ВЕЛИКО ГРАДИЛИШТЕ. Министар за инфраструктуру у Влади Републике Србије. Наша тема: Срем у светлу светске економске кризе

Transkript

1 Година XLIX Сремска Митровица Среда 28. јануар Број 2501 Цена 30 динара у овом броју: Наша тема: Срем у светлу светске економске кризе стране ВЕЛИКО ГРАДИЛИШТЕ Муке Сремаца са аутобуским превозом страна 3. Сигурна кућа фали Срему страна 10. У Грабову се срушио црквени торањ Министар за инфраструктуру у Влади Републике Србије Милутин Мркоњић са сарадницима посетио је општину Инђија 26. јануара, обишао новоизграђени погон "Гомбита" фабрике за произвођњу и прераду меса, североисточну радну зону и градилиште спортске дворане која треба да буде завршена до 1. јуна и спремна за почетак "Универзијаде". Министар Мркоњић је обећао да ће део новца за изградњу хале издвојити ово министарство и да ће на задовољство грађана инђијске општине, коначно, ове године бити реконструисан стари пут Београд - Нови Сад, деоница од Инђије до Сремских Карловаца. З.Г.С. страна 11. Митровачка болница из угла једне пацијенткиње Страна 14. Сремски копачи бунара Страна 13.

2 2 СЕКА ЖИВОТ НАШ Пише: Јованка Зурковић да нису најавили СЕКУ, односно светску економску кризу, како су је код нас одмах брзопотезно И прозвали, која је ипак успела да прескочи границе Србије и стигне до свих нас, истина негде више, негде мање, морали бисмо да узмемо оловку и папир или дигитрон и да добро прерачунамо шта нам је чинити. Шта је то без чега се може у овој години која је ето, проглашена за кризну. Истина, није нам ово први пут, па се некако сналазимо и довијамо како ко зна и уме и колико је маштовит. У теми овог броја како ће СЕКА утицати на Сремце и шта предузимамо да ефекти буду што блажи (види стране ) грађани Срема кажу да нам је криза постала такорећи стил живота још од оних давних деведесетих година. Претходних неколико година оптимизма појеле су цене, инфлација, свакоднева мука како преживети, и како пре свега наћи посао. Први митровачки синдикалац Стеван Ромаков мисли да је криза некако почела још са приватизацијом и они радници који су још тих година остали без посла неће се суочити ни са чим новим. Они у потрази за каквим таквим запослењем принудно штеде одавно, јер ни немају вишка да потроше. Трговци још увек некако оптимистички гледају и на ову годину, мада има оних који кажу да је промет опао и да се купује само они што се мора. Односно храна, плате се рачуни и то ко има, јер дуговања грађана као и привреде за потрошену струју, комуналије, грејање досежу милијарде динара. Недовољно новца подстакло нас је да се задужујемо код банака. Како је израчунато сваки грађанин ове земље задужен је за више од 500 евра што веле и није тако страшно, ако се поредимо са суседима. Банкари ту вероватно трљају руке јер да нам није малих пластичних картица не знам како бисмо се довијали. Некада смо тако уз помоћ чекова и куповине на чек и почек имитирали потрошаче, (и живот) а данас нам углавном пластични новац надомести ружну ставрност и празан новчаник. Џаба упозорења стручњака да са картицама не треба баш често посезати јер се камата на пластични новац рачуна од 1,9 до 2,3 одсто на месечном нивоу, што на годишњем некада досеже и до 30 одсто, али нема нам друге. Стога и верујем да ћемо и у овој години посезати за њима још више. Мој лични пример довољно сликовито говори о томе: Кренем тако ових дана да купујем поклоне јер у јануару и фебруару имам серију рођендана блиских пријатеља и рођака различите старосне доби. Оном најмлађем од године купим више него што сам планиарала јер је у Тодору снижење читавих 50 одсто, а кад сам већ у тој продавници, а прилика је, купим и за кумицину будућу бебицу која треба да се роди у марту. Сину свог сестрића који је овог јанауара напунио пет година а пожело Цицибанове ципелице купим баш такве и динара платим-картицом, а како друкчије, јер са кешом баш нешто не стојим добро. Онда је дошао на ред кумин рођендан, па сестрин и тако редом. Дакако опет посегнем за картицом и решим све проблеме. Банка види да сам типичан пример потрошача, па ми повећа одобрени лимит. И тако, опет дођем до неке кинте да могу у шопинг. Живеле картице! Ко шиша кризу. ИНЂИЈСКИ "ВОДОВОД" МУЧИ МУКУ СА НАПЛАТОМ ДУГОВАЊА Искључење с мреже крајња мера Двеста опомена пред искључење с водоводне мреже послато неплатишама прошле недеље - Пре тога примили су опомену и информацију да могу да плате дуг на рате, па опомену пред тужбу и сада опомену пред искључење, каже директорица ЈП "Водовод и канализација" у Инђији мр Борка Поповић Укупан дуг грађана, привреде и уопште, правних лица према ЈП "Водовод и канализација" у Инђији на почетку ове године износи 17,3 милиона динара. Грађани дугују 11 а остали потрошачи 6,3 милиона. Наплата дуговања је континуирани процес, предузимају се разне активности пре него што се прибегне крајњој мери, искључењу, кажу у овом јавном предузећу. - Наша намера није да грађане оставимо без воде већ да укажемо да оно што се потроши мора и да се плати. Општина Инђија је један од ретких која и на високим летњим температурама има довољне количине воде за пиће. Пуштањем у рад фабрике воде обезбеђен је квалитет. Да би систем функционисао очекујемо да потрошачи измирују своје обавезе. У овом тренутку укупан дуг према овом јавном предузећу износи 17,3 милиона динара. Од тога 46 грађана дугује више од динара што у збиру износи четири милиона динара, 57 грађана од до динара а чак грађана има дуговање до динара, каже директорица ЈП "Водовод и канализација" мр Борка Поповић. До пре годину, две дана рекламације на рачуне су биле честа појава у "Водоводу" јер се дешавало да рачуни буду нереално високи. - Баш због тога се кренуло у замену мерача. Лане је замењено 2.088, план за ову годину је где су аутоматски уграђени уређаји Борка Поповић, директорица "Водовода" за даљинско очитавање где грешке, готово, да нису могуће а сваки квар и свако цурење се одмах уочавају и сигнализирају потрошачу. У последњих неколико месеци рекламација скоро да није било, каже Борка Поповић. Сада, проценат наплате код индивидуалних домаћинстава износи 89,33 процента док са наплатом од скупштине станара иде теже, проценат наплате је 78 одсто јер у једном броју зграда старије градње не постоје мерачи у сваком стану. Када су у питању високи неизмирени рачуни за комуналне услуге који иду и до милион динара, често се прозива Специјална болница "Др Боривоје Гњатић" у Старом Сланкамену. - Тачно је да имамо висока неизмирена дуговања и према "Водоводу" и према "Ингасу". Главни разлог је што од Фонда за здравство не добијамо довољно новца да бисмо подмирили основне трошкове, каже директорица сланкаменачке болнице др Мирјана Албот. Инђинчани су били дуго година на гласу да пију најскупљу воду у Србији што је правдано тиме да се бунари налазе на дубини од 150 до 200 метара, што претпоставља веће трошкове производње воде и великим улагањима у водосистем, а то је резултирало да у последњих пет година грађани не знају за слаб притисак и несташицу воде и при највећим летњим температурама. Пуштањем у рад фабрике воде решен је и вишедеценијски проблем квалитета. Само још да се реши проблем наплате. - Да бисмо били ближе потрошачима поред плаћања инкасанту рачуни за воду могу да се плате на шалтеру пријемног одељења општине, на благајни предузећа и у свим сеоским месним заједницама. Вода је драгоцен ресусрс и мора рационално да се троши. У том случају ће и рачуни за воду бити мањи, каже директорица "Водовода" Борка Поповић. Да се дужницима излази у сусрет говори податак да је у току године издато налога за искључење, а да је са мреже искључено 40 потрошача. З.Г.Стефановић На шалтеру "Водовода": пензионери најуредније платише Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Јо ван ка Зур ко вић, ДИРЕКТОР МАРКЕТИНГА Златко Зрилић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Ка ти ца Ку зма но вић, Зо ри ца Га ра ша нин-сте фа но вић, Ду шан По зна но вић, Никола Никшић, Са ња Ми хај ло вић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), Гордана Мајсторовић ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: (цен тра ла и телефакс), (маркетинг) redakcija@sremskenovine.co.yu,те ку ћи ра чун: Металс банка Штам па "Комазец д.о.о.", Инђија. ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.100,00 ди на ра, за го ди ну да на 2.200,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко. CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci ji Bi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad ( ) SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Jo van ka Zur ko vi}. - God. 1, br. 1 (1961) -. - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, Ilu str. ; 45 cm Ne deq no. ISSN CO BISS.SR-ID

3 3 СТЕЧАЈ АТП "ВОЈВОДИНА" ОСТАВИО МНОГА НАСЕЉА БЕЗ ДИРЕКТНИХ АУТОБУСКИХ ЛИНИЈА ДО ВЕЋИХ ГРАДОВА Путници у (не)милости таксиста Свима пуна уста развоја туризма а до Врдника више не вози ни један аутобус из Новог Сада и Београда - Доњи Срем без аутобуса према Новом Саду и Митровици После стечаја АТП "Војводина", многа сремска насеља остала су без директних аутобуских веза не само са Новим Садом и Београдом, већ чак и без превоза до општинских центара. Таксисти задовољно трљају руке, а путници се сналазе како знају у општем хаосу без редовних линија, тачних полазака и стајалишта. Чак је и Врдник, као познато туристичко место са надалеко чувеном бањом дошао у ситуацију да њега више не долази ни један једини аутобус из Београда и Новог Сада! Председник МЗ Врдник Живко Лежаков Бата каже да је део полазака преузео "Руматранс" који вози само до Руме. Ђаци, студенти, радници који треба да путују до већих градова, сналазе се како знају - сопственим превозом, коришћењем приватних комби возила, таксијем... - Из Врдника се некако и отпутује, само је проблем како се вратити. Сви говоре о развоју туризма, а дошли смо у истуацију да из Београда и Новог Сада више немамо ни један долазак аутобуса. Како неко из тих градова да дође овде на одмор? Треба да преседа у Руми или да лута румским улицама тражећи таксисте. Ма, шта вреди причати о томе када немамо редовне линије чак ни до Ирига где је општинско седиште. О одласку до митровачке болнице боље и да не причам - каже Лежаков. Секретар у МЗ Ривица Смиљана Нешковић каже да је ово село у још тежем положају. - Таксисти возе директно од Руме до Врдника и заобилазе Ривицу. Из села вози само аутобус до Руме. Немамо више ни један аутобус за Нови Сад и Београд. Често се пешачи до Ирига, а ко путује даље, сналази се како зна и уме - прича Смиљана Нешковић. Слично је и на другом крају Срема, у такозваном Доњем Срему, у пећиначкој општини. Председник МЗ Купиново Љубомир Ђуричић прича нам да сада више нема ни једног аутобуса до војвођанске престонице. - Ђаци некако и отпутују до Пећинаца и Руме јер су поједина предузећа преузела део линија "Војводине" - наводи Ђуричић.- Међутим, код нас је други проблем. Око 90 одсто ђака и радника НАЧЕЛНИК СРЕМСКОГ УПРАВНОГ ОКРУГА САВА АЛИШИЋ Проблем решавати у локалним заједницама -Превоз је проблем у многим сремским општинама и нама се обраћају за помоћ житељи појединих насељених места. Помоћ су тражили мештани Кленка у румској општини јер су потпуно отцепљени од света, а и мештани Ривице, као и у многим селима пећиначке општине. Ове важне животне проблеме грађана треба хитно решавати на локалном нивоу између представника власти и превозника и очекујем да у том правцу иде решавање проблема превоза. сваки дан иде у Земун и Београд у школу и на посао. Недавно су карте поскупеле, а већ најављују ново поскупљење. Цене превоза су огромне. Од Купинова до Ашање, на релацији од шест километара, карта је 120 динара! Ђачка месечна карта до Београда скупља од динара. Ако се овако настави, вратићемо се у време када је децу школовао само имућан човек. Слична ситуација је и у више других насеља где је комплетан аутобуски саобраћај био поверен АТП "Војводина". Житељи многих села својим петицијама Аутобус звани жеља у многим сремским местима већ су затражили од локалних самоуправа и Сремског округа да им обезбеди нормалан аутобуски превоз са сигурним дневним поласцима. Недавно је и Покрајински секретаријат за привреду затражио од ресорног Министарства за инфраструктуру да хитно обезбеди јавни превоз у међумесном саобраћају тамо где је обустављен престанком рада АТП "Војводина". Саобраћај још није нормализован, а путници су препуштени сопственој сналажљивости или (не)милости таксиста. Ж.Неговановић БЕЗБЕДНОСТИ ИЗ УГЛА ПОЛИЦИЈЕ Срем - миран и стабилан регион У току протекле године, у области сузбијања криминалитета на подручју ове полицијске управе регистровано је укупно кривичних дела, од чега 87,29 одсто из области општег криминалитета Срем је стабилан и безбедан регион и грађани могу мирно да спавају. Општа оцена је, изречена на прес конференцији недавно оджаној у седишту Полицијске управе у Сремској Митровици, на којој је сем начелника ПУ, полицијског саветника Зорана Смајића присуствовао и окружни јавни тужилац Ратко Галечић, да је појачаним активностима полиције и уз сарадњу са грађанима током протекле године у региону било претежно мирно без већег броја кривичних дела са елементима насиља, као и да је стање безбедности повољније него у претходном периоду. У току протекле године, у области сузбијања криминалитета на подручју ове полицијске управе регистровано је укупно кривичних дела, од чега 87,29 одсто из области општег криминалитета. Према Прес конференција у Полицијској управи статистичким показатељима и проценту расветљавања кривичних дела са непознатим извршиоцем било је чак дела од којих је расветљено 60,59 одсто што је 5,6 процената више него претходне године. У 87 случајева полиција је извршиоце ухватила на делу. Према речима првог човека сремске полиције Зорана Смајића откривено је и 190 кривичних дела у вези са дрогом. Било је 158 заплена наркотика у којима је одузето више од 37,8 килограма, од чега 20 килограма хероина, око 11 килограма марихуане и седам килограма кокаина. Одузето је 613 комада таблета које се налазе на листи опојних дрога. У области привредног криминала откривена су 443 крвична дела међу којима преовлађују злоупотреба службеног положаја, фалсификовање службене исправе и превара у привредном пословању. Материјална штета причињена овим кривичним делима износи преко 144 милиона динара, а остварена противправна имовинска корист за њихове извршиоце више од 142 милиона динара. У области пограничних послова, евидентиране су две трговине људима, један недозвољен прелазак државне границе и кријумчарење људи и једна трговина децом ради усвојења, као и три фалсификоване исправе. Због недозвољеног преласка државне границе поднето је 58 прекршајних пријава, док је по разним основама, против страних држављана поднето 15 кривичних и 59 прекршајних пријава. Такође, лане је у Срему откривено 107 кривичних дела недозвољеног држања оружја и екпслозивних материја, док је у области јавног реда и мира регистровано прекршаја, што је ипак, за 13 процената мање него годину пре. Полиција је прошле године обезбеђивала јавних скупова, којима је присуствовало више од грађана. На захтев правосудних, здравствених и других организација полицијска помоћ је пружана 716 пута. У билансима полицијe бележи се и 250 крвичних дела која су извршила 187 малолетника. У прошлој години на подручју Срема забележена су 93 пожара, што је за 17 мање него године, у којима су погинула два лица, а исто толико их је и повређено. Причињена материјалан штета износи 36,8 милиона динара. У лањске активности полиције убраја се контрола рада угоститељских објеката, а надлежним иснепкцијским органима поднето је 215 службених белешки за прекорачење дужине рада. Саобраћајке Све у свему, полиција је своју активност оценила успешном, а окружни јавни тужилац Ратко Галечић је истако добру сарадњу Тужилаштва и припадника полиције. Према његовим речима, то је резултирало и у већем броју решених случајева. У Tужилаштву тренутно нема нерешених предмета иако се радило са два заменика мање који су били на испомоћи у Новом Саду. Тужилац Галечић је сарaдњу са општинским тужилаштвима у Срему оценио као добру, уз констатацију да је она на вишем нивоу него пре. J.З.-Н.Н. У току протекле године у региону Срема догодило се саобраћајних незгода што је ипак за 555 мање него претходне године. У саобраћајкама на путевима региона погинуло је 65 лица и то је за трећину мање него у години пре. У незгодама је повређено особе, што представља смањење за 55 лица. Најчешћи узрок незгода било је прекорачење дозвољене брзине. Сремци су лане укупно начинили и саобраћајна прекршаја. Личне карте и пасоши Према речима начелника ПУ Сремска Митровица Зорана Смајића, нема више великих гужви за издавање исправа, као што је био случај протеклог лета. Лане је надлежна служба ове ПУ издала личних карти, од чега нових и пасоша, од којих су на новом обрасцу.

4 4 АПЕЛ ИЗ ЦРВЕНОГ КРСТА Позив даваоцима крви Због недостатка залиха крви и пада броја добровољних давалаца, из митровачког Црвеног крста апелују на све грађане, физичка и правна лица, фирме, удружења и страначке организације да помогну у организованом прикупљању крви и несметаном доласку добровољних даваоца на организоване акције. ОТВОРЕНА КАНЦЕЛАРИЈА ЗА МЛАДЕ У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ Подршка младима на трајној модернизацији и демократизацији друштва Министарка за омладину и спорт Снежана Марковић Самарџић је скупа са челницима локалне самоуправе, градоначелником Браниславом Недимовићем и његовим замеником Срђаном Козлином, у Сремској Митровици свечано отворила педесет и другу Канцеларију за младе, од укупно деведесет и две колико је планирано на територији читаве Србије. Лордмер Сремске Митровице Недимовић је, истакавши одличну сарадњу Министарства за омладину са локалном самоуправом, нагласио да активног учешћа младих у оснаживању људског капитала у Србији, свакако не би било без донаторства Министарства спољних послова Републике Италије. "Преко Међународне организације за миграције, у току следеће три године, скупа са Министарством за омладину и спорт, локалним невладиним организацијама и удружењима младих, у наредне три године ће младим људима узраста од 15 до 25 година, бити пружена могућност остваривања бројних пројеката у вредности НА СВЕЧАНОСТИ ПОВОДОМ ШКОЛСКЕ СЛАВЕ од милион и 112 хиљада евра у општинама Суботица, Нова Црња, Зрењанин, Београд, Крагујевац, Свилајнац, Ужице, Ивањица, Пирот и Сремска Митровица " - истакла је Лидија Марковић, шеф Међународне канцеларије за миграције. Министарка Самарџић је, предајући канцеларију на употребу Уручене Светосавске повеље Министарка Самарџић је свечано отворила Канцеларију за младе Милораду Попадићу, нагласивши да је Влада донела план план спровођења националне стратегије за младе у висини од чак две милијарде динара, позвала све младе да се активно укључе у рад ове канцеларије и тако допринесу промени сопственог живота на боље. Н.Никшић Признања митровачким основцима и средњошколцима додељена су из области природних и друштвених наука, технике, музике, физичке културе, српског језика и књижевности и практичне наставе Јуче су на свечаности поводом обележавања школске славе митровачким основцима и средњошколцима уручене Светосавске повеље за годину. У области природних наука ово признање су добили ученици Основне школе Јован Јовановић Змај : Душан Костић, Урош Ристивојевић, Ана Мартиновић и Милана Кендришић, као и Никола Руди, ученик Основне школе Јован Поповић. Из области технике Светосавска повеља уручена је ученицима који похађају Школу Радивој Поповић, а то су: Жељко Вујић, Војислав Армаковић, Бошко ОКОМ КАМЕРЕ Аћимовић и Златко Павловић. Када је у питању област музике, признања су добили ученици Музичке школе Петар Кранчевић : Тијана Милаковић, Ана Вујовић и Клара Милена Хиршер. Из физичке културе награђенa je Марија Вученовић, из Основне школе Јован Поповић, затим чланови Одбојкашке, Гимнастичке (девојчице 5. и 6. разред) и Гимнастичке екипе (7. и 8. разред) из Основне школе Јован Јовановић Змај, као и Маја Писаревић, из Основне школе Трива Витасовић Лебарник из Лаћарка. На светосавској свечаности Подељени пакетићи за Светог Саву Поклон пакетићима који су подељени протекле недеље, Месна заједница Сава и ове године је обрадовала своје најмлађе суграђане. Према речима Драгана Милошевића, председника Савета МЗ, реч је о традиционалној акцији којом Месна заједница обележава школску, али и своју славу - Светог Саву. - Акција траје већ девет година за редом, а ове године смо за децу узраста до десет година која живе на подручју наше Месне заједнице поделили 700 пакетића рекао је Драган Милошевић, председник Савета МЗ Сава, напомињући да је средства за то обезбедила Месна заједница. М. М. признања су добили и ученици средњих школа. Тако су из српског језика и књижевности Светосавске повеље уручене: Александри Љаховић, Економска школа 9. Мај, и гимназијалкама Јелени Милић и Николини Црнобрња. Из области природних наука признања су добили чланови Математичке екипе Митровачке Гимназије, Драгана Ушљебрка, из Медицинске школе Драгиња Никшић и Марко Ујвари, из Прехрамбено-шумарско и хемијске школе. Када су у питању друштвене науке, Светосавска повеља припала је Санели Жмико, ученици Економске школе 9. Мај и Николи Лазићу, ученику Митровачке Гимназије. Ученици средње Музичке школе Петар Кранчевић, којима је уручена Светосавска повеља из области музике су: Бојан Чубра, Младен Вукмир и Слободан Елбет. У области физичке културе награђена је Тијана Ћетојевић, ученица Економске школе 9. Мај, као и чланови Атлетске екипе Митровачке Гимназије. Светосавске повеље из практичне наставе добили су: Екипа прве помоћи Медицинске школе Драгиња Никшић и Александар Деспотовић, ученик ШОСО Радивој Поповић. С. Михајловић Од среде до среде Галерија До краја месеца изложба Мелодија и боје, народне ношње кинеских етничких група Позориште 30. јануара, у 19 сати, Аудиција за пријем у драмску школу, коју воде глумци Владимир Балашћак и Јелена Јанковић. Право уписа имају сви заинтересовани од 7 до 77 година 31. јануара, у 12 сати, мала сцена, представа за децу Господари метле 31. јануара, у 20 сати, велика сцена, гитарски концерт Александар Бељански и ученици 1. фебруара, у 19 сати, велика сцена, представа Раскол Родиона Романовича Из матичарског звања СКЛОПИЛИ БРАК: Драган Кајић, дипл. инж. електротехнике и Јелена Клинцов, службеник, Попадић Срђан, полицајац и Слепчевић Бранислава, медицинска сестра, Јовановић Љубиша, полицајац и Остојић Слободанка, фризер, Рајић Небојша, маш. инжењер и Срдић Татјана, мр биохемијских наука ДОБИЛИ ЋЕРКУ: Кртинић Бранислав и Живка Сремска Митровица, Болић Игор и Невенка, Александровски Владимир и Маја Стара Пазова, Павловић Иван и Снежана Платичево ДОБИЛИ СИНА: Ходоба Зоран и Жељка Сремска Митровица, Савић Душко и Тамара Мартинци, Марковић Недељко и Слађана Гргуревци, Туфегџић Владимир и Славица Раденковић, Миражић Велимир и Наташа, Полуга Бранислав и Биљана Шид, Јеротић Зоран и Биљана Рума, Александровић Игор и Јелена Краљевци УМРЛИ: Пешти Ана, рођ , Млађен Анка, рођ , Јашћур Звонко, рођ , Матић Петар, рођ , Владисављевић Тривун, рођ , Љубашчек Елизабета, рођ , Банчевић Иван, рођ , Дивљак Бранко, рођ , Брацановић Владимир, рођ , Степановић Надежда, рођ , Бижић Милан, рођ , Зечевић Живка, рођ , Нахајовски Иван, рођ , Ивић Томислав, рођ , Илић Борко, рођ , Стојаковић Босиљка, рођ , Ракић Живко, рођ , Ераковић Хилдегарда, рођ , Јовичин Душко, рођ , Ћавар Стипо, рођ , Мартиновић Драгосав, рођ

