ЛОКАЦИЈА. Српска кућа фудбала у Старој Пазови

Transkript

1 Година XLIX Сремска Митровица Среда 4. март Број 2506 Цена 40 динара у овом броју: Дебели Сремци не треба да брину за вишак килограма страна 2. ЛОКАЦИЈА Платичево: Сремци праве роботе страна 3. За Сремске новине говори др Дуња Циврић, председница ПО синдиката запослених у здравству страна 4. Царски град на Сајму туризма у Београду стране Мање за функционере више за студенте страна 13. Српска кућа фудбала у Старој Пазови Шефица развојних пројеката ФИФЕ Ева Паскије са представницима Фудбалског савеза Србије и председником старопазовачке Oпштине Гораном Јовићем, обишла је терен на коме ће се градити спортски центар српског фудбала. Сурдук: Златни котлић Страна 31. Она сматра да је терен изванредан за подизање спортског комплекса и да нешто слично постоји само у Француској. Такође, задивљује брзина реализације овог пројекта у Старој Пазови. Г.М.

2 2 ЖИВОТ НАШ Пише: Сања Михајловић Све смо ми Кларе Данас када кажете Дан жена, већина припадница женске популације узврати са Мрзим Осми март!. Зашто? Да ли зато што је банализација обележавања и прослављања обесмислила сваку позитивну идеју ове тековине, или што смо, прослављајући Осми март, схватиле да заправо уопште и немамо разлога за славље? И мада се многе жене буне што се овом празнику уопште и даје на значају, јер како тврде онда испада да свих преосталих 364 дана у години припада мушкарцима, сматрам да оне, ипак, греше. Јер, овај празник треба да се обележава како би се, барем тог дана, подсетиле на нашу неравноправност. Како се не би заборавило да живимо у мушком свету, те да је све оно за шта су се у далекој прошлости бориле Цеткинова и њене другарице још увек само мртво слово на папиру. Клара се борила за економску независност радница и свих жена уопште, за једнаке плате за исти посао, за право на организовање у синдикате и интересне савезе, те за једнако политичко право жена и мушкараца. Касније се са истим жаром залагала и за право гласа жена, за право на развод брака, прекид трудноће и право на слободну љубав. Данас постоје закони који нам омогућавају да имамо све оно за шта се она борила, али једини проблем је што те законе нико не поштује. Рецимо, чињенице говоре да питање које сваки послодавац поставља женској особи приликом разговора за ново запослење јесте: Да ли сте удати и да ли планирате децу? И када вас овако нешто питају, морате добро да пазите шта ћете да одговорите, јер вас жеља за материнством може коштати запослења. Уколико сте пак једна од оних жена које су се определиле за каријеру, онда будите спреме на то да ће вас због тог избора осудити читаво друштво. Како год окренеш не ваља. Међутим, уколико се ипак запослите и будете сексуално узнемираване на радном месту, не брините се - нисте саме. У земљи Србији то је, нажалост, врло честа, а уједно и врло ретко процесуирана појава. Свака жена је током свог радног и животног века барем једном доживела да мора да се бори за исте циљеве за које се борила и Клара Цеткин почетком прошлог века. Зато и не требамо да одустајемо од обележавања Осмог марта, јер је то прилика да се подсетимо храбрости других жена, знајући да нам ништа мања храброст није потребна и за наш свакодневни живот. ДОМ ЗДРАВЉА Стручни састанак лекара Дом здравља "Др Милорад Мика Павловић" је, прошле среде, био домаћин стручном састанку лекари који су организовали Секција за социјалну медицину Српског лекарског друштва и Друштва лекара Војводине. Окупило се 120 лекара из целе Србије. О информационом систему дома здравља на Новом Београду говорио је примаријус др Александар Секулић, о превенцији ХИВ-а међу затвореницима у КПЗ у Сремској Митровици информисала је др Данијела Станковић Баричек док је примаријус др Петар Боровић одржао предавање на тему "Без дуванског дима за месец дана". З.Г.С. ако ствари тренутно стоје, де- Сремци не треба више да Кбели брину како да омршаве. Отварањем Диспанзера за гојазне при сремскомитровачкој Општој болници пре неколико година и у највећем сремском граду отвориле су се могућности за лечење гојазности, чак и за радикалне захвате операције, па за ове потребе није више обавезно путовати у велике центре. Недавно је овде обављена и прва операција гојазног пацијента а урадио је тим лекара на челу са доктором Гораном Ивићем. - Урадили смо прву операцију гојазног пацијента, заправо реч је о захвату стављања прстена на желудац. Ми смо трећи центар у Србији који ради овакве захвате. Неке клинике су почеле па стале, а ми хоћемо да изградимо тај тренд да укључимо још доктора у ову процедуру. Сам захват није компликован, али су зато изузетно захтевни постоперативни поступци, како би се на правилан начин извршила редукција масе. Пацијенткиња коју смо недавно оперислаи је из Војводине из другог фонда. Сама процедура коштала је динара, што је у крајњем износу мање и ефикасније када се стави све на папир него покушаји разних дијета. Пацијенткиња је имала 140 килограма и у прве три недеље је изгубила шест килограма, а касније то иде брже. Скида се шест до десет килограма месечно, што може да буде и шездесетак килограма годишње. Наша процена је да ће ова пацијенткиња изгубити осамдесет килограма за годину и по дана, наводи др Горан Ивић. Према његовим речима, оно због чега се раде те процедуре у свету је што се показало да је много јефтиније за здравствени систем када те особе имају мање килограма. -Код таквих гојазних особа није ту само проблем естетске природе, Среда, 4. март У СРЕМСКОМИТРОВАЧКОЈ ОПШТОЈ БОЛНИЦИ УСПЕШНО ЛЕЧЕ ГОЈАЗНОСТ Дебели Сремци не треба да брину како да омршаве За годину дана могуће смршати и до 60 килогарама Зарада Др Горан Ивић: Операцији прибегавамо када нема другог избора На отварању Диспанзера за гојазне већ придружених обољења, метаболички поремаћаји, дијабетес, срчане болести, ендокрине болести... Припрема пацијента пре операције је веома комплексна и пре хируршког захвата мора да прође читав низ тестова дијагностике да бисмо на крају утврдили да они не могу друкчије да се излече већ само хируршком методом, па хирургија долази на крају као крајње решење. Прво дијетом покушавамо да решимо проблем. Пре неколико година формирали смо тим ендокринолога, психолога, нутрициониста, а хирург је ту на последњем месту. Заправо када нестане свих других могућности за излечење онда прибегавамо операцији, која није само стављање обруча на желудац. Пацијенти се селектирају у зависности од типа гојазности. Наставићемо током године још сложеније процедуре које ће за пацијенте значити спас и дефинитивно много мање килогарама, каже др Ивић. Ј.Зурковић Н.Никшић На лечење или хируршку интеревенцију у овој Болници долазе и пацијенти из других крајева Србије, из Републике Српске и Црне Горе. На месечном нивоу око два милион динара остаје болници од интервенција урађених на странцима јер болници припада 50 одсто средстава, која се користе за занављање опреме, подизање нивоа комфора...а, све то опет даје могућност да се уводе и нове процедуре. Тако је пре неколико година стручни тим др Ивића урадио прву опрецију трансаналну микроскпску хирургију која се ради једино у овој болници. На овај начин, упрошћено речено, лече се тумори завршног дела дебелег црева без класичног реза. Сама интервенција стаје динара а посебно се плаћа цео дан. Пацијенти након захвата веома брзо иду кући, у просеку за два три дана. Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Јо ван ка Зур ко вић, ДИРЕКТОР МАРКЕТИНГА Златко Зрилић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Ка ти ца Ку зма но вић, Зо ри ца Га ра ша нин-сте фа но вић, Ду шан По зна но вић, Никола Никшић, Са ња Ми хај ло вић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), Гордана Мајсторовић ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: (цен тра ла и телефакс), (маркетинг) redakcija@sremskenovine.co.yu,те ку ћи ра чун: Металс банка Штам па "Борба а.д.", Београд. ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.100,00 ди на ра, за го ди ну да на 2.200,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко. CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci ji Bi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad ( ) SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Jo van ka Zur ko vi}. - God. 1, br. 1 (1961) -. - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, Ilu str. ; 45 cm Ne deq no. ISSN CO BISS.SR-ID

