МО РАЛ НИ КР СТА ШКИ ПО ХОД ДР ЖА ВЕ НА СП А ВА ЋУ СО БУ: П РЕ К Р Ш А Ј П РО СТ И Т У Ц И Ј Е У НО ВОМ Зо Ј РМ

Transkript

1 Ори ги нал ни на уч ни рад :17 doi: /zrpfns Др Бра ни слав Р. Ри сти во је вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду B. Ri st i v o je v p f.u n s.a c.r s МО РАЛ НИ КР СТА ШКИ ПО ХОД ДР ЖА ВЕ НА СП А ВА ЋУ СО БУ: П РЕ К Р Ш А Ј П РО СТ И Т У Ц И Ј Е У НО ВОМ Зо Ј РМ Са же так: У ра ду пи сац ис тра жу је но ви Зо ЈРМ и од ред бе о тзв. мо ралн и м п ре к р ш а ји м а у ње м у. Међ у њим а ка о н а ј ре в о л у ц и о н а р н и ј у п ре п о з н а је нову радњу и зврше ња у ста ром пре кр ша ју про сти ту ци је. Овом но ви ном Зо ЈРМ ши ри област пре кр шај не од го вор но сти, по ред са ме про сти тут ке и на кор и с н и ка ње н и х ус л у га. Пи сац п р во уп у ћу је на че л ну кри т и к у кри в ич ном и ли п ре кр шај ном п ра в у ка да п ок ушавају да мо ра л п ре т во ре у за ш т и т ни обје ка т, ш то је у на у ци већ оп ште ме сто. За т и м ис т ра ж у је ка кво је мо ра л но схватање зашт иће но ови м пре кр ша јем уз за кљу чак да оно за ла зи у област у ко јој сло бо да гра ђа на ни како не би сме ла да бу де на ру ше на област до бро вољ ног пол ног од но са два ли ца. Из овог раз ло га, пи сац по ма ло ша љи во, упо зо ра ва на зи вом ра да да ће др жава мо ра ти да из вр ши мо рал ни кр ста шки по ход на спа ва ћу со бу, ако же ли да до след но спро во ди ове од ред бе. Пи са ц у ра д у ра з о б л и ч а в а и п оре к л о о в ог м ора лн ог с т ав а, он д ол аз и и з дру шта ва са над моћ ном про те стант ском вер ском ети ком као мо рал ном основом, као и ње го ву ге не зу, ко ју ви ди у за о штра ва њу пол ног мо ра ла до ко је дол а з и у и н д у с т р иј с к и др у ш т в им а у ра зв оју у др угој п оло в ин и X I X века. Писа ц за к ључ ује да с у на ше м др у ш т в у и на ма св ој с т ве ном мора л ном с т ав у ов акв и т у ђ и мо ра л н и ка ле мо в и не п о т ре б н и, на ро ч и т о а ко се и м а у в и д у да с у у п ра - в о у з е м љи ње го в ог п о ре к л а, СА Д, ода в н о од ба че н и и оз н а че н и ка о с и м бо л и ре п ре с и је и не с л о бо де. К љу ч не р е чи: п р о с т и т у ц и ја, м о ра л н о с т, ја в н и ре д и м и р, п ре к р ш а ји, се к с у а л н о с т. 493

2 Д р Б р а н и с л а в Р. Р и с т и в о је в и ћ, Морални крсташки поход државе... (стр ) Пр о с т и т у ц и ја је ка о ка н т а з а ђ у б р е: Ни ко не би да mu је под про зо ром, али сви би да ни је да ле ко. УВОД Мар та го ди не сту пио је на сна гу но ви За кон о јав ном ре ду и ми ру (у да љем тек сту: За кон или Зо ЈРМ) ко ји је, иа ко је узор на шао у прет ход ни ку, до нео и низ но ви на од ко јих је јед на пред мет ин те ре со ва ња овог ра да. На и ме, екви ва лент пре кр ша ја из чла на 14. ста рог За ко на, ко ји се у но вом За ко ну нала зи у чла ну 16. (са да има и на зив: Пр о с ти ту ци ја) до био је јед ну зна чај ну но ви н у. А ко с е не к а да с а н к ц и о н и с а о с а мо онај ко с е ода је п р о с т и т у ц и ји или онај ко усту па про сто ри је за ба вље ње про сти ту ци јом, са да се по ред њих санк ци о ни ше и онај ко ко ри сти услу ге про сти ту ци је. От куд ова но ви на у тек сту ЗоЈРМ? Које криминалнополитичко промишља ње је на дах ну ло за ко но дав ца да учи ни овај, на пр ви по глед бе зна ча јан, али су штин ски кру пан ко рак. У ра ду ће се обра зло жи ти да је овај ко рак у ства ри учи њен уна зад и да пред ста вља је дан зна чај ре грес и од сту па ње од на чел них кре та ња ко ја са време но кри вич но, па са њим и пре кр шај но пра во, кра се већ де це ни ја ма. Ка ко је мо гу ће да у ери већ са свим ја сног на уч ног ста ва да мо рал на схва та ња са ма по се би не би мо гла би ти обје кат кри вич но прав не за шти те и да ни је за да так кри вич ног пра ва да шти ти мо рал, 40 а да мо рал исто вре ме но ско ро уоп ш т е н и је п ри су т а н у п ре к р шај ном п ра ву, 41 од но сно да су пре кр ша ји прет е ж но в р ед но сно не у т р а л н и 42 има мо на за ко но дав ном по љу не са мо за држ а в а њ е, в е ћ ш и р е њ е д о м а ш а ја ов а к в ог п р е к р ш а ја (п р о с т и т у ц и је) ч и ји је з а ш т и т н и о бје к ат, к а ко ће с е по к а з а т и, ис к љу ч и в о мо р а л од но сно мо р а л на сх в а т а њ а? У ра ду ће се из ло жи ти да то ни је слу чај но и да је у пи та њу но р ма тив но к р ет ањ е које н а м д о л а з и и з а н гло с а к с он ске по р о д и це п р а вн и х с ис т ем а и те сно је ве за но са ми том о тр го ви ни љу ди ма ко ји се већ ду же вре ме на си лом ка ле ми на наш прав ни си стем. 40 По тп у н о о од н о с у к р и в и ч н ог п р а в а и мо р а л а код: З о р а н С т о ја н о в и ћ, К р и в и ч н о п р а - во-оп шти део, Бе о град 2013, Ста но ви ште да пре кр ша ји ма као ти пу не пра ва по пра ви лу не до ста је мо рал на осуда наил ази на п рих в ат ањ е и у нашој л ит ер ат ури. : И г о р Вукови ћ, Прек рш а јн о п рав о, Б еог р а д 2015, З о р а н С т о ја н о в и ћ, З н а ч ај п ој м а п р е к р ш ај н е од г о в о р н о с т и з а п р е к р ш ај н о п р а в о, Ре в и ја з а к р и в и ч н о п р а в о и к р и м и н о л о г и ј у, 1-2/2012,