5 5 АКТУЕЛНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ У ИНЂИЈСКОЈ ОПШТИНИ Ускоро стартују три нове фабрике IN\IJA Priprema: Z.G. Stefanovi} UKRAT KO Упис у играоницу Предшколска установа "Бошко Буха" у оквиру играонице осмислила је различите облик рада са децом од три до пет и по година која из одређених разлога не похађају вртић. Циљ им је да деца лакше поднесу раздвајање од родитеља, да се лакше навикну на боравак у колективу и кроз игру нешто науче. Упис је почео 22. јануара и трајаће до 5. фебрура. Играоница ће радити два пута недељно у објекту "Сунце" у улици Душана Јерковића у Инђији. Рад са децом биће бесплатан, трошкове ће сносити општина. Закуп тезги У току је закључивање уговора између ЈКП "Комуналац" и закупаца тезги на инђијској пијаци. Једино регистрована пољопривредна домаћинства и регистроване самосталне радње могу бити закупци. Склапање уговора траје до 31. јануара, цена је у односу на прошлу годину остала непромењена. Чишћење прилаза Са отапањем снега испливало је смеће на прилазним путевима Инђији. "Комуналац" је ангажовао раднике да током ове недеље очисте кесе и пластичну амбалажу којих је највише а које су "савесни" возачи и њихови сапутници избацивали кроз прозор. Реч је о "гринфилд" инвестицијама словеначког "АХА Пластика", домаћег "Гомбита" и "Галенике Магмасил" - На локацији "Пинца" продати сви плацеви, када би ту током никло само четири, пет погона био би то велики успех, каже Миливој Симић, заменик директора Дирекције за изградњу општине Сасвим је извесно да ће се економска криза одразити на ниво инвестиција на подручју инђијске општине која је до сада важила за општину са највише "гринфилд" инвестиција у земљи у односу на број становника. С обзиром на најављену финансијску кризу, залагање локалне власти иде у том правцу да се задрже постојећи инвеститори како они чије фабрике ускоро треба да почну са радом тако и компаније које су крајем прошле године склопиле уговоре и намеравају да инвестирају у ову средину. О доласку неких нових инвеститора мимо тога, за сада се не разговара. - За двадесетак дана треба да стартују две нове фабрике. Словеначки "АХА Пластик" који ће производити пластичну галантерију и "Гомбит" домаћа компанија која се бави производњом месних прерађевина а нешто касније и трећа "Галеника - Магмасил" где је у току инсталирање опреме, каже Миливој Симић, заменик директора Дирекције за изградњу општине Инђија. У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ Промовисана Лидонова књига На промоцији у Културном центру В ођа легендарне групе "Sex pistolsa", херој панка Џон Лидон, познатији као Џон Ротен, објавио је аутобиографску књигу "Ротен: забрањено за Ирце, црнце и псе". Аутор говори о својој прошлости, о свом бенду, о бунтовништву које је довело до појаве панка. Ову књига је превела и објавила издавачка кућа "Лагуна" а промоција је уприличена у Кафеу Културног центра у Инђији 23. јануара. О књизи Џона Лидона говорио је писац Марко Видојковић, моделатор промоције била је Емилија Горјановић. Миливој Симић У ДОМУ ЗДРАВЉА У ИНЂИЈИ Током претходних година створени су инфраструктурни услови и кадровски потенцијали неопходни за отварање превентивног центра као организационе јединице Дома здравља "Др Милорад Мика Павловић" у Инђији. Оформљен је мултидисциплинарни тим у коме су изабрани лекар, епидемиолог, гинеколог, стоматолог, социјални радник, главна патронажна сестра. Овај превентивни центар ће координирати све превентивне активности у дому здравља, рекла је 23. јануара на отварању Центра за превенцију др Данијела Станковић Баричек и истакла да ће се центар састојати из три целине: едукације, саветовалишта и мобилне јединице која ће ићи на терен и контактирати са становништвом, нарочито са маргинализованим групама Ромима, избеглим и прогнаним лицима. У плану су и систематски прегледи. С обзиром да је прошле недеље обележавана Европска недеља превенције рака грлића материце грађанкама Инђије предавање је одржао др Јово Комазец, шеф гинеколошког одељења дома здравља. Том У изградњи је још једна фабрика из домена грађевинарства. Реч је о италијанској компаније "Мартини" где ће се производити бетонске конструкције за хале. Очекује се да у овој години почне са радом и "МонБат" бугарска фабрика за производњу и рециклажу акумулатора али и да се започну неке друге важне инвестиције. - Поред ИТ парка најважнија инвестиција која је уговорена и чија се реализација очекује ове године је фабрика индустријских пумпи данске компаније "Грундфос" вредна 80 милиона евра. Више стотина радника из металског сектора који су током транзиције остали без посла имаће шансу да се запосле у овој фабрици. Општина се максимално труди да инвеститорима изађе у сусрет. Урађена је инфраструктура - гас, вода, струја, наставља се изградња саобраћајнице. У плану је и јавна расвета од пруге до приликом могли су се чути застрашујући подаци. Дневно у Србији оболе четири жена а једна умре од ове опаке болести. На жена у Србији 27 одсто оболе од злоћудног тумора грлића материце а годишње умре њих 500, у свету је тај проценат 16 одсто, у Европи 8 одсто. Занимљиво је да је године у Финској Нове фабрике у североисточној радној зони ауто-пута Београд - Нови Сад, каже Миливој Симић. У Инђији су усвојени програми штедње буџетских средстава и средстава јавних предузећа. По том основу, како је најавио председник општине Инђија Горан Јешић обезбедиће се два милиона евра што ће се директно пласирати у привреду за очување постојећих и отварање нових радних места како би се, колико толико, ублажио удар економске кризе коју грађани већ осећају. Озваничен почетак рада Центра за превенцију О превенцији рака грлића материце предавање одржао др Јово Комазец, шеф гинеколошког одељења - Дневно четири жене оболе а једна умре од ове болести - Периодичним прегледима здравих особа предупредити злоћудни тумор Др Јово Комазец и др Данијела Станковић Баричек овај проценат износио 16 одсто а након увођења такозваног скрининга - периодичних прегледа здравих особа проценат се свео на 0,7 одсто. Најчешћи узрочници ове врсте рака су инфекције хуманим попилома вирусом, пушење, пад имунитета. Око 70 посто ХПВ инфекција добија се полним путем, чуло се на предавању.

6 6 RUMA СА СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ Промена Статута Општине Рума Председник Комисије за израду нацрта Статута Горица Шашић Седницом Скупштине општине, одржаном 22. јануара, уз присуство 40 одборника, и председавање Ненада Боровића, доминирао је нови Статут Општине Рума: најпре је донета одлука о приступању променама овог најважнијег документа за функционисање општине, потом је иманована и Комисија за израду нацрта новог Статута. На почетку седнице, пре усвајања дневног реда, Ненад Боровић је упознао присутне да је у међувремену формирана одборничка група СПС - ПУПС, њен председник је Владимир Малетић. Одлуку о приступању промени Статута Општине Рума образложио је заменик председника општине Драган Кардаш. За расправу су, као и приликом досадашњих скупштинских заседања, били расположени углавном одборници Српске радикалне странке и странке "Напред Србијо - Томислав Николић". Александар Мартиновић (СРС) упитао је ко ће да пише нови Статут, чланови постојеће Комисије за статутарна питања и нормативна акта, или комисија која тек треба да се формира. Са 35 гласова "за" ова одлука је усвојена. Предлог о именовању Комисије за израду нацрта Статута изнео је Ненад Боровић, за председника је предложена Горица Шашић, а за чланове Лука Загорац, Ђурђица Ракић, Јовица Јовановић и Јовица Маројевић, што је већином Већ по традицији, зимско време, период када утихну послови у пољопривреди, првенствено они који се односе на ратарство и повртарство, Пољопривредна станица "Рума" искористи за организацију такозване Зимске школе за пољопривреднике. Како ова станица покрива терен румске, иришке и инђијске општине, стручна предавања ће се организовати у многим местима ових општина, у зависности од интересовања самих пољопривредника. Више података по овој теми дао нам је ових дана Горан Драган Кардаш гласова присутних одборника и усвојено. Овога пута, занимљивији део седнице односио се на одборничка питања. Жељко ПОЉОПРИВРЕДНА СТАНИЦА "РУМА" Зимска школа за пољопривреднике Дошен (СРС) указао је на ситуацију у Хртковцима везану за просторије Добровољног ватрогасног друштва које су, по његовим речима, дате у закуп приватнику Ивану Цицвари и прети опасност да то постане приватни стамбени простор. По Дошену, мештани Хртковаца се спремају да упадну у ове просторије и врате их МЗ, ако челници општине не предузму праве кораке. Исти одборник упитао је чијом је то пресудом бивша начелница Одељења друштвених делатности Владислава Гверо примила два милиона динара као одштету због избацивања са посла пре четири године, и зашто је то учињено без судског поравнања? У односу на претходне маратонске седнице СО, ова је завршена за непуна два сата. Стручна предавања почињу 2. фебруара и трајаће до краја месеца Детаљ са седнице Дробњак, самостални референт за биљну производњу у Пољопривредној станици: -Зимска школа за пољопривреднике започиње 2. фебруара и одвијаће се до краја месеца, ако буде интересовања може се обухватити и део марта. Стручњаци наше Пољопривредне станице, у сарадњи са представницима пољопривредних факултета и института, семенских и хемијских кућа, гостоваће у местима поменутих општина, кроз предавања на тему технологије и гајења ратарских и повртарских култура (рокови сетве, употреба ђубрива, сортимент, узорковање земљишта), сточарства, воћарства, виноградарства, подстицајних мера у пољопривреди, покушаће да унапреде пољопривредну производњу у наредном периоду. Пољопривредници ће бити у прилици да постављају питања и добију савете по одређеној тематици. Из досадашње праксе могу рећи да ова Зимска школа име одређене ефекте, посебно што указује на пропусте у производњи из прошлих времена. СВЕТИ САВА - ШКОЛСКА СЛАВА Добитници светосавске повеље У свим школама на пригодан начин обележени светосавски празници Као и свих прошлих година, професори и ученици свих школа румске општине, на пригодан начин су обележили велики празник, Светог Саву. Било је то подсећање на велико дело овог просветитеља, утемељивача српске цркве, школе и државе. Уз сечење славског колача, у присуству кума славе и гостију, и адекватан културно-уметнички програм за који су били задужени сами ученици, школска слава - Свети Сава протекла је добром расположењу, како славама и приличи. Наравно, најсвечаније је било у Културном центру Руме, на свечаној академији која је одржана 26. јануара у 18 часова. Уз светосавску химну, пригодну беседу протојереја Јовице Јовичића, и рецитал посвећен овом великом просветитељу, школску славу је ученицима честитао председник Општине Рума Горан Вуковић који им је уручио и светосавске повеље и новчане награде у износу од девет хиљада динара. Добитници светосавске повеље за 2008/09. годину су: Рања Асановић (Иво Лола Рибар Рума), Александар Кириџић (Змај Јова Јовановић Рума), Милан Маравић (Вељко Дугошевић Рума), Софија Илић (Душан Јерковић Рума),Марија Николић( Б р а н к о Р а д и ч е в и ћ Никинци),Милица Милутиновић (6. Ударна војвођанска бригада Грабовци), Бранислав Сремчевић (Небојша Јерковић Буђановци), Сандра Павлешић (Милош Црњански Хртковци), Дивна Ковачевић (Миливој Петковић - Фећко Платичево), Бранко Џигурски (23. октобар Кленак), Ивана Љубојевић (Доситеј Обрадовић Путинци), Срђан Маринковић (Стеван Петровић - Бриле Рума), Марко Летић (Миленко Брзак - Уча Рума), Јелена Крмар (Стеван Пузић Рума) и Гордана Гаковић (Бранко Радичевић Рума). На предлог Центра за социјални рад, новчане награде у износу од динара су примили и добри ученици из социјално угрожених породица: Боривој Јасић, Дејан Благојевић, обојица из Руме, као и Милица Милутиновић из Никинаца. КУЛ ТУР НИ ЦЕН ТАР Филмски програм "Љубав у Барцелони" - од 29. јануара до 4. фебруара (19 и 21 час) "Правично убиство" - од 5. до 8. фебруара Позориште Представа "Годо на усијаном лименом крову", Српско народно позориште Нови Сад, једна од главних улога: Румљанин Ненад Пећинар јануар у 20 часова IZ MA TI ^AR SKOG ZVAWA Венчани: Зоран Карталија и Љиљана Илић Добили ћерку: Миленка и Зоран Живић Добили сина: Тања Челебић и Предраг Теомировић, Снежана и Дејан Митровић, Адријана и Дарко Дрљан Умрли: Миле Зец , Љубица Цанов , Зора Обрадовић , Милорад Милошевић , Љубица Рашић Priprema: Katica Kuzmanovi}

7 7 У РИВИЦИ КРАЈЕМ ЈАНУАРА У о р г а н и з а ц и ј и Завичајног туристичког друштва "Фрушкогорје" у Ривици, чији је председник Светозар Бркић, Општине Ириг коју ће представљати председник др Радован Ерцеговац и Месне заједнице Ривица, председник Савета је Славиша Смиљанић, у Ривици ће се 30. и 31. јануара одржати 8. Дани вина. Биће то светковина свих врста вина и вредних ривичких и сремских виноградара, али и најава неких нових пројеката који ће осавременити живот мештана Ривице. У петак, 30. јануара, у школском игралишту започеће ривичка забијача: потом ће уследити узимање узорака и оцењивање вина, као и такмичење у брзом прављењу кобасица. Субота, 31. јануар, обиловаће низом пригодних догађаја за овакву врсту манифестације. Припрема: Катица Кузмановић Дани вина и забијача Радни део манифестације обухватиће промоцију пројеката сеоске капеле и Дома културе у Ривици Тачно у подне биће постављен сремски сто, а то ће у слободнијем преводу значити: дегустација вина и сремачких специјалитета од меса, све уз сремске тамбураше. Екипе новинара биће задужене за обилазак и оцену подрума ривичких домаћина, биће ту и такмичење у брзом испијању вина, пуцању из бича, па ко издржи. Поподне, око 17 чаова, у балон хали у Ривици, биће званично отварање манифестације, свечана вечера, пригодан културно-уметнички програм, промоција пројеката сеоске капеле и Дома културе, а потом оно најзанимљивије - проглашење победника и додела награда. Уз музику, томболу и рулет, ватромет ће означити крај манифестације, и тако до следеће зиме, нових сеоских радних победа, нових засада винограда и младог ривичког вина, белог и црног. Beo~inska hronika Све на једном месту САОБРАЋАЈ Више линија од јуна У Градском саобраћајном предузећу у Новом Саду, 19. јануара, одржан је радни састанак на тему функционисања саобраћаја, иришку општину су представљали председник Скупштине општине Владимир Петровић, заменик председника Општине Владислав Илкић и директор ТОС-а Љубомир Леловић. У име домаћина разговору је присуствовао заменик генералног директора Бранислав Богарошки. Више детаља о овом разговору дао нам је ових дана Владислав Илкић: -У центру пажње је била анализа досадашње сарадње, и утврђивање смерница за будући рад. Досадашња сарадња је оцењена као успешна, договорено је да се у том правцу и настави, на опште задовољство грађана Ирига. У Три нова помоћника председника општине Као што је то и најављено на једној од последњих седница Скупштине општине, током расправе о новинама у функционисању Општинске управе, и могућностима које нови Закон о локалној самоуправи пружа, средином јануара именована су три помоћника Председника Општине Ириг. У згради Општине Ириг, 12. јануара, потписани су уговори о новим именовањима: три своја Владислав Илкић сваком случају, овај режим превоза се наставља, разматрана је и могућност повећања броја линија, и то од јуна ове године. До тада, поштоваће се постојећи ред вожње. нова помоћника именовао је председник Општине Ириг др Радован Ерцеговац. У наредном периоду, помоћник за протокол биће Сава Иброчић, досадашњи портпарол у Општини Ириг, помоћник за међуопштинску сарадњу и развој малих и средњих предузећа је Сања Рикић, а помоћник председника општине за друштвеноекономски развој и урбанизам Слободан Радојчић. ОТВАРА СЕ ОПШТИНСКИ УСЛУЖНИ ЦЕНТАР ПРЕГОВОРИ СА МИНИСТАРСТВОМ ОДБРАНЕ Преузимање касарне "Дубочаш" у Врднику, али по којој цени Општини Ириг се ових дана обратио помоћник министра за материјалне ресурсе у оквиру Министарства одбране Илија Пилиповић, а у складу са Мастер планом који се односи на непокретности које нису неопходне за функционисање Војске Србије. Општини Ириг се, наиме, предлаже да размотри могућности размене права коришћења на непокретностима у државној својини, на којима су носиоци права Министарство одбране и Општина Ириг. Другим речима, ради се о комплексу касарне "Дубочаш" у Врднику Уследио је и брзи одговор из Општине Ириг, потписао га је председник др Радован Ерцеговац, а он гласи - Општина је заинтересована за преузимање војних објеката који се налазе на њеној територији, а ту је и комплекс касарне "Дубочаш" у Врднику. За коначну одлуку биће потребна и процена вредности некретнина које се нуде, а то за сада недостаје. Управа ближе грађанима Нова сала у објекту Дома културе има седам шалтера и знатно ће помоћи Беочинцима да брзо и квалитетно остваре своја права пред Општинском управом У Општинском услужном центру грађани ће моћи да остваре права из следећих области: Друштвена брига о деци - дечји додаци, породиљска одсуства, родитељски додаци, регресирање трошкова боравка у Предшколској установи; Лична стања грађана - изводи из матичних књига рођених, венчаних и умрлих, упис, брисање и промена података у бирачком списку, уверење о држављанству, пријава смрти, склапање брака, промена личног имена, оставински поступак; Изглед шалтерске сале Привреда - локална канцеларија Агенције за привредне регистре СЗР, СТР, СУР и Агенције; Рад јавних предузећа и установа - прибављање информација, савет и поступак остваривања права, подношење жалбе на квалитет услуга, пријаве кварова, давање предлога. Такође, овде ће се добијати помоћ у попуњавању образаца, плаћања такси и комплетирања документације за израду личних докумената (лична карта, пасош). Ради што бржег и квалитетнијег остваривања права пред Општинском управом, у беочинском Дому културе (бивше просторије банке "Intesa"), 1. фебруара (недеља), биће отворен савремени Општински услужни центар, какви постоје тек у педесетак општина у Србији. Тако ће грађани, на једном месту, моћи Овде ће се налазити и благајна, тако да грађани због уплате разних такси неће морати да иду до поште или банке да остваре скоро све своје потребе када је реч о разним захтевима, уверењима и изводима, питањима и предлозима... Овде ће моћи да се обави и део послова везаних за регистрацију аутомобила, издавање личних докумената, отварање занатских, трговинских и угоститељских радњи и сл. За почетак, предвиђено је да Општински услужни центар има Начелник Секула Петровић седам шалтера и запошљава осморо људи, каже начелник Општинске управе Секула Петровић. Овде ће се налазити и благајна, тако да грађани због уплате разних такси неће морати да иду до поште или банке. И остали шалтери биће у служби Беочинаца, укључујући писарноицу и центар за информације. Служба за инспекцијске послове и урбанизам остаће и даље у општинској згради, али ће сва питања из њеног домена моћи да се пријаве и у новом Центру. Грађанима ће на располагању бити два дежурна телефона и (тзв. кол центар), на које ће моћи да пријаве разне кварове (грејање, водовод и сл.), проблеме са административним службама, па чак и угинуле животиње на улици. Све жалбе, примедбе и предлози биће пренесени надлежним органима. Након тричетири месеца рада Општинског услужног центра, каже начелник Петровић, грађани ће бити анкетирани о квалитету рада, саслушаће се све њихове примедбе и жеље, како би Центар што успешније радио. Комплетну опрему за Општински услужни центар донирала је компанија Лафарж БФЦ, а реч је о средствима која нису саставни део Фонда за реализацију социјалног програма. Вредност свих компјутера, штампача, телефона, линк веза са останим деловима Општинске управе износи око евра. Иначе, начелник Секула Петровић истиче да су сви запослени на шалтерима Центра прошли одговарајућу обуку. Д. П.

