ЕКСКЛУЗИВНО! и с п о с в е с т Ми тров ча ни на Ср ђа на Динчи ћа,

Størrelse: px
Starte visningen fra side:

Download "ЕКСКЛУЗИВНО! и с п о с в е с т Ми тров ча ни на Ср ђа на Динчи ћа,"

Transkript

1 Година XLIX Сремска Митровица Среда 2. децембар Број 2545 Цена 40 динара у овом броју: Сертификација градова Сарадња сремских општина и Вуковарско сријемске жупаније странa 2. странa 3. Јубилеј Скица за портрет: Др Богдан Михајловић, пољопривредни стручњак из Сремске Митровице Ерем добио водовод странa 4. странa 13. Насиље над женама свакодневна појава странa / Sremska Mitrovica, Kuzminska 9 BESPLATNA KUĆNA DOSTAVA Срем ско ми тро вач ки Ка ра те клуб Сир ми јум обе ле жио је 35 го дина успе шног ра да. Овај клуб, че шће не го дру ги ре ме ти про сек сва ко дневи це, ко ја у на шим вре ме ни ма рет ко при ре ђу је сла вља. Са мо на свет ским пр вен стви ма, чла но ви Ка ра те клу ба Сир ми јум у ре пре зен та ци ја ма Ју госла ви је, СЦГ и Ср би је, осво ји ли су 18 злат них, 15 сре бр них и осам брон заних ме да ља. Пред сед ник Ка ра те уни је Ср би је Ду шан Да чић је глав ном ин струк тору Сир ми ју ма Ста ни сла ву Ра ко вићу уру чио нај ве ће при зна ње Свет ске ка ра те уни је - Цр ни по јас ше сти дан. За слу жним ор га ни за ци ја ма, по је динци ма и так ми ча ри ма, по во дом ју би леја, уру че не су на гра де, а ме ђу на грађе ни ма су и Срем ске но ви не. Одр жан је и тра ди ци о нал ни Куп Сир ми јум где је уче ство ва ло 205 такми ча ра из 13 клу бо ва. М.М. Премијера Ромског театра у Новим Карловцима странa 18. ЕКСКЛУЗИВНО! и с п о с в е с т Ми тров ча ни на Ср ђа на Динчи ћа, ово го дишњег уче сни ка Sur vi vo ra на Ф и л и п и н и м а. Дин чић спе цијал но за чи та о це Срем ских но ви на пише о не ве ро ватним усло ви ма жи во та на кра ју све та, укуп ној ат мосфе ри, пре жи вља ва њу и другим до га ђа ји ма ко ји су прати ли дво ме сеч ни бо ра вак ода бра не гру пе љу ди за рија ли ти шоу ТВ Фок са на овом остр ву.

2 2 Среда, 2. децембар ЖИВОТ НАШ Пише: Милиjaна Барјактаревић НА ЦИ О НАЛ НА АЛИ ЈАН СА ЗА ЛО КАЛ НИ ЕКО НОМ СКИ РАЗ ВОЈ У Про гра му сер ти фи ка ци је 18 оп шти на По ред Ин ђи је ко ја је сер ти фи ко ва на, у про цес до би ја ња ста ту са по вољ ног по слов ног окру же ња ула зе још срем ске оп шти не Ру ма, Ста ра Па зо ва и Срем ска Ми тро ви ца Изненађење! ије да смо народ који не воли дружења, али Нједноставно ретко ко даје знаке одушевљења ненајављеним посетама. Или најављеним десет минута пре. Ако већ нисте успели да се извучете неким хитним изласком из куће, морате се брзо определити у коју просторију ћете их пустити а у коју ћете нагурати све што вам се нашло на путу. А сходно величини породице и узраста њених чланова може да се нађе свашта, од изгњечене чоколаде на поду («Баш ме брига, нико нам не долази, после ћу») расутих новина, добар део расположиве гардеробе по столицама због неодлучности власника шта да обуче а шта је прљаво, до елементарне непогоде у кухињи или купатилу (увек јe сутра дан за сређивање купатила) Ако немате машину за прање посуђа, а нисте довели кухињу у стерилно стање, судове можете потрпати и у рерну. Ту ваљда неће нико завиривати. Уствари зависи. Како има оних, сваком дражих, које је баш брига колико породица паука живи на вашој адреси и да ли у вашој судопери може да се огледа, ипак има и оних који прво кад уђу гледају у ћошкове горње али и доње, прашину по телевизору, а склони су и да уђу сами у кухињу, као да им ви не можете донети воде. Али то углавном нису особе презаузете послом и децом, него оне са мањком обавеза а вишком времена за анализу. Па кад сте непозваног већ пропустили кроз интерфон и шпијунку у ваш животни простор, који не личи на апотеку, јер немате стално запосленог апотекара ( све и да имате кућну помоћницу, мора и она некад ићи кући), усисивач вам не стоји упадљиво на сред улаза, као баш сам у великом спремању, трпите. Евентуално ону чарапу дохватите пре него је посетилац угледа или се баш сагните пред гостом, (нек види како је глупо доћи ненајављен) однесите је у корпу за веш, коју сте претходно набили последицама нечијег пресвлачења. Уз уредну кућу, пожељно би било да и укућани буду очешљани и обучени, а не полуобучени или преобучени ( изглед жене у кући често личи на изглед социјално угрожених категорија а после се се питају зашто не уживају веће поштовање од мужева, деце, поштара и ђубретара.) Пошто постоји велика вероватноћа да ће гост имати потребу за одласком у ваше купатило у којем санитарије не бљеште до слепила, можете рећи како немате воде или вам је прегорела сијалица, па нећете ваљда пред људима узимати рукавице. По Марфијевом закону, кад усијате подове, доћи ће гост који не воли да се изува, без обзира што сигнализирате држећи папуче у руци. А кад једном уведете правило код нас се не изува- сви траже папуче. Прозори су вам опрани само уочи пљуска тако да ни ту нећете импресионирати посетиоце. Будући да ни из једног предмета у школи нисте учили како да направите нешто од ничег за неколико минута, настаје паника, евентуално палачинке. Значи уз извињење за неред, може да се деси и да се извините и за изостанак оног што иде пре, или уз кафу. Кафе бар увек имате. Зар не? Сока никад. Јер колико год да га купите у вашој породици се појави колективни синдром пустиње. Или њему сличан, послератни синдром, кад су у питању слаткиши. Ма како се трудили да све посакривате за ванредне ситуације. Значи било би идеално кад би на време знали за посету, да стигнете да уклоните креативни неред. Па ко не би са задовољством све средио до перфекције (или бар до пристојности) ако зна да му долазе гости. Подразумева се - сви подједнако учествују. Инспирација за специјалитет зависи од степена критичности очекиваних посетилаца, Па још ако добијете високе оцене за труд, вашем поносу нема краја. Баш као ни, касније, потреби за опуштањем. Све ча но уру чи ва ње спо ра зу ма ло кал ним са мо у пра ва ма које ула зе у Про грам сер ти фи ка ције оп шти на са по вољ ним по словним окру же њем оба вље но је 25. но вем бра у Ин ђи ји, јед ној од три оп шти не у Ср би ји ко ја је ме ђу први ма до би ла сер ти фи кат ко ји доде љу је На ци о нал на али јан са за ло кал ни еко ном ски раз вој. Спо разу ме пред став ни ци ма 18 оп шти на уру чио је пред сед ник Управ ног од бо ра НА ЛЕД-а Вла ди мир Чупић ко ји је том при ли ком на гласио да су се при ја ви ле 53 ло кал не са мо у пра ве да уђу у про грам серти фи ка ци је а да су по ред ви со ко ран ги ра них ушле и ма ње раз ви јене ло кал не са мо у пра ве са ци љем рав но мер ног ре ги о нал ног раз во ја. То су: Ша бац, Ме дви ђе, Бу ја но вац, Ниш, Пи рот, Сме де ре во, Зре њанин, Пан че во, Кру ше вац, Ла по во, Ко це ље во, Ста ра Па зо ва, За је чар, Ги љо ти на про пи са Ми ни стар Мла ђан Дин кић се освр нуо на ак тив но сти ко је во ди Вла да РС а ко је се од носе на ''ги љо ти њу'' не по требних про пи са и про це ду ра, наја вио је да овај по сао по чи ње у де цем бру и тре ба да се завр ши до сре ди не на ред не годи не. Па ра лел но ће се ићи и са сма ње њем ад ми ни стра ције и би ро кра ти је од нај ви ших др жав них ор га на до оп шти на ис ти чу ћи при мер Ин ђи је ко ја је пр ва ура ди ла ра ци о на лиза ци ју ад ми ни стра ци је, уве ла ин фор ма ци о не тех но ло ги је и оти шла нај да ље у ре а ли за ци ји про гра ма елек трон ске упра ве. Уру че ни спо ра зу ми пред став ни ци ма ло кал них са мо у пра ва Го ран Је шић пре зен то вао ефек те при ме не ин фор ма ци о них тех но ло ги ја Ру ма, Срем ска Ми тро ви ца, Ча чак и Ва ље во. О зна ча ју по ди за ња ка па ците та ло кал них са мо у пра ва, рефор ми ад ми ни стра ци је, ства рању парт нер ских од но са из ме ђу при вре де и ло кал них са мо у права го во ри ли су Го ран Је шић, пред сед ник оп шти не Ин ђи ја који је имао и пре зен та ци ју приме не ин фор ма ци о них тех но ло гија у слу жби при ку пља ња јав них при хо да, кон крет но, по ре за на имо ви ну, за тим, ми ни стар еконо ми је и ре ги о нал ног раз во ја Мла ђан Дин кић и Џе ни фер Браш, за ме ни ца ам ба са до ра САД, с об зи ром да је Аме рич ка вла да фи нан сиј ски по др жа ла ре а ли за ци ју овог про гра ма. - Сле де ћа го ди на ће би ти годи на се ље ња ин ве сти ци ја из ЕУ у Ср би ју, они ко ји су због светске фи нан сиј ске кри зе од ло жили ин ве сти ци је по но во ку ца ју на вра та Ср би је где же ле да пре селе део ка па ци те та. Би тан фактор у од лу чи ва њу да ли ће инве сти то ри до ћи у Ср би ју и у ко ју оп шти ну је сте по слов но окру жење, од нос ло кал не са мо у пра ве пре ма при вре ди. Ве о ма је ва жна до бра ко му ни ка ци ја, ква ли тетне ин фор ма ци је и бр зи на.ако се све то спо ју вра та су отво ре на за ин ве сти то ре, ис та ко је ми нистар еко но ми је и ре ги о нал ног раз во ја Мла ђан Дин кић. О ва жно сти по вољ ног по словног окру же ња за гра до ве и општи не из прак тич ног угла го вори ли су Бо То скић, екс перт за мар ке тинг и ди рек тор ком па ни је ''Бол Пек џинг'' Да вид Ба ња ји. З.Г.Сте фа но вић Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Јо ван ка Зур ко вић, ДИРЕКТОР МАРКЕТИНГА Златко Зрилић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Ка ти ца Ку зма но вић, Зо ри ца Га ра ша нин-сте фа но вић, Ду шан По зна но вић, Са ња Ми хај ло вић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), Гордана Мајсторовић ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: (цен тра ла и телефакс), (маркетинг) redakcija@sremskenovine.co.rs,те ку ћи ра чун: Металс банка Штам па "Борба а.д.", Београд. ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.100,00 ди на ра, за го ди ну да на 2.200,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко. CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci ji Bi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad ( ) SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Jo van ka Zur ko vi}. - God. 1, br. 1 (1961) -. - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, Ilu str. ; 45 cm Ne deq no. ISSN CO BISS.SR-ID

3 Среда, 2. децембар ПОТПИСАН ПРОТОКОЛ О САРАДЊИ ИЗМЕЂУ СРЕМСКИХ ОПШТИНА И ВУКОВАРСКО СРИЈЕМСКЕ ЖУПАНИЈЕ Заједничким циљевима и обостраним поверењем ка европској будућности У БЕШЧАНСКОЈ ОСНОВНОЈ ШКОЛИ Због грипа ванредни распуст Школа у Бешки: Четвртина ђака имала здравствене тегобе Про то кол о са рад њи из ме ђу се дам срем ских оп шти на и Ву ко вар ско Сри јем ске жу па није пот пи сан је про те кле не деље у Ши ду. Тим чи ном озна чен је и ад ми ни стра тив ни по че так са рад ње из ме ђу ова два ре гио на, ко ја је по сто ја ла и у претход ном пе ри о ду, а огле да ла се у апли ци ра њу за јед нич ких про је ка та за сред ства из ИПA фон до ва. Про то кол је као звани чан до ку мент до био са гласност Ре пу бли ке Ср би је, као и из у зет ну по др шку од Из вр шног ве ћа АП Вој во ди не. - Ово је са мо чин ко јим ћемо озва ни чи ти са рад њу на очува њу до бро су сед ских од но са и ја ча њу ка па ци те та обе ре ги је ко ја је већ за жи ве ла. Оп штина Шид је са оп ћи ном Ни јемци уче ство ва ла са за јед нич ком апли ка ци јом код ИПА фон до ва у ве зи са раз во јем сли ва ре ке Бо сут. У ме ђу вре ме ну су се роди ле и не ке но ве иде је за сарад њу на ко ји ма ће мо за јед но ра ди ти у бу дућ но сти ре кла је На та ша Цвјет ко вић, председ ни ца оп шти не Шид. Заједнички пројекти и интереси - Оп шти на Ру ма је опреде ље на, да и по ред ове ад ми ни стар тив не гра ни це ко ја по сто ји, да са оним са ко ји ма де ли мо исти жи вотни про стор, а то је про стор Сре ма, за јед но ра ди мо на уна пре ђе њу тог жи вотног про сто ра, уна пре ђе њу усло ва жи во та и са јед не и са дру ге стра не, јер то чини мо за бо љи так свих нас. А си гу ран сам да нам не ће би ти те шко про на ћи за једнич ке про јек те ко ји су од ин те ре са и зна ча ја за на ше оп шти не ре као је Го ран Ву ко вић, пред сед ник општи не Ру ма. Са рад њу са овом хр ват ском жу па ни јом већ има Ју жно бач ки округ, а са да је то про ши ре но и на срем ске оп шти не. Ми одраг Јо во вић, за ме ник по крајин ског се кре та ра за ло кал ну са мо у пра ву и ме ђу оп штин ску са рад њу ис та као је же љу покра јин ске вла сти да ова квих ини ци ја ти ва бу де што ви ше. Он та ко ђе сма тра да је ово до каз да се сви про бле ми не тре бају и не мо гу ре ша ва ти са мо на јед ном ме сту, не го на про тив, да не ки ни жи ни вои вла сти могу мно го да учи не на оним пољи ма ко ја се ти чу ка ко њих самих, та ко и ши ре. Са овим ми шље њем сла же се и на чел ник Срем ског управног окру га Са ва Али шић, ко ји у бу дућ но сти оче ку је још бо љу са рад њу из ме ђу ових ре ги о на. - Ова са рад ња има по се бан сми сао - да ће две др жа ве имати до бру ло ги сти ку на ни жем ни воу и мо гућ ност да са ра ђу ју мно го бо ље и мно го ви ше не го пре. Ми смо ти ко ји има мо пи о нир ски за да так да од шкри не мо вра та свим про јек ти ма ко ји се на ла зе ме ђу на ма на гла сио је на чел ник Али шић. - Сма тра мо да се од но си у при вред ној, кул тур ној, спортској и би ло ко јој дру гој сарад њи из ме ђу на ших др жа ва тре ба ју ин тен зи ви ра ти. Кру на на ше са рад ње је пот пи си вање овог спо ра зу ма. Ми слим да овим пу тем са мо мо же мо допри не ти да се и је дан и дру ги про стор, Срем са јед не и друге стра не, лак ше, бр же и бо ље раз ви ју. На дам се да ће мо ми по ка за ти до бар при мер ка ко од но си из ме ђу две су сед не земље тре ба да се раз ви ја ју и чему да те же на гла сио је Бо жо Га лић, ву ко вар ско сри јем ски жу пан. Док до жу пан ове жу па ни је, Јо ван Ај ду ко вић, сма тра да про шлост не тре ба да бу де нешто на шта се тре ба осла ња ти, јер она са мо мо же би ти коч ница у раз ви ја њу ова два на ро да и њи хо вој те жњи ка европ ским Са потписивања споразума о сарадњи Равноправност У Ву ко вар ско Сри јем ској жу па ни ји жи ви 21 од сто при пад ни ка на ци о нал них ма њи на, од но сно сва ки пе ти ста нов ник је при падник на ци о нал не ма њи не. Од то га при пад ни ци српске на ци о нал не ма њи не чи ни 15,5 од сто. Чел ни ци ове жу па ни је ис ти чу да им је же ља да срп ска, али све оста ле на ци о нал не ма њи не бу ду рав но прав но укљу чене са ве ћин ским ста нов ништвом и да се на тај на чин гра ди бо ља бу дућ ност жупа ни је. Та ко ђе, ва жна им је и до бра са рад ња са Хрва ти ма у Вој во ди ни, као и са је ди ни ца ма ло кал не само у пра ве. ин те гра ци ја ма. - Мо ра мо ипак има ти у ви ду да је ово про стор ко ји је био, и до не кле још је сте, оп те ре ћен не ком не слав ном про шло шћу. Ме ђу тим, ово је пра ви пут како се на нај бо љи мо гу ћи на чин ре ши ти пред ра су да и ка ко поста ви ти за јед нич ки циљ ис пред се бе. Же ли мо да у бу дућ но сти не ста не све оно што нас је раздва ја ло и да нас во ди ра зум и ин те рес, а да се не ке ру жне емо ци је оста ве по стра ни. Да на пра ви мо срем ско-срем ски су срет по ве ре ња. А ми смо ти ко ји ће мо би ти за ма јац пу та на пред. Не тре ба нам ре трови зор, до ста нам је би ло гледа ња у на зад, мо ра мо гле да ти на пред вр ло ср ча но је из нео до жу пан. Пред став ни ци срем ских општи на, пот пи сни ца про то ко ла, из у зет но су за до вољ ни по крета њем ова кве пре ко гра нич не са рад ње за ко ју сма тра ју да је од из у зет ног зна чај за бо љи так ста нов ни штва обе ре ги је и оба на ро да. В.Про да но вић Због сум њи на ма сов но побо ље ва ње ђа ка од симп тома слич них но вом гри пу у ОШ Бра ћа Гру ло вић у Бе шки, Оп штин ско ве ће у Ин ђи ји одлу чи ло је по хит ном по ступ ку да до пр вог де цем бра уве де ван ред ни рас пуст за уче ни ке ове шко ле. Сед ни ци оп штин ске вла де прет хо ди ла је сед ни ца Оп штин ског шта ба за су зби јање и ис ко ре ња ва ње за ра зних бо ле сти по во дом ин фор ма ци ја да је у Основ ној шко ли Браћа Гру ло вић у Бе шки од укупно 484 ђа ка по чет ком про шле не де ље из о ста ло 126, а ве ћи на Оп шти на Шид се укљу чи ла у ве ли ку ак ци ју Ми ни старства жи вот не сре ди не и простор ног пла ни ра ња Очи сти мо Ср би ју. Циљ ове ак ци је је поди за ње ни воа све сти гра ђа на о по тре би очу ва ња жи вот ног про сто ра, укла ња ња свих врста ди вљих де по ни ја, по ди зање ка па ци те та еко ин ду стри је, као и тран сфор ма ци ја јав них пред у зе ћа. Оп шти ни Шид је од стра не ре сор ног ми ни стар ства одо бре но 1,5 ми ли о на ди на ра за укла ња ње осам ди вљих депо ни ја, од ко јих су две у близи ни гра да, а пре о ста лих шест их је пре ма пр вим ин фор ма ција ма од сут на због здрав стве них те го ба слич них гри пу. Штаб је пред ло жио Оп штинском ве ћу да до не се од лу ку о пре ки ду обра зов но вас пит ног ра да у Основ ној шко ли у Бе шки до кра ја ин ку ба ци о ног пе ри о да, ко ји тра је се дам да на, одно сно до пр вог де цем бра, ка ко би се сма њио ри зик од ши ре ња бо ле сти и омо гу ћи ло бо ле снима да у кућ ним усло ви ма спрове ду ле че ње и на кон то га здрави до ђу у ко лек тив. У ОКВИРУ АКЦИЈЕ ОЧИСТИМО СРБИЈУ Санирање дивљих депонија у Шиду З.Г.С. Недавно су почели радови на уклањању дивље депоније на вашаришту, а ускоро ће бити уклоњене и преостале депоније у граду и селима у се ли ма. Ло кал на са мо у пра ва ће у на ред ном пе ри о ду ефика сним ак ци ја ма у знат ној мери по пра ви ти еко ло шку сли ку овог ре ги о на, ко ји се по својим ре сур си ма на ла зи ви со ко на ле стви ци при род них до ба ра Ре пу бли ке Ср би је. У скло пу ове ак ци је не дав но су по че ли ра до ви на укла ња њу ди вље де по ни је на ва ша ри шту, а у на ред них не ко ли ко да на би ће очи шће не и дру ге де пони је на раз ли чи тим град ским ло ка ци ја ма, као и у се ли ма. С. М. Санирање једне од депонија

4 4 Среда, 2. децембар СКИЦА ЗА ПОРТРЕТ: ДР БОГДАН МИХАЈЛОВИЋ, ПОЉОПРИВРЕДНИ СТРУЧЊАК ИЗ СРЕМСКЕ МИТРОВИЦЕ Све се мења, па и - земља Доктор пољопривредних наука, стручњак за хемију земљишта и исхрану биљака др Богдан Михајловић је, током дугогодишњег радног века обишао Срем уздуж и попреко, упознао сваку сремску парцелу. Зато увек подсећа да без примене науке у пракси нема савремене и добре пољопривредне производње Основ ни циљ по љо при вред ног произ во ђа ча је да на сво јим њи ва ма по стиг не до бар при нос, ква ли те тан род, уз оп ти ман ла ула га ња, а бит ни чи ни о ци за то су, уз мно го оста лог, зе мљи шни усло ви и пра вил на ис хра на биљ ке. Да би се у све му то ме на шла пра ва ме ра зна чај ну уло гу има и ис пи ти ва ње квали те та зе мљи шта. То је по сао ко јим се већ две де це ни је пре да но ба ви др Бог дан Ми хај ло вић, за по слен у Пољо при вред но струч ној слу жби Срем ска Ми тро ви ца, од но сно до ско ра шњем Инсти ту ту " Др Пе тар Дре згић". Др Бог дан Ми хај ло вић је шеф хе мијске ла бо ра то ри је при овој ре ги о нал ној по љо при вред ној са ве то дав ној слу жби, а ка ко сам ре че, ба ве ћи се ду ги низ го ди на сво јом стру ком про шао је цео Срем уз дуж и по пре ко, упо знао је сваку срем ску пар це лу. На свом те ре ну Ис пи ти ва ње ква ли те та зе мљи шта је ег закт на на у ка, без ко је не ма са вре мене и пра ве по љо при вред не про звод ње без об зи ра да ли се по сма тра аспект при но са, ква ли тет при но са, еко но мија по сло ва ња, по ве ћа ње плод но сти земљи шта или очу ва ње чо ве ко ве око лине. Ово стал но ис ти че др Ми хај ло вић без об зи ра где, ка да и ко ме го во ри. Јер, за ис пи та но зе мљи ште струч ња ци могу да да ју аде кват не пре по ру ке, а на осно ву њих про из во ђач по сти же же љени циљ. У не ка, са да већ дав на, вре ме на оваква ис пи ти ва ња су у Сре му би ла из у зет но до бро ор га ни зо ва на и кон ти ну и ра на. На ту оба ве зу упу ћи вао је, истина, про пис ко ји је на ла гао та да шњим по љо при вред ним пред у зе ћи ма да сва ке го ди не ана ли зи ра ју тре ћи ну њи ва које об ра ђу ју. Бу ду ћи да Срем има ви ше од хек та ра плод не зе мље, да су ура ђе не хи ља де или де се ти не хиља да ана ли за, на осно ву њих, се ћа се наш са го вор ник, у мно ги ма од та дашњих фа бри ка ђу бри ва од ре ђи ва на је фор му ла ци ја ми не рал них ђу бри ва ко ја су про из во ди ли. Ула га ња за за ра ду Хоби У младости је Богдан Михајловић био активни спортиста. Играо је фудбал у овдашњем ФК "Срем", а као ђак био је успешан гимнастичар, првак Срема. Раније је ишао на рекреацију, али је и то прошлост. Године чине своје, каже, ваљда се умори на терену, на послу. Слободно време проводи у читању стручне литературе и књига. Набавља часописе о најновијим достигнућима у својој области на енглеском језику, а од писаца највише воли Светислава Басару, Добрицу Ћосића, Достојевског, Хемингвеја... Ра до се се ћа ју ћи тих вре ме на, обимног по сла ко јег су има ли, наш са го ворник до да је да су у по чет ку ана ли зи ра ли пар це ле, углав ном за по љо при вред не фир ме, а спо ра дич но за тзв. ин ди виду ал не про из во ђа че. Са да је си ту а ци ја са свим обр ну та, по след њих 10 до 15 го ди на ана ли зе ква ли те та зе мље ра де за при ват ни ке - по сед ни ке. Исти на, про ме ни ла се и вла снич ка струк ту ра пољо при вред них пред у зе ћа, ко ја су у већин ском при ват ном вла сни штву, а њи ма је че сто мно го да пла те ди на ра по ана ли зи не схва та ју ћи да се овим из датком оства ре уште де у ула га њи ма. За то је др Ми хај ло ви ћу ве ли ка са тис фак ција кад са да чу је ка ко се не ко хва ли да је за хва љу ју ћи по ме ну тим ана ли за ма и до би је ним струч ним пре по ру ка ма уштедео по хек та ру зна чај на сред ства. Сре мац од гла ве до пе те Ина че, др Бог дан Ми хај ло вић је је дан од оних Ми тров ча на ко ји у свом гра ду стал но жи ве и ра де. У Ми тро ви ци ни је жи вео је ди но док је сту ди рао и слу жио вој ни рок. За се бе ка же да је Сре мац од гла ве до пе те. Ро ђен је го дине, у свом гра ду је за вр шио основ ну и сред њу шко лу, би ла је то Тех но ло шко тех нич ка шко ла, а по том се упи сао на По љо при вред ни фа кул тет у Бе о гра ду. Фа кул тет је сам ода брао. Ра но је оста ло без оце, а мај ка је има ла у ње га по ве ре ња и ни је се то ли ко ме ша ла шта ће син сту ди ра ти. Од у век му је, при ча нам, ле жа ла хеми ја, а по љо при вред ни фа кул тет је одабрао и упи сао се на ра тар ски смер, знају ћи већ та да да ће му опре де ље ње би ти агро хе ми ја и фи зи о ло ги ја биљ ке. По љопри вред ни фа кул тет је за вр шио са 23 годи не, бу ду ћи да је био за и ста до бар студент упи сао је пост ди плом ске сту ди је на истом фа кул те ту и ма ги стри рао на те му " Ути цај ис хра не на при нос и ква ли тет шећер не ре пе" са 27 го ди на. Нај мла ђи док тор на у ка Пет го ди на ка сни је Бог дан Ми хајло вић је на истом фа кул те ту од бра нио је док тор ску ди сер та ци ју са те мом " Ути цај ис хра не на при нос и ква ли тет ку ку ру за". Ка да је до шао на све чаност у рек то рат за ње га су та да рекли да је био нај мла ђи док тор на у ка на бе о град ском По љо при вред ном факул те ту. Пр во за по сле ње Ми хај ло ви ћу је био "Ми тро срем", ту је ра дио 18 годи на, а по том се за по слио у По љопри вред ном ин сти ту ту " др Пе тар Дре згић", ко ји је са да По љо при вредна струч на слу жба Срем ска Ми тро вица а, ту ће, сма тра, за вр ши ти рад ну ка ри је ру. Имао је Бог дан Ми хај ло вић шан су да се шко лу је, а мо жда и оста не да жи ви у Аме ри ци. Пре ко ро ђа ка који је био про фе сор на Уни вер зи те ту Пур дуе у гра ду Ла фа јет, оти шао је у Ин ди ја ну и ту про вео три и по ме сеца. Тре ба ло је да на ста ви ту сту дије, али је са мо ма ло ви ше на у чио енгле ски је зик. Та мо је још та да ви део ЏПРС -по зи ци о ни ра ње, ис пи ти ва ње зе мљи шта пре ко са те ли та... Но стал ги ја је пре вла да ла, вра тио се у Ми тро ви цу. Ов де се та да бо ље жи ве ло, на пре до ва ло, чак су му и Аме ри кан ци го во ри ли да је Ју го слави ја нај си гур ни ја зе мља на свет. Не ка је се због по врат ка, а кад се са да пре са би ра сма тра да је на у ци мо гао још ви ше да ти, не на пор ни јим ра дом већ про ме ном сти ла ра да. По ро ди ца осло нац Докторати Др Богдан Михајловић - Наука генерално посматрано у садашње време није цењена. То не значи да младе треба саветовати да се не школују. Системом школства није адекватно сагледана потреба за одређеним кадровима. Просто речено влада стихија. Читам сада у новинама, а све не верујем, о хиперпродукцији доктората. Лично, не верујем у докторате без постдипломских студија. У моје време морао си прво завршити факултет са високом оценом, знати бар пасивно два страна језика, јер је 80 одсто литетартуре било на страним језицима. Морао си положити одређен број испита током постидпломских да би писао магистрарски рад, а тек после тога си писао и браниш докторску тезу. Сада је све то другачије - сматра др Богдан Михајловић. При ват ним жи во том је пот пу но за до во љан. Жи ви са су пру гом ко ја је пен зи о нер ка, има ју си на, сна ју и дво је уну ча ди. Нај ве ће за до во ство су му унук и уну ка. Као што на ње га ни су дру ги ути ца ли код из бо ра за нима ња, та ко ни Бог дан Ми хај ло вић није мно го ути цао на из бор фа кул те та свог си на, ко ји је ин же њер ин форма ти ке. Цео век др Ми хај ло вић се ба ви земљом, али не ма соп стве не сем ма ле ба шти це у цве ћу код ку ће, ко ју одржа ва ње го ва су пру га. Иако га че сто пи та за са ве те баш она их је нај ма ње до би ла. До пен зи је др Бог да на Ми хај ло вића де ле још две го ди не ра да. Он о њој не раз ми шља већ ка же да се осећа као да ће ра ди ти још нај ма ње 20 го ди на. Све тла на Ђа ко вић

5 Среда, 2. децембар PETA STRANA SVETA 5 ИС ПО ВЕСТ МИ ТРОВ ЧА НИ НА, УЧЕ СНИ КА SUR VI VOR-SR BI JA, НА ФИ ЛИ ПИН СКОМ ПО ЛУ О СТР ВУ КА РА МО АН (5) Га дан гу ва тра, на ма ме ду зе Пи ше: Ср ђан Дин чић У за пад ном де лу Па ци фи ка, окру же но не пре глед ним оке а ном и мрач ном пра шу мом, кри је се ми стери о зно и опа сно фи ли пин ско по луо стр во Ка ра мо ан. Њи ме вла да ју ватра жи вих вул ка на, ве тро ви и племе на ко ја љу бо мор но чу ва ју свој мир. На том ме сту, изо ло ва на и препу ште на са ми се би, 22 так ми ча ра, хра бра, упор на и спо соб на, отвори ла су но ву се зо ну еми си је ко ја је по ме ри ла гра ни це срп ског ри ја ли ти шоу про гра ма. Ка да сам раз ми шљао ка ко би мо гла из гле да ти пла жа на Фи ли пи ни ма, за ми шљао сам је са пе ском бе лим и ситним по пут бра шна, тек по ма ло про шара ну шкољ ка ма са ша ра ма као из ка леи до ско па. Са јед не стра не пла же би ле би пал ме, а са дру ге тир ки зно мо ре препу но ри бе и ра зно вр сног мор ског света. Е да, баш та ко сам је за ми шљао... А он да сам за те као се бе ка ко се дим на фи ли пин ској пла жи, на пе ску за ко ји би и осред ње про бир љи ва мач ка два пута раз ми сли ла да ли је до вољ но до бар за оба вља ње ну жде, а у ком би ре ал није би ло оче ки ва ти зар ђа лу шкољ ку од по лов ног ''Фи ће'' не го ша ре ну мор ску шкољ ку. Пе сак, ако се то мо же та ко на зва ти, био је пун ру пи ца ко је су прави ле кра бе ко је су би ле та ман то ли ке да не мо гу да се је ду, али да мо гу би ти не под но шљи во до сад не. Са јед не стране пла же уме сто оних пал ми из ма ште мо гао сам ви де ти де сет љу ди ка ко у мокрим га ћа ма на глас псу ју Фи ли пи не, а са дру ге стра не би ло је мо ре, са та квом бо јом во де да је ма ло не до ста ја ло да се упи там да ли се Ду нав или Са ва ули вају у ње га. Мо ре је има ло и сво је сва коднев не на ви ке. По сле под не, обич но би на сту па ла пли ма, та да би во да го то во ула зи ла у наш камп. Пре под не је до лази ло до осе ке, и он да се мо ре по вла чило око сто ти нак ме та ра. Та да је пла жа из гле да ла као де те ко је је на гло из расло па су му пан та ло не по ста ле крат ке. -По гле дај ко ли ко се мо ре уда љи ло - ре кла ми је Ди на, так ми чар ка из Леди на ца, док смо по сма тра ли део пла же ко ји је до ско ра био под во дом. -Још синоћ је би ло скроз ту, до кам па... -Ни смо ви де ли са пун већ не ко ли ко да на. Уоп ште ме не чу ди што мо ре бе жи од нас- од го во рио сам. Ве ро ват но је та дра стич на раз ли ка из ме ђу пли ме и осе ке ути ца ла да тај део мо ра бу де бо гат жи во тињ ским светом ко ли ко и кан та са во дом за бри сање та бле у основ ним шко ла ма. Из гле да да од свог мор ског жи вља је ди но ме дузе ни су ма ри ле за те ства ри. Оне су се при та ји ле и че ка ле пра ви мо ме нат да нам скре ну па жњу на сво је при су ство. И ни су мо гле иза бра ти бо љи тре ну так. Тај дан смо из гу би ли дру гу уза стопну бор бу. Бор бу за иму ни тет и што је још ва жни је, бор бу за кре мен ко ји би нам олак шао па ље ње ва тре. Вра ти ли смо се у камп по ку ње ни што смо поно во из гу би ли вред ну на гра ду а по врх све га, мо ра мо да из гла са мо јед ног члана ко ји ће на пу сти ти так ми че ње. Ка ко би се бар ма ло ра зо но ди ли и скре ну ли ми сли са те шког по ра за, од лу чи ли смо да ско чи мо у во ду и да се у њој ма ло ре лак си ра мо. Ни смо ни по ми шља ли да је и не ко ли ко ме ду за на истом ме сту поку ша ва ло да се опу сти, и да им се не ће сви де ти што им упа да мо на те ри то ри ју. То њи хо во не за до вољ ство су че тво рица так ми ча ра осе ти ли на сво јој ко жи. Ис тр ча ли су из во де, го то во тр че ћи по по вр ши ни мо ра, но се ћи на но га ма опеко ти не од ме ду зе у ви ду јар ког цр ве нила. Ја у ка ли су и ска ку та ли, че шу ћи се по ме сту опе ко ти не. Тре ба ло је не ка ко те ра не са ни ра ти а по што смо би ли на пу стом остр ву, мо ра ло се при бе ћи неким ал тер на тив ним ме то да ма. Не ко је спо ме нуо ка ко је не где чуо да је урин до бар лек за та кве ства ри. А по што нико ни је чуо да урин ни је до бар за та кве ства ри, ни је би ло ва ља ног раз ло га да се не по ку ша. Сва ко од опе че них је имао не ку сво ју тех ни ку на но ше ња мо кра ће по опе че ном ме сту. Сва ка од тих тех ника би мо гла на ћи сво је ме сто у књи га ма о јо ги. На кон трет ма на сви су твр ди ли да ''лек'' за и ста по ма же. Чак су о благо твор но сти тог ''ле ка'' то ли ко по хвал но го во ри ли да ми се чи ни ло да би би ло ко ју по вре ду ле чи ли ис кљу чи во том мето дом. Не ве ро ва тан је осе ћај ка да човек у та квим усло ви ма схва ти да не ма раз ло га за бри гу јер има ''апо те ку'' тако ре ћи на до хват ру ке. Мо рам при знати да сам се по сле по ма ло пла шио да би ло ко ме спо ме нем да имам про бле ма са гр лом. Још је дан на по ран дан на остр ву је про ла зио и си гу ран сам да ни комe ни је би ло жао због то га. -Ух, ка кав дан. Са мо су нам још меду зе тре ба ле -про ко мен та ри сао је не ко од опе че них са вид ним олак ша њем што је ве ћи део тог да на иза нас. -Не го шта. Га данг је до био иму ни тет и ва тру а ми ме ду зе.-на до ве зао сам се на ње го ву при чу - Ал' та ко је то. Барсе ло на игра фи на ле ли ге шам пи о на а Ма чван ски При чи но вић та во ри на дну та бе ле. (На ста ви ће се) Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра Бећар ски би се ри срем ских там бу раша Из бор: Златко Зрилић Сви су, сви су, ко наш Миле нису, сви на страну, Миле на мегдану. Аој Миле, бркови ти плави, прст у пекмез па их нагарави. Аој Миле с коврџавом косом, како ти је са толиким носом? Аој Миле, високо ти чело, што си тако заплашио село? Иде Миле и девојке пипа, не боји се тај свињскога грипа. СМЕШНА СТРАНА СРЕМА ЦР ВЕ НИ, А НЕ ЦР КВЕ НИ Шес де се тих го ди на про шлог ве ка го лу би нач ки па рох Здрав ко По по вић, по ред све ште нич ких ду жно сти био је и пу них осам го ди на пред сед ник Цр ве ног кр ста у се лу и члан Оп штин ског од бо ра у Ста рој Па зо ви. Млад, дру штве но ан гажо ван, ни је му сме та ло да иде од ку ће до ку ће и са ку пља при ло ге за Цр ве ни крст. Јед ном при ли ком до ђе код ба ба Је лене Ко ва че вић, зва не Ле шка, ина че комши ни це, пре ко пу та па ро хиј ског до ма. Ба ба Је ле на је у ра ту из гу би ла му жа и си на, а дво је де це су јој ко му ни сти. - До бар дан, ком ши ни це! - по здра ви је поп Здрав ко. - При ку пљам по моћ... - и не за вр ши ре че ни цу, а ба ба Је ле на од ре за: - Не дам! - Слу шај те ме. Не при ку пљам по моћ за цр кве ни већ за Цр ве ни крст - осме хују ћи се ре че поп. - Е, то је већ дру га ствар. - Из ва ди ба ба Је ле на па ре и да де при лог. ПОБУЊЕНЕ МИ СЛИ Тај на има нај ве ћу драж, кад се од носи на јав не ства ри. Бо гат ство от кри ва по ро ке на ме сти ма где су у си ро ма штву жи ве ле вр ли не. Мно го је пу те ва до бо гат ства и ве ћином су - стран пу ти це. Не го ва ње успо ме на је по ку шај за држа ва ња вре ме на ко је је оти шло у непо врат. Кад из гу би те по чет ну пред ност, остаје вам да зап не те у фи ни шу. Да ли се ис пла ти из гу би ти то ли ко вре ме на, да би се жи ве ло уко рак с вре ме ном? Срећ ни не тр пе су ви шно, а без су вишног не ма сре ће. Вре ме ме ња сми сао ре чи ма из го во реним у не вре ме. ЕПИГРАМ НА РОД НА КРИ ВИ ЦА Ни су на ши по ли ти ча ри ни ма ло кри ви, на род ни је на у чио без хле ба да жи ви.

