СА ВЕ СНИ УЧЕ НИ ЦИ: УСПЕ ШНИ ЈИ У ШКО ЛИ, АЛИ НЕ И СРЕЋ НИ ЈИ ЗБОГ ТО ГА *

Transkript

1 Зборник Института за педагошка истраживања Година 44 Број 1 Јун УДК ( ) 2011 ; ( ) 2011 ISSN Оригинални научни чланак DOI: /ZIPI J СА ВЕ СНИ УЧЕ НИ ЦИ: УСПЕ ШНИ ЈИ У ШКО ЛИ, АЛИ НЕ И СРЕЋ НИ ЈИ ЗБОГ ТО ГА * Вељ ко Јо ва но вић ** и Иван Јер ко вић Од сек за пси хо ло ги ју, Фи ло зоф ски фа кул тет, Уни вер зи тет у Но вом Са ду Ап стракт. Ре зул та ти број них ис тра жи ва ња по ка зу ју да по ред ин те лек ту ал них спо соб но сти, осо би не лич но сти пред ста вља ју нај сна жни је пре дик то ре успе ха у шко ли. У овом ис тра жи ва њу је, по ред ис пи ти ва ња по ве за но сти из ме ђу особи на лич но сти и школ ског успе ха код уче ни ка сред њих шко ла, про ве ра ва но и да ли школ ски успех пред ста вља је дан од ме ха ни за ма ко јим се мо же об ја снити по ве за ност из ме ђу осо би на лич но сти и су бјек тив ног бла го ста ња уче ни ка. У ис тра жи ва њу је уче ство ва ло 408 уче ни ка, про сеч не ста ро сти 16 го ди на и 6 ме се ци. Ре зул та ти су по ка за ли да је и код де вој чи ца и код де ча ка зна ча јан предик тор школ ског успе ха са мо осо би на са ве сно сти, али да код са ве сних уче ника ви ши школ ски успех не во ди ка ве ћем за до вољ ству шко лом и жи во том, као ни че шћем до жи вља ва њу при јат них емо ци ја. Школ ски успех ни је по ве зан са отво ре но шћу ка ис ку ству, ни ти са осо би ном ра до зна ло сти. У ра ду се ди ску ту ју прак тич не им пли ка ци је на ла за и да ју се су ге сти је за бу ду ћа ис тра жи ва ња. Кључ не ре чи: осо би не лич но сти, школ ски успех, су бјек тив но бла го ста ње, школски си стем. Утвр ђи ва ње пре дик то ра школ ског успе ха уче ни ка пред ста вља је дан од за да та ка у ко ји су то ком про шлог ве ка ис тра жи ва чи у обла сти пси холо ги је ула га ли мно го на по ра. Ми си ја да се уста но ве чи ни о ци ко ји најбо ље пред ви ђа ју школ ски успех ни је из не на ђу ју ћа, узи ма ју ћи у об зир зна чај ко ји шко ла тра ди ци о нал но при да је пре по зна ва њу и под сти ца њу * На п о м е н а. Рад је са став ни део про је ка та На след ни, сре дин ски и пси холо шки чи ни о ци мен тал ног здра вља (про је кат бр ) и Ефек ти ег зи стенци јал не не си гур но сти на по је дин ца и по ро ди цу у Ср би ји (про је кат бр ), ко је фи нан си ра Ми ни стар ство про све те и на у ке Ре пу бли ке Ср би је. ** Е-mail: ve

2 Вељко Јовановић и Иван Јерковић 60 та лен то ва них уче ни ка и раз во ју аде кват них ин тер вен ци ја и прин ци па ра да са уче ни ци ма од ко јих се оче ку је не у спех у шко ли. Са дру ге стране, ис пи ти ва ње по сле ди ца ко је школ ски (не)успех има на емо ци о нално функ ци о ни са ње и су бјек тив но бла го ста ње уче ни ка, ни је че сто био пред мет ис тра жи ва ња школ ске и обра зов не пси хо ло ги је. Тек са раз во јем по зи тив не пси хо ло ги је по чет ком овог ве ка, пре по зна та је чи ње ни ца да за пот пу ни је раз у ме ва ње функ ци о ни са ња де це у шко ли ни је до вољ но ба вље ње са мо обра зов ним аспек ти ма као што су мо ти ва ци ја за уче ње и ког ни тив не спо соб но сти уче ни ка, већ да је нео п ход но по све ти ти пажњу и по сле ди ца ма ко је раз ли чи та школ ска ис ку ства има ју на мен тал но здра вље уче ни ка. Осо би не лич но сти као пре дик тор школ ског по стиг ну ћа: за што IQ ни је до во љан? По чет на прет по став ка да је успех у шко ли до ми нант но де тер ми ни сан ког ни тив ним спо соб но сти ма и да би га сто га ре ла тив но ла ко и пре цизно требалo пред ви де ти уз по моћ те сто ва ин те ли ген ци је вр ло бр зо се по ка за ла као не пот пу на и не тач на. На и ме, ис тра жи ва ња до след но пока зу ју да ин те ли ген ци ја, иако пред ста вља нај ва жни ји фак тор школ ског по стиг ну ћа (Gottfred son, 2002), об ја шња ва ма ње од по ло ви не ва ри јан се у школ ском успе ху и ко ре ли ра са њим рет ко из над.50 (Cha mor ro-pre muzic & Fur nham, 2008). Осла ња ње ис кљу чи во на ме ре ње ког ни тив них способ но сти при ли ком пред ви ђа ња школ ског успе ха по ка за ло се про бле матич ним и због то га што ве ћи на те сто ва ин те ли ген ци је са др жи за дат ке ко ји се по ду да ра ју са школ ским за да ци ма ко је уче ни ци ис пу ња ва ју и у шко ли (на при мер, ну ме рич ке за дат ке у ма те ма ти ци, вер бал не у српском је зи ку и слич но). Те сто ви спо соб но сти ко ји сво јим са др жа јем ви ше од у да ра ју од ти пич ног школ ског гра ди ва има ју знат но ма њу пре дик тивну моћ. Та ко, на при мер, по зна ти Ра ве нов тест Про гре сив не ма три це, за ко ји ва жи да је нај бли жи ме ре њу чи сте ин те ли ген ци је (у ви ду ло гичког ре зо но ва ња на сли ков ном ма те ри ја лу), по сти же ни ске ко ре ла ци је са школ ским успе хом (Jer ko vić i Tu bić, 1998). Ис тра жи ва ња по ка зу ју да по ред ин те ли ген ци је, осо би не лич но сти из сфе ре пет ве ли ких пред ста вља ју нај сна жни је пре дик то ре успе ха у шко ли, ка ко на ни воу основ ног, та ко и на ни воу сред њег и ви со ког образо ва ња (за де таљ ни ју ди ску си ју ви де ти ме та а на ли зу: Po ro pat, 2009). При том, осо би на са ве сно сти до след но се по ка за ла као нај сна жни ји пре диктор школ ског успе ха (O Con nor & Pa u no nen, 2007). По ред са ве сно сти, осо би на лич но сти ко ја се у раз ли чи тим сту ди ја ма нај че шће по ка за ла по ве за ном са школ ским успе хом је сте отво ре ност ка ис ку ству (La i dra et al., 2007), ко ја од свих осо би на лич но сти има нај ви шу ко ре ла ци ју са инте ли ген ци јом (Ze id ner & Mat thews, 2000).