8 8 PAZOVA^KA HRONIKA Priprema: Gordana Majstorovi} На основу јавног позива Министарства за државну управу и локалну самоуправу о додели средстава из буџета Републике Србије а која се остварују приређивањем игара на срећу, Општини Стара Пазова одобрено је ,00 за формирање јавног сервиса грађана. Јавни сервис грађана према предвиђеном пројекту обухватао би Инфоцентар где би грађани позивањем телефонског броја 985 могли да добију сва потребна обавештења у вези остваривања права код општинских и државних органа ( на пример, како се добија неопходна потврда, уверење, грађевинска дозвола или било који други акт). Такође, грађани општине би путем телефона могли да пријаве кварове на водоводној, гасној или електричној мрежи, као и друге комуналне проблеме, те да истовремено буду информисани о планираним искључењима, функционисању аутобуског и железнићког саобраћаја а биће им омогућено и пријављивање свих догађаја ради интервенције инспекцијских служби, хитне помоћи, ватрогасне јединице, полиције и других органа и предузећа. У оквиру јавног сервиса, поред савременог Инфоцентра, на располагању грађанима биће формиран Центар за обавештавање и осматрање који предвиђа информисање грађана у ванредним ситуацијама ( поплаве, снег, земљотрес, пожари, саобраћајне несреће...). Грађанима ускоро на располагању јавни сeрвис За формирање јавног сервиса који ће обухватати Инфоцентар и Центар за обавештавање и осматрање, Министарство за државну управу и локалну самоуправу старопазовачкој општини одобрило је ,00 динара. Позивом телефонског броја 985 добијају се све потеребни информације Јавни сервис грађана ће омогућити да грађани своја права и законом признате интересе остваре што ефикасније, рационалније и потпуније. Утицај јавног сервиса одразиће се и на стварање повољне климе за будуће инвеститоре, обзиром да се његовим радом повећава ефикасност и транспарентност рада општинских органа у старопазовачкој општини. ВАТРОГАСНО СПАСИЛАЧКА ЈЕДИНИЦА У СТАРОЈ ПАЗОВИ Пораст броја интервенција Број интервенција Ватрогасно спасилачке јединице у старопазовачкој општини показује тенденцију раста. Прошле године било је 177 интервенција а од почетка ове пет, од којих две веће. Изгорео је бутик Брука и магацин готове робе Вартекс плус доо Београд. По дојави ватрогасци излазе за два минута на лице места ЈЕЛКЕ, ПОКЛОН ПРОКРЕДИТ БАНКЕ Посађене јелке испред Дома здравља Ватрогасно спасилачка јединица из Старе Пазове која је у саставу Ватрогасно спасилачког батаљона Сремска Митровица, МУП-а Србије, као републички орган, како каже њен командир Владимир Дашић, има одличну сарадњу са општином јер је у интересу ове локалне самоуправе да има доборо опремљену ватрогасну јединицу. Ове године за одржавање објекта и поправке Ватрогасног дома општина је у буџету планирала 440 хиљада динара, док је и претходних година било помоћи од општинских власти. Прошле године за заштитну опрему ватрогасаца из општинске касе издвојено је 500 хиљада динара и они су, ту добро опремљени. Међутим, ватрогасна возла су доста стара, у просеку 30 година и од ресорног републичког органа се очекује да обезбеди средаства за нова (прошле године од 50 ватрогасних возила купљених средствима НИП-а, два су дошла у Срем, Сремску Митровицу и Руму). Пазовачки ватрогасци су, у години, интервенисали 177 пута а од почетка ове, пет пута. Од пет пожара који су се догодили у јануару на територји старопазовачке општине два су била већа. Изгорео је бутик Брука и магацин од 250 квадрата фирме Вартекс плус доо Београд где Искључите сва грејна тела Владимир Дашић, командир Ватрогасно спасилачке јединице у Старој Пазови - Грађанима бих упутио апел да приликом напуштања својих домова обавезно искључе сва грејна тела (грејалице, калорифере...) и то важи и за пословне објекте. Ако се пожар деси, с обзиром да су неисправне електричне инсталације чести узроци, грађани не треба да дирају на своју руку осигураче без стручних лица, него да се удаље на безбедно место и одмах позову Ватрогасну јединицу на број 93 упозорава командир старопазовачких ватрогасаца, Владимир Дашић. је била смештена готова роба. Бутик је потпуно изгорео, а пожар је, намерно изазван, како се касније утврдило од НН лица. Ватрогасци су стигли за два минута по дојави, али бутик је био у распламсалој ватри тако да је потпуно уништен. Пожар у магацину текстила Вартекса плус је пресечен и сперчно је, по речима командира Дашића, да се пожар прошири на суседни магацин фирме Бенетон. С обзиром да се ради о текстилу штета у Вартексовом магацину је била стопостотна. По речима командира Владимира Дашића, ова јединица (броји 13 чланова ) у просеку месечно има по петнаестак интервенција и њихов број има тенденцију раста. У летњим месецима, кад су високе температуре, највише има пожара на отвореном и то кад се пале стрњике. За време јануарске гасне кризе кад су људи мењали грејна тела, није било интервенција те врсте. Било би добро да имамо неко добровољно ватрогасно друштво у Сурдуку и Белегишу јер ватрогасно возило до ових места долази за 30 минута по дојави. У Новим Бановцима има али се не окупљају а у Војки је угашено. У Старој Пазови има али у њега смо углавном учлањени, ми професионалци каже господин Дашић и истиче добар рад добровољних друштава у местима инђијске општине, Бешки и Старом Сланкамену. Иначе, радом своје јединице је задовољан. Др Милан Вуњак и донатори са председником Гораном Јовићем Леп гест Прокредит банке и њена тежња да се укључи у живот средине у којој има своје филијале поткрепљује чињеница да је Дому здравља у Старој Пазови поклонила 32 саднице јелки које су се у време божићних и новогодишњих празника налазиле у просторијама њених експозитура. У сарадњи са локалном самоуправом и ЈП Чистоћа јелке су посађене испред Дома здравља Јован ЈвановиЋ Змај у Старој Пазови оплеменивши тако простор испред објеката ове установе. Др Милан Вуњак директор Дома здравља поздравио је идеју озелењавања простора испред објеката установе оценивши да ће то с парком иза чинити пријатан простор не само за њихове пацијенте него и за децу из оближње предшколске установе ( ПУ Пoлетарац ). Председник општине Горан Јовић захваљујући се Прокредит банци, рекао је да је она доказала да се банке не баве само финансијама него да се оне укључују и у живот заједнице на чијој се територији налазе. Он се захвалио и ЈП Чистоћи на стручној помоћи у сађењу ових јелки рекавши да овај део града добија сасвим нови и лепши изглед, а да Општина Стара Пазова полако напушта место најнепошумљеније општине у Војводини. Ми смо кренули да пошумљавамо део по део наше општине и то је један од еколошких приоритете за нас и наше грађане. Што више зеленила на територији општине и уклапање у светске трендове озлењавања градова за нас има велики значај рекао је на крају председник Јовић. У ОРГАНИЗАЦИЈИ ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ "Пасторала"пред пазовачком публиком У организацији Центра за културу љубитељи позоришне уметности у Старој Пазови, често имају прилике да погледају позоришне представе са стране. У петак, 23. јануара на сцени старопазовачког Позоришта одиграна је позоришна представа Пасторала, аутора Радослава Павловића, у режији Милорада Милинковића. Представа је изведена у организацији ФАВИ позоришта и КУЛТ театра из Београда а играју је Маријана Мићић, Мирољуб Турајлија, Владан Милић и Бојана Тушуп. Сађење јелки

9 9 У ШИДСКОЈ ОПШТИНИ Више од три хиљаде незапослених ШИД Припрема: Сања Михајловић УКРАТ КО Библиотека Пресељење у нову зграду Народне библиотеке Симеон Пишчевић започело је пре непуних месец дана, а према речима директорке Славице Варничић, требаће још толико времена да би се пребацио комплетан инвентар. Са корисницима библиотека не ради, а за књиге, које су због ове ситуације дужи временски период код појединаца, неће се наплаћивати казне. Вишњићево Захваљујући ангажовању запослених у Месној управи, најмлађи у предшколском објекту у Вишњићеву од пре неколико дана бораве у преуређеном простору. У овом објекту је замењен намештај, за шта је из средстава месног самодоприноса издвојено око динара. Производња дувана На подручју општине регистрована пољопривредна газдинства су лане производила дуван на око 500 хектара. Највеће површине биле су у атару Кукујеваца, а дуван су гајили и произвођачи у Шиду, Ердевику, Гибарцу и Соту, углавном сорту вирџинија. Најава државе да одустаје од премирања дувана већ наводи поједине произвођаче да се окрену гајењу других индустријских биљака. Јамена Веће Месне управе Јамена донело је одлуку да поводом школске славе Светог Саве, издвоји око динара за куповину спортске опреме. Опрема је намењена ученицима Основне школе Филип Вишњић. Пакетићи за Светог Саву Шидски Црвени крст у сарадњи са Удружењем жена из Моровића, поклонио је 35 пакетића ученицима основне школе Јован Јовановић Змај, коју похађају деца са посебним потребама. Пакетићи су уручени 27. јануара, на дан школске славе Светог Саве. Међу лицима која траже посао 80 их је са факултетском дипломом, а најбројнији незапослени су старости између 40 и 50 година - Крајем прошле године на подручју шидске општине било је пријављено слободних радних места Према подацима Националне службе за запошљавање, Филијале у Сремској Митровици, крајем прошле године на подручју шидске општине регистровано је укупно незапослених лица. Од овог броја више од половине су жене, њих 1.814, а новопријављених има 203. Према квалификационој структури, највише незапослених има међу лицима са првим степеном стручне спреме, 1.261, затим са трећим степеном 903 и четвртим 888. Иако међу онима који траже посао најмање има оних који поседују неку факултетску диплому, ипак ни њихов број није занемарљив: 80. Од укупног броја незапослених, на прво запослење чека њих 1.298, док на посао дуже од десет година чека 264 лица, која су регистрована на евиденцији Националне службе за запошљавање. Када је у питању старосна структура, највећи број незапослених у шидској општини је старости између 41 и 50 година, њих је на евиденцији Доста има и незапослених Министарство омладине и спорта, Републичка агенција за развој малих и средњих предузећа и Норвешка организација БИП, у сарадњи са Републичком мрежом за подстицање развоја малих и средњих предузећа, позива све заинтересоване младе предузетнике да се пријаве на обуку за почетнике у бизнису. Ова обука се организује у оквиру примене пројекта Развој омладинског предузетништва у Србији, а могу се пријавити сви потенцијални корисници кредита за почетнике Министарства економије и регионалног развоја. Кандидати који испуњавају услове за учешће су потенцијални предузетници од који имају изнад 50 година старости: 681, док их је најмање у популацији од 26 до 30 година, 382. Филијали за запошљавање у Сремској Митровици крајем године било је пријављено слободних радних места на подручју шидске општине, на којима се до сада запослило лице. ОБУКА ЗА ПОЧЕТНИКЕ У БИЗНИСУ Помоћ потенцијалним предузетницима Кандидати који испуњавају услове за учешће су потенцијални предузетници од 18 до 35 година старости, који имају пословну идеју и желе да је реализују, или тестирају профитабилност и одрживост пословне идеје 18 до 35 година старости, који имају пословну идеју и желе да је реализују, или тестирају профитабилност и одрживост пословне идеје. Обуком, у трајању од пет дана обухваћени су тренинзи из области: развој и тестирање пословних планова, израда бизнис плана, правни оквир и процедуре за регистрацију, као и обука за попуњавање пријаве за кредит за почетнике без хипотеке у складу са израђеним бизнис планом. Пријава кандидата, са кратким описом њихових пословних идеја, траје до 2. фебруара, а све додатне информације о овој обуци могу се добити у Општини на телефон КОНКУРСИ ПОКРАЈИНСКОГ ФОНДА ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ Кредитирање пољопривредника Средства из овог Фонда намењена су овчарима, козарима и виноградарима Покрајински Фонд за развој пољопривреде расписује конкурс за доделу кредита за набавку основног стада у овчарству и козарству. Кредитна средства се додељују за куповину оваца расе: винтемберг, тексел, ил де франс, сафолк и бергамо, као и за куповину коза аплске расе. Средства ће се додељивати пољопривредним газдинствима - правним и физичким лицима са подручја АП Војводине, која су уписана у Регистар пољопривредних газдинстава. Кредити ће бити одобравани са каматном стопом од два посто на годишњем нивоу, максималан износ кредита је 12 хиљада евра, а минималан хиљаду. Рок отплате је 18 месеци, грејс период траје годину дана, а отплата се врши у ЗА РАЦИОНАЛИЗАЦИЈУ ОПШТИНСКЕ УПРАВЕ једнаким шестомесечним ануитетима. Конкурс је отворен до 31. јануара. Такође, Покрајински Фонд за развој пољопривреде расписао је и конкурс за доделу кредита за подизање вишегодишњих засада винове лозе, набавку лозних калемова, стубова и жице. Кредити ће бити одобравани са каматном стопом од два посто на годишњем нивоу, за подизање винограда површине од 0,1 до два хектара. Грејс период за овај кредит је 48 месеци, а рок отплате 24 месеца. Конкурс је отворен до 15. марта године. Све додатне информације о овим кредитима заинтересовани могу добити у Општини Шид, на телефон: Издвојено 2,6 милиона динара Министарство за државну управу и локалну самоуправу одобрило је Општини Шид 2,6 милиона динара, намењених за реализацију пројекта рационализације Општинске управе. Средства су одобрена после учешћа на Шид: више од три хиљаде незапослених јавном позиву Министарства, а расподељују се од остварених прихода прихода игара на срећу. У Општини Шид прва фаза рационализације уз добровољни одлазак у пензију и отпремнину бити спроведена до краја марта ове године.

10 10 МИНИСТАР ЗА ИНФРАСТРУКТУРУ ПОСЕТИО ИНЂИЈУ У развојне пројекте укључити домаћу оперативу Министар за инфраструктуру у Влади Републике Србије Милутин Мркоњић са сарадницима посетио је општину Инђија 26. јануара, обишао нобвоизграђени погон "Гомбита" фабрике за произвођњу и прераду меса, обишао североисточну радну зону и градилиште спортске дворане која треба да буде завршена до 1. јуна и спремна за почетак "Универзијаде". У обраћању новинарима министар Мркоњић је обећао да ће део новца за изградњу хале издвојити ово министарство и да ће на задовољство грађана инђијске општине, коначно, ове године бити реконструисан стари пут Београд - Нови Сад, деоница од Инђије до Сремских Карловаца. - Општина Инђија је место где се секу коридори 7 и 10, Дунав, ауто-пут и пруга, најзначајније развојне тачке на Балкану а рекао бих и у Европи што је руководство Инђије знало да искористи и привуче бројне инвеститоре. До средине наредне године у плану је изградња моста на Дунаву код Бешке. Наставићемо даље са коридором 10 од Новог Сада до Хоргоша тако да ће овај део земље бити покривен коридорима, имаће добру инфраструктуру и шансу да дођу нови инвеститори. За изградњу инфраструктуре светска банка је САСТАНАК ЧЕЛНИХ ЉУДИ СРЕМА У СЕДИШТУ СРЕМСКОГ ОКРУГА одобрила 1,5 милијарди кредита. То је доказ ваљаности пројеката. Наша шанса је да кроз развојне пројекте упослимо домаћу оперативу, рекао је министар Мркоњић. Милан Виларет, власник фабрике "Гомбит" у чију је изградњу уложено преко два милиона евра, каже да је 80 одсто опреме набављено код домаћих произвођача док је погон изградила домаћа грађевинска фирма "Бон комерц градња". - Рецесија је шанса да поправимо српску привреду, да за већину инвестиција ангажујемо домаће фирме. То управо радимо ми у Инђији, на свим градилиштима раде домаћи извођачи, то је случај и са спортском халом где је "Монтера" извођач радова. То је порука и инвеститорима да ангажују домаће извођаче, рекао је председник општине Инђија Горан Јешић. З.Г.Стефановић Сигурна кућа за малолетне деликвенте Прошле недеље је на иницијативу окружној јавног тужиоца Ратка Галечића одржан састанак са челним људима Срема на тему евидентне проблематике малолетничке деликвенције у Сремском округу која се мора што пре и на што адекватнији начин решавати. Састанку, коме су уз челнике локалне самоуправе свих седам сремских општина присуствовали и начелник Сремског округа Савa Алишић, начелник Полицијске управе Сремска Митровица Зоран Смајић, тужилац Ратко Галечић и заменик Окружног тужиоца Борка Јовановић, могло се чути да је тужилаштво током године имало преко 400 предмета малолетничке деликвенције, је тај број смањен на нешто испод три стотине да би у годфини тај број био негде око 200 предмета. Тужилац Галечић је упозорио да, мада број предмета који дођу до тужилаштва из године у годину опада, цифре нису реалан показатељ овог евидентног проблема јер је то показатељ само идентификованих починилаца, а да је број неидентификованих сигурно вишеструко већи. Реч је у највећем броју случајева о имовинским деликтима као што су тешке крађе и разбојништва и да је нарочито алармантно да је њихов основни узрок У обиласку Гомбита наркоманија. На овом састанку је закључено да је неопходно превазићи досадашњи начин решавања ове проблематике која подразумева спорадично, појединачно решавање сваке локалне самоуправе понаособ, као што је рецимо, како је нагласио заменик градоначелника Сремске Митровице Срђан Козлина, отварање канцеларије и дневног Центра за младе у Сремској Митровици, него да је неопходно, уз координацију Сремског округа, уз заједничко учешће свих локалних самоуправа, направити Са састанка у Сремском округу прихватни центар, односно "сигурну кућу", у којем би ови малолетници, који углавном потичу из социјално угрожених породица, могли на адекватан начин, да се склоне од погубних утицаја средине у којој одрастају, да се збрину и покуша да се, заједничким напорима уз адекватне програме и активности, врате на прави пут. Н.Никшић САСТАНАК СА ДИРЕКТОРИМА ПРЕДСТАВНИШТАВА ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ У ИНОСТРАНСТВУ Привредна комора Србије, у сарадњи са Сремском привредном комором Сремска Митровица, организује састанак привредника из Срема са директорима представништава ПК Србије у иностранству. На том састанку привредници нашег региона имаће прилику да се непосредно упознају са радом представништава и врстама помоћи које могу да добију од њих, ради ефикаснијег успостављања постојеће и нове пословне сарадње са инопартнерима, а све у циљу побољшања резултата спољнотрговинске размене. Састанак ће бити одржан 6. фебруара 2009.године (петак) у сали 2 Скупштине града Сремска Митровица, Светог Димитрије 13, са почетком у 11 часова. У разговорима ће учествовати следећи директори представништава ПКС:Гордана Зрнић, Брисел - БЕЛГИЈА, Мр Миланка Вучић, Франкфурт - НЕМАЧКА, Вера Видовић, Беч - АУСТРИЈА, Весна Пакај, Париз - ФРАНЦУСКА, Љубиша Митић, Софија - БУ- ГАРСКА, Мирко Атанацковић, Темишвар - РУМУНИЈА, Јанко Ђурић, Москва - РУ- СКА ФЕДЕРАЦИЈА, Ратко Игњатовић, Милано - ИТАЛИЈА, Предраг Минић, Кијев - УКРАЈИНА, Др Зоран Бојовић, Сарајево - БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА. У циљу што боље организације састанка, молимо Вас да своје, или учешће представника ваше фирме на овом састанку, потвдите на телефон Душану Стојковићу. 61. ИXМ - Међународни сајам занатства и мале привреде - Минхен Сремска привредна комора организује посету 61. Међународном сајму занатства и мале привреде ИХМ, који се одржава од 10. до 18. марта 2009.године у Минхену. Термини путовања: и године.врста превоза: аутобус,цена аранжмана: 265 ЕУР, Рок за пријаву: 10.фебруар 2009.године У циљу благовремене организације посете молимо Вас да уколико сте заинтересовани за посету Сајму своје учешће најкасије до године, потврдите на телефон К А Л Е Н Д А Р ОПШТИНСКИХ СМОТРИ КУЛТУРНО УМЕТНИЧКИХ МАНИФЕСТАЦИЈА У АМАТЕРСКОЈ ДЕЛАТНОСТИ У ГОДИНИ ОРГАНИЗАТОР: УСТАНОВА ЗА НЕГОВАЊЕ КУЛТУРЕ "СРЕМ" РЕЦИТАТОРСКА СМОТРА ОПШТИНСКА СМОТРА Библиотека, у 10 часова. Неопходно је до 27. фебруара, на адресу: Установа за неговање културе "СРЕМ", Вука Караџића 10, Сремска Митровица, доставити ПРИЈАВУ ЗА УЧЕШЋЕ НА ОПШТИНСКОЈ СМОТРИ, која садржи следеће податке: Назив школе или удружења грађана, име и презиме рецитатора, разред, назив песме и време трајања, пуно име и презиме аутора. СМОТРЕ АМАТЕРСКИХ ПОЗОРИШНИХ ДРУШТАВА, ДЕЧЈИХ ДРАМСКИХ ГРУПА И СЕКЦИЈА ОПШТИНСКО СМОТРА-ОДРАСЛИ-----Позориште, ОПШТИНСКО СМОТРА-ДЕЦА----Позориште, Неопходно је до 16. марта године на адресу: Установа за неговање културе "СРЕМ", Вука Караџића 10, Сремска Митровица доставити ПРИЈАВУ ЗА УЧЕШЋЕ НА ОПШТИНСКОЈ СМОТРИ, која садржи следеће податке: Назив школе или КУД-а, назив представе, име и презиме аутора, сценска адаптација, режија, сценографија, костими, време трајања представе, број учесника, списак глумаца /лице и улоге/, сценски и технички захтеви за извођење представе. МУЗИЧКО-ФОЛКЛОРНЕ СМОТРЕ И ФЕСТИВАЛИ МУЗИЧКА СМОТРА /хорови, оркестри, фолклорне групе/ -ОПШТИНСКА СМОТРА дечјих хорова и оркестара и фолклора Виша школа за образовање васпитача, у 10 часова. Неопходно је до 16. марта године на адресу: Установа за неговање културе "СРЕМ", Вука Караџића 10, Сремска Митровица доставити ПРИЈАВУ ЗА УЧЕШЋЕ НА ОПШТИНСКОЈ СМОТРИ, која садржи следеће податке: Списак игара и песама, тачан назив кореографије, имена кореографа, аранжера и уметничких руководилаца и редослед програма. За све додатне информације и формуларе за пријаву на смотре, можете се јавити на телефон 022/ или 064/