3 Среда, 4. март У ПЛАТИЧЕВУ ОТВОРЕНА ФАБРИКА ЗА ПРОИЗВОДЊУ РОБОТСКИХ ЛИНИЈА Сремци праве роботе ИДУ ДАНИ Министар економије у Влади Србије Млађан Динкић је прошлог петка у Платичеву код Руме свечано пустио у рад прву српску фабрику за производњу и монтирање роботских линија новосадске компаније "ICM Elektronics", лидера на подручју аутоматизације и роботизације производних процеса. Током прошле године "ICM Elektronics" је у ову фабрику уложио око милион евра и у њој ће радити више десетина високостручних кадрова. У склопу фабрике налазе се хала за производњу и монтирање која ће годишње производити 50 робота, управна зграда и инжењерска соба за пројектовање система и обучавање за аутоматику. Отварајући фабрику робота, министар економије у Влади Србије Млађан Динкић је рекао да је у условима глобалне економске кризе, свака новоотворена фабрика херојски подухват, а посебно ако је реч о високим технологијама. -Прошле године је у информационе технологије у Србији уложено око 530 милиона евра. Сваке године Србија напредује у Млађан Динкић и Драган Мићић : Подршка развоју високих тенологија преузимању високих технологија па је стопа раста Србије бржа него у земљама у региону. Значајно је и што ће Факултет техничких наука у Новом Саду сарађивати са овом фабриком јер ћемо у Србији производити роботске линије које ће се уграђивати у фабрике како у Србији тако и у иностранству - рекао је Динкић. Директор "ICM Elektronics" Драган Мићић истакао је да је за 15 година постојања ова компанија сарађивала са више од компанија из земље и света, а инжењери "ICM Elektroniksa" су роботизовали више од стотину прозводних линија. -Ова фабрика је резултат настојања да клијентима пружимо најбоље у области мехатронике и роботике и у њој ће се пројектовати, производити, монтирати и тестирати роботске линије - рекао је Мићић. Отправник послова амбасаде Јапана у Србији Teruhiko Shinada изразио је задовољство што ће се производња роботских линија у Платичеву одвијати на технологији јапанске компаније Fanuc и нагласио да охрабрује окретање Србије високим технологијама у условима глобалне економске кризе. Успешан старт фабрике пожелели су и Lionel Mercou из Fanuc Robotics Europа, председник Привредне коморе Војводине Никола Стојшић и шеф Катедре за мехатронику и роботику Факултета техничких наука у Новом Саду проф. др Бранислав Боровац. Свечаном отварању фабрике робота присуствовали су и бројни гости и пословни партнери из Јапана, Фанцуске, Шведске, Немачке, Чешке, Словеније и наше земље. Ж.Неговановић Фото: М. Милеуснић Циљ Циљ "ICM Elektroniksa" је да постану лидери, не само у Србији, већ да најновијим решењима наших инжењера конкуришу и у Европи. Отварањем фабрике у Платичеву компанија ће задовољити све већу потражњу за роботима у Србији и проширити пословање на тржишта земаља у региону. Роботи из Платичева замениће људе на многим опасним и тешким пословима, али ће надоместити и недостатак појединих занимања, јер ће фабрика производити и роботске линије за заваривање Фабрика ће запошљавати високообразоване стручњаке Домаћица Пише: Милијана Барјактаревић Ниједна oбласт из домаћинства није претерано инспиративна. поготово кад крену разговори и савети о флекама и бактеријама, зимници и пеглању, мени страшно почне да се зева. Уопште не знам зашто. А нико још није умро од неиспеглане завесе или краставаца из продавнице... Мислим да те старе вештине, кад се све правило код куће, припадају оним временима кад је у заједници живело по неколико жена, па једна у поље, друга око деце, трећа око шпорета. А данас знам многе модерне и образоване жене којима рерна може да послужи и као полица за ципеле, јер све може да се купи. Ако ипак, решите да уштедите а направите нешто слатко, а нисте послалстичар и немате претерано искуства у прављењу колача, за почетак изгуглујете мало по Интернету. То уме да буде доста конфузно, јер ће да вам избаци 40 различитих рецепата за исте колаче, па се само збуните. Полепите неколико цедуљица по фрижидеру, укућане по могућству избаците из куће два-три сата и креће авантура. За храбрије и ментално јаче постоји посебна дисциплина која се зове прављење торте. Осим талента, ова област у кулинарству подразумева поседовање следећих особина: апотекарску прецизност, монашку смиреност, пилотску концетрацију, математичку логику и креативност ликовног уметника. Такође, за ту вештину потребан вам је и алат омање занатске радионице и квадратура кухиње толика да можете да се окрећете, савијате и потрчите ако затреба. А затреба. Повећи прозор је обавезан, поготово за расејане, а све то морате да урадите у ограниченим времениским интервалима јер : не сме да се истопи, исцури, стврдне, загори, запали. Ако се деси да вам мисија није успела и деца тужно гледају у вас (не што вас сажаљевају него што им се једе торта), трчите да им купите нешто слатко...дакле екстра трошак. А већ сте уложили и више него што треба(да се нађе). И док се пресабирате шта сте све могли купити или урадити уместо глупе торте, бацате се на двоипосатно трљање, рибање, прање косе и евентуално кратко кречење, ако сте баш толика шепртља. Без обзира што то можда и није била торта теже категорије са 70 јаја и 26 кора са додацима тешко памтљивих назива, него од оних «ништа се не пече» рецепата ви схватате да ипак нисте неки таленат, узимате из свеске телефона за хитне ситуације број радионице за прављење колача (Бог је благословио), и с посебним сјајем у очима наручујете, извољевате... За све новце. Сви срећни и задовољни. Мало вам је жао што се тога одмах нисте сетили јер вам је пропао викенд, али сад имате искуство. Двоумите се: да ли да укућани чувају тајну или да научите да зачепите уста препотентним поштоватељкама традиције (то су оне што праве 17 врста предјела за славу, 49 врста главних јела, 264 врсте ситних колача. Икона није обавезна (?!)). А кад их баш питате како иде рецепт, кажу: одока, отприлике, коликоимаш, и ето ти. Просто. А-ха, како да не. Некад ни палачинке не иду како треба. Ни куче их неће. А после славе, домаћици теба неколико дана рехабилитације да се поврати, презире и госте и обичаје и укућане и ококућане(заове и снаје). Изеш такмичење. Ако се усудите да таквој домаћици евентуално признате да никад сами нисте направили праву торту (ону што се једва жваће) приметићете на саговорници, краљици торти, запрепашћен израз лица као да сте рекли да сте трговац људским органима на црно. Па онда крећете да се правдате: како вас нико није учио јер вас никад није интересовало, како више волите чоколаду, и слаткише па онда, деца и не траже да им правите јер могу да се купе какве год пожелиш... Знам многе занимљиве и остварене жене, добре мајке, професионалце у свом послу, а антиталенте за hand-made посластице. Оне ће радије своје време потрошити на позоришну представу, концерт, књигу, филм, а децу и пријатеље одвести негде на колаче. А срце ће им, сигурна сам, бити на месту.

4 4 Среда, 4. март У СРЕМСКОМИТРОВАЧКОЈ ШКОЛИ "РАДИВОЈ ПОПОВИЋ" О РАДНОМ ОСПОСОБЉАВАЊУ И АНГАЖОВАЊУ ЛИЦА СА ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА Припрема за самосталан живот При школи и Дневном боравку делује више радних центара у којима се за квалитетан и самосталан живот спремају ученици и они старији Школа за основно и средње образовање "Радивој Поповић" у Сремској Митровици и Друштво за помоћ особама са Дауновим синдромом су, у протекле три године спроводили пилот - програм за самосталан живот особа са овим синдромом назван "Становање уз подршку". Након волонтерског сповођења овај програм ће девет месеци финаснирати Министарство за рад и социјалну политику а циљ је системска подршка особама, породицама, друштву. Ово је сада припремни програм за самосталан живот, сазнали смо од Александре Јовановић, координатора Дневног боравка при овој школи. Поменути програм је само један у низу оних које реализују у Школи "Радивој Поповић", у којој учи више од 200 основаца и средњошколаца, а која је једина средња школа ове врсте у Срему. Директор Слободан Пауљев, објашњава да су им ученици основне школе са подручја митровачке општине, а средњошколци долазе из Шида, Руме и других места јер овде имају прилику да се оспособе за низ будућих занимања. -Имамо 70 средњошколаца који се практично оспособљавају у нашим радионицама за графичку струку, фризере, припремаче намирница, цвећаре и слично, док се будући месари, бравари, пекари на пример оспособљавају у одређеним фирмама - рекао је Пауљев. Александра Јовановић подсећа да је Дневни боравак оформљен године и да је једини у Срему. У њега долазе деца, омладина и одрасли лако, умерено и вишеструко ометена у развоју, за које се организује васпитни процес, осопсобљавање за рад и радно ангажовање. Дневни боравак ради од 7 до 16 сати у две смене има 36 штићника школског и старијег узраста. - Припрема за радно ангажовање је у радионицама, као што су ткачка, радионица за израду пластичних кеса, израду украсних предмета, рециклажу. Такође, имамо радне центре за пољопривреду - гљиварник и сензорну башту. Наши штићеници и ученици се баве изливањем свећа и рециклажом рачунара. Све што се произведе пласирамо за ученичке задруге. Занимљиво је да је потражња за гљивама много већа од оне коју можемо да произведемо- истакла је координаторка Дневног бораква. У радионици за рециклажу компјутера стари апарати се растављају сортирају и одвозе на даљу прераду. Ово је урађено уз помоћ Покрајинског секретаријата за рад и социјалну заштиту а у Дневном боравку и Школи припремају нове програме за рад лица са посебним потребама. С.