3 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/ ПРЕ КР ША ЈИ У НО ВОМ ЗOЈРМ По ре ђе њем са др жа ја ста рог и но вог За ко на ја сно је да је но ви са мо еволу тив ни на ста вак ста рог. Пре кр ша ји у ње му су са ма лим но ви на ма (нпр. прекр шај из чла на 11.) исти ко ји су би ли у ста ром. Дру га чи је су рас по ре ђе ни и ло гич ки бо ље по сла га ни, а мерило је био са држина од носно заштитни обје - кат. Та ко нпр. пре кр ша ји из чла но ва 6. и 15. ста рог За ко на, ко ји су одво је но уре ђи ва ли сва ђа ње и ви ка ње (члан 6.) и бу ку (члан 15.) спо је ни су у је дан пре кр шај у чла ну 7. но вог За ко на. Сва ка ко је иста са др жи на код два ста ра пре кр ша ја, оба има ју иде ју да за шти те јав ни ред и мир од ја ких зву ко ва, в о д и л а ло г и ч к и ис п р а в ном р е ше њу спа ја њ а у је да н. Та ко ђе је и з в р ше на ло - гич ки ис прав но пре ба ци ва ње јед ног об ли ка рад ње из вр ше ња (вре ђа ње) кривич ног де ла Оме т а ње с лу ж бе ног ли ц а у в р ше њу с лу ж бе не д у ж но с ти у п р е к р шај. Ч ињ ен ица је да с е в р еђањ ем т еш ко може оме т а т и с л уж б ено л и це у вр ше њу слу жбе не ду жно сти и да оно не за слу жу је да бу де свр ста но са напа дом на слу жбе но ли це. Јед на од но ви на (ко ја се из не ког раз ло га ни је до след но спро ве де на у целом З а ко н у) је с т е и до да т а к р е ч и не о в л а ш ће но у би ће п р е к р ша ја п р е п р о - даје улазн ица. Сада се само не ов лаш ћена п реп р одаја улазн ица са н кц ион ише као пре кр шај. И ово је ло гич но с об зи ром да је у да на шње вре ме пре про да ја ула зн и ца по с т ала нароч и т ви д пословања, сасви м је ле г и т и м на и бе см и сле но је с а н к ц и о н и с а т и је. О р г а н и з а т о ри р а з л и ч и т и х п ри р ед би и ма н и ф е с т а ц и ја се не ба ве пла си ра њем ула зни ца на тр жи шту не го то пре пу шта ју спе ци јал и з о в а н и м п р ед у з е ћ и м а. Ме ђу т и м, ов а ко по с т а в љ ен п р ек рш ај не м а више ме сто у Зо ЈРМ. Бу ду ћи да се ви ше не сма тра да пре про да ја ула зни ца ( тапка ње ка ко се не ка да зва ло) ре ме ти јав ни ред и мир, већ је ле га лан по слов ни по ду хват, по ста вља се пи та ње шта овај пре кр шај ра ди у овом За ко ну? Он са да ш т и т и лег а лне п редузе тн ике од нелоја л не кон к у рен ц и је (нео в ла шће но) па ни је ја сно ка кве ве зе има рав но прав ност уче сни ка на тр жи шту са јав ним ре дом и ми ром? Ње му је са да ме сто у За ко ну о за шти ти кон ку рен ци је, 43 а не у Зо ЈРМ. О в ај ло г и ч н и дод ат а к у одр едби п р ек р ш а ја п р е п р о д а је у л а зн и ц а н и је до след но спро ве ден у од ред би пре кр ша ја коц ка ња. Да нас су игре на сре ћу, не з а б р а њ е не, в е ћ у п р а в о о б рн ут о, дозв ољ ене и у р еђ е не з аконод а в с т в ом 44 и п р едс т ав љ ају јед а н од в аж н и х и зв ор а п ри хо д а д р ж а в ног бу џе т а. О не с е сма т р а ју ле г ит и м н и м по с лов н и м по д у х в а т ом, т а ко да је не у но ше њ е и з р а з а нео вла шће но у би ће пре кр ша ја пот пу но пре ва зи ђе но. Шта ви ше, за ко но - да в а ц је ов ај п рис т у п коцк ању в ећ с лед ио у Кри ви ч ном з а ко н и к у. Кри ви ч но 43 За кон о за шти ти од кон ку рен ци је, Слу жбе ни гла сник РС, бр. 79/ За кон о игра ма на сре ћу, Слу жбе ни гла сник РС, бр. 84/

4 Д р Б р а н и с л а в Р. Р и с т и в о је в и ћ, Морални крсташки поход државе... (стр ) де ло Нео вла шће но ор га ни зо ва ње ига ра на сре ћу штити интересе који про - из и ла зе из за ко н и т и х об л и ка и г а ра на с ре ћу. 45 Дру гим ре чи ма, шти те се инте ре си ле гал них ор га ни за то ра ига ра на сре ћу (коц ка ње је игра на сре ћу) од не ло ја л не кон к у р ен ц и је. 46 За ко но да в а ц је до но с е ћ и З о Ј РМ п р о с т о т р е ба о да сле ди пут ко ји је већ пре шао ка да је ра дио КЗ. А то зна чи да уне се из раз неов ла шће но у би ће пре кр ша ја и ти ме га ускла ди са остат ком прав ног по рет ка. На рав но да би се та да по ста ви ло пи та ње као и код прет ход ног пре кр ша ја тзв. тап ка ња. А ко би се њи ме шти ти ли ин те ре си ле га л ни х ор га ни за то ра и га ра на сре ћу он да би му ме сто би ло у За ко ну о за шти ти кон ку рен ци је, а не у Зо ЈРМ. Овај крат ки и су мар ни пре глед из ме на ко је је но ви За кон до нео код прек р ша ја на мер но за вр ша ва са ти пи ч ним п ре к р ша јем п ро тив јав ног ре да и ми ра (коц ка ње) ко јим се не ка да шти тио мо рал јер се та ко пра ви увод за об ја шње ње про бле ма ти ке мо ра ла и мо рал но сти као за штит ног објек та у овом ак ту МО РАЛ У ОП ШТИМ ОД РЕД БА МА СТА РОГ И НО ВОГ ЗО ЈРМ Пред ста вља ње пој ма јав ног ре да и ми ра је неп ход но јер се оба за ко на њи ме слу же да уве ду по јам мо ра ла, исти на на раз ли чит на чин. Ста ри то ра ди у са мом де фи ни ци ји пој ма јав ног ре да и ми ра, а но ви у де фи ни ци ји пој ма пре кр ша ја про тив јав ног ре да и ми ра. Чи ње ни ца је да је јав ни ред и мир на ро чи та и по себ на ка те го ри ја у друш т ву ко ју је т е ш ко од ре д и т и. Релат и вно неподоба н пок ушај дефин исања који је у ч ин ио с т а ри, у непос р едном о с лон у на њ е г а п р е ра с т а о је но ви м За ко ном у ап со лут ни. Ре ше ње ко је је да то у чла ну 3. но вог За ко на још ви ше до да је недо у ми ци не го што је раз ре ша ва: У с м и с л у о в о г з а к о н а у п о т р е б љ е н и и з р а з и и м а ј у с л е д е ћ е з н а ч е њ е: 1) јав ни ред и мир је сте ускла ђе но ста ње ме ђу соб них од но са гра ђа на на ста ло њи хо вим по на ша њем на јав ном ме сту и де ло ва њем ор га на и о рг ан и з а ц и ј а у ј а в н о м ж и в о т у р а д и о б е з б е ђ е њ а ј е дн ак и х ус л ов а з а ос т ва ривање људск и х и ма њи нск и х п ра ва и сло бо да г ра ђа на за јем че н и х Уста вом; 2) Ова ко да то об ја шње ње јав ног ре да и мир пре ли чи на од ред бу не ког зако на ко ји с е ба ви з а б р а ном д ис к ри м и на ц и је не г о ја в н и м р е дом и м и р ом. У 45 З о р а н С т о ја н о в и ћ, Ко м е н т а р К р и в и ч н о г З а ко н и к а, Бе о град 2012, Је ди на гре шка ко ју пра ви КЗ је сте по ло жај ко ји да је овом де лу. Ве ро ват но по инерци ји на ла зи се у гла ви по све ће ној де ли ма про тив јав ног ре да и ми ра иа ко би по за штит ном о бје к т у т р е б а л о д а с е н а л а з и у г р у п и д е л а п р о т и в п р и в р е д е з а јед н о с а с р од н и м д е л и м а к а о што су не до зво ље на про из вод ња или не до зво ље на тр го ви на. 47 За кон о јав ном ре ду и ми ру, Слу жбе ни гла сник РС, бр. 2/2016