11 КУЛТУРА 11 У СЕЛУ ГРАБОВУ, НА ФРУШКОЈ ГОРИ Срушио се црквени звоник Предстоји процена штете и израда новог пројекта за обнову храма Св. арханђела Гаврила Стручњаци пре две године упозорили на опасност од рушења Средином протекле седмице, око три сата после поноћи, у селу Грабову (општина Беочин) потпуно се срушио трошни звоник на цркви Светог арханђела Гаврила. Приликом пада торња, високог око десет метара, није било повређених, али је снажна бука пробудила житеље тог сиромашног и једног од фрушкогорских места са најмање становника. Срушио се звоник са недавно обновљеном капом и сва три црквена звона. У порти храма у Грабову, неколико километара удаљеног од Свилоша, истога дана су се састали епископ сремски г. Василије, председник Општине Беочин мр Богдан Цвејић и представници Покрајинског завода за заштиту споменика културе из Новог Сада. Општа је оцена да се тако нешто могло и очекивати, с обзиром да су стручњаци још пре две године упозорили на велику опасност од рушења. Црква је одавно у веома лошем стању, начињен је и пројекат њене санације, а у последње време тек су делимично обновљени кров и капа звоника. У санацију цркве је уложено око 3,5 милиона динара, а онда су радови стали у очекивању додатних средстава из НИП-а. У краткој изјави за "Сремске новине", представник Покрајинског завода Вељко Новаковић, својевремено надзорни орган приликом санације крова, истакао је да размере штете тек треба утврдити. Биће неопходна израда новог пројекта обнове храма Св. арханђела Гаврила, пошто се рушевина претходно рашчисти и сагледа у каквом су стању срушена црква и звона. У сваком случају, каже Новаковић, звоник није одједном и изненада пао, на такву могућност се одавно упозоравало. Црква Светог арханђела Гаврила у (Планинском) Грабову, најпре "од дрвета, олепљена блатом" (Д. Руварац) постојала је још почетком 18. века. Данашња црква, сматра др Мирјана Лесек, вероватно је саграђена у другој половини истог века. Почетком 19. века црквена општина у Грабову је намеравала да подигне нови храм, али та жеља није остварена. Материјал за градњу је био припремљен, план са предрачуном поручен од инжењера и добијено одобрење надлежне команде Петроварадинске регименте. По свој прилици није стигла и сагласност од митрополита, јер је године закључен уговор са Францом Менцеком о обнављању Изглед цркве у Грабову пре пада звоника постојеће цркве. Данас није познато како је изгледао иконостас из друге половине 18. века, а новији је настао у времену између и године. Дрворезбарију иконостаса је резао Сава Љубинковић, а сликарски радови су били поверени Павлу Чортановићу. Д. Познановић ПРИЗНАЊЕ СРЕМСКОМ ИСТРАЖИВАЧУ И ПИСЦУ Златно гушчије перо Ратку Рацковићу Друга по реду годишња награда Културно-историјског друштва ПЧЕСА за неговање и афирмацију војвођанске баштине Пред сам крај протекле године, у Новом Саду, културни посленик, публициста и истраживач завичајне прошлости Срема Ратко Рацковић, из Руме, примио је угледно признање за свој рад награду Златно гушчије перо, коју Културно-историјско друштво ПЧЕСА додељује за значајна остварења у истраживању, неговању и афирмацији војвођанске баштине. Уз Рацковића, ово признање за највредније радове објављене у Пчесиној књизи за годину Баштованство у Војводини још су добили Јожеф Сабо и др Анђелија Антов, док је за Баштиника Војводине проглашен сомборски сликар Сава Стојков. У образложењу жирија, поред осталог је истакнуто: "Својим радовима Румски Бугари повртари и Зелена пијаца у Руми Ратко Рацковић је поново доказао колико је успешан у свом бављењу завичајном историјом. Обимним и педантним истраживањима, употпуњеним богатим животним искуством, које претаче у текстове, он обогаћује историјску Ратко Рацковић грађу Срема и оставља за нека будућа поколења писани траг." Тако је румски аутор добио своје друго Златно гушчије перо, пошто је први пут награђен године за неколико радова објављених у Пчесином зборнику Вашар је био. Представљање те књиге је одржано на чувеном Румском вашару, а признање Рацковићу образложено чињеницом да се поред основне, трговачке делатности, веома успешно бави и завичајном историјом. По рођењу Београђанин, Ратко Рацковић (1946) је својим школовањем био везан за Голубинце, Руму и српску престоницу, где је завршио Вишу педагошку школу - смер српскохрватски језик и књижевност. Био је оснивач и директор румског "Сремтуриста", а данас је приватни предузетник у области трговине. Објавио је више чланака, туристичких проспеката и историјских прилога у разним часописима и листовима, поред осталих и у "Сремским новинама". Уредио је књиге анегдота Смешна страна Срема, Сремске доскочице и Весели Срем, са КИД ПЧЕСА сарађује од године. Самосталне књиге: Хрвати у Руми на Брегу (1999), монографија Голубинаца Помени и трајања (2006), Досељавање и духовни живот Хрвата у Руми (2007) и Помени и трајања 2 (2007). За допринос развоју туризма, Рацковић је награђен златном значком Туристичког савеза Србије (1977) и сребрном плакетом Туристичког савеза Југославије (1982). Д. П. У БЕОЧИНСКОЈ ОПШТИНИ Осам добитника Светосавске повеље Светосавску повељу за годину у беочинској општини добило је петоро основаца и троје ученика средњих школа. У конкуренцији основних школа добитници су: Александар Бранковић и Теодора Ковачевић, из ОШ "Јован Грчић Миленко" у Беочину и Бојана Шодић, Марта Крижан и Зорка Шодић из ОШ "Јован Поповић" у Сусеку, а међу средњошколцима Јелена Башица и Дејан Добријевић, ученици Медицинске школе, као и Жарко Пролић, из Електротехничке школе у Новом Саду. Поред дипломе, најуспешнијим ђацима припада и новчана награда у износу око динара. Д. П. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА У ИНЂИЈИ У припреми две нове књиге "Поглед са Чаробног брега" Душана Панковића и "Трагови традиције" Ане Берте ускоро пред читаоцима Народна библиотека "Др Ђорђе Натошевић" у Инђији са две књиге започиње своју издавачку делатност у години. Како сазнајемо од директорице ове установе Весне Степановић, у припреми је Поглед са Чаробног брега, дневник размишљања и забелешки о животу и смрти, насталих у болници у Сремској Каменици, аутора Душана Панковића. Предговор за ову књигу је написао Владан Панковић, рецензију Сава Панковић, а издају је инђијска Народна библиотека и Књижевно друштво "Развигор" из Пожеге. Аутор друге књиге, Трагови традиције, је Ана Берта. Реч је о етнографским записима о животу мађарског становништва у Марадику, записима о рађању и васпитању деце, животу паора. Рецензију је написао Никица Банић, а поговор Јованка Сечански, етнолог. Издавач ове књиге, која представља значајно завичајно штиво, је Народна библиотека "Др Ђорђе Натошевић". З.Г.С.

12 12 КУЛТУРА ПОВОДИ: ОГЊЕН АДЕМОВСКИ, СРЕДЊОШКОЛАЦ ИЗ БЕОЧИН СЕЛА Све љубави дечака Огија Фотографијом почео да се бави са дванаест година, са непуних шеснаест стигао до прве самосталне изложбе - Учи за фотографа, воли портрете, фудбал и мото трке, а сања о још већим успесима у стоном тенису Када је на отварању 2. међународне фото изложбе "Православље на интернету", новембра 2007, Огњен Адемовски изашао пред чланове комисије и искусне фотографске "вукове" да прими похвалу за свој рад под називом Крст, присутни у беочинском Дому културе су се нашли у чуду. Пред њима се појавио четрнаестогодишњи дечак, и сам збуњен, у недоумици шта га је то снашло. Иако је за собом већ имао две године преданог дружења са фотоапаратом, додуше очевим, тек тада је и формално оверио право на сопствени дигитални "nikon D 70 S". За тих годину и кусур дана много тога се променило у животу беочинског дечака Огија, како га сви из милоште зову. У марту ће напунити и шеснаесту. До сада је учествовао на осам колективних изложби у Србији, Мађарској, Босни и Херцеговини, своје радове објављује на неколико посећених интернет сајтова, а 23. јануара је отворена његова прва - самостална фото изложба! Фотографије сврстане у три тематска циклуса (мотори, портрети и крстови) одважио се да јавно Огњен Адемовски: Американац у Гучи FOTO GALERIJA покаже у Средњој техничкој школи "Јован Вукановић" у Новом Саду, у којој учи за фотографа. Народна изрека да ивер не пада далеко од кладе на најбољи начин се потврђује управо на Огњеновом примеру. Фотографију је заволео и прве самосталне кораке учинио поред оца, Исмета Адемовског Исе, угледног фотографа, осведоченог фото хроничара општинских догађања, једног од оснивача и актуелног председника Друштва љубитеља фотографије, филмских и видео остварења "Беофото" у Беочину. У међувремену, фотографијом се озбиљно позабавила и Огијева мајка, Оливера, која је завидну репутацију стекла негујући углавном православне теме. Свој таленат и љубав према фотографији, очигледно наслеђене од родитеља, Огњен Адемовски својски настоји да догради и усаврши као средњошколац. Јесенас се у први разред ТШ "Јован Вукановић" уписао с намером да постане техничар графичке дораде, али су наставници веома брзо препознали његово истинско опредељење. Када су на интернет сајтовима и у каталозима видели Огијеве снимке, без проблема је могао да се пребаци на смер за фотографа. - Теме за моју прву самосталну изложбу су предложили наставници Александра Дрљача и Драган Јабланов, у школи ми доста помажу да допуним и усавршим оно што сам научио од родитеља. Највише ми леже портрети, иако многи сматрају да је то најтеже радити. Привлаче ме лица, смешне фаце, а таквих сам много видео на Сабору у Гучи, на свадбама Огњен Оги Адемовски и крштењима, разним туристичким и забавним приредбама. Заједно са оцем редовно снимам мото трке на Мишелуку и то објављујемо на нашем сајту Ипак, много бих волео да снимам фудбалске утакмице, да постанем спортски фотограф - поверава нам се Огњен Адемовски, који стигне и да пошаље понеку фотографију за "Сремске новине". Док чека резултате жирирања у Будимпешти, где је послао десетак фотографија на тему ромске деце, Оги нас упознаје са још неким од својих многобројних жеља. Волео би да после средње школе студира фотографију на Академији уметности, али и да, истовремено, живи од спорта. Како!? Па, он од десете године вредно тренира стони тенис и велика је нада свог клуба "Војводина" у Новом Саду. До сада је освојио чак 95 медаља, лане ушао међу 12 најбољих кадета у Србији, а недавно се пласирао на "Топ 24" у јуниорској конкуренцији! Ево, дакле, како изгледа сваки радни дан у животу још увек петнаестогодишњег дечака Огија: у седам сати одлазак из Беочин Села на тренинг у Нови Сад, у 11,30 повратак кући ради ручка и спремања књига, а већ у 12 аутобус поново креће за Нови Сад. У школи остаје до пола осам увече, да би тек око пола девет био коначно поред свог рачунара. Вечера, учење, спавање... ујутру, све испочетка. Каже да му недостаје свега неколико процената до врло доброг успеха, али зато из стручних предмета и праксе има петицу. А шта га тек чека када порасте!? Д. Познановић Слободан Максић: Две римске богиње Проф. Драган Јабланов, Огњен Адемовски и директор школе др Станко Матић на отварању изложбе

13 PETA STRANA SVETA 13 СТЕВАН ШТИМАЦ И ЗОРАН ТАРАЈИЋ БУНАРЏИЈЕ ИЗ БАЧИНАЦА Бунари су вечита тајна Некада рупу за бунар избушимо за само један дан, а некада нам за то треба и десет до 12 дана, све зависи на шта наиђемо у земљи. Пре су људи бунаре зазиђивали, а данас у њих стављамо пластичне цеви кажу бунарџије из Бачинаца Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра Бећар ски би се ри срем ских там бу раша Помрчина сву недељу дана, а ја јадна до суботе сама. Кажи право ти зелена траво, кажи право ко те је заваљо. Мени моја свекрва замера, што јој нисам ја тала донела. Из бор: Миленко Бобић Срце моје цепај се на двоје, пола мени, пола ко ме жели. СМЕШНА СТРАНА СРЕМА Лековита батина Кумови Стеван Штимац и Зоран Тарајић из Бачинаца, иако раде на железници, већ годинама се из хобија заједно баве једним неуобичајеним занатом бунарџијским. Овај посао први је научио Стеван, још пре двадесет година, од колеге, покојног Рајка из Адашеваца, а врло брзо му се у томе придружио и његов кум, тако да су њих двојица, уз помоћ синова, направили четворочлану екипу са којом су ишли по целом Срему. - Најпре су нам у послу помагали наши синови, а кад су се они поженили и одустали од овог посла, нашли смо нове раднике који сада иду са нама по терену. Ово је специфичан занат, јер ми бунаре не копамо као што то раде неке друге бунарџије, него их бушимо ручно уз помоћ бургије. На тај начин како ми радимо не ради више нико у Срему, па у сезони зато имамо пуно посла. Нарочито је тако од како је вода постала скупа, а потрошња повећана. Некада смо бушили годишње три до четири бунара, а у прошлој години чак 30 прича о свом занату Стеван, додајући да су највећи број бунара, око стотину, избушили у Кукујевцима, за заливање дуванских леја. Како каже Стеваном кум и колега Зоран, ово је физички јако тежак и груб посао, јер истовремено са бушењем рупа мора да се вади земља. - Некада рупу за бунар избушимо за један дан, а некада нам за то треба и десет дана, све зависи на шта наиђемо у земљи. Пре су људи бунаре зазиђивали, а данас стављамо пластичне цеви пречника 200 фи. Углавном бушимо рупе од 260 фи, јер што је већа рупа већи је и проток воде. У избушену рупу се затим стављају ручне пумпе које могу да извлаче воду са дубине од 18 метара, док се за веће дубине користе такозване руске пумпе. А за оне који желе да воду извлаче уз помоћ канти, то се ради тако што се на канти направи покретно дно, које се затвара под притиском воде објашњава Зоран, напомињући да кад наиђу на воду и даље буше још неких шест до осам метара, како би се створио потребан капацитет. Иако се вода из бунара које буше Стеван и Зоран користи углавном за напајање стоке и заливање пластеника, има случајева и када је људи користе за пиће, нарочито у фрушкогорским селима. Зоран се сећа једне баке у Љуби, која је плакала од среће када је у свом дворишту добила бунар, јер је претходних 35 година воду Кумови Зоран и Стеван, бунарџије из Бачинаца свакодневно вукла у кантама са чесме у центру села. - Мада, било је и оних случајева када никако нисмо могли избушити рупу, јер је тло песковито. То нам се дешавало у Моровићу и Вишњићеву, где нисмо направили ниједан бунар, јер би песак зарушио сваку рупу коју смо избушили додаје Стеван. А да је на овим просторима некада давно заиста било Панонско море, сведоче о томе и бројне шкољке које се налазе у води испод земље. Стеван и Зоран кажу да воде има толико да не може да пресуши никада, само је понекад проблем како до ње стићи. Једном су тако, бушећи бунар у Љуби, на 29 метара дубине наишли на плочу због које нису могли да буше даље и сав посао урађен до тада био је узалудан. А неком другом приликом им је пропала бургија са осам метара дубине на 11, јер се ту налазио мини резервоар воде, за који они нису знали. Међутим, и поред оваквих непредвиђених ситуација и чињенице да је реч о веома захтевном занату, они кажу да од тога, ипак, не планирају да одустану. Јер, у овом послу се срећу са бројним људима, па уз причу, понеку ракијицу, роштиљ и дружење све буде лакше и лепше. Сања Михајловић Угледни карловачи адвокат др Рашкај, породичан чова, изврстан правник, имао је једну ману: знао је да се у друштву опије, да је падао, враћајући се кући по мраку. Није помагало ни што се жена љутила, грдила и срамила, настављао је по своме. Једне вечери, када је дошао скоро обезнањен, није му ништа рекла. Пустила га је да заспи, узела његов штап и пребила га као мачку. Ујутро, за доручком, ништа није спомињала, а он не може честито да седи на столици, стиска зубе и стење, па поче:-синоћ ми се опет омакло. Сећам се да сам падао, али се не сећам где се тако угрувах. Жена ће хладно:-е, сад видиш и сам како се није добро опијати, јер не само да се брукаш, већ можеш једног дана озбиљно настрадати. Ово је била добра лекција која га излечи од порока и доказ више: да је батина из раја изашла. ПОБУЊЕНЕ МИ СЛИ Ћутање које траје дуго претвара се у морогање. Сујетни политичари одликују своје саборце-постхумно. Будућност нећемо избећи, замке су постављене на свим путевима. Да ветар није смакао лист с Венериног брега, Адам не би знао шта лист крије. ЕПИГРАМ Снага вере Слепа вера неверицу рађа и два ока у глави завађа.