6 6 ГРИП НЕ ПОСУСТАЈЕ Нови талас крајем децембра Активирање кол центара и страх од доласка у домове здравља да се не добије зараза, допринели да се мало грађана директно обраћа лекарима у домовима здравља Среда, 2. децембар ЗАБЕЛЕЖЕНО У ЦЕНТРУ ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД У ИНЂИЈИ Зауставити насиље над женама Од 128 обраћања за помоћ две трећине су биле жене, у пет случајева жене са децом су морале бити измештене из ризичне средине Апел грађанима да се на прве симптоме грипа одмах посаветују са лекарима Вакцинација На конференцији за новинаре саопштено је и да ће вакцинисање против новог грипа у Срему почети, највероватније, средином децембра. Како је речено, у Срем ће стићи или доза вакцина, у зависности да ли ће у земљу најпре доћи милион или упола мање вакцина. Др Снежана Медић је препоручила предузећима да сачине спискове запослених радника за вакцинисање, посебно шалтерских радника и свих који имају контакт са већим бројем лица. Она је рекла и да су сви свесни чињенице да се велика кампања у медијима против вакцине и вакцинисања допринети томе да ће мањи број људи желети да се вакцинише. По сле ве ли ког бро ја при јавље них слу ча је ва у пр вој не де љи но вем бра, са да се из не де ље у не де љу у Сре му реги стру је пад обо ле ња слич них гри пу. Та ко је у пр вој не де љи но вем бра за бе ле же но 200 случа је ва у дру гој не де љи 356, а у тре ћој не де љи 314 слу чаје ва обо ле ња. То ком пр ве три сед ми це но вем бра зва нич но је при ја вље но 870 слу ча је ва оболе ња слич них гри пу на те ри тори ји се дам срем ских оп шти на. У оп шти ни Ин ђи ја су то ком две не де ље ре ги стро ва на два лабо ра то риј ски по твр ђе на слу чаја ин фек ци је ви ру сом А Х1Н1. Ти ме се број ла бо ра то риј ски по твр ђе них слу ча је ва но вог гри па у Сре му, по чев од пр ве не де ље но вем бра, пе ње на седам, пет у Ши ду и два у Ин ђији из ја ви ла је на кон фе ренци ји за но ви на ре на чел ни ца Цен тра за пре вен ци ју и контро лу бо ле сти у Срем ској Митро ви ци др Сне жа на Ме дић и на гла си ла да се но ви та лас оче ку је кра јем де цем бра и почет ком ја ну а ра. Она је ре кла да је пр ви смртни ис ход од по сле ди ца но вог гри па у Сре му био код 35-го дишњег па ци јен та из Ин ђи је. - Па ци јент ни је по што вао са ве те ко је је до био то ком прве по се те ле ка ри ма. Ни је ми ровао, ни је аде кват но узи мао тера пи ју и на ста вио је са те шким фи зич ким по сло ви ма. Ка да је до шао дру ги пут код ле ка ра, већ је имао те шку упа лу плућа и би ло је ка сно. Прак тич но, умро је за не де љу да на нагла си ла је Сне жа на Ме дић. Она је апе ло ва ла на све кате го ри је ста нов ни штва да се код пр вих симп то ма гри па одмах по са ве ту ју са сво јим ле каром и на гла си ла да су ак ти вира ње кол цен та ра и страх од до ла ска у до мо ве здра вља да се не до би је за ра за, до при не ли да се ма ло гра ђа на ди рект но обра ћа ле ка ри ма у до мо ви ма здра вља јер се ве ћи број па ције на та ле чи код ку ће. За ме ник ди рек то ра срем скоми тро вач ке Оп ште бол ни це др Ми ро слав Кен дри шић из јавио је да се у овој здрав стве ној уста но ви спрем не изо ла ци о не је ди ни це на Ин тен зив ној не зи, Деч јем и Ин фек тив ном оде љењу и да су у функ ци ји три респир то ра. По ре чи ма за ме ни ка гра дона чел ни ка Срем ске Ми тро ви це Ср ђа на Ко зли не, овај град има спре ман ак ци о ни план у слу ча ју да, због обо ље ња слич них гри пу, на по сао у јавна пред у зе ћа не до ђе че тврти на или тре ћи на за по сле них. Све ко му нал не слу жбе мо ра ју функ ци о ни са ти и план ће се ак ти ви ра ти ако но вим та ла сом гри па бу де за хва ћен ве ћи број рад ни ка јав них пред у зе ћа. Ж.Н. Под сло га ном Не до зво ли да бу деш жр тва, не до зво ли да дру ги бу ду жр тве, Цен тар за со ци јал ни рад ''Ду нав'' и Фо рум же на ДС обе ле жи ли су Ме ђу народ ни дан бор бе про тив на си ља над же на ма 25. но вем бар. Пода ци ко ји сти жу из раз ли чи тих сре ди на го во ре да је нај че шће на си ље над же на ма. То по твр ђују и по да ци из ин ђиј ске оп штине. Оту да и за ла га ње да се борба про тив на си ља у по ро ди ци во ди свих 365 да на у го ди ни. - У про те кле две го ди не преко СОС те ле фо на има ли смо 128 слу ча је ва при ја вље ног на си ља у по ро ди ци, у 77 од сто слу ча је ва на си ље је би ло над же на ма а 23 од сто се од но си ло на му шкар це. У пет слу ча је ва же не са де цом мо ра ли смо да из ме сти мо из ризич не сре ди не. Две мај ке са децом су сме ште не у Си гур ну ку ћу у Но вом Са ду, а три у хра ни тељске по ро ди це у на шој оп шти ни, ка же Гро зда на Ра ден ко вић, ди рек тор ка Цен тра за со ци јални рад у Ин ђи ји и до да је да је нај ви ше би ло лич них при ја ва од стра не са ме жр тве 79 од сто, од стра не дру гих чла но ва по ро дице пет а од су се да шест од сто. Нај че шћа су мал те ре ти ране же не из ме ђу 30 и 50 го дина, нај ви ше је би ло пси хич ког на си ља, за тим фи зич ког, економ ског и сек су ал ног. Што се Гроздана Раденковић ти че обра зов ног ста ту са, не ма пра ви ла: 46 од сто су же не са сред њом струч ном спре мом, 25 од сто са основ ним, 22 од сто без основ ног обра зо ва ња и 7 од сто са ви со ком струч ном спре мом. Ме ђу жр тва ма на си ља нај ви ше је не за по сле них 58 про це на та, 20 од сто за по сле них и 22 одссто пен зи о не ра. Жр та ва на си ља ско ро под јед на ко има у на се лу и у гра ду. Кон крет но у ин ђиј ској оп шти ни од нос је 45 од сто у сео ским ме сним за јед ни ца ма и 55 од сто у гра ду. - О на си љу у по ро ди ци се још увек не ра до го во ри. Да би осме ли ли жр тве на си ља пре две го ди не смо отво ри ли СОС те лефон, фор ми ра ли мо бил не ти мове и уве ли де жур ство 24 ча са. Ак тив но де жур ство има мо од 7 до 15 ча со ва а па сив но остатак да на, де жу ра мо у па ру а по по тре би се укљу чу је по ли ци ја и здрав стве ни рад ни ци, ка же Гро зда на Ра ден ко вић и ис тиче по тре бу за отва ра њем јед ни при хват не ста ни це на под руч ју оп шти не за жр тве на си ља јер ме ста не ма ни у до мо ви ма, ни у бол ни ца ма. Да би се отва ра ње при хват не ста ни це ис пла ти ло го во ри по да так да је са мо за девет ме се ци ове го ди не по тро шено је ди на ра по осно ву сме шта ја жр та ва на си ља у прихват не цен тре. З.Г.С. ФОРУМ ЖЕНА ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ Акција 16 дана активизма У окви ру ак ци је "16 да на ак ти ви зма", Фо рум же на Де мо крат ске стран ке сва ке го ди не обе ле жа ва ову гло бал ну ме ђу на род ну кам па њу про мо ви шу ћи иде ју Де мо крат ске стран ке о дру штву и поро ди ци без на си ља и о пра ву на јед на ке мо гућ но сти. Овом при ли ком же ли мо да под се ти мо да је го ди не ак ци ја но си ла на зив "Ти че те се!" ка ко би скре ну ла па жњу свих нас на чиње ни цу да су сви у оба ве зи да при ја ве све вр сте на си ља. За тим у 2008-ој го ди ни По кра јин ски фо рум же на во дио је ак ци ју "И у мо је име, до ста је! За у ста ви мо на си ље над же на ма" ко јом смо има ле наме ру да на гла си мо по тре бу да сви ја сно ка же мо стоп на си љу. И ове го ди не Фо рум же на По кра јин ског од бо ра Де мо крат ске стран ке при пре мио је при го дан и ко ри стан ма те ри јал под на зи вом "По мо зи јој! При ја ви на си ље." у ко јем апе лу је мо на све ко ји при суству ју не ком об ли ку на си ља или зна ју да се оно де ша ва у њи хо вој бли зи ни, оба ве зно при ја ве над ле жним ор га ни ма ка ко би се жр тва што пре за шти ти ла и скло ни ла од на сил ни ка. С.Н.

7 Среда, 2. децембар ФОЛ КЛОР НИ АН САМБЛ "БРАН КО РА ДИ ЧЕ ВИЋ" Кон церт у Јар ку У пе так, 4. де цем бра, у 19 са ти у До му кул ту ре у Јар ку, би ће одр жан кон церт Фол клорног ан сам бла "Бран ко Ра ди чевић" са На род ним ор ке стром и Там бу ра шким ор ке стром "Срем". Кон церт се ре а ли зу је се у окви ру ре дов них про грамских ак тив но сти ор га ни за ци о них јед ни ца Цен тра за кул ту ру "Сир ми ју март", а до ма ћин је Удру же ње же на из Јар ка. ПРЕ ДА ВА ЊЕ Здра вље же не Ко ло срп ских се ста ра "Све та Ана ста зи ја" ор га ни зу је у уторак, 8. де цем бра, у 18 са ти, у Му зе ју Сре ма, пре да ва ње на те му "Здра вље же не и ре дов ни пре вен тив ни пре гле ди". Преда вач је прим. др Све тла на Пе та ко вић. НА СТА ВЉЕН ПРО ЈЕ КАТ УНА ПРЕ ЂЕ ЊА ПУТ НЕ МРЕ ЖЕ Ас фал ти ра ње у Шуљ му За уре ђе ње ко ло во за у овом фру шко гор ском се лу би ће уло же но осам ми ли о на ди на ра Сред стви ма Фон да за ка питал на ула га ња Вој во ди не на ста вљен је ве ли ки про је кат уре ђе ња мре же град ских и сео ских пу те ва. Про шле не де ље у Шуљ му но ви слој ас фал та је до би ла Фру шко гор ска ули ца, а пу та ри су исто вре ме но припре ми ли за ас фал ти ра ње и део По сав ске ули це. Ра до ви у Фру шко гор ској ули ци из во де се тра сом ду жине 1,6 ки ло ме та ра, ко ло воз је са да ши ри не три ме тра а вредност по сла је шест ми ли о на дина ра. Јо ван Бо јић, пред седни ка са ве та ме сне за јед ни це за до во љан је што се уре ђу ју се о ски пу те ви, јер ће то до прине ти без бед ни јем са о бра ћа ју, а Да ни јел Ве се ли но вић до да је да ће, ако се на ста ви са ула гањи ма у се ло, мла ди оста ја ти да ту жи ве. Ово гра ди ли ште об и шао је по кра јин ски по сла ник др Го ран Ивић, ко ји је оце нио да ак ту ел но уна пре ђе ње путне ин фра стурк ту ре има ви шестру ку ва жност, јер до при но си из јед на ча ва њу стан дар да живо та уоп ште. На кон ас фал тира ња Фру шко гор ске, ка ко се чу ло овом при ли ком, пу та ри ће ас фал ти ра ти још 420 ме тара ко ло во за у По сав ској ули ци што је ин ве сти ци ја од још два ми ли о на ди на ра. Овим ће би ти оства ре на же ља ста нов ни ка те ули це. ТЕ МАТ СКО ПРЕ ДА ВА ЊЕ О енер гет ској ефи ка сно сти Ас фал ти ра ње у Фру шко гор ској ули ци По сав ска ули ца: При пре ма те ре на У БИ БЛИ О ТЕ ЦИ Ве че са Ра дин чан ка ма ци љу не го ва ња тра ди ци ја, У али и еду ка ци је и ани маци је же на се ла у Ве ли ким Радин ци ма је, пре два ме се ца, осно ва но Удру же ње Ра динчан ке" ко је већ има 50 члани ца. Удру же ње се пр ви пут пред ста ви ло јав но сти у Библи о те ци "Гли го ри је Во за ревић", 26. но вем бра, а том прили ком мно го број ни по се ти о ци су има ли при ли ку да ви де део ет но по став ке, на род не ношње и про ба ју по зна те специ ја ли те те сре мач ке ку хи ње. Пред ста вља ју ћи сво је удруже ње Ра дин чан ке су, на приго дан на чин, пред ста ви ле и све ак тив но сти ко је се тре нутно спро во де у њи хо вом се лу. Од среде до среде Би бли о те ка До кра ја ме се ца из ло жба фото гра фи ја Срем ске Ми тро ви це у ор га ни за ци ји Ту ри стич ке ор гани за ци је 2. де цем бра, у 18 са ти, промо ци ја ро ма на "Мој је ди ни живот" и "Лед" Ива не Ми хић 3.де цем бра, у 18 са ти у чи тао ни ци, пре да ва ње и пре зен таци ја књи ге са те мом о бо ле стима за ви сно сти " По ро ди ца у вр тло гу дро ге" ауто ра Не дељ ка В. Јо ви ћа Га ле ри ја У то ку из ло жба Ли ков не шко ле Шти фла, у скло пу про јек та ОЦ Д "Ини ци ја тив ни цен тар младих" По зо ри ште 4. де цем бра, у 19 са ти, "Ка ко раз у ме ти Ср бе" ка ба ре По зо ри шта на Те ра зија ма 5. де цем бра у 12 са ти, ма ла сце на, "Го спо да ри ме тле" предста ва за де цу 10. де цем бра, у 18 са ти, "Љубав на пр ви по глед" -прет преми је ра пред ста ве за де цу Из матичарског звања СКЛО ПИ ЛИ БРАК: Ми ло вац Ду шан, ап сол. за шти те би ља и Мар ко вић Ко са на, дипл. инг. хор ти кул ту ре, Пе тро вић Предраг, елек тро тех ни чар и и Ла заре вић Та ма ра, фри зер ДО БИ ЛИ ЋЕР КУ: Опа чић Да нијел и Гор да на -Срем ска Ми трови ца, Ди вљак Си ни ша и Сла ви ца -Ве ли ки Ра дин ци, Ста ни ву ко вић Ср ђан и Би ља на - Фу тог, Па вловић Иван и Дра га на - Пе ћин ци, Ма ка рић Љу бо мир и Бран ки ца - Пу тин ци, Ку љан ски Бо ри слав и Јо ван ка - Ада шев ци ДО БИ ЛИ СИ НА: Ми ли че вић Дамир и Ни ко ли на, Сте па нић Де јан и Сне жа на, Ми ја то вић Ду шан и На та ша - Срем ска Ми тро ви ца, Са вић Ми ро слав и Ма ри ја, То мић Ми ро слав и Да ни је ла - Ма чванска Ми тро ви ца, Те па вац Дра ган и Ду шка, Ра ко вић Вла ди мир и Сла ђа на, Бо јић Бра ни мир и Маја, Шан дић Ми лу тин и Дра га на - Ру ма, Бе лан Ан дри ја и Љи ља - Шид, Кам пић Јо сип и Мир ја на - Пла ти че во ДО БИ ЛИ БЛИ ЗАН ЦЕ: ( де војчи це) Ба ле но вић Ма рин и На да - Срем ска Ми тро ви ца, ( де ча ка и де вој чи цу) Опа ру шић Но вак и Ми ро сла ва - До њи Пе тров ци УМР ЛИ: Ко вач Ве ри ца рођ , Бе го вић Вик тор рођ , Цвје ти ћа нин Ста ка рођ , Ба крач Ду шан рођ , Ли ва да Да ни ло рођ , Љубин ко вић На да рођ , Ђо кић Цвјет ко рођ , Је ре мић Живан рођ , Мла де но вић Ната ли ја рођ , Стој шић Бо ривој рођ , Ко ва чић Љи ља на рођ , Вук мир Бо шко рођ , Ма та вуљ Ма ра рођ , Јев тић Ми ле ва рођ , Ву чено вић Иван рођ , Јо ва новић Је лен ко рођ го ди не. Ма ти чар: Ж. Јан ко вић Изложба По кра јин ски Цен тар за енерге ти ку и ефи ка сност и "Ин же ње ри за за шти ту жи вотне сре ди не" у са рад њи са Покре том го ра на, упри ли чи ли су, про те клог по не дељ ка у згра ди Скуп шти не, ра ди о ни цу о ефика сном ко ри шће њу енер ги је са ци љем по сти за ња еко ном ског и еко ло шког ефек та. По ла зни ци ра ди о ни це на Са ра ди о ни це те му " За јед но ка енер гет ској ефи ка сно сти и одр жи вом разво ју" би ли су пред став ни ци свих јав них уста но ва, шко ла и дру гих пр ду зе ћа, а основ на по ру ка са ску па је нео п ход ност енер гет ски ефи ка сног по на шања. Ова ква те мат ска пре да ва ња ре а ли зу ју се и у дру гим гра дови ма Ср би је. М.М. Ви ше од не го ва ња тра ди ци је Тра ди ци ја у на шим ру ка ма Чла но ви ор га ни за ци ја сле пих и сла бо ви дих и глу вих и на глу вих обе ле жи ће 3. де цем бар Ме ђу на родни дан осо ба са ин ва ли ди те том, изло жбом руч них ра до ва ко ју при према ју за јед но са Удру же њем гра ђа на "Ру ко тво ри не". Из ло жба на зва на "Тра ди ци ја у на шим ру ка ма" би ће отво ре на 2. де цем бра у 18 са ти, у хо лу хо те ла "Сир ми јум", тра ја ће до 10. де цем бра, а би ће про дај ног карак те ра.

8 8 Среда, 2. децембар ЈП ЗА ВОД ЗА УР БА НИ ЗАМ ШИД Три де це ни је на услу зи гра ђа ни ма ШИД Припрема: С. Михајловић УКРАТ КО Се тва Пре ма по да ци ма оп штинског Оде ље ња за при вре ду, у ата ри ма шид ске оп шти не за се ја но је не што ви ше 4,5 хи ља де хек та ра стр них усева. Пше ни ца је, као и ра нијих го ди на нај за сту пље ни ја, на хек та ра за дру жног и при ват ног по се да, док је је чам за се јан на 150 хек тара. Из у зет но по вољ но вре ме за дру гу по ло ви ну но вем бра омо гу ћа ва про ду же так се тве и до пр вих де цем бар ских да на. Ер де вик У окви ру јав них ра до ва у Ме сној за јед ни ци Ер де вик, у про те кла три ме се ца из бе тони ра но је око 2,5 км пе шачких ста за у Ма са ри ко вој, Шид ској и јед ном де лу улице Ни ко ла Те сла. Из бе то ниран је и део ис пред Сло вачког и Ло вач ког до ма. Срем ско се ло Од мо ри ште Срем ско село крај ауто-пу та, идеј ни је про је кат Ту ри стич ке орга ни за ци је Шид, о ко ме је би ло го во ра на са стан ку у Но вом Са ду са пред став ници ма срп ско -ру ске ком пани је Ру ски мост. Ко на чан до го вор о из град њи од мо ришта Срем ско се ло, оче ку је се то ком мар та ка да ће би ти одр жан Са јам ин ве сти ци ја у Мо скви. Ба чин ци У Ме сној за јед ни ци Бачин ци осно ва но је Удру жење же на Ра дост. За председ ни ка Удру же ња иза бра на је Сне ђа на Вра нов. На род на ку хи ња Про гра мом Вла де за помоћ на род ним ку хи ња ма у Ср би ји, у на род ну ку хи њу у Ши ду из роб них ре зер ви сти гле су на мир ни це за наред на че ти ри ме се ца. По ред то га и оп шти на Шид је обезбе ди ла сред ства за три то не бра шна Про шле го ди не смо до не ли Ге не рал ни ур ба ни стич ки план Ши да и Про стор ни план оп шти не, чи ме смо се свр ста ли у јед ну од пет оп шти на у Вој во ди ни ко ја има ту вр сту до ку ме на та ка же Ми лан Јан дрић, ди рек тор овог јав ног пред у зе ћа Ове го ди не на вр ша ва се тачно три де це ни је од ка ко је 1. мар та го ди не та да шња Скуп шти на осно ва ла Јав но пред у зе ће за ур ба ни зам Шид. Глав на за ми сао осни ва ча била је да се пред у зе ће у оквиру ло кал не са мо у пра ве ба ви ур ба ни зом, од но сно да бу де сво је вр сни сер вис гра ђа на за све по сло ве ко ји се од но се на из град њу. Но во о сно ва но преду зе ће се зва ло За вод за ур бани зам и еко ном ско тех нич ке по сло ве и у окви ру ње га та да су би ли да на шњи Шид пројект, Ра чун ски цен тар и Ур бани зам. Упра во из овог по следњег ОУР-а про ис те кло је да нашње Јав но пред у зе ће За вод за ур ба ни зам Шид. На ме сту ди рек то ра пред у зе ћа од го ди не на ла зи се Ми лан Јан дрић, ко ји у овом пред у зе ћу ра ди још од го ди не. - Има мо 11 за по сле них, ко ји су у овој фир ми већ 25 го ди на, што зна чи да је реч о ква ли тетном и струч но оспо со бље ном ка дру. По слу је мо тр жи шно све ове го ди не и је ди но смо јавно пред у зе ће ко је ни ка да ни је би ло на оп штин ском бу џе ту. У про шлој го ди ни оства ри ли смо при ход у из но су од 10 ми ли о на ди на ра, а у овој го ди ни оче кује мо да он бу де не где око 15 ми ли о на ди на ра. Има мо до бру са рад њу ка ко са над ле жним ми ни стар ством и са За во дом за ур ба ни зам Вој во ди не, та ко и са ло кал ном са мо у пра вом. Пра тимо за ко не, по ха ђа мо се ми наре и до ста ула же мо у струч но уса вр ша ва ње за по сле них иста као је ди рек тор Ми лан Јандрић, до да ју ћи да је про шле го ди не об но вље на опре ма и СА СЕД НИ ЦЕ ОП ШТИН СКОГ ВЕ ЋА Милан Јандрић, директор ЈП Завод за урбанизам Шид Љу би ца Ју кић пред ло же на за на гра ду У окви ру Ше сто де цем бар ског при зна ња би ће до де ље не и две пла ке те: Ми ро сла ву Ва си ну, По кра јин ском се кре та ру за рад, за по шља ва ње и рав но прав ност по ло ва и Фон ду за ка пи тал на ула га ња АП Вој во ди не а до бит ни ка Де цем бар ске на де пред ло же на Љу би ца Згра Ју кић, ку стос га ле ри је сли ка Са ва Шу ма но вић, од лу че но је на про шло не дељ ној сед ни ци Општин ског ве ћа. Јав ни по зив трајао је до 26. но вем бра, а сти гло је де сет пред ло га. Чла но ви ве ћа пред ло жи ли су ко ми си ји да се доде ли са мо јед на на гра да, у новча ном из но су од сто ти ну хи ља да ди на ра, с об зи ром на то да она пред ста вља нај ве ће при зна ње шид ске оп шти не, те да јој тре ба вра ти ти зна чај ко ји јој при па да, а ко ји је прет ход них го ди на био на не ки на чин де вал ви ран. - Оно што је ове го ди не био до га ђај ко ји је пре ва зи шао локал ни зна чај би ла је из ло жба По сле 70 го ди на. Аутор из ложбе, аутор по став ке и аутор ката ло га је упра во Љу би ца Ју кић. Она је има ла иде ју да на пра ви јед ну та кву из ло жбу и ту иде ју је спро ве ла у де ло. Има мо на зна ке да ће из ло жба По сле 70 го дина би ти про гла ше на из ло жбом го ди не у Ср би ји. То је не што што је ме не под ста кло да пред ло жим упра во њу за до бит ни ка на гра де. И не са мо то. Љу би ца је ду го годи шњи рад ник Га ле ри је, 32 годи не је про ве ла у њој, чак јед но вре ме би ла и ди рек тор. Та ко ђе, она је ис так ну ти ва јар овог града. То је до каз да је Шид имао, има и има ће умет нич ку ели ту, онај дра го це ни људ ски по тен цијал ко ји има мо, али не ка да за бора ви мо на ње га. То су љу ди ко ји због сво је скром но сти углав ном ра де у сен ци и сма трам да њи ма тре ба ода ти при зна ње - ис та кла је На та ша Цвјет ко вић, председ ни ца Оп шти не. Оно што је још но во у ве зи са овом на гра дом је сте и до де ла две пла ке те. За ова при зна ња предло же ни су Ми ро слав Ва син, По кра јин ски се кре тар за рад, запо шља ва ње и рав но прав ност поло ва због ово го ди шњих про гра ма за за по шља ва ње за хва љу ју ћи ко ји ма је у шид ској оп шти ни запо сле но 440 рад ни ка, те Фонд за ка пи тал на ула га ња АП Вој во ди не због зна чај них сред ста ва ко ја су уло же на у ову оп шти ну. В. П. ком плет но пре у ре ђен про стор пред у зе ћа. Пре ма ње го вим ре чи ма, захва љу ју ћи за по сле ни ма из Заво да за ур ба ни зам град Шид је до го ди не био ком плет но по кри вен свом план ском до кумен та ци јом. - Ме ђу тим, го ди не усвојен је за кон ко ји је ва жио све до сеп тем бра ове го ди не, а на основу ко јег смо би ли у оба ве зи да у ро ку од 18 ме се ци пре и спи та мо сву план ску до ку мен та ци ју. Тада шња ло кал на са мо у пра ва то ни је ура ди ла, та ко да смо ми јед ног мо мен та оста ли без иједног план ског осно ва. Од го ди не па до да нас тај про пуст је ис пра вљен, па смо про шле годи не до не ли Ге не рал ни ур ба нистич ки план Ши да и Про стор ни план оп шти не Шид. Ти ме смо се свр ста ли у јед ну од пет оп штина у Вој во ди ни ко ја има ту вр сту до ку мен та ре као је ди рек тор Јан дрић, на по ми њу ћи да ће ова до ку мен та би ти ускла ђе на са но вим за ко ном ко ји је сту пио на сна гу пре три ме се ца. До го ди не За вод за урба ни зам је ра дио тех нич ке прегле де за ло кал ну са му пра ву, међу тим, та да шња власт им је од у зе ла тај по сао. Ка ко ка же ди ректор, на ред не две три го ди не то Про те кле не де ље до де љене су ди пло ме уче сни ци ма се ми на ра На си ље у по ро ди ци и ин сти ту ци о нал на за шти та, ко ји су ре а ли зо ва ни у оквиру Стра те ги је за за шти ту од на си ља у по ро ди ци и дру гих об ли ка род но за сно ва ног наси ља у Вој во ди ни. су ра ди ла не ка при ват на ли ца, што се ни је по ка за ло као до бро. То је про ме ње но пре две го ди не ка да су За во ду по но во вра ће ни тех нич ки пре гле ди, та ко да они услу жно за ло кал ну са мо у пра ву са да оба вља ју и ту вр сту по сла. По ред то га, ра де и си ту а ци о не пла но ве за сво ју кли јен те лу, урба ни стич ке про јек те за пар цели за ци ју и пре пар це ли за ци ју, а про ши ри ли су тр жи ште и на Пазо ву, Ин ђи ју и Срем ску Ми трови цу, где су ра ди ли ком плет не ур ба ни стич ке про јек те за на сеље Ма ла Сла во ни ја. Пре ма ре чи ма ди рек то ра, у Ши ду по сто ји 95 бло ко ва и са да је сва ки од њих до ре чен, та ко да ви ше не ма лу та ња, јер су тач но озна че ни спрат ност, уда ље ност, рад не зо не и зо не за ста но ва ње. Тре нут но се ра ди план де таљ не ре гу ла ци је за ком пле тан блок Цен тар. - Ка да су у пи та њу се ла, за са да има мо ура ђен план ге нерал не ре гу ла ци је са мо за Адашев це, с об зи ром да је та мо стра ни ин ве сти тор по чео да гради фа бри ку. Ме ђу тим, ове годи не пла ни ра мо да те пла но ве из ра ди мо и за Ер де вик, Ку кујев це, Ва ши цу и Мо ро вић каже о пред сто је ћим пла но ви ма ди рек тор Јан дрић. С.М. ЗА ВР ШЕН СЕ МИ НАР О НА СИ ЉУ У ПО РО ДИ ЦИ Уру че не ди пло ме по ла зни ци ма Оп шти на Шид је ме ђу 18 оп шти на Вој во ди не у ко ји ма су од по чет ка го ди не одр жани ови се ми на ри, чи ји је циљ да обез бе де ефи ка сну и ко орди ни са ну ак тив ност ло кал них ти мо ва ко ја ће за шти ти ти жртву на си ља од не е фи ка сно сти ин сти ту ци ја. Уручивање диплома

9 Среда, 2. децембар СТУДИЈСКА ПОСЕТА ОПШТИНИ Инђија пример добре праксе Представници Голупца, Мајданпека, Сокобање и Зајечара упознали се са радом локалне управе IN\IJA Priprema: Z.G. Stefanovi} UKRAT KO Дивље депоније На стотине хиљада динара ''Комуналац'' годишње потроши за чишћење ''дивљих депонија'' и што их они ревносније чисте, грађани их још упорније праве. Прошле недеље поставили су нове табле на којима пише да је забрањено бацати смећа а то као да никога посебно не дотиче. Марадичане и Новосланкаменце посебно јер су они, изгледа, најупорнији. Четири пута је чишћена ''дивља депонија'' код фудбалског игралишта у Новом Сланкамену, и не вреди. Поред знака забране ускоро ће бити постављена камера, ту су и грађани који су спремни да сведоче па ће они који много не маре за здраву животну средину коначно бити кажњени. Прикључци за гас Немачка организација за техничку сарадњу ГТЗ у сарадњи са консултантском кућом ДЦГ организовала је студијско путовање у Инђију за четири општине Источне Србије: Голубац, Мајданпек, Сокобања и Зајечар са циљем да се упознају са примерима добре праксе у области локалног економског развоја. У име домаћина, на једнодневном семинару одржаном прошле среде, поздравио их је председник Скупштине општине Александар Ковачевић. Са моделима унапређења рада општинске управе упознао их је Миле Бодрожић, директор Агенције за ИТ, ГИС и комуникације. Предочен им је рад Пријемног одељења, електронске управе и електронских седница. Драган Јанковић, директор Агенције за економски развој ФЕСТИВАЛ УМЕТНОСТИ МЛАДИХ ''Арт фест Летандур'' Мултимедијални приступ уметности: књижевност, позориште, сликарство и музика све на једном месту општине информисао је присутне о инфраструктурним улагањима као предуслову привредног развоја локалне самоуправе, унапређењу ефикасности рада локалне администрације и привлачењу страних инвестиција. Дејан Дмитровић, начелник Одељења за урбанизам и стамбено комуналне послове упознао их је са израдом планских докумената и издавањем грађевинске дозволе. О обједињеној наплати изворних прихода локалне самоуправе у функцији бржег привредног развоја присутнима је говорио Бошко Тадић, начелник Одељења за утврђивање и наплату јавних прихода. Гости су се на лицу места уверили како функционише пријемно одељење, обишли су индустријске зоне и присуствовали презентацији председника општине Инђија Горана Јешића у Културном центру на тему информационе технологије у служби НАРОДНА БИБЛИОТЕКА ''ДР ЂОРЂЕ НАТОШЕВИЋ'' Представници општина Источне Србије прикупљања јавних прихода у оквиру реализације НАЛЕДовог програма сертификације општина. Уручене Митровданске награде Награђено осамнаест а похваљено осам ученика основних и средњих школа за литерарне радове Годишњи план израде нових прикључака на гасну мрежу ЈП ''Ингас'' за ову годину био је 105 а до краја новембра урађена су 102 нова прикључка. Један од разлога је што Инђија има најјефтинији прикључак на овај енергент који стаје динара. У ''Ингасу'' кажу да ће ова цена остати до краја године а да ће потом бити коригована за десета хиљада динара што је знатно мање од препоруке коју даје Агенција за енергетику динара. На промоцији књиге ''Летандур'' Ограђивање школа У циљу већег степена заштите ученика основних и средњих школа, Дирекција за изградњу општине у сарадњи са Одељењем друштвених делатности кренула је у реализацију пројекта ограђивања школских дворишта. Приоритет је дат најбројнијој ОШ ''Душан Јерковић'' где је срушен део жичане ограде и Гимназији чије двориште није одвојено од терена Спортске хале. На појединим местима биће појачано и осветлење. Први Фестивал уметности младих ''Арт фест Летандур'' одржан је прошле недеље, четвртак и петак, у Културном центру у Инђији. Била је то прилика да тридесетак младих и неафирмисаних уметника покажу свој таленат кроз мултимедијални приступ уметности. Представили су свој вишемесечни рад настао летос као резултат уметничко радионачарског рада. Изнедрили су књигу ''Летандур'' која има једанаест аутора, идејни творац и уредник издања је Милан Марковић а издавач ове књиге је Народна библиотека ''Др Ђорђе Натошевић''. Књижевно вече у Кафеу КЦ било је изузено посећено, посетиоци су могли да погледају и изложбу илустрација које прате поменуту књигу а које је радила група младих ликовних уметника. - Урадили смо и музику за ову књигу а уз књигу иде и ЦД. За младу генерацију књига више није оно што је некад била, границе читања су померене, променили смо концепт саме књиге и поред класичног издања урадили смо је и у електронској форми, читаоци док читају књигу могу и да слушају музику и прате илустрације, каже Јован Џабић, координатор пројекта. Млади су се огледали и у глуми, они су били актери позоришне представе ''Летандур'', покретима демонстрирали различите погледе, размишљања, осећања. Фестивал је организовала Омлaдинска организација ''Клуб 7'' добитник овогодишње донације ''Центрифуге'' која финансира пројекте локалног карактера а покренули су је ''Ерсте банк'' и Балкански фонд за локалне иницијативе. Подршка ''Ар фест Летандуру'' су поред Библиотеке били још Културни центар, Едукативни центар ''Школарац'', Пријатељи деце Инђија и Гимназија Инђија. Митровданске награде за дечије литерарне радове које традиционално додељује Народна библиотека ''Др Ђорђе Натошевић'' прошле среде су додељене основцима и средњошколцима. Дипломе и књиге уручила им је директорица ове установе Весна Степановић. Награђено је осамнаест а похваљено осам ученика основних и средњих школа. Првонаграђени у категорији основних школа за поезију и прозу су Ивона Гашпарић и Игор Зец обоје ученици ОШ ''Петар Кочић''. У категорији средњих школа најбоље су биле гимназијалка Јована Шкорић и Наташа Божић, ученица СШ ''Др Ђорђе Натошевић''. Другонаграђени основци за поезију су: Стефан Чордаш из Новог Сланкамена, Лазар Јерковић и Андријана Ученици и наставници на додели награда Мајсторовић из Инђије а за прозу Милица Кртолица из Инђије. Другонаграђени средњошколци су гимназијалке Емилија и Јелена Бркић. Трећа награда припала је Давиду Марковићу из Чортановаца, Софији Мишков из Инђије и Денису Лалићу из Марадика за поезију. Треће награде за прозу освојиле су Јелена Новаковић из Крчедина и Јелена Јоргановић из Инђије. Трећенаграђени средњошколци су ученице ''Натошевићеве'' школе Наташа Крпина и Јелена Срдић и гимназијалка Сандра Елор. На конкурс је ове године стигло 364 рада од 189 ученика и по речима жирија који је радио у саставу проф. Сава Панковић, проф. Светлана Манчић и Лепосава Радојевић, сви су били на завидном литерарном нивоу.