3 61 Савесни ученици: успешнији у школи, али не и срећнији Ве ћи на ис тра жи ва ња по ка зу је да осо би на при јат ност (са ра дљи вост) и школ ски успех ни су по ве за ни (Cha mor ro-pre mu zic & Fur nham, 2003), док су у слу ча ју не у ро ти ци зма (емо ци о нал не не ста бил но сти) и екс травер зи је ре зул та ти при лич но не до след ни (O Con nor & Pa u no nen, 2007). Док по је ди на ис тра жи ва ња по ка зу ју да не у ро ти ци зам и школ ски успех ни су по ве за ни (Mar tin et al., 2006), дру га ука зу ју да уче ни ци са ви шим ни во ом емо ци о нал не не ста бил но сти по сти жу ло ши је ре зул та те у шко ли (Po ro pat, 2011). Чи ни се да је пи та ње по ве за но сти екс тра вер зи је и школ ског успе ха нај сло же ни је. Ре зул та ти број них сту ди ја су не до след ни и су ге ри шу да при ро да по ве за но сти из ме ђу ове две ва ри ја бле за ви си од уз ра ста. Док не ка ис тра жи ва ња по ка зу ју да екс тра вер зи ја и школ ски успех ни су пове за ни (Wa ger man & Fun der, 2007), дру га по ка зу ју да екс тра вер ти има ју бо љи школ ски успех на ни воу основ ног обра зо ва ња (Po ro pat, 2009), али ни же по стиг ну ће на ви шим ни во и ма обра зо ва ња (De Raad & Scho u wenburg, 1996). У ово ис тра жи ва ње је, осим осо би на лич но сти из до ме на пет ве ликих, укљу че на и осо би на ра до зна ло сти. Ра до зна лост се нај че шће де фини ше као ка рак те ри сти ка лич но сти ко ју од ли ку је скло ност ка тра же њу но вих ис ку ста ва, зна ња и ин фор ма ци ја, као и спрем ност осо бе да прихва ти не из ве сност и не пред ви ди вост сва ко днев ног жи во та (Kas hdan et al., 2009). Ра до зна лост је осо би на ко ја је по ве за на са отво ре но шћу ка ис ку ству, али је уже де фи ни са на (на при мер, не об у хва та естет ске склоно сти) и под ра зу ме ва мо ти ва ци о не ме ха ни зме ко ји љу ди ма омо гу ћа ва ју сти ца ње зна ња и из град њу ве шти на за ефи ка сни је су о ча ва ње са зах те вима сва ко днев ног жи во та, али и ре сур са ко ји во де ка ви шем ни воу су бјектив ног бла го ста ња (Kas hdan & Sil via, 2009). У прет ход ним ис тра жи ва ња рет ко је ис пи ти ва на по ве за ност из ме ђу школ ског успе ха и ра до зна ло сти код адо ле сце на та. Јед но од рет ких истра жи ва ња су спро ве ли Каш дан и Ју ен (Kas hdan & Yuen, 2007) на узорку адо ле сце на та у Хонг Кон гу. Ре зул та ти ове сту ди је су по ка за ли да је ви со ка ра до зна лост по ве за на са ви со ким оце на ма и успе хом на те сту на ци о нал ног ис пи ти ва ња сред њо шко ла ца, али са мо код уче ни ка ко ји су сво ју шко лу до жи вља ва ли као ака дем ски иза зов ну и под сти цај ну. Школ ско по стиг ну ће као пре дик тор су бјек тив ног бла го ста ња: да ли су успе шни ји уче ни ци и срећ ни ји? Слич но по чет ним ис тра жи ва њи ма пре дик то ра школ ског по стиг ну ћа, ко ја су би ла до ми нант но усме ре на на ког ни тив не чи ни о це, у ве ћи ни истра жи ва ња усме ре них на ефек те ко је школ ско по стиг ну ће има на функци о ни са ње осо бе, ис пи ти ва не су по сле ди це у сфе ри успе ха на по слу и оста лим објек тив ним ин ди ка то ри ма успе шно сти. Са дру ге стра не, приме тан је не до ста так сту ди ја у чи јем се фо ку су на ла зи по ве за ност школ-

4 Вељко Јовановић и Иван Јерковић 62 ског по стиг ну ћа са раз ли чи тим ин ди ка то ри ма су бјек тив ног бла го ста ња и мен тал ног здра вља (Jo va no vić i Jer ko vić, 2011). Ис тра жи ва ња у овој обла сти нај че шће су би ла усме ре на на ис пи ти ва ње ути ца ја де пре сивно сти на успех у шко ли, да ју ћи до след не ре зул та те ко ји по ка зу ју да је де пре сив ност код уче ни ка по ве за на са ни жим школ ским по стиг ну ћем (Jaycox et al., 2009). По ве за ност из ме ђу школ ског успе ха и по зи тив них ин ди ка то ра мен тал ног здра вља рет ко је пред ста вља ла пред мет ис тра жива ња. Ипак, не ке сту ди је по ка зу ју да за до вољ ни ји и срећ ни ји уче ни ци има ју ви ши школ ски успех од не за до вољ них (Gil man & Hu eb ner, 2006), као и да за до вољ ни ји уче ни ци има ју ве ћу школ ску селф-ефи ка сност, одно сно пер цеп ци ју да мо гу успе шно да са вла да ју зах те ве ко је пред њих по ста вља шко ла (Sul do & Hu eb ner, 2006). Ци ље ви ис тра жи ва ња Основ н и ц и љ овог ис т ра ж и ва ња био је да се ис п и т а по ве за нос т из ме ђу осо би на лич но сти и школ ског успе ха код уче ни ка сред њих шко ла. Oчекивали смо да ће у по зи тив ној ко ре ла ци ји са школ ским успе хом би ти особи не са ве сно сти и отво ре но сти ка ис ку ству, као и ра до зна лост, а у не га тивној ко ре ла ци ји осо би не не у ро ти ци зма и екс тра вер зи је. Из ме ђу школ ског успе ха и осо би не при јат но сти ни смо оче ки ва ли зна чај ну ко ре ла ци ју. По ред то га у ис тра жи ва њу је про ве ра ва на по ве за ност из ме ђу школског успе ха и су бјек тив ног бла го ста ња уче ни ка, као и ме ди ја ци о на улога школ ског успе ха у ре ла ци ји из ме ђу осо би на лич но сти и су бјек тив ног бла го ста ња уче ни ка. У овом ис тра жи ва њу су бјек тив но бла го ста ње учени ка де фи ни са но је пре ко че ти ри ин ди ка то ра: оп штег за до вољ ства живо том, за до вољ ства шко лом, по зи тив ног и не га тив ног афек та. Пр ва два ин ди ка то ра се од но се на ког ни тив ну, а дру га два на афек тив ну ком понен ту су бјек тив ног бла го ста ња (Di e ner et al., 1999). По себ но су ана ли зи ра ни по да ци за де ча ке и де вој чи це, јер прет ходна ис тра жи ва ња по ка зу ју да у пе ри о ду адо ле сцен ци је по сто је пол не разли ке, ка ко у школ ском по стиг ну ћу, та ко и у осо би на ма лич но сти. Де војчи це по сти жу бо ље ре зул та те у шко ли не го де ча ци на свим ни во и ма обра зо ва ња и у ве ћи ни кул ту ра све та (Fre u dent ha ler et al., 2008) и оствару ју ви ше ско ро ве, не го де ча ци, на ска ла ма не у ро ти ци зма, екс тра вер зије, при јат но сти и отво ре но сти ка ис ку ству (McCrae et al., 2002). Метод Узорак. Узо рак ис тра жи ва ња чи ни ло је 408 уче ни ка (158 му шког и 250 жен ског по ла) из пет сред њих шко ла у Вој во ди ни: ме ди цин ских школа у Но вом Са ду и Зре ња ни ну, гим на зи ја у Срем ској Ми тро ви ци и Новом Са ду и еко ном ске шко ле у Но вом Са ду. Узо рак је био при го дан, а шко ле су ода бра не на осно ву њи хо ве до ступ но сти. Про сеч на ста рост