14 14 МИТРОВАЧКА БОЛНИЦА ИЗ УГЛА ПАЦИЈЕНТКИЊЕ Сви су бринули о мени, осећала сам се као код куће Мој први сусрет са митровачком болницом је био право изненађење у позитивном смислу - Од операције је прошло пет месеци, сада одлазим на терапије и још увек сам задивљена беспрекорном хигијеном, љубазношћу како медицинског тако и помоћног особља, односом лекара према пацијентима, прича Нада Јурјевић, мештанка Инђије У пролазу, ових дана, у Инђији чусмо причу која је одударала од многих ранијих. Двоје суграђана су разговарали о трећој особи која је оперисана у болници у Сремској Митровици. Говорили су о овој установи све у суперлативу што је умногоме одударало од ранијих прича које су се могле чути на терену инђијске и пазовачке општине. Новинарска радозналост да сазнамо о чему се и о коме ради довела нас је у кућу Наде Јурјевић у Железничкој улици у Инђији. - Када су ми лекари саопштили да морам на операцију, била сам у прилици да бирам у којој ћу установи то да обавим. На изненађење мојих пријатеља определила сам се за Сремску Митровицу, сматрала сам да ту припадам, није гужва као у Београду, Новом Саду или Каменици. Мој први сусрет са митровачком болницом био је право изненађење у позитивном смислу. Оперисана сам на одељењу за гинекологију, све је прошло у најбољем реду. Остала сам да лежим у болници месец дана. Такву пажњу до сада нигде нисам видела, не само према мени већ и према другим пацијенткињама како од медицинског и помоћног особља тако и од лекара. Сама атмосфера је беспрекорна тако да за Нада Јурјевић тренутак заборавите да сте у болници, каже Нада Јурјевић. Госпођа Јурјевић је 16 година живела у иностранству и у прилици је да упореди болнице у Немачкој и ову у Сремској Митровици. - Верујте ми нема разлике. Чак мислим да је овде атмосфера много боља. Сестре саосећају са вама али су ту и да вас орасположе, охрабре. Осећала сам се као да сам код куће. Оно што ме је посебно одушевило је хигијена. Униформе им блистају, собе, ходници, тоалети су беспрекорно чисти, нема оног мириса болнице. Спремачице ако су виделе да у корпи за смеће има и два тампона вате, одмах је износе и празне. За месец дана колико сам лежала у болници три пута су прале прозоре, постељина је редовно мењана. Искрено вам кажем, ни једну замерку нисам могла да им нађем...пре него што сам отишла у болницу плашила сам се ињекције као ђавола, захваљујући њиховој пажњи и стрпљењу тај страх сам превазишла, прича за "Сремске" шездесетдвогодишња Нада Јурјевић која је оперисана пре пет месеци и сада редовно одлази на терапије у митровачку болницу где и даље наилази на љубазност. Није желела да помене ни једно име посебно и наруши дух колективизма који се, како она тврди, негује у овој установи. З.Г.С. ПИСМО ЧИТАЛАЦА Колико кошта тишина? Као посвећен и савестан библиотекар, не могу да не напишем забелешку о једном парадоксу, слици нашег времена која се провлачи годинама. Пошто се закон у нашој земљи не поштује да се макар мало нашалимо на рачун оних који не поштују образовање и интелектуални рад. Наиме, библиотекар сам у Читаоници са стручном и приручном литературом, у градском миљеу познатој као Научно одељење. Налази се згради поред парка, у центру града, с прозорима до трга, шеталишта. Рекло би се, врло лепа позиција за једну библиотеку, да се поред ње не налази угоститељски објекат са великом летњом баштом, чији столови сежу до испод прозора читаонице. Водећи се борбом за опстанак, власник овог објекта користи сваки сунчан дан (разумљиво) и размешта столове за госте на за то предвиђеној (?)површини. Већ рано ујутру они стижу, и седају по правилу, најближе прозору Читаонице. Тад настаје проблем за наше кориснике: студенте, дипломце, специјализанте, научне раднике... који водеће се логиком и по традицији долазе на место (једино такво у граду) које треба да им омогући услове за тихи рад при спремању својих испита, поготово у јунском и октобарском року кад је, гле случајности, најлепше пијуцкати пиће у некој башти. Ми радници и наши корисници те посетиоце, шалећи се делимо на:пристојне,мање пристојне, маме с малом децом и пијане. Дакле мешовито. Па какве смо среће. На пример, имамо корисника мајку, која оставља децу код куће или их одводи у вртић, долази у Читаоницу да би на најбољи начин искористила своје драгоцено време за припрему специјалистичког испита, дипломског рада или полагања државног испита. она заузима своје место и почиње да...слуша расправу, смех, свађу, ашиковање, псовање, дечју цику, телефонске разговоре, дакле све оно од чега је побегла и платила чланарину да може да има ТИШИНУ! Па ако јој се баш и не учи има разоноду, или да сачека да гост кафане што пре одмерачи своје пиће. Поглед кроз прозор Ова борба наших посетилаца траје од 8.00 па све до часова. Од марта до октобра. Уствари, кад год је лепо време. Додуше, да не кривимо све, многи гости уопште не знају да је овде читаоница (већ 30 година) пошто на згради нема обавештење али читко пише име угоститељског објекта. Добро, ако узмемо процентуално, кафана се воли више од библиотеке, али о томе и говорим. О борби мотива студента који је кренуо у библиотеку да учи а читаоница му је поред кафића. Што се тиче музике која се чује из кафића није неприкладна за учење (?) али ако ипак понизно, по ко зна који пут, замолимо конобаре да ипак мало утишају, љутито нам одговоре да затворимо прозоре ако нам смета. А у затвореној просторији са књига и још толико часописа, са 16 корисника који седе и покушавају да раде, није угодно. Неки кажу :"Што теби смета?" Зар библиотекар да има потребу за тихим радом? Свашта! Немам ја ништа против летњих башти, наравно, али замерам на неувиђавности. О овом нашем дугогодишњем нерешивом (или решивом) проблему пишем на иницијативу наших сталних чланова а с правом некога ко годинама ради у одељењу, и одриче се приватних разговора, посета, смеха, плакања, штикли, сркања, чипса и бомбона (све људско треба да ми је страно), све зарад поштовања корисника и њихове концентрације. И тако, ми, интелектуално оријентисани у Читаоници радујемо се киши. И зими. Али не оној медитеранској са пуно сунца. И остаје нам само да констатујемо да има мноооого неправди и парадокса у нашој напаћеној земљи, али једна од њих је и традиционално непоштовање и обезвређивање културе и писмености као темеља сваког друштва. Милијана Барјактаревић, Сремска Митровица КОМБИ ЗА ПРЕВОЗ СТАРИХ И ИНВАЛИДА У ЦЕНТРУ ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД У СТАРОЈ ПАЗОВИ Уговор о уступању возила Између председника општине Стара Пазова Горана Јовића и директорке Центра за социјални рад Весне Трбовић потписан је, у петак, 23. јануара уговор о уступању на коришћење комби возила марке Опел с маханичком платформом за превоз старих и лица с инвалидитетом на територији општине. Наиме, средства за ово возило општина је добила по основу Пројекта помоћи и подршке старим лицима и особама с инвалидитетом којим је прошле године конкурисала код Министарства за рад и социјалну политику. Овај пројекат урадила је директока Центра за социјални рад, госпођа Весна Трбовић с тимом стручњака из ове установе који јој је донео признање од ресорног министарства за најбољег директора у Србији. Ово је, пре свега помоћ за грађане наше општине. Ја на то Проба: Горан Јовић и Весна Трбовић гледам као на једну олакшицу у животу старих људи и особа с инвалидитетом а цео пројекат је део нашег заједничког рада уз разумевање људи из локалне самоуправе који су увек подржавали наше активности рекла је Трбовићева и додала да ће ово возило олакшати долазак старим лицима до Дома старих у Старој Пазови, а служиће и за активности инвалидних лица. Председник Јовић је изразио задовољство што му се пружила прилика да кључеве од овог возила уручи директорки Центра за социјални рад и додао да је за реализацију поменутог пројекта ове године општина определила знатно више средстава него што је то било предвиђено на његовом почетку. Коначно, заживеће Служба за кућну негу и помоћ у кући као посебна организациона јединица Центра за социјални рад. Г.М.

15 15 ИНФОРМАТОР АСОЦИЈАЦИЈЕ МАЛИХ И СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА И ПРЕДУЗЕТНИКА СРБИЈЕ Зашто тражимо... а се занатству и власницима дмалих предузећа као привредно значајном субјекту организованим у своја удружења омогући као у земљама Европске уније да имају своје представнике у појединим одборима, комисијама, већима, и другим радним телима Скупштине Србије и Војводине као и јединицама локалне самоуправе што би омогућило објективније сагледавање и ефикасније решавање многобројних проблема с којима се сусрећу власници малих и средњих предузећа и предузетници Србије Асоцијација малих и средњих предузећа и предузетника Србије уписана је као удружење послодаваца у Регистар Министарства рада,запошљавања и социјалне политике половином октобра До сада је Асоцијацији приступило деведесетак удружења(четири из Срема) из свих крајева Србије па се у поднетом захтеву Одбору за утврђивање репрезентативности Министарства рада подносе докази да њено чланство чини послодаваца или скоро 58 % од регистрованих послодаваца у Србији, који запошљавају запослених или 49 % од колико у Републици има запослених. Питање учешћа локалних удружења предузећа и предузетника у процесу доношења одлука на локалном нивоу и Асоцијације малих и средњих предузећа и предузетника Србије на републичком и покрајинском нивоу до формирања Занатске коморе Србије по основу Закона о занату индентификовали смо као своје најважније питање и услов без кога није могуће приступити припреми и потписивању спроводивог СОЦИЈАЛНОГ ПАКТА који би озбиљније променио социјалноекономско стање у земљи. Локална удружења предузећа и предузетника путем својих представника нису на адекватан начин укључена у социјални дијалог на нивоу Републике Србије, АП Војводине и локалне заједнице, а посебно у процес доношења одлука који се тичу њиховог пословања и материјалног положаја. Након промене Закона о локалној самоуправи, градови и општине су биле у обавези да прилагоде своје статуте новој законској регулативи. Једна од најбитнијих новина које је требала да донесе усвајање нових статута, односно пословника скупштина и градског већа односи се на повећање учешћа предузетника и њихових организација у одлучивању о питањима која утичу на њиховог пословање чиме ће се обезбедити њихово право да буду консултовани и дају предлоге,износе примедбе и критике и тако учествују у дијалогу са локалном влашћу о овим питањима. Са великим одушевљењем и надом дочекали смо предлог Сталне конференција градова и општина Србије и Центра модерних вештина који су уз непосредну помоћ представника Савета Европе направили моделе статута, који представљају полазну тачку у изради нових Статута општина и градова и који садрже институте који нису били заступљени на локалном нивоу при чему ми предузетници наравно издвајамо она која се односе на формирање Привредног савета при Градском већу као и формирање радних тела скупштина општина за привредна питања и начин решења за укључивање представника удружења предузећа и предузетника у та тела Предлогом за формирање Привредног савета при Градском и Општинским већима обезбеђује се институционални оквир за локални економски развој који очигледно постаје све важнији аспект послова који обављају градови и општине.колико год су надлежности овог савета важне (разматрање стратегије и планова економског развоја и праћење спровођења планова и програма локалног економског развоја), још је важнији његов састав. Инсистирање на већинском саставу представника удружења предузећа и предузетника има за циљ да обезбеди да се стратегије локалног економског развоја, локалне одлуке као и конкретни пројекти(на пример,подршке предузетништву или самозапошљавању ) не доносе без консултовања оних на које ће се односити-тачније привредника. На жалост општине у Срему иницијативу за формирање Привредних савета као радних тела Градског и Општинског већа и ушешће представника удружења у појединим радним телима градске скупштине и скупштина општина нису експлицитно унеле у своје нове Статуте и пословнике што значити да ће положај удружења предузетника у погледу утицаја на доношење општинских одлука које се тичу нашег пословања и даље остати на садашњем нивоу што је недопустиво и што је у окружењу једино пракса у Србији. Ово питање је за нас од огромног значаја јер суштински мења положај удружења предузетника обезбеђујући им место у радним телима скупштине и Привредном савету Градског и Општинског већа што је идеја за коју се наша удружења боре већ неколико година.зато нема одустајања од борбе за његову реализацију. Обратили смо се за подршку овој иницијативи Министру за локалну самоуправу владе Србије,Мирославу Васину,покрајинском секретару за рад, а припремљено је писмо и председницима Општинских одбора Демократске странке свих сремских општина.такође биће то једна од главних тема за наредне састанке са представницима Владе као и председником републике господином Борисом Тадићем. НОВА ПОЛИТИКА ЗА НОВО ВРЕМЕ,,Ако власт не омогући боље информисање грађана и њихових организација о њиховим правима и обавезама, ако не ради на подизању њихове заинтересованости за учешће у јавном животу и ако им не омогући учешће и већи утицај на локалну политику онда таква власт није ни модерна ни демократска. Најбољи доказ да садашња регулатива ниподаштава предузетнике и њихове организације и да је не само оправдан него и праведан захтев за оснивање Привредних савета (и председавање њиме од стране представника организације предузећа и предузетника ) и учешће у појединим радним телима скупштине, је избегавање градоначелника Ср Митровице госп. Недимовића да разговара са удружењима предузетника о њиховим проблемима као и да њихову званичну иницијативу за формирање Привредног савета стави на дневни ред Градског већа и после више од три месеца од достављања захтева. Ако за представнике оних који запошлавају хијаде радника у овом граду, и у времену највеће надолазеће економске кризе у периоду од када смо постали предузетници, градоначелник Сремске Митровице нема времена и разумевања за кога онда има и када ће га имати, каже Богдан Кавазовић,подпредседник Асоцијација малих и средњих предузећа и предузетника Србије VII МАНЂЕЛОШКА ХАЈКА НА ШАКАЛА Шакали се уплашили Шпање Ловци ЛД "Бошко Топалов" из Манђелоса су у недељу, 25 јануара године по седми пут организовали "Манђелошку хајку на шакала". Судећи по томе да је резиме на крају лова био "само" седам одстрељених лисица, као утеха покислим и промрзлим ловцима послужила је фотографија сремскомитровачког ловца Предрага Шпањевића Шпање, који је само две недеље раније, у традиционалном новогодишњем лову који организују ловци ЛД из Сремске Митровице, у делу ловишта званом "Легет", постигао својеврсни светски рекорд, јер је у распону од само седам минута одстрелио капитални примерак мужјака шакала, тежак преко 30 килограма и његову женку. Да се добар глас далеко чује, односно да су манђелошки ловци одлични домаћини, потврдило се и овога пута јер се, упркос лошем времeну, уз ледени ветар и досадну, хладну зимску кишу, у ловачком дому окупило стотинак ловаца из бројних ловачких друштава из Руме, Шида, Ирига, Сремске Митровице, Алибунара, Владимирица, Новог Бечеја, Бачке Паланке... Колеге је пре одласка поздравио председник ЛС Војводине Милош Беуковић, а оштар поглед им пожелели председник ЛУ Општине Сремска Митровица Радомир Савић и председник Манђелошких ловаца Миодраг Коњевић. Шакали су, потврђујући тврдње председника војвођанских ло- Шакали се уплашили Шпање ваца Беуковића, показали сву довитљивост и истанчани опрез препредених предатора, успели да избегну све псе и опасности које су им претиле и од погона као и ловаца који су били на дочеку. Мала је утеха била прича Новице Недића да је пет лисица видео а три промашио, да је гост из Иланџе Славко Кајић видео дивљу свињу али да није био сигуран да је вепар па зато није пуцао, или Радинчана Лукса и Шемуница који су се "хвалили" да ништа нису видели па да зато нису ни пуцали. После су ловци шерети експресно пронашли оправдање за овакав улов "будући да су у ствари шакали чули како Шпања долази па су се на време склонили у сигурније крајеве". Наравно да "мршав" улов није ловцима покварио одлично расположење. Уз звуке тамбураша и одличан ловачки паприкаш од дивље свиње које је као и увек одлично зготовио мајстор Никола Лукић, уз врхунску послугу ловачког подмладка којима је командовао Вита Малбашић, одлично је био располежен и Лазар Котарлић из Визића који је дошао убеђен да ће се у Манђелосу окитити трофејом шакала. Уз подсећање на бројне згоде и незгоде током претходних ловова људи у зеленом су још једном показали да улов сигурно није императив, него дружење и добро расположење. Н.Никшић За успомену и дуго сећање - гости и домаћини на VII Манђелошкој шакалијади У СУБОТУ, НА ФРУШКОЈ ГОРИ Хајка на шакала и лисицу Т радиционална хајка на шакала и лисицу, 14. по реду, заказана је за суботу, 31. јануара, а заједно је организују ловачка друштва из Баноштора и Черевића. Дан пре хајке, у петак, у хотелу "Андревље" на Фрушкој гори одржаће се предавања о развоју ловства, заштити племените дивљачи и туристичким могућностима овога краја. Ловци из беочинске општине очекују долазак гостију из целе Србије и Републике Српске, а главни циљ њихове сарадње је заштита племените дивљачи и спречавање ширења лисичијег беснила. Д. П.

16 16 СРЕМ У СВЕТЛУ СВЕТСКЕ ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ O КРИЗИ И ПРИВРЕДИ: МР ВЛАДИМИР МАЛБАШИЋ, ПРЕДСЕДНИК СРЕМСКЕ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ Узданица су мала и средња предузећа Привреда Србије почива на малим и средњим предузећима, која су еластичнија у прилагођавању на крзине услове него велики системи Владимир Малбашић Недавна несташица природног гаса са којом смо живели неколико дана један је од примера кризе. Да би сагледали колике је последице ове несташице оставиле на привреду Срема у целини, и све који га троше у Сремској привредној комори намеравају да сачине посебну анализу. Зато овде сакупљају податке од свих привредних субјеката и израчунају колика је укупна штета настала нестанком гаса. - Када будемо сабрали колико то кошта Срем, лако ћемо утврдити да сума далeко превазилази трошкове озбиљног односа према стратегији развоја енегетике на нивоу Србије. Колико год коштало спремиште земног гаса у Банатском Двору показаће се да је то много мање него укупна штета настала у Србији од несташице гаса - казао је мр Владимир Малбашић, председник Сремске привредне коморе, додајући да ће криза и управљање кризама бити једна од активности регионалне коморе. До података о гасној штети људи из Сремске привредне коморе покушаће да дођу кроз непосредни разговор са сваким привредником поједниначно, јер су свесни да калкулације, иза којих не стоји озбиљан разговор и озбиљни подаци, нису оно право. - Ова криза нам говори да је кључ опстанка системско размишљање и дугорочна стратегија. Као одговор на светску економску кризу покрећу се многа идеолошка питања и у крилу развијених демократија. Развијене земље Запада сада се носе мишљу да ли даље ићи у развој либералног капитализма или се пребавицити на државни капитализам. Мишљења сам да државни капитализам ипак није право решење - наставио је Малбашић. Осврћући се на кризу која је почела да се показује у правом светлу и код нас Малбашић је казао да је олакшавајућа околност за нас у Србији што ми живимо у продуженој кризи, што људи немају велика очекивања када је их неко пита како мисле да ће изгледати следећа година. То показју анкете по којима смо ми и годину очекали као сваку пословну годину. - Насупрот Србији која није успела да привуче много великих инвеститора нова чланица ЕУ - Чешка, успела је да за 10 година привуче 70 милијарди евра средстава за нове инвестиције. Чешка се налази у озбиљнијој ситуацији него ми. Јер, девет од 10 највећих инвестиција су у аутомобилској индустрији коју највише погађа светска криза. Сличних примера у Србији немамо, сем у ЈУ- ЕС Стилу, који трпи проблеме декуњуктуре. Ми имамо мала и средња редузећа, на њима почива привреда Србија, она су еластичнија на кризне услове него велики системи, који су донели бољитак Чешкој или Словенији. Зато мислим да ћемо нешто лакше поднети ову ситуацију. Уз разумевање, социјални дијалог, препознавање проблема како буду настајали, лакше ћемо да их превазиђемо - мишљења је председник регионалне коморе. О проблемима које доноси криза у Сремској привредној комори ће се разговарати, по могућности и решавати, о проблемима ће брзо информисати Владу и надлежна министарства, јер и од тога често зависи крајњи исход. Расправљајући о утицају економске кризе на нашу привреду на седницама Скупштине и Управног одбора Сремске привредне коморе превладала су мишљења да кризу треба озбиљно схватити, пратити шта се збива у привреди, али да никако не треба правити панику или доприносити дефетистичком становишту по коме би криза била излаз за све непословности. С.Ђ. ИНЂИЈА Рестриктивне мере у јавним предузећима Мерама рационализације у јавним предузећима, установама и Општинској управи, процене су да ће се уштедети од 1,5 до 2 милона евра, што ће се пласирати у привреду ради очувања радних места, кажу у овој општини Имајући у виду најављену финансијску кризу у години буџет општине Инђија за ову годину је за само 7 одсто већи него у претходној и износи 2.384, динара. Опредељење је да он и даље буде развојни па ће, по речима начелнице Одељења за финансије Гордане Тишма највише новца бити усмерено за инфраструктуру, односно, локалне комуналне потребе близу 1,5 милијарду динара. На позицији субвенције предузећима планирана су средства у износу од 100 милиона динара за наставак реализације пројекта ИТ парка као и почетак пројекта "Грунфоса". Закорачили смо у најављену кризну финансијску годину. Какве су мере предузете на нивоу општине, какви се очекују ефекти и који ће бити приоритетни задаци општинских челника? - Мој једини задатак је да у години створим услове за завршетак уговорених и започетих инвестиција и мерама штедње обезбедим додатних милион и по до два милиона евра за подстицај развоја привреде и очување постојећих радних места. Отуда у плановима и програмима рада јавних предузећа и установа нису планирани трошкови за Синиша Филиповић репрезентацију, дневнице, путни трошкови, накнаде за прековремени рад, у јавним предузећима и општинској управи плате се неће повећавати ни за дозвољених осам одсто, директорима је планирано смањење, и неће бити нових запошљавања у јавном сектору. Службене мобилне телефоне имаће само директори јавних предузећа, каже председник општине Инђија Горан Јешић и најављује укидање донација, појачану контролу коришћења службених возила и неке друге мере које ће довести до смањења расхода у буџету за 20 одсто. - Тиме неће бити угрожене виталне функције локалне управе. И даље ће деца имати бесплатну ужину, средњошколци бесплатан превоз до школе, најбољи студенти стипендије, вуковци рачунаре, регресираће се боравак деце у вртићу, каже заменик председника општине Синиша Филиповић. С обзиром на најављену финансијску кризу, из којих извора је планирано повећање буџетских средстава у овој години? - Одељење за утврђивање и наплату јавних прихода је преузело комплетну надлежност над изворним јавним приходима општине Инђија. По том основу су у првих 11 месеци прошле године остварени значајни резултати и очекује се даљи раст ових прихода у На основу извршеног давања у закуп пољопривредног земљишта и склопљених уговора очекује се приход од 63,5 милиона динара који ће се наменски користити по Програму за уређење пољопривредног земљишта. Као и ранијих година тако и у овој очекујемо значајан приход од закупа и уређења грађевинског земљишта, каже начелница Гордана Тишма. Када је реч о расходима, Горан Јешић као што је напред речено за локалне комуналне потребе потрошиће се скоро 60 одсто буџетских средстава. Нешто више од 18 одсто или 434,3 милиона динара биће усмерено за образовање, културу, физичку културу, социјалну заштиту и друштвену бригу о деци, расходи за рад Општинске управе износе 305 милиона динара или 12,8 одсто, расходи предвиђени за рад председника општине, Скупштине општине Рачунамо на средства ЕУ Упркос светској економској кризи у Инђији је за ову годину најављено више значајних инвестиција. - У плану је реализација више пројекат, рекао бих, чак капиталних. У току је изградња спортске дворане, планирамо наставк радова на изградњи обилазнице око Инђије, завршетак радова на изградњи крила управне зграде општине и опремање овог простора, започећемо изградњу подземног паркиралишта у центру града, започети изградњу регионалне депоније. Ту су и неки други пројекти са којима ћемо аплицирати за средства код фондова Европске уније, каже председник општине Инђија Горан Јешић. и Општинског већа учествују у буџету са 2,18 одсто и износе 52 милиона динара. С обзиром да се овог пролећа очекују избори у месним заједницама, за трошкове рада изборне комисије планирано је 1,11 милиона динара. Наравно, све ово под претпоставком да се буџет пуни по плану и да не буде додатних изненађења везаних за светску економску кризу, кажу у овој општини. З.Г.Стефановић