5 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 ста ром за ко ну за ко но да вац је у 2. чла ну, ако већ ни је мо гао да пру жи уредн у де фи н и ц ију ја вном р ед а и м ир а, ба р пок у ш а о д а н а б р о ји с а д р ж а је ко ји не сум њи во чи не ње гов део: Јав ни ред и мир, у сми слу овог за ко на, је сте ускла ђе но ста ње ме ђу соб них од но са гра ђа на на ста ло њи хо вим по на ша њем на јав ном ме сту и де ло - ва њем ор г а на и ор г а н и за ц и ја у ја в ном ж и во т у ра д и обезбеђења једнак и х ус ло в а з а о с т в а ри в а њ е п ра в а г ра ђа на на л и ч н у и и мо ви нск у сиг у рно с т, м и р и спокој с т в о, п ри в а т н и ж и в о т, с ло б о д у к р е т а њ а, оч у в а њ е ја в ног мо ра ла и људ ског до сто јан ства и пра ва ма ло лет ни ка на за шти ту. 48 По ре ђе њем две од ред бе ви ди мо да је дру га бо ља иа ко је оп те ре ће на са ви ше тек ста. Она је по ље јав ног ре да и ми ра оме ђи ла та мо где му ве ро ват но и је сте ме сто. У пи та њу су пра ва гра ђа на на: 1) лич ну и имо вин ску си гур ност; 2) мир и спо кој ство; 3) при ват ни жи вот; 4) сло бо ду кре та ња; 5) очу ва ње јав ног мо р а л а и људ ског до с т о ја н с т в а ; и на по с лед њ ем ме с т у п р а в о ма ло ле т н и к а на з а ш т и т у. С а и з у з е т ком по с лед њ ег, ко је је в е р о в ат но з а л у т а ло у с т а ри з а - кон је р он н и г де не м а по мен а нек ак в е пос е бне з аш т ит е м алоле тн ик а, св е о с т ало с у м ањ е - в и ше, не с у м њи в о п р а в а и с ло б о де г р а ђ а н а, с а и з у з е т ком јед ног: јав ног мо ра ла. Но ви за кон ко ри сти по јам мо рал без при де ва јав ни и то у ин тер пре тат и в ном ч л а н у 3. ко ји, и з ме ђу о с т а ло г а, да је де фи н и ц и ју п р е к р ша ја п р о т и в јав ног ре да и ми ра: Пре кр ша ји про тив јав ног ре да и ми ра је су про тив прав на де ла ко ји ма се на јав ном ме сту угро жа ва или на ру ша ва јав ни ред и мир, ства ра узне м и р е њ е и л и у г р о ж а в а си г у р но с т г р а ђа на, оме т а к р е т а њ е г р а ђа на на јавн и м мест има и л и ост варивање њихови х п ра ва и сло бо да, вре ђа мо ра л, угро жа ва оп шта си гур ност имо ви не, вре ђа ју или оме тају службена лица или се на дру ги на чин на ру ша ва јав ни ред и мир. И а ко је, не с у м њи в о је зи ч ко т у ма че њ е ов е од р ед б е т о г о в о ри, в р е ђ а ње мо р а ла ов де са мо је дан од ви до ва на ру ша ва ња јав ног ре да и ми ра на јав ном ме сту, дру ги за кљу чак ко ји се на ме ће је сте зна чај ни ји. Но ви Зо ЈРМ да је дефи ни ци ју пре кр ша ја ко ју ста ри, са раз ло гом, ни је имао. А ко је З а кон о м о п р е к р ш ајим а 49 в е ћ д а т а д е ф и н и ц и ја о п ш т е г п ој м а пре кр ша ја, као што је би ло у вре ме ста рог Зо ЈРМ, за што би се но ви За кон т ру д ио да п ру ж и од ред бу п ре к р ша ја ко ја је д ру г а ч и ја од од ред бе за ко на ко ји 48 За кон о јав ном ре ду и ми ру, Слу жбе ни гла сник РС, бр. 51/1992, 53/1993, 67/1993, 48/1994, 101/2005 др. за кон и 85/2005 др. за кон 49 За кон о пре кр ша ји ма, Слу жбе ни гла сник РС, бр. 65/2013, 13/

6 Д р Б р а н и с л а в Р. Р и с т и в о је в и ћ, Морални крсташки поход државе... (стр ) је то ме по себ но по све ћен? Са да се по ста вља пи та ње да ли су пре кр ша ји против јав ног ре да и ми ра по себ на вр ста п ре к р ша ја? Ово пи та ње на ро чи то до би ја на зна ча ју ка да се упо ре ди чи сто фор мал на од ред ба оп штег пој ма пре кр ша ја у За ко ну о пре кр ша ји ма са већ представље ном од ред бом оп штег пој ма пре - кр ша ја про тив јав ног ре да и ми ра у но вом Зо ЈРМ ко ја је фор мал но-ма те ријал на. Као што се ви ди из од ред бе она ко ри сти за штит не објек те да опи ше г ра н и це п ре к р шај но п рав не за ш т и те код п ре к р ша ја п ро т и в јав ног ре да и м и ра. Дру гим ре чи ма одредба користи заштитне објекте као неку врсту материјалног ме ри ла за од ре ђи ва ње гра ни ца пре кр шај но прав не за шти те у овом слу ча ју. Ова ко не што је одав но у на у ци оце ње но као илу зор но. 50 За м и сл и т е од ред бу оп штег пој ма кри вич ног де ла ко ја би укљу чи ва ла у се би и по пис за штит них обје ка та, па ма кар са мо груп них? Ова ко по ста вље на од ред ба под се ћа на члан 1. ста рог КЗ СФРЈ ко ји је по ку ша вао да опи ше за штит ну функ ци ју кри вичног п р а в а по п и си в а њ е м з аш т ићен и х в р еднос т и и одр еђив ањ е м н ап ад а н а њих. Оп шта оце на на у ке оног вре ме на би ла је да је од ред ба де кла ра тив ног к а р а к т е р а. 51 При л и ком п р в е в е л и ке р е ф о р ме на шег к ри ви ч ног п р а в а го ди не она је из ба че на из тек ста са да шњег КЗ. Дру го је пи та ње да ли је уоп ште би ло нео п ход но да ти дефиницију пре - кр ша ја про тив јав ног ре да и ми ра ако већ по сто ји де фи ни ци ја оп штег пој ма пре кр ша ја? Ве ро ват но да ни је. То би би ло исто ка да би не ки за кон ко ји би спа дао у област тзв. спо ред ног (по себ ног) кри вич ног за ко но дав ства дао де фини ци ју пој ма кри вич ног де ла са мо за сво је по тре бе. На рав но да би се он да по ста ви ло пи та ње од но са тог пој ма са оп штим пој мом из КЗ. Још је за нимљи ви је да је ово ура ђе но у ери ко ју од ли ку је пре ла зак на чи сто фор мал не од р ед б е сви х оп ш т и х пој мо в а де л и к а т а у на шем де л и к т ном п р а ву у св р х у оства ри ва ња прав не си гур но сти и дру гих кри вич но прав них на че ла. У сва ком слу ча ју по јам мо ра ла ко ји ко ри сти но ви Зо ЈРМ, и по јам јав ног мо ра ла ко ји ко ри сти ста ри, не ма ју од ре ђе ња. При то ме тре ба узе ти у об зир да но ви з а кон и ма и н т е р п р е т а т и в н у од р ед бу (с т а ри је не ма) на с а мом по че т к у за ко на (члан 3.) па се мо гло оче ки ва ти да се за кон упу сти у по ду хват од ре ђива ња пој ма мо ра ла. Сре ћом по ње га (а и нас адре са те за ко на) он то ни је ура дио. За што сре ћом? Мо рал је јед на од нај ва жни јих ка те го ри ја са ко јом опе ри шу нау ке к а о ш т о је филозофија (е т ик а је де о филозофије који с е бави моралом), фи ло зо фи ја пра ва или со ци о ло ги ја. Од ре ђе ње мо ра ла је толико сложено и комп лек сно (и в е р о в ат но не мо г у ће ме т о да ма ко је с т о је на р а с по л а г а њу п р а в ној на уц и) да би по к у шај да ва ња ње г о ве од ред бе у Зо Ј РМ било свакако, најблаже ре че но, сме шно. И до бро је да се за ко но да вац од то га уз др жао. А ко по к у ш а ја од р е ђи в а њ а мо р а л а не м а у оп ш т и м од р ед б а м а З о Ј РМ, шта о ње му го во ре по себ не од ред бе, оне о пре кр ша ји ма? Ви ше од то ме код: З. Сто ја но вић (2013), Н и ко л а С р з е н т и ћ et al, Ко мен тар КЗ СФРЈ, Бе о град 1978, 9.

