторска дисертација дипл.инж. Тијане Вулевић под насловом: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ Број:03-1022/3 Датум:21.04.2017. На основу члана 130. Статута Шумарског факултета а у вези члана 30. и члана 21.Правилника о докторским студијама, Декан Шумарског

Læs mere

ПРАВИЛНИК О МЕДИЦИНСКОЈ РЕХАБИЛИТАЦИЈИ У СТАЦИОНАРНИМ ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА СПЕЦИЈАЛИЗОВАНИМ ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ

ПРАВИЛНИК О МЕДИЦИНСКОЈ РЕХАБИЛИТАЦИЈИ У СТАЦИОНАРНИМ ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА СПЕЦИЈАЛИЗОВАНИМ ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ ПРАВИЛНИК О МЕДИЦИНСКОЈ РЕХАБИЛИТАЦИЈИ У СТАЦИОНАРНИМ ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА СПЕЦИЈАЛИЗОВАНИМ ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ ("Службени гласник РС", бр. 47/2008, 69/2008, 81/2010,103/2010, 15/2011 и 48/2012.) Опште

Læs mere

ПРИКАЗ ТОКА ЧАСА Назив школе: Наставник: Наставни предмет: Разред: Наставна тема: Редни број теме: Наставна јединица:

ПРИКАЗ ТОКА ЧАСА Назив школе: Наставник: Наставни предмет: Разред: Наставна тема: Редни број теме: Наставна јединица: ПРИКАЗ ТОКА ЧАСА Назив школе: ОШ Вук Караџић Наставник: Мирјана Сандић и Биљана Јововић Наставни предмет: Географија Разред: Шести Наставна тема: Средња Европа Редни број теме: 5.7. Наставна јединица:

Læs mere

Специјална болница за рехабилитацију. Бања Ковиљача. Парк број 4. Јавна набавка у отвореном поступку број: 24/2017

Специјална болница за рехабилитацију. Бања Ковиљача. Парк број 4. Јавна набавка у отвореном поступку број: 24/2017 Специјална болница за рехабилитацију Бања Ковиљача Парк број 4 К О Н К У Р С Н А Д О К У М Е Н Т А Ц И Ј А Јавна набавка у отвореном поступку број: 24/2017 Набавка прехрамбених производа Партија 9 Набавка

Læs mere

Дводимензинални низи во с++

Дводимензинални низи во с++ Дводимензинални низи во с++ Повеќедимензионалните низи претставуваат низи од низи. Сите елементи од една повеќедимен - зионална низа мора да бидат од ист тип - важи истото ограничување што важеше и кај

Læs mere

Указ о проглашењу Закона о потврђивању Конвенције о међународном промету угрожених врста дивље фауне и флоре

Указ о проглашењу Закона о потврђивању Конвенције о међународном промету угрожених врста дивље фауне и флоре На основу члана 96. тачка 2) Устава Савезне Републике Југославије, доносим Указ о проглашењу Закона о потврђивању Конвенције о међународном промету угрожених врста дивље фауне и флоре Проглашава се Закон

Læs mere

Здравље у Србији године годишњи извештај о целокупном стању здравља народа и његове домаће стоке -

Здравље у Србији године годишњи извештај о целокупном стању здравља народа и његове домаће стоке - mr sci Гордана Лазаревић Универзитетска библиотека Светозар Марковић, Београд lazarevic@unilib.bg.ac.rs Драгана Михаиловић Универзитетска библиотека Светозар Марковић, Београд dmihailovic@unilib.bg.ac.rs

Læs mere

Веће научних области правно-економских наука (Назив већа научних области коме се захтев упућује)

Веће научних области правно-економских наука (Назив већа научних области коме се захтев упућује) Образац 1 ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ Број захтева: Датум: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Веће научних области правно-економских наука (Назив већа научних области коме се захтев упућује) ПРЕДЛОГ ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ ДОЦЕНТА (члан

Læs mere

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈГСП "НОВИ САД" Футошки пут 46, Нови Сад Позив за подношење понуда је објављен на Порталу јавних набавки и интернет стани наручиоца: 05.12.2014. године. Рок за подношење понуда: 15.12.2014. године до 11.00