Ђ. Капитални објекат Зграда Школе "Радивој Поповић" Средствима Фонда за капитална улагања Војводине у ШОСО "Радивој Поповић" гради се спортска сала која је при завршетку. Сала ће, по речима директора Пауљева, решити дугогодишњи проблем одржавања наставе фискултуре у школи, али ће моћи да је користе спортисти и градска спортска удружења. РАЗГОВОР С ПОВОДОМ: ДР ДУЊА ЦИВРИЋ, ПРЕДСЕДНИЦА ПОКРАЈИНСКОГ ОДБОРА СИНДИКАТА ЗАПОСЛЕНИХ У ЗДРАВСТВУ Да не иде криза само по нашим леђима Незадовољни што су божићницу добили само запослени у образовању и полицији, Синдикат запослених у здравству тражи и даље од Владе исплату од пет хиљада динара по запосленом, јер сматрају да су оштећени с обзиром да су буџетски корисници као и просветари и полицајци. Своје незадовољство исказали су у више наврата протестима испред зграде Владе и намера им је да истрају, све док не добију тај новац. Кажу може да им се иплати и за Ускрс или неком другом приликом. Дубоко су уверени, да ако нема пара није требало нико од буџетских корисника да добије тај новац, а на образложење министра да у буџету нема новца за те намене одговарaју да је то дуг за прошлу годину, каже у разговру за Сремске новине председница Покрајинског одбора Синдиката запослених у здравству др Дуња Циврић. -Изгледа да су новац добили само они корисници буџета на челу чијих ресора су СПС министри - полиције и образовања, па стога кажемо да би изгледа и за нас био боље да нам је министар из ове партије. Таква исплата је била уобичајена у последње две-три године да запослени у јавном сектору добију ту новогодишњу честитку, или једнократну помоћ. Исплао је да су се министри на Влади договорили да тога неће бити, а ето они СПС министри су ипак одлучили да то дају својим запoсленима, а наши не. Министарство нас је упитило на Републички фонд за здравствено осигурање, који Др Дуња Циврић Присуство на Управним одборима -Ми инсистирамо да представници синдиката обавезно буду присутни на седницама Управног одбора здравствених установа, јер то обезбеђује јавност рада. Представник синдиката ту нема право одлучивања, али може да изнесе став синдиката и мислим да је то важно. наравно такву исплату не може да обезбеди. Ми смо решили да идемо и даље са нашим захтевом јер сматрамо да не треба баш свака криза, транзиција и ратови да се ломе преко леђа запослених у здравству, наводи др Циврић и додаје да они раде 365 дана у години и обезбеђују целодневну здравствену заштиту грађана. Према њеним речима начини да дођу до тог новца нису баш велики, јер им Закон о штрајку сужава маневарски простор, пошто су у обавези да испоштују минималан процес рада. -Тај минимални процес је у ствари максималан. То је један од тзв. Слобиних закона који обожавају и нове власти и нису га изменили ни у једном сегменту. Залажемо се да нам се омогући законско право на штрајк, а до тада би било незаконити да наше чланове позовемо на штрајк. Остају нам једносатне обуставе рада, протести пред Владом и то оних запослених који су тог дана слободни. Ми смо добро организован синдикат са великим бројем чланова. Од запослених у здравству Србије сигурно је половина у нашем синдикату, а у Покрајини од запослених наших чланова је , што говори о његовој репрезентативности и јачини. Одлуку о протестима испред Владе смо и спровели неколико пута до сада, а наредни протест одлажемо јер и даље преговарамо са министром око тог питања. У ствари пружили смо му још једну шансу. Какав је став Синдиката по питању увођења вечерњих клиника и допунског рада? -Синдикат је по питању вечерњих клиника прилично резервисан, јер сматрамо да је то посао министарства, али и да то није прва ствар која је изашла прилично недорађена. Дакле, ми смо још када је доношен Закон о здравству године, којим се на неки начин ускраћује рад лекарима, указивали да је то проблем и рекли да треба одвојити државни од прватног сектора, али смо добили одговор министра да треба ићи утабаним стазама. Сматрамо да не треба запоселне у примарној здравственој заштити ставити у неравноправан положај у односу на оне у секундарној и терцијалној. Потпуно је нејасно шта је министарство овим хтело и ЛКС оспорава то пред Уставним судом. Слично је било и са стоматолозима и ту су добијени и судски спорови у случајевима где су директори слепо следили инструкције министарства, које су се показале као лоше у пракси. Проблема у здравству још увек има много, и сигурно ће синдикати у наредном периоду бити ангажовани у њиховом решавању. - Плате у здравстви су далеко од добрих, а у просеку је динара дебела коверта наших запослених. По том питању ће у наредном периоду бити доста посла.нама је важна тема и појава о којој се не говори, а која је присутна. Ми имамо један број уговорних радника са Републичком филијалом које плаћа република. При томе постоји и један део који се прими у здравствене установе, а који су потребни за функционисање система, које Фонд неће да плати јер су по њима прекобрјни, а заправо су неопходни и њихов посао прописује закон. Тренутно пребројавамо те раднике, а ради се о пар хиљада људи у Војводини. Они су заправо запослени на терет послодавца и неки новац који се заради на тржишту за пружене одређене услуге поједу њихове плате. Држава треба то да призна и да обезбеди средства и за те људе и управо на ту тему разговарамо ових дана и са покрајинским секретаром и у министарству. Разлика између броја запослених и броја уговорених је велика. Ј.З. Грански колективни уговор -Такође, у наредном периоду једна од најважнијих синдикалних активности биће потписивање гранског колективног уговора и протокола о расту зарада у години. Ми очекујемо тај протокол и шта он предвиђа, да ли је то реалан раст зарада и у складу са тим ћемо се и понашати. Места са посебним условима рада морају бити јасно дефинисана и како се плаћају. Грански колективни уговор је добра основа. Очекујем да ћемо тај посао до лета привести крају. Сем тога стална активност је на побољшавању услова рада јер они још увек нису на задовољавајућем нивоу, а обављамо посао од великог друштевног значаја, сматра председница ПО Синдиката запослених у здравству.

5 Среда, 4. март PETA STRANA SVETA 5 ЖАРКО БОЖИН ЦАКАН ОБУЋАР ИЗ БАЧИНАЦА Папучама кроз живот Захваљујући калупима које је наследио још од свог оца, Жарко данас прави кожне мушке и женске папуче. Цена једног пара је 900 динара, а да их направи треба му за то отприлике око два сата. Квалитет увек био у првом плану. Данас све врви од јефтине турске и кинеске робе лошег квалитета Када је далеке године од оца почео да учи обућарски занат, Жарко Божин Цакан из Бачинаца није ни слутио да ће се тим послом бавити целог века. Данас, када је већ неколико година у пензији, определио се да прави ускључиво мушке и женске папуче и вероватно је једини занатлија тог типа у Срему. - Учио сам занат седам година, а онда сам године од оца наследио радњу, тако да сам могао да се осамосталим. Некада је то био баш уносан посао, захваљујући коме сам издржавао целу породицу. Ишао сам обавезно на четири вашара годишње, а тамо сам могао да продам све што сам до тада направио. Били смо само ми занатлије са нашом робом, а не као ово данас, кад све врви од јефтине турске и кинеске робе лошег квалитета. Правио сам све - од сандала до ципела гојзерица, целу зиму би радио и све што сам направио продао би одједном на вашару за Ускрс. Обично се радило о стотинак пари обуће, док данас продам само неких 10 до 15 пари годишње овако о свом занату прича Жарко Божин Цакан, папучар из Бачинаца. Захваљујући калупима које је наследио још од свог оца, Жарко данас прави кожне мушке и женске папуче. Цена једног пара је 900 динара, а да их направи треба му за то отприлике око два сата. - Кожу купујем у Кожари у Руми, а гуму и лепила доносим из Београда. Жао ми је што људи данас не обраћају пажњу на квалитет и што ће готово сви, па тако и мој занат, ускоро изумрети. Данас млади немају жељу, вољу нити времена да се баве тиме, а ја тај посао волим и радим га иако сам пензионер. Нарочито волим да одем на вашар, то ми је некако већ постао хоби, јер се тамо видим и испричам са многим људима. Данас нема више тржишта као некада, иначе бих могао и много више да радим. Мој син Неша је хтео да буде обућар, али је због несугласица са пореском управом одустао са тугом у гласу каже Божин. А на питање како прави папуче, одговара: - Најпре урадим еритерај, то је горње лице и табаница, а онда то ставим на калуп. Затим нацвикам и около издрацујем са шмиргл папиром, па залепим и ставим у ручну пресу. Након тога папуче обрађујем и скидам их са Жарко Божин Цакан, папучар из Бачинаца калупа. Некада сам ишао на праксу у Борово и имао сам прилику да тамо научим како се ваде калупи. Међутим, био сам млад, па ме то тада није занимало. Сад ми је жао, јер је мој отац умео сам да вади калупе, а ја, ето, нисам научио, него користим његове. Срећом па је он другачије размишљао и савладао ту технику, па ми је оставио калупе тако да имам чиме да радим каже Божин, додајући да већ годинама има сталне муштерије, те да прави папуче од броја 34 до 48. Сања Михајловић Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра Бећар ски би се ри срем ских там бу раша Мисли цура да ћу је молити, зашто неће са мном говорити. Ја не молим ни оца ни нану, а да молим цуру на дивану. Видиш цуро онај месец горе, толко тебе моје срце воле. Кажи право, ти зелена траво, кажи право ко те је заваљо. СМЕШНА СТРАНА СРЕМА СПОСОБНЕ Из бор: Златко Зрилић Две Сусечанке, жене у годинама, половином 1944, пођу у Илок. На улазу у град, пред млином, усташе. Пошто већ више од две године, усташе нису долазиле у Сусек, жене збуњене и уплашене, подигоше песнице у висину слепоочница и промрмљаше: - Способне!- уместо "спремне". Усташе их погледаше мрко, па ће један иронично: - А за Шта сте способне? На то ће обе бојажљиво: - Па за Павелића, господине. ПОБУЊЕНЕ МИ СЛИ Нови мафијаши не трпе сведоке, зато их се ослобађају пре суђења. Напуштеним људима једина утеха су - напуштени пси. Речи мењају смисао у простим реченицама. Сиромашни су ситни џепароши, богати лопурдају навелико. Народ је гладан, политичари су незасити. Заставе смо променили, јарболи су остали исти. Политика може да буде и духовна храна, ако је човек сит. Пали с марса нађу увек неко добро место на земљи. ЕПИГРАМ Слика из породичног албума: Мајстор Жарко (у средини) са оцем и братом ДРАЖЕЊЕ КЕРА Годинама смо упорно бесног кера дражили, док нисмо добили оно што смо тражили.