10 10 Среда, 2. децембар ПРИПРЕМЕ ЗА ИЗБОРЕ НАЦИОНАЛНИХ САВЕТА МАЊИНСКИХ ЗАЈЕДНИЦА Посебни бирачки спискови Председница Националног савета Словака Ана Томанова Маканова, 27. новембра посетила је Стару Пазову у вези договора око уписа припадника словачке националне заједнице у посебне бирачке спискове у складу са новим Законом о саветима националних мањина PAZOVA^KA HRONIKA Priprema: Gordana Majstorovi} UKRAT KO Концерт Александре Радовић Поп певачица Александра Радовић одржала је у прошлу среду концерт у Старој Пазови. Певајући своје хитове и песме као што су Чувам те, Одавно, Мирно море, Као со у мору и друге одушевила је пазовачку публику која јој је узвратила бурним аплаузима. Иначе, она важи за један од најквалитетнијих женских вокала у нашој земљи. Млад и безбедан Средином прошле недеље матуранти Техничке школе из Старе Пазове учествовали су у акцији Млад и безбедан коју су осмислили општинска Канцеларија за младе и грађанско Удружење Трачак уз финансијску подршку Министарства омладине и спорта. Матуранти су уз помоћ саобраћајних полицајаца, возачима делили поруке и поклоне које су сами осмислили у циљу повећања безбедности. Поправка улица Дирекција за изградњу Општине Стара Пазова ових дана врши поправку улица Коменскове и Херој Јанка Чмелика које добро нису урађене када је кроз њих прошла канализација. Каменом туцаником насипа Улицу Драге Јовановића у Војки и продужетак Пинкијеве у Новој Пазови. Такође, у центру Нове Пазове уређује се простор за 115 паркинг места. Уређење платоа испред Соколског дома Месна заједница Стара Пазова носилац је инвестиције поплочавања бехатон плочама платоа испред Соколског дома и тротоара у том делу Улице Краља Петра првог У Старој Пазови. Инвестиција је вредна око милион и триста хиљада динара. Трибина посвећена борби против СИДЕ Поводом 1. децембра, светског Дана борбе против СИДЕ, у Старој Пазови на Градском тргу одржаће се трибина под називом Изађи, бори се и проведи се. Трибину организује општинска Канцеларија за младе и омладинско Удружење РОД. Пред сед ник ста ро па зо вач ке оп шти не Го ран Јо вић, 27. но вем бра ор га ни зо вао је са станак са пред став ни ци ма сло вачких ин сти ту ци ја на те ри то ри ји оп шти не ( у ко јој жи ви нај ве ћи број при пад ни ка сло вач ке наци о нал не за јед ни це) ра ди дого во ра о фор ми ра њу по себ них би рач ких спи ско ва за ди рек не из бо ре, по но вом За ко ну, члано ва На ци о нал ног са ве та словач ке на ци о нал не ма њи не у Ср би ји. У свој ству пред сед ни це Сло вач ког на ци о нал ног са ве та овом ску пу је при су ство ва ла и Ана То ма но ва Ма ка но ва која је го во ри ла о смер ни ца ма и ва жно сти из ра де по себ них бирач ких спи ско ва сло вач ке наци о нал не ма њи не, сход но Зако ну о са ве ти ма на ци о нал них ма њи на ко ји је усво јен 31. авгу ста ове го ди не и ко ји на ла же да се не по сред но би ра ју на цио нал ни са ве ти свих ма њин ских за јед ни ца у Ср би ји. Рад ње око упи са у по себ не би рач ке спи ско ве по че ле су по чет ком но вем бра и крај њи рок за њи хов за вр ше так је крај мар та иду ће го ди не али, како је на гла сио пред сед ник Јовић, ов де се њи хов за вр ше так оче ку је мно го ра ни је. Но си лац ак тив но сти око фор ми ра ња посеб них би рач ких спи ско ва је ДАН ДОМА ЗДРАВЉА ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ Дом здравља Јован Јовановић Змај у Старој Пазови, 27. новембра прославио је Дан установе. То је била прилика да се уруче јубиларне награде радницима ове здравствене установе за 10, 20, 30, и 35 година рада. Тридесет осам јубилараца примило је јубиларну награду. Међутим, старопазовачки Дом здравља заиста има разлога за славље. Ове године завршиће се адаптација и опремање објекта у Доситејевој улици у Старој Пазови за Регионални центар за дијализу који би с пробним радом почео у првим месецима наредне године након добијања употребне дозволе. Друго на територији старопазовачке општине у првом Општински савет за националне мањине Начелница за општинску управу Општине Стара Пазова, Радмила Одобашић је истакла да ће у општинском Савету за националне мањине, како је одлуком предвиђено, бити половина припадница лепшег пола. По њеним речима, старопазовачка општина је створила законске оквире да све националне заједнице на њеној територији равноправно могу остваривати своја мањинска права. Јубиларне награде налету није било заражених вирусом новог грипа. Све мере превенције у овој установи су предузете а по речима директора др Милана Вуњка, формиране и едуковане су три мобилне екипе које ће обавити вакцинацију (прве вакцине се очекују за две недеље) против вируса новог грипа А Х1/Н1 на терену. Ове екипе су формиране за пункт Старе Пазове и Голубинаца, Нове Пазове, Војке и Крњешеваца и Подунавље. Сем тога, увелико се раде превентивни гинеколошки прегледи и мамографија дојке којом је до сада обухваћено преко жена. Дакле, у доброј мери пажња се поклања превенцији и на нивоу примарне здравствене заштите. Добитници јубиларних признања Ана Томанова Маканова, Горан Јовић и Радмила Одобашић Ме сна за јед ни ца Ста ра Па зо ва у ко ор ди на ци ји са оп шти ном. Ана То ма но ва Ма ка но ва је подсе ти ла да је Ми ни стар ство за на ци о нал на и ма њин ска права на ни воу др жа ве но си лац ак тив но сти за упис ма њи на у по себ не би рач ке спи ско ве и да је ово при ли ка да се чла но ви на ци о нал них са ве та би ра ју на нај де мо крат ски ји на чин. За до вољ ни смо но вим Зако ном јер он пру жа мо гућ ности да се на ша ма њин ска права уна пре де. С овим За ко ном на ци о нал ни са ве ти ће пре у зети уло гу кул тур не ауто но ми је ре кла је То ма но ва Ма ка но ва и на гла си ла да на ци о нал ни саве ти сем, што ће са чу ва ти стече на пра ва у обла сти кул ту ре, ин фор ми са ња и обра зо ва ња и слу жбе не упо тре бе је зи ка и пи сма, пре у зи ма ју и ак тивну уло гу у во ђе њу по ли ти ке у ове че ти ри обла сти. Оче ку ју ћи да све сло вач ке ин сти ту ци је у Ста рој Па зо ви, укљу чу ју ћи и Сло вач ку еван ге ли стич ку цркву у фор ми ра њу по себ них би рач ких спи ско ва да ју пун до при нос, То ма но ва Ма ка но ва Стара Пазова нашла се ове године међу 18 општина у Србији које су ушле у програм сертификације општина с повољним пословним окружењем а који у Србији са својим партнерима спроводи Национална алијанса за локални економски развој. Уручивање Споразума о уласку у програм сертификације обављено је 25. новембра у Инђији у Културном центру. У програму сертификације, који промовише стандарде и омогућава оцену квалитета услуга и информација које локалне самоуправе пружају привредницима, учествовале су 53 је ре кла да се ове рад ње мо гу спро ве сти на три на чи на. Пр ви је да оп шти на по ша ље фор мула ре на све адре се и да их грађа ни по пу ње не њој до ста ве. Дру ги да сва ки по је ди нац дође у оп шти ну и по пу ни образ це и тре ћи, да ак ти ви сти Ма ти це сло вач ке до ђу ку ћа ма и та мо пре ци зно по пу не образ це а онда их пре да ју у оп штин ску службу за ове по сло ве. По но вом За ко ну од око Сло ва ка у Ср би ји, нај ма ње у ове би рачке спи ско ве мо ра би ти упи сано око при пад ни ка ове на ци о нал не за јед ни це да би се чла но ви њи хо вог на ци о нал ног са ве та, иду ће го ди не, би ра ли ди рек но. Стара Пазова СА ЈОШ 18 ОПШТИНА У програму сертификације На скупу свечаног уручења споразума о сертификацији општине од којих је 18 ушло у програм сертификације, међу којима и Општина Стара Пазова. Председник старопазовачке општине Горан Јовић је том приликом истакао да је улазак у споразум велико признање Општини Стара Пазова за све оно што је урадила. Такође, он је изразио уверење да ће програм сертификације показати спремност старопазовачке општине да буде међу најразвијенијима у Србији јер је створена пословна клима за привлачење и страних и домаћих инвеститора. Много тога је урађено рекао је Јовић и додао да још много тога треба да се уради.

11 Среда, 2. децембар RUMA СА СЕД НИ ЦЕ ОП ШТИН СКОГ ВЕ ЋА Оп шти на без ре пре зен та ци је Мак си мал на штед ња у го ди ни Priprema: Katica Kuzmanovi} Ма да је кључ на тач ка сед нице Оп штин ског ве ћа, одржа не 25. но вем бра, био предлог од лу ке о бу џе ту оп шти не у на ред ној го ди ни, на днев ном ре ду су се на шли и фор ми ра ње Фон да за за шти ту жи вот не среди не, као и осни ва ње При вредног са ве та, што је јед но гла сно усво је но. Сед ни ца је за по че ла мину том ћу та ња за пре ми ну лог чла на Ве ћа Ра ди сла ва Но вако ви ћа, пен зи о ни са ног пи ло та Рат ног ва зду хо плов ства, чла на ПУПС-а. Осни ва ње Фон да за за штиту жи вот не сре ди не, чи ји ће основ ни ци ље ви би ти са ни рање де по ни ја, на бав ка по треб не опре ме за де лат но сти за шти те, на и шла је на оп ште одо бра вање чла но ва Ве ћа. Увод не на по ме не за на црт бу џе та за го ди ну дао је пред сед ник рум ске оп шти не Го ран Ву ко вић: -У на ред ној го ди ни трансфер на сред ства ће би ти умање на за 70 ми ли о на ди на ра, па ипак, ми смо оп ти ми сти у по гле ду ре а ли за ци је бу џе та. У од но су на про шлу го ди ну, у већем из но су ће би ти сред ства за со ци јал ну за шти ту, за ко му налне про бле ме у се о ским ме сним за јед ни ца ма, за ин ве сти ци је. У го ди ни ства ра ју се услови за убр за ни еко ном ски раз вој оп шти не и по че так ре а ли за ци је Стра те ги је одр жи вог раз во ја. Обра зла жу ћи пред лог бу џета за на ред ну го ди ну, на чел ник оде ље ња за бу џет и при вре ду На да Бе го је вић је ис та кла да се оче ку је бру то при ход од мили јар ду и 263 ми ли о на ди на ра, што је по ве ћа ње за пет од сто у од но су на про шлу го ди ну. Са сед ни це Оп штин ског ве ћа -Има мо не ко ли ко но ви на у бу џе ту за на ред ну го ди ну: уводи се по себ на апро при ја ци ја о ин фор ми са њу, и о ту ри зму, мада се не ће ићи од мах на оснива ње ту ри стич ке ор га ни за ци је, већ на уго ва ра ње ту ри стич ких услу га. У но ви не спа да и увође ње фи нан си ра ња про је ка та ЕУ, а ве ћа па жња ће се по свети ти со ци јал ној за шти ти и сео ским ме сним за јед ни ца ма, 50 ми ли о на ди на ра је из дво је но у ове на ме не што је три пу та ви ше не го прет ход них го ди на. Тре ба ис та ћи и то да се мак симал но ште дљи во ула зи у го ди ну-оце ни ла је На да Бе гоје вић. Да је бу џет раз вој ни, и реа лан, ис та кли су и пред сед ник СО Не над Бо ро вић и Дра ган Кар даш, за ме ник пред сед ника оп шти не - рум ска оп шти на је је ди на у окру же њу ко ја не ће има ти сред ства за ре пре зен таци ју, на функ ци о нер ским плата ма у овој го ди ни уште де ло се 20 ми ли о на ди на ра, што ће бити тренд и за бу ду ћи пе ри од. На сед ни ци је обра зо ван и При вред ни са вет чи ји ће за датак би ти ефи ка сни ји при вредни раз вој оп шти не. Пред седник са ве та је Јо ви ца Ву лин, ди рек тор Фа бри ке ко жа ''Рума'', Жи ван Са зда нић, власник фир ме ''Са гра'', Бра нислав За гра ђа нин, вла сник ''Уни про гре са'', Зо ран Јо вичић, по моћ ник ди рек то ра у ''Ни та су'', Ђу ра Др ве ни ца, пред сед ник Удру же ња преду зет ни ка и Ду шан Ба раћ, ди рек тор Па нон ске бан ке и Душан Баковић, запослен у "Румапласту". ЛИ КОВ НА СВЕ ЧА НОСТ У ЗА ВИ ЧАЈ НОМ МУ ЗЕ ЈУ Пред пу бли ком де ла Пе тра Лу бар де Ру мља ни ма до ступ но 17 Лу бар ди них нај по зна ти јих сли ка ме ђу ко ји ма су Ко сов ски бој, Ко њи, Гу слар, Фа зан... За по сле ни у За ви чај ном му зеју у Ру ми при ре ди ли су прошле не де ље умет нич ки пра зник за све Ру мља не, по себ но пошто ва о це ли ков не умет но сти: у про сто ри ја ма ове уста но ве, 27. но вем бра, отво ре на је из ло жба сли ка слав ног Пе тра Лу бар де. Из ло жба под на зи вом ''Хе ро и ка ви зи је'' део је про јек та ''Му зеј у по кре ту'' у ре а ли за ци ји Му зе ја са вре ме не умет но сти из Бе о града. Циљ овог про јек та је да у пе ри о ду ре кон струк ци је зграде Му зе ја, то ком и го ди не, у мно го број ним га ле ријским про сто ри ма пред ста ве бога ти умет нич ки фон до ви, та ко је из ло жбу сли ка Пе тра Лу бар де ви де ла пу бли ка у Ужи цу, Врњач кој Ба њи, Чач ку, Кру шев цу и Срем ској Ми тро ви ци. Из ло жбом је пред ста вље но 17 ре пре зен та тив них де ла Петра Лу бар де, као што су Гу слар, Ко сов ски бој, Ко њи, Мр тва приро да с бе лом чи ни јом, Же га, Фазан, док збир ка Му зе ја са вре мене умет но сти у Бе о гра ду са др жи 45 де ла на ста лих у пе ри о ду од до го ди не. Из ло жбу је отво рио ди ректор За ви чај ног му зе ја Ра дован Ку зма но вић, по себ но на гла ша ва ју ћи да је слав ни Лу бар да че сто бо ра вио у Ру ми где су му, од до го ди не жи ве ли ро ди те љи, као и то да је део Лу бар ди ног сликар ског опу са, као што су пејза жи и мр тве при ро де са румским мо ти ви ма, на стао баш у овој срем ској ва ро ши ци. О де лу Пе тра Лу бар де го во ри ла је Све тла на Јо ва но вић, виши ку стос Му зе ја са вре ме не умет но сти у Бе о гра ду, на глаша ва ју ћи ге не зу Лу бар ди ног ли ков ног је зи ка, као и то да је Лу бар да сва ка ко јед на од нај зна чај ни јих до ма ћих уметнич ких фи гу ра 20. ве ка ко ји је ина гу ри сао јед ну но ву култу ру сли кар ства ко ја се мо же сма тра ти апо те о зом ви со ког мо дер ни зма. Ру мља ни су има ли ту част да по здра ве и се стри чи ну Петра Лу бар де Ђи ну Ла зар ко ја жи ви у Изра е лу, а по во дом ове из ло жбе до пу то ва ла је у Ру му. Из ло жба сли ка Пе тра Лу бар де би ће отво ре на у рум ском Музе ју до 14. де цем бра. ПО ДРУ ГИ ПУТ У РУ МИ На гра де нај бо љим сту ден ти ма За 34 сту ден та нов ча не на гра де од 10 до 20 хи ља да ди на ра Де таљ са све ча но сти Чел ни ци рум ске општи не, и по ред при сут не еко ном ске и фи нан сиј ске кри зе, ис тра ја ва ју у на ме ри да мла дим та лен то ваним љу ди ма, ђа ци ма и сту ден ти ма, по мог ну у оства ре њу ве ли ког ци ља - сти ца ња знања и ви со ко школ ских ди пло ма. Не дав но је до де ље но пе де се так сти пен ди ја успе шним сту ден ти ма, а про шле не де ље, 24. но вем бра, 34 сту ден та са про се ком оцена од 9,5 па на ви ше при ми ли су нов ча не на гра де у из но су од 10 и 20 хи ља да ди на ра. Да те ве че ри у хо лу Кул турог цен тра све бу де све ча ни је, и му зич ки обо је но, по тру ди ли су се уче ни ци Ни же му зич ке шко ле ''Те о дор То ша Ан дре јевић''. На при је му, по ред студе на та и њи хо вих ро ди те ља, при ја те ља, бив ших про фе со ра, би ли су пред сед ник рум ске општи не Го ран Ву ко вић, ње гов за ме ник Дра ган Кар даш, начел ник Оде ље ња дру штве них де лат но сти Све ти слав Дамјан чук. Сту ден ти ма је на граде уру чио пред сед ник СО Ру ма Не над Бо ро вић, уз по ру ку: -На овај дан, са да већ да леке го ди не, та да ша рум ска ин те лек ту ал на ели та до не ла је ва жну исто риј ску од лу ку да се Срем при са је ди ни Ср би ји. Ви сте да нас та ели та ко ја ће знати да Ру му и Срем по ве де напред. Љу ди са ви со ким зна њем наш су при о ри тет, же лим вам да бу де те по нос сво јих ро ди теља, а и ове оп шти не. МАТИЧАР Ди рек тор Ра до ван Ку зма но вић крај Лу бар ди ног ''Гу сла ра'' КУЛТУРНИ ЦЕНТАР Филмски програм ''Живот и смрт порно банде'' - од 30. новембра до 6. децембра Склопили брак: Бранимир Здравковић и Ирја Каролиина Куронен, Сава Тимотијевић и Нада Недић, Бранислав Брацановић и Борка Ивошевић, Данило Зракић и Мирјана Деспотовић, Дејан Шобот и Мирјана Марјановић Добили ћерку: Снежана и Дамир Бенедикт Умрли: Драгица Исајиловић , Аница Катић , Драгиња Волаш , Савка Татић , Верица Степановић , Ђурђица Харасти , Марица Недељковић , Јован Ћујић

12 12 Среда, 2. децембар ПО ЉО ПРИ ВРЕ ДА Иришка хроника Припрема: Катица Кузмановић Ја бу ке че ка ју куп це До ма ће тр жи ште те сно за ири шку во ћар ско - ви но гра дар ску про из вод њу а тар ска про из вод ња ни је ни ка би ла ја ча стра на ири шке оп Рда шти не: под ку ку ру зом је ове го дине би ло око хек та ра, ''злат но зр но'' је у ам ба ри ма, за бе ле же ни су скром ни при но си. Још је го ра си ту а ци ја са пше ни цом: пла ни рано је да се овом кул ту ром за се је три хи ља де хек та ра, у оп ти малном ро ку је се тва за вр ше на на око од сто по вр ши на и нај ве роват ни је ни ова ко скро ман се тве ни план не ће би ти оства рен. Оно што би ову срем ску ва роши цу мо гло из ву ћи из над ни воа про сеч но сти, тач ни је не раз ви је ности, у при вред ном сми слу, сва како су во ћар ство и ви но гра дар ство. Бо га та тра ди ци ја, кли ма кон фи гура ци ја те ре на, све су то по год ности за ову вр сту про из вод ње. Иришки ви но гра ди и ири шка ви на не та ко дав но би ла су чу ве на и из ван гра ни ца зе мље. Слич на је си ту а ци ја и са во ћем. Ме ђу тим, има у све му то ме оно ''али''. Због де сти му ла тив них це на, мно ги ви но гра ди су по ва ђе ни, воћ ња ци пре пу ште ни сти хи ји. Послед њих го ди на, ме ђу тим, бу ди се на да мла дих про из во ђа ча да ис кори сте ''оно што је бог дао''. Ни чу но ви за са ди ви но гра да, као и воћња ка, Ириг има две ве ли ке ви нари је, али, све је још не где на по ла пу та. Ова го ди на је би ла ло ша за пољо при вре ду, у сва ком сми слу. Када је реч о Ири гу, тој ту жној чиње ни ци тре ба до да ти нај пре ду готрај ну су шу, а по том олу ју и град. То ком ју на лед је го то во уни штио воћ ња ке и ви но гра де. На рав но, као и увек, не што је и оста ло. Али, шта са во ћем, шта са вином и ра ки јом? Ја бу ке ко је су смеште не по ири шким по дру ми ма, чека ју куп це. Ма да их про из во ђа чи ну де по ба га тел ним це на ма, ку паца не ма. Ове го ди не се ни су поја ви ли ни на куп ци из Ру си је, ко ји су прет ход них го ди ни би ли спас за Ири жа не, та ко да во ћа ри већ страху ју за сво ју про из вод њу. Ка жу да се не ис пла ти ни пе че ње ра ки је јер се це на по ли тру кре ће од 150 до 200 ди на ра, што не по кри ва ни основ не тро шко ве про из вод ње. Да ли ће кре ди ти ко је ну ди АП Вој во ди на за воћ ња ке и ви но граде, упра во је за вр шен кон курс, до не ти бо љи так, оста је да се ви ди. Има и на го ве шта ја за по ве зи ва ње са Сло ве ни јом у про из вод њи ви на, али све је још у иде ји. А од иде ја се не жи ви. Беочинска хроника ПРИ НО СИ У ПО ЉО ПРИ ВРЕ ДИ Гро жђе до бро по не ло ИЗ БО РИ У МЕ СНИМ ЗА ЈЕ ДИ ЦА МА Све про шло ре гу лар но У Ири гу се би ра ло де вет чла но ва Са ве та Ме сне за јед ни це, у Врд ни ку се дам, у Ри ви ци и Кру ше дол Пр ња во ру по пет У ири шкој оп шти ни је не де ља, 22. но вем бар, би ла дан за из бо ре. Би рали су се чла но ви са ве та месних за јед ни ца и то у Иригу, Врд ни ку, Ри ви ци и Круше дол Пр ња во ру. Ка ко смо ин фор ми са ни у Оп штин ској из бор ној ко ми си ји, све је про те кло ре гу лар но, без ве ћих при мед би, оче ку је се да ће но ви љу ди на ста вити са ра дом на уна пре ђе њу сво јих жи вот них за јед ни ца. О то ме ка ко су про те кли из бо ри у по ме ну тим ме стима за наш лист го во ри начел ник Оп штин ске упра ве и за ме ник пред сед ни ка Општин ске из бор не ко ми сије Оли ве ра Фи ли по вић- Про тић: -Би рач ка ме ста би ла су отво ре на у се дам ча со ва, ра ди ло је укуп но де вет би рачких од бо ра: у Ири гу че ти ри, у Врд ни ку три, у Ри ви ци и Круше дол Пр ња во ру по је дан. У Ири гу се би ра ло де вет чла нова са ве та, у Врд ни ку се дам, у Ри ви ци и Кру ше дол Пр ња во ру по пет. Све је про те кло у де мократ ској ат мо све ри, пи сме них при го во ра на за пи сник о ра ду оштин ске из бор не ко ми си је на утвр ђи ва њу ре зул та та ни је било. Са да сле ди из бор пред сед Оли ве ра Фи ли по вић-про тић ни ка са ве та у овим ме сти ма, а они ће се би ра ти из ре да изабра них чла но ва. У Оп штин ској из бор ној ко миси ји би ли су: за ме ник пред седни ка Оли ве ра Фи ли по вић-протић, се кре тар Ма ри ја Ма тић, чла но ви Јо ван Глу шић, Ми лан Ја ко вље вић, Ви то мир Јо вић и Ана Ма ри ја Авра мо вић. На из бо ри ма у Ири гу гласа ло је 1260 би ра ча што је 33 од сто од укуп ног гла сач ког тела. Кан ди да ти ко ји су осво ји ли РЕ БА ЛАНС БУ ЏЕ ТА ЗА ГО ДИ НУ Ре дов на де лат ност ни је угро же на нај ве ћи број гла со ва, и који су но ви чла но ви Са ве та Ме сне за јед ни це, су: Брани слаб Ба бић Ба не, Стеван Пи ште вић, Јо ван ка Јан ко вић, Вла ди мир Ђокић Роћ ко, Ра до ван Нинко вић, Кар чи ка Ур бан, Бо жи дар Ива нић, Слађа на Хор ват и Ми ли ја на Че ла ре вић. Ка да је реч о Врд ни ку, на из бо ри ма је гла са ло 1330 бира ча што је 45 од сто од укупног бро ја при ја вље них. Канди да ти са нај ве ћим бро јем осво је них гла со ва су: Стан ка Се нић, Дра ган Сто јић, Миле Са на дер, Ста ни сла ва Гле дић, Бо ри во је Се нић, Дра ган Дра ги че вић и Љубо Ко ва че вић. Кан ди да ти ко ји су у Риви ци осво ји ли нај ве ћи број гла со ва су: Пе тар Јо ви чић, Ђор ђе Ћи рић, Сла ви ша Смиља нић, Ла зар Пу зић и Брани слав Пе три че вић. На из бо ри ма у Кру ше дол Прња во ру та ко ђе ни је би ло по вре да За ко на о ло кал ним из бо ри ма. Нај ви ше гла со ва, и нај ве ће по ве ре ње гла са ча у Кру ше дол Пр ња во ру до би ли су Ми лош Ма ри чић, Бра ни слав Ни кетић, Слав ко Ни ке тић, Ду шан Акик и Ма ри ца По ло ви на. Пла ни ра ни при хо ди у пе ри о ду ја ну ар - сеп тем бар ма њи за че твр ти ну, а та ко ће би ти и на го ди шњем ни воу - Уме сто 573, при хо ди све де ни на 438 ми ли о на ди на ра Све бо љи при но си у ви но гра дар ству а те ри то ри ји оп шти не Бе о Нчин нај за сту пље ни ја ра тарска кул ту ра је ку ку руз, ко ји је ове го ди не био за се јан на око хек та ра. Оства ре ни при но си крета ли су се од пет до 5,5 то на по хек та ру, ко ли ки је, ина че, про сек за ово под руч је не на кло ње но ратар ској про из вод њи, са зна је мо од Је ле не Ланг, струч ног са рад ни ка за по љо при вре ду у оп шти ни. Под сун цо кре том је ове го ди не би ло 210 хек та ра, са при но сом од 2,8 т/ха, а под со јом 75 хек та ра, са при но сом од 1,8 т/ха. Про из вод ња гро жђа и ви на, све за сту пље ни ја у овој оп шти ни, до не ла је то ком го ди не из у зет не ре зул тате. Под ви но вом ло зом се на ла зи око 250 хек та ра, гро жђе је би ло од лич ног ква ли те та, а при нос око де сет то на по хек та ру. На око 300 хек та ра под во ћем, пред ња чи јабу ка, са око 30 то на убра ног плода по хек та ру. Укуп но гле да ју ћи, је се њи при но си у по љо при вре ди су би ли успе шни и по оби му и по ква ли те ту, ка же Је ле на Ланг. У пр вих де вет ме се ци ове го ди не у бу џет оп шти не Бе о чин се сли ло 228 ми ли о на ди на ра, од пла ни ра них око 303 ми ли о на, што зна чи да су при хо ди за че твр ти ну би ли ма њи од пред ви ђе них. Нај већа од сту па ња су за бе ле же на код тран сфер них сред ста ва од дру гих ни воа вла сти. На знат но ума ње не при хо де у ве ли кој ме ри је ути ца ла светска еко ном ска кри за, што се од ра зи ло ка ко на ре пу блич ки та ко и на оп штин ски бу џет. Обра зла жу ћи ова ква крета ња, на 17. ре дов ној седни ци Скуп шти не оп шти не, 20. но вем бра, шеф Слу жбе за фи нан си је Ма ри на Преко га чић је, по ред оста лог, ис та кла: - Са ова ко оства ре ним при хо ди ма, при о ри тет је дат фи нан си ра њу ре дов не де латно сти свих ко ри сни ка бу џета, као и за по че тих ин ве стици ја и про је ка та од зна ча ја за оп шти ну. Зна чај но од ступа ње од пла на је код Фон да за ре а ли за ци ју со ци јал ног про гра ма. Ре дов на де лат ност је фи нан си ра на код Спорт ско по слов ног цен тра, Спорт ског са ве за и про гра ма удру же ња. Ин ве сти ци је пла ни ра не код уста но ва, ме сних за јед ни ца и вер ских обје ка та су де ли мично оства ре не, а део за по четих ула га ња ће би ти за вр шен до кра ја го ди не. Пла ни ра не суб вен ци је ЈП "То пла на", ЈКП "Бе о чин", као и тран сфер на сред ства за Дом здра вља у овом пе ри о ду ни су ре а ли зова ни. Све то је усло ви ло да Скуп шти на оп шти не до не се од лу ку о ре ба лан су бу џета за го ди ну, ко јим су бу џет ски при хо ди и рас хо ди знат но ума ње ни. Пр во бит но пла ни ра ни го ди шњи при хо ди у из но су од око 573 ми ли о на ди на ра све де ни су на 438 мили о на. Код рас по ре да ова ко утвр ђе них сред ста ва, ка же Ма ри на Пре ко га чић, во ди ло се ра чу на да бу де фи нанси ра на ре дов на де лат ност свих ко ри сни ка бу џе та и да се "по кри ју" за по че те ин вести ци је и уго во ре не оба ве зе. То прак тич но зна чи да ће се Ма ри на Пре ко га чић, шеф Слу жбе за фи нан си је укуп на при вред на кре та ња од ра зи ти на сма ње ње улага ња у раз вој, док ре дов не ак тив но сти, ипак, не ће би ти угро же не ни код јед ног ко рисни ка бу џе та. Д. П. Снимио: М. Милеуснић

13 Среда, 2. децембар НА СЕ ЉЕ ЕРЕМ КО НАЧ НО ДО БИ ЛО ВО ДО ВОД Све до са да - во да из бу на ра Ин ве сти ци ју од 12 ми ли о на ди на ра, за че ти ри ки ло ме тра це во во да, обез бе ди ла Оп шти на Ру ма На се ље Ерем, ко је је у саста ву МЗ Во гањ, ко нач но је 24. но вем бра до би ло во до вод: то је по след ње на се ље у румској оп шти ни ко је до са да није има ло во до вод ну мре жу, већ је ко ри сти ло бу нар ску, че сто не до вољ но чи сту и ис прав ну во ду. Ин ве сти ци ју вред ну 12 ми ли о на ди на ра, за це во вод ду жи не че ти ри ки ло ме тра, финан си ра ла је у це ло сти рум ска оп шти на, а ра до ве је за не пуних ме сец да на за вр ши ло ЈП ''Во до вод''. У на се љу Ерем жи ви сто тинак ме шта на у укуп но 32 ку ће, због ло ших усло ва за жи вот, ка жу ме шта ни, мно ги су се у ме ђу вре ме ну исе ли ли. Оста је на да да ће са до ла ском во де, мно ги ов де про на ћи свој буду ћи дом. Дра го слав За рић, члан Са ве та МЗ Во гањ у име на се ља Ерем, твр ди да су ов де нај ве ћи про бле ми би ли управо са во дом - ко ри сти ли су се бу на ри чи ја је мак си мал на ду би на би ла 20 ме та ра, та вода че сто ни је би ла ни чи ста, ни бак те ри о ло шки ис правна. Ваљ да због све га то га, на отва ра њу во до во да би ли су сви ме шта ни, а би ло је ту, за го сте и до ма ће, и ра ки је, и сира, до ма ће штру дле, пре све га ЈАВ НИ РА ДО ВИ У РУ МИ до брог рас по ло же ња. Све ча но пу шта ју ћи во до вод у рад, пред сед ник рум ске општи не Го ран Ву ко вић је иста као: -Пре о ста ло је да се са да уради ло кал на мре жа, да сва дома ћин ства бу ду при кљу че на на во до вод и да ко ри сте хи ги јенско-бак те ри о ло шки ис прав ну во ду. Овим во до во дом ство рени су та кви усло ви да се ов де Са отва ра ња во до во да у Ере му мо же оста ти, и жи ве ти. Ди рек тор ''Во до во да'' Рај ко По по вић на гла сио је да ра дови на во до во ду ни су би ли једно став ни, ура ђе но је пет шахто ва, а тре ба ло је пре мо сти ти чак че ти ри ка на ла. Исто вре мено, по ру чио је ме шта ни ма Ерема - при кљу че ње на во до вод би ће мо гу ће у шест ра та. К. Ку зма но вић Др ва за си ро ма шне по ро ди це На се чи др ва тре нут но ра ди 30 рад ни ка, огре вом ће би ти снаб де ве но око 200 со ци јал но угро же них по ро ди ца По во дом отва ра ња јав них ра до ва у Оп шти ни Ру ма, у са рад њи са Цен тром за со цијал ни рад, 24. но вем бра, за једно са пред став ни ци ма оп штине и Цен тра, об и шли смо део Шум ског га здин ства, на по те су из ме ђу Клен ка и Пла ти че ва. У том де лу шу ме се ку се др ва која ина че ни су за ин ду стриј ску упо тре бу већ су на ме ње на за огрев, би ће до де ље на рум ским со ци јал но угро же ним по ро дица ма. Део пу та до Ка ра ку ше прева ли ли смо аутом, а део ста зе кроз шу му пе ши це. Све је пома ло ли чи ло на са фа ри, не доста ја ле су са мо зве ри, њих је ту и та мо, за ме ни ла не ка жа ба, бу ба ма ра, или по не ка пти ца у ле ту. На не ко ли ко ме та ра од ста зе ти хо је те кла Са ва, и све се то ута па ло у јед ну шум скореч ну је се њу иди лу. На са мом ра ди ли шту ма ње је ро ман тич но: чу је се оштри звук те сте ре, жа гор рад ни ка, у да љи ни је ва три ца и не што што под се ћа на дим не сиг нале из ста рих ве стерн фил мо ва. Дру гим ре чи ма, ов де се ра ди, не ма баш ме ста за ша лу и ужива ње у шум ском ам би јен ту. У пр вој де ка ди ра до ва, ка ко нам је об ја снио пред сед ник СО Ру ма Не над Бо ро вић, др ва за огрев до би ће 100 нај у гро же нијих по ро ди ца у рум ској оп штини, а не што ка сни је и свих 200 при ја вље них до ма ћин ста ва. У шу ми на Ка ра ку ши тренут но је на овим по сло ви ма ан га жо ва но 30 рад ни ка из Руме. Ка ко нас је ин фор ми сао ди рек тор Цен тра за со ци јал ни рад Све то зар Пе тро вић, за све рад ни ке је обез бе ђен превоз, хра на и днев ни ца у ви сини од 800 ди на ра. Не где, она ко из ме ђу ре до ва, мо гла се на зрети и по не ка ли тра ра ки је, али не пре ви ше, јер - те сте ра не ма ду шу. Док му шкар ци се ку дрва и чи сте ста бла, жен ски део еки пе пре но си и сла же гра не. Јед на од рад ни ца, Љу би ца Га јић из Ру ме, ка же да је само хра на мај ка са че тво ро деце, да по сао и ни је пре те ра но те жак, а да до бро до ђе сва ки Де таљ са ''срем ског са фа ри ја'' ди нар у ку ћи ка да већ стал ног за по сле ња не ма. Део гра на и ма ње ква ли тетног др ве та би ће бес плат но доде љен и овим рад ни ци ма. Вра ћа мо се уском ста зом кроз шу му, точ ко ви аута клиза ју по мо кром ли шћу, са пли ћу се о сло мље не гра не на пу ту. Сун це се сна жно про би ја кроз кро шње и упор но под се ћа на ра но про ле ће. Ко би ре као да смо на пра гу зи ме, да ће ускоро снег, и да ће оне го ми ли це сло же них др ва, сво јим пуц кета њем у не ком ''сме де рев цу'', не ку хлад ну со бу пре тво ро ти у ма ли то пли дом. К. Ку зма но вић Пре зен та ци ја Пре зен та ци ја но вог За ко на о пла ни ра њу и из град њи са по себ ним освр том на при ме ну Пра вил ни ка о кри те ри ју ми ма за од ре ђи ва ње на кна де у по ступ ци ма ле га ли за ци је, кри те ри ју мима за објек те за ко је се не мо же на кнад но из да ти гра ђе вин ска до зво ла, као и о са др жи ни тех нич ке до ку мен та ци је и са др жи ни и на чи ну из да ва ња гра ђе вин ске и упо треб не до зво ле за објек те ко ји су пред мет ле га ли за ци је, ће се одр жа ти у Ши ду, уто рак го ди не, 11 ча со ва, бан кет са ла хо те ла ''ЧУ БУ РА'', Јан ка Ве се ли но ви ћа бр.17. Пре зен та ци ју ће из вр ши ти Алек сан дра Да мја но вић Пе тро вић, по моћ ник Ми ни стра у Ми ни стар ству жи вот не сре ди не и про стор ног пла ни ра ња Вла де Р.Ср би је По се та др жав но при вред не де ле га ци је Сло вач ке Др жав но - при вред на де ле га ци ја Сло вач ке ко ју пред во ди пред сед ник Иван Га спа ро вич, по се ти ће са са рад ни ци ма При вредну ко мо ру Ср би је, 03. де цем бра 2009.го ди не, Ре сав ска 15, са ла 1 у 13 ча со ва. Овом при ли ком го сти ПКС би ће и де ле га ци ја од 20 сло вач ких при вред ни ка на че лу са пот пред сед ни ком При вред не ко мо ре Словач ке Ју ли ју сем Ко стол ним. То ком ове по се те др жав но при вред не де ле га ци је Сло вач ке Ре пу бли ке у Ко мо ри Ср би је одр жа ће се и Би знис фо рум и би лате рал ни раз го во ри при вред ни ка две зе мље у ци љу про на ла же ња но вих по слов них парт не ра. Сви за ин ре со ва ни при вред ни ци за уче шће на Фо ру му, за додат не ин фор ма ци је мо гу да се обра те Срем ској при вред ној ко мори на те ле фон Да ни ср би је у Ми ла ну При вред на ко мо ра Ср би је по зи ва Вас да уче ству је те у ма ни феста ци ји Да ни Ср би је у Ми ла ну од 9. до 11. де цем бра го ди не. По слов ни су сре ти ће се одр жа ти у скло пу мул ти ме ди јал ног до га ђа ја Пре пли та ње, ко ји ор га ни зу ју умет нич ка аген ци ја А.И.М." из Ми ла на, про дук циј ска ку ћа RE QU EST из Бе о гра да и го спо дин Ми лан Са рић у са рад њи са Фон да ци јом AR TE RE A LE из Ми ла на. Про грам ма ни фе ста ци је укљу чу је и ор га ни за ци ју по слов них су сре та срп ских и ита ли јан ских при вред ни ка 9. де цем бра. Преду зе ћа из обе зе мље има ће мо гућ ност да пред ста ве сво је про из воде и услу ге. До га ђа ју ће при су ство ва ти и чел ни ци град ске вла сти Ми ла на, као и пред став ни ци срп ске вла де. Уче шће на овим по слов ним су сре ти ма са ита ли јан ске стра не по твр ди ле су број не фир ме из обла сти тек сти ла, хе ми је, енер гети ке, ин фор ма ци о них тех но ло ги ја, дрв но-пре ра ђи вач ке и гра ђевин ске ин ду стри је, као и за шти те жи вот не сре ди не. Ма ни фе ста ци ја ће би ти одр жа на у га ле ри ји ART RE A LE (Via Sant'An drea 10/а), ко ја се на ла зи у исто риј ском цен тру Ми ла на, ко ја због до бре ло ка ци је и ве ли ког из ло жбе ног про сто ра по де ље ног у ви ше це ли на омо гу ћу је ве ли ку посе ће ност. Уко ли ко сте за ин те ре со ва ни да уче ству је те у овој ма ни феста ци ји, мо ли мо да по пу ни те при ја ву (мо же те до би ти у Срем ској при вред ној ко мо ри) до 1. де цем бра НА ЗА СА ВИ ЦИ, 5. ДЕ ЦЕМ БРА Срем ски сви њо кољ ман гу ли це На Спе ци јал ном ре зер ва ту при ро де За са ви ца, у субо ту 5. де цем бра одр жа ће се срем ски сви њо кољ ман гу лице, че твр ти по ре ду, на ко јем ће по се ти о ци мо ћи да ужи вају у спе ци ја ли те ти ма срем ског сви њо ко ља. Уз вру ћу ра ки ју, сви њо кољ ски па при каш, фришке пе че не ко ба си це, чвар ке и не из бе жне сал чи ће, по ја ча не до брим там бу ра ши ма и фрушко гор ским ви ном го сти ће моћи да осе те ат мос фе ру пра вог сви њо ко ља и ужи ва ју у ам бијен ту За са ви це. Во жња бро дом Ум бра та ко ђе је у по ну ди, а која ће са мо упот пу ни ти овај дожи вљај. Ј.З.