7 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/ МО РАЛ У ПО СЕБ НИМ ОД РЕД БА МА ЗО ЈРМ Пре к р ша ји у но вом за ко н у за ра з л и к у од с т а рог и ма ју на зи ве, ве ро ват но по узо ру на кри вич ни за ко ник. Иа ко ово са мо по се би не мо ра да бу де ло ше, у ве ћи ни слу ча је ва на зи ви су са мо пре пи са не рад ње из вр ше ња. Иа ко би на осно ву де фи ни ци је пој ма пре кр ша ја про тив јав ног ре да и ми ра мо гли да имамо дру га чи ји ути сак, јер она као јед ну од сфе ра ма те ри јал не про тив прав но - с т и у ко ј у с м еш т а о в е п р е к р ш а је п р о г л а ш а в а и м о р а л, и з р и ч и т и п о м е н а мо ра ла у по себ ном де лу Зо ЈРМ има мо са мо у чла ну 8. (Не при стој но, др ско и без об зи р но по на ша ње) и то као јед н у од а л те р на т и в но на веде н и х по сле д и ца пре кр ша ја. Та ко се пре ма сло ву чла на 8. за ко на не при стој ним, др ским и безо б зи р н и м по на ша њ ем мо же на ру ш и т и ја в н и р ед и м и р, у г р о зи т и си г у р но с т гра ђа на или вре ђа ти мо рал гра ђа на. Да ли то зна чи да не ма дру гих пре кр ша ја про тив јав ног ре да и ми ра ко ји има ју мо рал или мо рал на схва та ња за за штит ни обје кат? На рав но да не. Ту су још три ста ра пре кр ша ја ко ји су одав но у на у ци обе ле же ни као мо ралн и п ре к р ша ји : п ро сја че ње, коц ка ње и п ро с т и т у ц и ја. 52 Све ску па 4 пре кр шаја про тив јав ног ре да и ми ра ко ји би се мо гли на зва ти мо рал ним пре кр ша ји ма јер има ју из ри чи то (са мо је дан), или пре ћут но (три) мо рал на схва та ња као за штит ни обје кат. 53 Ко ји мо рал је ов де у пи та њу? Да ли је пре жи вљен? Да ли је и да нас немо рал но, као што је не ка да ка да су пи са ни за ко ни ко ји су би ли узо ри са да шњем З о Ј РМ би ло, п р о сја ч и т и, п р о с т и т у и с а т и с е и л и коц к а т и? З а д р ж а ће мо с е на ов а т ри з а т о ш т о он и не ма ју и з ри ч и т и по мен мо ра ла к а о з а ш т и тног о бјек т а, што по све му су де ћи го во ри да је њи хо ва не мо рал ност би ла та ко очи та и на пр ви по глед ви дљи ва да не ма ни по тре бе да се из ри чи то на по ме не да се њи ма вре ђа мо рал гра ђа на као што је то слу чај код не при стој ног, др ског и безоб зир ног по на ша ња. Пи та ње је, да кле, да ли и да нас ства ри сто је та ко? 3.1. Пр о сја че њ е Пр о сја че њ е је по св е м у с у де ћ и т о л и ко ја сно и не спо р но у с а д р ж а ју з а за ко но дав ца да ни је би ло по тре бе ни да се по ме не у чла ну 3. Зо ЈРМ ко ји има уло г у и н т е р п р е т а т и в не од р ед б е з а ко на. 52 К р а и н с к и н а з и в а јед н и м и м е н о м п о с р н у л и љу д и с л е д е ћ а л и ц а : п р о с ја ке, с к и т н и ц е, п р о с т и т у т ке, ко ц к а р е, н о в е б о г а т а ш е и з е л е н а ш е. О н п и ш е д а је к р и в и ч н и з а ко н н е м о ћ а н у б о р б и с а ов и м е л е м е н т и м а је р њихов е р а дњ е н е п р е ко р а ч у ј у з в а н и ч н е г р а н и ц е з а ко н с к и х п р о п и с а и јав љ ају с е у о бл ик у пор ок а, а мор а лн и х и а с о ц и ја л н и х р а д њи : Н и ко л а К р а и н ск и, По с р н у л и љу д и, се п а ра т и з ч а со п и са По л и ц и ја, све ска за ју ли, ав густ и сеп тем бар 1933, О в де с е н а ме рно и зузим амо п р ек рш ај Уз не м и р е ње гр а ђ а н а в р а ч а ње м, п р о р и ц а ње м и слич ним об ман њи ва њем, јер он, иа ко има мо рал ну ди мен зи ју на ро чи то ка да се хри шћанска вер ска ети ка и њој свој ствен мо рал узму у об зир, има за за штит ни обје кат на пр вом ме сту имо ви ну (с л ич н о о б м а њи в а њ е), а за тим мир и спо кој ство гра ђа на (у з н е м и р а в а њ е). 499

8 Д р Б р а н и с л а в Р. Р и с т и в о је в и ћ, Морални крсташки поход државе... (стр ) Ко ји морално схватање или са држај мо ра ла, на вод но, по га ђа про сја че - ње као по ја ва или про сјак ка да га ви ди мо на ули ци? Про сја ци са свим очи то г а ђа ју на је да н сад рж ај х риш ћ а нске ве рске е т и ке, а т о је м и ло с р ђе. Пр о сја ц и ко р и с т е ч ињ ен иц у д а х р иш ћ а нс к а в е рс к а е т ик а у ч и људ е с аж аљ ењу н а д убо ги ма и они ма у не ма шти ни, на ро чи то та мо где је њи хо ва вер ска ети ка додатно под с т а к н у т а на т а к во по на ша ње, ис п ред хра мо ва и л и у т о к у ве р ск и х об ре да на јав ном про сто ру и слич но. Дру гим ре чи ма, хри шћан ска вер ска ети ка, не да не осу ђу је про сја че ње, не го га то ле ри ше и на про сја ка гле да са с а ж а љ е њ ем. Пр е ма Св е т ом г ри г о ри ју Б о г о с ло ву: То што има мно го оних ко ји стра да ју, ко ји бо лу ју, ко ји су у не во ља ма, тре ба да нас под сти че не да окри вљу је мо Бо га, не го на же љу да про мени мо свет на бо ље, тво рач ки се уме ша мо у си ту а ци ју. Бог нас при зи ва на са труд ни шво. Он же ли да ми са њим по де ли мо бри гу о бед ни ма, узме мо на се бе део Ње го ве бри ге о бо ле сни ма и уне сре ће ни ма. Хришћа нин је по зван да про ја вљу је Бо жи ји лик та мо где су су зе и јад, где су не во ља и бе да, он тре ба да бу де Бог за оне ко ји су из гу би ли Бо га, из гу би ли ве ру, ко ји су па ли у уни ни је и оча ја ње. 54 И де ја м и ло с р ђа п р е ма њ е м у до л а зи нај не по с р ед н и је и з Св е т ог п и сма. Хри с т о с к а же: Бла же ни ми ло сти ви јер ће би ти по ми ло ва ни. 55 Ка ко је мо гу ће да по ред ова квог ста ва над моћ не вер ске ети ке у на шем д ру ш т ву з а ко но да в а ц сма т ра п р осјачењ е мо ра л н и м п р е с т у пом? Од г о в ор на ов о п и т а њ е по н у д и ће с е к а сн и је, на кон ш т о с е а на л и зи р а ју коц к а њ е и п р о - сти ту ци ја као мо рал ни пре кр ша ји про тив јав ног ре да и ми ра јер чи ни се, по с т о ји је д и н с т в ен од г о в о р Коц к а њ е Ка да је коц ка ње у пи та њу чи ни се да је од го вор на пи та ње мо рал ног невред но с т и да т о још у вре ме у к и да ња к ри ви ч ног де ла коц ка ња г о д и не. Оно је већ та да би ло пре жи вље но про стом чи ње ни о цом да је др жа ва већ ра них 90-тих го ди на игре на сре ћу, не да ни је за бра ни ла, већ упра во обр ну то, до зво б е с е д а С в ет о г Гр иг ор ија Б ог ос л о в а, О љуб ав и п р ем а с ир ом аш н им а, и зг ов о - р е н а 373. г о д и н е н.е. у Ке с а р е ји у К а п а д о ко ји, н а в е д е н о п р е м а : е п и с ко п И л а р и о н (А л ф е је в), Живот и учење Светог Григорија Богослова, http: // /alfejev/html /2%20 m i lo s r dje. ht m, по се ће но 9. ју ла го ди не. 55 С в е т о је в а н ђ е љ е п о Ма т е ј у, 5:7 500