6 6 Среда, 4. март СА 36.САБОРА ТАКМИЧАРА ЗЕМЉОРАДНИКА СРЕМА Проглашени нови шампиони у производњи хране Награђени на 36. Сабору сремских рекордера У овом циклусу традиционалног такмичења учествовало 349 сремских земљорадника у биљној и 27 у сточарској производњи. Најуспешнијима уручене врeдне награде на великој свечаности у Сремској Митровици Задружни савези Срема и Војводине, Сремска привредна комора, Пољопривредни институт "др Петар Дрезгић" и Пољопривредна станица Рума, организатори су 36. Сабора такмичара земљорадника Срема, чије је финале, уручивањем вредних награда најуспешнијима у биљној и сточарској производњи, одржано 27. фебруара у Сремској Митровици. Ово је сабор рада и рекордера у производњи хране Срема, рекао је Бранислав Живановић, председника Одбора за такмичење, отварајући свечаност и поздрављајући све присутне у препуној великој сали сремскомитровачке Градске куће. Сем такмичара скупу су присуствовали и представници ресорног министарства, задружних савеза Србије и Војводине, Покрајинског секретаријата за пољопривреду, града домаћина, Привредне коморе Војводине, Сремске привредне коморе, новосадског Института за ратарство и повртарство, Сремског управног округа, фирми донатора и други. Живановић је изнео податке да је у овом циклусу такмичења учествовало 349 земљорадника у биљној и 27 у сточарској производњи, и изразио наду да их догодине буде још више. Након тога вођење сабора преузело је трочлано радно председништво. У Сремске Митровице, града домаћина присутнима се обратио градоначелник Бранислав Недимовић, а потом и председник Задружног савеза ПРОФ. ДР ПЕТАР СЕКУЛИЋ, ДИРЕКТОР НОВОСАДСКОГ ИНСТИТУТА ЗА РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО Рекорди са НС хибридима Сваки осми хектар сунцокрета у Европи засејан је семеном чија генетика потиче из Новог Сада - Ми смо већ постали еврпска кућа. Читав вид укупног прихода Института потиче од извоза НС семена у свет. Прошле године остварили смо од извоза 17,6 милиона евра, пети смо извозник, генерално гледано, у Војводини. Ми се надамо се да ћемо у години имати исти или бољи резултат. На тај начин НС семе, војвођанско, односно српско семе, ће постати српски бренд. Најбоље резултате већ имамо у сунцокрету јер, сваки Проф. др Петар Секулић осми хектар сунцокрета у Европи, односно његова генетика, потиче из Новог Сада - рекао нам је проф. др Петар Секулић, директор новосадског Института за ратарство и повртарство. Осврћући се на чињеницу да се све више Сремаца такмичи у постизању врхунских приноса, а да је и ове године велики број њих титуле рекордера остварио сејући НС семена, директор Института за ратарство и повртарство је казао да су и оваква такмичења, у свету тржишта, начин да се постигне профиталилност. Његов савет произвођачима је да и даље сеју НС хибриде. Председник Задружног савеза Србије Стојан Јефтић уручује награду Јовану Поповићу из Шашинаца Србије Стојан Јефтић. -Пољопривреда једина светла тачка наше привреде, јер храни народ а производи и за извоз. Зато имамо право да захтевамо и да се боримо против неконтролисаног увоза лоше хране, сиве економије, да се скромна средства аграрног буџета равномерно распоређују - рекао је, уз остало, Стојан Јефтић. Проф. др Петар Секулић, директор новосадског Института за ратарство и повртатство казао је овом приликом да све што је за 70 година постојања ове познате научне и семенарска установе урађено, урађено је заједно са произвођачима који су томе дали задњи печат. - Институт за ратарство и повртарство је највећа научна и семенска команија Србије, постали смо и европска семенска компанија, јер сте ви томе допринели. Уздање у себе и у рад може нас извући из економске кризе - рекао је проф. др Петар Секулић, директор новосадског Института. Уз дипломе сви првопласирани такмичари добили су златнике, другопласирани велике сребрењаке, а трећепласирани мање сребрењаке. Најзаслужнији за добру организацију и омасовљавање такмичења на терену добили су, такође, награде. Институт за ратарство и повртарство Нови Сад наградио је најбоље произвођаче Срема ручним часовницима са посветом, а награде су обезбедили Задружни савез Србије, Сремска привредна комора и низ донатора традиционалног сремског такмичења у постизању високих приноса. С.Ђаковић - Н. Никшић Светковина се наставила заједничких ручком Такмичење има све више учесника

7 Среда, 4. март НОВИ ПРОЈЕКТИ Подстицај запошљавању ремска Митровица је један Сод осам градова у којима је одржан тренинг за представнике локалних савета за запошљавање у склопу европског твининг пројекта "Подршка развоју националне политике запошљавања". Пројекат спроводи Министарство економије и регионалног развоја Србије у сарадњи са немачким Савезом министарстава рада и социјалних питања, а реализује га Асоцијација за политику и истраживања у области социјалне заштите. Локални и регионални Савети за запошљавање, речено је овом приликом, имају веома важну улогу у креирању политике запошљавања тако да је овај вид обуке значајан. Постојећа законска регулатива у области запошљавања и осигурања за случај незапослености омогућили су формирање овог савета што је наша локална самоупрала искористила. ЗА РАСЕЉЕНЕ СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ Бесплатна правна помоћ Дански Савет за избеглице, у сарадњи са Комесаријатом за избеглице, имплементира програм помоћи институцијама Владе Републике Србије које се баве избеглим и интерно расељеним лицима. У оквиру програма овај дански савет обезбеђује бесплатну правну помоћ расељеним лицима са Косова и Метохије који имају тешкоће у остваривању својим имовинских права на Косову и Метохији. Заинтересовани се могу јавити градском поверенику за избеглице соба број 9 или на телефон , локал 155. ПРЕДСТАВНИЦИ ГРАДА И СТАЛНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ГРАДОВА И ОПШТИНА НА РАДНОМ САСТАНКУ Стратегија одрживог развоја Овај приоритетни документ биће завршен у што краћем року Завод за заштиту споменика културе у Сремској Mитровици, поред редовних делатности по захтевима грађана, тежиште својих активности усмериће на даљу реализацију пројекта наткривања локацитета 1а - Царска палата Сирмијума и уређење визиторског дела за прихват гостију. Овај пројекат заједнички финансирају Министарство културе и Министарство економије и регионалног развоја, а у току су радови на ентеријеру локалитета, сазнали смо од Љубише Шулаја, директора Завода који је изразио очекивање да ће значајни пројекат бити комплетно завршен у планираном року. - Ради се о четворогодишем пројекту, ово је трећа година његове реализације и ми се у динамику уклапамо. Такође, ове године бићемо ангажовани на даљој обнови манастира Кувеждин коју финансира Министарство културе. Овај пројекат обухвата велике захвате, међу којима је и СВЕЧАНИ КОНЦЕРТ УЧЕНИКА МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ Овације задовољне публике Свечаним концертом у препуној сали Позоришта 27. фебруара, на коме су наступили најуспешнији ученици основне и средње школе крунисан је низ концерата одсека клавира, хармонике, гудача, трзача и дувача којим је, током целе седмице, са преко 90 изведених тачака, Музичка школа Петар Кранчевић обележила Дан школе и 46 година постојања и рада. Концерт је отворио мали гудачки трио, Представници Града и Сталне конференције градова и општина одржали су радни састанак у циљу што квалитетније израде Стратегије одрживог развоја. "Ова стратегија је изузетно важан документ, јер без њега нема озбиљнијег развоја локалне самоуправе и одређене средине. Учинићемо све да наш град добије Стратегију одрживог развоја у што краћем року, уз максимално ангажовање стручних људи, јер је овај документ један од приоритета у овој години - рекла је Данијела Међедовић, из Канцеларије за локални економски развој. Одрживи развој представља тежњу да се створи бољи свет равнотежом социјалне, економске природе и фактора заштите животне средине. Дугорочни одрживи развој подразумева да се богатство, ресурси и могућности распореде на такав начин да сви Договор о изради стратегије грађани могу да уживају бар минималне стандардне безбедности у разним областима, саопштили уз остало организатори скупа. АКТИВНОСТИ ЗАВОДА ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ Приоритет - наткривање Царске палате Реализација овог четврогодишњег пројекта, којег финансирају два републичка министарства, тече планираном динамиком након чега је уследио низ соло и камерних тачака којима су се представили најуспешнији ученици школе. Програм је завршен наступом камерног хора и тамбурашког оркестра уз велике овације публике. Истог дана одржан је музички квиз и промоција школског часописа "Гласник музике" који пишу и уређују ученици средње школе под руководством својих професора. Н.Н. Царска палата сређивање ентеријера цркве, враћање иконостаса, којег је урадио Павле Симић, на његово место. Све што претходи овоме је урађено, а посао радимо заједно са Републичким заводом за заштиту споменика културе - објаснио је директор Шулаја. У плану за годину је низ радова на парохијским црквама у Срему, као и сређивање градске архитктуре. Пројекти су урађени, са њима је Завод за заштиту споменика културе у Митровици конкурисао код надлежним институција, а да ли ће сви пројекти бити одобрени зависи од локалних самоуправа, покрајинских фондова и буџета Републике Србије. Детаљ са свечаног концерта Од среде до среде Библиотека У току Осмомартовска изложба слика чланова УЛУС-а 5. марта, у 18 сати, " Теби посебној и јединственој..." музичко- поетско вече учествују Хајрудин Дурмановић и Златко Гомбош 6. марта, у 10 сати, смотра рецитатора- организатор Установа "Срем" 10. марта, у 18 сати, промоција књиге " Довољан разлог, Марије Јовановић Галерија 6.