14 14 КУЛТУРА Среда, 2. децембар ТРАГОМ "СРЕМСКЕ МИСТЕРИЈЕ": НИКОЛА ДРЕНОВАЦ И ЕМИЛИЈАН ГЛОЦАР (2) На таласима "Слободне речи" Пише: Душан Познановић а ко се у Аме ри ци, ко нач но, Тса ста ла "ве о ма по пу лар на и чу ве на трој ка ме ђу срп ским свеште ни ци ма, нас три дру га: Мале тић, Еми ли јан Гло цар и ја", за бе ле жи ће Ни ко ла Дре но вац у сво јој ауто би о граф ској књи зи Од ол та ра до ре во лу ци о на ра (Са раје во 1976). Мла ди и агил ни у пастир ском по слу, уз то шко ло ва ни и из ста рог кра ја, пред ста вља ли су пра во осве же ње у цр кве ном и дру штве ном жи во ту аме рич ких Ср ба. Њи хо ве па ро хи је аликвип ска, кли вленд ска и јанг стаун ска по че ле су да се ис ти чу у окви ри ма Епар хи је аме ри кан скока над ске, на чи је че ло ће уско ро, из Ју го сла ви је, до ћи "пер фи дан и дво ли чан" вла ди ка Ди о ни си је (Ми ли во је вић). По сле све ча но сти у ма на сти ру Све тог Са ве у Ли бер ти ви лу, крај Чи ка га, по што је про сла вљен дола зак но вог епи ско па, све штенич ка трој ка је кре ну ла на ду же пу то ва ње у Ка ли фор ни ју. Ус пут су упо зна ва ли на ше љу де у новом све ту и ту го ва ли "за да леким род ним кра јем". По по вратку, Дре но вац је при мио пи смо од вла ди ке Ди о ни си ја, ко ји му на јављу је сво ју при ват ну по се ту, желе ћи на вод но да се "по са ве ту је" са мла дим све ште ни ци ма. А вла ди ка је сти гао у Јанг стаун отво ре но хва ле ћи про по веди и но вин ске тек сто ве Ни ко ле Дре нов ца, иза че га се кри ла њего ва на ме ра да до ма ћи на и остале при сут не (Гло цар, Ма ле тић и др.) су прот ста ви "ко му ни стич кој за ра зи" ме ђу срп ским исе љени ци ма. По гле ди на зби ва ња у отаџ би ни би ли су оштро су протста вље ни, што се ја сно огле дало у пи са њу на пред не Сло бодне ре чи и ли ста Аме ри кан ски Ср бо бран, ко јег је по др жа вао Апел Николе Дреновца за помоћ Југославији (1947) Никола Дреновац, Сава Косановић, Емилијан Глоцар и Златко Балоковић у Америци вла ди ка, али и је дан Јо ван Дучић, Ни ко лај Ве ли ми ро вић... У по чет ку, и сам Дре но вац је у Аме ри кан ском Ср бо бра ну об јављи вао "ства ри ко јих се да нас сти дим и од ри чем": Био сам рев но стан хри шћа нин и пра во сла вац, али сам пре ћутно, ду бо ко у се би, одо бра вао вели ки део оно га о че му је пи са ла "Сло бод на реч". Два да на по сле Хи тле ро вог напа да на Со вјет ски Са вез, на предни аме рич ки Ср би су по др жа ли ан ти фа ши стич ку бор бу у све ту и ма ти ци зе мљи, а при дру жи ли су им се и све ште ни ци оку пље ни око Дре нов ца, Гло ца ра и Ма ле ти ћа. У сво јим ме мо ар ским за пи си ма Дре но вац ће ја сно осу ди ти "распи ри ва ње шо ви ни стич ке мр жње" на стра ни ца ма Аме ри кан ског Србо бра на, и ис та ћи "да Ди о ни сије ва епар хи ја, са ве ћи ном сво јих све ште ни ка, 'те ра во ду на млин' не при ја те ља Ју го сла ви је". Ни је би ло те шко са зна ти да те члан ке пи ше пе сник Јо ван Дучић... Сла бог ка рак те ра, пер фидан и дво ли чан, вла ди ка Ди о ниси је је био са мо јед на од лу та ка на од бра на шкој по ли тич кој сцени. Кон це је др жао Јо ван Ду чић и од лу чи вао ка ко ће и кад ко ја лутка да за и гра. Он би знао да се, и по сле нај по дли јих на па да на Мале ти ћа, Гло ца ра и ме не, ка да бисмо се на шли с њим ли цем у лице, по на ша та ко као да су од но си ме ђу на ма у нај бо љем ре ду... Са знао сам да је Јо ван Ду чић, пре ко сво јих љу ди, пред у зео мере да се ја, као "из дај ник српства", што пре од стра ним из паро хи је... По др шка ко ју су ми пру жали дру го ви Стра хи ња Ма ле тић и Еми ли јан Гло цар, зна чи ла је мно го за ме не. Док ме је Гло цар бо дрио и са ве то вао да због поли ти ке не за ба та лим свој књижев ни рад, Ма ле тић, чи ја су бра ћа Не бој ша и Сло бо дан (митро вач ки адво ка ти прим. ДП) би ли ис так ну ти ко му ни стич ки ак ти ви сти у Сре му, и да ли своје жи во те у бор би про тив окупа то ра, под сти цао ме је на још од луч ни је ан га жо ва ње за ствар на пред ног по кре та ме ђу америч ким Ср би ма за бе ле же но је у књи зи Од ол та ра до ре во лу цио на ра. На по зив вла ди ке Ди о ни сија, све ште нич ка трој ка Гло цар, Ма ле тић и Дре но вац је при суство ва ла, у Ва шинг то ну, до че ку мла дог кра ља Пе тра Ка ра ђор ђеви ћа. Сва тро ји ца ће, ме ђу тим, и да ље има ти ве ли ких не при лика због кле ве та и ра зних под мета ња од стра не при ста ли ца оне "дру ге стра не". По во дом с епар хиј ског врха пла ни ра не и отво ре не прово ка ци је у јанг ста ун ској цр кви, са ци љем да се по ни зи Ни ко ла Дре но вац, ње гов при ја тељ Емили јан Гло цар у Сло бод ној ре чи об ја вљу је чла нак под на сло вом Све то гр ђе у Јанг ста у ну или па растос срп ским жр тва ма са игранком. Гло цар јав но ис ти че ка ко је "јед на огав на по ли ти кант ска сми ца ли ца упе ре на про тив месног све ште ни ка Ни ко ле Дре новца", а све у на ме ри да се та мошњи па рох спре чи у ис ка зи ва њу свог са о се ћа ња за срп ске жр тве. На и ме, ни је му би ло до зво ље но Узроци јада и беде "Свеједно да ли су то сељаци српски или хрватски, словеначки или бугарски. Сви су они повезани истом мукотрпном судбином. Поред многих одлика којима обилује Дреновчева књига, мора се признати да он храбро и отворено и без резерве упире прстом у узроке беде и невоље. Дреновац је благовремено схватио своју дужност: да као једини истински песник у исељеништву реагује на крваве догађаје, који се одигравају на његовом родном Балкану. Он је сматрао за своју свету дужност да онима, који су усред америчког изобиља, заборавили на беду и јад оне браће која су остала на старим огњиштима, убедљиво предочи УЗРОКЕ јада и беде... (Е. Глоцар о збирци Ми долазимо Н. Дреновца) да пред во ди (на мет ну ти) об ред у соп стве ном хра му, а уз то пара стос та квог зна ча ја тре ба ло је да се одр жи у не кој мно го ве ћој цр кви у Аме ри ци. Још му је на мештен и "па ра стос са игран ком" за из ги ну ле?! У на ме ри да од ба це кле ве те ко је су сти за ле са стра ни ца Амери кан ског Ср бо бра на, сед мо ри ца на пред них срп ских све ште ника, ме ђу њи ма и већ по ми ња на трој ка је ре ја, из да ла је, 21. ју ла го ди не, по себ ну Из ја ву. У тек сту ко ји об ја вљу је це ло куп на на пред на ју го сло вен ска штам па у Аме ри ци, они осу ђу ју ши ре ње раз до ра и рас пи ри ва ње мр жње "ме ђу на шим ју го сло вен ским наро ди ма". Та кву из ја ву је Јо ван Ду чић у Аме ри кан ском Ср бо брану на звао "зло гла сном", а пот писни ке "од ро ђе ним све ште ни цима" ко ји се "отво ре но ста вља ју на стра ну два ка то лич ка на ро да, Хр ва та и Сло ве на ца". Дре нов чев оштар од го вор Ду чи ћу сти же са стра ни ца Слобод не ре чи. Сâм Дре но вац ће, ка сни је, у сво јим ме мо а ри ма на пи са ти ка ко је Из ја ва сед мори це срп ских све ште ни ка умного ме до при не ла да исти на о ју го сло вен ском НОП-у про дре у аме рич ку јав ност. Ипак, она ће и убр за ти ње гов од ла зак из па ро хи је у Јанг ста у ну. Иако је аме рич ки гра ђан ски суд Дренов ца осло бо дио оп ту жбе да је ко му ни ста, Ди о ни си јев, цр кве ни суд га је оте рао са ду жно сти и до нео ре ше ње о ње го вом исеље њу из па ро хиј ског ста на. Запо сле ње му ну ди Сло бод на реч у Пит сбур гу: Тих да на је и Стра хи ња Мале тић на пу стио сво ју па ро хи ју у истим окол но сти ма као и ја. Еми ли ја ну (Гло ца ру) смо са вето ва ли да ми ру је. Ви ше ће кори сти ти на шој ства ри ако оста не на па ро хи ји. По што је та да био у то ку рад око осни ва ња Ује ди ње ног одбо ра ју жно-сло вен ских Аме рика на ца, Стра хи ња се укљу чио у са рад њу с Лу јем Ада ми чем и оста лим дру го ви ма у Њу јор ку. Ка сни је је иза бран за се кре та ра тог од бо ра. А ја сам остао у редак ци ји "Сло бод не ре чи", пи сао члан ке и че сто пу то вао од Питсбур га до Сан Фран ци ска, или тач ни је по це лој Аме ри ци. По че так кра ја, ка ко све дочи Ни ко ла Дре но вац, по чео је 23. фе бру а ра го ди не, када он са Гло ца ром и Ма ле ти ћем сти же у Чи ка го, на Пе ти цр квено-на род ни са бор. Су прот ставља ју ћи се са бор ској по др шци Дра жи Ми ха и ло ви ћу, трој ка пот пи су је и пре да је вла ди ци Ди о ни си ју но ву Из ја ву, ко јом се "огра ђу је од ста ва и ра да Срп ске пра во слав не епар хи је Аме рич ко-ка над ске и ње зи ног епи ско па". По том су на пу сти ли дво ра ну и от пу то ва ли на сво је ду жно сти. Две не де ље ка сни је, је реј Нико ла Дре но вац је при мио пре пис ту жбе ко ју је Пе ти цр кве но-народ ни са бор упу тио Епар хиј ском цр кве ном су ду, за тра жив ши њего во "ко нач но и пот пу но раш чиње ње". По ред оста лог, на ду шу му је ста вље но да је са је ре јима С. Ма ле ти ћем и Е. Гло ца ром осу дио рад Пе тог са бо ра, др жао по ли тич ке збо ро ве по Аме ри ци, ту жио гра ђан ском су ду Срп ски на род ни са вез (из да вач Аме рикан ског Ср бо бра на прим. ДП), да је ра дио про тив ин те ре са Епар хи је... Јед но гла сном пре судом, од 6. фе бру а ра го дине, Дре но вац је ка жњен за браном све ште но деј ства на го ди ну да на, трај ним гу бит ком па рохиј ске слу жбе и зва ња па ро ха у Епар хи ји аме рич ко-ка над ској. Рат се за вр шио, Ју го сла ви ја је осло бо ђе на, а Ни ко ла Дре но вац и сво ју по ро ди цу из Јанг ста у на ко нач но пре се ља ва у Пит сбург. Под на сло вом Ми до ла зи мо и са пред го во ром Лу ја Ада ми ча, убрзо об ја вљу је књи гу пе са ма која ула зи у мно ге до мо ве и ср ца на пред них аме рич ких Ср ба. Пово љан и емо ти ван при каз о тој збир ци пу ној "сна ге со ци јал ног осе ћа ња и ре вол та", у ли сту Сло бод на реч, об ја вљу је ње гов при ја тељ Еми ли јан Гло цар. Дре но вац се бо ри за свет у ко ме ће сва ки до би ти пре ма своме ср цу и ра ду. Са мо за то њего ва но ва књи га "Ми до ла зи мо" ки пи то ли ком сна гом и то ли ким на дах ну ћем... А у свој днев ник, 5. но вем бра го ди не, док бро дом пло ви у прав цу отаџ би не, Ју го сла ви је, све ште ник и пи сац Ни ко ла Дрено вац ће за пи са ти: "Ма ле тић и ја пи је мо љу ту ра ки ју и спо миње мо Гло ца ра ко ји је остао у Аме ри ци." Страхиња Малетић (Наставиће се)

15 Среда, 2. децембар КУЛТУРА 15 ПОВОД ЈЕ НОВА КЊИГА Висок допринос српској сатири Анђелко Ердељанин: "Политичка луда" (Изабране и нове сатиричне песме), "Orpheus", Нови Сад Је дан од нај у глед ни јих српских са ти ри ча ра, Ан ђел ко Ер де ља нин (Вој ка, 1941), недав но је код но во сад ског "Орфе у са" об ја вио, ка ко сам тврди, сво ју "до сад нај зна чај ни ју" књи гу, "По ли тич ка лу да". Реч је о из бо ру из већ ви ђе не сати рич не по е зи је (по чев од раних ра до ва до данас), али и но вим сти хо ви ма ко јим из ра жа ва свој кри тич ки, оштар, исто вре ме но и ве дар став пре ма жи во ту и све ту око се бе. Књи га је по де ље на у циклу се: "Ра ни ра до ви", "Ла ке пе сме", "Сла ва Ср би ну", "Сит не звер ке и ба ра бе", "Тре ћи ми лени јум" и "Жи ви зид", а са др жи ви ше од 150 са ти рич них пе сма (мо гло би се ре ћи "best of Erde lja nin"). До но си мо од ло мак из рецен зи је проф. др Ми ро сла ва Еге ри ћа, под на сло вом "Са тирич но огле да ло Ан ђел ка Ер деља ни на". Кад са ти ри чар узме на нишан не ке од по гре шних чи но ва по ли ти ча ра, то ни је бе за зле на ствар, сем у слу ча ју да по ли тичар има Де ло ко је га бра ни од слу чај них или не тач но из ве дених оп ту жби са ти ре. Чи та лац ће се, ре ци мо, у овој књи зи сре сти са чи та вим ре ги стром по ја ва ко је су пред мет са тирич не пер цеп ци је пи сца. Ту су: ко му ни стич ка ша ре ни ца, то ће ре ћи про мен љи вост на че ла "у хо ду"; ту су мо дер ни ро дољуп ци са "гли не ним ср цем", то ће ре ћи ре то рич ки про фе сио нал ци ко ји ма је pa tria средство а не циљ; ту су они ко ји и да нас - као у до ба До ма нови ћа - ди жу спо ме ни ке сле пом Во ђи, не же ле ћи да ви де да је он, као сви смрт ни, до ста дав но за шао за Го леш пла ни ну, ода кле се ни ко ни је вратио; ту су они ко ји мо гу сво јим за вој ску ста са лим ре гру ти ма да ку пе вој ни рок ("та та, ку пи ми, купи, вој ни рок"), алу зи ја на бе за зле ну са ти ру Ђуре Јак ши ћа, у ко јој дечак из ра жа ва сво ју же љу у сти ху, на су прот свом оцу ко ји је во лео са бље и ко пља ("та та,, ку пи ми, ку пи, пе че ња ку пи јаре ћег"); ту је и од лич на пе сма о кон фор ми сти ма, чи ји је сми сао у сар кастич ном ре фре ну: О, где су, где су, па пу че; ту су и кла сич ни срп ски поли тич ки коц ка ри, Де ли је ко је "игра ју на сре ћу", то ће ре ћи без пла на и систе ма, и на рав но гу бе; ту је, јед ном ре чи, у сати рич ној ви зи ји, је дан не што по ме рен свет, саста вљен од коц кар ских иде а ли ста, от пад ни ка, пер со на ко је бо ље ру кују се ки ром но па ме ћу, ти модер ни се бич ња ци за ко је је со ли дар ност оти шла са лањским сне го ви на; ту су и они ко ји пра ве "ба ло ве у Ба но вини"; "Срем, Ба нат и Бач ка, три те ла пу нач ка" ту до би ја ју виси ну чу ве ног "Ма скен ба ла на Руд ни ку" Во ји сла ва Или ћа, јер ту ве се ла ка ма ри ла по ка зу је и моћ ма ни пу ла ци је и не моћ да уви ди ка ко је све то про ла зно, дим ва тре на ве тру. На кра ју, да за вр ши мо ово на бра ја ње мно штва те ма и мо ти ва у но вој књи зи Ан ђел ка Ер де ља ни на. Та са ти ра је сте опо зи ци о на, али би би ло ја ко по гре шно ње не са др жа је виде ти као при ста ја ње уз би ло ко је по ли тич ке про гра ме на ше са вре ме но сти или као не прија тељ ство пре ма њи ма. Пи сац ових ре до ва је ову књи гу изабра них и но вих са ти рич них пе са ма Ер де ља ни на до жи вео као опо ни ра ње оним ан тропо ло шким на сла га ма у сви ма на ма ко ји ма су осно ве: ло ша свој ства љу ди и оних ко ји љу ди ма упра вља ју. По штимун гу ових са ти рич них сти хова, афо ри стич ке са же то сти, кат кад уме сто осу де по ро ка и сва ко вр сних сла бо сти љу ди, пре вла да ху мор, ко ји у ре зонан ци пре иза зи ва осмех не го под смех, пре раз у ме ва ње не го по ру гу. Да кле ту, где у су срету ху мо ра и са ти ре, као ре цимо у пе сми Ра дуј се, Ра до је (не ка вр ста ди ја ло га са Ра до јем До ма но ви ћем), у пе сми Се ки ра, ко ја нас под се ћа на срп ски рас кол нич ки дар, ко јим се не ке по ли тич ке разли ке ре ша ва ју се вом се ки ре по вра ту Во жда, за тим у пе сми Свет ски ро до љуп ци, ко ја има по ру ку да је са мо српски на ци о на ли зам на све ту за бра њен, ова сати ра се уз ди же на проплан ке са ко јих се не ке ства ри ан тро по ло шки бо ље, би стри је ви де и над ко ји ма се ум ни чита о ци има ју над чи ме истин ски за ми сли ти. Сва ка ко, ле па је прили ка кад се до го ди, што је и ов де слу чај, да избор ра ни јих и но ви јих са ти рич них ра до ва једног са ти ри ча ра мо же да нам пру жи за до вољ ство да се бе ви ди мо и са ми са оне стра не, са ко је гле да ни ни смо ни нај јачи ни нај бо љи, ни нај при влачни ји, али да смо жи ви, жи ве ин вен ци је ма ште и да ра. На са мом кра ју, пи сац ових ре до ва из ра жа ва жа ље ње што у сво јим из да њи ма Ан то ло гије са вре ме не срп ске са ти ре ни је ис пу нио обе ћа ње да то у на по ме ни пр вог из да ња да је ме сто Ан ђел ка Ер де ља нина у вр ху срп ског са ти рич ног ства ра ња, пре ма то ме и у анто ло ги ја ма. То на гла ша ва мо и за то што је у на шем књи жевном удру жи ва њу мно го оних ко ји су зва ни а не ода бра ни и ко ји сти хиј ски га зе пре ко оних ко ји ви де да су та удружи ва ња, ко те ри је и успо ни у њи ма "ја ко же дим". Ве ру је мо да је књи га Ер де ља ни на леп и ви сок до при нос оној вр сти срп ске са ти ре ко ја не гу је - од До ма но ви ћа до да нас - критич ки ро до љу бив од нос пре ма вред но сти ма на ше за јед ни це и по је ди на ца ко ји чи не за једни цу... Ма мла зи Ми ро слав Еге рић Ко то лу пи да су Ср би глу пи, за у век у ма га ре ћој клу пи?! Та кву му дрост си гур но је ре кла бу да ли на срп ско га по ре кла! Ко то ка же - Ср би ја је ма ла?! Це лом све ту ма мла зе је да ла! ПОВОДОМ "ДЕЧИЈЕ НЕДЕЉЕ" Рајко Панић се дружио са малишанима Ан ђел ко Ер де ља нин FOTO GALERIJA Владимир Круглов: Процесија Рајко Панић са малишанима из вртића "Ђурђевак" По во дом ма ни фе ста ци је "Дечи ја не де ља", ко ја се одржа ва то ком је се ни, срем ско митро вач ки пе сник Рај ко Па нић је об и шао све пред школ ске уста но ве у Срем ској и Ма чванској Ми тро ви ци, где се дру жио са ма ли ша ни ма. Па нић им је чи тао сво је сти хо ве из збир ке Де ца су дра гуљ све та, а сва ком де те ту ко је је тих да на има ло ро ђен дан и по кло нио ову књигу. Пе сник во ли да да ру је своје књи ге, ко је су та ко до би ја ли основ ци - по бед ни ци так ми чења за нај бо љи ли те рар ни рад, а и Де чи јем оде ље њу Би блио те ке "Гли го ри је Во за ре вић" је до нео 45 при ме ра ка сво јих из да ња. У знак при зна ња за дру же ње са нај мла ђи ма, Предшкол ска уста но ва "Пче ли ца" у Срем ској Ми тро ви ци је, сре дином ок то бра, пе сни ку Рај ку Пани ћу уру чи ла за хвал ни цу. По ред по ме ну те књи ге стихо ва за де цу, Па нић је об ја вио и две збир ке пе са ма за од ра сле - Срем у ду ши и Ре ка жи во та, а уско ро му из ла зи из штам пе и че твр та књи га, Ја блан у равни ци. Б. Ста но је вић

16 16 Среда, 2. децембар БОШКО УМЕТИЋ, ПОМОЋНИК ГРАДОНАЧЕЛНИКА СРЕМСКЕ МИТРОВИЦЕ Клизалиште - атракција града Намера је да се младим Митровчанима и не само младима пружи прилика да на другачији начин од досадашњег проводе слободно време. То је основни мотив покретања овог пројекта На ме ра је да се мла дим Митров ча ни ма и не са мо мла дима пру жи при ли ка да на друга чи ји на чин од до са да шњег про во де сло бод но вре ме. То је основ ни мо тив по кре та ња овог про јек та У Срем ској Ми тро ви ци су се одлу чи ли на но ву ин ве сти ци ју - клиза ли ште и по ред штед ње и кре сања бу џе та на свим ни во и ма, а за њу су опре де ли ли не ма лу су му нов ца из град ске ка се, тач ни је 2,1 ми ли он ди на ра. Шта је основ ни мо тив за отва ра ње кли за ли шта, ка ко ће се ула га ње ис пла ти ти и да ли ће кли за ли ште Ми тров ча ни има ти са мо ове зи ме пи та ња су на ко ја од го ва ра Бо шко Уме тић, помоћ ник гра до на чел ни ка за кул туру, обра зо ва ње и спорт и ко ор дина тор про јек та. - Иде ја о кли за ли шту би ла је акту ел на и про шле го ди не, али због ком плек сно сти про це ду ре јав не на бав ке ни је би ло до вољ но вре мена да се ре а ли зу је. Исти на, про шла го ди на је би ла по вољ ни ја за та кву ин ве сти ци ју, али смо и кра јем те го ди не осе ти ли по сле ди це свет ске еко ном ске кри зе и ра ци о нал но потро ши ли бу џет. Ове го ди не смо све што тре ба до го во ре но на вре ме и, ево, до ла зи ре а ли за ци ја про јек та - ка зао је Бо шко Уме тић. Шта је основ ни мо тив за про је кат? - Ан ке те ко је смо ра ди ли са мла ди ма по ка за ле су да им је пр ви про блем не ин фор ми са ност, други не за по сле ност, а тре ћи ма њак дру штве ног ак ти ви зма. Њи хов уоби ча је ни ри ту ал жи во та сво ди се на ин тер нет, сај то ве, феј сбук, игри це што за о ку пља по ло ви ну њи хо вог сло бод ног вре ме на. Све ма ње се ак тив но ба ве спор том. Ма њак спорт ских обје ка та или инте ре сант них са др жа ја мо же да буде оправ да ње за то и отуд иде ја о кли за ли шту. Циљ је да се мла ди окре ну спор ту, не ка је то и кли зање, али је си гур но да ће се по стићи и дру ги ефек ти јер ће кли за лиште би ти ми тро вач ка атрак ци ја, јер је си гур но да ће, то ком два зим ска ме се ца, кроз ње га про ћи ве ли ки број љу ди. Ка кав је аран жман са из вођа чем? - Од лу чи ли смо се да суб вен цио ни ра мо овај про је кат са на пред по ме ну том су мом нов ца, а за узврат тра жи ли смо из во ђа ча га ранто ва ну це ну за ко ри сни ке. Она је 150 ди на ра за сат кли за ња и изнајм љи ва ње кли заљ ки. По но сни смо јер смо обез бе ди ли и це ну од 50 ди на ра за сат за груп не по сете, ор га ни зо ва но до во ђе ње ђа ка, Бошко Уметић спорт ских клу бо ва и дру гих. Да ли су ра ђе не ана ли зе о ис пла ти во сти про јек та? - Кроз по ме ну те це не ви ди се ко ји је мо тив гра да у све му овоме. Исти из вођaч по ста вља клиза ли шта у Но вом Са ду, Бе о гра ду и Шап цу. У Бе о гра ду је це на 400 ди на ра на сат, у Но вом са ду 350 ди на ра, си гур но је ста нов ни ци тих гра до ва има ју ве ћу пла те жну моћ. Сма тра мо да смо за Срем ску Митро ви цу по сти гли нај по вољ ни ји мо гу ћи аран жман. Хо ће ли кли за ли ште ра ди ти са мо ове го ди не? - Иде ја је да ово бу де ви шего ди шњи аран жман, али за кон про пи су је да се јав на на бав ка реа ли зу је од го ди не до го ди не. Дого во ре ни на чин пла ћа ња из во ђа ча је да 35 од сто сред ста ва до би је из ово го ди шњег бу џе та, ста ло из буџе та за го ди ну. У бу џе ту за на ред ну го ди ну ће мо опре де ли ти свих 100 од сто по треб них сред става та ко да ће мо има ти нов ца за на ста вак истог аран жма на на кон спро во ђе ња про пи са ног по ступ ка јав не на бав ке. Шта се још пла ни ра за мла де? - У то ку је из ра да Ло кал ног ак ци о ног пла на за мла де, ја сам ко ор ди на тор тог про јек та. Раз мишља мо да овај план не бу де књижи ца ко ја ће би ти на пи са на и стаја ти на не кој по ли ци, већ да бу де не што што ће се спро во ди ти. Испи та ће мо по тре бе гра да и мла дих по сег мен ти ма, дра го це ни су сви пред ло зи и ми шље ња мла дих, а све што пред ло же раз ма три ће мо и спро во ди ти - ре као је Бо шко Уметић, ре сор ни по моћ ник ми тро вачког гра до на чел ни ка. С.Ђ. Клизалиште за распуст Потписивањем уговора између Града Сремске Митровице и београдске Гем технике почела је реализација пројекта на постављању клизалишта у Сремској Митровици. Према речима помоћиника градоначелника Бошка Уметића клизалиште би требало да почене са радом до половине децембра и биће у функцији наредна два месеца, током школског распуста. Ово ће бити нови садржај за младе и све оне који се тако осећају. Захваљујући овдашњем Соколском друштву добијен је бесплатно терен у центру града, чије су димензије 27 пута 17 метара, а клизалиште ће радито свакодневно од сата, а викендом сат дуже. Потрошња струје, воде и остали трошкови такође ће ићи на терет града. Ј.З.-ЖН. ЧИТАЛАЧКА КУЛТУРА ДАНАШЊЕГ ДРУШТВА Књига (ни)је човеку најбољи пријатељ но ги љу ди се оправ да ва ју Мчи ње ни цом да им не до ста је сло бод ног вре ме на ка ко би се посве ти ли чи та њу. Но, с об зи ром на то да је пред на ма хла дан пе ри од и зи ма ко ја нас ве ћи ном за др жава у то пли ни до ма, мо жда ће мо ус пе ти про чи та ти не ку књи гу. По ред лич не би бли о те ке и библи о те ка при ја те ља, мно го ве ће бо гат ство књи жног фон да сва као се на ла зи у град ским, на род ним би бли о те ка ма.та ко је и На род на би бли о те ка Си ме он Пи шче вић у Ши ду ри зни ца у ко јој мо же те из нај ми ти ве ли ки број на сло ва. А чла ни ца ове јав не уста но ве, ко ју смо ту за те кли, по твр ђу је нам да још по сто је они ко ји се са књигом че сто дру же, и то из за довољ ства. - Во лим да чи там, па са мим тим и че сто по се ћу јем би бли о те ку. Што се ти че жан ро ва, све ми је за ни мљи во и бли ско, осим на уч не фан та сти ке. Ипак, че шће чи там стра не на сло ве. Сма трам да је код нас ге не рал но чи та лачка кул ту ра на ве о ма ни ском нивоу. А по себ но ми је жао што је то нај ви ше из ра же но код мла дих, ко ји су ра ди је у ка фи ћу или пред ра чу на ром. Та ко ђе ми слим да није уза луд по сло ви ца да је књи га чо ве ку нај бо љи при ја тељ го вори На та ша Џа кић. Но ви на сло ви Фонд ове би бли о те ке обо га ћен је и на ово го ди шњем 54. Ме ђу народ ном сај му књи га у Бе о гра ду. У новом простору шидске библиотеке - Об и шли смо из да вач ке ку ће, и од лу чи ли се за Ал на ри, Ча робну књи гу, Ла гу ну, Фе никс Ли брис и Евро. На бав ку смо ба зи ра ли углав ном на бе ле три сти ци, због то га што је на ши ко ри сни ци најви ше чи та ју и тра же. На ба ви ли смо и до ма ћа и стра на из да ња, од но сно и до ма ће и стра не ауторе, по пут Да ни је ле Стил, Џо на Гри ша ма, Со фи Кин се ле, Исидо ре Бје ли це, Ве сне Ра ду сино вић и мно гих дру гих. Књи ге са сај ма по ла ко при сти жу и ка ко при стиг ну, та ко их и об ра ђу је мо. А до са да је сти гло око пе де сетак на сло ва. Та ко ђе, има ли смо и ве лик број по кло на у по след ње вре ме, а реч је о по кло ни ма грађа на. Што се ти че фон да струч не и при руч не ли те ра ту ре обо га ти ли смо га на про шло го ди шњем сајму, те он бро ји при лич но ве лик број на сло ва. Оно што нам исто обо га ћу је књи жни фонд је сте и от куп од Ми ни стар ства, ко ји се вр ши сва ке го ди не ка же На дежда Цвет ко вић, књи жни чар ка у шид ској На род ној би бли о те ци. Ода бир жан ра, ауто ра и тема ти ке за ви си ће од на ших афини те та и по тре ба. Та ко ће не ки Корисници могу у веома пријатном и модерном амбијенту да поред читаонице, присуствују и књижевним вечерима у за то намењеној сали, али и да користе интернет чи та ти та ко зва ну по пу лар ну лите ра ту ру, док ће се не ки, као што је то слу чај са на шим са го вор ником, опре де ли ти за не што дру го. - До пре от при ли ке го ди ну дана ре дов но сам узи мао књи ге и чи тао, од но сно сва ко днев но сам чи тао, док је то у по след ње време ма ло сла би је. Увек по сто је из го во ри да се за чи та ње не ма вре ме на. Ја то не ува жа вам. Увек се мо же бар пред спа ва ње нешто ма ло про чи та ти. Ми слим да су чи та лач ке на ви ке и чи та лач ка кул ту ра уоп ште на не за вид ном ни воу што се ти че ових про стора. Ја пре фе ри рам кла си ке. Када је не што пре ви ше по пу лар но, оно што сви чи та ју, то ме углавном од би је у стар ту искре но ће Рат ко Тор ма. За сва ко га по не што На род на би бли о те ка Си ме он Пи шче вић бро ји ко ри сника. Ме сеч но се из да око на сло ва, док у про се ку сто тину ко ри сни ка ме сеч но ко ри сти чи та о ни цу, и то углав ном за чи та ње струч не и при руч не лите ра ту ре. С об зи ром на то да је про ле тос за вр ше на но ва згра да би бли о те ке, ко ри сни ци мо гу у ве о ма при јат ном и мо дер ном амби јен ту да по ред по ме ну те чита о ни це, при су ству ју и књи жевним ве че ри ма у за то на ме ње ној са ли, али и да ко ри сте ин тер нет што је сва ка ко још јед на од погод но сти ко је се ко ри сни ци ма њи хо вих услу га пру жа ју. А они ту при ли ку ко ри сте око 150 пу та ме сеч но. По ред по ме ну тих оде ље ња, по сто ји и деч је оде ље ње опремље но у ве се лом то ну ка ко би бо ра вак ма ли ша ни ма био што леп ши и угод ни ји. За сва ко га се на ђе по не што, и за ста ри је и за оне ма ло мла ђе, па та ко и за шко лар це. - У би бли о те ку до ла зим у про се ку јед ном не дељ но. Увек на ђем не ку за ни мљи ву књи гу. Ов де има мно го ин те ре сант них на сло ва. Мо же мо да се по слу жимо и ин тер не том, што је сва ка ко још јед на од пред но сти ка же Је ле на Вар ни чић. Књи га не зна за го ди не. Може да по у чи, раз ве се ли, рас тужи, по кре не на ак ти ви зам. Број ко ри сни ка услу га би бли о те ке не по ка зу је ства ран број оних који во ле књи жев ност. Али, ако на при мер шид ска оп шти на са око 40 хи ља да ста нов ни ка има поме ну ти број ре ги стро ва них чита ла ца, он да се мо ра мо за пи тати и по ра ди ти на то ме да се то ста ње по бољ ша. В. Про да но вић