9 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 л и ла и у ре д и ла за ко но да в с т вом. 56 Оне п ред с т а в ља ју је да н од ва ж н и х из во ра при хо да др жав ног бу џе та и сма тра ју се ле ги тим ним по слов ним по ду хва том. То на рав но не зна чи да коц ка ни је и не мо же да бу де не ки вид со ци јално па то ло шке по ја ве, и да је по жељ на у не ком дру штву. 57 Мо же да бу де и ве ро ватано јесте проблем као друштвена по ја ва. Али је сте и чи тав низ друг и х по ја ва па и х д р жа ва не за бра њу је не г о у ре ђу је и п ри хо д у је од њи х (а л ко - хо ли зам, пу ше ње итд.). Про сто и јед но став но: ако не што спа да у сфе ру слобо де во ље чо ве ка, а то је на чин на ко ји ће по тро ши ти свој но вац, не тре ба га у т о м е с п р еч ав ат и з акон им а. И з о в ак в о г с т а в а о л е г и т и м н о с т и ко ц к а њ а са свим при род но до ла зи кључ но пи та ње: да ли је уре ђе на за ко ном као и сва ка дру га по слов на де лат ност или ни је. Од го вор је је сте. И то не са мо да је уре ђе на не го се раз у зда ла и да нас се на ули ца ма на ших на се ља мо же виде ти све ви ше за тво ре них по слов них про сто ра, а све ви ше коц кар ни ца, клади о ни ца или играч ни ца. Да коц ка ни је стра на ни најважнијим институцијама наше државе, по - ка за ће мо са мо на јед ном при ме ру. Устав СПЦ пред ви ђа да ће се у слу ча ју из бо ра пар ти јар ха из ме ђу по след ње тро ји це кан ди да та од лу чи ти тзв. апо - стол ским на чи ном што зна чи коц ком. У ста ву 3. чла на 50. Уста ва СПЦ он се з о в е ж ри је б. 58 Слич но про сја че њу, ви ди мо да се коц ка ње као пре кр шај по све му суде ћи на ла зи у рас ко ра ку са са вре ме ним мо рал ним ста вом дру штва Пр о с т и т у ц и ја Од свих мо рал них пре кр ша ја овај има нај зна чај ни је про ме не у но вом Зо ЈРМ ко је је су и би ле по вод за овај текст. У од ред би пре кр ша ја до дат је нови о бл и к р а дњ е и з в р ше њ а п р е к р ша ја. По р ед к ла си чн и х р а дњи и зв ршењ а у од ред би а пре ма ко ји ма се сак ци о ни ше онај ко се ода је про сти ту ци ји и онај ко усту па про сто ри је ра ди про сти ту ци је са да је до дат и онај ко ко ристи услу ге про сти ту ци је. На пр вом ме сту тре ба ис пи та ти да ли је, слич но п р о сја че њу и коц к а њу ов а одр едба п р ев азиђена з ат о ш т о п р ос т ит уц ија н ије ви ше мо рал но из оп ште на. Ако је сте он да њој ни је ме сто у Зо ЈРМ па са мим тим ни до да так од ред би ни је по тре бан. Без об зи ра на од го вор на пр во пи тање тре ба ис пи та ти от куд ова про ме на. 56 За кон о игра ма на сре ћу, Слу жбе ни гла сник РС, бр. 84/ Пот пу но о коц ки као дру штве ној по ја ви код твор ца пој ма Ho mo lu dens (чо век играч) ч у в е н о г хо л а н д с ко г с о ц и о л о г а Јо х а н а Ху ј з и н г а. Ху ј з и н г а је н е в и д и к а о н а р о ч и т о ш т е т н у по ја ву, већ као део ши рег по став ке игре као чо ве ко вом би ћу свој стве ног по на ша ња: Јо хан Хујзин га, Ho mo lu dens: о под ри је тлу кул ту ре у игри, За греб 1992, На ро чи то по гле дати на слов: Не ал те тич ке игре као спорт на где об ра ђу је коц ка ње. 58 Устав СПЦ, I I и з д а њ е С в е т о г А р х и је р е ј с ко г С и н о д а, Бе о град 1957,

10 Д р Б р а н и с л а в Р. Р и с т и в о је в и ћ, Морални крсташки поход државе... (стр ) Ево лу ци ја вред но сних ста во ва о про сти ту ци ји у За пад ном дру штву У уво ду ра да је по ста вље на те за да нам ова мор лна нор ма тив на но ви на до ла зи из а н гло са к сон ске по ро д и це п ра в н и х си с т е ма. Са да већ т ре ба п ре ц и- зи ра ти да је ње но да ље по ре кло у оним за пад ним дру штви ма у ко ји ма је над моћ ни обра зац жи вље ња про те стант ска вер ска ети ка. Пр о с т и т у ц и ја се не зо ве у з ал уд најс т а ри ји м з а на т ом на све т у. Пра т и ла ц је људ ског дру штва од кад је све та и ве ка. Ни ко ју ни је су збио ни ти ју је уки нуо. Исто риј ски гле да но она је тре ти ра на са ма ње или ви ше при хва та ња и л и од би ја њ а, а л и у в е ћ и н и да на с ра з ви је ног св е т а она ви ше н и је п р о к а з а на и л и г о њ е на. 59 О в о с е на р о ч и т о од но си на З а па д не д р ж а в е, од но сно д р ж а в е ЕУ, ко јој Ср би ја те жи и ко ја јој је узор у мно го ко јем за ко но дав ном по ду хвату. Наш за да так, на рав но, ни је ње на те мељ на ана ли за, већ са мо по ку шај да да мо оце ну ње ног по ла жа ја у на шем са вре ме ном дру штву ко је се у по гле ду од но са пре ма њој не раз ли ку је мно го од дру шта ва (ве ћи не, не свих) За падн и х д р ж а в а. З а т о је не о п ход но о б ја сн и т и к а да је до ш ло до к љу ч не п р о ме не у т р е т ма н у п р о с т и т у ц и је у с а в р е ме ном до бу у Ев р о п и и к а ко с е т о оц р т а ло на њен по ло жај у пра ву. О ово ме је пи сац ис црп но об ја шње ње дао на дру гом ме с т у. 60 Ов де ће ти ста во ви би ти са же то при ка за ни. Пр ос т и т у ц и ја мењ а св оје мес т о у е в р оп ск и м д ру ш т ви м а с а в р е ме ног доба са на гл и м ра звојем г радов а у т зв. И н д у с т ри ј ској р е во л у ц и ји, а т о зна ч и од половине X I X в ек а. Кулм инац ију дож и в љ а в а г о д и не с а до но ше њ ем тзв. за ко на Ман у САД од но сно За ко на о тр го ви ни бе лим ро бљем. 61 До та да она је би ла то ле ри са на и тр пље на, ако би се на ла зи ла изо ло ва на и одво је на од це ли не град ског жи во та, у не ком квар ту тзв. Цр ве них фе ње ра. Она је 59 Пре 40го ди на ве ћи на др жа ва Евро пе за у зи ма ла је ре пре си ван став пре ма про сти - т у ц и ј и и и н к р и м и н и с а л а ј у ј е к а о к р и в и ч н о д е л о, и л и, ч е ш ћ е, к а о п р е к р ш а ј: В л а д и м и р Ку х ај д а, Пр о с т и т у ц и ја у Вој в о д ин и, м аг ис т а рс к и р а д, Б е о г р а д 19 72, 4 8; Д а н а с с у н а д мо ћ н е др жа ве ко је је не за бра њу ју, би ло да је прав но уре ђу ју или не. У ма њи ни су оне ко је је и да ље по сма тра ју као де ликт. Ово ва жи за Евро пу, за цео свет не. Ако се став пре ма про ти ту ци ји по сма тра на ни воу це лог све та још увек су над моћ не др жа ве ко је је за бра њу ју: Cho Seo-Young, A xel D r exle r, E r ic Neum aye r, D oe s L eg al is e d P r os t i t u t io n I n c r e a s e Hu m a n Tr a f f ic k i ng?, World D e v e l o p m e n t, 41/2013, 80, Ана ли за је ра ђе на го ди не на узор ку од 167 др жа ва из це лог св е т а. Св е г а 5,39% д р ж а в а је по т п у но ле г а л и з о в а ло, 35,9% де л и м и ч но, док је 58,7% по т п у но з а б р а њу ј у. 60 Бра н и с ла в Р и с т и в о је ви ћ, Ми т о т р го в и н и љу д и м а у ме ђ у н а род ном к р и в ич ном п ра в у, Но ви Сад 2015, За кон Ман је ро ђен од нео бич них ро ди те ља. Хи сте ри ја му је би ла мај ка, а ме ђу нар од н е п р а в н е о б а в е з е о т а ц. СА Д с у г од ин е п р их в ат ил е Међ ун ар одн и с п ор аз у м з а су зби ја ње тр го ви не бе лим ро бљем и овај за кон је де ли мич но усво јен да се спро ве ду оба везе пре у зе те кроз уго вор. : Da vid J. Lan gum, Cros sing Over the Li ne: Le gi sla ting Mo ra lity and the Mann Act, Chic ha go-lon don 1992,