марта, у 13 сати, отварање колктивне изложбе слика Бранка Јолера, Предрага Јолера, Миодрага Ђокића и Вјекослава Ћетковића Музеј Срема 4.марта, у 19 сати, отварање изложбе "Mаскe" Позориште 5. марта, у 18 сати, велика сцена, концерт Музичког забавишта "Вивак" 6. марта, у 20 сати, мала сцена, "Било једном..." - документарни филм о новосадској рок сцени 7. марта, у 12 сати, мала сцена, представа за децу "Бајка о бојама" Из матичарског звања СКЛОПИЛИ БРАК: Вулетић Миша, стојар на броду и Бараксандић Невенка, жен. фризер; Раичевић Миљан, економиста и Ребић Милена, студент; Живановић Иван, крзнар и Алић Мерсиха, трговац; Грубић Миленко, трговац и Штефановић Јулијана, тех. пејз. арх.; Синђић Милољуб, земљорадник и Кишур Јелена, домаћица; Павловић Ненад, предузетник и Ивковић Мирјана, студент ДОБИЛИ ЋЕРКУ: Жамбок Владимир и Тамара, Марић Марко и Александра, Брковић Синиша и Бранкица- Сремска Митровица, Станисављевић Вељко и Александра, Радојковић Зоран и Јулијана -Шид, Тривић Срђан и Душица -Врдник, Красуља Синиша и Вишња -Вишњићево ДОБИЛИ СИНА: Шевчук Петар и Сања, Радаковић Срђан и Јелица, Мајкић Жељко и Биљана -Сремска Митровица, Нинковић Бранислав и Санела, Скакун Драган и Весна Момчиловић Владимир и Гордана, Секулић Дарко и Драгана -Лаћарак, Ћургуз Милан и Зорица -Чалма, Богдановић Драгољуб и Јованка -Шашинци, Крпић Горан и Александра- Кукујевци, Шестић Зоран и Ирена, Станишић Драган и Бранка, Гудовић Милош и Биљана- Рума, Хорват Роберт и Ивана -Хртковци, Симанић Цветин и Јасна -Морoвић, Бановић Жељко и Снежана -Беркасово БЛИЗАНЦИ (женско и мушко): Лазански Милош и Анита - Сремска Митровица УМРЛИ:Шарић Ана рођ , Зељковић Слободан рођ , Ђукановић Живко рођ , Шaрошковић Васа рођ , Божић Лазар рођ , Жица Радојка рођ , Урошевић Мирослав рођ , Савић Драган рођ , Крстић Споменка рођ , Ференц Боја рођ , Митовски Живко рођ , Крстић Слободан рођ , Молдовановић Милован рођ , Стеванчев Душан рођ , Рац Владимир рођ , Шашић Јованка рођ , Зеленовић Милан рођ године. Матичар: Ж. Јанковић

8 8 Среда, 4. март ШИД Припрема: С. Михајловић УКРАТ КО Посета Бијељини Председник општине Миленко Дабић, са сарадницима, посетио је прекјуче Бијељину. Теме разговора са челницима локалне власти у овом граду биле су културна и прекогранична сарадња и могућност поновног успостављања железничког саобраћаја између Шида и Бијељине. Општинско веће На прошлонедељној седници Општинског већа, на којој је једна од тема била и разматрање рада јавних предузећа, констатовано је да се ове године може очекивати њихов успешан рад. Према речима представника локалне самоуправе, због новонастале економске ситуације и смањеног прилива средстава, могуће је да ће доћи до пада буџетског прилива, а то би значило корекцију програма рада свих јавних предузећа. Порез на имовину Одсек за пореске послове шидске општине почео је са доставом уплатница пореза на имовину за физичка и правна лица. Осим аконтације пореза за годину, износ на уплатници садржи и дуг по основу пореза на имовину из предходног периода, закључно са 15. фебруаром ове године. Конкурс Покрајински фонд за развој пољопривреде расписао је конкурсе за пчеларство, за вишегодишње засаде воћа, за пластенике и стакленике, као и за опрему за наводњавање. Конкурс је отворен до 15. марта. ОДРЖАНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ИЗРАДЕ СТРАТЕШКОГ ПЛАНА РАЗВОЈА ОПШТИНЕ За бржи економски напредак Покрајински секретаријат за локалну самоуправу и међуопштинску сарадњу финансираће пројекте који најбоље подстичу подизање привредних капацитета у општини Покрајински секретаријат за локалну самоуправу и међуопштинску сарадњу финансираће израду Стратешког плана развоја општине Шид. Тим поводом протекле недеље одржана је презентација реализације Стратешког плана развоја општине Шид. Директорима јавних предузећа и установа, као и представницима привредног и друштвеног живота општине презентацију је одржала директорка Центра за стартешка економска истраживања Војводина ЦЕСС из Новог Сада Валентина Иванић. У пројекат израде стратешког плана локалног развоја у наредних девет месеци биће укључене све општинске структуре. На овај начин ће бити утврђене јасне смернице рада свих општинских органа у циљу бржег и бољег привредног и економског напретка. Према речима представника Покрајинског секретаријата за локалну самоуправу и међуопштинску сарадњу, биће финансирани приоритетни пројекти који најбоље подстичу подизање привредних капацитета у општини. - Наша намера је да Општина Шид добије дугорочну стратегију за развој са оперативним програмом и акционим планом, што ће обезбедити да Општина буде ефикасна у коришћењу како фондова на националном, тако и фондова на регионалном нивоу и наравно да буде ефикасна када је у питању аплицирање за фондове Европске уније. Овакав приступ планирању модернизоваће рад органа државне управе рекла је Валентина Иванић, директорка новосадског Центра за стартешка економска истраживања Војводина НА САЈМУ ТУРИЗМА У БЕОГРАДУ Представљени туристички потенцијали региона На Сајаму туризма у Београду, који је одржан протекле недеље Општина Шид представила је туристички потенцијали западног дела Срема, који је надалеко познат по шумском, речном и језерском потенцијалу. Плодне падине Фрушке горе идеално су место за производњу квалитетних сорти грожђа и врхунских врста вина. Дуги низ година на овом подручју се одржавају бројне манифестације посвећене обичајима и производима овог региона, а што је било представљено на штанду Штанд Туристичке организације Шид Туристичке организације Шид, са посебним нагласком на еко туризам. Према речима представника локалне самоуправе, веома је важна чињеница да је туристичка понуда Шида ушла у програм Туристичке организације Србије, јер ће се то показати као добра инвестиција у наредном периоду. Овај регион има много тога да понуди заинтересованим туристима, а у то су се уверили сви они који су посетили прошлонедељни Сајам туризма. Детаљ са стастанка ЦЕСС, напомињући да је дугорочни циљ ове стратегије развоја да се локалне самоуправе пређу на вишегодишње буџетско планирање, те да њихови буџети буду развојни. КОНКУРСИ ГАРАНЦИЈСКОГ ФОНДА Шанса за незапослене Шиђанке Поред стварања услова за лакше пословање предузетница, одобравају се и гаранције за обезбеђење кредита намењених финансирању START UP програма радно неактивних жена Ових дана објављени су конкурси Гаранцијског фонда АП Војводине за одобравање гаранција за обезбеђење кредита намењених финансирању набавке опреме предузетницама и женама оснивачима малих предузећа. Основни циљ издавања гаранција је стварање предуслова за лакши приступ кредитним линијама пословних банака, женама предузетницама и женама оснивачима малих предузећа које делатност обављају мање од три године, ради обезбеђења недостајућих финансијских средстава, са циљем подстицањa привредне активности, повећање нивоа техничке опремљености, бољег коришћења постојећих капацитета, већег извоза, повећање запослености, штедња енергије, прераде секундарних сировина, супституције увоза, заштите животне средине, повећања ефикасности и ефективности пословања субјеката у области производних услуга и производње. Право учешћа на овом конкурсу имају: жене предузетнице и жене оснивачи малих предузећа које обављају делатност мање од три године, а чије је пословно седиште радње или предузећа на територији Аутономне Покрајине Војводине. По овом Конкурсу гарантоваће се за кредите одобрене за набавку опреме намењене обављању регистроване делатности. Максимални износ кредита: до два милиона динара, рок отплате кредита је до шест година у оквиру кога је обухваћен период мировања отплате кредита од 12 месеци. Конкурс је отворен до искоришћења гарантног потенцијала. Поред овога, у току је и конкурс за одобравање гаранција за обезбеђење кредита намењених финансирању START UP програма радно неактивних жена са територије Аутономне Покрајине Војводине. Основни циљ издавања гаранција је стварање предуслова за лакши приступ кредитним линијама пословних банака, радно неактивним женама, ради обезбеђења недостајућих финансијских средстава, са циљем подстицања привредних активности, ефикасности и ефективности привредних субјеката у области предузетништва у функцији оживљавања економских токова и динамизирање одрживог развоја. Додатне информације могу се добити на телефон:

9 Среда, 4. март IN\IJA Priprema: Z.G. Stefanovi} UKRAT KO Има места у играоницама За сада 70 малишана са подручја инђијске општине узраста од 3,5 до 5 година која нису уписана у редовне групе, користе бесплатне играонице које су отворене при вртићима у Инђији, Бешки, Љукову, Чортановцима и Старом Сланкамену. У објекту "Сунце" у Инђији играоница коју воде васпитачи је отворена уторком и четвртком, у осталим насељеним местима ради једном недељно. Родитељи који желе могу још увек да упишу малишане у играонице где се кроз игру навикавају на живот и рад у групи. Нова пумпа за канализацију ЈП "Водовод и канализација" је прошле недеље морало да одвоји 1,3 милиона динара за набавку нове црпне пумпе за канализацију јер су грађани одлагањем разног отпада у шахтове и канализациону мрежу изазвали кварове на постојећој пумпи. У "Водоводу" кажу да ће уградити додатне решетке да би заштитили мрежу а грађани се моле да чувају ово заједничко добро. Чувајмо саобраћајне знакове За две недеље у фебруару Дирекција за изградњу је имала двадесет интервенција на довођењу у ред саобраћајних знакова за шта је издвојено динара. Да смо чували знакове имали бисмо више новца у заједничкој каси. Они који их уништавају најчешће нису познати али и када се идентификују - последњи пример два малолетника, надлежни орган их ослободи одговорности уместо да штету надокнаде родитељи. Филмска манифестација Културни центри Инђије и Новог Сада у сарадњи са дистрибутерима организовали су од 27. фебруара до 3. марта традиционалну филмску манифестацију "Поглед на ФЕСТ". У Инђији су приказивани филмови који су током године награђивани на светским филмским фестивалима. КРИЗА И КОМУНАЛНЕ УСЛУГЕ Славко Пувача Евидентно је да криза погађа све слојеве становништва а највише старе и сиромашне. Отуда настојања општине и јавних предузећа да амортизују удар кризе колико је то могуће. ЈКП "Комуналац" од Нове године своје услуге бесплатно пружа социјално најугроженијим грађанима а на основу списка достављеног од стране Центра за социјални рад. Повластице за грађане "Комуналац" пружа бесплатне услуге по више основа и тиме умањује сопствени приход за око 6,5 милиона динара, каже Славко Пувача, директор овог јавног предузећа То није све. - Свим грађанима на подручју наше општине који имају више од 65 година а живе сами омогућили смо да не плаћају одношење смеће по квадрату стамбеног простора већ само 70 динара месечно. Одношење угинулих животиња, тако-ђе, је бесплатно као и кућних љубимаца које њихови власници виш не Општинска туристичка организација је и ове године учествовала на Сајму туризма у Београду и представила своје туристичке потенцијала. Акценат је овога пута стављен на Стари Сланкамен који је са својим историјским, природним и бањским потенцијалом занимљива дестинација којој ће се, убудуће, поклонити више пажње. - Ове године Стари Сланкамен нам је у првом плану. Урадили смо нов промотивни материјал са културно-историјским споменицима и са понудом онима који дођу како на најбољи начин могу да упознају оно што Сланкамен нуди. Направили смо предлог за пешачење, вожњу бициклом, каже Борис Пашко, директор Туристичке организације општине Инђија. Оно што ће убудућности итекако бити мотив за долазак у Стари Сланкамен јесте гео туризам. Сланкамен има природну баштину лесних профила јединствену у Европи, старих осамсто хиљада година и Музеј "Лесленда" који је у плану да се гради. Инђија ће са још неколико градова у Србији поред Београда бити домаћин највећег светског спортског такмичења након Олимпијаде. Реч је о спортском надметању студената на 25. "Универзијади" која ће се одржати од 1. до 12. јула ове године. До тада много тога треба урадити како на стварању услова за спортска надметања тако на припремању посебног режима живота и рада у граду за време трајања ове манифестације. Поред спортских планирани су додатни садржаји попут етно села и неких других туристичких и културних догађаја који ће се одвијати од краја јуна до средине јула. То је и главни разлог што ће се новоформирани општински организациони одбор састајати сваке среде и анализирати реализацију планираног. Етно село је једна од идеја о којој Марија Шојић, члан организационог одбора каже: - Етно село је замишљено као једна амбијентална целина од десет кућица у војвођанском стилу у којима ће се продавати, пре свега, производи произведени на подручју наше општине као што су вино, мед али и неки други који ће представити идентитет одређеног села и носити натпис - произведено у Инђији." Значајан део посла носиће волонтери а њих ће, како је процењено требати 220. Елвира Смајић, координатор за волонтере у Новом Саду и Инђији каже: - Волонтери ће бити наш прозор у свет. Морају бити тачни, одговорни и комуникативни, морају познавати бар један страни језик. Сваки волонтер ће добити униформу "Универзијаде", оброк и освежење у виду напитака као и спортисти. Сваки волонтер добија акредитацију са којом улази на сваку утакмицу ако је у том тренутку слободан. Након завршетка "Универзијаде" добија сертификат који касније прилаже уз свој СВ. У току је пријављивање волонтера након чега следи презентација и попуњавање упитника за пријављивање. Затим следе општи тренинзи у априлу месецу након тога се прави селекција, остају најбољи који треба да покажу лепо лице Србије." У току трајања "Универзијаде" биће отворена два прес центра. Један у новој спортској дворани, други на стадиону ФК Инђије. желе. Ми их преузимамо да не би завршили на улици. Откада смо ушли у програм сепарације смећа грађанима бесплатно делимо плаве и жуте вреће за папир и пластичну амбалажу. Све поменуте услуге на годишњем нивоу умањују наш приход за око 6,5 милиона динара, каже Славко Пувача, директор "Комуналца". "Комуналац" је сходно финансијској кризи, као и друга јавна предузећа ушао у ову годину са програмом мера штедње и рационализације. - Планирано је смањење трошкова за 17, динара у односу на годину. Највећи део уштеда иде на уштрп плата запослених које ће остати на нивоу 2008.године, просек је био динара, каже директор Пувача. ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА НА САЈМУ У БЕОГРАДУ Стари Сланкамен у првом плану На прошлонедељном сајму туризма САСТАНАК ОРГАНИЗАЦИОНОГ ОДБОРА "УНИВЕРЗИЈАДЕ" Пријављивање волонтера у току Поред спортских, планирани додатни садржаји попут етно села и културних догађаја Дунавска ривијера и хотели поред Дунава у Бешки где се одржавају разне манифестације, такође су у служби туризма као и Етно кућа у Марадику. - Четири године уназад Етно кућа у Марадику прима посетиоце а најбоља реклама су нам они туристи који ову дестинацију препоруче својим пријатељима. Криза се одражава и на туризам. Грађани се одричу далеких путовања, Европљани се окрећу Европи, имамо наговештаја да се Словенци и Немци интересују за етно туризам и долазак у Марадик, каже Момчило Араповић, власник "Армидетурса" у Инђији. "Универзијада" која ће се делом одржати и у Инђији је прилика да у ову средину дођу инострани спортисти, навијачи, новинари и шанса да им се омогући да туристички ближе упознају ову средину. НОВИ СЛАНКАМЕН Неговање традиције Хрвата У организацији Хрватско к у л т у р н о - п р о с в ј е т н о г друштва "Стјепан Радић" које негује традицију и обичаје хрватског народа, организован је "Маскенбал" који се одржава за покладе уназад 106 година. На "Маскенбалу" је учествовало више од педесеторо деце и по који времешни Сланкаменац са оргиналним и врло маштовитим маскама. Прву награду су освојили "Папагаји". Чланови тамбурашког оркестра ХКПД "Стјепан Радић" под руководством Братислава Николића забављали су учеснике и присутне госте међу којима су биле и вредне сланкаменачке домаћице које су припремиле крофне, кифлице, ситне колаче. Све присутне је поздравио председник друштва Влада Алексић који је и сам као дете учествовао на "Маскенбалу" у Новом Сланкамену.

10 10 Среда, 4. март PAZOVA^KA HRONIKA Priprema: Gordana Majstorovi} Сцена културе Од културних дешавања на пазовачкој сцени, након концерта групе Легенде претпоследњег дана фебруара, на Дан жена одржаће се Осмомартовски концерт Градског хора а 15. марта концерт групе Валентино. Позоришну сцену обележиће представа Словачког позоришта ВХВ Сахрана или сан стрица Милоша у режији Александера Бака и гостујућа представа сремскомитровачког Позоришта Добрица Милутиновић, Тврдоглава принцеза у режији Гордане Лукић. Љубитељи филмске уметности у марту имаће прилике да погледају филмове: Сумрак Кетрина Хардвика, анимирани филм Муња Крис Вилијамса, Увек реци да Пејтона Рида, Љубав у Барселони Вуди Алена и друге. У Галерији Центра за културу биће отворена, 9. марта изложба слика Радивоја Марковића а у холу Позоришта поводом 8. марта изложба слика жена УЛУ Леонардо. 23. марта овде ће бити и изложба фотографија Обреди прелаза Словака у Војводини. У марту ће се одржати и општинска и зонска смотра рецитатора. ЕВА ПАСКИЈЕ, ШЕФ РАЗВОЈНИХ ПРОЈЕКАТА ФИФЕ ОБИШЛА ТЕРЕН ЗА ИЗГРАДЊУ СРПСКЕ КУЋЕ ФУДБАЛА У СТАРОЈ ПАЗОВИ Идеално место за спортски комплекс Ева Паскије, шефица развојних пројеката ФИФЕ, у пратњи Небојше Ивковића, представника српског Фудбалског савеза у четвртак 26. фебруара обишла је терен у Старој Пазови на коме ће се, уз финансијску подршку Светске фудбалске организације, Владе Републике Србије, Министарства за спорт и омладину и Општине Стара Пазова која уступа терен, градити Српска кућа фудбала. Уговор о изградњи овог спортског комплекса на територији старопазовачке општине, да подсетимо, крајем прошле године потпсали су председник општине Горан Јовић и Томислав Караџић, председник Фудбалског савеза Србије. Српска кућа фудбала простираће се на око 15 хектара на потезу Стара Пазова Стари Бановци код Расадника Брест. Ева Паскије је истакла да је први пут овде и да не крије своје одушевљење подручјем на коме ће се градити овај велелепни спортски Последњег радног дана у протеколој недељи у Старој Пазови одржана је седница Извршног одбора Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД-а) која се, између осталог бави израдом сетификата општина са повољним пословним окружењем. Овој алијанси старопазовачка општина приступила је крајем прошле године и за кратко време од чланства у НАЛЕД-у, добила је и члана у Извршном комплекс који ће бити реткост не само у Србији него и у свету. Нешто слично, рекла је да постоји у Француској. Госпођу, Паскије посебно, су импресионирали гостопримство домаћина и као припадницу словачког народа, односи који се овде негују ПРЕДСТАВНИЦИ НАЛЕДА И USAID Поред локације, председник Јовић и Ева Паскије са сарадницима према словачкој националној мањини. -Заиста се осећам као код куће због Словака и позитивне енергије која кружи међу овим људима. Дргаго ми је што ће Српска кућа фудбала бити изграђена овде и што сам имала одбору ове