17 Среда, 2. децембар УКЉУ ЧИ ВА ЊЕ МЛА ДИХ У ЕВРОП СКИ ВО ЛОН ТЕР СКИ СЕР ВИС ИН ЂИ ЈА ''Мре жа мла дих ли де ра'' у европ ском про јек ту У окви ру про гра ма Европске ко ми си је ''Мла ди у ак ци ји'' ко ји про мо ви ше со лидар ност, то ле ран ци ју, бор бу про тив ксе но фо би је, ра си зма, по што ва ње кул тур них раз личи то сти, у Ин ђи ји је по чет ком про шле не де ље одр жан ''Ин фо дан'' за во лон те ре. Нај пре је одр жан окру гли сто за на те му укљу чи ва ња мла дих у Европски во лон тер ски сер вис, за тим улич на ак ци ја по де ле фла је ра а у ве чер њим са ти ма ор га ни зова но је дру же ње у Кул тур ном цен тру на ко јем су мла ди из Ин ђи је има ли при ли ку да чу ју ис ку ства во лон те ра из Ки кин де ко ји су во лон ти ра ли у Не мачкој, Грч кој и Швед ској као и во лон те ре из Евро пе ко ји тренут но во лон ти ра ју у Ки кин ди. Ор га ни за то ри овог ску па чи ји је циљ ин фор ми са ње мла дих, по ди за ње ло кал них ка па ци тета и ак ти ви зма мла дих би ли су ''Цен тар за по др шку же на ма'' из Ки кин де и ''Мре жа мла дих ли де ра'' Ин ђи ја. - Да нас су оп шти на Ин ђи ја и Не вла ди на ор га ни за ци ја ''Мрежа мла дих ли де ра'' по ста ли део про јек та ''Европ ски во лон те ри сна га са рад ње''. Схва ти ли смо ва жност акре ди та ци је у Европском во лон тер ском сер ви су за шта по сто ји ви ше мо ти ва, пр во, да во лон те ре ко ји већ во ло нира ју у Евро пи а во лон ти ра ју пре ко не ких дру гих ор га ни заци ја у Но вом Са ду и Бе о гра ду, убу ду ће то чи не пре ко сво је ма тич не ор га ни за ци је у Ин ђији, дру го, да при ву че мо но ве во лон те ре ко ји до са да ни су има ли ис ку ство да во лон ти рају у зе мља ма Европ ске уни је По во дом 25.но вем бра - Међу на род ног да на ели мина ци је на си ља над же на ма, срем ско ми тро вач ки Це на тар за со ци јал ни рад Са ва и ов дашња Кан це ла ри ја за мла де дели ли су про па ганд ни ма те ри јал на цен трал ном град ском тр гу и на још не ко ли ко ло ка ци ја у општи ни и на тај на чин, уз об јаша ња ва ње сво јим су гра ђа ни ма ко ли ко је ва жно за у ста ви ти наси ље над же на ма, укљу чи ли се у ак ци ју за у ста вља ња на си ља. Пре ма ре чи ма ди рек тор ке Цен тра за со ци јал ни рад Снежа не Ста ни са вље вић, на сиље над же на ма је сва ко днев на по ја ва. За то по ку ша ва мо да у бор би про тив на си ља ани мира мо це ло куп ну ло кал ну за једни цу, ка ко у град ској сре ди ни, та ко и у се о ским на се љи ма. По ру ка же на ма је да тре ба да се охра бре, гла сно ка жу и прија ве на си ље или цен тру за соци јал ни рад или по ли ци ји, јер на си ље ни је при ват на ствар. А, по ру ка на си лин ци ма је да на си ље не сме ју да вр ше, да Мла ден Јан ко вић оно не ма оправ да ња и да се за то кри вич но од го ва ра, на во ди Сне жа на Ста ни са вље вић. -Кан це ли ра ја за мла де се при кљу чи ла овој ак ци ји Цен тра и на овај на чин смо же ле ли да скре не мо па жњу свим на шим су гра ђа ни ма ко ли ко је ва жно да то учи не као и да ино страни во лон те ри до ђу у Ин ђи ју и упо зна ју се са на шом сре дином. Мла ди у Ин ђи ји има ју волон тер ског ис ку ства сте че ног при ли ком ор га ни за ци је концер та ''Пе пер са'' и за вре ме одр жа ва ња Уни вер зи ја де ка да се пре ко 300 мла дих при ја вило да во лон ти ра ју а њих 115 је сва ко днев но би ло ан га жо ва но ме сец да на од ју тра до мра ка, ре као је Мла ден Јан ко вић, пред сед ник ''Мре же мла дих лиде ра'' Ин ђи је. - Оп шти на Ин ђи ја го ди нама пру жа по др шку мла ди ма и фи нан си ра њи хо ве про јек те. При ли ком ор га ни зо ва ња ве ликих ма ни фе ста ци ја по ка за ли су зре лост и би ли до бар осло нац за та ко је дан од го во ран по сао. На ша оба ве за је да пре по зна мо њи хо ве по тре бе би ло да је реч о до дат ном обра зо ва њу, афирми са њу у обла сти кул ту ре, кори шће њу сло бод ног вре ме на или за по шља ва њу, ре кла је на чел ни ца Оп штин ске упра ве оп шти не Ин ђи ја Сте ла Ми лако вић. - Цен тар за по др шку же на ма из Ки кин де ре а ли зу је про је кат ''Европ ски во лон те ри-сна га сарад ње'' ко ји је прак тич но наста вак јед ног на шег прет ход ног про јек та по др жа ног од стра не Фон да за отво ре но дру штво. За сни вао се на спро во ђе њу Европ ске по ли ти ке за мла де у Ср би ји. Овај про је кат ре а лизу је мо у осам гра до ва Ср би је: Ки кин ди, Срем ској Ми тро ви ци, Ва ље ву, Сме де ре ву, Кру шевцу, Но вом Па за ру, Ле сков цу и Ин ђи ји, ре кла је Би ља на Степа нов, ко ор ди на тор по ме ну тог про јек та. По јам во ло не ри зма у Ср бији је не што дру га чи ји од пој ма ко ји се под ра зу ме ва у Евро пи. Мла ди љу ди се ра до укљу чу ју у ар ми ју во лон те ра ко да нас а то зна чи до бро во љан не пла ћен рад ко ји у прин ци пу тре ба да за ме ни не ко га ко ји би ту мо жда тре бао да ра ди за пла ту. У Европи то ни је та ко. Во лон те ри та мо до би ја ју све пла ће но бес платан бо ра вак, стан и хра ну, и џе па рац. На ши во лон те ри ка да оду та мо нај че шће се укљу чу ју у рад не вла ди них ор га ни за ци ја на ло кал ном ни воу и са мим тим по др жа ва ју не ке од ак тив но сти њи хо вих ло кал них са мо у права, чу ло се на окру глом сто лу ор га ни зо ва ном за во лон те ре на те му укљу чи ва ња мла дих из Ср би је у Европ ски во лон тер ски сер вис. З.Г.Сте фа но вић СРЕМ СКО МИ ТРО ВАЧ КИ ЦЕН ТАР ЗА СО ЦИ ЈАЛ НИ РАД И КАН ЦЕ ЛА РИ ЈА ЗА МЛА ДЕ У АК ЦИ ЈИ ЗА У СТА ВЉА ЊА НА СИ ЉА НАД ЖЕ НА МА На си ље ни је при ват на ствар Ак ци ја у Срем ској Ми тро ви ци чу ва ти сво је леп ше по ло ви не. На да мо се да ће мо ус пе ти бар ма ло да по диг не мо свест људи ко ли ко је ва жно ре ћи стоп на си љу, на во ди ко ор ди на тор Кан це ла ри је за мла де Ми лорад По па дић. Ј.З.-Ж.Н. НА ША АН КЕ ТА: Ко ли ко је на си ље над же на ма сва ко днев на по ја ва? Гор да на Га чић-ку зми нац, тр го вац - Де фи ни тив но у Ср би ји још увек има на си ља над же на ма и над де цом у по ро ди ци. Из неког раз ло га, то је сра мо та, то је не што што се кри је. Же не о томе не ра до при ча ју, тр пе, за што је то та ко, не знам... Мо жда је то не што што је вас пи та њем уса ђе но у њих. Мо ра ју ви ше да це не се бе, без об зи ра на околно сти. Мир ја на Цин ге лин, профе сор фи зич ког вас пи та ња - По сто ји, на рав но. Сву да, а код нас је из ра же но мо жда још ви ше. Чи ни ми се да је нај ви ше на си ља над же на ма баш у поро ди ци. Сре ћом па по сто је пројек ти по пут Си гур не ку ће. Б. Ц. - Ми слим да то уоп ште ни је у ре ду. Да нас би тре ба ло да су же не рав но прав не са му шкарци ма. Та тја на Ви да ре вић, до маћи ца - На си ље је ве о ма рас простра ње но у Ср би ји. Чу ла сам ста ти сти ку да је сва ка че тврта же на жр тва на си ља, да ли је исти на, не знам. Ја ве ру јем у то, же не су ве о ма мал тре тира не. Ми слим да ути че и со цијал ни ста тус же не, нај че шће су не збри ну те и не у пу ће не у своја пра ва. Ми слим да су же не збу ње не у Ср би ји скроз, не мају пој ма шта им је чи ни ти ни у бра ку ни ван ње га... Та ма ра Мак си мо вић, студент - Ју трос на те ле ви зи ји сам чу ла да го ди шње 28 же на у Срби ји под лег не по вре да ма ко је су им на не ли не ки од бли ских чла но ва по ро ди це, нај че шће му же ви. С. Д. - О на си љу над же на ма и у по ро ди ци ми слим све нај го ре. Ни је нор мал но зло ста вља ти било ко га. Же не су сла бо за конски за шти ће не у овој зе мљи. Л.Ву лић

18 18 Среда, 2. децембар ОДР ЖА НА ПРЕ МИ ЈЕ РА РОМ СКОГ ТЕ А ТРА У НО ВИМ КАР ЛОВ ЦИ МА ''Свет ски ци ган ски плес'' у зна ку ве ре и љу ба ви У су бо ту, 28. но вем бра у По зо ри шној са ли у Ста рој Па зо ви одр жан је це ло ве черњи кон церт нај мла ђег и средњег уз ра ста фол клор них гру па СКУД-а Хе рој Јан ко Чме лик. Пред пре пу ном са лом, ше здесет осмо ро уче сни ка из ве ло је око 60 пе са ма и ига ра у ко рео гра фи ји Ру же не Чер вен ски, оду ше вив ши, као и увек кад се ова кви на сту пи одр жа ва ју, пазо вач ку пу бли ку. У мла ђем узра сту на сту пи ла су де ца од од 4. до 8. го ди на а у сред њем, де ца че твр тог, пе тог и ше стог раз ре да. По ред спле то ва играра ко је су по те кле из Ста ре Па зо ве од ка ко Сло ва ци у њој жи ве, из ве де не су и пе сме и игре из ма тич не Сло вач ке. Коре о граф, Ру же на Чер вен ски ис ти че да је за до вољ на овим кон цер том и на гла ша ва да у СКУД-у има и срп ске де це ко ја обла че сло вач ку но шњу, играју и пе ва ју сло вач ке пе сме. Би ло их је и ве че рас. На та ша Ћир ко вић код нас игра и пе ва од пр вог раз ре да основ не школе и уче ству је на сло вач ким За раз ли ку од про шло го дишње пред ста ве ''Ро мо ка у ста'' ко ја го во ри о стра да њу Ро ма, Ром ски те а тар ''Су но е Ро ме го'' /Ром ски сан/ је из недрио јед ну ве дру пред ста ву ''World Gipsy Dan ce'' ко ја је у субо ту има ла пре ми је ру у Но вим Кар лов ци ма. Ме ђу број ним посе ти о ци ма би ли су дра ма тург Јо ван Ћи ри лов и глу ми ца Весна Чип чић. - У вре ме ну кри зе и не машти не до го во ри ли смо се да на пра ви мо јед ну ве дру предста ву, да љу ди ма вра ти мо осмех на ли це и до бро рас поло же ње, да кад кре ну ку ћи поне су јед ну по зи тив ну енер ги ју. У пред ста ву ''Свет ски ци ган ски плес'' утка ли смо утка ли сти лизо ван на чин игре ром ских обичај них ига ра, све то свр ста ли у че тр де сет ми ну та за ни мљи ве и енер гич не игре, из ја вио је након пре ми је ре у Но вим Кар ловци ма, Зо ран Јо ва но вић, глумац и ре ди тељ је ди ног ром ског те а тра у Ср би ји. Ан самбл од 14 глу ма ца у којем њих три нест има ју пре зиме Јо ва но вић чи не уигран тим ко ји је на оку пу де се так го дина. Зо ран, Бран ко, Жељ ко, Сла ви ца, Сла ђа на, Сне жана, Ра да, Бра ни слав, Зори ца, Са ва, Не ма ња, Ми ле и Љи ља на, сви Јо ва но ви ћи и Зо ри ца Ди ми три је вић. О то ну и ра све ти бри нуо је Живан Ра до ва но вић а о сце ни Дар ко Ћа лић. Јед на од главних про та го ни ски ња пред ста ве Сла ви ца Јо ва но вић ко ју ће мо има ти при ли ке да ви ди мо у настав ку се ри је '' Се ло го ри а баба се че шља'' Ра до ша Ба ји ћа, ка же: - У пра вље њу ове пред ставе мо ра ли смо пр во да на у чи мо раз ли чи те игре Ро ма у раз личи тим др жа ва ма. Би ло је напор но али за бав но, пу бли ка је при хва ти ла на шу пред ста ву. Сце на из пред ста ве ''World Gipsy Dan ce'' СКУД ХЕ РОЈ ЈАН КО ЧМЕ ЛИК СТА РА ПА ЗО ВА Це ло ве чер њи кон церт мла ђих уз ра ста фе сти ва ли ма и осва ја на гра де. Ове го ди не уче ство ва ла је на деч јем фе сти ва лу у Ко ва чи ци, Рас пе ва ни дра гу љи а ве че рас у ор ке стру ко ји је сви рао, дру га хар мо ни ка био је Алек сан дар Ра шић. Он је од сви рао тач но По ред то га што смо на сто ја ли да Ро ме при ка же мо у јед ном но вом све тлу, же ља нам је да у пу бли ци ви ди мо што ви ше младих Ро ма, да их за ин те ре су је мо за ову вр сту умет но сти и да напра ви мо бар ма ли по мак у том прав цу. Жељ ко Јо ва но вић је имао ви ше уло га у пред ста ви, спајао је тра ди ци о нал ни и мо дерни плес, ко ло и панк. И ње го ва же ља је да се што ви ше мла дих укљу чи у рад те та ра у ко јем је, ка ко твр ди, мно го за бав ни је не го у ка фи ћу. О на ме ра ма са но вом предста вом ре ди тељ Зо ран Јо ва новић ка же: - С об зи ром да је ово јед на ве се ла при ча ко ја пру жа нову сли ку о Ро ми ма, иде ја је да ову пред ста ву из ве де мо у свим основ ним и сред њим шко ла ма ин ђиј ске оп шти не ка ко би млади ма при бли жи ли жи вот Ро ма, ка ко би мла де раз ли чи тих наци о нал но сти на ве ли да раз би ју пред ра су де о дру гим на ро ди ма и да бу ду то ле рант ни ји. У следе ћој го ди ни пла ни ра мо де сетак ре при за у грaдо ви ма Срби је и две до три пред ста ве да из ве де мо у ино стран ству. Из ''Ром ског сна'' на ја вљу ју да већ у ја ну а ру кре ћу са новим про јек ти ма, је дан на ме њен одрaсли ма, дру ги де ци. По први пут ће по ку ша ти да на пра ве де чи ју пред ста ву ка ко би што ви ше мла дих окре ну ли по зо ришној умет но сти. Обе пред ста ве кре ћу из ''ци ган ске авли је'' откри ва нам сво је пла но ве Зо ран Јо ва но вић, глу мац и ре ди тељ из Но вих Кар ло ва ца. Про јек те ре а ли зу ју уз финан сиј ску по др шку Ми ни старства кул ту ре, Из вр шног ве ћа Вој во ди не и оп шти не Ин ђи ја. З.Г.Сте фа но вић На ступ сред њег уз ра ста 60 на ших пе са ма. Хо ћу да кажем, ко ли ко се ми ов де сла жемо и не гу је мо дух то ле ран ци је ре кла је Ру же на Чер вен ски и до да ла да ће се још је дан овакав кон церт одр жа ти за Бо жић, 25. де цем бра. Г.М. У РУ МИ ПО ВО ДОМ 24. НО ВЕМ БРА Цве ће на би сти др Жар ка Ми ла ди но ви ћа Де ле га ци ја ДСС-а на гро бу Жар ка Ми ла ди но ви ћа По во дом 24. но вем бра, да на ка да је го ди не, у кући др Жар ка Ми ла ди но ви ћа у Ру ми, до не та од лу ка о при саје ди ње њу Сре ма Ср би ји, а ко ја је не ко ли ко да на ка сни је и званич но ве ри фи ко ва на у Но вом Са ду, пред став ни ци Окру жног од бо ра ДСС-а из Ру ме, Срем ске Ми тро ви це и Ши да, по ло жи ли су у Ру ми, ис пред згра де Поште, цве ће на би сти овог сремског и срп ског ве ли ка на. Но ви на ри ма се обра тио Зо ран Ми шче вић, за ме ник пред сед ни ка Скуп шти не гра да Срем ске Ми тро ви це, и на гла сио да лик и де ло овог Ру мља ни на, док то ра пра ва, пи сца, ми нистра по шта та да шње Ср би је, тре ба да бу де за лог за бу дућност мла дим ге не ра ци ја ма. К. К. ТАК МИ ЧЕ ЊЕ СО ЛО ПЕ ВА ЧА У РУ МИ Му зи ка ко ја ожи вља ва ве ли ка не опер ске сце не Ла у ре ат Ду ши ца Ву це ља Ру ма је про шле не де ље, 27. и 28. но вем бра, би ла по но во град му зи ке, оне ко ја одо ле ва сва ком вре ме ну и кри зи, ко ја кроз мла де та лен те ожи вља ва ве ли ка не на ше и свет ске оперске сце не: по два на е сти пут у овој срем ској ва ро ши ци од вија ло се Так ми чењ со ло пе ва ча ''Ни ко ла Цве јић''. Ка да се пре 12 го ди на, група бив ших уче ни ка опер ског бар да Ни ко ле Цве ји ћа, ко ји је део жи во та про вео у Ру ми, а ту је и са хра њен, по ја ви ла са иде јом да се у овом гра ду осну је Фонд ''Ни ко ла и Ма рица Цве јић'', и уста но ви так миче ње у со ло пе ва њу уче ни ка и сту де на та му зич ких шко ла и ака де ми ја, ма ло ко је ве ро вао да ће све то по ста ти ин сти туци ја, му зич ка пре све га. А деси ло се упра во то: под по крови тељ ством Оп шти не Ру ма, у са рад њи са Ни жом му зич ком шко лом ''Те о дор То ша Ан дреје ви'', већ 12 го ди на све ча ном са лом ОШ ''Ду шан Јер ко вић'' од је ку ју опер ски гла со ви који ће, мо жда, као и њи хов музич ки пре те ча Ни ко ла Цве јић, вла да ти европ ском и свет ском опер ском сце ном. У тој гру пи бив ших уче ника Ни ко ле Цве ји ћа на шли су се ве ли ка ни свет ске опер ске сце не као што су Рад ми ла Бако че вић, Би сер ка Цве јић и Гор да на Јев то вић-ми нов, чи не ћи умет нич ко-ма те ри јал ну осно ву овог так ми че ња, Горда на Јев то вић је пре не ко ли ко го ди на на пу сти ла жи вот ну и му зич ку сце ну, Рад ми ла Ба коче вић је и да ље сва ког но вембра у Ру ми, на че лу жи ри ја ко ји оце њу је мла де так ми ча ре. Поред ње, у жи ри ју су би ли Ге орги Ми нов, ван ред ни про фе сор Му зич ке ака де ми је у Ис точ ном Са ра је ву, Ми ли ца Сто ја дино вић, пр ва ки ња Но во сад ске опе ре, Ане та Илић, ван ред ни про фе сор ФМУ Бе о град, Вио ле та Пан че то вић-ра да ковић, до цент ФМУ Бе о град. Свих ових го ди на Ру мом је про де фи ло ва ло око 500 младих пе ва ча, ове го ди не по јавио се 41 так ми чар, из Ср би је, Сло ве ни је и Ре пу бли ке Срп ске. Так ми че ње је отво рио на челник Оде ље ња дру штве них делат но сти Све ти слав Да мјанчук, на гла ша ва ју ћи да иако се од ви ја у те шким еко ном ским усло ви ма, ово так ми че ње одоле ва вре ме ну. На фи нал ној ве че ри прогла ше ни су по бед ни ци у по једи ним ка те го ри ја ма: ла ска ву ти ту лу ла у ре а та 12. Так ми чења со ло пе ва ча у Ру ми по не ла је Ду ши ца Ву це ља, сту дент Ака де ми је умет но сти у Но вом Са ду, у кла си проф. Ми ли це Сто ја ди но вић. К. К.

19 Среда, 2. децембар ПОЛА ВЕКА СРЕМСКИХ НОВИНА (1) За све ове године Пише: Миленко Бобић Про лог По све ће но они ма ко ји су до ла зи ли, би ли и од ла зи ли, они ма ко ји су ту и ко ји ће до ћи, ге не ра ци ја ма но ви на ра, фо то ре пор те ра, уред ни ка и ди рек то ра, они ма ко ји су сво јим са мо пре гор ним, на пор ним ра дом ства ра ли фонд ко ји пред ста вља не про це њи во бла го по луве ков не но ви је исто ри је Сре ма а ко ји је на ста јао под зе ле ним пла штом на сло ва Срем ске но ви не, по све ће но, нај зад, чи та о ци ма ко ји су исто вре ме но, то ком свих тих про те клих де це ни ја би ли и јуна ци сва ког од 52 го ди шња бро ја али и све до ци ди на мич не исто ри је упа ко ва не у бро је ва. Од лу ка о осни ва њу При бли жа ва мо се пе де се то го ди шњици до но ше ња од лу ке и по ја ви пр вог бро ја. Уз број не пра те ће ма ни фе ста ци је обе ле жа ва ња овог из у зет но дра го це ног ју би ле ја у обла сти ре ги о нал ног но винског из да ва штва, на ме ра нам је да у наред них пе де сет бро је ва (пе де сет сре да) у ве о ма са же тој (и је ди но мо гу ћој) форми пред ста ви мо че тр де сет де вет укори че них то мо ва го ди шња ка и чи та о цу обе ло да ни мо сву те мат ску ра зно вр сност и све о бу хват ност нај но ви је по лу ве ковне исто ри је Сре ма. На рав но, пи та ње је ка ко на са мо јед ној сла вље нич кој новин ској стра ни по све ће ној це лој го ди ни са ве о ма ком плек сним са др жа јем ко ји на око 830 стра ни ца об у хва та при ближно на сло ва ис та ћи та кључ на свој ства из ко јих про из и ла зи до ку ментар ни зна чај ових но ви на, чи јом анали зом се ја сно са гле да ва ју ко му нал ни, гра ђе вин ски и ин фра струк тур ни конти ну и тет, по ли тич ке, кул ту ро ло шке и обра зов не тур бу лен ци је, али и при вредни успон, стаг на цијe и по ср ну ћа? Од говор је нео че ки ва но јед но ста ван. Но винска из да вач ка ку ћа Срем ске но ви не, Исто риј ски ар хив Срем и Би бли о те ка Гли го ри је Во за ро вић слу жбе ни су чува ри уко ри че не те дра го це не ба шти не, а овај фељ тон је са мо под сет ник да се она на ла зи у по ме ну тим кул тур ним инсти ту ци ја ма где је до ступ на за до во љењу чи та лач ке ра до зна ло сти. Ли стај те се ћа ју ћи се тог вре ме на. Та мо ће те наћи не што и о се би. Ако сте мла ђи, упознај те то вре ме. Пр ви број Са свим скром но, без на ја ве (а ни је се ни има ло где на ја ви ти), не на ме тљиво, ни ма ло сен за ци о нал ни стич ки, са це ном од 20 ди на ра по при мер ку, ве о ма са мо у ве ре но, с не ве ли ким увод нич ким упо зо ре њем пр вог глав ног и од го ворног уред ни ка и ди рек то ра Жив ка Ва сића да је пред чи та о цем пр ви број но вог не дељ ни ка, пр вог ја ну а ра го дине, ро ђе не су Срем ске но ви не. Са мо не пун ме сец да на ра ни је, по чет ком децем бра го ди не до не та је по ли тичка од лу ка о њи хо вом по кре та њу. Тог ма мур ног и са њи вог но во го дишњег ју тра, а би ла је сре да, ма ло ко је мо гао се бе пре по зна ти са вре ме ни ком и све до ком исто риј ског тре нут ка срем ског но вин ског из да ва штва. Зе ле на пра во у га о на под ло га ис под бе лих сло ва на наслов ној стра ни као да је на го ве шта вала ду го веч ност, бла го ста ње, плод ност и еко ло шку урав но те же ност рав ни це. Од та да, па све до да на шњих да на, изу зи ма ју ћи ве ли ке др жав не и пар тиј ске благ да не ка да је под ло га би ла цр ве на и ве ли ке жа ло сти ка да је би ла цр на, зе ле на на слов на бо ја не пре кид но ће пред ста вља ти пре по зна тљив за штит ни знак овог не дељ ног гла си ла. Ве ро ват но су бо љи по зна ва о ци истори је штам па них ме ди ја с оду ше вљењем, па и не ве ри цом мо гли ус клик нути: Нај зад! Па би ло је и вре ме! С ја сном ви зи јом на сту па ју ћег бур ног дру штвено-еко ном ског пре о бра жа ја, Со ци ја листич ки са вез рад ног на ро да срем ско митро вач ког сре за као осни вач и ко му нистич ки врх као но си лац про спе ри те та, пре ци зно су уочи ли и де фи ни са ли ту ло кал ну ин фор ма тив ну пра зни ну сремског ре ги о на у ко ме је не до ста ја ла инфор ма тив на ку ћа ко ја ће бар јед ном не дељ но при ка за ти са жет пре сек друштве но-еко ном ских и по ли тич ких прили ка и у ко ме ће гло ри фи ка ци ја пар тијског ли дер ства као по кре та ча про гре са би ти при мер но за сту пље на. Буд ни хро ни чар вре ме на На рав но, кључ но упо ри ште та квих ви зи о нар ских на да ња пред ста вља ла су ка пи тал на ула га ња у ин ду стри ја лиза ци ју и по љо при вре ду. При чи ње ници да су те ле ви зи ја и ло кал не ра ди о ста ни це у то вре ме би ле не за ми сли ва раз би бри га, по ја ва Срем ских но ви на као буд ног хро ни ча ра свих зби ва ња би ла је оди ста исто риј ски тре ну так. Са гле ди вост и зна чај овог тре нут ка мо гу ће је уста но ви ти тек уз ус пут ну кон ста та ци ју да су Срем ске но ви не го то во че тр де сет го ди на би ле је ди ни срем ски лист и да је је ди но у њи ма сачу ва на из у зет но дра го це на гра ђа за из у ча ва ње не ве ро ват ног спек тра темат ских пре о ку па ци ја, да се у њи ховим уко ри че ним то мо ви ма чу ва есенциј лна, но ви нар ском ру ком ис пи са на а уред нич ком ру ком про бра на гра ђа ко ја ове ко ве чу је го то во по лу ве ков ни жи вот Сре ма. Са да је сва ка ко уме сно за пи та ти се да ли су Срем ске но ви не би ле до вољ не да за бе ле же нај мар кантни је при вред не, дру штве но-еко номске, ко му нал не, обра зов не, кул ту ро лошке, спорт ске и дру ге по ја ве, од но сно, да ли су глав ни од го вор ни уред ни ци и њи хо ви по сло дав ци као је ди ни службе ни цен зо ри зби ва ња у Ре ги о ну били све сни соп стве не уло ге кре а тив них тво ра ца но ви је исто ри је Сре ма? Да ли су схва та ли да од штам па не стра ни це Срем ских но ви на из ла ском но вог броја не по ста ју ауто мат ски се кун дар на сиро ви на за ре ци кла жу, већ да у бли жој или да љој бу дућ но сти тре ба да из вр ше јед ну из у зет но зна чај ну ми си ју? Ко ли ко је при огра ни че ном бро ју стра на и још огра ни че ни јем бро ју да на у го ди ни одгвор ност глав ног од го вор ног уред ни ка у кре и ра њу исто ри је Ре ги о на. Сва ка ко пре суд на, јер ће упра во он, про пор ци о нал но сво јој уред нич кој са мо стал но сти де фи ни са ти при о ри тет не на сло ве и теме и та ко ди рек тр но ути ца ти на са др жај исто риј ског не дељ ни ка, па ће се та ко из не де ље у не де љу, из ме се ца у ме сец, из го ди не у го ди ну, из де це ни је у де це нију ра ђа ти увек но ви исто риј ски бро је ви са ње го вим уред нич ким пот пи сом у импре су му. А ка да на кон број них ми ну лих де це ни ја не ко отво ри срећ но са чу ва не уко ри че не го ди шња ке од пе де сет две не де ље, на ћи ће се пред сво је вр сним па пир на тим спо ме ни ком по све ће ном вре ме ну, до га ђа ју, чо ве ку са име ном и пре зи ме ном, са аутен тич ном фо то графи јом споп стве не за пам ће не или за бора вље не про шло сти. Та да ће по ста ти очи глед на и та скриве на, али из у зет но дра го це на ми си ја и сва уз бу ђу ју ћа мо ну мен тал на до ку ментар ност тих не бро је них стра ни ца чи ја је те мат ска раз у ђе ност и све о бу хват на за ин те ре со ва ност ре дак циј ских ко ле гију ма за бо га ти ко ло рит жи во та у Срему, ис так ну та у про мо тив ном увод ни ку на пр вој стра ни обез бе ђи ва ла од са мог по чет ка при мер ну ра до зна лост и чи таност ли ста. У овом тре нут ку чи ни се уме сним прика за ти тај Увод ник, јер ће по вре ме ним по зи ва њем на ње га би ти мо гу ће пра тити раз вој ни пут и по сте пе ну те мат ску тран сфор ма ци ју ли ста, ко ја је на стаја ла као ре зул тат бри жно сти ко лек тива за ње гов ква ли тет и екс клу зив ност узи ма ју ћи у об зир про блем ак ту ел но сти као трај ни про блем свих не дељ них листо ва: Наш пр ви број Срем је до био свој лист. Све ча но, дола ском Но ве го ди не, по ја вио се и наш број. За јед но са њим, ша ље мо сво јим чи та о ци ма но во го ди шње че стит ке и жели мо да Срем ске но ви не за и ста бу ду ваша три би на. На сто ја ли смо да вам већ у пр вом бро ју, иако је ово но во го ди шње из дање, пред ста ви мо она ко ка ко ће он иначе из гле да ти. Ни смо из о ста ви ли ни једну област дру шве ног жи во та за ко ју смо сма тра ли да би стал но или по вре ме но мо гла ин те ре со ва ти на ше чи та о це. Поред спољ не по ли ти ке и све стра ног праће ња до га ђа ја у на шој зе мљи, пре све га у Сре му, у ли сту ће би ти про сто ра за при вред на, по ли тич ка и дру га пи та ња. По себ ну па жњу ће мо по све ти ти ра ду дру штве них ор га ни за ци ја, у пр вом ре ду Со ци ја ли стич ког са ве за, На род не омлади не и дру гих. Ми сли ли смо и на на ше нај мла ђе чи та о це, па смо им, за са да, при пре ми ли по ла стра не. Уве ли смо и не што но во (пр ва го ди на, пр ви број, а већ не што но во), Омла дин ску стра ну. На тој стра ни ће рад нич ка, школ ска и се о ска омла ди на из но си ти сво је пробле ме, же ље и тре ти ра ти сва пи та ња из свог жи во та. Ми не же ли мо да бу де те са мо чи тао ци, већ са рад ни ци и кри ти ча ри. Очеку је мо да ће те сво јим пред ло зи ма помо ћи на ма да би смо што бо ље пра ти ли зби ва ња у Сре му. Од пред ло га на ших чи та ла ца, од нај мла ђих до нај ста ри јих, у мно го ме ће за ви си ти бу ду ћи из глед Срем ских но ви на. Срем ске но ви не лист Со ци ја ли стичког са ве за срем ско ми тро вач ког сре за, из ла зи сре дом. Ди рек тор, гла ва ни и од го вор ни уредник Жив ко Ва сић Тех нич ки уред ник Вељ ко Му лић Уре ђу је ре дак циј ски ко ле ги јум (На ста ви ће се)

20 20 Среда, 2. децембар ПЕСНИЦИ СРЕМА О СРЕМУ: ЗЛАТА ЗАХОРЈАНСКИ У мирису липа и тамјана Рајко Панић: "Сремска равница" РАНЕ КАЈСИЈЕ Сви певају кафани и вину, ја о моме вредном паорину, воли мене више нег` кафану, негује ко њиву посејану, милује ме ко класје злаћано, чува као грожђе неубрано. Он не пије вино ни ракију љуби мене, жену најмилију. Пробуди ме нежно, пољупцима, па пожури својим пословима, а кад седне мало да одмара у руци му тамбурица стара, своје жеље песмом ми открије, а ја цветам - ко ране кајсије. УБЕРИ МЕ Убери ме моје име једне ноћи вреле, не дај да ми срце пукне као диње зреле. Убери ме, мирис диње далеко се шири, не дозволи да ме троше пчеле и лептири. Не дозволи да ископним у воћку увелу, сазрела сам да би била мелем твоме телу. Да се мојим зрелим плодом освежиш и сладиш, да ти пријам, да ми годи, све што ми урадиш. АЈ ШТО ВОЛЕМ Ај, што волем сремачку равницу, град царева Сремску Митровицу, град мењао владаре и име, подносио пожаре и сушу ал` је увек сачувао душу. Све људе ће радо дочекати и лепотом својом радовати, почастити госте рујним вином фрушкогорском старом медицином и бећарском песмом тамбурица - све то има Сремска Митровица. А када се Сремац поднапије, љубави му срце још пуније па уз речи: "Помози нам Боже!" Он свакога угостити може, а осмех му не силази с лица широк као - сремачка равница. ВИНОГРАД Пођимо још једном у мој виноград, у време јесење кад грожђе зри, још једном млади да будемо ми. Као некад љубав да нас опије хиљаду пољубаца да ти дам, да будеш заљубљен, луцкаст, раздраган... Пођимо у стару колибу од сламе у којој одавно никог нема, најсрећније смо у њој проводили дане, да не тугује празна и напуштена. Чека нас и мека зелена трава ко ћилим чаробни да нам је била, на ком летесмо пут свода плава маштом младалачком ко нежна свила. СВИРАЈ ТИХО Свирај тихо стари тамбрашу о мом селу, ђерму и салашу, о Бранку и дивном Стражилову, певај ноћас сетну песму ову. О Милици "Фрушкогорској вили", Мики, Аци, чика Јови-Змају, свима што су српство прославили у туђини и свом родном крају. Нека прича твоја виолина какве људе рађа Војводина, све бисери Панонскога мора, које чува мајка Фрушка гора. Фрушка горо, мајко манастира, у теби им душа нашла мира, у мирису липа и тамјана, нек мирише свеже окупана. СЕЋАЊЕ Аци Дејановићу Предвечерје летње сво се небо плави, Аца пева песму о љубави, о љубави Бачкуље и Сремца, чини ми се чује се до Венца. И као да Венац одговара, нема више тог славног бећара, бећарац му у крви лежао само он га тако робро знао, уз ракију, вино или пиво, у бећарцу свако је ужив`о. Глас му јасан ко кристална чаша, широк као Војводина наша у којој је сав живот провео, равницу је ко мајку волео, свој град, понос сремачке равнице, тиху Саву, бисер Митровице. Волео је људе и кафане, свима песмом улепшао дане, треперило све од звонког гласа, од песме се равница таласа. На дар данас прими бокал вина, питког као стара медовина, и кад многа, многа лета мину, с анђелима пићеш медовину, ону рујну из златног пехара, бистру као вода из бунара. Молила бих сремске тамбураше, не жалите тамбурице ваше, засвирајте, што лепше, што јаче, ону дивну стару песму, ех, "Мој чардаче". ЗЛАТА ЗАХОРЈАНСКИ Рођена је 26. августа године у Гибарцу, ту завршава основну школу, матурирала у гимназији у Шиду, а Вишу педагошку школу завршила је у Земуну. Сав свој радни век провела је у просвети. Објавила је три књиге: "Пробуди ме песма", "Митровице да ли чујеш песме" и "Нимфа из споменара". Активно учествује у свим манифестацијама хуманитарног покрета "Треће доба". Водила је емисије посвећене најстаријим грађанима "Време за озбиљне теме" на радио станицама у Сремској Митровици. Осим писања поезије, која је сва посвећена њеном завичају Срему и људима у њему, активно се бави певањем у хору и хуманитарним радом. Живи и ствара у Сремској Митровици.