5 63 Савесни ученици: успешнији у школи, али не и срећнији ис пи та ни ка је 16 го ди на и 6 ме се ци (SD =.88), а ра спон од 15 до 19 годи на. Упит ни ци су за да ти уче ни ци ма ко ји су до бро вољ но при ста ли да уче ству ју у ис тра жи ва њу, то ком по след ње не де ље пр вог по лу го ди шта школ ске 2010/2011. го ди не. Ин с тр у м е н т и Осо би не лич но сти. За про це ну осо би на лич но сти ко ри шћен је срп ски пре вод ин стру мен та Ин вен тар ве ли ких пет Big Fi ve In ven tory (BFI; John et al., 1991), ко ји се са сто ји од 44 став ке, по мо ћу ко јих се про це њу је пет осо би на лич но сти: екс тра вер зи ја (8 став ки; по у зда ност у овом истра жи ва њу α=.76), не у ро ти ци зам (8 став ки; α=.74), при јат ност (9 став ки; α=.73), са ве сност (9 став ки; α=.76) и отво ре ност ка ис ку ству (10 ставки; α=.78). Од го во ри се да ју на пе то сте пе ној ска ли Ли кер то вог ти па (од 1 уоп ште се не сла жем, до 5 у пот пу но сти се сла жем). Те о риј ски ра спон ско ро ва на ска ла ма екс тра вер зи је и не у ро ти ци зма кре ће се од 8 до 40 (М=24), на ска ла ма при јат но сти и са ве сно сти ра спон је од 9 до 45 (М=27), а на ска ли отво ре но сти ка ис ку ству од 10 до 50 (М=30). Прет ходна ис тра жи ва ња су по ка за ла да ин вен тар има од лич не пси хо ме триј ске ка рак те ри сти ке (John et al., 2008). Осо би на ра до зна ло сти је про це њи ва на по мо ћу срп ске вер зи је упитни ка Ин вен тар ра до зна ло сти и ис тра жи ва ња II Cu ri o sity and Ex plora ti on In ven tory II (CEI-II; Kas hdan et al., 2009), ко ји са др жи 10 став ки ко ји ма се про це њу је скло ност осо бе да тра жи но ва ис ку ства и ин фор маци је и спрем ност да при хва ти не пред ви ди ве и но ве жи вот не си ту а ци је. Ис пи та ни ци су на пе то сте пе ној ска ли Ли кер то вог ти па (од 1 ни ма ло или ја ко ма ло, до 5 у пот пу но сти) про це њи ва ли ка ко се ге не рал но осе ћа ју и по на ша ју. Ин тер на кон зи стент ност ска ле у овом ис тра жи ва њу из но си α=.76. Су бјек тив но бла го ста ње За до вољ ство шко лом. За до вољ ство шко лом је про це њи ва но по мо ћу суп ска ле за до вољ ства шко лом у окви ру упит ни ка Ви ше ди мен зи о нална ска ла за до вољ ства жи во том код уче ни ка Mul ti di men si o nal Stu dents Li fe Sa tis fac tion Sca le (MSLSS; Hu eb ner, 1994), ко ја се са сто ји од 8 став ки чи јим са би ра њем се до би ја уку пан скор на ска ли за до вољ ства шко лом (α=.84). Одо го во ри се про це њу ју на ше сто сте пе ној ска ли Ли ке ро вог ти па (од 1-уоп ште се не сла жем, до 6-у пот пу но сти се сла жем). Прет ход на ис тра жи ва ња су по ка за ла да ска ла има ви со ку по у зда ност и аде кват ну ва лид ност (Jo va no vić i Žu lje vić, 2011). За до вољ ство жи во том. За до вољ ство жи во том је про це њи ва но једним пи та њем: Ка да узмеш све ства ри у об зир, ко ли ко си ге не рал но задо во љан сво јим жи во том?, на ко је су ис пи та ни ци од го ва ра ли на ска ли од 1 (ни ма ло) до 5 (у пот пу но сти).

6 Вељко Јовановић и Иван Јерковић 64 Афек тив но бла го ста ње. Афек тив на ком по нен та су бјек тив ног благо ста ња је про це њи ва на по мо ћу Срп ског ин вен та ра афе ка та ба зи ра ном на PA NAS-X (SI AB-PA NAS; No vo vić i Mi hić, 2008). У овом ис тра жи ва њу је ко ри шће на крат ка фор ма од 20 став ки ко јом се про це њу ју по зи тив ни (ПА, α=.78) и не га тив ни афе кат (НА, α=.81), по 10 став ки у обе суп ска ле. Ин вен тар се са сто ји од при де ва ко ји ма се опи су ју раз ли чи та при јат на (на при мер, по но сно, на дах ну то, од луч но) и не при јат на (на при мер, несрећ но, упла ше но, гнев но) емо ци о нал на ста ња. Уче ни ци су на пе то степе ној ска ли (од 1 ни ка да или ско ро ни ка да, до 5 увек или ско ро увек) про це њи ва ли ка ко се нај че шће осе ћа ју. Школ ски успех. Увид у школ ски успех уче ни ка до би јен је та ко што су уче ни ци од го ва ра ли на два пи та ња ко ја се ти чу школ ског успе ха про сеч не оце не на кра ју прет ход ног раз ре да и на кра ју пр вог по лу го дишта ак ту ел не школ ске го ди не. Из ме ђу ове две оце не до би је на је ви со ка по зи тив на ко ре ла ци ја (r=.76), та ко да је у ана ли зи по да та ка као оп шта ме ра школ ског по стиг ну ћа ко ри шћен про сек ове две оце не. Резултати Де скрип тив на ста ти сти ка и ко ре ла ци је из ме ђу школ ског успе ха, осо бина лич но сти и су бјек тив ног бла го ста ња. У Та бе ли 1 при ка за не су аритме тич ке сре ди не, стан дард не де ви ја ци је и ко ре ла ци је из ме ђу ис пи ти ваних ва ри ја бли, по себ но за узо рак де вој чи ца, а по себ но за узо рак де ча ка. Уви дом у арит ме тич ке сре ди не до би је не на ме ра ма осо би на лич но сти, мо же се за кљу чи ти да, у од но су на те о риј ске про сеч не ско ро ве, и де ча ци и де вој чи це про це њу ју се бе као нат про сеч но екс тра верт не и при јат не (са ра дљи ве), и про сеч но са ве сне, отво ре не, ра до зна ле и емо ци о нал но неста бил не. На ин ди ка то ри ма су бјек тив ног бла го ста ња, уче ни ци оба по ла по сти жу нат про сеч не ре зул та те са мо на ска ли за до вољ ства жи во том, док су за до вољ ство шко лом и по зи тив ни афе кат на ни воу про се ка, а нега тив ни афе кат бла го ис под те о риј ског про се ка.