организације а то је актуелни председник Општине Горан Јовић. Након седнице ИО ове алијансе која, такође, пружа помоћ у реформама, представници USAID одржали су презентацију Програма за реформу стечајног и извршног поступка у Србији. Директор пројекта реформе судске управе трговинских судова Србије (CCASA и BES) пројекта за реформу стечајног и извршног поступка, Milo Stevanovich, је рекао да у Србији велики проблем представља извршење судских одлука због чије се неефикасности крше и људска права и да се систем извршења мора реформисати тако да одговара потербама привреде и развоја. Због слабе ефикасности извршења и лоше опремљености, као и обучености судских извршитеља он је предложио увођење професионалних извршитеља (подразумева сертификате извршитеља, прилику да обиђем локацију. Терен је фантастичан и тако нешто нисам видела ни у једној земљи. Ово је сјајна прилика за Фудбалски савез Србије и сигурна сам да ће изградња овог спортског центра допринети развоју ваше општине, каже шефица развојног пројекта ФИФЕ. Приликом обиласка локације председник Јовић је рекао да је ово, мирно подручје надомах Београда идеално место за тренирање, а Ева Паскије је додала да ће то бити прилика, да млади уживо виде своје идоле овде на терену. Госпођа Паскије је додала да је изненађена брзином којом се овај пројекат реализује и нагласила, да грађевина као комплекс није толико битна, колико, како ће се у њој одвијати живот. Иначе, дан пре обиласка саме локације, у Београду одржана је презентација пројекта Српске куће фудбала која ће се градити на терирорији Старе Пазове. Сертификација и реформе у правосуђу одговорност и контролу над њима) уз могућност задржавања постојећих судских извршитеља. У сарадњи са Министарством правде урађен је Нацрт измена и допуна Закона о извршном поступку као и увођење аутоматског вођења поступка у свих 16 првостепених трговинских судова и Вишем трговинском суду, што је резултат четворогдишњег деловања ове организације у Србији у правцу реформи правосудног система. ОДРЖАНА ПРВА СЕДНИЦА ПАРТНЕРСКОГ ФОРУМА Допринос грађана изради Стратегије одрживог развоја Pier Roberto Remitti Прошле недеље у Старој Пазови конституисан је Партнерски форум као свеобухватни институт грађана ове општине ради учешћа и давања доприноса у изради Стратегије одрживог развоја. У Партнерски форум, дакле, укључен је велики број јавних личности и људи из друштвеног сектора, привредника и представника друштвених организација и политичких партија. На почетку, председник општине Горан Јовић, захвалио се и представницима Програма Exchange 2 коме је општина приступила крајем новембра прошле године, као и свима који подржавају израду овако важног документа. Председник Јовић је нагасио да општина без Стратегије одрживог развоја не може урадити ни један значајан посао а посебно, не може аплицирати за средства из фондова Европске уније. У рад Партнерског форума укључили су се поред људи из општинског тима (Ана Петровић, Срђан Станковић и Игор Мишчевић) за израду стратегије и стручни консуслтанти Програма Exchange 2, dr Pier Roberto Remitti, експерт програма за локалну самоуправу и Vesna Kopanja, консултант програма за стратешко планирање. Срђан Станковић Господин Remitti је нагласио да израду овог документа подржава програм Exchange 2 који у Србији траје од фебруара прошле године и који реализује европска Агенција за реконструкцију и развој а чији су први корисници Стална конференција општина и градова а други, локалне самоуправе којима се пружа стручна и техничка подршка у изради сопствених стратешких докумената. Он је подсетио да Партнерски форум својим идејама кроз различите пројекте у смислу планског решавања проблема може олакшати локалној самоуправи у доношењу важних одлука. Такође, уважавајући специфичности, ова општина по господину Remittiju може утицати на методологију израда Стратегија локалног развоја општина у Србији а с обзиром да је ушла у програм Exchange 2 који је директна веза с програмом Exchange 3 који пружа финансијску подршку, старопазовачка општина моћи ће да конкурише за та средства само с пројектима који су јасно дефинисани у оквиру Стратегије одрживог развоја.весна Копања је подсетила да се приликом израде овог документа мора водити строго рачуна о томе да се ништа не сме пре потрошити него што се то може обновити. Она је говорила о одрживости у економији, друштвеном сектору и екологији, и с тим, у вези задатак општинског тима је да формира радне групе из ових области које ће се бавити израдом стратешког документа за који се очекује, по речима председника општине да ће бити готов пре предвиђеног рока. Представници програма Exchange 2 су похвлалили рад општинског тима а присутни грађани могли су своје предлоге да дају и путем анкетних листића по завршетку форума.

11 Среда, 4. март RUMA СА СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ Статут усвојен око поноћи На предлог Статута радикали поднели 52 амандмана тако да је седница трајала 13,5 сати Priprema: Katica Kuzmanovi} Пета седница Скупштине општине, одржана 27. фебруара, поново је имала маратонски ток мада су на дневном реду биле само четири тачке. Поред доношења Статута Општине Рума, остале тачке односиле су су на план генералне регулације насеља Вогањ, изборе и именовања и одборничка питања. Да ли ће то постати манир и будућих скупштинских заседања остаје да се види, тек, сва скупштинска заседања од конституисања нове власти у Руми трају по десет и више часова. Тако је било и 27. фебруара, мада је седница започела у десет часова, дневни ред је усвојен тек у 12, 30: на рекламирања пословника, као измене и допуне дневног реда, у чему су искључиво учествовала четири одборника из редова радикала, потрошено је готово четири сата, чиме је румски парламент добио све одлике оног републичког. Да ли је у питању чист пример опструкције рада од стране опозиције, или неадекватна примена пословника, о томе ће убудуће морати да размисле сви који учествују у раду Скупштине. Уводне напомене о предлогу Статута поднео је заменик председника Општине Драган Кардаш. На предлог Стаута поднето је 54 амандмана, 52 су поднели радикали, а 15 је прихваћено на самом старту расправе. Председник одборничке групе СРС Александар Мартиновић изнео је примедбе по којима велики број одредби није усклађен са Уставом Србије, а препун је језичких и логичких грешака и недоумица. Уз расправу о кључним ставарима, као што је ОЈП: да ли треба да је у саставу Општинске управе или да буде посебна служба, расправљало се и о зарезима, о броју речи у једној Ненад Боровић реченици, о стилистици, тако да је Статут, већином гласова присутних одборника, усвојен у касним ноћним сатима. Донета је и одлука о изради плана регулације насеља Вогањ, а код избора и именовања, како је истекао мандат директору Културног центра Снежани Матић-Олујић, на то место је постављен Недељко Патковић. КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ РУМСКИХ РАДИКАЛА Обележена годишњица Шешељевог одласка у Хаг ПРОМОЦИЈЕ Холокауст као подстрек за књигу Ева Рас, "Дивљи јагањци", Народна књига Београд, ИЗ МАТИЧАРСКОГ ЗВАЊА Градска библиотека у Руми била је 27. фебруара домаћин познатој драмској уметници, сликарки и писцу Еви Рас, представљањем најновије књиге под називом "Дивљи јагањци". Издавач је Народна књига Београд, а у улози издавача друге књиге под овим насловом била је задужбина "Петар Кочић" из Бањалуке. У уводном делу вечери, музичку подлогу за промоцију дали су ученици Музичке Школе "Теодор Тоша Андрејевић". Како је дар за причу одлика глумаца, а посебно је то дошло до изражаја код Еве Рас, домаћини нису имали потребу, али ни шансу, за оно уобичајено "уводно слово". Говорећи о мотивима за настанак ове књиге, и о самој теми, Ева Рас је истакла: -Инспирација за писање је сам живот, сви смо једина, непоновљива лица лица на свету, били то обични људи или политичари који покушавају да владају нашим животима. "Дивљи јагањци" су настали из историјске чињенице да је био Други светски рат, да је био холокауст над словенским народима, Јеврејима и Ромима. Нове генерације сада доказују како холокауста уствари није било, и то је био први подстрек за писање ове књиге. Мој отац је преживео Дахау, био је побожни Јеврејин. Ово је роман о мом оцу, мислим да је једно уметничко дело вредније од Венчани: Радован Каралић и Јелена Јекић, Драган Зђелар и Слађана Којић Добили ћерку: Даринка и Борислав Дракулић Добили сина: Мелка Мујкановић и Станимир Јашаревић Умрли: Богослав Мрђа , Сретко Марић , Петар Мартиновић , Мирослава Живановић , Милорад Петровић , Тошо Бабић Ева Рас у Руми хиљаду печата и докумената. Када сам оца питала како је, и поред свих страхота, сачувао Бога у себи, он је рекао :"Бог ми је дао улогу жртве, а не неког СС официра". онференција за новинаре Кодржана 24. фебруара, коју је организовао Општински одбор СРС у Руми, а председавао је председник мр Александар Мартиновић, имала је на дневном реду две тачке: годишњицу одласка Војислава Шешеља у Хаг, као и оцену политичке ситуације у румској општини. Поводом шесте годишњице од добровољног одласка др Шешеља у Хаг, румски радикали су организовали такозвани "плави караван", колона аутомобила кретала се улицама Руме и подсећала на овај датум. Поводом актуелне политичке ситуације у румској општини, Александар Мартиновић је углавном поновио већ изречене ставове на ранијим седницама СО, и додао: Са Конференције за новинаре -Прошло је два месеца од како се конституисала нова власт у Руми, сада се види да та власт нема план како да се убрза развој румске општине. Има доста ствари које нису урађене у складу са правним нормама. Мандати одборника су верификовани без извештаја Општинске изборне комисије, пред усвајањем је нови Статут који је у супротности са Уставом Србије, пун је мањкавости и недоследности, стога смо поднели 52 амандмана за Скупштину. Још увек немамо информацију колико је ко из Општинске изборне комисије добио пара, понуђена нам је само информација о укупној суми новца. Сада је сасвим јасно да смо ми радикали једина опозиција, странка "Напред Србијо" је гласала за избор Боровића за председника СО, њихов члан је на Савету гласао и за буџет. КУЛТУРНИ ЦЕНТАР Филмски програм "Тоше - најтежа ствар" - 4. март "Аустралија" - од 5. до 11. марта "Друг Црни у НОБ-у" - од 12. до 18. марта Музички програм Трио "Балканске жице", Зоран, Никола и Жељко Старчевић - 6. март у 20 чаова