21 Среда, 2. децембар СРЕМСКЕ ЗА МЛАДЕ 23 ШИДСКО УДРУЖЕЊЕ МЛАДИХ ЖУТИ КИШОБРАН Идеје за лепши свет - Мислим да друштво треба да преузме бригу само за себе, а не да чека да неко други брине о њему. Трудимо се да подстичемо младе на активизам и много полажемо на индивидуализам наших чланова рекао је Дамир Дегенек испред Удружења младих Жути кишобран На акцији Више цвећа мање смећа у окви ру про јек та Ре сурс цен тар младих Сре ма. Ак ци ја је про те кла ве о ма успе шно, а ка ко ка жу, и у бу ду ће наста вља ју сво ју бор бу про тив пла сти ке. - Око ли на ве о ма до бро ре а гу је на нас и на ше де ло ва ње. Ни смо до вољ но моћни да ре ши мо та ко ве ли ки про блем као што је про блем сме ћа, за то смо ви ше ишли на осве шћи ва ње гра ђа на. Иде мо ма лим ко ра ци ма, по ку ша ва ју ћи да свако од нас по же ли да ре ши тај про блем. А ка да сва ко од нас бу де имао же љу да га ре ши по сто ја ће и ве ћа мо гућ ност за то на вео је Да мир. Са рад ња са Кан це ла ри јом за мла де Из ра да стра те шког пла на је још у то ку, а ка ко би са ма ње го ва из ра да, али и би ло ко ји дру ги сег мент њи ховог де ло ва ња функ ци о ни сао на пра ви на чин, чла но ви Удру же ња Жу ти кишо бран ре дов но по ха ђа ју се ми на ре Ху ма ни тар ног удру же ња При ја те љи, где се упо зна ју са еле мен ти ма де ло вања не вла ди не ор га ни за ци је, еле менти ма јав ног за го ва ра ња, при ку пља ња сред ста ва од до на то ра, из ра ди стра тешког пла на, про јект не до ку мен та ци је, ме наџ мен та уну тар са ме ор га ни за ције, стра те шког пла ни ра ња и слич ног. Има ју ве о ма до бру са рад њу са Кан цела ри јом за мла де Оп шти не Шид, ко ја им пру жа по др шку при ли ком њи хо вих ак ци ја, а по зва ни су и да као удру жење уче ству ју у из ра ди Ло кал ног ак цио ног пла на за мла де. Ка да су про јект не ак тив но сти у пи та њу са ста ју се ско ро сва ки дан. Иако се ве ћи на њи хо вих ак тив но сти спро во ди на те ре ну, ка да се ука же по тре ба Кул тур но про свет но дру штво Ђу ра Киш усту пи им сво је про сто ри је. - Же лео бих овим пу тем да по зо вем мла де да се укљу че, да ли на ин ди виду ал ном пла ну са ми, или са на ма. Да ми сли мо са ми за се бе, а не да че ка мо да дру ги ми сле за нас. Да по бољ ша мо овај свет и про на ђе мо оно у че му ужива мо и оно што нас ис пу ња ва ре као је Да мир Де ге нек ис пред Удру же ња мла дих Жу ти ки шо бран. В. Про да но вић Да мла ди љу ди има ју свест о по тре би соп стве ног де ло ва ња и за ла га ња у функ ци о ни са њу дру штве не за јед ни це по твр ђу је и на ста нак Удру же ња младих Жу ти ки шо бран у Ши ду. Фор мира но је кра јем про шле го ди не, док је ви ше као не фор мал на гру па по сто ја ло го ди на ма у овом гра ду, у скло пу пројек та Ре сурс цен тар мла дих Сре ма, чи ји је тво рац Ху ма ни тар но удру же ње При ја те љи из Срем ске Ми тро ви це. При ли ка за осни ва њем се пру жи ла током са рад ње са ми тро вач ким Ху ма нитар ним удру же њем ка да су пре по зна ти ква ли те ти и ам би ци о зност ових мла дих љу ди. Ка ко ис ти чу у Удру же њу они су им да ли по тре бан за лет и усме ри ли их у ком прав цу тре ба да иду, јер су, с обзи ром на го ди не, би ли не ис ку сни у тим ства ри ма, те им због то га при пи су ју заслу ге за сва ки свој успех. Тре нут но бро је 23 чла на. Мла ди енту зи ја сти пу ни су иде ја и же ле што више ак ци ја ко ји ма би учи ни ли бо љи так у би ло ком сми слу. А да им не мањ ка ни кре а тив но сти мо гли смо да на слу тимо и из са мог на зи ва Удру же ња. Ка жу, оно што нај ви ше не до ста је у ки шним и су мор ним да ни ма је сте жу та бо ја, а она сим бо ли зу је сун це. За то та да узме мо жу ти ки шо бран да ши ри рас по ло же ње и сре ћу око нас. Лич ни кон такт је нај ва жни ји А ка ко дру ги мо гу да са зна ју за њих? - Про мо ци ју на шег Удру же ња уради ли смо пу тем со ци јал не мре же Фејсбук. Та мо су љу ди мо гли да се учлане у гру пу, про чи та ју чи ме се на ше Удру же ње ба ви и да се на тај на чин ин фор ми шу, те од лу че да ли же ле да по ста ну део ти ма. Ме ђу тим, оно што ис ти че мо као нај ва жни је је сте лич ни кон такт. Ми слим да је то осно ва и корен дру штве ног ак ти ви зма, а сми сао је да је дан по так не дру гог. Иде мо ко рак по ко рак, је дан по је дан, а он да ће мо по ста ти гру па ко ја не што ра ди. Сви наши чла но ви про но се на шу иде ју сво јим дру га ри ма и оба ве шта ва ју их о на шим ци ље ви ма, де ло ва њи ма и ак тив но стима и сма трам да је то нај бо љи на чин ре као нам је Да мир Де ге нек ис пред Удру же ња мла дих Жу ти ки шо бран. Сво ју ми си ју де фи ни шу као ви зи ју ко ја се од но си на уна пре ђе ње жи во та мла дих кроз стра те ги ју одр жи вог разво ја. Ми си ју оства ру ју кроз ак тив ности, као што су еду ка тив не ра ди о ни це на раз не те ме, ре а ли за ци ја се ми на ра, обу ка, сту диј ска пу то ва ња, и слич но. А бит но је ис та ћи да се пре ма афи ни тите ти ма од ре ђу ју и ак тив но сти чла но ва, та ко да ни су сви у оба ве зи да их по хађа ју, не го са мо они ко ји то же ле и ко ји се у то ме про на ла зе. Је дан од ци ље ва им је и гра ђан ско осве шћи ва ње, у смислу да уко ли ко по сто ји не ки про блем дру штво не тре ба да за тва ра очи пред њим и на тај на чин га учи ни не ви дљивим, не го да про на ђе на чин ка ко да га ре ши. - Ми слим да дру штво тре ба да преу зме бри гу са мо за се бе, а не да че ка да не ко дру ги бри не о ње му. Тру ди мо се да под сти че мо мла де на ак ти ви зам, и мно го по ла же мо на ин ди ви ду а ли зам на ших чла но ва. Као пр ви ме ђу јед наки ма не же лим да сви чла но ви ми сле као ја. Не же лим да има мо ко лек тивни ум, не го да сва ко од њих раз ми шља сам за се бе, а он да да се сви за јед но сло жи мо око јед не иде је. Оно што нам је та ко ђе бит но је сте очу ва ње тради ци је и кул тур не ба шти не, ка ко се у овом тран зи ци о ном вре ме ну не би из гу био основ. Јер ако имаш по ла зну тач ку и знаш до бро ко си, ни ка да се не ћеш из гу би ти на свом пу ту на гласио је Де ге нек. Њи хов пр ви зва нич ни, са мо стал ни про је кат Ви ше цве ћа, ма ње сме ћа при ли ком ко јег су у за ме ну за палстич не фла ше или ли мен ке гра ђа ни до би ја ли сак сиј ски цвет, не дав но је одр жан уз фи нан сиј ску по др шку Хума ни тар ног удру же ња При ја те љи, а

22 24 У МИ ТРО ВАЧ КОМ ЦЕН ТРУ ЗА СО ЦИ ЈАЛ НИ РАД ПОТ ПИ СА НИ УГО ВО РИ О СТИ ПЕН ДИ РА ЊУ За лак ши пут у бу дућ ност Ове школ ске го ди не укуп но 20 мла дих љу ди при ма овај вид по мо ћи за сво је шко ло ва ње, а до на тор је већ тре ћу го ди ну бе о град ска Фон да ци ја Со ли дар ност Ср би је ре кла је Сне жа на Ста ни са вље вић, ди рек тор ка ми тро вач ког Цен тра за со ци јал ни рад Среда, 2. децембар Умре жа ва ње кан це ла ри ја за мла де Мар ко Кљу но вић Кан це ла ри ја за мла де Сремске Ми тро ви це по сла ла је во лон те ра Мар ка Кљу но вића на обу ку за ад ми ни страто ра сај та. Мар ко је успе шно за вр шио се ми нар у тра ја њу од че ти ри да на у Но вом Са ду. Семи нар су по ха ђа ли мла ди из 13 вој во ђан ских оп шти на. Имају ћи у ви ду да кан це ла ри је за мла де тре ба да што ви ше људи умре же, а не да ра де изоло ва но, Ми ни стар ство омла дине и спор та Ре пу бли ке Ср би је фи нан си ра ло је обу ку за адми ни стра то ре и про је кат под на зи вом ''Ин фу зи ја''. У пи та њу је ре ги о нал ни сајт, fu zija.org, ко ји би тре ба ло да бу де основ ни из вор ин фор ма ци ја о кан це ла ри ја ма за мла де са тери то ри је Вој во ди не, а об у че ни ад ми ни стра то ри ће сајт ре довно ажу ри ра ти из 13 раз ли чи тих оп шти на. Та ко ђе је сајт ва жан као пор тал на ко ме ће мла ди мо ћи ла ко да се ин фор ми шу о спор ту, умет но сти, кон кур си ма и ноћ ном жи во ту оп шти не за ко ју су за ин те ре со ва ни. Л. Ву лић ПРИ РЕД БА ЗА ДАН ШКО ЛЕ На ро ђен дан чи ка Јо ве Зма ја Пот пи си ва ње спо ра зу ма Де ци из со ци јал но нај у гроже ни јих по ро ди ца у Сремској Ми тро ви ци до де ље не су сти пен ди је за на ста вак шко лова ња. Уго во ри о сти пен ди ра њу пот пи са ни су не дав но у Цен тру за со ци јал ни рад Са ва, а дона тор је и ове го ди не бе о градска Фон да ци ја Со ли дар ност Ср би је. - Већ тре ћу го ди ну за ре дом ова Фон да ци ја сти пен ди ра нају спе шни је сред њо школ це, чи је по ро ди це су на ши ко ри сни ци. Ове го ди не има мо де вет но вих сти пен ди ста, а из ра ни јих годи на 11 уче ни ка ко ји и у овој школ ској го ди ни на ста вља ју да при ма ју сти пен ди је. То зна чи да укуп но 20 мла дих љу ди прима овај вид по мо ћи то ком свог шко ло ва ња ре кла је Сне жана Ста ни са вље вић, ди ректор ка ми тро вач ког Цен тра за со ци јал ни рад, на по ми њу ћи да је реч о укуп ним сред стви ма у из но су од око ми ли он ди на ра го ди шње. Ула га ње у обра зо ва ње је је дан од при о ри те та ло кал не са мо у пра ве, што је по твр дио и за ме ник гра до на чел ни ка Срђан Ко зли на. - Же ли мо да на раз ли чи те на чи не обез бе ди мо де ци помоћ у шко ло ва њу, јер ула га ње у обра зо ва ње је ула га ње у сигур ни ју бу дућ ност. Обра зо ван чо век има ве ће шан се да се оса мо ста ли и кре не си гур но у но ви жи вот ре као је Ср ђан Ко зли на. Ре сор на на чел ни ца На таша Коп чић је ис та кла да ова сред ства ути чу под сти цај но, јер за хва љу ју ћи њи ма мла ди љу ди има ју мо гућ ност да се даље раз ви ја ју и шко лу ју. - Град ска упра ва ће увек по др жа ти ова кве ак ци је и биће по сред ник у про на ла же њу до на то ра ко ји мо гу да по мог ну уче ни ци ма и њи хо вим по роди ца ма ре кла је на чел ни ца Коп чић. У име до на то ра сред њо школци ма се обра тио се кре тар Фонда ци је Пре драг Јо ва но вић. - Срем ска Ми тро ви ца је ме ђу не ко ли ко гра до ва у Ср би ји ко ји има ју нај ве ћи број сти пен ди ста на ше Фон да ци је. Ва ша је дина оба ве за је да до бро учи те и по ла же те го ди ну за го ди ном, а да вам то бу де ла шке у фи нансиј ском сми слу по тру ди ли су се до на то ри из на ше Фон да ци је ис та као је Пре драг Јо ва но вић. С. М. НО ВЕ РАЗ ГЛЕД НИ ЦЕ МИ ТРО ВИ ЦЕ Ми тро ви ца у ср цу У чи та о ни ци би бли о те ке ''Гли го ри је Во за ре вић'' про шле сре де отво ре на је изло жба фо то гра фи ја под на зивом ''Ми тро ви ца у ср цу''. Са ша Бу га џи ја, ди рек тор Ту ри стичке ор га ни за ци је гра да Срем ске Ми тро ви це ре као је да је пово дом про сла ве Но вем бар ских да на Ту ри стич ка ор га ни за ци ја ор га ни зо ва ла из ло жбу, спе цифич ну по то ме што су ауто ри упра во на ши су гра ђа ни, они ко ји во ле Ми тро ви цу и фо тогра фи ју. У пи та њу је био наград ни кон курс за нај леп шу фо то гра фи ју Ми тро ви це на који је при сти гло 276 ра до ва од 19 ауто ра. Из ло же но је 25, а 20 фо то гра фи ја ће би ти ода бра но и ре пре зен то ва ће Ми тро ви цу на раз глед ни ца ма. Бу га џи ја је до дао да ће сви ода бра ни ауто ри би ти на гра ђе ни. Ове раз глед ни це ће ујед но би ти и по клон Ту ри стич ке ор га ни заци је гра да на шим су гра ђа ни ма за го ди шњи цу по сто ја ња орга ни за ци је ко ју обе ле жа ва ју у де цем бру ме се цу. Л. Ву лић Део из ло же них фо то гра фи ја Де таљ са пред ста ве Про шлог утор ка, на дан рође ња на шег ве ли ког пе сника Јо ва на Јо ва но ви ћа Зма ја, одр жа на је при ред ба срем скоми тро вач ке основ не шко ле која но си ње го во име у по зо ришту ''До бри ца Ми лу ти но вић''. - Упри ли чи ли смо јед ну ле пу при ред бу. Ви ше од пе де сет годи на Дан шко ле про сла вља мо на да тум ро ђе ња чи ка Јо ве Змаја. Ове го ди не мо то при ред бе је ве зан за на си ље све при сут но у дру штву, па и у школ ству. Жеља нам је да кроз но ве ди мензи је да мо то ме је дан дру га чији при ступ, дру га чи ји и леп ши по глед на свет, ре као је Зо ран Ђу рић, ди рек тор основ не школе ''Јо ван Јо ва но вић Змај'' у Срем ској Ми тро ви ци. - На да мо се да ће ро ди те љи са на шим ма ли ша ни ма ужи вати у пред ста ви. Ис ко ри стио бих при ли ку да по здра вим све роди те ље, де цу, бив ше и са дашње рад ни ке шко ле, до дао је Ђу рић. Л. В.

23 Среда, 2. децембар СТА РА ПА ЗО ВА При ја ве због бор би па са СРЕМСКА МИТРОВИЦА Протекле седмице у Градској кући у Сремској Митровици одржан је радни састанак са представницима неколико аутосаобраћајних предузећа која су заинтересована за вршење јавног градског и приградског саобраћаја на територији сремскомитровачке општине. По речима помоћника градоначелника за инфраструктуру Драгана Милошевића, уговор о јавном превозу у Граду Сремска Митровица истиче Бор бе па са у Кр ње шев ци ма: део сним ка об ја вљен на ин тер не ту Због сум ње да су уби ја ли и зло ста вља ли жи во ти ње, поли ци ја је у ре дов ном по ступ ку Оп штин ском јав ном ту жи лаштву у Ста рој Па зо ви под не ла кри вич не при ја ве про тив пет ли ца из Ста ре Па зо ве, Зе му на и Али бу на ра. Ка ко је по ли ци ја са о шти ла, у се лу Кр ње шев ци у ста ро па зо вач кој оп шти ни, око им про ви зо ва ног бо ри ли шта у ко јем је би ло тра го ва кр ви, поли ци ја је за те кла не при ја вљену ве ћу гру пу гра ђа на и осам ра сних па са. Уви ђа јем на ли цу ме ста утвр ђе но је да су у пи та њу ор га ни зо ва не бор бе па са ко ји при па да ју Иго ру М. (35) и Мило шу Т. (33) са под руч ја Старе Па зо ве, Ми ло ми ру М. (35) и Ми ла ну Б. (40) са под руч ја Зе му на и Ди ми три ју П. (67) из Али бу на ра. Пси у вла сни штву осум њиче них ли ца сме ште ни су у прихва ти ли ште јав ног ко му нал ног пред у зе ћа у Ста рој Па зо ви, где им је пру же на основ на не га. При ли ком пре гле да, ре пу блички ве те ри нар ски ин спек тор кон ста то вао је да су пси агресив ни и при пре ма ни за бор бу. На жи во ти ња ма су уоче не свеже по вре де и ожиљ ци, а ве ћина ни је вак ци ни са на. Ина че, на сај ту YouTu be почет ком ме се ца по ста вљен је ви део клип јед не од бор бе паса у Кр ње шев ци ма. Ова бор ба опи са на је Крат ко је тра ја ло, Разговори о превозу 31. децембра и тим поводом је оформљена радна група која треба да спроведе конкурс о избору градског превозника. - Митровица је још једном показала да је отворен град јер смо позвали релевантне чиниоце који могу да учествују на конкурсу да нам дају сугестије, савете и предлоге које ћемо ми узети у обзир при прављењу јавног конкурса да би имали што бољи и квалитетнији јавни превоз каже Милошевић. На разговорима су били до шла му ри ја и раз лаз. На сним ку, на чи ње ним мо бил ним те ле фо ном, ви де се два пса ка ко се же сто ко бо ре уз по дршку сво јих вла сни ка у рин гу крај ко га је сто ти нак на ви јача. Ме ђу на ви ја чи ма је до ста и де це ко ји гла сно на ви ја ју за свог фа во ри та. Ж.Н. представници Ласте, Аутобаната и Сирмијумбаса који су се већ и интересовали за расписивање конкурса. Новог превозника Митровица ће добити до 31. јануара како се не би дошло у ситауцију да ђаци, после зимског распута, не могу кренути у школу. Како сазнајемо, неће бити смањења броја линија, већ су могућа померања или спајања постојећих линија. Ж.Н. ФОРМИРАН ОГРАНАК ЗА СРЕМ ДРУШТВА СРПСКО-РУСКОГ ПРИЈАТЕЉСТВА Председник Дејан Уметић У присуству више од сто делегата, у Дому културе у Лаћарку, 25. новембра конституисана је Скупштина огранка за Срем Друштва српско-руског пријатељства. Усвојен је Статут огранка и изабран Управни одбор, чији је председник професор историје из Лаћарка Дејан Уметић. IN ME MO RI AM - Сада нас има неколико стотина, а ускоро ће нас бити и више хиљада. Овим чином желимо да допринесемо успостављању свестраних односа с братском Русијум, великом и снажном земљом, која полако васкрсава, изјавио је преузимајући дужност Дејан Уметић. С.Л. НИ КО ЛА ВУК МА НО ВИЋ (Ириг, 22. фе бру ар 1951 Но ви Сад, 24.но вем бар ) о зна ти дру штве ни, спорт ски и кул тур ни рад ник, вла сник пр ве Пштам па ри је у Ири гу, ро дио се у фру шко гор ској пре сто ни ци 22. фе бру а ра го ди не у углед ној ири шкој по ро ди ци. У род ном месту за вр шио је основ ну шко лу, а сред њу тр го вач ку у Ши ду. Сред њу еко ном ску шко лу за вр шио је у Вр ба су, на кон че га упи су је Фа кул тет по ли тич ких на у ка у Бе о гра ду. Још као сред њо шко лац ак тив но уче ству је у дру штве ном жи во ту Ири га, пре све га у омла дин ској ор га ни за ци ји и Фуд бал ском клу бу Рад нич ки. Са гру пом омла ди на ца и ен ту зи ја ста го ди не оснива Ко шар ка шки клуб Ириг, чи ји је био ду го го ди шњи пред сед ник и тре нер. На ини ци ја ти ву Ни ко ле Вук ма но ви ћа у окви ру Ко шар ка шког клу ба го ди не фор ми ра на је и жен ска се лек ци ја, ко ја се го ди не из два ја из Клу ба и од та да она де лу је у са ста ву та да шњег ПТК Ириг у Ири гу, да би по сле не ко ли ко го ди на пре ста ла са радом. Упра во у то вре ме Ко шар ка шки клуб је по сти гао мно ге за паже не ре зул та те. Же ле ћи да жи вот у Ири гу учи ни ква ли тет ни јим и са др жај ни јим са гру пом ен ту зи ста го ди не осни ва Дру штво Ири жа на, ко је оку пља све оне ко ји Ириг осе ћа ју као свој. По кре тач је ту ри стичко при вред не и кул тур не ма ни фе ста ци је Пу дар ски да ни, ко ји се сва ке је се ни одр жа ва ју у Ири гу. Био је ду го го ди шњи пред сед ник Дру штва Ири жа на, да би због сво јих за слу га био иза бран за Го спода ра Пу дар ских да на и по ча сног пред сед ни ка Дру штва Ири жа на. У јед ном те шком вре ме ну бо рио се за афир ма ци ју оп ште прихва ће них људ ских вред но сти. Та ко ђе, по ма гао је и рад Кул тур но умет нич ког дру штва Змај у Ири гу, а зна ча јан је ње гов до при нос Фе сти ва лу драм ских ама те ра Сре ма. На свој на чин по ма гао је и писци ма об ја вљу ју ћи њи хо ве књи ге. Као истин ски за љу бље ник у Ириг ко ри стио је сва ку при ли ку за ди ван о свом за ви ча ју. Го то во не у мор но је про мо ви сао Ириг и њего ву бо га ту про шлост, на ла зе ћи у њој афир ма ци ју и сна гу за но ви по че так, по че му је био пре позна тљив. У све што је ра дио уно сио је це лог се бе. На кон из не над не и крат ке бо ле сти пре ми нуо је у Но вом Са ду 24. но вем бра го ди не у пе де сет де ве тој го ди ни жи во та. Са хра њен је у Ири гу на Са бор ном гро бљу. Сте ван Пи ште вић У УТОРАК, 8. ДЕЦЕМБРА У МИТРОВАЧКОЈ БИБЛИОТЕЦИ Научна монографија о комуналној инфраструктури У издању Сремских новина недавно је из штампе изашла књига Историјски развој и управљање комуналном инфраструктуром Општине Сремска Митровица чији је аутор доц. др Горан Пузић. Према речима рецензента проф. др Зорана Бингулца реч је о научној монографији у којој су опсежно истражени географски и историјски аспекти развоја општине и приказано стање комуналне инфраструктуре у прошлости, стање данас и могућа решења за будућност. Промоција књиге одржаће се у уторак, 8. децембра, у 18 часова, у Библиотеци Глигорије Возаревић у Сремској Митровици. О књизи ће говорити у име издавача директор Сремских новина Драган Ђорђевић, рецензенти проф. др Зоран Бингулац и др Саша Кицошев, затим проф. др Гордана Комазец, дипл. инг. Весна Владисављевић, технички директор ЈП Водовод у Сремској Митровици и аутор др Горан Пузић. С.Н.

24 26 SPORT Среда, 2. децембар ПРВА ЛИГА (Ж) ОДБОЈКА Резултати осмог кола - Стара Пазова: Јединство Војводина 3:2, Лазаревац: Колубара Раднички НИС Петрол 2:3, Крагујевац: Раднички Шумадија Аква Вива 3:0, Нови Сад: Нови Сад Пионир Петрол Визура Супер Нова 3:1, Пријепоље: Путеви Трендтекс Лазаревац 1:3. 1. Раднички НП : Колубара : Лазаревац : Јединство : Раднички : Нови Сад : Војводина : Визура : Путеви : Шумадија :24 1 ЈЕДИНСТВО ВОЈВОДИНА 3:2 (25:27, 14:25, 25:19, 25:13, 15:3) СТАРА ПАЗОВА: Градска хала, гледалаца 150. Судије: Т. Поповић (Краљево) и В. Прица (Београд). ЈЕДИНСТВО: Стојановић, Живковић, Томић, Ераковић, Мамузић (либеро), Лозић, Лукић, Марковић, Ђукановић (либеро), Јуришић, Војиновић, Ђурић, Станојевић. ВОЈВОДИНА: Савић, Ерић, Ујић, Богуновић, Павков, Илић, Иричанин, Вукотић, Клисура, Рељић (либеро), Лукић. ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ (М) Резултати осмог кола - Клек: ГИК Банат Борац 3:1, Ниш: Ниш Путеви Ивањица 2:3, Велико Градиште: ВГСК Железничар 0:3, Ковин: Баваниште НС АС 3:1, Јагодина: Јагодина Јединство 3:1. 1. Јагодина : Железничар : Ниш : Борац : ГИК Банат : Баваниште : НС АС : Јединство : Путеви : ВГСК :24 0 ДРУГА ВОЈВОЂАНСКА ЛИГА СРЕМ (Ж) Резултати седмог кола - Омладинац - Јединство 2:3 (25-10,16-25,17-25,25-16,12-15) 95:91, Дунав Младост експанс 3:0 (25-17,27-25,25-13) 77: ЈЕДИНСТВО :07 515: ОМЛАДИНАЦ :14 580: ДУНАВ :10 409: МЛАДОСТ ЕКС :12 369:416 5 У следећем колу састају се: МЛАДОСТ ЕКСПАНС ЈЕДИНСТВО, ДУНАВ ОМЛАДИНАЦ. РЕГИОНАЛНА ЛИГА СРЕМ КАДЕТКИЊЕ Резултат одложене утакмице: СРЕМ 2 СРЕМ 1 0:3 (17-25,19-25,21-25) 57: РУМА :0 300: СРЕМ :3 285: МАКС :8 300: СРЕМ :9 269: СЛОГА :12 174:300 0 РЕГИОНАЛНА ЛИГА СРЕМ КАДЕТИ Резултати шестог кола: ИНЂИЈА - МЛАДОСТ ЕКСПАНС 0:3 (18-25,24-26,15-25) 57:76, ПРВИ ТЕМПО СЛОВЕН (О.Ш. Свети Сава, среда у 20 часова) 1. СЛОВЕН :0 302: ПРВИ ТЕМПО :6 398: МЛАДОСТ ЕКСПАНС :9 369: ИНЂИЈА :18 225:451 0 РЕГИОНАЛНА ЛИГА СРЕМ ПИОНИРКЕ Резултати шестог кола: РУМА СРЕМ 1 3:0 (25-13,25-17,25-10) 75:40, СРЕМ 2 МЛАДОСТ ЕКСПАНС 3:2 (25-23,20-25,22-25,25-16,15-11) 107:100, ДУНАВ МАКС 3:0 (25-12,25-16,25-12) 75:40, СКАКАВЦИ ЈЕДИНСТВО одложено до првог слободног термина. 1. РУМА :00 375: СРЕМ :04 440: СРЕМ :08 441: ДУНАВ :09 405: ЈЕДИНСТВО :09 354: МЛАДОСТ ЕКС :15 334: СКАКАВЦИ :09 152: МАКС :15 220:375 0 У следећем колу састају се: МАКС РУМА, ЈЕДИНСТВО ДУНАВ, СРЕМ 1 СРЕМ 2, МЛАДОСТ ЕКСПАНС СКАКАВЦИ. РЕГИОНАЛНА ЛИГА СРЕМ ПИОНИРИ Резултат петог кола: СЛОВЕН 1 СРЕМ 022 2:3 (20-25,25-21,25-21,23-25,02-15) 95:107. Резултати шестог кола: МЛАДОСТ ЕКСПАНС СЛОВЕН 1 2:3 (25-27,25-15,25-19,22-25,11-15) 108:103, СЛОВЕН 2 СРЕМ 022 (играно прексиноћ) 1. МЛАДОСТ ЕКС :05 509: СЛОВЕН :10 502: СРЕМ :11 404: СЛОВЕН :15 229:377 0 КАРАТЕ КУП СИРМИЈУМ У КАРАТЕУ Тријумф у години јубилеја Станиславу Раковићу уручено највеће признање Светске карате уније, Црни појас шести дан а Првенству Војводине за млађе Нсениоре у каратеу, одржаном у суботу у Новој Пазови, поново је заблистао пуним сјајем искусни Марко Мандић који је у веома оштрој конкуренцији, успео да савлада све своје противнике, да би у финалу уз мали пех изгубио од домаћег такмичара и тако заузео друго место. Кадети и јуниори инђијског Железничара имали су такође веома успешан наступ. Најпре је Милош Џаковић изборио бронзу у категорји до 52 кг, након њега одличним наступом доказао се и Немања Братић који је такође изборио бронзу у категорији до 63 кг, док се Небојша Трајковић у конкуренцији јуниора у категорији до 76 кг домогао четврте позиције. На школском првенству Србије које је одржано у недељу у Новом Саду, одличан наступ имали су најмлађи каратисти Жеље од з учешће 205 такмичара из 13 Уклубова, Новог Сада, Бајине Баште, Темерина, Руменке и других места. у митровачком Пословноспортском центру Пинки у недељу, 29. новембра, одржан је у оквиру слободарских свечаности града традционални Куп Сирмијум у каратеу. Надметање је, према очекивању, протекло у знаку домаћег Карате клуба Сирмијум, чији су такмичари наставили серију успеха у овој години и још једном потврдили да су у самом врху у Србији, када је реч о тој древној источњачкој борилачкој вештини. Освојили су највише првих места и убедљиво били први у екипној конкуренцији. Турнир је протекао у знаку јубилеја. Јер, ове године навршило се три и по деценије како је карате постао део породице митровачког спорта. Обраћајући се учесницима турнира и гостима, председник Карате клуба Сирмијум Александар Антић је између осталог рекао: - Ово је прилика да спортски признамо да има старијих од нас. Међутим, истина нас обавезује да кажемо да нико није толико постигао за 35 година. Доносили смо државне, европске и светске медаље, чешће него други и реметимо просек свакодневнице, која у нашим временима ретко приређује славља. Само на светским првенствима, чланови Карате клуба Сирмиум у репрезентацијама Југославије, СЦГ и Србије, освојили су 18 златних, 15 сребрних и 8 бронзаних медаља. Председник Карате уније Србије Душан Дачић нагласио је да је Карате клуб Сирмиум, не само у самом врху у том спорту већ је и прави узор другима у погледу организације и начина рада. Дачић је главном инструктору Сирмијума Станиславу Раковићу уручио највеће признање Светске карате уније - Црни појас шести дан за изуузетне резултате које је постигао на плану развоја, унапређења и популаризације те борилачке вештине. Турнир је у име града домаћина прогласио отвореним др. Ненад Лемајић, поздрављајући све његове учеснике, истакавши да је овај јубилеј велеки догађај и то не само за митровачки спорт. Заслужним организацијама, појединцима и такмичарима, поводом јубилеја, уручене су награде. Међу награђенима су и Сремске новине, које су у овом периоду континуирано пратиле достигнућа митровачког каратеа, а признање је примио директор ове водеће медијске куће у региону Драган Ђорђевић. У оквиру церемонијала свечаног отварања наступили су и Фолклорни ансамбл Бранко Радичевић при Успех Железничара увајући успомену на инђијске Чшахисте Дивића, Жанића, Прикел и Зрнића у Инђији је протеклог викенда одржан 9. Меморијални турнир у шаху ''Стојан Дивић'' на којем је учествовало 38 шахиста од којих пет велемајстора, четири интер и пет фиде мајстора. Победник турнира био је ИМ Никола Остојић из Београда. Најбољи домаћи играч који је понео пехар ''Ивана Жанића'' био је Мирослав Вуковић из Инђије,најбоље пласираној шахисткињи Богдани Нонковић припао је пехар ''Веронике Прикел'' а најбољем омладин- Победници Меморијала цу Браниславу Кипроском пехар ''Јована Зрнића''. З.Г.С. Наступило 205 такмичара из 13 клубова Признање Сремским новинама примио је директор наше куће Драган Ђорђевић Установи за културу Сирмијумарт, чланице Аеробик секције Карате клуба Сирмијум, а своје вештине демонстрирали су и такмичари слављеника. С.Ловчанин Жетва медаља: Каратисти Железничара којих је Дејан Дурлевић заузео прво место, Ђурађ Вукобратовић треће док се Илија Мијалковић домогао четврте позиције, сви у катама. Мање среће од њих имали су Мијалковић Мила и Петрушић Исидора. М.Д. ШАХ Меморијални турнир у Инђији