17 17 СРЕМ У СВЕТЛУ СВЕТСКЕ ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ КАКО И КОЛИКО ЋЕ ШТЕДЕТИ СРЕМСКОМИТРОВАЧКИ ФУНКЦИОНЕРИ И ЗАПОСЛЕНИ У ГРАДСКИМ УПРАВАМА Плата на леду, репрезентација смањена Интерна репрезентација смањена, папиролошко администрирања замењује се електронском комуникацијом, преполовљени плаћени рачуни за мобилне телефоне, рационализација у коришћењу службених аутомобила, а повећање зарада није планирано У градским управама Сремске Митровице нису донели посебане акте о штедњи, али се већ примењују мере којима ће бити смањени многи трошкови тако да је све под контролом. Ово се односи на интерну репрезентацију, плаћене рачуне за мобилне телефоне, коришћење службених возила, дневнице, висину плата које су, иначе, последњи пут кориговање септембра године. - Да постоји акт о штедњи то би значило да смо раније били раскалашни у трошењу. Од кад сам ја на челу Управе за буџет и финансије, одговорно тврдим, трошило се рационално. Али, увек се, па и сада, пронађе неки нови вид за уштеде - подсећа Душко Шарошковић, начелник Управе за буџет и финасије, наш саговорник на тему како ће штедети митровачки функционери и запослени који примају зараде из градског буџета? Репрезентација је смањена, јер се, по речима овог начелника, показало да оно што је стављено на располагање лицима која имају право на репрезентацију, није трошено у планираној мери. - Сада ће те суме новца бити мање за 30 до 40 посто. Право на репрезентацију имају сва изабрана и постављена лица, али им репрезентација сада зависи од њихових активности, а не од тога што су на конкретној функцији. Постоји лимит и за интерну репрезентацију, она је сада 30 посто нижа него раније и износи динара месечно. Буквално, можете овде са мном попити кафу или сок, на терет моје репрезентације, али Душко Шарошковић само када дођете пословно - пластично је објаснио Душко Шарошковић. Од 1. септембра, митровачка општина има уговор са МТС- ом, по коме су разговори мобилним телефонима у мрежи бесплатни. Мрежом су обухваћене управе, све установе и јавна предузећа чији је оснивач Град Сремска Митровица. Трошкови телефона, који су раније били лимитирани, су преполовљени. Онај ко је, на пример, могао да у ову сврху потроши месечно 2.500, сада може да троши динара. Све преко ове суме за мобилни плаћа од месечне плате. - Сваке године вршимо компјутеризацију, имамо око 150 компјутера у управи и ван ње. Зато нема потребе да се комуницира писањем, штампањем, већ се то ради мејловима, електронски где год је могуће. Тако се штеди канцеларијски материјал и време. У овом моменту немамо процену која би показала колика је уштеда, али ће је сигурно бити - истакао је начелник за буџет и финансије. Коришћење службених аута је регулисано посебним актом, а сада је наложено да се сви захтеви за коришћење аутомобила дају раније како би се сачинио рационалан план вожњи. Возило не вози једног функционера у неко место, ако тамо иду и други, напомиње Шарошковић и додаје да право на коришћење службених аутомобила имају и запослени уколико их шеф упути на службени пут. - Покушали смо раније да анализирамо потрошњу горива, мазива и слично, али слика коју смо добили није била права. Ово се односи на и годину, када смо дошли до података да је потрошња горива и мазива била већа за 50 посто, а у исто време није да се није прешло за толики проценат више километара. Разлог оваквог податка су били промене цена горива. Иначе, општински возни парк обнављамо сваких шест до осам година, са комбијем сада имамо седам или осам возила. За ову годину је планирана замена возила старог десет година по принципу старо за ново - вели Шарошковић. Када су плате у питању, постоји део на који се не може утицати и део на који се може утицати. - Део зарада на који ми можемо да утичемо има нову политику : у овој години не планира се раст плата, већ се планира да се оне сачувају на септембарском нивоу, када је била последња корекција. Свака евентуална нова корекција могла би да буде само на терет рационализације. Значи, нису планирана средства за раст зарада, али инсистирамо на ефикаснијем раду. Притом, немамо у плану ни неку присилну рационализацију, иако има људи који се опредељују за пензије. Осам њих је крајем године узело стимулативне отпремнике, један је отишао у редовну пензију. За стимулативне отпремнине још има заинтересованих, али ћемо видети шта ћемо моћи да урадимо по том питању - казао је Душко Шарошковић. Колико ће се ове и друге мере одразити на уштеде? У материјалном смислу уштеда неће бити велика, оценио је начелник Душко Шарошковић, али су уведене ове мере у ствари навикавање на другачији начин рада. Јер, подсећања ради, од године ће се доносити програмски буџети, новац ће се давати за активности и само конкретним реализацијама правдаће се издвојена средства. С.Ђаковић Градоначелник и спремачица - Иако Влада РС доноси прописе о основицама и коефицијентима плата изабраних и постављних лица, кад су плате у питању код нас сви деле исту судбину. Ако плата може да се повећа, исти проценат повећања важиће за градоначелника и за спремачицу - истакао је Душко Шарошковић. Програми управа Градско веће је недавно усвајало програме рада градских управа тако да се унапред зна шта ће се радити и колико средстава за то треба. По усвајању програма начелник за финансије ће управама давати квоте тако да ће се знати са колико средстава управе могу да располажу за реализацију својим програма. Сваки динар мора да се оправда. -До сада је било да свако, након усвајања буџета, троши своју апропријацију. Сада тако не може, већ се мора све тачно знати - објаснио је начелник Шарошковић. Радно време и паушал Од 1. јануара старешине служби су дужне да раде прерасподелу радног времена у случају повећаног обима посла. Ралог је да се избегне, ако је могуће у потпуности, прековремени рад. - Одборници Скупштине Града сада имају паушал од динара месечно под условом да долазе на седнице. Ова скупштинска одлука важи од септембра, до тада су одборници примали дневнице за дан када је одржавана седница. Велики број их је и у скупштинским радним телима, али за тај рад не примају посебну накнаду јер паушал све покрива - тврди начелник Душко Шарошковић. СРЕМСКА МИТРОВИЦА: СИНДИКАТ И ЗАШТИТА ПРАВА РАДНИКА Криза је почела са приватизацијом Приоритетан задатак Самосталног синдиката у највећем граду Сремског округа биће заштита права, спречавање отпуштања која су почела још пре економске кризе Криза је почела са приватизацијом која је постала синоним за отпуштање радника а не за повећање производње, оцена је преседника Општинског већа ССС Сремске Митровице Стевана Ромакова. Оваква понашања већинских власника симптоматична су од првог дана када су почеле власничке промене код нас. То сведоче хиљаде отпуштених радника, технолошких вишкова који са отпремнинама или без њих, чекају на бироима рада. Зато ће у стању економске кризе један од приоритетних задатака Самосталног синдиката бити заштита права радника. - У Савезу самосталних синдиката Србије је око Митровчана а ове година ће се, изгледа, много тражити правна заштита и то је разлог због којег би, они који још, нису требали да се учлане у синдикат. Ово се односи на запослене у малим и средњим предузећима, пре свега, где има послодаваца који то спречавају и ултимативно се понашају у стилу узми књижици ако хоћеш у синдикат - поручио је Ромаков. Оцењјући прошлу годину веома лошом и тешком за запослене, а прогнозирајући да ће ова бити још тежа председник Општинског већа Савеза самосталних синдиката Сремске Митровице објашњава да се очекује даље отпуштање радника. Таквих појава било је са првим наговештајима светске економске кризе у Сремској Митровици и Срему. - У Сремској Митровици, истина, таквих случајева није било много, сем у "Мелеру" где су отпуштени они који су били примљени на одређено време. Информације са којима располажем сада су да ће ускоро ти отпуштени радници поново имати шансу да раде. Али, без обзира на све има и примера злоупотребе економске кризе. Да су митровачка предузећа више извозно оријентисана отказа било би још више, али редукције радне снаге нас није мимоишла - приметио је Ромаков. Стеван Ромаков На питање како ће штитити своје синдикално чланство први синдикалац Сремске Митровици одговорио је да ће то бити један од приоритета рада у овој години. - Основна примедба Самосталног синдиката је да се мора приступити разговорима са државом, Унијом послодаваца и синдикатима да би се избегло да највећи терет кризе осете радници. Без дијалога и стварања услова да сви подједнако поднесемо кризу, они који примају 250 евра и они који добијају 10 пута више, бојим се да нећемо успети издржати. Зато се залажемо за расподелу терета кризе - оценио је Стеван Ромаков. С.Ђ.

18 18 СРЕМ У СВЕТЛУ СВЕТСКЕ ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ МИЛЕНКО ДАБИЋ, ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ ШИД Година штедње је пред нама Уколико би дошло до умањења буџетских прихода мимо плана и очекивања, трудићемо се да рестрикција буде сразмерно једнака на свим нивоима и код свих корисника каже први човек шидске општине Миленко Дабић Невезано за актуелну светску економску кризу, челни људи у општини Шид кажу да ће година која је управо почела за све грађане свакако бити година штедње. Према речима председника Миленка Дабића, недавно усвојени буџет планиран је у односу на раст цена на мало и очекивану стопу инфлације, не узимајући у обзир умањени буџетски прилив и не рачунајући на то да ће кризе бити. - Другачије се није ни могло планирати, јер ниво, правац и последице кризе у овом тренутку још увек нико на свету не може са сигурношћу да предвиди. Неки правци кризе Миленко Дабић, председник Општине Шид могу се видети већ сад, али како ће се то даље одвијати, ниједан економиста не би могао у овом тренутку тачно да предвиди, с обзиром да на то утиче мноштво фактора. Буџет Општине Шид је условно речено рестриктиван, што значи да су буџетски корисници планирани на прошлогодишњем или на нешто вишем нивоу у односу на прошлу годину. Добар део средстава је ове године преусмерен у ставку развој заједнице, која омогућава инвестиционе активности општине и рад на пројектима и партиципацији оног дела средстава које добијамо од покрајинских секретаријата и Фонда за капиталне инвестиције. Та ставка је прошле године била 15 милиона, док ове године износи више од сто милиона динара, тако да се може с правом рећи да је односу на прошлогодишњи, буџет за годину развојни објашњава председник Дабић. Уколико би дошло до умањења буџетских прихода мимо плана и очекивања, председник каже да ће се трудити да рестрикција буде сразмерно једнака на свим нивоима и код свих корисника. - Неће се десити да некога третирамо мање, а некога више рестриктивно. Колико год се буде могло та рестрикција ће бити линеарна и сразмерна умањењу прихода, ако до ње уопште и дође каже Миленко Дабић. Ниво плата општинске управе и трошкови функционисања Скупштине за ову годину су планирани у расту далеко мањем него што је општи раст трошкова, што, такође, говори о рестриктивним мерама локалне самоуправе. У том контексту ове године биће обављена и рационализација, односно смањење броја запослених у општини, за шта је Министарство за државну управу и локалну самоуправу недавно издвојило 2,7 милиона динара. Како каже председник Дабић, са овим средствима планирана је рационализација пет до десет радних места, што ће бити завршено до краја марта. Сања Михајловић АНКЕТА: ШТА КАЖУ ГРАЂАНИ Тешко и без кризе Иако је светска економска криза закуцала на врата бројних великих фирми и компанија, не би се могло рећи да она утиче и на мале предузетнике и трговце у Шиду. Јер и без кризе која је управо наступила, како кажу, њима посао већ неколико година уназад не иде онако како су планирали и предвиђали. То су нам потврдили и у продавници обуће Феникс. - Пад промета приметан је већ две три године уназад. Људи не купују ни оно што је на снижењу, него само сезонску обућу. У нашој продавници робу дајемо на одложено плаћање, на синдикалне кредите и на све врсте картица, што муштеријама сигурно олакшава плаћање. Да није тако, не знам како би уопште и имали промета каже продавачица у Фениксу. Слична ситуација је и у дечијем бутику Кла- Продавница обуће Феникс сик. Продавачица Лидија Лакић каже да се купује углавном само оно што је неопходно, а то је најчешће козметика за бебе. - Мислим да је разлог томе чињеница да су се људи истрошили због свих ових празника који су недавно били. Ми држимо одећу и козметику за новорођенчад, али и за старију децу, узраста до 14 година. Увек имамо нешто на попусту, честа су нам и сезонска снижења, тако да верујем да ће купаца бити, само треба сачекати да се у финансијском смислу опораве од празника каже Лидија. И раднице прехрамбене продавнице Центропромет кажу да се код њих ових дана купују само храна и артикли неопходни за кућу, док су нешто бољи били само новогодишњи пазари. Нешто већа гужва него у осталим радњама ових дана је у бутику Парип, који већ традиционално има најниже цене одеће и обуће у граду. Међутим, без обзира на бројност муштерија, Слађана Пањик, продавачица, каже да је продаја у последње време опала и да се највише купује дечија гардероба. - Углавном су родитељи поновили децу сад за полазак у друго полугодиште, док су они себи слабије куповали, иако је код нас могуће пазарити на више месечних рата каже Слађана. У парфимерији Кавали, која држи углавном луксузну и квалитетну козметику, кажу да је продаја у последње време драстично смањена. Као могући разлог за то продавачица наводи податак да у овој радњи нема ништа без чега људи не могу, те да када је у питању штедња, козметика је сигурно прва ставка од које се креће. С. Михајловић НОВАК САМАРЏИЋ, УПРАВНИК SOCIETE GENERALE БАНКЕ, ЕКСПО- ЗИТУРЕ У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ Криза донела пад еурибора Због пада еурибора на монетарном тржишту Европске уније са 5,31, на 2,5, дошло је до смањење рата за стамбене кредите са варијабилном каматном стопом каже Новак Самарџић, управник Societe Generale банке, Експозитуре у Сремској Митровици Новак Самарџић Према недавно објављеним подацима Кредитног бироа, задуженост грађана Србије у години увећана је за 29 одсто и достигла је 380,7 милијарди динара, што је 15,4 одсто више него на крају године. Задужење по кредитним картицама повећано је за 36,6 одсто, на 42,16 милијарди динара. Грађани Србије у просеку дугују око 570 евра, што је, ипак, знатно мање него у земљама у региону. Упркос забрињавајуђој ситуацији изазваној светском финансијском кризом, стручњаци поручују да ће она, ипак, заобићи банкарски систем у Србији. Као прилог тој тврдњи наводе податак да ниједна домаћа банка нема сметње у пословању, нити је најавила отпуштање радника, као што се то догађа у земљама у окружењу. А да ли се последице кризе осећају у банкама које послују на територији Срема, питали смо Новака Самарџића, управника Societe generale банке, Експозитуре у Сремској Митровици. - Када је у питању наша банка, без обзира на светску економску кризу, код нас се није изменило ништа епохално. То значи да су камате остале на истом нивоу на ком су биле, а с обзиром на то да је јануар иначе месец у коме нема неких већих банкарских активности, криза се не може сагледати у том смислу. Нажалост, неки наши познати економисти излазе у јавност са прогнозама које само подгрејавају нечију жељу да курс евра буде већи. Последица тога је пораст обазривости код грађана, јер више не долазе у истој мери као раније да се распитују за кредите. Међутим, нико ко је већ поднео захтев за кредит од њега није одустао, јер су у нашој банци стамбени кредити и даље врло повољни. Они ће бити посебно интересантни ако евро неко дуже време буде стабилан. За грађане није толико битан курс евра, јер се свако појединачно уклапа у своје могућности, него је више битна стабилност европске валуте објашњава Самарџић. Према његовим речима, због пада еурибора на тржишту Европске уније са 5,31, колико је износио у октобру, на 2,5 колико је тренутно, дошло је до смањење рата за стамбене кредите, са варијабилном каматном стопом. - Збога тога су стамбени, као и кредити за реновирање и адаптацију сада изузетно повољни, јер пад еурибора се дешава само онда када је криза, тако да би грађани који су размишљали о узимању ове врсте кредита сада требали да искористе овај моменат саветује Новак Самарџић, напомињући да је еурибор заправо цена капитала у Европској монетарној унији. С. М.

19 19 СРЕМ У СВЕТЛУ СВЕТСКЕ ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ МАРИНА ПРЕКОГАЧИЋ, ШЕФ СЛУЖБЕ ФИНАНСИЈА У БЕОЧИНСКОЈ ОПШТИНИ Развој као одговор на кризу СТАРА ПАЗОВА Штедња Буџет за годину, како је образложио председник Општине Беочин мр Богдан Цвејић, биће реалан, трошкови ће се задржати на нивоу прошлогодишњих, али ће истовремено имати и развојни карактер. Планирани приходи од око 818 милиона, чак за 75 одсто већи у односу на ребаланс 2008, могли би унеколико да унесу забуну с обзиром на општу светску финансијску кризу и њене негативне ефекте на нашу привреду. Ипак, и у беочинској општини ће се и те како штедети и стезати каиш. А што би расположивих средстава требало да буде више, ваља захвалити очекиваним значајним улагањима Републике и Покрајине. Половина буџетских средстава, тврди наша саговорница Марина Прекогачић, шеф службе финансија, трошиће се на инвестиције, опремање и израду планске и пројектне документације. А све то је предуслов за даља улагања у изградњу и развој постојеће инфраструктуре. Циљ је да се отвори што више нових радних места, али и помогне онима које ће криза највише погодити - пензионерима, незапосленима, ђацима и студентима. - Главни носилац развоја, као индиректни корисник, је наше ЈП "Грађевинско земљиште и путна привреда". Планиране су инвестиције у висини од 154,5 милиона динара, од тога из буџета 45 милиона, а из Фонда за капитална улагања 109,5 милиона динара. Када је реч о опреми, значајна улагања се предвиђају у ЈКП "Беочин" (скоро 25 милиона), у Дом здравља "Душан Савић Дода", ЈП "Топлана", ЈП "Грађевинско земљиште и путна привреда", као и Општинску управу. Такође, средства ће бити усмерена за реновирање основних школа у Беочину и Сусеку, затим за Предшколску установу "Љуба Станковић", Културни центар и друго - каже Марина Прекогачић. С обзиром на значај, али и не мале потребе месних заједница, за њихове инвестиције и инвестиционо улагање из буџета је планирано око 143 милиона динара. Такође, и ту се очекују значајна покрајинска и републичка средства. Иначе, Беочинци и даље рачунају на не мали допринос свог Фонда за реализацију социјалног програма, у који се сливају заједничка средства компаније Лафарж БФЦ и саме Општине. Ове године, средства од 62 милиона динара, биће скоро равномерно распоређена за Спортски савез општине, довршење Спортско пословног центра и опремање Културног центра у Беочину. Овде се, такође, предвиђају знатно већа издвајања за превоз ученика, помоћ најугроженијим пензионерима и други видови социјалне бриге. Имајући све ово у виду, истиче наша саговорница, очекивања су да ће реализација буџета за годину допринети бољем животу и вишем стандарду свих становника беочинске општине. Д. Познановић на свим нивоима Потребно је брзо реаговати, предузети мере за ублажавање економске кризе. Оно што општине могу да ураде је да реално сагледају стање и предузму одговарајуће мере у складу са датом ситуацијом каже Радмила Грумић, начелница за финансије у Општини Стара Пазова. По њеним речима у овој општини су предузете мере које ће ублажити последице економске кризе. Прва мера која је примењена односи се на опрезност у планирању буџетских прихода приликом израде буџета за годину. Друга мера се састоји у још већем опрезу приликом извршавања расхода а нарочито у првом тромесечју ове године, с обзиром да ће се најјачи ефекти кризе манифестовати у периоду март-април-мај месец. Марина Прекогачић Радмила Грумић Такође, уведена је штедња на свим нивоима, примењено је рационално трошење буџетских средстава и наложено је свим буџетским корисницима да се понашају у складу с тим. Г.М. АНКЕТА : КАКО ШТЕДЕТИ У ЕКОНОМСКОЈ КРИЗИ? Дошло време да се мери сваки динар Стеван Синђелић, агроном, Сремска Митровица: Након престанка радног односа у струци, бавим се таксирањем. Новца је јако мало, а то значи да нема ни могућности за додатну штедњу, већ само за преживљавање и плаћање месечних рачуна. Грејем се тако што купујем по неколико метара дрвета, али се и то максимално штеди. Оно што преостане, једва буде довољно за храну. Да радим у струци, ситуација би била далеко боља. На жалост, после поражавајућих приватизација, у равном Срему нема посла за многе агрономе, нити су новопеченим власницима предузећа потребни стручњаци. По мени, код нас је светска криза одавно присутна па се одавно и штеди. Агим Дрмаку, координатор за ромска питања, Беочин: Криза је евидентна, како глобална, тако и на локалном нивоу. Ако се има мало, о штедњи је тешко и говорити јер стално штеди готово 90 одсто људи. У петочланој породици где је троје школараца, динара с колико располажемо, ускраћено је скоро све. То деца најбоље осете, а ми старији смо се већ навикли и на нама штедимо где год то можемо. Последњи излаз је штедња на храни, месу, воћу и гардероби. То је једино преостало. Младен Шево, Инђија: О било каквој штедњи у овој години нема ни речи, јер и до сада се трошило само на оно што се мора. Евентуалне веће трошкове у овој години надоместићу већим радом и ангажовањем. Александар Живковић, пензионер, Беочин: Глобална економска криза је настала можда спонтано, али можда и намерно. Код нас је присутна већ годину дана, а власт као да је неспремна за овакву ситуацију. Од нас се очекује да штедимо, а бирократија на челу с Владом Србије не зна за рестрикције и штедњу како би својим примером показала да је дошло до штедње. Морају конкретно показати да и они штеде. Какво је време дошло, новине више ни викендом нећу читати, а позоришта и бање ћу се само сећати. Весна Степановић, Инђија: Тешко да ћу у овој години моћи да уштедим и један једини динар јер ћу имати додатне трошкове. Једно дете креће на факултет, друго у средњу школу. Две матурске вечери и два уписа нас чека. Оно што смо протеклих година уштедели сада ће бити на удару трошкова. Гордана Цветић, продавац, Шид: Живимо скромно и штедимо на сваком кораку. Мислим да нећемо штедети само на хигијени и храни. Смањена је вожња аутомобила, пази се на потрошњу струје и углавном се троши у јефтинијој тарифи. Свака већа ставка представља проблем и поред могућег кредита. Све у свему, значајније уштеде не може ни бити јер смо се већ навикли на живот без луксуза. Никола Богдановић, Инђија: И протеклих година смо скромно живели, немамо више на чему да смањујемо трошкове јер се све своди на храну и плаћање комуналија. Милан Радивојшић, председник Месне управе Бачинци: Увек сам био штедљив, тако да суштинских промена понашања неће ни бити пошто расипања није ни било. Храну имам, техника служи, а за сваки динар мора да се зна где иде. Хранимо пилиће, свиње, а на земљи узгајамо воће и поврће, тако да је на селу свега у кућној радиности, макар што се тиче хране. То је најважније јер је храна одавно скупа за обичан кућни буџет. Ана Марковић, Инђија: Ми смо практично у последње три године стално у кризи. Права је уметност преживети са 14,5 хиљада динара месечно, колика је моја пензија. Значајан део новца одлази за лекове мени и супругу, а остало за храну и комуналије. М.Милеуснић З. Г. Стефановић