7 65 Савесни ученици: успешнији у школи, али не и срећнији Та бе ла 1: Де скрип тив на ста ти сти ка и ко ре ла ци је из ме ђу ва ри ја бли на узор ку де вој чи ца (из над ди ја го на ле) и де ча ка (ис под ди ја го на ле) Школ ски успех ** **.15*.27** Е к с т р а в е рз и ј а **.02.14*.34**.42**.07.24**.52** -.31** 3. Неу р о т и ц из а м * ** -.22** ** -.23** -.31** -.36**.61** 4. П р и ј а тн о с т ** -.30** **.28**.22** -.33** 5. Са ве сност.25**.19* -.22**.33** **.31**.26**.41** -.31** 6. О т в о р е н о с т к а и ск у с т в у.05.18* ** ** Р ад о з н а л о с т.07.40** -.24** ** -.29**.18**.52** -.15* 8. З ад о в о љ с т в о ш к ол о м.21** **.22**.35**.15.22** -.41**.42** -.25** 9. З а д ов о љ с т в о ж ив от о м.09.23** -.37**.18*.34** ** -.41** -.36** 10. По з и т и в н и а ф е к а т.15.39** -.31**.35**.51**.26**.50**.37**.43** ** 11. Не г а т и в н и а ф е к а т *.65** -.41** -.39** * -.51** -.34** - Де вој чи це M (SD) 4.28 (.61) (5.42) (5.32) (4.65) (5.57) (6.48) (6.82) (8.17) (.71) (5.42) (5.35) Де ча ци M (SD) 4.08 (.70) (4.59) (5.22) (5.64) (5.86) (6.36) (5.66) (8.24) (.85) (5.12) (5.56) t-тест 8.10** ** 6.03* * * Школ ски успех ** **.15*.27** Е к с т р ав е р з и ј а **.02.14*.34**.42**.07.24**.52** -.31** 3. Не у р от и ц и з а м * ** -.22** ** -.23** -.31** -.36**.61** 4. П р и ј а тн о с т ** -.30** **.28**.22** -.33** 5. Са ве сност.25**.19* -.22**.33** **.31**.26**.41** -.31** 6. О т в о р ен о с т к а и ск у с т в у.05.18* ** ** Р ад о з н а л о с т.07.40** -.24** ** -.29**.18**.52** -.15* 8. З а д ов о љ с т в о ш к о л о м.21** **.22**.35**.15.22** -.41**.42** -.25** 9. З ад о в о љ с т в о ж ив о т о м.09.23** -.37**.18*.34** ** -.41** -.36** 10. Поз и т и в н и а ф ек а т.15.39** -.31**.35**.51**.26**.50**.37**.43** ** 11. Не г а т и в н и а ф ек а т *.65** -.41** -.39** * -.51** -.34** - Де вој чи це M (SD) 4.28 (.61) (5.42) (5.32) (4.65) (5.57) (6.48) (6.82) (8.17) (.71) (5.42) (5.35) Де ча ци M (SD) 4.08 (.70) (4.59) (5.22) (5.64) (5.86) (6.36) (5.66) (8.24) (.85) (5.12) (5.56) t-тест 8.10** ** 6.03* * * ** p <.01; * p <.05

8 Вељко Јовановић и Иван Јерковић 66 Уко ли ко по сма тра мо осо би не лич но сти, ре зул та ти су по ка за ли да је и код де ча ка и код де вој чи ца школ ски успех по ве зан са мо са са ве сно шћу. При том, ко ре ла ци ја је ви ша код де вој чи ца (r=.36, p<.01) не го код де ча ка (r=.25, p<.01), али раз ли ка из ме ђу ко ре ла ци ја ни је ста ти стич ки зна чај на (p=.24). Ви си на ко ре ла ци је из ме ђу са ве сно сти и успе ха у шко ли на ни воу це лог узор ка (r=.32, p<.01) не што је ве ћа од про сеч не ко ре ла ци је (r=.24), до би је не у ме та-ана ли зи 23 сту ди је (O Con nor & Pa u no nen, 2007). У окви ру ин ди ка то ра су бјек тив ног бла го ста ња, код де ча ка школ ски успех има зна чај ну по зи тив ну ко ре ла ци ју са мо са за до вољ ством шко лом (r=.21, p<.05), док код де вој чи ца за па жа мо зна чај ну по зи тив ну ко ре ла цију са свим по зи тив ним ин ди ка то ри ма (са за до вољ ством шко лом r=.23, p<.01; са за довољ ством жи во том r=.15, p<.05; са по зи тив ним афек том r=.27, p<.01). Те сти ра ње раз ли ка из ме ђу де вој чи ца и де ча ка на ис пи ти ва ним ва ри ја бла ма да ло је оче ки ва не ре зул та те. Ре зул та ти т-те сто ва за неза ви сне узор ке по ка за ли су да де вој чи це има ју ви ши школ ски успех од де ча ка (t=8.10, p<.01), као и ви ше ско ро ве на ска ла ма не у ро ти ци зма (t=31.68, p<.01), при јат но сти (t=6.03, p<.05) и отво ре но сти ка ис ку ству (t=4.77, p<.05). И не ка ис тра жи ва ња из вр ше на у на шој зе мљи по твр ди ла су школ ску су пер и ор ност де вој чи ца, ма да је у не ки ма од њих та раз ли ка мно го ма ње из ра же на ка да се школ ска зна ња ме ре кри те риј ским те стови ма, а не са мо оце на ма из школ ске до ку мен та ци је (Ha vel ka i sar, 1990). Пол не раз ли ке ни су ре ги стро ва не на ме ра ма су бјек тив ног бла го ста ња, осим у слу ча ју не га тив ног афек та, ко ји че шће до жи вља ва ју де вој чи це (t=5.01, p<.05). Овај ре зул тат је оче ки ван јер не га тив ни афе кат, пре ма већи ни ауто ра пред ста вља би хеј ви о рал ну ма ни фе ста ци ју не у ро ти ци зма, ко ји је из ра же ни ји код же на (Co sta et al., 2001). Осо би не лич но сти као пре дик то ри школ ског успе ха. Ре зул та ти регре си о не ана ли зе по ка за ли су да осо би не лич но сти код де вој чи ца обја шња ва ју око 14% ва ри јан се школ ског успе ха [F(6, 230) = 6.18, p<.01], а код де ча ка око 9% [F(6, 137)=2.12, p=.06]. Са ве сност је је ди ни зна чајан пре дик тор код оба по ла, об ја шња ва ју ћи око 12% ва ри јан се школ ског успе ха код де вој чи ца (β=.373, p<.01, sr=.35) и око 6% код де ча ка (β=.278, p<.01, sr=.25). Ме ди ја ци о на уло га школ ског успе ха у ре ла ци ји из ме ђу са ве сно сти и су бјек тив ног бла го ста ња. Ре зул та ти хи је рар хиј ске ре гре си о не ана ли зе по ка за ли су да код де ча ка школ ски успех ни је ме ди ја тор по ве за но сти изме ђу са ве сно сти и су бјек тив ног бла го ста ња, јер не ме зна ча јан до при нос, на кон што се кон тро ли ше ефе кат са ве сно сти. Код де вој чи ца ре зул та ти хи је рар хиј ске ре гре си о не ана ли зе по казу ју да је школ ски успех по тен ци јал ни ме ди ја тор по ве за но сти из ме ђу са ве сно сти и по зи тив ног афек та, јер зна чај но до при но си пре дик ци ји и на кон што се кон тро ли ше ефе кат са ве сно сти (β=.129, p<.05). Ме ђу тим, ре зул та ти Со бел те ста ипак су ука за ли да школ ски успех ни је ме ди ја тор