11 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 т а д а у с уш т и нском см ис л у т олерис ан а и д рж ан а н а д руш т в еној м а рг ин и, иа ко је не где и би ла фор мал но за бра ње на. Углав ном је сма тра на про бле мом здрав стве не хи ги је не и ко му нал ног ре да, а тек он да пре кр шај ног или кривич ног пра ва. Од по ло ви не XIX ве ка до ла зи до ње ног пре о бра жа ја од то ле - р и с а н е д р у ш т в е н е п о ја в е д о м ор а лн о н ег ат и вн о в р едн ов ан е, а ф о рм а лн е з а бра не п р о с т ит уц ије поч ињу да с е у в оде, и л и т амо где с у по с т ојале, з аис т а да се спро во де. Про цес у ко јем су све сфе ре људ ске сек су ал но сти (па та ко и п ро ст и т у ц и ја 62 ), п р во мо ра л но п ро ка за не, а за т и м у по т ре бље не као меха н изам вла да ви не над љу ди ма (и ње го ве узр о ке) је нај бо ље опи сао Ми шел Фу ко у сво јој Ис то р и ј и с е к с у а л но с ти и на звао га је ус а ђи в а ње м и з о па че но с ти. 63 Леп ли те рар ни опис про сти ту ци је тог до ба да је Иго у ли ку Фан ти не у својим чу ве ним Јад ни ци ма, а ликовни Тулуз -Лотрек ни зом плат на из свако - днев ног жи во та јав них ку ћа у Па ри зу на кра ју XIX ве ка. Вр ло про ниц љи ве п ри мед б е о р а з л и ц и и з ме ђу од но с а ко ји З а па д но д ру ш т в о с к р а ја X I X в е к а и оно у ме ђу рат ном пе ри о ду има пре ма људ ској сек су ал но сти, па са мим тим и п р ос т ит уц ији, д аје Шт еф а н Ц в ајг у с в ојој ау т о б и о г р а ф и ји Ј у ч е р а ш њи свет. 64 У с а мо не ко л и ко де це н и ја р а з л и ке он ви д и Копе рн ик а нск и о б р т у мо р а л у ко ји у р е ђу је од но с е и з ме ђу по ло в а. Пр о с т и т у ц и је је, п р е ма Ц в ај г у, би ла све при сут на на ули ца ма ве ли ких европ ских гра до ва на кра ју XIX ве ка јер је раз ли ка из ме ђу пол не зре ло сти му шкр ца и вре ме на ка да се сма трао при ста лим за брак би ло 10 и ви ше го ди на. Је ди ни на чин на ко ји се ова разли ка мо гла не ка ко пре мо сти ти би ла је про сти ту ци ја. С дру ге стра не он на сво јим пу то ва њи ма по САД сти же да ви ди и опи ше, као кон траст, сли ке са ули ца аме рич ких гра до ва по ло ви не 1930-их го ди на где се мла ди љу ди слоб од но д руже, кон т а к т и ра ју, ко м и н и ц и ра ју и оп ш т е. 65 Ц в ајг ч ит ао ц у о с т ав љ а да п римет и к ако п р ос т ит уц ија у д руш т в еном ок ружењу које о с лоба ђа с т ег а од но се из ме ђу по ло ва је два да мо же да оп ста не и на рав но да се не ви ди. Осло бо ђе ни пол ни мо рал, су ге ри ше Цвајг, је сте био на чин да се јаз из ме ђу вре ме на пол не зре ло сти и вре ме на сту па ња у брак пре ва зи ђе на ле ги ти ман на чин, што је, тре ба до да ти, сма њи ло зна чај и уло гу про сти ту ци је у дру штвима са та квим мо рал ним устрој ством. Сце не из САД ко је је Цвајг ви део све до че о пр вом за ма ху осло ба ђа ња пол ног мо ра ла ко ји се де сио у За пад ним дру штви ма на кон I Свет ског ра та (тзв. Пр ва или Ма ла сек су ал на ре во лу ци ја), али ни је био та ко јак као дру ги под с т р ек о с ло ба ђа њу д ру ш т в е ног по ло ж а ја с ек с у а л но с т и, па с а м и м т и м и 62 У ц е л и н и с в о ји х з н а ч е њ а п р о с т и т у ц и ја је у в е к од р а ж а в а л а ко н т е кс т о п ш т и х д р у- штвених ставова према сексуалном општењу. : Драган Радуловић, Проституција у Ју го - с л а в и ји, Бе о град 1986, Ми шел Фу ко, Ис т о р и ја с е к с у а л н о с т и, Бе о град 1982, Ште фан Цвајг, Ј у ч е р а ш њи с в е т, Ло зни ца 2014, Ibid.,

12 Д р Б р а н и с л а в Р. Р и с т и в о је в и ћ, Морални крсташки поход државе... (стр ) п ро сти т у ци је, до ко јег до ла зи од мах на кон Д ру гог свет ског рата. 66 Та да су изум кон т ра цеп ц и је (1948. г о д и не) у са деј с т ву са ефек т и ма сна же ња жен ске уло г е у д ру ш т ву до ко је је до в е о р ат з а јед но с а у з р о ко в а л и т зв. Д ру г у и л и Ве л и к у сек су а л н у ре во л у ц и ју у ко јој се по н и ш т а ва ју по л у г е ко ји м су за бра не у по љу с ек су а л но с т и (па т ако и п р ос т ит уц ија) ко ри ш ће не к а о ме х а н и з а м в ла да ви не над љу ди ма, а нај ва жни ја је би ла стр ог пол ни мо рал. Пол ни мо рал је по но во осло бо ђен (чак и раз у здан!), и та ко је тра ја ло све до по ло ви не 80-тих го ди на п р о ш лог в е к а, к а да је по ја в а јед не не и з ле ч и в е пол не б олес т и ( у с адејс т ву с а д руг и м ч ин и оц им а) д ов ел а д о нов ог н а з а д о в а њ а у д ру ш т в е ном по ло ж а ју с е к с у а л но с т и и д о ож и в љ а в а њ а с т а р и х д ру ш т в е н и х (мор а лн и х) п р ав ил а ко ја су с ек су а лн и м з абранама и з ауздав ањ ем с ек су а л но с т и в ла да ле љу д и ма. Ово ста ње у за пад но е вроп ским дру штви ма је, са од ре ђе ним (у не ким случа је ви ма в е л и к и м!) р а з л и к а ма с о б зи р ом на по љ е с ек с у а л но с т и, п ри с у т но и да на с. Но си л а ц ови х о б нов љ ен и х наз а дн и х мор а лн и х с т ав ов а 67 у поглед у с ек с у а л но с т и, п а и п р о с т и т у ц и је, је с у уд ру же не кон з е р в а т и в не в е р ске 68 и ра д и ка л не фе м и н и с т и ч ке ор га н и за ц и је у СА Д. 69 Бу ду ћи да је то је дан сло бодна и де мо крат ска зе мља у ко јој се сло бо да го во ра озбиљ но прак ти ку је и штити, у јав ној рас пра ви су про тив ни ци овог мо ра ла спре чи ли да се он оза ко ни у зе мљи у ко јој је, ако не и за чет, а оно успе шно од не го ван, јер су САД од 66 Ра т о в и у в е к в о д е о с л о б а ђ а њу п о л н о г м о р а л а и л и б е р а л и з а ц и ји д р у ш т в е н и х с т а в о - в а о с е к с у а л н о с т и. 67 Аб о л и ц и о н и з м о м с е н аз ив а ф ем и н и с т и ч к и и д е о л о ш к и и п о л и т и ч к и с т а в к о ји ј е п р ом ов ис а н к р о з и с т оим ен и п ок р е т, ч ији ј е о с н ив ач ч ув ен а Жоз еф ин а Б ат л е р у Б ел икој Бр и т а н и ји у д ру г ој по ло в и н и X I X в е к а, а ко ји је п р е м а п р о с т и т у ц ији био в еом а р еп р есив а н. Тра жио је уки да ње ње ног ре гу ли са ња пра вом и, у сво јој нај о штри јој фор ми на зва ној про - х и б и ц ион из а м, њ е н у з а б р а н у. О н ј е н о с и л а ц и д е ј е р е п р е с и в н о г к р им ин а лн оп ол ит и чк о г ста ва не смао пре ма про сти ту ци ји као по ја ви већ и пре ма ко ри сни ци ма ње них услу га К в е ке р с к и д р у ш т в е н и а к т ив и з а м и А нг л ик а нс к и е в а нг ел иц из а м п ос т ав ил и с у т е ме љ е б ри т а н ској а б о л и ц и о н и с т и ч кој к а м п а њи ко ја је н а к р а ју до в е л а до у к и д а њ а р оп с т в а ; т а ко и д а н а с т р е б а д а п р и з н а м о п а р а л е л н у у л о г у љу д с ко п р а в а ш ко г а к т и в и з м а (ко је и д а љ е укљу чу је Кве ке ре), с јед не стра не, и Ве р ске де сни це у САД, с дру ге стра не, и њи хо вом за јед нич ком утица ју у аме рич ком Конгресу на из гла са ва њу За ко на о за шти ти жр та ва тр го - ви не љу д и м а. : Je a n A l l a i n, Ke v i n Ba le s, Sl a ve r y a nd It s D e f i n i t io n, Q u e e n` s Un i v e r si t y Be l fa s t Law Re se arch Pa per No , Glo bal Di a lo gue, 2 /2012, 1; Кал ви ни сти су си гур но на сле ди - л и [од св ог о сн и в ач а] т еш ко к в ал ификов ањ е жен а у н ајс т ар ијој п р оф есији. : Rut h Ros e n, The Lost Si ster hood: Pro sti tu tion in Ame ri ca , Bal ti mo re-lon don 1983, Ro n a ld We it z e r, T h e S o c i a l C o n s t r u c t io n of S e x Tr a f f ic k i n g: Id e o log y a n d I n s t i t u t i o n a - l i s a t io n of Mo r a l Cr u s a d e, Po li t i c s a n d S o c i e t y, 3/20 07, ;...ш и р око п рис у т н а в ер о в ањ а да же не тр пе због своје сексуалне рањивости......је иде о ло шки еле мент ко ји по ве зу је або ли - ц и о н и с т е и кон з е р в а т и в це. : Pe n e lo p e Sa u n d e r s, Tr a f f ic Vi o l a t i o n s: D e t e r m i n i ng T h e Me a n i ng of Vi o la n ce i n Se x u al Tr af f ic k i ng Ve rsu s Sex Work, Jou rnal of Inte rpe rsonal Viola nce, 3/2005, 355; Wol ken овај спој на зи ва чуд ним са ве зни ци ма (stran ge bed fe lows) ко ри сте ћи се игром ре чи. Реч bed fe low у ен гле ском има зна че ње са ве зник али и парт нер у кре ве ту : Cynthia L. Wol ken, Fe mi nist Le gal The ory and Hu man Traf fic king in the Uni ted Sta tes: To wards a New Fra me work, Uni ver sity of Marylend Law Jo ur nal of Ra ce, Re li gion, Gen der & Class, 2/2006,