25 Среда, 2. децембар SPORT 27 ФУДБАЛ кошарка ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ Резултати 17. кола: Срем - Раднички (С) 2:0, Слога - Севојно Поинт 1:0, Нови Сад - Динамо 1:0, Инђија - Земун 2:1, ЧСК Пивара - Пролетер 0:1, Младост (А) - Банат 0:3, Телеоптик Колубара 0:0, Раднички - Нови Пазар 1:2, Младост (Л) - Бежанија (игра се петог децембра). 1. Колубара : Телеоптик : Инђија : Срем : Банат : Пролетер : Севојно : Нови Пазар : Динамо : Нови Сад : Бежанија : Земун (-2) : Слога : Младост (А) : Младост (Л) : Раднички (С) : ЧСК Пивара : Раднички (Н) :25 13 У првом пролећном колу састају се - Нови Пазар: Нови Пазар - Земун, Инђија: Инђија - Раднички (С), Сремска Митровица: Срем - Пролетер, Челарево: ЧСК Пивара - Бежанија, Лучани: Младост Севојно, Поинт, Краљево: Слога - Динамо, Нови Сад: Нови Сад - Банат, Апатин: Младост - Колубара, Земун: Телеоптик - Раднички (Н). СРЕМ РАДНИЧКИ (С) 2:0 (1:0) СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Стадион Срема, гледалаца 300, судија, Катанчевић (Београд). Стрелац: Вукмир у 8 (из једанаестерца) и 80. минуту. Жути картони: Татомировић, Вукмир (Срем). СРЕМ: Рајић 7, Татомировић 7, Јовановић 7, Николић 7, Станојевић 7, Каличанин 7, Вукмир 8, (Дрљача),Милошевић 7 (Кузмановић), Каизи 8, Совиљ 7, Галић 7 РАДНИЧКИ : Чампар 7, Лаки 6, Веселиновић 6, Штрбац 6, Дабић 6, Вуковић 6, зелић 6, Стојковић 6, Ресановић 5 (Цовин 7), Опсеница 7,Перуничић 6 (Станковић) Када је неколико минута пре краја сусрета Момо Вукмир напуштао терен, публика га је поздравила дуготрајним аплаузом. Он је то, свакако и заслужио,јер с два поготка одлучујуће је допринео успеу своје екипе у опроштајној утакмици јесењег дела прволигашког такмичења. Када је већ реч о најбољима у овом мечу, њему је, свакако уз раме Каизи. Овај тамнопути фудбалер и у мечу са Сомборцима показао је своје сјајне могућности и с правом је сада на мети познатих наших и иностраних клубова. Јер, на њему је био направљен прекршај, када је судија с правом показао на белу тачку, док је код другог гола претходила акција у којој је он идеално упослио Вукмира, а овај неодбрањиво затресао мрежу. С.Л. ИНЂИЈА ЗЕМУН 2:1 (1:0) ИНЂИЈА: Стадион крај железничке станице, гледалаца 1.000, судија Маринковић (Сокобања). Стелци: Голић у 8 и Филиповић у 62. за домаће, а Цакић у 63. минуту за госте. Жути картони: Костић, Наглић, Омић, Голић, Филиповић (Инђија), В.Јовановић (Земун). ИНЂИЈА: Полексић 7, Новаковић 7, Омић 7, Голић 8, Костић 8, Јовановић 7, Ђуровић 7, Јанковић 8, Наглић 7, Филиповић 8, Бубало 7 (Бабић). ЗЕМУН: Кировски 7, Рашовић 7 (Тешић 7), Савић 7, Црноглавац 7, Митровић 7, Благојевић 7, Јовановић 6 (Миливојевић), Цакић 7, Вујошевић 7, Станковић 6 (Живковић), Цветковић 6. Одлична фудбалска представа на крају јесење дела првенства, права посластица за гледаоце, игра у којој је виђено све што фудбал краси. Домаћи су рано повели, већ у осмом минуту када је, после корнера, Голић рутински сместио лопту у мрежу гостију. Тада се игра расламсала, ређале су се прилике на обе стране, али су мреже остале нетакнуте до краја полувремена. У наставку: два гола за два минута. Најпре је у 62. минуту Филиповић, после проигравања Наглића, повисио вођство домаћих, а већ у следећем минуту гости су преко Цакића смањили резултат. До краја сусрета Земун је имао иницијативу, али су брзим акцијама фудбалери Инђије брже долазили у гол шансе које нису искористили. ПРИЈАТЕЉСКЕ УТАКМИЦЕ ДОЊИ СРЕМ БИГ БУЛ 2:1 (2:0) ПЕЋИНЦИ: Гледалаца 150, судија Грозданић (Огар). Стрелци: Васиљевић у 3. и Ристић 30. минут (Доњи Срем, Симеуновић у 85. минут (Биг Бул). Жути картони: Блануша и Букорац (Доњи Срем). ДОЊИ СРЕМ: Тодоровић, Јосимов, Кресојевић, Павићевић, Блануша. Лакић-Пешић, Ристић, Букорац, Васиљевић, Скорупан, Јовановић. Играли су још: Јелисавац, Маслић, Бероња, Радишић, Антунов и Галин. БИГ БУЛ: Давидовић, Дробњак, Ерак, Перовић, Савиновић, Савић, Веселиновић, Симић, Требовац, Вучетић, Симеуновић. Играли су још: Младеновић, Гачић, Ћирић, Пршић, Јевдјенић, Вукобрат и Деспотовић. Изванредна фудбалска представа на пећиначкој Сувачи. Неоптерећени борбом за бодове, актери утакмице приказали су све оно што краси фудбал: три гола, више лепих проигравања и шанси, уз много трчања. Доњи Срем је повео у 3. минуту: Јовановић дивно упошљава, којем није било тешко да савлада Давидовића. Вицешампион Српске лиге озбиљно је припретио преко Требовца (18.) и Дробњака (22. минут). Минит касније, искусни Васиљевич пропушта прилику да водство домаћина учини убедљивијим. Коначно, тежак кикс Савића у 30. минуту голом кажњава Ристић. У наставку утакмице, гости су играли убедљивије, те су створили више прилика за гол: Вучетић, Ћирић, Вукобрат, да би тек Симетић у 86. минуту постогао почасни гол. С друге стране, виђене су и шансе Бероње и Галина. Домаћи навијачи су имали прилику да виде на делу потенцијална појачања: Јовановића (Јединство, Уб), Јелисавца (Славија, Београд), Антунова (Индјија) и Галина (Рад). Први утисак је: задовољавајуће! ХАЈДУК РАДНИЧКИ (НБ) 2:1 (0:1) ШИМАНОВЦИ: Гледалаца 50, судија Савић (Деч). Стрелци: Кнежевић 65. и Живановић 70. минут (Хајдук), Миловић 22. минут (Раднички). ХАЈДУК: Вукашиновић, Живановић, Алексовски, Скопљак, Вагић, Радосавчевић, Спасић, Мркајић, Бабић, Свилар, Кнежевић. Играо је још: Ђокић. РАДНИЧКИ: Грујић, Шћепановић, Вученовић, Марчетић, Лубинковић, Солдатовић, Шапоња, Ђокић, Домај, М. Стиљковић, Миловић. Играли су још: Милинковић, Мишић и Трибл. Комбинована екипа омладинаца новобеоградског Радничког оставила је добар утисак против далеко старијих фудбалера Хајдука који су у својим редовима имали неколико потенцијалних појачања (Радосављевић, Алексовски, Ђокић). Ж. Радивојевић МИНИ-МАКСИ ЛИГА Расположени стрелци Резултати 2. кола - годиште и 1999, Словен Сунце (Рума) Борац (Кленак) 8:0, Јединство (Платичево) Јединство (Рума) 0:13, Дадекс (Мачванска Митровица) Доњи Срем (Пећинци) 0:2, годиште и 2001, Доњи Срем (Пећинци) Јединство (Рума) 4:0, Јединство (Рума) Фрушка гора (Рума) 6:11, Јединство (Платичево) ОФК Шабац 0:12, Дадекс (Мачванска Митровица) Борац (Кленак) 19:0 и Словен Сунце (Рума) КМФ Савацијум (Шабац) 1:8. Ж.Р. Испод очекивања игурно једна од најтежих фуд- полусезона је остала Сбалских иза клубова из старопазовачке општине. У четири лиге, у колико се такмичи девет клубова нису освојили ниједну титулу, а резултати су на ивици солидних. Међутим, као ретко када, резултате су диктирали финансијски услови у којима живе и раде сви ови клубови. Тешка економска криза се јесенас итекако одразила на резултате. Без појачања Некако то се најбоље видело на примеру ФК Раднички из Нове Пазове. До ове сезоне стабилан српсколигаш, јесенас је остварио најслабији пласман од како се такмичи у трећелигашком друштву. Само 17 бодова и тринаесто место на крају полусезоне је далеко испод очекивања навијача новопазовчаког тима. Међутим, ако се мало боље загледа у ситуацију у клубу онда овакав пласман и није велико изненађење. Тешка финансијска криза допринела је да летос екипа остане без адекватних појачања, па је тренер Драгојло Станојловић био принуђен да пажњу усмери ка играчима из омладинског погона. Без обзира што је фудбалска школа Радничког надалеко чувена, младићи који су преко ноћи морали да поднесу терет сениорске екипе нису били у могућности да остваре адекватне резултате. Солидан новајлија Омладинац из Нових Бановаца као новајлија Војвођанске лиге, Запад, полусезону је завршио на осмом месту са 27 бодова. Овакав пласман и бодовни салдо је сасвим задовољавајућ, мада ће вам у Омладинцу рећи да је могло и боље, јер је на неколико утакмица екипа олако остала без бодова. Новобановчани су имали и пех да су све утакмице јесенас као домаћини играли у Белегишу, јер се терен Омладинца реновира, у току су радови на изградњи нових службених просторија. У клубу верују да ће све бити завршено до пролећа и да ће Омладинац у првом мечу наредне године против Хајдука из Шимановаца играти у Новим Бановцима. Јединство у проблемима У Сремској лиги из старопазовачке општине и ове јесени такмичило се пет екипа. Најбољи пласман остварио је Дунав из Старих Бановаца који је трећи са четири бода мање од водећег тандема, Хајдука из Бешке и Слоге из Ердевика. Да није било неколико непланираних утакмица на којима су изгубљени бодови, чета искусног тренра Зорана Ранкова је могла бити и боље пласирана. Јединство из Старе Пазове је одлично кренуло, да би све покварило у финишу јесени, када су изгубљене последње три утакмице, екипа је пала на четврто место, а водећи тандем има чак седам бодова више. Сама чињеница да се Јединство такмичи у Сремској лиги је велика срамота за фудбал у Старој Пазови, а још већа то што бројни проблеми у клубу никако да се реше. Борац из Сурдука је завршио полусезону на петом месту, што и није тако лоше, мада су јесенас играли од сјаја до беде. Од Јадрана из Голубинаца се очекивало више, али они већ неколико сезона немају великих амбиција у првенству, док је Слога Милшпед из Крњешеваца са 20 бодова и деветим местом на табели најслабије пласирана, али и на месту које јој припада. Битно је за Крњешевчане да остану у овом рангу и да не дођу у ситуацију да се боре за опстанак. У општинској лиги такмиче се Сремац из Војке и Подунавац из Белегиша и поред тога што се од њих очекивало да буду главни фаворити у борби за титулу, јер по свему не припадају овом рангу, они су након јесењег дела првенства далеко од лидера, Железничара из Инђије и заиста ће им бити тешко да га стигну и престигну на пролеће. Д.Бурсаћ Ненад Драгин, Јединство (СП), у акцији ПРВА Б ЛИГА (М) Резултати деветог кола: Здравље - Младост (Ч) 93:76, ФМП 2 - Визура 83:86, Војводина Јагодина 74:88, Беовук 72 Југ 93:85, Црнокоса - Партизан 2 играно прексиноћ, Суперфунд БП - Железничар (И) 84:82, Раднички (О) - Врбас Царнекс 83: ЈАГОДИНА : ВИЗУРА : СУПЕРФУНД : РАДНИЧКИ (О) : ВОЈВОДИНА : ЖЕЛЕЗНИЧАР (И) : МЛАДОСТ (Ч) : ЦРНОКОСА : ЈУГ : ЗДРАВЉЕ : ФМП : ВРБАС : БЕОВУК : ПАРТИЗАН : ПРВА Б ЛИГА (Ж) Резултати деветог кола - Бор: Бор Моравац 52:78, Ковин: Ковин Млади тим Шабац 62:74, Ужице: Плеј оф Тамиш 73:60, Беочин: Беочин Југобанат 68:84, Краљево: Краљево Трепча 83:73, Стара Пазова: Стара Пазова Младост Колубара 83:71, Ниш: Студент ПРО ТЕНТ20:0. 1. Југобанат : Студент : Шабац : С. Пазова : Краљево : Моравац : Плеј оф : Младост : Трепча : Ковин МТ : Беочин : ПРО ТЕНТ : Бор : Тамиш : Следеће коло - Чачак: Моравац ПРО ТЕНТ, Лазаревац: Младост Колубара Студент, Зубин Поток: Трепча Стара Пазова, Б. Карловац: Југобанат Краљево, Панчево: Тамиш Беочин, Шабац: Шабац Плеј оф, Бор: Бор Ковин Млади тим. ПРВА СРПСКА СЕВЕР (М) Резултати деветог кола: Нова Пазова: Нова Пазова Срем 84:71, Нови Бечеј: Јединство Дунав 64:68, Нови Сад: Спорт ки Оџаци (данас), Нови Сад: Ветерник Спартак 73:86, Бачка Топола: Топола Младост Телетехника 59:70, Нови Сад: Нови Сад МТ Дуга 80:102, Кикинда: Кикинда Свети Ђорђе 69: Спартак : Младост : Н. Пазова : Дуга : Свети Ђорђе : Дунав : Топола : Ветерник : Нови Сад : Оџаци : Спорт ки : Јединство : Срем : Кикинда :852 9 Следеће коло - Сремсак Митровица: Срем Свети Ђорђе, Нови Сад: Дуга Кикинда, Бачки Јарак: Младост Телетехника Нови Сад МТ, Суботица: Спартак Топола, Оџаци: Оџаци Ветерник, Стари Бановци: Дунав Спорт ки, Нова Пазова: Нова Пазова - Јединство. ДРУГА СРПСКА СЕВЕР (М) Резултати деветог кола: Бачка Паланка: Бачка Паланка Хајдук (К) 95:80, Бешка: Хајдук Рума 81:111, Србобран: Академик Стара Пазова 68:72, Црвенка: Црвенка Пролетер Нафтагас 75:73, Панчево: Динамо Раднички 64:63, Крајишник: Крајина Грмеч Топ 96:89. Слободан је био Апатин. 1. С. Пазова : Рума : Топ : Крајина : Пролетер : Академик : Раднички : Хајдук (К) : Б. Паланка : Динамо : Апатин : Црвенка : Хајдук (Б) :7339 Следеће коло - Кула: Хајдук Апатин, Ковин: Раднички Крајина Грмеч, Зрењанин: Пролетер Нафтагас Динамо, Стара Пазова: Стара Пазова Црвенка, Рума: Рума Академик, Бачак Паланка: Бачка Паланка Хајдук (Б), Слободан: Топ.

26 28 Среда, 2. децембар ОПШТИНСКА ОДБОЈКАШКА ЛИГА ЗА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ротеклог викенда одиграно је Ппоследње коло јесењег дела пионирске општинске лиге у одбојци, под покровитељством Градске управе за спорт. Да се првобитна идеја људи из покрета Митровица европска регија о покретању овакве лиге показала исправном, доказ је масован одзив деце из митровачких школа и неколико десетина родитеља који су дошли у лаћарачку основну школу Трива Витасовић Лебарник и са одушевљењем пратили игру своје деце на свих десет утакмица колико је у суботу одиграно у тој школи. Да се у новооснованим одбојкашким секцијама одлично ради доказали су још једном клинци из Лаћарка који су након Пинкијеве школе успели да победе и екипе из Светог Саве и Змајеве школе и тако потврдили да се упоран рад увек исплати. Оно што је најзначајније у такмичарском смислу јесте да су Змајевке (шести разред) потврдиле доминацију у лиги тако што су постале јесењи првак лиге без изгубљеног сета, победивши највећег ривала, девојчице из Светог Саве. Ове девојчице су заједно, у оквиру екипе млађих пионирки одбојкашког клуба Први темпо, прошлог пролећа освојиле пето место на првенству Србије у Лазаревцу. Ово нам говори да су у последњој утакмици последњег кола јесењег дела, гледаоци уживали у квалитетној одбојци малог општинског дербија. Прве недеље децембра остале су да се одиграју заостале утакмице (одложене због епидемије грипа), па се караван пионирске општинске лиге наставља у другом полугодишту текуће школске године. Узраст од првог до четвртог разреда 1. Змај : Сава : Мартинци : Пинки : Лаћарак : Кузмин :10 2 ФУДБАЛ Оптимизам у Хесни К Раднички из Сремске Митровице Фосвојио је четврто место на крају јесењег дела првенства Војвођанске лиге Запад. Хеснерци су од 17 утакмица, остварили 10 победа, један нерешен резултат и шест пораза. Постигли су 39 голова, примили 33 гола. Најефикаснији су тим у лиги, а у исто време су и примили пуно голова. Само су последњепласирани Полет и Шајкаш примили више голова од Митровчана. Просек датих голова је 2,3 по утакмици. Освојен је 31 бод што чини 60,7 одсто укупно могућих освојених бодова. Најбољи стрелци тима су Слободан Сантрач са 13 голова и Саша Прокић са 10 голова. Митровчани су најпријатније изненађење у јесењем делу првенства. Све утакмице у Хесни и на свим гостовањима биле су занимљиве и што је најважније Узраст петог и шестог разреда Резултати: Пинки1 Мартинци 1 2:0 (15:7,15:13), Пинки 2 Кузмин 2:0 (15:10,15:10), Пинки 1 Мартинци 2 2:0 (15:8,15:6), Пинки 2 Мартинци 1 2:0 (15:3,15:7), Пинки 1 Кузмин 2:0 (15:12,15:2), Пинки 2 Мартинци 2 2:1 (15:1,13:15,10:8), Лаћарак Змај1 2:1 (15:8,14:16,11:9), Змај 1 Сава 1 0:2 (7:15,8:15), Лаћарак Змај 2 0:2 (7:15,10:15), Змај 1 Сава 2 0:2 (3:15,7:15), Лаћарак Сава 1 2:0 (15:2,15:6), Змај 2 Сава 1 2:0 (15:2,15:3), Лаћарак Сава 2 0:2 (9:15,11:15), Змај 2 Сава 2 2:0 (17:15,9:15). 1. Змај : Пинки : Сава : Лаћарак : Мартинци : Пинки : Сава : Змај : Мартинци : Кузмин :18 2 Узраст седмог и осмог разреда Резултати: Змај 1 Лаћарак 2:0 (15:4,15:3), Змај 2 Лаћарак 2:0 (15:13,15:6). 1. Пинки : Мартинци : Змај : Змај : Кузмин : Лаћарак :9 3 са пуно голова. Тренер Мита Нинковић и његов помоћник Мирослав Балашћак, читаво првенство су форсирали отворену и нападачки игру. То је оно што и привлачи публику на утакмице. Нови управни одбор који је почео са радом 14. септембра године успео је да организационо и финансијиски стабилизује клуб. По речима спортског директора Драгана Лацковића, заостатак од три бода за водећим Цементом, није ненадокнадива. На пролеће Хеснерци имају добар распоред, што им даје наду да могу да се умешају у борбу за сам врх табеле. Пласман у Српску лигу био би и најлепши поклон верним навијачаима, јер Радничкки ускоро слави вредан јубилеј, 90 година успешног рада и постојања. Ј.Стевић Прва војвођанска лига енска екипа ОК Први темпо и овог Жвикенда наставила је у ритму победа. Победу су однеле над екипом из Шида резултатом 3:1. За екипу Првог темпа наступиле су: М. Лотоцки, К. Чутовић, Ј. Сисојевић, Д. Обућина, Р. Илић, З. Стојановић, М. Мацканић, Т. Дамљановић, О. Адамовић, Ј. Којић, А. Теовановић и капитен екипе М. Симић. Како се до сада показало, побеђивање противника је за ове девојке постао рутински задатак, што их ставља на високу другу позицију на табели. Уз само један пораз на почетку сезоне, девојке су забележиле шест победа, од чега бележе пет узастопних у последњих пет кола у јесењем делу лиге. Ипак, највећи изазов следи ове недеље ( шестог децембра) када ће се одиграти дерби са екипом из Клека која је за сада прва на табели. Охрабрене досадашњим победама не сумњамо у још један успех митровачких одбојкашица! Мушка екипа је поражена резултатом 3:1 од екипе Горњег Града и овим поразом завршава јесењи део лиге. Речи тренера су: не можемо бити задовољни са првим делом лиге али на нама остаје да радимо даље и да поправимо недостатке које смо у току сезоне уочили. Мушку екипу очекују зимске припреме у којима ће се радити на физичкој и техничко тактичкој спремности екипе. Наредног викенда, недеља, шести децембар, ПСЦ Пинки са почетком у 16 часова женска екипа Првог темпа ће угостити екипу Банат клек 2 из Клека. Позивамо све љубитеље одбојке да подрже девојке из Првог темпа и помогну им да дођу до победе која их води на челно место Прве војвођанске лиге. ПРВА ВОЈВОЂАНСКА ЈУГ (Ж) 1. БАНАТ :1 (543:348) ПРВИ ТЕМПО :7 (629:499) НС ВОЛЕЈ ТИМ :9 (588:515) ВРШАЦ :12 (576:580) СЛОГА :13 (496:527) МАКС :15 (567:552) 8 7. ДИНАМО :14 (450:506) 7 8. ЖИТИШТЕ :15 (507:538) 6 9. КРАЈИШНИК :19 (437:592) НС ТИМ :16 (346:482) 3 ПРВА ВОЈВОЂАНСКА ЈУГ (М) 1. СЛОВЕН :1 (547:317) БАНАТ :6 (555:475) РАДНИЧКИ :9 (524:523) Г. ГРАД :13 (577:578) ХЕРЦЕГОВИНА :12 (590:532) ПЛАНДИШТЕ :16 (400:524) 6 7. ПРВИ ТЕМПО :18 (483:566) 3 8. БОРАЦ :21 (414:575) 0 ЈКП ТОПЛИФИКАЦИЈА СРЕМСКА МИТРОВИЦА Реконструкција и проширење топловода У Насељу Матија Хуђи током летњег периода вршени су радови на реконструкцији постојећег и изградњи наставка топловода. Инвестиција је вредна око 3,5 милиона динара, а радови финансирани од стране ЈП Топлификација из сопствених средстава. Осим финансирања радова, ово Јавно предузеће је и извођач радова. Реконструкција топловода је изводена у дужини од 30 метара, а наставак топловода у дужини од 150 метара. УДРУЖЕЊЕ НОВИНАРА СРБИЈЕ Актив новинара Срема Сремска Митровица КОНКУРС Тим радовима већ се спремало за наредну грејну сезону. Конкретно, то значи поузданије грејање за све потрошаче, а уједно пружа могућност проширења. Сваки следећи нови објекат моћи ће да се прикључи на топловодну мрежу. У топлификацији сматрају да сваки вид развитка инфраструктуре за град значи много. Ту се пре свега мислило на грађане, али и на домаће и стране инвеститоре којима је развијена инфраструктура први услов за инвестирање у неку средину. Током лета вредно радили: Екипа Топлификације на радном задатку За годишње награде новинара са подручја Срема за годину 1. Годишња награда ДИМИТРИЈЕ ФРУШИЋ додељује се за изузетно новинарско стваралаштво у години, за ВЕСТ, ИНФОРМАЦИЈУ, ИЗВЕШТАЈ, КОМЕНТАР, РАДИО и ТВ СНИМАК (дужине до 5 минута) КАРИКАТУРУ, РЕПОРТАЖУ и РЕПОРТЕРСКИ ЗАПИС. 2. Годишња награда ПЕТАР ДРЕЗГИЋ додељује се за континуирано извештавање о селу и пољопривреди ( на конкурс се доставља најмање пет текстова, разних родова - вест, информација. извештај, коментар, реортерски запис, репортажа, или за уређивање новина). Право учешћа на конкурсу имају сви чланови Удружења новинара Србије, који живе и раде на подручју Срема. Уз пријаву на конкурс кандидати су дужни доставити текстове, или фотокопије текстова, по слободном избору, који су објављени у периоду од 1. новембра године до 1. новембра године. Рок за слање радова је 31. децембра Радови се достављају на адресу: Јеленко Слатинац, председник Актива новинара Срема, Батутова улица 38, Сремска Митровица. Актив новинара Сремска Митровица СВИМ ГРАЂАНИМА, САРАДНИЦИМА И ПРИЈАТЕЉИМА МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ШИД ЧЕСТИТА 6. ДЕЦЕМБАР, ДАН ОПШТИНЕ И ДАН ОСЛОБОЂЕЊА ГРАДА

С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. Ус т а в н и суд. М и н и с т а р с т в а. Ло ка л н а с а моу п р а в а. Београд, 6. јануар 2014.

С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. Ус т а в н и суд. М и н и с т а р с т в а. Ло ка л н а с а моу п р а в а. Београд, 6. јануар 2014. ISSN 0353-8389 COBISS.SR-ID 17264898 Београд, 6. јануар 2014. Година LXX број 1 Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36.147 динара С А Д Р Ж А Ј В л а д а Одлука o из ме на ма Од лу ке о обра

Læs mere

С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. Београд, 31. децембар Година LXX број 147. Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36.

С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. Београд, 31. децембар Година LXX број 147. Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36. ISSN 0353-8389 COBISS.SR-ID 17264898 Београд, 31. децембар 2014. Година LXX број 147 Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36.147 динара С А Д Р Ж А Ј В л а д а Уредба о из ме на ма и до пу

Læs mere

СВЕЧАНО УРУЧЕЊЕ НАГРАДА У МАТИЦИ СРПСКОЈ

СВЕЧАНО УРУЧЕЊЕ НАГРАДА У МАТИЦИ СРПСКОЈ број 30 април 2011 www.maticasrpska.org.rs тел. 021/420-199 СВЕЧАНО УРУЧЕЊЕ НАГРАДА У МАТИЦИ СРПСКОЈ Пупинова награда Матице српске Награда Фонда капетана Мише Анастасијевића ЧЕТВРТИ МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ

Læs mere

Ју би леј. Ју би леј 240-го ди шњи це до се ља вања. Равње добило нову амбуланту. У Инђији отворена деоница пута Р-109

Ју би леј. Ју би леј 240-го ди шњи це до се ља вања. Равње добило нову амбуланту. У Инђији отворена деоница пута Р-109 1960 2010 Година L Сремска Митровица Среда 29. септембар 2010. Број 2588 Цена 40 динара у овом броју: Равње добило нову амбуланту Страна 2. Ју би леј У Инђији отворена деоница пута Р-109 Страна 3. Четири

Læs mere

РА КЕ ТЕ. За са ви ца у зна ку кам по ва. Да би успе шно од бра ни ли. Трој ке, по сле 18 го ди на бра ка Стра на 22.

РА КЕ ТЕ. За са ви ца у зна ку кам по ва. Да би успе шно од бра ни ли. Трој ке, по сле 18 го ди на бра ка Стра на 22. www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LI Сремска Митровица Среда 3. август 2011. Број 2631 Цена 40 динара у овом броју: Ка ко се ми тро вач ка То пли фи ка ци ја при пре ма за греј

Læs mere

ПИ СМО ВУ КА НО ВО ПА ПИ ИНО ЋЕН ТИ ЈУ III**

ПИ СМО ВУ КА НО ВО ПА ПИ ИНО ЋЕН ТИ ЈУ III** БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 32, 2012 УДК 94(497.11) 11/12 ; 94(497.6) 11/12 Др Дра га на ЈА њић* ПИ СМО ВУ КА НО ВО ПА ПИ ИНО ЋЕН ТИ ЈУ III** Ап стракт: Ву ка но во пи смо па пи Ино ћен ти ју III

Læs mere

Copyright Дејан Лучић, 1994 Copyright 2011 за ово издање, ЛАГУНА

Copyright Дејан Лучић, 1994 Copyright 2011 за ово издање, ЛАГУНА 4 5 Copyright Дејан Лучић, 1994 Copyright 2011 за ово издање, ЛАГУНА Ре це зен ти Фре де рик Ештон Дра гош Ка ла јић Да је Дејан Лучић амерички pисац њеgов роман Владари из сенке би pосtао, tренуtачно,

Læs mere

Х У БЕ РО ВЕ. (II део) 14.

Х У БЕ РО ВЕ. (II део) 14. ПО Е ЗИ ЈА И ПРО ЗА ВЛ А Д И М И Р КО Н Е Ч Н И Х У БЕ РО ВЕ (II део) 14. Омаж То ма су Ма ну и гра ду Ли бе ку Не ко л и ко г о д и на к а сн и је до ш л а јој је у по с е т у Бри г и т а, ко ја се ко

Læs mere

МА ТЕ МА ТИЧ КА ПИ СМЕ НОСТ

МА ТЕ МА ТИЧ КА ПИ СМЕ НОСТ Република Србија Ми ни стар ство про све те За вод за вред но ва ње ква ли те та обра зо ва ња и вас пи та ња Ин сти тут за пси хо ло ги ју Фи ло зоф ског фа кул те та Универзитета у Бе о гра ду МА ТЕ

Læs mere

X + Y = ПЕ СМА ИЛИ МО ЈЕ ОСЕ ЋА ЊЕ СВЕ ТА. 1 У К У Т И Ј И РЕ Н Е СА Н СЕ М И РО ЉУ БА

X + Y = ПЕ СМА ИЛИ МО ЈЕ ОСЕ ЋА ЊЕ СВЕ ТА. 1 У К У Т И Ј И РЕ Н Е СА Н СЕ М И РО ЉУ БА Е С Е Ј И Ј Е Л Е Н А М А РИ Ћ Е ВИ Ћ X + Y = ПЕ СМА ИЛИ МО ЈЕ ОСЕ ЋА ЊЕ СВЕ ТА. 1 У К У Т И Ј И РЕ Н Е СА Н СЕ М И РО ЉУ БА ТО ДО РО ВИ Ћ А 2 Па н д о р и н а к у т и ја М и р о љуб а Тод о р о в и ћ

Læs mere

СА ВЕ СНИ УЧЕ НИ ЦИ: УСПЕ ШНИ ЈИ У ШКО ЛИ, АЛИ НЕ И СРЕЋ НИ ЈИ ЗБОГ ТО ГА *

СА ВЕ СНИ УЧЕ НИ ЦИ: УСПЕ ШНИ ЈИ У ШКО ЛИ, АЛИ НЕ И СРЕЋ НИ ЈИ ЗБОГ ТО ГА * Зборник Института за педагошка истраживања Година 44 Број 1 Јун 2012 59-73 УДК 159.923.072-057.874(497.113) 2011 ; 371.263-057.874(497.113) 2011 ISSN 0579-6431 Оригинални научни чланак DOI: 10.2298/ZIPI1201059J

Læs mere

МО РАЛ НИ КР СТА ШКИ ПО ХОД ДР ЖА ВЕ НА СП А ВА ЋУ СО БУ: П РЕ К Р Ш А Ј П РО СТ И Т У Ц И Ј Е У НО ВОМ Зо Ј РМ

МО РАЛ НИ КР СТА ШКИ ПО ХОД ДР ЖА ВЕ НА СП А ВА ЋУ СО БУ: П РЕ К Р Ш А Ј П РО СТ И Т У Ц И Ј Е У НО ВОМ Зо Ј РМ Ори ги нал ни на уч ни рад 343.544:17 doi:10.5937/zrpfns50-12182 Др Бра ни слав Р. Ри сти во је вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду B. Ri st i v o

Læs mere

дана до Игара Дивац: Улагање у будућност

дана до Игара Дивац: Улагање у будућност 30 дана до Игара Дивац: Улагање у будућност Ни ка да не од у стај те Зо ра на Ару но вић, ре пре зен та тив ка Ср би је у стре ља штву Са свим је си гур но да ће ме ђу 4.000 школ ских олим пи ја ца у Срем

Læs mere

ОБЈ ЕК Т И ВИ ЗО ВА ЊЕ МО РА Л Н Е Ш Т Е Т Е

ОБЈ ЕК Т И ВИ ЗО ВА ЊЕ МО РА Л Н Е Ш Т Е Т Е UDC 342.721(497.11) UDC 340.13(497.11) DOI: 10.2298/ZMSDN1552487K ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ОБЈ ЕК Т И ВИ ЗО ВА ЊЕ МО РА Л Н Е Ш Т Е Т Е М А РИ ЈА К А РА Н И К И Ћ М И РИ Ћ Ун и в е р з и т е т у Б е о г р

Læs mere

СА ВРЕ М Е Н Е КОН Ц ЕП Ц И Ј Е И ОРГА Н И ЗА Ц И JE ВОЈ СК Е УСЛО ВЉЕ Н Е Т ЕХ НО ЛО Ш К И М ЗА Х Т Е ВИ М А 1

СА ВРЕ М Е Н Е КОН Ц ЕП Ц И Ј Е И ОРГА Н И ЗА Ц И JE ВОЈ СК Е УСЛО ВЉЕ Н Е Т ЕХ НО ЛО Ш К И М ЗА Х Т Е ВИ М А 1 UDC 355/359 20 DOI: 10.2298/ZMSDN1552429M ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД СА ВРЕ М Е Н Е КОН Ц ЕП Ц И Ј Е И ОРГА Н И ЗА Ц И JE ВОЈ СК Е УСЛО ВЉЕ Н Е Т ЕХ НО ЛО Ш К И М ЗА Х Т Е ВИ М А 1 МОМ Ч И ЛО М И Л И НО ВИ

Læs mere

ДО П РИ НОС Д Е Ј ВИ Д А Х А Р ВИ ЈА

ДО П РИ НОС Д Е Ј ВИ Д А Х А Р ВИ ЈА UDC 330.8:929 Harvey D. UDC 316.334.56 DOI: 10.2298/ZMSDN1550157C ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАД ДО П РИ НОС Д Е Ј ВИ Д А Х А Р ВИ ЈА У Р БА НОЈ СО Ц И О ЛО Г И Ј И М А РИ ЈА Ц ВЈ ЕТ КО ВИ Ћ С у б о т и ц а, С р

Læs mere

Жеремију и Ани, мојим учитељима Р. Б. Ани, мојој првој читатељки, чије су ми примедбе много помогле Б. К.-П.

Жеремију и Ани, мојим учитељима Р. Б. Ани, мојој првој читатељки, чије су ми примедбе много помогле Б. К.-П. Eдиција Мала психологија прво издање Назив оригинала: Roland Beller & Bernadette Costa-Prades Comment survivre à l école Copyright 2002 Albin Michel Jeunesse За издање на српском језику Kреативни центар

Læs mere

Австрија. Ав стрија е земја со нај мала невработеност во Евро па. На скии може да поминете над километри

Австрија. Ав стрија е земја со нај мала невработеност во Евро па. На скии може да поминете над километри Австрија 1 ТО МАС МИ ХА ЕЛ БАЈЕР, АМ БА СА ДОР НА АВ СТРИ ЈА ВО МА КЕ ДО НИ ЈА Ав стрија е земја со нај мала невработеност во Евро па Д-Р ЗО РАН НА РА ША НОВ, ПРЕ ТСЕ ДА ТЕЛ НА УПРАВ НИ ОТ ОД БОР НА ВИ

Læs mere

ВРТ ТВИ ТЕР ПРО ЗА КАО ЕХО УСМЕ НОГ ПРИ ПО ВЕ ДА ЊА. Бранислав Живановић

ВРТ ТВИ ТЕР ПРО ЗА КАО ЕХО УСМЕ НОГ ПРИ ПО ВЕ ДА ЊА. Бранислав Живановић ВРТ Бранислав Живановић ТВИ ТЕР ПРО ЗА КАО ЕХО УСМЕ НОГ ПРИ ПО ВЕ ДА ЊА Шта је тви тер (од енг. twe et цвр кут) ако не рад го вор ног ор га на, вер бал на ар тикулација и облик комуникације? Уосталом,

Læs mere

Звезда падалица на Миси» страна 30 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 21. АПРИЛА 2017.

Звезда падалица на Миси» страна 30 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 21. АПРИЛА 2017. Ало, зна се како се овце чувају!» страна 6 Звезда падалица на Миси» страна 30 Број 4709, година CXLIX У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 21. АПРИЛА 2017. цена 40 динара БА ХРЕ ИН ПОД ТОЧ КО ВИ МА НА ШЕГ СУ ГРА ЂА НИ

Læs mere

Матавуљев Бакоња фра-брне као скривена комедија

Матавуљев Бакоња фра-брне као скривена комедија udc 821.163.41 31.09 Горан Максимовић (Ниш) Матавуљев Бакоња фра-брне као скривена комедија 305 1. Кључне речи: комедија, комично, смијех, хумор, пародија, роман, приповијетка, анегдота, композиција, комична

Læs mere

Ко је најјача карика у здравству» страна 8 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. MAJA 2017.

Ко је најјача карика у здравству» страна 8 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. MAJA 2017. ОСНИВАЧ ЈОВАН ПАВЛОВИЋ Тошић и Шушњар путују за Индонезију» страна 7 Ко је најјача карика у здравству» страна 8 ВЛАСНИК Број 4711, година CXLIX У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. MAJA 2017. цена 40 динара УРАНАК Друштво

Læs mere

Милош Црњански. Код Хипер бо ре ја ца

Милош Црњански. Код Хипер бо ре ја ца Милош Црњански Код Хипер бо ре ја ца II Naslov originala name delo Copyright Задужбина Милоша Црњанског, Београд Copyright овог издања 2015, ЛАГУНА Kupovinom knjige sa FSC oznakom pomažete razvoj projekta

Læs mere

Два тима једна победа» страна 34 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 27. ЈАНУАРА 2017.

Два тима једна победа» страна 34 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 27. ЈАНУАРА 2017. Представили први албум» страна 13 Два тима једна победа» страна 34 Број 4697, година CXLVIII У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 27. ЈАНУАРА 2017. цена 40 динара ЈОШ ЈЕДАН СКУП ШАМПИОНА ГРАД СПОРТА Политика Тактика неоткривања

Læs mere

w w w. d e re t a. r s

w w w. d e re t a. r s www.dereta.rs Библиотека ПОСЕБНА ИЗДАЊА Уредник издања Александар Шурбатовић Copyright oвог издања Дерета Станислав Краков Путописи Приредио Мирко Демић ДЕРЕТА 2017. Београд УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА Животни

Læs mere

2/20/2018. е по тој оп те п ће де ј е т к под ут (по ђе ) у у к пл т.