9 67 Савесни ученици: успешнији у школи, али не и срећнији по ве за но сти из ме ђу са ве сно сти и по зи тив ног афек та, јер је ефе кат ме дија ци је ни зак и на гра ни ци зна чај но сти (z=1.94, p=.052). Дискусија Ре зул та ти на шег ис тра жи ва ња са мо су де ли мич но у скла ду са ре зулта ти ма ра ни јих ис тра жи ва ња ко ја су, у нај ве ћем бро ју, спро ве де на у раз ви је ним за пад ним зе мља ма. До след но прет ход ним ис тра жи ва њи ма (No ftle & Ro bins, 2007), осо би на са ве сно сти пред ста вља нај зна чај ни ји пре дик тор школ ског успе ха. Овај ре зул тат је оче ки ван и ла ко ра зу мљив, јер уче ни ке са ви со ко из ра же ном са ве сно шћу од ли ку ју те мељ ност, упор ност, са мо ди сци пли на, пла ни ра ње (John & Sri va sta va, 1999) и остала по на ша ња ко ја ука зу ју на ор га ни зо ван и мар љив при ступ по сло ви ма ге не рал но, па и школ ским оба ве за ма. Не ка ис тра жи ва ња чак по ка зу ју да ви со ка са ве сност мо же да ком пен зу је ин те лек ту ал не спо соб но сти које су ис под про се ка (Mo u ta fi et al., 2004) и да омо гу ћи ре ла тив но ви со ка по стиг ну ћа и уко ли ко учи ник има ни жи сте пен ин те ли ген ци је. Ре зул тат ко ји ни је у скла ду са ре зул та ти ма прет ход них ис тра жива ња је сте да, осим са ве сно сти, ни јед на дру га осо би на лич но сти ни је зна чај но по ве за на са школ ским успе хом. По себ но за ни мљив ре зул тат је сте да код уче ни ка у на шем узор ку осо би на отво ре ност ка ис ку ству, ко ја об у хва та ка рак те ри сти ке као што су ори ги нал ност, кре а тив ност, ма што ви тост и скло ност ка игра њу иде ја ма, и пре ма ми шље њу по је диних ауто ра пред ста вља, пре, ком по нен ту ин те ли ген ци је не го лич но сти (Brand, 1994), ни је зна чај но по ве за на са успе хом у шко ли. До дат но, радо зна лост, ко ју де фи ни шу по на ша ња као што је скло ност ка тра га њу за но вим ин фор ма ци ја ма и зна њем, та ко ђе не ма зна чај ну ко ре ла ци ју са про сеч ном оце ном у шко ли (r=.07 и код де ча ка и код де вој чи ца). Ови ре зул та ти ука зу ју да су у шко ли успе шни уче ни ци ко ји се бе про це њу ју као вред не и упор не, али не и они ко ји се бе ви де као за ин те ре со ва не, радо зна ле и пу не но вих иде ја. На ла зи на шег ис тра жи ва ња су ге ри шу да зах те ви шко ле нај ви ше од го ва ра ју са ве сним уче ни ци ма, док се чи ни да ни су при ла го ђе ни учени ци ма ко је од ли ку је скло ност ка игра њу иде ја ма, ма што ви тост, флекси бил ност ми шље ња и дру ге осо би не ка рак те ри стич не за ра до зна ле и отво ре не осо бе. Овај ре зул тат је у скла ду са кри ти ком тра ди ци о нал них школ ских си сте ма, че сто из го ва ра ном, али рет ко ис тра же ном и ем пи ријски про ве ра ва ном, а ко ја се ти че то га да шко ла под сти че и на гра ђу је учење на па мет, не кри тич ко при хва та ње иде ја и по ви но ва ње ауто ри те ту, а гу ши кре а тив ност, љу бо пи тљи вост, кри тич ко ми шље ње и ма што ви тост (Bo ja nin, 1990; Pe šić, 2007). Ин ди рект но, на ши ре зул та ти мо гу се по ве зати и са на ла зи ма PI SA ева лу а ци је, ко ји по ка зу ју да се на нај ви шим ни вои ма на уч не пи сме но сти (ни во 5. и 6.), ко ји зах те ва ју ког ни тив не про це се про ми шља ња и ева лу а ци је, на ла зи са мо 1% де це из Ср би је за раз ли ку