Læs mere

КАКО РАЗГОВАРАТИ СА АТЕИСТИЧКИМ ЕВОЛУЦИОНИСТОМ РИЧАРДОМ ДОКИНСОМ ПОВОДОМ ЊЕГОВЕ КЊИГЕ ЗАБЛУДА О БОГУ

КАКО РАЗГОВАРАТИ СА АТЕИСТИЧКИМ ЕВОЛУЦИОНИСТОМ РИЧАРДОМ ДОКИНСОМ ПОВОДОМ ЊЕГОВЕ КЊИГЕ ЗАБЛУДА О БОГУ Е С Е Ј И ВЛАДЕТА ЈЕРОТИЋ КАКО РАЗГОВАРАТИ СА АТЕИСТИЧКИМ ЕВОЛУЦИОНИСТОМ РИЧАРДОМ ДОКИНСОМ ПОВОДОМ ЊЕГОВЕ КЊИГЕ ЗАБЛУДА О БОГУ Биолог и философ, Ричард Докинс (рођен 1941. године), професор је на Оксфордском

Læs mere

У В Е Р Е Њ Е О ОДОБРЕЊУ ТИПА МЕРИЛА гoдинe

У В Е Р Е Њ Е О ОДОБРЕЊУ ТИПА МЕРИЛА гoдинe РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ЕКОНОМИЈЕ И РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА ДИРЕКЦИЈА ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11 000 Београд, Мике Аласа 14, пошт. преградак 34, ПАК 105305 телефон: (011) 328-2736, телефакс: (011)

Læs mere

ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ ПРЕДМЕТ ЛАКАТОШ И ДРУГИ ПРОТИВ СРБИЈЕ. (Представка број 3363/08) ПРЕСУДА СТРАЗБУР. 7. јануар године

ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ ПРЕДМЕТ ЛАКАТОШ И ДРУГИ ПРОТИВ СРБИЈЕ. (Представка број 3363/08) ПРЕСУДА СТРАЗБУР. 7. јануар године ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ ПРЕДМЕТ ЛАКАТОШ И ДРУГИ ПРОТИВ СРБИЈЕ (Представка број 3363/08) ПРЕСУДА СТРАЗБУР 7. јануар 2014. године Ова пресуда ће постати правоснажна у околностима утврђеним у члану 44. став 2. Конвенције.

Læs mere

ИЗВЕШТАЈ О ДИНАРИЗАЦИЈИ ФИНАНСИЈСКОГ СИСТЕМА СРБИЈЕ

ИЗВЕШТАЈ О ДИНАРИЗАЦИЈИ ФИНАНСИЈСКОГ СИСТЕМА СРБИЈЕ ИЗВЕШТАЈ О ДИНАРИЗАЦИЈИ ФИНАНСИЈСКОГ СИСТЕМА СРБИЈЕ Јун 217. године септембар 217. године Уводна напомена Већа употреба динара у финансијском систему Србије и боља усклађеност валутне структуре прихода

Læs mere

НАБАВКА ЛЕКОВА обликована у 6 партијa

НАБАВКА ЛЕКОВА обликована у 6 партијa Булевар деспота Стефана 119, 11060 Београд тел: 011/276-4366 факс: 011/329770 ел.пошта: jkp@veterinabeograd.rs Број: 02-1117/1 Датум: 17.03.2017. ГРАД БЕОГРАД ЈАВНО КОМУНАЛНО ПРЕДУЗЕЋЕ ВЕТЕРИНА БЕОГРАД

Læs mere

Inštitut za novejšo zgodovino, SISTORY Zgodovina Slovenije, (5. XII 2010).

Inštitut za novejšo zgodovino, SISTORY Zgodovina Slovenije, <http://www.sistory.si/index.php> (5. XII 2010). Слободан Мандић, историчар Историјски архив Београда Прикази сајтова (Web адресар) X Inštitut za novejšo zgodovino, SISTORY Zgodovina Slovenije, (5. XII 2010). Портал

Læs mere

На основу члана43. став 2. Закона о здрављу биља ( Службени гласник РС, број 41/09), Министар пољопривреде,шумарства и водопривреде доноси ПРАВИЛНИК