20 20 СРЕМ У СВЕТЛУ СВЕТСКЕ ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ ГОРАН ВУКОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ РУМА Могућност јавних радова Како глобална економска криза засигурно неће заобићи ни локалне самоуправе, о томе шта општине реално могу учинити на ублажавању те пошасти која све више узнемирава свет, говори Горан Вуковић, председник Општине Рума: -Влада Србије је, колико сам упознат, направила нацрт документа у вези са надолазећом светском економском кризом, за очекивати је да ће одређена упутства и сугестије стићи и ди локалних самоуправа. До тада, једно је сигурно - штедња на свим нивоима је основни задатак. Да бисмо заштитили буџет, договорено је са свим јавним предузећима да све трошкове, сем зарада, умање за 20 процената. Наш буџет је развојни, али је у њему посебно истакнута социјална димензија: значајна средства ће бити усмерена на помоћ најугроженијим породицама са територије румске општине. У том смислу већ смо одобрили одређена средства, МИРОСЛАВ СТОЈИМИРОВИЋ, ДИРЕКТОР ПО ЛАСТА СРЕМ СП Ласта Београд ад, највећи српски превозник у чијем је систему и ПО Ласта Срем свакако ће осетити последице економске кризе која погађа сваки сегмент српске привреде. Београдска Ласта је фирма која има запослених и која као и све велике фирме и системи чека приватизацију. Није се реструктуирала. Тендер који је расписан за приватизацију није успео и вероватно се очекује поновно расписивање тендера али Ласта остаје нерастерећена, што, свакако отежава економску ситуацију у предузећу каже Мирослав Стојимировић, директор сремске Ласте, говорећи о ефектима кризе који, неминовно погађају и превознике. Све варијације курса евра погоађаће ЛАСТУ јер је та фирма по речима господина Стојимировића у последњих пет година купила 400 аутобуса и има отплате тих аутобуса. А кад говоримо о Ласти Срем, ту имамо једну специфичност, а то је да је ова криза изоштрила односе и услове пословања. СП Ласта Београд као акционарска, некадашња државна фирма имала је субвенције од града Београда које су одлуком Скупштине града ове године смањене с прошлогодишњих милијарду и двеста на осамсто милиона динара а тај колач деле и друге фирме које су ушле у организовани превоз града Београда. Тако је и Ласта Срем из дотација на нивоу града изгубила око 30 одсто месечних прихода. Из разлога што ми у Војводини с аспекта града Београда више нисмо укључени у његов приградски саобраћај изгубили смо дотације каже директор сремске Ласте. Искључењем из приградског саобраћаја града Београда, сремски превозник није више у јединственом тарифном систему Председник Општине Рума Горан Вуковић Криза погађа и Ласту Мирослав Стојимировић, директор Ласте Срем СП Ласте Београд. Имамо посебне маркице. Наше маркице више не важе у Бограду и градском превозу и то је оно што није добро за грађане Срема оцењује господин Стојимировић. Међутим, он наглашава да путници овог сремског превозника неће осетити све оно што погађа сремску Ласту. Они ће се и даље безбедно возити у удобним, чистим и топлим аутобусима а запослени ће се трудити да им пруже квалитетне услуге. Мере штедње завешће се унутар самог предузећа. Прво, смањићемо број запослених. Ко испуњава услове, ићи ће у пензију. Друго, смањићемо све трошкове од 10 до 15 одсто, држећи се упутстава које смо добили од нашег пословодства. И треће, смањићемо инвестиције за 50 одсто. Ми нећемо имати неки унутрашњи конфор али то грађани неће осетити- наглашава господин Стојимировић, додавши да је на нивоу београдске Ласте формиран кризни штаб који ће из месеца у месец пратити шта је од препорука у вези штедње остварено на нивоу целе фирме и извештавати генералног директора. Г.М. председник Скупштине општине Ненад Боровић сваке среде прима грађане и упознаје се с њиховим проблемима. Могу да приметим да је притисак на општину велики, у овом моменту та помоћ је минимална, али важна за преживљавање до неких бољих времена. По речима председника Вуковића, највећи проблем је висока стопа незапослености: на бироу рада је тренутно незапослених, тај број је сигурно и већи јер се ту нису пријавили сви незапослени, а неки су у међувремену скинути са евиденције. У вези с овим проблемом, предузеће се одређене мере: -У марту ћемо организовари сајам запошљавања, у сарадњи са Националном службом запошљавања. Биће консултовани сви послодавци са територије ове и околних општина, да размотре своје потребе за новим упошљавањем. Очекујемо да ће у односу на сличне манифестације, овога пута посао наћи далеко већи број људи. Што се тиче Општинске управе, нових запошљавања неће бити, у јавним предузећима је евидентан вишак запослених, на сваком радном месту је готово двоје запослених. Јако је битно у наредном периоду спречити отпуштања запослених, што се у неким предузећима већ примећује, с тим у вези мора се разговарати са послодавцимакаже Вуковић. О могућим шансама за ублажавање економске кризе, председник Вуковић још истиче: -Имамо наговештаје да ће у години Република Србија издвојити одређена средства за јавне радове. На тај начин један број незапослених људи ће током грађевинске сезоне имати посао и колико-толико обезбедити егзистенцију своје породице. Очекујемо да ће се то десити већ крајем фебруара, трудићемо се да пријавимо што већи број радова. Рачунам да ће бар 50-ак људи наћи посао док трају ти радови, за почетак и то је нешто. К. Кузмановић Прави ефекти кризе у општини Пећинци још увек се не осећају. Сигуран сам да у овом тренутку нико не може да предвиди какве ће бити праве размере последица светске кризе у Србији и колико ће, и на које све начине, светска криза утицати на нашу привреду, па самим тим и на свакодневни живот грађана наше општине, каже у разговору за Сремске новине председник Општине. -Један од значајнијих сегмената када је у питању живот грађана свакако су инвестиције у инфраструктуру. Ми смо у прошлој години започели низ послова у области инфраструктуре, попут изградње гасовода и канализације и ти послови се настављају. Са реализацијом програма инфраструктурних радова Фонда за грађевинско земљиште и других фондова из којих се финансирају радови по насељима наше општине, а који имају за циљ да олакшају живот нашим грађанима, нисмо престајали и ти радови ће бити ДР РАДОВАН ЕРЦЕГОВАЦ, ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ ИРИГ Поводом светске економске кризе која све озбиљније куца и на наша врата, запослене у Општинској управи у Иригу питали смо да ли постоји систем мера да се надолазећа криза ублажи, другим речима шта ће се на нивоу општине учинити да би последице те кризе биле што безболније. Одговор на ова питања дао нам је у кратким цртама председник Општине Ириг др Радован Ерцеговац: -Наравно да ће се предузети одговарајуће мере штедње које могу дати одређене резултате. Најпре, треба смањити јавну потрошњу, другим речима не подизати плате, све то уз поштовање законских основа о платама. Верујем да је могуће смањити режијске трошкове у свим срединама, па и у Иригу. У свему овоме важно је имати на уму да живот иде даље и да у том смислу треба завршити започете инвестиције и припремати пројектну документацију за нове пројекте у наредној години. Тиме ће се обезбедити запосленост одређеног броја људи. О видовима уштеда на нивоу општине председник Ерцеговац каже: - Битна је и енергетска ефикасност. У насељеним местима иришке општине урађени су пројекти јавне расвете чиме ће се знатно смањити потрошња електричне енергије. То се односи и на школе и пројекте осветљења у њима. О зарадама запослених и новим запошљавањима др Ерцеговац истиче следеће податке: - У Општини Ириг нису повећаване плате запослених и ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ ПЕЋИНЦИ СИНИША ВУКОВ Обезбеђивање посла и очување радних места Смањити јавну потрошњу Неће бити ни повећања запослених приведени крају, тако да гледано из тог угла, последице светске кризе у нашој општини се још увек не виде. Могуће последице светске кризе на животни стандард наших грађана узели смо у обзир и приликом израде буџета за годину. Локална самоуправа је већ у години више пажње посветила социјалној заштити грађана и побољшању ученичког и студентског стандарда и тај тренд је настављен и у овој години. Примера ради, за ову школску годину општина Пећинци је поделила двоструко више стипендија него у прошлој, а повећана су и давања у области социјалне заштите. Све те кораке смо предузели, управо са циљем да у условима кризе помогнемо грађанима да је лакше преброде. Наравно, када говоримо о кризи, најважније питање је питање радних места. Нас тренутно највише охрабрује то што потенцијални инвеститори, за сада, не одустају од својих намера. Ми са своје стране, као локална самоуправа, чинимо све да их охрабримо да своје Др Радован Ерцеговац, председник Општине Ириг ту смо на доњем делу табеле у Срему и околини. Једноставно, док траје криза, нема повећања броја запослених. Запошљавање ће се обављати само природним путем, заменом за раднике који су у међувремену испунили услов за пензију. Шансе мештана иришке општине у смислу преживљавања и евентуалног налажења посла свакако леже у постојећим и будућим радним зонама - привлачење нових инвеститора и заснивање неке нове производње увек је нова шанса за посао. Како Ириг има веома повољан географски положај, шансе за туристичку привреду и рурални развој су нешто што свакако треба искористити. К. Кузмановић Синиша Вуков планове реализују и да овде отворе фирме и запосле људе којима је посао потребан, јер је обезбеђивање посла за незапослене и очување постојећих радних места, најбочји начин да се изборимо са кризом. Уколико успемо да наставимо са реализацијом планираних инвестиција, макар и у смањеном обиму, постоје реалне шансе да се последице светске кризе по наше грађане, ако не потпуно отклоне, онда у сваком случају у многоме умање. Г.Мајсторовић

21 26 FEQTON SREM SKIH NO VI NA (17) Zlat no ru no EKS Klu ZIV NA IS po VEST ^O VE KA KO ji je u^e STVO VAO u naj VE ]oj [pi jun SKOj AFE RI 20. VE KA Ova pri ~a ni je plod ma {te. Do ga a ji ko ji su tu is pri ~a ni su se stvar no do go di li. Ob zi rom da svet po ste pe no na pu {ta sta re mo ral ne za ko ne, a ni je pro na {ao no ve, {to je pro u zro ko va lo pad qudske vred no sti i do ve lo do si tu a ci je da qudski `i vot po sta je sve jef ti ni ji, pri nu en sam da iz me nim ime na i me sta do ga a ja u ovoj pri ~i. Even tu al na sli~ nost sa bi lo kim ili bi lo ~im bi la bi sa mo igra slu ~a ja. У ствари шта ви радите у Љубљани? - Покварио ми се аутомобил и сад се налази у једној гаражи на поправци. Не може да се нађе тај део овде у Љубљани па су га поручили у Загребу. И сад чекамо. Треба да идем у Беч. - Радите у Аустрији. - Да, у Бечу. - Одмах сам запазила да ваше одело не потиче из Југославије. - За једну ожалошћену жену имате добру моћ запажања! - Ако ми још једном поновите да сам ожалошћена жена бацићу вам ову чашу у лице! - Обећавам да више нећу, али ако останем још пет минута без јела почећу вас да једем. Имате ли неку идеју где би могло да се једе у ово доба дана. Само код мене јер не видим никакво друго место где може да се једе у ово време. - Па шта чекамо? Имала је један пежо 504 скоро нов, а возила је као мушкарац. Покрети су јој били нагли и секла је кривине као да вози на релиу. Сукња јој се попела скоро до гаћица због наглог притискања педала. Имала је ноге које су могле завести највећег свеца у црквеним канонима. Што ме је јако зачудило то је телефон у колима! Било је мало вероватно да би један обичан грађанин Југославије могао имати телефон у колима. Од како смо ушли у кола и цело време пута није прословила ни реч, само је гледала испред себе и чврсто држала волан. Приметио сам да смо стигли у предграђе Љубљане. Ту су почињале индивидуалне куће са баштама. Паркирала је кола испред једне мање куће са два улаза. Попесмо се на спрат где су била два стана. Приметих да су њена врата имала две " Фишет " браве. Откључала је врата пажљиво скоро без шума. Ето стигли смо у моје гнездо. Напуштам вас на неколико минута а ви нађите у бифеу шта вас буде интересовало. Идем да се пресвучем и мало освежим. - Хвала на пићу, доста сам већ попио ове ноћи. Треба ми нешто да бацим у кљун. - Молим за мало стрпљења. Ако се стрпите само петнаест минута направићу вам краљевски оброк. Невероватно је колико су мушкарци слични кад су гладни! Нестала је иза једних врата. Просторија у којој сам био наликовала је на салон и трпезарију. По зидовима неколико слика и једна прилично добра копија Мироа. Намештај једноставан и јак ; понос Словенаца из деветнаестог века. Њена ручна торбица је лежала на једном канабету. Нешто ме је терало да завирим у њу. Нисам могао да одолим тој напасти. Један пистољ «ЦЗ-7,65» ми паде у очи чим сам је отворио. Отворих новчаник : возачка дозвола и службена карта федералног официра СДБ! Вратих све на своје место и седох у једну фотељу. Једним погледом обухватих целу просторију и почех мало детаљније да запажам разне предмете у њој. На једном столу приметих неке дневне новине. Са изненађењем констатовах да је то руска «Правда», московско издање. Мајку му, шта се то дешава? Какво је то сад срање? Узех један ТВ програм правећи се да га читам. Она уђе у просторију обучена у собну хаљину боје вина и стаде испред мене. Деколте јој је био тако дубок да јој се скоро видео пупак Добро почешљана коса јој је падала низ рамена. Класична слика жене која хоће по сваку цену да заведе човека. - Ти си једна права провокација за нас бедне мужјаке. Насмешила се и погладила ме по образу. Више нисам био гладан. - Не мичи се одавде, за петнаест минута ћеш добити један прави србијански доручак. Како се ти у ствари зовеш? - Михајло. - То звучи руски. А ја се зовем Драгица. - Добро си погодила, мој је отац био Рус. - А сад идем у кухињу - Нисам више гладан! Она ме радознало погледа и поче да свлачи собну хаљину *** 10. Степски вук, ја кружим, ја кружим Снег је по свуда на овом свету На дрвету гавран удара крилима Али нигде нема једне срне Ни једног зеца. (Х. Хесе : " Степски вук ") Feqton potpisujemo pseudonimom MOST - Михајло, ти одлазиш? Било је девет сати и ја сам таман отварао врата спремајући се да изиђем. Задњих неколикои сати са Драгицом се не могу описати нашим сиромашним људским језиком јер је то било божанско време. Драгица није била људско биће, била је то једна Богиња. Не, била је то једна права људска женка - Нисам хтео да те пробудим. - Мушкарци никад неће разумети жене, нити су их никад разумели. - Не верујем да постоји човек који може разумети жену. - Можда је и боље тако. Чим један човек успе да разуме жену постаје хомосексуалац! Приближих се и пољубих је једним дугачким пољубцем. - Ти си нешто најлепше што ми се десило у задњих десет година. - Каква је била она од пре десет година? - Заборавио сам Имам ли право на твој број телефона? - Свакако, ено ти је моја карта на столу. - Довиђења моја мала срно! - Довиђења мој велики вуче. Имаш право да ме позовеш дању и ноћу у било које време. Киша, мешана са снегом ме дочека на улици. Нисам познавао овај крај Љубљане, знам само да је био прилично удаљен од центра града. Приметих једну телефонску кабину на једно стотинак метара и потрчах према њој. Мало трчања ми неће шкодити. Позвах такси и остадох у кабини чекајући га да стигне. Почех да се присећам и анализирам задњих 48 сати. Немогуће је да још нисмо примећени од стране разних ловаца ЦИА или неког другог, па чак и наше сопствене куће. Неко је знао да смо ту. Драгица не може бити пука случајност. То се дешава само у јефтиним америчким филмовима. Драгица је сигурно била дупли агент : КГБ виа СДБ. Тренутно сви ти ловци нас само посматрају, или? Или нас штите? Драгица је била највећа загонетка. Показала је мало више ревности у нашем односу. Али ипак је показала и неке ствари које не могу да се тако лако одглуме. Она је ипак само једна жена. Рекло би се да почиње етапа једне велике љубави. Али на несрећу не могу себи дозволити један такав луксуз Такси стиже и свирну. Брзо се стрпах на задње седиште и рекох : - Потребан ми је ваш такси на једно мало дуже време. Прво ме одвезите у неку робну кућу где се може купити све што човеку треба. После тога ћете ме одвести у ауто-камп, а после ћемо да се одвеземо у болницу. - Коју болницу, има их три у Љубљани? - Ону која није далеко од ауто-кампа. Око једанаест сати сам ушао у собу код Орлова. Дочека ме као да је видео рођеног брата. Видео сам по његовом осмеху да је веома задовољан што сам дошао. - Опет си спавао? - Користим затишје. За сада могу да спаваам јер знам да си на сигурном месту. - Немој да мислиш да ти нешто приговарам, само ме чуди да касниш, то није твоја навика, ти си један тачан тип. - Ти си постао као нека зла јетрва. Знаш добро да немам превоз какав бих ја хтео. Поред тога продавнице се отварају тек у девет сати. То је проузроковало мало закашњење. - У реду, извини - Ево, купио сам ти добрих словенских јабука и крушака. Купио сам ти шах и један добар транзисторски радио који чак има и кратке таласе, тако да можеш слушати Токио. Ево ти и твоја торбица за тоалету. - То је све?! - Не ; Нашао сам ти само два пара новина : «El Paeze» i «Il Giente». Купио сам ти и две флаше доброг црногорског пива! - Само две?! - Зато што се секирам и бринем за твоје здравствено стање. - Причам ти причу! Ти мораш да научиш бити мало флексибилнији. - По твом алкохоличарском мишљењу, требао сам донети гајбу пива да би ме ти сматрао флексибилним? - Зашто да не? - Зато што не смем дозволити да још једном сломиш ногу. Нисам требао то да му кажем, али хтео сам да му мало скочи андреналин. Реакција је уследела као олуја : - Бог те јеб о, ти још увек мислиш да је та незгода била везана за флашу?! Па кретену један, ја могу да попијем флашу најјаче водке и да скочим из воза при брзини од 80 километара! Шта ти мислиш да сам ја један почетник. Знаш ли дебилу један зашто ти ниси ништа сломио? - Зато што имам еластичне кости, а баш би волео да чујем твоје цењено мишљење. - Зато што си срећко. Имао си срећу да паднеш на раван терен! Сети се каква је била видљивост и какве су каменчине биле око нас. Ти си непоштен ако ми то будеш у будуће приговарао! - Имаш донекле право немој одмах да се љутиш, зезам се мало с тобом. Ево, отворићу ти једно пивце да смириш нервни систем - Не, нећу пиво! Ако хоћеш стварно да ми учиниш задовољство, нађи ми негде једну добру кафу, јер оно што сам јутрос попио личи на магарећу пишаћку. Има један аутомат у дневној соби, друга врата десно у ходнику. Нађох лако аутомат и узех две кафе. У тој дневној соби приметих једног типа у кожној јакни који је седео у фотељи и читао београдску «Политику», а те новине се штампају ћирилицом и зато су се слабо продавале у Словенији. Његова фаца није била српска. Био је изразито плав као већина Руса. Могао сам се кладити да је дошао из СССР. Реших се да о овоме поразговарам са Орловом. Улазећи у собу застадох забезекнуто пред сценом коју затекох. Орлов је лежао на стомаку разголићених гузова а једна болничарка га је пљескала по десном гузу левом руком док је у десној држала празан шприц. Ја сам стигао тачно кад је завршила и сад га је пљескала да би лек боље продро у ткиво. Говорила му је нешто на словенском, а он јој је одговарао псовкама на руском. Чим ме је угледао поче да се дере : - Михајло, брате терај ову вештицу од мене! - Пусти жену да заврши свој посао, а кад оде имаћу нешто интересантно да ти причам. -Чим је болничарка изишла, Орлов стави прст на усне и рече : - Попићемо кафу а онда ме изведи мало у двориште јер имам жељу да удахнем мало свежег ваздуха. Док смо пили кафу Орлов је био веома ћутљив, није хтео ништа да говори. Затим сам га сместио у инвалидска колица и спустио лифтом у приземље. Киша више није падала али је било много воде на стази у парку. Никога није било у парку тако да смо могли причати шетајући се. Изложих му моје запажање у дневној соби, затим сам му испричао мој доживљај са Драгицом. Уместо да се забрине због свега тога он рече : - Да ли се барем добро туца та твоја СДБ-ејка? - То је све што имаш да кажеш? (Наставиће се) Забрањено копирање и прештампавање