10 Вељко Јовановић и Иван Јерковић 68 од про се ка зе ма ља ОЕCD-a ко ји из но си 8.5%, dok vi še od 10% на ших уче ни ка не успе ва да до стиг не ни нај ни жи ни во (ни во 1.) при ме не на учних зна ња у до бро по зна тим си ту а ци ја ма (Ba u cal i Pa vlo vić-ba bić, 2010a). Ре зул тат да је са успе хом у шко ли по ве за на са мо са ве сност ука зу је на нео п ход ност спро во ђе ња сту ди ја ко је ће про ве ри ти да ли је овај ре зултат слу ча јан, или ука зу је на не ке ши ре про бле ме школ ског си сте ма, као што је не при ла го ђе ност шко ле ино ва тив ним, ра до зна лим уче ни ци ма, ко ји су скло ни тра га њу за ин фор ма ци ја ма, ис тра жи ва њи ма и спрем ни да до во де у пи та ње уста ље на раз ми шља ња и исти не. Дру ги зна ча јан на лаз овог ис тра жи ва ња ука зу је на то да школ ски успех ни је ме ди ја тор ва ри ја бла ко ја мо же ма кар де ли мич но об ја сни ти по ве за ност из ме ђу са ве сно сти и су бјек тив ног бла го ста ња уче ни ка. До бије ни ре зул та ти ука зу ју да код уче ни ка са из ра же ном са ве сно шћу ви сок школ ски успех не во ди ка ви шем ни воу за до вољ ства шко лом и жи во том, као ни че шћем до жи вља ва њу при јат них емо ци ја. Овај ре зул тат је из нена ђу ју ћи, јер прет ход на ис тра жи ва ња ја сно по ка зу ју да успех у шко ли пред ста вља циљ ко ји ма ве ћи на уче ни ка при да је ве ли ку ва жност (Massey et al., 2008), а да оства ри ва ње ва жних ци ље ва, по го то во оних ко ји су ин трин зич ки мо ти ви са ни, во ди ка ве ћем су бјек тив ном бла го ста њу (Lyubo mirsky et al., 2005). Јед но од мо гу ћих об ја шње ња овог на ла за је сте да школ ски успех код са ве сних уче ни ка пред ста вља циљ ко ји је екс тринзич ки мо ти ви сан (нa при мер, же ља да се из бег не ка зна у слу ча ју не у спеха), а за екс трин зич ке ци ље ве се по ка за ло да су сла бо по ве за ни са благо ста њем (Kas ser & Ryan, 2001). Ра ди сти ца ња ја сни јег уви да у при ро ду по ве за но сти из ме ђу школ ског по стиг ну ћа и су бјек тив ног бла го ста ња, у на ред ним ис тра жи ва њи ма би ло би ко ри сно про ве ри ти ста тус школ ског успе ха у си сте му вред но сти и ци ље ва ко је уче ни ци у Ср би ји по ста вља ју пред се бе. Мо же мо прет по ста ви ти да је ви сок школ ски успех је дан од ме ха ни за ма ко ји во ди ка ви шем ни воу бла го ста ња са мо код уче ни ка ко ји успех у шко ли ви де као ва жан жи вот ни циљ и при том су ин трин зич ки мо ти ви са ни да га оства ре. Та ко ђе, ва жно би би ло укљу чи ти и раз ли чи те ин ди ка то ре школ ске кли ме и школ ског кон тек ста, за ко је не ка ис тра жива ња по ка зу ју да су зна чај но по ве за ни са школ ским успе хом (Hoy & Feldman, 1999) и су бјек тив ним бла го ста њем код уче ни ка (Ko nu et al., 2002). Ово ис тра жи ва ње има не ко ли ко ва жних не до ста та ка због ко јих би до би је не ре зул та те тре ба ло узе ти са ре зер вом. Као пр во, у ис тра жи ва њу је об у хва ће но са мо пет сред њих шко ла у Вој во ди ни, што пред ста вља око 1% од укуп ног бро ја сред њих шко ла у Ср би ји. Дру го, у ис тра жива њу је упо тре бљен ко ре ла ци о ни на црт, та ко да ни је мо гу ће до но си ти за кључ ке о узроч но-по сле дич ним од но си ма из ме ђу ис пи ти ва них ва рија бли. У бу ду ћим ис тра жи ва њи ма би ло би ва жно ко ри сти ти лон ги ту динал ни на црт, ко ји би омо гу ћио да се стек не увид у ка у зал не ре ла ци је из ме ђу осо би на лич но сти, школ ског успе ха и су бјек тив ног бла го ста ња. Тре ће, по ред осо би на лич но сти, у на ред ним ис тра жи ва њи ма тре ба ло би

11 69 Савесни ученици: успешнији у школи, али не и срећнији при ме ни ти и те сто ве ин те лек ту ал них спо соб но сти, ра ди по ре ђе ња рела тив ног до при но са лич но сти и ин те ли ген ци је у пре дик ци ји школ ског по стиг ну ћа. Че твр то, у бу ду ћим ис тра жи ва њи ма тре ба ло би, осим успеха у шко ли, укљу чи ти и дру ге ин ди ка то ре по стиг ну ћа, јер је по зна то да школ ске оце не има ју про бле ма тич ну ва лид ност и по у зда ност, због не јед на ких стан дар да оце њи ва ња у раз ли чи тим шко ла ма и код раз ли читих на став ни ка. Закључак На ла зи овог ис тра жи ва ња ука зу ју на то да у на шим шко ла ма још увек пре о вла да ва кон цепт да је оце на су шти на школ ског уче ња, а не уче ничке ком пе тен ци је и пре но си вост зна ња на си ту а ци је у ре ал ном жи во ту (Ba u cal i Pa vlo vić-ba bić, 2010b). Из гле да да школ ски си стем не ну ди простор за ис тра жи ва ња, ал тер на ти ве, пи та ња и де ба те. По сто је го то ва знања ко ја са мо тре ба ре про ду ко ва ти. Ова ко по јед но ста вље ним на чи ном раз у ме ва ња на уч них до стиг ну ћа, ко ја су са др жај на ста ве у го то во свим школ ским пред ме ти ма, спу та вју се при род не де чи је од ли ке као што су љу бо пи тљи вост и ини ци ја ти ва. Сто га мо же мо оче ки ва ти да из ме ђу успеха у шко ли и су бјек тив ног бла го ста ња по сто ји сла ба по ве за ност, као што је по твр ђе но у на шем ис тра жи ва њу. Иако су на те о риј ском пла ну већ нај ма ње осам де сет го ди на на сцени те о ри је Пи ја жеа и Ви гот ског ко је фа во ри зу ју ин тер ак ци ју у про це су де те то вог ра во ја и уче ња, ове иде је и сви њи хо ви у ме ђу вре ме ну на стали де ри ва ти, још увек ви ше ег зи сти ра ју у ака дем ским ис тра жи ва њи ма не го у шко ла ма. Чи ни се да на став ни ци са ми не ма ју до вољ но уте ме љење у те о риј ском раз у ме ва њу под у ча ва ња и след стве но то ме не мо гу да за у зму по зи ци ју ре флек сив ног прак ти ча ра јер им не до ста је осно ва за ре флек си ју. У тој обла сти се на ла зи још је дан иза зов на шем обра зо ва њу и шан са за ви со ко школ ске ин сти ту ци је да кроз аде кват ну про фе си о налну при пре му бу ду ћих на став ни ка трај но до при не су до бро би ти дру штва у це ли ни. Ко ри шће на ли те ра ту ра Ba u cal, A. i D. Pa vlo vić-ba bić (2010a): Na u či me da mi slim, na u či me da učim. Be o grad: In stitut za psi ho lo gi ju Fi lo zof skog fa kul te ta u Be o gra du i Cen tar za pri me nje nu psi ho lo gi ju. Ba u cal, A. i D. Pa vlo vić-ba bić (2010b): Kva li tet i pra ved nost obra zo va nja u Sr bi ji: obra zov ne šan se si ro ma šnih. Be o grad: Mi ni star stvo pro sve te Re pu bli ke Sr bi je, Fi lo zof ski fa kul tet u Be o gra du i In sti tut za psi ho lo gi ju. Bo ja nin, S. (1990): Ško la kao bo lest. Be o grad: Bi bli o te ka XX vek. Brand, C.R. (1994): Open to ex pe ri en ce-clo sed to in tel li gen ce: why the Big Fi ve are re ally the Com pre hen si ve Six, Euro pean Jo ur nal of Per so na lity, Vol. 8, No. 4, Cha mor ro-pre mu zic, T. & A. Fur nham (2003): Per so na lity tra its and aca de mic exa mi na ti on per for man ce, Euro pean Jo ur nal of Psycho logy, Vol. 17,