На основу члана43. став 2. Закона о здрављу биља ( Службени гласник РС, број 41/09), Министар пољопривреде,шумарства и водопривреде доноси ПРАВИЛНИК На основу члана43. став 2. Закона о здрављу биља ( Службени гласник РС, број 41/09), Министар пољопривреде,шумарства и водопривреде доноси ПРАВИЛНИК о мерама откривања, спречавања ширења и сузбијања штетног

Læs mere

УПУТСТВО ЗА ПИСАЊЕ ИЗВЕШТАЈА О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

УПУТСТВО ЗА ПИСАЊЕ ИЗВЕШТАЈА О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 11 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ УПУТСТВО ЗА ПИСАЊЕ ИЗВЕШТАЈА О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Тема: МОГУЋНОСТИ И ОГРАНИЧЕЊА РАЗВОЈА АУТОНОМИЈЕ УЧЕНИКА У ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОМ ПРОЦЕСУ

Læs mere

ГЛАВА XVI ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО

ГЛАВА XVI ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО ГЛАВА XVI ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО 558 ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО љевља су некада била град заната и трговине, Ппоготово у средњем и новом вијеку. Зато су овдје врло честа презимена - Ковачевићи,

Læs mere

Шотра у Черевићу. Редитељ Здравко Шотра, после. Лаћарци чисте депонију од кубика

Шотра у Черевићу. Редитељ Здравко Шотра, после. Лаћарци чисте депонију од кубика Година XLIX Сремска Митровица Среда 29. јул 2009. Број 2527 Цена 40 динара у овом броју: Лаћарци чисте депонију од 30.000 кубика Скица за портрет: Драган Дроњак власник Атељеа Антре из Старе Пазове странa

Læs mere

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ НАБАВКА ДОБАРА КОЖНЕ ТУБЕ ЗА ДИПЛОМЕ ЗА ПОТРЕБЕ ФАКУЛТЕТА МЕДИЦИНСКИХ НАУКА

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ НАБАВКА ДОБАРА КОЖНЕ ТУБЕ ЗА ДИПЛОМЕ ЗА ПОТРЕБЕ ФАКУЛТЕТА МЕДИЦИНСКИХ НАУКА Број:03-12428 Датум: 26.10.2016. године КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ НАБАВКА ДОБАРА КОЖНЕ ТУБЕ ЗА ДИПЛОМЕ ЗА ПОТРЕБЕ ФАКУЛТЕТА МЕДИЦИНСКИХ НАУКА ЈАВНА НАБАВКА бр. 19-2016 Објављено

Læs mere

Пријепоље, 27. јануара Година XXVI број 26 Цена 200 дин. ISSN X

Пријепоље, 27. јануара Година XXVI број 26 Цена 200 дин. ISSN X Пријепоље, 27. јануара 2016. Година XXVI број 26 Цена 200 дин. ISSN 0354-883X СВЕТИ ЈОВАН ВЛАДИМИР 1016-2016 СТОГОДИШЊИЦА МОЈКОВАЧКЕ БИТКЕ Да није било крвавог Божића на Мојковцу не би било ни Васкрса

Læs mere

НАЦ ИОНАЛНА БЕЗБЕД НОСТ

НАЦ ИОНАЛНА БЕЗБЕД НОСТ НАЦ ИОНАЛНА БЕЗБЕД НОСТ Б УДК: 327.56::351.88]: 811.163.41'373.612 У СЕМАНТИЧКО-ЛЕКСИКОГРАФСКИ АСПЕКТИ ПОЈМА БЕЗБЕДНОСТИ Предраг Илић Универзитет Синергија, Правни факултет, Бијељина раду је настојано

Læs mere

РЕДАКЦИЈА МУДРИЦЕ НАЛАЗИ СЕ У КАБИНЕТУ 76!!!

РЕДАКЦИЈА МУДРИЦЕ НАЛАЗИ СЕ У КАБИНЕТУ 76!!! Из садржаја: Ближи циљу 3 Интервју 6 Такмичења 8 Ученик генерације 18 Председник парламента 19 Екскурзије 24 Живот школе 26 Мала матура велико срце 28 Посете, излети 30 Забава 32 Спорт 33 Страна страна