13 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 Вел ике Брит ан и је п р е у з е ле в о де ћу уло г у у п ри в р ед но р а звије ном Запа дном све ту на по чет ку XX ве ка. Иа ко је не у спе шан код ку ће, успе шно је (на си лу) из ве зен, и из во зи се, у дру ге зе мље све та и у ме ђу на род но пра во би ло у ви ду р е п р е си в ног с т а в а п р е ма п р о с т и т у ц и ји, би ло п р е ма т р г о ви н и љу д и ма и л и п р е ма о ба з а јед но. 70 До ове по ве за но сти је до шло та ко што су но си о ци абол иц ион ис т и чк и х с т ав ов а 71 о п р ос т ит уц ији почел и д а н а т рг овин у људ им а гле д а ју к а о н а не к у в р с т у п р а к т и ч но -по л и т и ч ког ц и љ а у св р х у о с т в ар ењ а гла в не и де је у к и да њ а п р о с т и т у ц и је. 72 Та ко су п р о си т у тке по с т але и кон и ч- н и л и ко ви б о р б е п р о т и в т р г о ви не љу д и м а. 73 На вр хун цу сво је мо ћи г о д и не, ов ај в р ед но сн и с т а в п р е м а с е к с у а л но с т и је к а о св ој н ај от р овн ији плод дао Па лер мо про то кол. 74 За ко но дав на по ли ти ка ре пре сив ног при сту па про сти ту ци ји (као об лик у ис пољ ав ањ а људ ске с е к с у а л но с т и) ко ја н и је до б р а з а СА Д, је р је т а мо по ра же на од но си ла ца у ме ре н и х с т а во ва п ре ма пол ном мо ра л у 75 до бра је за Швед ску, Нор ве шку или Исланд у Евро пи. Швед ска је пр ва европ ска зе мља ко ја је го ди не уве ла ко ри шће ње услу ге про сти тут ке као кри вич но де - ло, Исланд и Нор ве шка су је сле ди ли. На кра ју се у ви ду но вог Зо ЈРМ и Ср би ја при дру жи ла овом ис кљу чи вом кру гу зе ма ља. Ве ћи на др жа ва За пад ног све та ни су и не по ка зу ју на ме ру да се при друже овом за ко но да в ном к ре т а њу ог ра н и че ног успе ха. Нај бо љи п ри ме р су Хо - лан ди ја, Немачка, Ау стри ја или Швај цар ска као но сиоци вероватно и најс ло б од н и јег мо р а л ног в р ед но сног с т а в а п р е ма п р о с т и т у ц и ји у Ев р о п и ко ји је по знат сва ко ме са ио ле уред ном оп штом кул ту ром да га не тре ба ни об јаш њ а в ат и н ит и п о т к р е п и т и п од н о ж н и м н а п о м е н а м а (А мс т е р д а м К в а р т 70 Про сти ту ци ја је то ли ко по ве за на с ме ђу на род но прав ним уре ђе њем тр го ви не људи ма да је ско ро не мо гу ће рас прављати о њима одвојено: Martti Lehti, Ka u ko Aromaa, Traff ic k i n g fo r S e x u a l E x plo a t a t i o n, Cri me and Ju sti ce: A Re vi ew of Re se arch, 2006, За ста во ве або ли ци о ни стич ког по кре та по гле да ти под но жну на по ме ну број Аб ол иц ио н ис т и чк и н ап ор и б ил и с у у с м ер е н и н а у к и д а њ е з а к о н с к е р е г у л а ц и ј е п р о с т и т у ц и је. К а о п р а к т и ч н о - п о л и т и ч к и ц и љ е в и п о ј а в и л и с у с е б о р б а п р о т и в т р г о в и н е љу ди ма и бо р ба за уки да ње јав них ку ћа. : Д. Ра ду ло вић, E d i C. M. K i n n e y, A p p r o p r i a t i o n s fo r t h e Ab o l i t i o n i s t s: Un d e r m i n i n g Ef fe c t of t h e U. S. Man da tory An ti-pro sti tu tion Pled ge in the Fight Aga inst Hu man Traf fic king and HIV/AIDS, Ber ke ley Jo ur nal of Gen der, Law and Ju sti ce, 2006, Ba r b a r a Su l l i va n, Tr a f f ic k i ng i n Wo m a n: Fe m i n i s m a nd New I n t e r n a t i o n a l L aw, In te r - n a t i o n a l Fe m i n i s t Jo u r n a l o f Po li t i c s, 1/2003, 81; Чи ње ни ца да Про то кол не по зна је по де лу на п р и н у д н у и с л о б од н у п р о с т и т у ц и ј у је с т е а р г у м е н т ко ји ко р и с т и M i r i a m у п р и л о г ов е т е з е: K a t hy M i r i a m, St o p pi n g T h e Tr a f f ic k i n g i n Wo m a n : Po we r, Age n c y a n d Ab o l i t i o n i n Fe m i n i s t De ba te over Sex-Traf fic king, Jo ur nal of So cial Phi lo spohy, 1/2005, Су коб ова два ста ва у аме рич кој ака дем ској јав но сти је на зван сек су ал ни рат, а о ко н ч а н је к р а је м о с а м д е с е т и х и п о ч е т ко м д е в е д е с е т и х г о д и н а п р о ш л о г в е к а : K. M i r i a m, 1; Аме рич ки За кон о за шти ти жр та ва тр го ви не љу ди ма не ма од ред бу ко ја по и сто ве ћу је тр го - ви ну љу ди ма и про сти ту ци ју: P. Sa un ders,