22 SPORT 27 НАЈБОЉИ ШАХИСТА СРЕМА СВИХ ВРЕМЕНА ДРАГАН КОСИЋ ПОСЕТИО РЕДАКЦИЈУ "СРЕМСКИХ НОВИНА" Блистави изданак школе Ивана Јурића СКУПШТИНА СПОРТСКОГ САВЕЗА ПЕЋИНАЦА Драган Деспотовић председник а Изборној Скупштини Спорт- савеза Пећинаца, за но- Нског вог председника изабран је Драган Дестовић (представник ОФС Пећинци). Чланови Управног одбора су: Саша Рељић (Карате клуб Срем Шимановци), Ђорђе Видаков (ФК Словен, Сибач), Синиша Сарић (ФК Слобода, Доњи Товарник) и Зоран Саџак (ФК Сремац, Деч). Надзорни одбор чине: председник Милан Степановић (ФК Ловац, Карловчић) и чланови Владимир Шарић (Шаховски клуб Шимановци) и Зоран Стојановић (Боћарски клуб Шимановци). Мандат новоизабраног Спортског савеза је четири године. - Акценат Спортског савеза у овој години биће школски спорт - истакао је Деспотовић. - Уосталом, то је и препорука ресорног министартста и републичког Савеза спортова, а клубови ће морати максимално развити сарадњу са школама, односно да више ЛЕП ГЕСТ "ВОЛКС БАНКЕ" Дресови за одбојкаше а пригодној свечаности у НОсновној школи "Свети Сава" у Сремској Митровици директорица сремскомитровачке филијале Волкс банке Драгица Радованов уручила је више десетина дресова најмлађим категоријама Одбојкашког клуба "Први темпо". - Паралелно са редовним активностима, наша банка помаже најмлађем узрасту да се што здравије развија уз спорт. Овога пута поклонили смо 70 дресова, а Драган Деспотовић сарађују са педагозима физичке културе. Ж. Радивојевић ми ћемо наставити улагања у спорт тако што ћемо за најмлађе спортисте обезбедити и спортске реквизите -каже Драгица Радованов. - Без обзира на економску кризу, банка ће наставити да улаже у ову област. Заменик председника Скупштине града Зоран Мишчевић изјавио је да је ово леп гест којим је банка показала висок степен друштвене одоговорности. М.М. Велемајстор Косић данас живи између Подгорице и Будимпеште, а игра за клубове из четири земље ођени Митровчанин, велемајстор РДраган Косић, најбољи шахиста свих времена на овим просторима je већ уобичајано новогодишње и божићне празнике проводиo у дому својих родитеља где се одмарао и црпео снагу за мечеве у долазећој сезони. Била је то прилика да посети редакцију "Сремских новина", листа који је педантно и континуирано пратио његов развој и изузетне резултате, које је већ као пионир почео да постиже у магичној игри на 64 поља. Његови домаћини били су директор "Сремских новина" Драган Ђорђевић, главни и одговорни уредник Јованка Зурковић и директор маркетинга Златко Зрилић. Освежена су сећања на почетке Драгана Косића, који су најављивали сјајну каријеру, а што се и догодило. Косић је похађао школу "Владимир Назор", док је прва знања о тој древној игри стекао у седмој години. - Када сам имао 10 година са мном је почео да ради врсни педагог Иван Јурић. Изузетно ми је помогао да стекнем прва, основна знања из шаха. Радио је и са другима. Није му било тада равног у том послу, коме је био сав предан. Имао је изузетно богату шаховску библиотеку. Није имао потомство, не знам шта је сада с њом - сећа се својих почетака Драган Косић. У тринаестој години постаје војвођански, а годину дана касније и првак Србије у пионирској конкуренцији. Године био је најбољи у Европи у тој узрасној категорији. Ређају се се врхунски резултати и у омладинској конкуренцији. Постаје национални, па интернационални мајстор, док је велемајстроску титулу освојио у 25. години. Наступао је за митровачки Срем, клуб у коме је и поникао, у време када је он имао своје звездане и непоновљиве тренутке. Највећим успехом митровачког шаха у екипној конкуренцији, свакако се сматра друго место у Другој савезној лиги тадашње Југославије, на првенству у Пули године. За екипу Срема наступао је и млађани Косић и остварио скор који тешко да ће бити поновљен. Од 11 могућих, освојио је чак 10,5 поена и тако изузетно допринео успеху своје екипе. Већ као афирмисан играч, као члан екипе ЈИК Банке био је заслужан што је она постала првак државе. Косић је сјајним партијама изборио место у државној репрезентацији. Играо је заједно у екипи с великанима нашег шаха, као што су Дамјановић, Љубојевић, Поповић и други. У посебном сећењу му је остала наша доминација на Балкану крајем осамдсетих година. Посебно тужним догађајем у каријери сматра наступ наше олимпијске репрезентације у Дебрицину године, чији је и он био члан. - Одиграли смо само један меч, а затим нам је саопштено да се не можемо даље такмичити, јер су нашој земљи уведене санкције. Ни данас ми није јасно каве је везе имало бомбардовање пијаце на Маркалама и наш наступ на овом такмичењу - с огорчењем и сада говори прослављени велемајстор. Косић касније одлази у Подгорицу, где наставља успешну каријеру на турнирима, клупским такичењима, а постаје и репрезентативац Црне Горе. Он данас живи између Подгорице и Будимпеште, а брани боје клубова из чак из четири земље: Црне Горе, Србије, Републике Српске и Србије. - Шах је много напредовао. Распадом Совјетског Савеза многи врсни велемајстори отишли су у друге земље, или наступају за селекције држава које су постале самосталне. У западним земљама шаху се придаје знатно већа пажња него раније. Долазе генерације, које брзо сазревају. Ми данас имамо петнаестогодишшњаке који могу успешно да се носе с водећим велемајсторима света. Конкуренција је све жешћа, тако да је све теже стићи и опстати у друштву најбољих - тврди Косић. Може ли се живети од шаха? Да - одговара Косић, али се томе морате потпуно посветити и стално се доказивати. Данас се на велемајстроским турнирима најбоље пласираним дају вредне награде. То, међутим, могу само богати. У Србији одвано није било јаког велемајсторског Прослављени шахиста у посети нашој Редакцији турнира, јер смо сиромашна земља. Најчешће се организују брзопотезни турнири, али то је нешто друго. - Занемарен је рад са најмлађима. Срем се у том погледу не разликује од других средина у земљи. Знатно је узнапредовао компјутерски шах. Некада је бољи мајстор могао да савлада компјутер. Данас, компјутер је у стању да победи и најбоље играче света - каже Косић. Косић се до скора ослањао на класичне анализе и припреме за наступ за шаховском таблом. Но, време чини своје и он се више не раздваја од компјутера. И поред активног играња на турнирима, за клуб и репрезентацију, Косић се посвећује и педагошком раду. Припрема више младих да овладају тајнама те вештине, која је од давних времена имала бројне поклонике, охрабрује да касније наставе својим путем. Мање је познато да је овај сада већ искусни и прекаљени велемајстор, који се опробао у мечевима с најпознатијим шахистима света, дао значајан допринос и шаховској теорији. Познато је рецимо неколико његових оригиналних отварања, које би, да има више времена, сигурно већ преточио у литературу. Но, када буде такмичарску каријеру приводио крају, сигурно је ће се још више посветити педагошком раду и шаховској каријери. Време прадаха ближи се крају. Косић ускоро одлази у Будимпешту, где га већ почетком фебруара очекује велемајстроски турнир, на коме је више пута учествовао, а једном и победио. Потом следе нови изазови, јер у времену у коме живимо шаховске сале личе на гладијаторске арене, а зна се, у њима остају само најбољи. С.Ловчанин ЏУДО Први темпо у новим дресовима Медаље Лаћарцима удисти ЛСК-а из Лаћарка Џосвојили су протеклог викенда прве медаље у овој години. На Светосавском купу у Новом Саду, у конкруренцији 430 такмичара из 42 клуба, освојили су шест златних, четири сребрне и једну брознану медаљу. Златне медаље освојили су Мирјана Панић, Нада Панић, Валентина Шћурк, Јово Ђаковић и Драган Бојић, сребрне Мирјана и Нада Панић, Борис Сладић и Жељко Панић, а бронзану Александар Дебељак. Успешни су били и на Међународном турниру "Бранко Маркович Чађа" у Зрељанину где су у конкуренцији 222 такмичара из 23 клуба, освојили седам медаља од којих пет златних. Злато на турниру у Зрењанину освојили Никола Воркапић, Борис Сладић, Данијел Жабић, Валентина Шћурк и Нада Панић, а бронзане медаље Никола Воркапић и Борис Сладић. удбалери Јединства из Старе ФПазове завршили су одмор и почели су припреме за пролећни део првенства у Војвођанској лиги - Запад. Само 17 освојених бодова јесенас ставља пред пулене тренера Зорана Павловића јасан задатак, добро се спремити и што пре побећи из опасне зоне. - На првом тренингу појавило се 20 играча, и ја сам задовољан одзивом. То су играчи који су играли и јсенеса, осим Николе Играча који је отишао у Доњи Срем из Пећинаца. Имамо неколико играча који су изразили жељу да нас појачају. Реч је о бившим фудбалерима овог клуба Ненаду Драгину и Ненаду Јовишићу, као и Миши Домоњију, а ФУДБАЛ Припреме без струје на први тренинг стигао је и Митић из Батајнице. Сигурно ћемо се појачати са неколико квалитетних играча како би на порлеће пружали квалитетније партије у борби за очување статуса војвођанског лигаша - каже тренер Павловић. Међутим, оно што је фудбалере Јединства дочекало на првом окупљању је било веома непријатно. Наиме, клуб је остао без струје и воде, због чега је тренер Павловић и померио почетак припрема за недељу дана. - Несхватљиво је да у 21. веку један тако озбиљан као што је Јединство нема струје и воде. Немамо праве услове за рад и то је оно што ствара нервозу и код играча и код мене као тренера. Имамо, међутим, уверавања, људи из клуба да ће то бити решено ових дана, а ја питам зашто се дошло уопште у овакву ситуацију. Но, надам се да то неће реметити план рада који смо зацртали до почетка првенства. Ја верујем у овај тим и сигуран сам да ћемо на пролеће играти још боље и квалитетније него јесенас - не напушта оптимизам Павловића. Јединство ће све време припрема тренирати у Старој Пазови, а у плану је десетак пријатељских утакмица, а ривали ће између осталих бити Земун, Инђија, Телеоптик, Раднички из Нове Пазове. Д.Бурсаћ

23 28 СПОРТ Зоран Јанковић је рођени Љуковчанин, прве резултате у фудбалу постигао је на фудбалском терену крај железничке станице у Инђији. Играо је за новосадску Војводину, Борац из Чачка, био је репрезентативац Бугарске са којом је учествовао на првенству Европе године, фудбалску каријеру наставио у Кини, последњих шест месеци наступао је у редовима кипарског прволигаша. Почетак и завршетак његове фудбалске каријере, како каже, везани су за Инђију. Шта вас је мотивисало да се вратите у ФК Инђија? - Новац ми свакако није био мотив. Одазвао сам се на први позив управе овог клуба. Ни једног тренутка нисам био у дилеми да ли да наступам за ФК Инђију. Главни мотив је постизање заједничког циља - улазак у Супер лигу као и неке породичне обавезе због којих сам раније прекинуо уговор на Кипру. У Инђији сам начинио прве кораке, мислим да ћу овде и завршити фудбалску каријеру, каже Зоран Јанковић. После дугогогодишњег одсуства како се осећате у својој средини? - Осећам се исто онако као што сам се осећао када сам први пут дошао на тренинг у ФК "Инђија", сада као да поново почињем да градим каријеру. Да ли верујете да одиста овај тим ПРВА Б ЛИГА (Ж) Резултати 14.кола - Бор: Бор - Тамиш 60:71, Чачак: Моравац - Градац 98:72, Стара Пазова: Стара Пазова - Студент 46:49. Шабац: Шабац - ПРО-ТЕНТ 75:47, Обреновац: Раднички - Раднички (К) одложено, Нови Сад: Војводина 2 Вода Јазак - Плеј-оф 56:64, Б. Карловац: Југобанат - Вождовац 64: Вождовац : Раднички (К) : Моравац : Студент : Војводина : Југобанат : Шабац : Тамиш : Ст. Пазова : Плеј-оф : ПРО-ТЕНТ : Бор : Раднички (О) : Градац : ПРВА ЛИГА ВОЈВОДИНЕ (М) Резултати 14. кола - Сремска Митровица: Срем Железничар 78:90, Бачка Топола: Топола Спартак 76:75, Бачки Јарак: Младост Телетехника Јединство 90:71, Крајишник: Крајина Грмеч НС Јуниор 92:84, Нова Пазова: Нова Пазова ФКЛ 93:95, Нови Сад: Дуга "Свети Ђорђе" 78:88, Стари Бановци: Дунав Спорт ки 89: Железничар : "Свети Ђорђе" : Младост : ФКЛ : Дуга : Н. Пазова : Спорт ки : Дунав : Спартак : Срем : Топола : Крајина : Јединство : НС Јуниор : ФУДБАЛ Стигло појачање "зеленима" У другом делу првенства за инђијски клуб играће познати фудбалер Зоран Јанковић који је своју каријеру и започео у овом клубу КОШАРКА Зоран Јанковић и Славко Пувача може да уђе у Супер лигу? - Ако бацимо поглед уназад, видећемо да је Инђија увек имала добре фудбалере и атрактивне утакмице за публику. И сада има веома добре играче који могу да учествују у вишем рангу такмичења. Уз актуелног тренера верујем да је Супер лига достижна овом клубу - рекао је Зоран Јанковић. Од председника клуба Славка Пуваче сазнајемо да ће ФК Инђија имати још неколико појачања у другом делу првенства које ће, ових дана, представити спортској јавности. З.Г.С. СРЕМ - ЖЕЛЕЗНИЧАР 88:90 (14:17,17:27,24:20,23:26) СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Дворана ПСЦ "Пинки", гледалаца 200. Судије:Лојовић (Нови Сад), Станковић (Ковин). СРЕМ: Секулић 8, Кокар 2, Илић 34, Грозданић 9, Степановић, Цундра 12, Брадоњић, Бијелић, Огризовић 2, Зец 7, Пејаковић 4. ЖЕЛЕЗНИЧАР: Новаковић 23, Јерковић 26, Перовић 5, Миљанић, Гуглета 9, Шишковић 6, Грујић 10, Ћеранић 7,Гвозденовић, Иваниш 4, Марковић. Сремски дерби заслужено је припао искуснијој екипи из Инђије. Занимљиво је да су кључни играчи у гостујућој екипи били бивши играчи Срема Новаковић и Јерковић, док се у одбрани гостију посебно истакао Гуглета. С.Л. ДРУГА ЛИГА ВОЈВОДИНЕ (М) Резултати 14. кола - Црвенка: Црвенка Хемофарм Штада МТ (данас), Ковин: Раднички - Апатин 80:75, Зрењанин: Пролетер МТ Динамо 77:80, Нови Сад: Ролинг - Војводина 92:74, Бачка Паланка:Бачка Паланка - Стара Пазова 92:93, Лаћарак: ЛСК - Оџаци 62:97, Кула: Хајдук - Топ 79: Оџаци : Динамо : Апатин : Хемофарм : Ролинг : Б. Паланка : Раднички : Хајдук : Ст. Пазова : Војводина : Пролетер : Топ : Црвенка : ЛСК : Д.Б. СВЕЧАНОСТ У СКУПШТИНИ ГРАДА СРЕМСКА МИТРОВИЦА Признања најбољим спортистима у години У Скупштини града Сремска Митровица, у организацији Градске управе за образовање, културу и спорт, у понедељак, 26. јануара, одржана је традиционална светковина на којој су најбољим спортистима у појединачној и екипној конкуренцији уручена признања. За најбољу спортискињу у сенинорско конкуренцији поново је проглашена бацачица диска, чланица Атлетског клуба Сирмијум Драгана Томашевић, првакиња Србије и Балкана у минулој години и учесница Олпимпијаде у Пекингу. Друга на овој ранг-листи је Ива Винковић из Карате клуба Сирмијум, балканска првакиња за Игор Шивољицки, члан Кик бокс клуба "Кинг", је трећи, док су му највреднији резултати титула државног првака и треће место на Првенству Европе. У екипној конкуренцији за најбољи клуб проглашен је Атлетски клуб Сирмијум, чији су такмичари лане освојили друга места на првенствима Србије за јуниоре, јуниорке и сениоре. Други је Џудо клуб ЛСК из Лаћарка, победник на турниру Европске федерације. Аеро клуб Сремска Митровица је трећи, док му је највредни резулат био прво место за јуниоре и сениоре на републичком првенству. У јуниорској конкуренцији за најбољу проглашена је бацачица копља АК Сирмиум Татјана Јелача, која је освајала прва места на државном првенству, а била је и победник на Купу Европе. Учествовала је и на Олимпијади у Пекингу. Други на овој листи њајбољих јуниора је Милош Петровић из АК Сирмиум, који је у скоку у вис био први на Купу Србије. Треће место припало је Валарији Паркалис из Карате клуба Сирмиум, првакињи Србије и другопласираној на међународном турниру. За најбољег кадета проглашен је Никола Милинковић, члан АК Сирмијум, балкански и републички шампион и државни рекоредер на 100 и 200 метара у конкуренцији јуниора. Друга је Јелена Жабић из Џудо клуба ЛСК, освајач сребрне медаље На Балканском првенству и првакиња Србије. Срећко Ковиљац из АК Сирмијум, носилац бронзане медаље на Балканском првенству и државни првак је трећи. За најбољу у пионирској конкуренцији проглашена је Марија Вученовић из Атлетског клуба Срем, првакиња Србије и Балкана и државна рекордерка у бацању копља. Друга је Милица Жабић из Џудо клуба ЛСК, првакиња Војводине и Србије и освајач сребрне медаље на међународном турниру. Петар Милковић из Кајакашког клуба Вал, првак Војводине и Србије, је трећи на ранг листи пионира. За најбољег тренера проглашен је Данило Кртинић из АК Сирмијум, учесник Олимпијаде. У конкуренцији професора физичке културе награђен је Золтан Хегедиш из ОШ "Јован Јовановић Змај" чија је екипа била победник у одбојци за пионирке на Олипмпијади у Нишу. Признања најбољима уручили су заменик градоначелника Срђан Козлина, заменик председника Скупштине града Зоран Мишчевић, заменик начелника за спорт Богдан Божин, помоћник градоначелника за спорт Бошко Уметић и председник Комисије за признања Скупштине града др Мирослав Кендришић. С.Ловачанин Најуспешнији сениори спортисти Сремске Митровице Најбољи у јуниорској конкуренцији Награђени кадети Најбољи у пионирској конкуренцији