12 Вељко Јовановић и Иван Јерковић 70 Cha mor ro-pre mu zic, T. & A. Fur nham (2008): Per so na lity, in tel li gen ce and ap pro ac hes to lear ning as pre dic tors of aca de mic per for man ce, Per so na lity and In di vi dual Dif fe ren ces, Vol. 44, Co sta, Jr. P.T., A. Ter rac ci a no & R.R. McCrae (2001): Gen der dif fe ren ces in per so na lity traits ac ross cul tu res: ro bust and sur pri sing fin dings, Jo ur nal of Per so na lity and So cial Psycho logy, Vol. 81, No. 2, De Raad, B. & H.C. Scho u wen burg (1996): Per so na lity in le ar ning and edu ca tion: a re vi ew, Euro pean Jo ur nal of Per so na lity, Vol. 10, Di e ner, E., E.M. Suh, R.E. Lu cas & H.E. Smith (1999): Su bjec ti ve well-be ing: three de ca des of pro gress, Psycho lo gi cal Bul le tin, Vol. 125, No. 2, Fre u dent ha ler, H.H., B. Spi nath & A.C. Ne u ba u er (2008): Pre dic ting school ac hi e ve ment in boys and girls, Euro pean Jo ur nal of Per so na lity, Vol. 22, No. 3, Gil man, R.S. & E.S. Hu eb ner (2006): Cha rac te ri stics of ado le scents who re port very high li fe sa tis fac tion, Jo ur nal of Youth and Ado le scen ce, Vol. 35, No. 3, Gottfred son, L.S. (2002): G: Highly ge ne ral and highly prac ti cal; in R.J. Ster nberg & E.L. Gri go ren ko (eds.): The ge ne ral fac tor of in tel li gen ce: how ge ne ral is it? ( ). Mahwah, NJ: Erl ba um. Ha vel ka, N. i sa rad ni ci (1990): Efek ti osnov nog ško lo va nja. Be o grad: In sti tut za psi ho lo gi ju. Hoy, W.K. & J.A. Feld man (1999): Or ga ni za ti o nal he alth pro fi les for high scho ols; in H.J. Fre i berg (ed.): School cli ma te: me a su ring, im pro ving and su sta i ning he althy le ar ning e n v i r o n m e n t s (82-104). Phi la delp hia, PA: Fal mer Press, Taylor & Fran cis Gro up. Hu eb ner, E.S. (1994): Pre li mi nary de ve lop ment and va li da tion of a mul ti di men si o nal li fe satis fac tion sca le for chil dren, Psycho lo gi cal As ses sment, Vol. 6, No. 2, Jaycox, L., B.D. Stein, S. Pad dock, J.N.V. Mi les, A. Chan dra, T.S. Me re dith et al. (2009): Impact of teen de pres sion on aca de mic, so cial and physi cal fun cti o ning, Pe di a trics, 124, Jer ko vić, I. i T. Tu bić (1998): Ne ke ka rak te ri sti ke psi ho lo ških in stru me na ta za is pi ti va nje osobi na uče ni ka; u Đ. Đu rić (Ur.): Oso bi ne uče ni ka i mo de li di fe ren ci ra ne na sta ve či ni o ci efi ka sno sti osnov nog obra zo va nja (31-40). Som bor: Uči telj ski fa kul tet. John, O.P., E.M. Do na hue & R.L. Ken tle (1991): The Big Fi ve in ven tory: ver si ons 4a and 54, Tec hni cal re port. Ber ke ley, CA: In sti tu te of per so na lity and so cial re se arch & Uni ver sity of Ca li for nia. John, O.P. & S. Sri va sta va (1999): The big five tra it ta xo nomy: hi story, me a su re ment and theo re ti cal per spec ti ves; in L.A. Per vin & O.P. John (eds.): Hand bo ok of per so na lity: the ory and re se arch, 2 nd ed. ( ). New York: Gu il ford Press. John, O.P., L.P. Na u mann & C.J. So to (2008): Pa ra digm shift to the in te gra ti ve Big Fi ve tra it ta xo nomy: hi story, me a su re ment, and con cep tual is su es; in O.P. John, R.W. Ro bins & L.A. Per vin (eds.): Hand bo ok of per so na lity: the ory and re se arch, 3 rd ed. ( ). New York: Gu il ford Press. Jo va no vić, V. i I. Jer ko vić (2011): Za do volj stvo ško lom kod uče ni ka sred njih ško la: po ve zanost sa škol skim uspe hom i in di ka to ri ma men tal nog zdra vlja, Ps i h o l o g i ja, Vol. 44, Br. 3, Jo va no vić, V. & D. Žu lje vić (2011): Psycho me tric eva lu a tion of the Ser bian ver sion of the Multi di men si o nal Stu dents Li fe Sa tis fac tion Sca le, So cial In di ca tors Re se arch (in press). Kas hdan, T. & M. Yuen (2007): Whet her highly cu ri o us stu dents thri ve aca de mi cally de pends on per cep ti ons abo ut the school le ar ning en vi ron ment: a study of Hong Kong ado lescents, Mo ti va tion and Emo tion, Vol. 31, Kas hdan, T.B., M.W. Gal lag her, P.J. Sil via, B.P. Win ter ste in, W.E. Breen, D.J. Ter har et al. (2009): The Cu ri o sity and Ex plo ra ti on In ven tory-ii: De ve lop ment, fac tor struc tu re, and psycho me trics, Jo ur nal of Re se arch in Per so na lity, Vol. 43,