2/20/2018. е по тој оп те п ће де ј е т к под ут (по ђе ) у у к пл т. О, О О Љ Њ О ОШ Љ Њ О е по тој оп те п ће де ј е т к под ут (по ђе ) у у к пл т. е ње п л упот е те кој е од о е по ђе е у е у ке пл т е је оте ел к оје п ел о л к у е о о о е до њ ду о оп одње. о д ње

Læs mere

АФИЛЛОФОРОВЫЕ И ФИТОПАТОГЕННЫЕ МАКРО- И МИКРОМИЦЕТЫ ЛЕСОВ ЗАПОВЕДНИКА «ПАСВИК» (МУРМАНСКАЯ ОБЛАСТЬ)

АФИЛЛОФОРОВЫЕ И ФИТОПАТОГЕННЫЕ МАКРО- И МИКРОМИЦЕТЫ ЛЕСОВ ЗАПОВЕДНИКА «ПАСВИК» (МУРМАНСКАЯ ОБЛАСТЬ) Труды Карельского научного центра РАН 2, 2011. С. 29 34 УДК 582.282+582.284.237 (1-751.2)(470.21) АФИЛЛОФОРОВЫЕ И ФИТОПАТОГЕННЫЕ МАКРО- И МИКРОМИЦЕТЫ ЛЕСОВ ЗАПОВЕДНИКА «ПАСВИК» (МУРМАНСКАЯ ОБЛАСТЬ) А.

Læs mere

Konsonanter udtaleregler

Konsonanter udtaleregler ÉÉ Konsonanter udtaleregler Der findes 21 konsonanttegn i det russiske alfabet. Antallet af konsonantlyde overstiger 40. Nedenfor gives en oversigt over bogstavtegnene og de lyde, disse kan angive. Bogstav

Læs mere

НАЦИОНАЛНА АСОЦИЈАЦИЈА ГРАДОВА И ОПШТИНА У СРБИЈИ

НАЦИОНАЛНА АСОЦИЈАЦИЈА ГРАДОВА И ОПШТИНА У СРБИЈИ НАЦИОНАЛНА АСОЦИЈАЦИЈА ГРАДОВА И ОПШТИНА У СРБИЈИ ШТА ЈЕ СТАЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА ГРАДОВА И ОПШТИНА (СКГО) је национална асоцијација локалних власти у Србији, основана у Београду, априла 1953. године. У Асоцијацију

Læs mere

ПРОЦЕНА ЗАПРЕМИНЕ, БИОМАСЕ И ЗАЛИХЕ УГЉЕНИКА САСТОЈИНА БУКВЕ ПРАШУМСКОГ ТИПА У РЕ ЗЕР ВА ТУ КУ КА ВИ ЦА

ПРОЦЕНА ЗАПРЕМИНЕ, БИОМАСЕ И ЗАЛИХЕ УГЉЕНИКА САСТОЈИНА БУКВЕ ПРАШУМСКОГ ТИПА У РЕ ЗЕР ВА ТУ КУ КА ВИ ЦА UDK 630*537+630*631 (497.11-751.3 Kukavica) Оригинални научни рад ПРОЦЕНА ЗАПРЕМИНЕ, БИОМАСЕ И ЗАЛИХЕ УГЉЕНИКА САСТОЈИНА БУКВЕ ПРАШУМСКОГ ТИПА У РЕ ЗЕР ВА ТУ КУ КА ВИ ЦА МИ ЛОШ КО ПРИ ВИ ЦА 1 БРА ТИ СЛАВ

Læs mere

Социолошки преглед, vol. XLII (2008), no. 3, стр

Социолошки преглед, vol. XLII (2008), no. 3, стр ПРИКАЗИ Ратко Божовић ЛИЈЕПО СОЦИОЛОШКО ПРИПОВИЈЕДАЊЕ Драгољуб Б. Ђорђевић, Узорници и пријани (Скица за портрет YU социолога религије), Чигоја штампа, Београд, 2008. Драгољуб Б. Ђорђевић нас је тако рећи

Læs mere

1 Substantiver Russisk operer med tre grammatiske køn eller genera: maskulinum, neutrum og femininum.

1 Substantiver Russisk operer med tre grammatiske køn eller genera: maskulinum, neutrum og femininum. V. Appendiks 2 Grammatik I nærværende appendiks gives en oversigt over de nominale ordklassers deklination. Endvidere er medtaget en oversigt over de almindeligste præpositioner og disses rektion. Desuden

Læs mere

Роберт Шиндел. Ледени. Превео с немачког Реља Дражић

Роберт Шиндел. Ледени. Превео с немачког Реља Дражић Роберт Шиндел Ледени Превео с немачког Реља Дражић Каткад опазим тишину која ме окружује. Као животиња која ноћу изненада ослушне, без неке непосредне опасности, уплашена само сопственим опрезом, не би

Læs mere

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА На основу члана 108. Закона о јавним набавкама ( Службени гласник Републике Србије, број 124/2012, 14/2015 и 68/2015) и Извештаја о стручној оцени понуда број 01-30/57, од 27.012017. године, директор Београдске

Læs mere

Млин Игњат Бајлони и синови у Малом Црнићу

Млин Игњат Бајлони и синови у Малом Црнићу Аутор: Ена Мирковић (1986), 2. разред Пожаревачке гимназије, Пожаревац Млин Игњат Бајлони и синови у Малом Црнићу Апстракт: У раду се говори о првом парном млину Игњат Бајлони и синови, од његове изградње

Læs mere

а) Нацртај неколико дужи и обележи их. б) Уочи дужи приказане на слици 60.

а) Нацртај неколико дужи и обележи их. б) Уочи дужи приказане на слици 60. 1) 2) γ Слика 57. β Слика 57 Поред опруженог угла, приказан је још један угао пун угао (слика 58). q 1) 2) Слика 58. α β Краци Ох и Оу пуног угла β се поклапају и чине једну полуправу. 2.3. Кружна линија

Læs mere

Светозар Марковиh ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА I-XVH

Светозар Марковиh ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА I-XVH Светозар Марковиh ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА I-XVH ОДБОР ОДЕЉЕЊА ДРУШТВЕНИХ НАУКА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ ЗА ПРИПРЕМУ ЦЕЛОКУПНИХ ДЕЛА СВЕТОЗАРА МАРКОВИЋА Преgсеgнuк лан САНУ ДУШАН НЕДЕЉКОВИЋI члан САНУ

Læs mere

Serbisk. Tekst- og opgavesamling B. Til elever, der læser og skriver på serbisk som stærkeste sprog. Afdækning af litteracitet

Serbisk. Tekst- og opgavesamling B. Til elever, der læser og skriver på serbisk som stærkeste sprog. Afdækning af litteracitet Afdækning af litteracitet Tekst- og opgavesamling B Serbisk Til elever, der læser og skriver på serbisk som stærkeste sprog 1 Introduktion Denne tekst- og opgavesamling anvendes sammen med samtaleark,

Læs mere

ISSN

ISSN ISSN 1840-4952 9 771840 495004 1 РИЗНИЦА Послао ми Тоде Ризницу да читам, да на њене стазе бацим своје очи, и тако сам редом почео да скитам, слушајући наду негде ћу већ доћи ПАСТИР СА ХИЛАНДАРА РИЈЕЧ

Læs mere

AТРАКЦИЈА. Чудесна животиња балкански магарац. Срећни првомајски празници

AТРАКЦИЈА. Чудесна животиња балкански магарац. Срећни првомајски празници Година XLIX Сремска Митровица Среда 29. април 2009. Број 2514 Цена 40 динара у овом броју: Почетак сарадње Сименса и Општине Инђија: Енергетска ефикасност и заштита животне средине страна 2. AТРАКЦИЈА

Læs mere

У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 4. ЈУНA 2015.

У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 4. ЈУНA 2015. Мушкарац скочио под воз» страна 10 О холокаусту, двојезичности, исповедању и смрти» страна 13 Број 4612, година CXLVII У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 4. ЈУНA 2015. цена 40 динара ВРТИЋУ НА РАСТАНКУ У ОВОМ БРОЈУ,

Læs mere

НАСЛИКАЈТЕ СВОЈЕ СНОВЕ ХРАБРО КРЕЋУЋИ У ЊИХОВО ОСВАЈАЊЕ

НАСЛИКАЈТЕ СВОЈЕ СНОВЕ ХРАБРО КРЕЋУЋИ У ЊИХОВО ОСВАЈАЊЕ Поводом обиљежавања 15 година рада и постојања ХО Партнер, наше дугогодишње чланове и активисте питали смо шта за њих значи ХО Партнер и на који начин је утицала на њихов живот, а они су нам одговорили:

Læs mere

НАДЕЖДА ТОМИЋЕВА 1 ( )

НАДЕЖДА ТОМИЋЕВА 1 ( ) Пир од дјеце илити пир Сима Бацате 141 УДК 929 Tomić N. НАДЕЖДА ТОМИЋЕВА 1 (1896 1922) На Новом гробљу у Београду, када се пође широком стазом, лево од цркве Св. Николе а према споменику рањеницима из

Læs mere

Шотра у Черевићу. Редитељ Здравко Шотра, после. Лаћарци чисте депонију од кубика

Шотра у Черевићу. Редитељ Здравко Шотра, после. Лаћарци чисте депонију од кубика Година XLIX Сремска Митровица Среда 29. јул 2009. Број 2527 Цена 40 динара у овом броју: Лаћарци чисте депонију од 30.000 кубика Скица за портрет: Драган Дроњак власник Атељеа Антре из Старе Пазове странa

Læs mere

Драги суграђани, сваког тренутка.

Драги суграђани, сваког тренутка. Број 121 www.palilula.org.rs ИНФОРМАТОР БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ ПАЛИЛУЛА Октобар 2016. Палилулска јесен у знаку најмлађих и најстаријих 2 Скупштина Октобар, 2016. речпредседника Палилула је велика кућа свих

Læs mere

"О должном почитанију к наукам"

О должном почитанију к наукам 2011. новембар "О должном почитанију к наукам" Возљубљени ученици, Бог преблаги и многомилостиви избавља земљу нашу и љубимо отечество од сужањства турскога, а ми ваља да се старамо да избавимо душу нашу

Læs mere

АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО ЗА ЖЕЛЕЗНИЧКИ ПРЕВОЗ ПУТНИКА СРБИЈА ВОЗ Београд, Немањина 6

АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО ЗА ЖЕЛЕЗНИЧКИ ПРЕВОЗ ПУТНИКА СРБИЈА ВОЗ Београд, Немањина 6 АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО ЗА ЖЕЛЕЗНИЧКИ ПРЕВОЗ ПУТНИКА СРБИЈА ВОЗ Београд, Немањина 6 Број: 22/2016-578 Датум: 25.03.2016. године Предмет: Измене и допуне број 3 конкурсне документације за јавну набавку сијалице

Læs mere

ЛОКАЦИЈА. Српска кућа фудбала у Старој Пазови

ЛОКАЦИЈА. Српска кућа фудбала у Старој Пазови Година XLIX Сремска Митровица Среда 4. март 2009. Број 2506 Цена 40 динара у овом броју: Дебели Сремци не треба да брину за вишак килограма страна 2. ЛОКАЦИЈА Платичево: Сремци праве роботе страна 3. За

Læs mere

В о д а. Дунав баш уме да изненади, поготову у време великих. Од сремских спортиста најпријатније изненађење на управо. Бронза Андријани Ћирић

В о д а. Дунав баш уме да изненади, поготову у време великих. Од сремских спортиста најпријатније изненађење на управо. Бронза Андријани Ћирић Година XLIX Сремска Митровица Среда 15. јул 2009. Број 2525 Цена 40 динара у овом броју: У Старој Пазови сахрањен војник Милан Улемек В о д а странa 2. Шта је показала вечера за инвеститоре у Крчедину:

Læs mere

К Њ И Г А. У сремским општинама нема много прекобројних. Ко су најбољи војвођански винари. Фармери са сертификатом

К Њ И Г А. У сремским општинама нема много прекобројних. Ко су најбољи војвођански винари. Фармери са сертификатом Година XLIX Сремска Митровица Среда 1. април 2009. Број 2510 Цена 40 динара у овом броју: У сремским општинама нема много прекобројних К Њ И Г А страна 3. Ко су најбољи војвођански винари страна 3. Фармери

Læs mere

"БУКОВИЧКД БД~t Д АНЪЕЛ ONOI

БУКОВИЧКД БД~t Д АНЪЕЛ ONOI На основу члана 108. Закона о jавним набавкама и Извештаjа Комисиjе заjавне набавке броj 354. од 12.04.2017. год. У поступку jabhe набавке мале вредности добара - санитетеки и медицински материjал и тест

Læs mere

Лепота жене у девет сцена» страна 12 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. ФЕБРУАРА ПУНО (КО) ОКО

Лепота жене у девет сцена» страна 12 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. ФЕБРУАРА ПУНО (КО) ОКО Васпитно-образовна установа за пример» страна 7 Лепота жене у девет сцена» страна 12 Број 4647, година CXLVI У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. ФЕБРУАРА 2016. цена 40 динара ПУНО (КО) ОКО Страначке активности Побољшати

Læs mere

У Л И Ц А. Сремскомитровачка Улица Краља Петра Првог у најужем. Италијани граде комерцијално -туристички центар у Пећинцима

У Л И Ц А. Сремскомитровачка Улица Краља Петра Првог у најужем. Италијани граде комерцијално -туристички центар у Пећинцима Година XLIX Сремска Митровица Среда 3. јун 2009. Број 2519 Цена 40 динара у овом броју: Италијани граде комерцијално -туристички центар у Пећинцима странa 2. У Л И Ц А Скица за портрет: др Срђан Козлина,

Læs mere

ИДЕJА ДОБРА, АЛИ ТЕШКО ОСТВАРЉИВА

ИДЕJА ДОБРА, АЛИ ТЕШКО ОСТВАРЉИВА Могућа велика улагања» страна 5 Стварност Рома из Малог Лондона» страна 13 Број 4636, година CXLVI У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 19. НОВЕМБРА 2015. цена 40 динара ПОВОДОМ ПЕТИЦИЈЕ ЗА ПОСТАВЉАЊЕ ПАСАРЕЛЕ КОД АВИВ

Læs mere

ДИПЛОМАТСКИ ИЗВЕШТАЈИ ИЗ БЕЧА

ДИПЛОМАТСКИ ИЗВЕШТАЈИ ИЗ БЕЧА Андрићград, април 2015. Број 16 ДИПЛОМАТСКИ ИЗВЕШТАЈИ ИЗ БЕЧА 1874-1914. Прилози за историју српско-аустроугарских односа Почев од овог броја, Редакција Историјских свезака ће, у више наставака, објавити

Læs mere

година VI * број 5 * мај године Лист ученика и наставника Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча

година VI * број 5 * мај године Лист ученика и наставника Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча година VI * број 5 * мај 2010. године ЧАРОЛИЈЕ Лист ученика и наставника Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча Чаролије, лист Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча Уређивачки

Læs mere

ЛИСТ ЈАВНОГ КОМУНАЛНОГ ПРЕДУЗЕЋА ПАРКИНГ СЕРВИС НОВИ САД. Паркинг. Септембар Број 16.

ЛИСТ ЈАВНОГ КОМУНАЛНОГ ПРЕДУЗЕЋА ПАРКИНГ СЕРВИС НОВИ САД. Паркинг. Септембар Број 16. Септембар 2013. Број 16 интервју интервју РЕЧ УРЕДНИКА РЕЧ УРЕДНИКА Овај, шеснаести, број НС-а отварамо интервјуом са нашим директором Миланом Костићем, који нам у разговору износи тренутно стање у Предузећу

Læs mere

П Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1. Број решења НБС о одузимању дозволе. Г. бр

П Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1. Број решења НБС о одузимању дозволе. Г. бр НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Сектор за надзор над обављањем делатности осигурања, 18. октобар 2017. године П Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1 ДРУШТВА ЗА ПОСРЕДОВАЊЕ У

Læs mere

НОВОСАДСКИ РОМАН И УРБАНА НЕЛАГОДНОСТ (СЕДАМ НАПОМЕНА И ЈЕДНА ОПОМЕНА ) *

НОВОСАДСКИ РОМАН И УРБАНА НЕЛАГОДНОСТ (СЕДАМ НАПОМЕНА И ЈЕДНА ОПОМЕНА ) * ВЛАДИМИР ГВОЗДЕН НОВОСАДСКИ РОМАН И УРБАНА НЕЛАГОДНОСТ (СЕДАМ НАПОМЕНА И ЈЕДНА ОПОМЕНА ) * 1. Друgосt gрада? Реторика књижевне критике се наводно или заиста променила: некада се искључиво говорило да књижевност

Læs mere

ЛИСТ ЈАВНОГ КОМУНАЛНОГ ПРЕДУЗЕЋА ПАРКИНГ СЕРВИС НОВИ САД. Паркинг.

ЛИСТ ЈАВНОГ КОМУНАЛНОГ ПРЕДУЗЕЋА ПАРКИНГ СЕРВИС НОВИ САД. Паркинг. ЛИСТ ЈАВНОГ КОМУНАЛНОГ ПРЕДУЗЕЋА ПАРКИНГ СЕРВИС НОВИ САД Паркинг www.parkingns.rs Децембар 2014. Број 17 РЕЧ УРЕДНИКА РЕЧ УРЕДНИКА Сећам се времена почетка рада нашег Предузећа, када су нас сви ословљавали

Læs mere

DANSKE MODALPARTIKLER SOM INDIKATORER PÅ AFSENDERS FORSKELLIGE KOMMUNIKATIONSSTRATEGIER

DANSKE MODALPARTIKLER SOM INDIKATORER PÅ AFSENDERS FORSKELLIGE KOMMUNIKATIONSSTRATEGIER Elvira Krylova København 10. juni 2014 Moskvas Statslige Lomonosovuniversitet elvira_krylova@yahoo.dk DANSKE MODALPARTIKLER SOM INDIKATORER PÅ AFSENDERS FORSKELLIGE KOMMUNIKATIONSSTRATEGIER Russisk og

Læs mere

КАКО РАЗГОВАРАТИ СА АТЕИСТИЧКИМ ЕВОЛУЦИОНИСТОМ РИЧАРДОМ ДОКИНСОМ ПОВОДОМ ЊЕГОВЕ КЊИГЕ ЗАБЛУДА О БОГУ

КАКО РАЗГОВАРАТИ СА АТЕИСТИЧКИМ ЕВОЛУЦИОНИСТОМ РИЧАРДОМ ДОКИНСОМ ПОВОДОМ ЊЕГОВЕ КЊИГЕ ЗАБЛУДА О БОГУ Е С Е Ј И ВЛАДЕТА ЈЕРОТИЋ КАКО РАЗГОВАРАТИ СА АТЕИСТИЧКИМ ЕВОЛУЦИОНИСТОМ РИЧАРДОМ ДОКИНСОМ ПОВОДОМ ЊЕГОВЕ КЊИГЕ ЗАБЛУДА О БОГУ Биолог и философ, Ричард Докинс (рођен 1941. године), професор је на Оксфордском

Læs mere

РЕДАКЦИЈА МУДРИЦЕ НАЛАЗИ СЕ У КАБИНЕТУ 76!!!

РЕДАКЦИЈА МУДРИЦЕ НАЛАЗИ СЕ У КАБИНЕТУ 76!!! Из садржаја: Ближи циљу 3 Интервју 6 Такмичења 8 Ученик генерације 18 Председник парламента 19 Екскурзије 24 Живот школе 26 Мала матура велико срце 28 Посете, излети 30 Забава 32 Спорт 33 Страна страна

Læs mere

ГОСПОДА МЕ КОНСУЛТУЈЕ

ГОСПОДА МЕ КОНСУЛТУЈЕ ГОСПОДА МЕ КОНСУЛТУЈЕ Славица Жижић Борјановић Институт за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут, Београд Старовремска реченица: Господа ме консултује изговорена је у зиму 1940. године и припада

Læs mere

ВЕЛИКО ГРАДИЛИШТЕ. Министар за инфраструктуру у Влади Републике Србије. Наша тема: Срем у светлу светске економске кризе

ВЕЛИКО ГРАДИЛИШТЕ. Министар за инфраструктуру у Влади Републике Србије. Наша тема: Срем у светлу светске економске кризе Година XLIX Сремска Митровица Среда 28. јануар 2009. Број 2501 Цена 30 динара у овом броју: Наша тема: Срем у светлу светске економске кризе стране 16-20. ВЕЛИКО ГРАДИЛИШТЕ Муке Сремаца са аутобуским превозом

Læs mere

Проналазак балона на топли ваздух

Проналазак балона на топли ваздух Проналазак балона на топли ваздух Поред брзине и једноставног функционисања без мотора, дакле и без буке, балони типа монголфје фасцинирају и својом мистеријом, јер намеће се питање како се чун окачен

Læs mere

Ножeви зa. хaртијa. klever.com.mk. офис ризница

Ножeви зa. хaртијa. klever.com.mk. офис ризница Ножeви зa хaртијa klever.com.mk офис ризница Ножeви зa хaртијa Неопходни за канцеларии и печатници, како и фотостудија. Тие се корисни за сечење многу видови хартија, од тенка хартија за печатење до картон.

Læs mere

НЕКОЛИКА ПИТАЊА ИЗ ПРОШЛОСТИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

НЕКОЛИКА ПИТАЊА ИЗ ПРОШЛОСТИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ KРАЈИНА 308 СТАРИНЕ НОВИНЕ Др Васо Глушац НЕКОЛИКА ПИТАЊА ИЗ ПРОШЛОСТИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Мјесто предговора Поводом неразборитих нападаја на г. Станојевићеву Историју српскога народа, подврћи ћу објективној

Læs mere

Пријепоље, 27. јануара Година XXVI број 26 Цена 200 дин. ISSN X

Пријепоље, 27. јануара Година XXVI број 26 Цена 200 дин. ISSN X Пријепоље, 27. јануара 2016. Година XXVI број 26 Цена 200 дин. ISSN 0354-883X СВЕТИ ЈОВАН ВЛАДИМИР 1016-2016 СТОГОДИШЊИЦА МОЈКОВАЧКЕ БИТКЕ Да није било крвавог Божића на Мојковцу не би било ни Васкрса

Læs mere

УСПЕХ, ЗАЈЕДНИЧКИ ИМЕНИТЕЉ ПУТ КА ВРХУ... 9 ПОШТА ЗА СТУДЕНТЕ МИНУТ КОЈИ ЖИВОТ ЗНАЧИ И ЛЕЧЕЊЕ И УЖИВАЊЕ...

УСПЕХ, ЗАЈЕДНИЧКИ ИМЕНИТЕЉ ПУТ КА ВРХУ... 9 ПОШТА ЗА СТУДЕНТЕ МИНУТ КОЈИ ЖИВОТ ЗНАЧИ И ЛЕЧЕЊЕ И УЖИВАЊЕ... САДРЖАЈ ДРУГА СЕДНИЦА УПРАВНОГ ОДБОРА ПРЕДУЗЕЋА УСПЕХ, ЗАЈЕДНИЧКИ ИМЕНИТЕЉ................................ 5-6 ПОШТА СРБИЈЕ И НЕДЕЉНИК НИН ПОДРШКА НАЈПРЕСТИЖНИЈЕМ КЊИЖЕВНОМ ПРИЗНАЊУ.......... 7 ЛАУРЕАТИ

Læs mere

Дводимензинални низи во с++

Дводимензинални низи во с++ Дводимензинални низи во с++ Повеќедимензионалните низи претставуваат низи од низи. Сите елементи од една повеќедимен - зионална низа мора да бидат од ист тип - важи истото ограничување што важеше и кај

Læs mere

Meget formel, modtager har en meget speciel titel som skal bruges i stedet for deres navne

Meget formel, modtager har en meget speciel titel som skal bruges i stedet for deres navne - Åbning Dansk Russisk Kære Hr. Direktør, Уважаемый г-н президент Meget formel, modtager har en meget speciel titel som skal bruges i stedet for deres navne Kære Hr., Уважаемый г-н... Formel, mandelig

Læs mere

Свети Патрикије Ирски

Свети Патрикије Ирски УДК: 27-475"03/04" Посланица Коротику * EPISTOLA AD COROTICUM Свети Патрикије Ирски I. Patricius peccator, indoctus scilicet, Hiberione constitutum episcopum me esse fateor. Certissime reor, a Deo accepi

Læs mere

ТИ ПО ЛО ГИЈА ВЛА СНИ КА ПРИ ВАТ НИХ ШУ МА У СР БИ ЈИ

ТИ ПО ЛО ГИЈА ВЛА СНИ КА ПРИ ВАТ НИХ ШУ МА У СР БИ ЈИ UDK 630*682+630*923(497.11) Оригинални научни рад ТИ ПО ЛО ГИЈА ВЛА СНИ КА ПРИ ВАТ НИХ ШУ МА У СР БИ ЈИ ДРА ГАН НО НИЋ 1 НЕ НАД РАН КО ВИЋ 1 ПРЕ ДРАГ ГЛА ВО ЊИЋ 1 ЈЕ ЛЕ НА НЕ ДЕЉ КО ВИЋ 1 Извод: Током

Læs mere

ДРУГИ РАЗРЕД БРОЈЕВИ до 100 1. Упиши бројеве који недостају. 1 2 5 7 8 12 15 18 20 5 10 25 40 65 90 100 90 60 30 2. Упиши знак или = 7...3 19...17 14...9 27...28 19...16 12...14 50...50 71...75 49...50

Læs mere

Стратегија ДЕ. Др Дејан Тошић, ванр. професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду

Стратегија ДЕ. Др Дејан Тошић, ванр. професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду Стратегија ДЕ Др Дејан Тошић, ванр. професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду Преглед излагања Основни појмови Основне невидљиве вредности Модели Одакле почети CRM, SCM, ERP Уместо закључка:

Læs mere

Данас на Позорју. 58. СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ уторак, 28. мај

Данас на Позорју. 58. СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ  уторак, 28. мај Данас на Позорју 10.00 15.00 часова / Мултимедијална сала, Академија уметности Позорје младих Радионица Метод Михаила Чехова: Стварање лика помоћу психолошког геста и других креативних техника, Скот Филдинг

Læs mere

Божидар Трифунов Митровић, доктор правних наука руководилац катедре Међународног, словенског и еколошког права универзитета «Академија МНЕПУ», Москва

Божидар Трифунов Митровић, доктор правних наука руководилац катедре Међународног, словенског и еколошког права универзитета «Академија МНЕПУ», Москва Божидар Трифунов Митровић, доктор правних наука руководилац катедре Међународног, словенског и еколошког права универзитета «Академија МНЕПУ», Москва ДВЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ У ЕВРОПИ Овим текстом разочараћу многе,

Læs mere

Здравље у Србији године годишњи извештај о целокупном стању здравља народа и његове домаће стоке -

Здравље у Србији године годишњи извештај о целокупном стању здравља народа и његове домаће стоке - mr sci Гордана Лазаревић Универзитетска библиотека Светозар Марковић, Београд lazarevic@unilib.bg.ac.rs Драгана Михаиловић Универзитетска библиотека Светозар Марковић, Београд dmihailovic@unilib.bg.ac.rs

Læs mere

Opgaver efterår 2015 russisk propædeutik 1

Opgaver efterår 2015 russisk propædeutik 1 Opgaver efterår 2015 russisk propædeutik 1 Der tages forbehold for ændringer Opgave 1 afleveres 16/9 A) Oversæt følgende sætninger til russisk: Hvem er det? Det er Ivan. Er Ivan hjemme? Ja, det er han.

Læs mere

Jf1B~O. :..:.:-- "" t. И РАЗВИТАК ЬРАСКИХw UРН:ОГОРСКИХ И, ХЕРIЈЕГОВАЧКИХ ... ПЛБМЕНА ТИТОГРМ

Jf1B~O. :..:.:--  t. И РАЗВИТАК ЬРАСКИХw UРН:ОГОРСКИХ И, ХЕРIЈЕГОВАЧКИХ ... ПЛБМЕНА ТИТОГРМ Црногорска ~кадемија Jf1B~O ЈА_,"',ц:t,' ~CU с c>)i" x;t~trщ~т~~_"~c": :,: --------~...;..._------~~~~ :..:.:-- "" t И РАЗВИТАК ЬРАСКИХw UРН:ОГОРСКИХ И, ХЕРIЈЕГОВАЧКИХ...... ПЛБМЕНА ТИТОГРМ 1984 БРАНИСЛАВ

Læs mere

Издање 2 (Јули 2008)

Издање 2 (Јули 2008) ЕТИКА И РАДНИ ПОСТУПЦИ ЗА РАДИО АМАТЕРЕ Издање 2 (Јули 2008) John Devoldere, ON4UN i Mark Demeuleneere, ON4WW Превод и обрада на српски језик: Др Хране Милошевић, YT1AD (YT5A) Драган Аћимовић, YT3W Етика

Læs mere

Др. Бранимир Малеш. О људским расама

Др. Бранимир Малеш. О људским расама Др. Бранимир Малеш О људским расама Београд 1936. год. Садржај: Антропологија Наука о човеку Циљеви антропологије Људске групе Морфолошке одлике Комплексија Телесна висина и телесне пропорције Глава и

Læs mere

ВРЗ РЕПУБЛИКА СРБИЈА ОКРУЖНИ СУД У БЕОГРАДУ ВЕЋЕ ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ Посл. бр. К.В. 05/2007 ТРАНСКРИПТ АУДИО ЗАПИСА

ВРЗ РЕПУБЛИКА СРБИЈА ОКРУЖНИ СУД У БЕОГРАДУ ВЕЋЕ ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ Посл. бр. К.В. 05/2007 ТРАНСКРИПТ АУДИО ЗАПИСА РЕПУБЛИКА СРБИЈА ОКРУЖНИ СУД У БЕОГРАДУ ВЕЋЕ ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ Посл. бр. К.В. 05/2007 ТРАНСКРИПТ АУДИО ЗАПИСА Са главног претреса од 21.09.2009. године са главног претреса од 21.09.2009.год. Страна 2 /46

Læs mere

ЗАКОН ЗА ПРЕКРШОЦИТЕ ПРОТИВ ЈАВНИОТ РЕД И МИР

ЗАКОН ЗА ПРЕКРШОЦИТЕ ПРОТИВ ЈАВНИОТ РЕД И МИР ЗАКОН ЗА ПРЕКРШОЦИТЕ ПРОТИВ ЈАВНИОТ РЕД И МИР (Објавено во Сл. Весник на РМ, бр.66 од 31.05.2007 година) I. ОПШТИ ОДРЕДБИ Член 1 Со овој закон се утврдуваат прекршоците против јавниот ред и мир, прекршочните

Læs mere

П Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1. Број решења НБС о одузимању дозволе. Г. бр

П Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1. Број решења НБС о одузимању дозволе. Г. бр НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Сектор за надзор над обављањем делатности осигурања, 28. март 2018. године П Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1 ДРУШТВА ЗА ПОСРЕДОВАЊЕ У ОСИГУРАЊУ

Læs mere

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ НАБАВКА ДОБАРА КОЖНЕ ТУБЕ ЗА ДИПЛОМЕ ЗА ПОТРЕБЕ ФАКУЛТЕТА МЕДИЦИНСКИХ НАУКА

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ НАБАВКА ДОБАРА КОЖНЕ ТУБЕ ЗА ДИПЛОМЕ ЗА ПОТРЕБЕ ФАКУЛТЕТА МЕДИЦИНСКИХ НАУКА Број:03-12428 Датум: 26.10.2016. године КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ НАБАВКА ДОБАРА КОЖНЕ ТУБЕ ЗА ДИПЛОМЕ ЗА ПОТРЕБЕ ФАКУЛТЕТА МЕДИЦИНСКИХ НАУКА ЈАВНА НАБАВКА бр. 19-2016 Објављено

Læs mere

Oхридска Банка. мтокен. Упатство за употреба на мобилниот токен

Oхридска Банка. мтокен. Упатство за употреба на мобилниот токен Oхридска Банка мтокен Упатство за употреба на мобилниот токен Што е мтокен? мтокен е мобилна апликација која генерира еднократни кодови кои служат за најава и потпис на трансакции. Апликацијата се превзема

Læs mere

Листа индикација за коришћење продужене рехабилитације у стационарним здравственим установама за рехабилитацију (ЛИСТА ИНДИКАЦИЈА)

Листа индикација за коришћење продужене рехабилитације у стационарним здравственим установама за рехабилитацију (ЛИСТА ИНДИКАЦИЈА) Листа индикација за коришћење у стационарним здравственим установама за рехабилитацију (ЛИСТА ИНДИКАЦИЈА) 1.НЕУРОЛОШКА ОБОЉЕЊА Обнова 1.1. Encephalomyelitis disseminata acuta (EDSS скор од 4 до 8) G04.4

Læs mere

ПРАВИЛА ШИФРИРАЊА У ИНФЕКТОЛОГИЈИ

ПРАВИЛА ШИФРИРАЊА У ИНФЕКТОЛОГИЈИ ПРАВИЛА ШИФРИРАЊА У ИНФЕКТОЛОГИЈИ 1 НЕКЕ ИНФЕКТИВНЕ И ПАРАЗИТАРНЕ БОЛЕСТИ 0102 ХИВ/АИДС Наведено правило шифрирања односи се на дијагнозе B20 B24, а искључује шифру B23.0 Акутни синдром сиде. Шифре за

Læs mere

ПРИРОДНИ РЕСУРСИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ СТАЊЕ И БЛИСКА БУДУЋНОСТ

ПРИРОДНИ РЕСУРСИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ СТАЊЕ И БЛИСКА БУДУЋНОСТ Природни ресурси Косова и Метохије стање и блиска будућност 353 ПРИРОДНИ РЕСУРСИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ СТАЊЕ И БЛИСКА БУДУЋНОСТ СТЕВАН КАРАМАТА, ДРАГАНА ЖИВОТИЋ, РАДЕ ЈЕЛЕНКОВИЋ, МИЛАН БУРСАЋ Апстракт: Као

Læs mere

Gloser til teksterne. Мама и футбол

Gloser til teksterne. Мама и футбол Gloser til teksterne Мама и футбол 1 выступа ть at optræde Her ipf. Perf.: вы ступить 3 уста ть at blive træt Her perf. Ipf.: устава ть 4 отдохну ть at hvile sig, slappe af, Her perf. Ipf.: отдыха ть holde

Læs mere

Модул: Кратери и метеорити, енергија!

Модул: Кратери и метеорити, енергија! Модул: Кратери и метеорити, енергија! Аутори : Резиме : Стеван Јокић, Рука у тесту Љиљана Јокић, АКМ Едукација (Идеју за овај модул смо добили користећи његову француску верзију на сајту http://www.fondation-lamap.org/fr/page/55269/crateres-et-meteorites-question-denergie)

Læs mere

Поучавање о демократији

Поучавање о демократији Поучавање о демократији Збирка модела образовања за демократско грађанство и људска права Уредници/аутори Ролф Голоб, Петер Крапф Илустрације: Пети Вискеман Приручник VI из едиције Приручници за ЕДЦ/ХРЕ

Læs mere

Нушићева 12а, II улаз,спрат I, Београд ; тел. 011/ , Војвођанска банка, Алфа банка

Нушићева 12а, II улаз,спрат I, Београд ; тел. 011/ , Војвођанска банка, Алфа банка Унија синдиката просветних радника Србије Нушићева 12а, II улаз,спрат I, 11000 Београд ; тел. 011/3234-228,3235-224- факс, бр.моб.065/3233-038,065/3233-528; e-mаil: usprs@sezampro.rs; usprs@bitsyu.net

Læs mere

Лист Основне школе Свети Сава Београд. година II * број 7 * новембар Пејзажи. Књиге су у моди. Дани европске баштине.

Лист Основне школе Свети Сава Београд. година II * број 7 * новембар Пејзажи. Књиге су у моди. Дани европске баштине. Лист Основне школе Свети Сава Београд година II * број 7 * новембар 2017. Пејзажи Књиге су у моди Дани европске баштине Маштарије 1 Час на Врачарском платоу 19. септембар 2017. Час у Народној библиотеци

Læs mere

ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНА ЈП ЕПС ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНА Д.О.О. НОВИ САД

ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНА ЈП ЕПС ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНА Д.О.О. НОВИ САД ЈП ЕПС ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ Д.О.О. НОВИ САД Број: 453 Јануар 2011 Година XLVI Први број изашао 5.11.1962. ISSN 1452-7545 АКТУЕЛНО МАКСИМУМ МАКСИМУМА CТР. 5 ПОСЛОВОДСТВО

Læs mere

ЕДНОДИМЕНЗИОНАЛНИ НИЗИ

ЕДНОДИМЕНЗИОНАЛНИ НИЗИ ЕДНОДИМЕНЗИОНАЛНИ НИЗИ Во многу проблеми податоците имаат посложена структура и тешко е да се oбработуваат, ако секој од податоците има различно име Пр Ако сакаме да направиме програма во која ќе внесеме

Læs mere

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ПРЕВОЗ ПУТНИКА У ГРАДСКОМ И ПРИГРАДСКОМ САОБРАЋАЈУ "СУБОТИЦА-ТРАНС" СУБОТИЦА СЕГЕДИНСКИ ПУТ 84 www.sutrans.rs КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ ДОБАРА У ПОСТУПКУ ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Læs mere