14 Д р Б р а н и с л а в Р. Р и с т и в о је в и ћ, Морални крсташки поход државе... (стр ) ц р в е н и х ф е њ е р а, Х а м бу рг С е н т П а у л и...). З а н а с с у н ај в а ж н и ји с т а в о ви д р ж а в а не мач ког к ул т у р но ц и ви л и з а ц и ј ског к ру г а је р с у оне Ср би ји би ле и је су при мер и узор за мно го ко ју за ко но дав ну ре фор му, на ро чи то у обла сти к ри ви ч ног п ра ва. Пра во је п и т а ње о т к уд он да у с рп ском п ре к р шај ном п ра ву је дан, у ве ћи ни слу ча је ва у За пад ном дру штву по ра жен и од ба чен мо рал ни вред но сни став, ко ји, ка ко смо ви де ли, во ди по ре кло из дру шта ва са надмоћ ном вред но сним ста вом про те стант ске вер ске ети ке Вред но сни став на шег дру штва пре ма про сти ту ци ји Ве ру је мо да се вред но сни став на шег дру штва не раз ли ку је мно го од оног ко ји к р а си оп и с а не п ри ме р е, 76 с тим да је, ути сак је, ипак не што оштри ји од оног на За па ду. Ово је по сле ди ца на шег оштри јег брач ног и по ро дич ног мо ра ла ко ји опе т в о д и по р е к ло у б р ач ној и по р о д и ч ној е т и ц и ис т оч но х ри ш ћ а н ске ц рк ве. 77 Ипак, мо ра се ис та ћи да има све ви ше по ка за те ља о ње го вом сна жном п р е о б р а ж а ју у јед ном с ло б од н и јем п р а в ц у: 1) При р ед б е и до г а ђа ји ко ји м с е ја в но ис по љ а в а с ек с у а л но с т ко ји с у до ју че би ли не за ми сли ви на срп ским ули ца ма без не ре да и про те ста са да су по ста ли сва ки да шњи при зор (Шет ња хо мо сек су ла ца); 2) Не у ку сно ши ре ње нај о го ље ни је про стач ке сек су ал но сти у тзв. ри ја - ли ти шоу про гра ми ма на на шим те ле ви зиј ским ста ни ца ма је су њи хо ви најгле да н и ји с а д р ж а ји и гле да о ц и не т ра же њи хо в о у к и да њ е, у п ра в о су п р о т но; 3) При пад ност про бра ним кру го ви ма у про сти ту ци ји по ста ла је ле гитим но за ни ма ње у зва њу тзв. стар ле та, а при пад ни це овог есна фа по ста ју носи о ци по жељ ног дру штве ног ста ва док се њи хов жи вот ни стил опо на ша и ме ра је успе ха дру гих мла дих же на у жи во ту (на жа лост!); 4) Н аш е к р ив и чн о з акон од а в с т в о је р е ф о р м о м г о д и н е з а у з е л о вред но сни став по ко јем пол ни мо рал ви ше ни је за штит ни обје кат већ је то по ста ла пол на сло бо да. 76 За исто ри јат прав ног уре ђе ња про сти ту ци је у на шој др жа ви ви де ти: Вла ди мир Кух ај д а, П р а в н о р е г у л и с а њ е п р о с т и т у ц и је, З б о р н и к Ра д о в а ПФНС, 1975, Све до г о д и н е п р о с т и т у ц и ја је б и л а у р е ђ е н а к а о з а н и м а њ е, н а њу је п л а ћ а н п о р е з и т е т и р а н а је к а о п р о б л е м з д р а в с т в е н е х и г и је н е. Та д а је з а б р а њ е н а, а л и је т о у ч и њ е н о од р ед б а м а З а ко н а о с у з б и ја њу п о л н и х б о л е с т и (За кон је до нет 28. мар та го ди не на кон ди ску си је ко ја је тра ја ла чак три ре дов не сед ни це, VI II, IX, X, од 20. ок то бра го ди не до 24. фе бру а ра го ди не) што го во ри да је и да ље по сма тра на као про блем здрав стве не хи ги је не, а не пол ног мо ра ла. 77 За ви ше о ово ме ви де ти раз део Б) Брач не с ме т ње и раз део В) Брачне з абране: Брачна пра ви ла СПЦ, I I и з д а њ е С в е т о г Ар х и је р е ј с ко г С и н о д а, Б е о г р а д О б р аз л аг ањ е ов е т еме у овом ра ду не ма ме ста спрам за дат ка по ста вље ног у Уво ду, иа ко то за слу жу је и би ла би од п о м о ћ и. 506

15 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 Овај по след њи по ка за тељ је нај ва жни ји. Са свим је ја сно на ше кри вично законода вс т во п ут ем сексуа лн и х дел ик ат а више не ш т ит и вредно сн и с т а в дру штва о сек су ал но сти, без об зи ра ка кав је, сло бо дан или не, већ сло бо ду два или ви ше ли ца да се упу сте у пол ни од нос. Све што је у по љу те сло бо де не тре ба да бу де пред мет кри вич но прав не ре пре си је. И овај став на шег зако но дав ца ја сно го во ри да је вред но сни од нос на шег дру штва пре ма сек суал но сти де ли мич но пре о бра зио и осло бо дио се. Тим пре се на ме ће пи та ње да ли тре ба про сти ту ци ја као до бро вољ ни пол ни од нос два ли ца да бу де предме т д рж а вне р еп р е си је? По с е б но с е ов о п и т а њ е на ме ће у д ру ш т вима која с у по угле ду на За пад на по ну ди ла све ко ли ком тр жи шту сва људ ска за до вољ - с т в а, па т а ко и с ек с у а л на, к р оз св е п ри с у т н у б е с т и д н у и ск а р ед н у т о б о ж њу умет ност (пор но гра фи ју). За и ста ни је мо гу ће об ја сни ти ка ко то да про сти туци ја на ру ша ва јав ни ред и мир, а то исто не ра де тзв. ри ја ли ти шоу про грами ко ји се еми ту ју по цео дан на те ле ви зиј ским ста ни ца ма са на ци о нал ном по кри ве но шћу или не у ку сна шет ња хо мо сек су ла ца на ули ци? За ш т и т н и о бје ка т п ре к р ш а ја п р о с т и т у ц и је Нарочи то раз ма тра ње за штит ног објек та овог пре кр ша ја ни је нео п ходно. Са свим је ја сно да то ни је пол на сло бо да, јер се про сти ту ка и њен кли јент до бро вољ но нала зе у од но су раз ме не сек су ал ног ра да и ма те ри јал не про - тив у слу ге. Јед на ко је ја сно да то ни је ни јав ни ред и мир. Иа ко про сти тут ка ко ја на ули ци ну ди сво је услу ге мо жда и на ру ша ва исти, ко ри шће ње те усл у г е од с т ра не ње ног к у п ца си г у р но н и је из ло же но по гле д у ја в но с т и (ко ји ио ле нор ма лан чо век пол но оп шти у јав но сти?) па сто га не мо же да на ру ша ва јав ни ред и мир. Та ко да за за штит ни обје кат овог об ли ка рад ње пре кр ша ја п ро ст и т у ц и је оста је са мо пол н и мо ра л. Не до вољ на оце на истог као заш т и тног објек та већ је да та у на у ци, и у овом ра ду је са мо по но вље на, а у са мо ње го во по стојање у вредносном ставу нашег д руш т ва п ре ма сек су а л но ст и уоп ш те (па та ко и про сти ту ци ји) већ је из ре че на ду бо ка сум ња. Ова сум ња је до дат но оја ч а н а и з л а г а њ е м по р е к л а и ме с т а н а с т а н к а ов а ко сн а ж н и х не по в о љ н и х мо рал них ставова према проституцији и сексуалности уоп ште. Крајње несло - б о да н пол н и мо р а л и и з р а зи т о не по в о љ а н в р ед но сн и с т а в п р е ма п р о с т и т у- ци ји је на шем дру штву углав ном стран. Ка да се пи ше к р а ј ње и и з р а з и то м и сл и с е на онај н и во не сло б о де ко ји т о л и ко о су ђу је добр овољн и полн и ч и н два ли ца ко ји се оба вља у тај но сти да зах те ва да се он ра з от кри је да би мо гао да се санк ци о ни ше. Нај ве ћи део љу ди је сра мо та да их не ко по сма тра док оп ште и са соп стве ном су пру гом, а ка мо ли са про сти тут ком, па тај чин обавља у тај но сти не ког за тво ре ног про сто ра. И ма ви ше мо г у ћ и х ш т е т н и х деј с т а ва ова ко не п ро м и ш ље но по с т а в ље не но р ме. Н а п р в ом ме с т у к а ко ће д р ж а в а да о т к ри је ко ри ш ће њ е до б р о в ољ ног 507