13 71 Савесни ученици: успешнији у школи, али не и срећнији Kas hdan, T.B. & P. Sil via (2009): Cu ri o sity and in te rest: the be ne fits of thri ving on no velty and chal len ge; in S.J. Lo pez (ed.): Hand bo ok of po si ti ve psycho logy 2 nd ed. ( ). Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press. Kas ser, T. & R.M. Ryan (2001): Be ca re ful what you wish for: op ti mal fun cti o ning and the re la ti ve at ta in ment of in trin sic and ex trin sic go als; in P. Schmuck & K. Shel don (eds.): Li fe go als and well-be ing ( ). Got tin gen: Ho gre fe. Ko nu, A.I., T.P. Lin to nen & M.K. Rimpelä (2002): Fac tors as so ci a ted with scho ol chil dren s ge ne ral su bjec ti ve well-be ing, He alth Edu ca tion Re se arch, Vol. 17, No. 2, La i dra, K., H. Pul lmann & J.R. Al lik (2007): Per so na lity and in tel li gen ce as pre dic tors of aca de mic ac hi e ve ment: a cross-sec ti o nal study from ele men tary to se con dary school, Per so na lity and In di vi dual Dif fe ren ces, Vol. 42, No. 3, Lyubo mirsky, S., K.M. Shel don & D. Schka de (2005): Pur su ing hap pi ness: the ar chi tec tu re of su sta i na ble chan ge, Re vi ew of Ge ne ral Psycho logy, Vol. 9, No. 2, Mar tin, J., R. Mont go mery & D. Sap hian (2006): Per so na lity, ac hi e ve ment test sco res and high school per cen ti les as pre dic tors of aca de mic per for man ce ac ross fo ur years of cour se work, Jo ur nal of Re se arch in Per so na lity, Vol. 40, No. 4, Mas sey, E.K., W.A. Geb hardt & N. Gar nef ski (2008): Ado le scent goal con tent and pur su it: a re vi ew of the li te ra tu re from the past 16 years, De ve lop men tal Re vi ew, Vol. 28, No. 4, McCrae, R.R., P.T., Jr., Co sta, A. Ter rac ci a no, W.D. Par ker, C.J. Mills, F. De Fruyt & I. Mervi e dle (2002): Per so na lity tra it de ve lop ment from age 12 to age 18: lon gi tu di nal, crosssec ti o nal, and cross-cul tu ral analyses, Jo ur nal of Per so na lity and So cial Psycho logy, 83, Mo u ta fi, J., A. Fur nham & L. Pal tiel (2004): Why is con sci en ti o u sness ne ga ti vely cor re la ted with in tel li gen ce? Per so na lity and In di vi dual Dif fe ren ces, Vol. 37, No. 5, No ftle, E.E. & R.W. Ro bins (2007): Per so na lity pre dic tors of aca de mic out co mes: Big Fi ve cor re la tes of GPA and SAT sco res, Jo ur nal of Per so na lity and So cial Psycho logy, Vol. 93, No. 1, No vo vić, Z. i Lj. Mi hić (2008): Srp ski in ven tar afe ka ta ba zi ran na Po si ti ve and Ne ga ti ve Af fect Sche du le-x (SI AB-PA NAS), Neo bja vlje ni ma nu skript. No vi Sad: Uni ver zi tet u Novom Sa du. O Con nor, M.C. & S.V. Pa u no nen (2007): Big Fi ve per so na lity pre dic tors of post-se con dary aca de mic per for man ce, Per so na lity and In di vi dual Dif fe ren ces, Vol. 43, No. 2, Pe šić, J. (2007): Ulo ga zna nja u kri tič kom mi šlje nju, Zbor nik In sti tu ta za pe da go ška is tra ži vanja, God. 39, Br. 1 (32-47). Be o grad: In sti tut za pe da go ška is tra ži va nja. Po ro pat, A.E. (2009): A me ta-analysis of the fi ve-fac tor mo del of per so na lity and aca de mic per for man ce, Psycho lo gi cal Bul le tin, Vol. 135, No. 2, Po ro pat, A.E. (2011): The Eysen ckian per so na lity fac tors and the ir cor re la ti ons with aca de mic per for man ce, Bri tish Jo ur nal of Edu ca ti o nal Psycho logy, Vol. 81, No. 1, Sul do, S.M. & E.S. Hu eb ner (2006): Is ex tre mely high li fe sa tis fac tion du ring ado le scen ce advan ta ge o us? So cial In di ca tors Re se arch, Vol. 78, Wa ger man, S.A. & D.C. Fun der (2007): Ac qu a in tan ce re ports of per so na lity and aca de mic ac hi e ve ment: a ca se for con sci en ti o u sness, Jo ur nal of Re se arch in Per so na lity, Vol. 41, No. 1, Ze id ner, M. & G. Mat thews (2000): In tel li gen ce and per so na lity; in R. Ster nberg (ed.): Handbo ok of in tel li gen ce ( ). New York: Cam brid ge Uni ver sity Press. При мље но ; при хва ће но за штам пу

14 Вељко Јовановић и Иван Јерковић 72 Velj ko Jo va no vić and Ivan Jer ko vić CON SCI EN TI O US STU DENTS: MO RE SUC CESSFUL AT SCHOOL, NO NE THE HAP PI ER FOR IT Ab stract The re sults of nu me ro us stu di es in di ca te that be si des in tel lec tual abi li ti es, per so na lity fe a tu res fi gu re as the stron gest pre dic tors of aca de mic ac hi e ve ment. This re se arch is aimed at ex plo ring the re la ti on ship bet we en per so na lity fe a tu res and aca de mic ac hi e ve ment in se con dary school stu dents, as well as at te sting whet her aca de mic achi e ve ment is one of the mec ha nisms su i ta ble for ex pla i ning the re la ti on ship bet we en per so na lity fe a tu res and the su bjec ti ve well-be ing of stu dents. The re se arch in clu ded 408 stu dents, with the ave ra ge age of 16 years and 6 months. The re sults in di ca te that in both girls and boys a sig ni fi cant pre dic tor of aca de mic ac hi e ve ment is only the fe a tu re of con sci en ti o u sness. Ho we ver, in con sci en ti o us stu dents, hig her aca de mic ac hi e ve ment do es not yield hig her sa tis fac tion with school and li fe, nor mo re fre quent ex pe ri en cing of ple a sant emo ti ons. Aca de mic ac hi e ve ment is ne it her con nec ted with open ness to wards ex pe ri en ce nor with cu ri o sity. The pa per di scus ses prac ti cal im pli ca ti ons of the se fin dings and of fers sug ge sti ons for fu tu re re se arch. Key words: per so na lity fe a tu res, aca de mic ac hi e ve ment, su bjec ti ve well-be ing, school system.

15 73 Савесни ученици: успешнији у школи, али не и срећнији Ве ль ко Йова но вич и Иван Ер ко вич ДО БРО СО ВЕСТ НЫЕ УЧЕ НИ КИ: БО ЛЕЕ УСПЕ ШНЫЕ В ШКО ЛЕ, НО НЕ И СЧА СТЛИ ВЕЕ ИЗ-ЗА ЭТО ГО Ре з ю м е Ре зу ль та ты мно го чи слен ных ис сле до ва ний по ка зы ва ют, что, по ми мо ин тел лекту а ль ных спо соб но стей, лич ност ные ка че ства явля ют ся на и бо лее зна чи мы ми пре дик то ра ми успе ва е мо сти в шко ле. В пред ла га е мом ис сле до ва нии, по ми мо ана ли за свя зи лич ност ных ка честв и шко ль ной успе ва е мо сти уча щ их ся средних школ, про ве ря ло сь и то, явла ет ся ли успе ва е мо сть в шко ле од ним из меха ни змов, ко то рым мо жно объ я сни ть свя зь ме жду лич ност ны ми ка че ствя ми и су бъ ек тив ным по ло жи те ль ным са мо чув стви ем уча щ их ся. В ис сле до ва нии уче ство ва ли 408 уча щ их ся, в сред нем во зра сте 16,5 лет. Ре зу ль та ты по ка за ли, что и у де ву шек и у юно шей зна чи мым пре дик то ром шко ль ной успе ва е мо сти явля ет ся то ль ко ка че ство до бро со вест но сти, и вме сте с тем, что у до бро со вестных уча щ их ся вы со кая успе ва е мо сть в шко ле не при во дит к по вы ше нию удо воль ствия шко лой и жи знью, а так же не вы зы ва ет бо лее ча стое пе ре жи ва ние прият ных эмо ций. Успе ва е мо сть в шко ле не свя за на ни с от кры то стью к опы ту, ни с ка че ством лю бо зна те ль но сти. В ра бо те рас сма три ва ют ся прак ти че ские им пли ка ции по лу чен ных ре зу ль та тов и пред ла га ют ся на пра вле ния бу ду щ их ис с ле до в а н и й. Клю че вые сло ва: лич ност ные сво й ства, успе ва е мо сть в шко ле, су бъ ек тив ное по ло жи те ль ное са мо чув сти вие, обра зо ва те ль ная си сте ма.