Læs mere

ТИ ПО ЛО ГИЈА ВЛА СНИ КА ПРИ ВАТ НИХ ШУ МА У СР БИ ЈИ

ТИ ПО ЛО ГИЈА ВЛА СНИ КА ПРИ ВАТ НИХ ШУ МА У СР БИ ЈИ UDK 630*682+630*923(497.11) Оригинални научни рад ТИ ПО ЛО ГИЈА ВЛА СНИ КА ПРИ ВАТ НИХ ШУ МА У СР БИ ЈИ ДРА ГАН НО НИЋ 1 НЕ НАД РАН КО ВИЋ 1 ПРЕ ДРАГ ГЛА ВО ЊИЋ 1 ЈЕ ЛЕ НА НЕ ДЕЉ КО ВИЋ 1 Извод: Током

Læs mere

ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ

ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ ИЗВЕШТАЈ О ПРАЋЕЊУ ПРОЦЕСА УПРАВЉАЊА ИНФЕКТИВНИМ МЕДИЦИНСКИМ ОТПАДОМ У МРЕЖИ ДРЖАВНИХ ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ ЗА 2013. ГОДИНУ

Læs mere

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Агенцијске услуге резервације хотела у земљи и иностранству

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Агенцијске услуге резервације хотела у земљи и иностранству Атлетски савез Србије Страхињића Бана 73а, Београд КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА ОТВОРЕНИ ПОСТУПАК Агенцијске услуге резервације хотела у земљи и иностранству ЈАВНА НАБАВКА број: ЈН ОП 13/2018

Læs mere

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Јавна набавка добара: НАБАВКА ФОТОАПАРАТА ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ. Број ЈН 03_ЈНМВД_2015. ОБЈАВЉЕНО на ПОРТАЛУ УЈН и

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Јавна набавка добара: НАБАВКА ФОТОАПАРАТА ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ. Број ЈН 03_ЈНМВД_2015. ОБЈАВЉЕНО на ПОРТАЛУ УЈН и КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА Јавна набавка добара: НАБАВКА ФОТОАПАРАТА ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ Број ЈН 03_ЈНМВД_2015 ОБЈАВЉЕНО на ПОРТАЛУ УЈН и ИНТЕРНЕТ СТРАНИЦИ НАРУЧИОЦА 05.06.2015. године Рок за достављање

Læs mere

В о д а. Дунав баш уме да изненади, поготову у време великих. Од сремских спортиста најпријатније изненађење на управо. Бронза Андријани Ћирић

В о д а. Дунав баш уме да изненади, поготову у време великих. Од сремских спортиста најпријатније изненађење на управо. Бронза Андријани Ћирић Година XLIX Сремска Митровица Среда 15. јул 2009. Број 2525 Цена 40 динара у овом броју: У Старој Пазови сахрањен војник Милан Улемек В о д а странa 2. Шта је показала вечера за инвеститоре у Крчедину:

Læs mere

КАРТОГРАФИЈА 1 Математичка картографија (Картографске пројекције)

КАРТОГРАФИЈА 1 Математичка картографија (Картографске пројекције) КАРТОГРАФИЈА 1 Математичка картографија (Картографске пројекције) Проф. др Иван Несторов, дипл.инж. nestorоv@grf.bg.ac.rs Одсек за Геодезију и Геоинформатику Грађевински факултет Универзитета у Београду

Læs mere

година VI * број 5 * мај године Лист ученика и наставника Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча

година VI * број 5 * мај године Лист ученика и наставника Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча година VI * број 5 * мај 2010. године ЧАРОЛИЈЕ Лист ученика и наставника Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча Чаролије, лист Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча Уређивачки

Læs mere

ИНСТИТУТ ЗА РАТAРСТВО И ПОВРТАРСТВО ул.максима Горког 30 ГУМЕ ЗА ТЕШКА И ЛАКА ВОЗИЛА

ИНСТИТУТ ЗА РАТAРСТВО И ПОВРТАРСТВО ул.максима Горког 30 ГУМЕ ЗА ТЕШКА И ЛАКА ВОЗИЛА ИНСТИТУТ ЗА РАТAРСТВО И ПОВРТАРСТВО ул.максима Горког 30 ЈАВНА НАБАВКА ДОБАРА ГУМЕ ЗА ТЕШКА И ЛАКА ВОЗИЛА ПОСТУПАК ЈАВНЕ НАБАВКЕ МАЛЕ ВРЕДНОСТИ бр. ЈН 27/207 април 207. године На основу чл. 39. и 6. Закона

Læs mere