12 12 Када се говори о развоју неке општине, увек се некако у први план стављају центри тих општина, и по њиховој опремљености процењује се општи напредак у датим срединама. Ретко се те процене праве са аспекта малих или оних најзабитијих насеља, често је важно само угланцати центар града, изградити базен или неки луна-парк, и говорити о просперитету и модернизацији једне општине. Како по овим питањима стоји иришка општина, разговарали смо ових дана са првим човеком Ирига, председником др Радованом Ерцеговцем. Имају ли села иришке општине разлога да се жале на евентуални застој у свом развоју, у односу на Ириг или Врдник? Ерцеговац: У свему овоме важно је испланирати, али још важније и реализовати одређене пројекте битне за живот људи у појединим срединама. Занимљиво је направити један пресек колико је уложено у сеоске средине од године па до данас. Осврнућемо се на мање насељена места, таквих је у иришкој општини највише. Средства о којима ћемо говорити су она која је обезбедила сама Општина. Неке месне заједнице успеле су да својом активношћу обезбеде одређена средства, на бази Припрема: Катица Кузмановић Председник Општине Ириг др Радован Ерцеговац тога код њих је и више урађено на опремању и модернизацији, а Општини су олакшале посао. Који су то извори из којих се могу обезбедитиодређена средства за развој сеоских средина? Ерцеговац: Поменуо бих најпре средства Општине, мада је то мањи део средстава, он је у складу са нашим тренутним могућностима. Највећи део средстава у иришку општину пристигао је из Фонда за капитална улагања АП Војводине, ту су средства Националног инвестиционог плана Владе Републике Србије, разних покрајинских секретаријата и појединих министарстава Републике Србије. Део добијених пара је већ утрошен, део се управо троши, а Beo~inska hronika један део ће бити утрошен на пројекте као што су: урбанистички планови, изградња локалних путева, асфалтирање улица, водоснабдевање, канализациона мрежа, пречистач отпадних вода, јавна расвета, реконструкција појединих објеката. Сва документација о уложеним средствима може се добити на увид. Ако све ово конкретизујемо, колико је пара утрошено у насеља иришке општине? Ерцеговац: У Малу Ремету је пласирано 11 милиона динара, у Ривицу 16, у Нерадин 22, у Крушедол Село и Велику Ремету 18,5, у Крушедол Прњавор и Гргетег 16, у Шатринце и Добродол 18,5 и у Јазак 33 милиона, што је укупно 135 милиона динара. Шта се може рећи о радовима који су току, или ће се реализовати у догледно време? Ерцеговац: На источној страни Општине урађена су, или су у завршној фази радови на два локална пута: један од њих је Крушедол - Банстол у дужини од 4,2 километра, а вредност тог пута је 36 милиона динара. Реч је о средствима добијеним из Владе Републике Србије. У току је завршница изградње локалног пута Прњавор - Добродол, дужине осам километара. Вредност радова ће бити виша од сто милиона динара. Средства су обезбеђена из покрајинског Фонда за капитална улагања. Руководили смо се тиме да су то места која су до сада била мање заступљена у било ком виду инвестирања. Да закључим, селима иришке општине до сада је обезбеђено Среда, 4. март НАШ ИНТЕРВЈУ: РАДОВАН ЕРЦЕГОВАЦ, ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ ИРИГ Иришка села добијају модернији изглед Од године до данас, у развој села иришке општине уложено око три милиона евра 270 милиона динара, или око три милиона евра. Хоће ли и убудуће бити места за жалбе сеоских месних заједница у којима стоји да се много више улаже у Ириг и Врдник? Ерцеговац: У свим тим причама треба узету у обзир чињеницу да сва села заједно у Општини Ириг имају мањи број становника од самог Ирига. То напомињем да би се, у складу са бројем становника, могла упоредити обезбеђена средства селима, као и Иригу и Врднику, о чему ћемо дати податке у једном од наредних бројева листа. ПОСЛЕ ПОЖАРА У НАСЕЉУ "КОЛОНИЈА 1" Станови реновирани и усељени Председник Општине мр Богдан Цвејић и његови сарадници свечано предали кључеве власницима шест обновљених станова БЕОЧИНСКИ СТРИП У БЕОГРАДУ Фрањо Страка "освојио" СКЦ Током фебруара, у "Срећној галерији" Студентског културног центра у Београду била је отворена изложба радова беочинског карикатуристе и илустратора Фрање Страке (1952), под називом "Самоникли коров стрип". Фанзин под овим насловом је његов најзначајнији рад, који од године дистрибуира електронском поштом, бесплатно, свим заинтересованим љубитељима стрипова. До сада је изашло више од 200 бројева "Самониклог коров стрипа", који се може наручити пријавом на fstraka@ eunet.yu. Врсни зналци овог ауторског стрипа, иначе, сматрају да је реч о најбољем подухвату те врсте који се протеклих десетак година појавио у Србији. Фрaњo Страка је joш аутор стрипова "Инсерти" ( "Провале" (једном недељно на а од године са Зораном Матићем уређује елктронски магазин Аутопортрет Фрање Страке "Дуга деветка". Своје радове је објављивао у више листова, међу којима су "Сремске новине" и "Цемент", гласило беочинских цементаша. Станари зграде у беочинској " Колонији 1", после великог пожара од 10. септембра прошле године, коначно су се, средином фебруара, уселили у своје реновиране станове. Кључеве шест обновљених станова, у Улици Стевана Петровића Брила, уручили су им председник Општине мр Богдан Цвејић, његов заменик Драган Томовић и помоћник Никола Вукшић. Том приликом, записнике о пријему потписали су власници Младен Пајић, Марко Штерлеман, Мира Ђуровић, Иштван Ежиаш, Стеван Марош и Џулзаде Азири, а извођачи су обећали да ће благовремено отклонити све евентуалне пропусте у раду. Приликом пожара у овом објекту, јесенас, у вечерњим часовима, потпуно је изгорело шест станова, а неки су оштећени приликом гашења пожара. Општина Беочин је унесрећене породице одмах збинула и привремено сместила у пансион "Сунце", а затим организовала широку акцију обнове стамбеног објекта. Процењено је да укупна штета износи око осам милиона динара. Изгорели станови су потпуно реновирани захваљујући СО Беочин, Извршном већу АП Војводине које је уложило 3,5 милиона динара, компанији "Лафарж БФЦ" (донација од 1,1 милиона), затим ДДОР-у "Нови Сад", ЈП "Топлана" као и другим привредним субјектима у општини. Био је отворен и посебан рачун за прикупљање новчане помоћи за санацију изгорелих и оштећених станова у "Колонији 1". У овој хуманој акцији Општина Беочин се појавила као инвеститор, док је извођач Зграда обновљена и предата станарима радова била фирма ИНГ. БСД "Градња" из Новог Сада. Санација објекта је отпочела крајем октобра, а двадесетак погорелаца је кључеве обновљених станова примило 19. фебруара. Грађевинари су се обавезали да ће у августу поново окречити све реновиране станове, пошто се зидови добро просуше, с обзиром на садашње неповољне временске услове. Д. П.

13 Среда, 4. март МИТРОВАЧКА АКЦИЈА "ЗА СПАС ПЛАТАНА" ДАЛА РЕЗУЛТАТЕ Платани ће остати симбол Митровице Из Завода за заштиту споменика природе Србије стигла сагласност на програм санације којег је сачинила Дирекција за изградњу Сремске Митровице. То значи да неће бити радикалне сече већ ће се применити адекватне санитарно- хигијенске мере С толетни платани у сремскомитровачкој Железничкој улици, који су јединствен споменик природе, по свему судећи, биће ускоро санирани и - сачувани. Јер, из Завода за заштиту природе Србије стигла је сагласност на програм санитарнохигијенских мера којег су припремили стручњаци овдашњег ЈП Дирекција за изградњу Сремске Митровице. Нови програм Забрањена сеча Акција "Спасимо платанеглас за спас" настављена је прошле недеље у Сремској Митровици низом активности Покрета "Митровица европска регија". У понедељак, 23. фебруара, они су у непосредном контакту са грађанима, делили флајере и упознали их са акцијом очувања столетних платана у Железничкој улици од радикалних санитарно хигијенских мера које је предложио Завод за заштиту природе Београд, саопштено је из Покрета "Митровица европска регија", чији активисти су, такође, симболичним постављањем знакова "забрањена сеча" изразили свој протест против предложених мера. сачињен је након широке акције за спас платана коју је иницирао градоначелник Бранислав Недимовић, а подржали грађани и митровачка удружења. Акција је покренута након предлога поменутог Завода да је радикална сеча у главу спас за оболела дебла. Уз сагласност на нови програм стигли су и услови за извођење неопходних мера на овом споменику природе. Шта нови програм предвиђа? Програмом се предлаже да два стабла, која имају велика оштећења, буду уклоњена и да се уместо њих засаде нова. Будући да се на 21 стаблу налазе отворене трулежи дебла и грана оцењено је да за такве платане треба примењивати дрвну хирургију - чишћење и лечење, али ће ово бити касније рађено. Такође, за стабла на којима има сломљених грана у крошњи предвиђено је подизање крошње, односно чишћење дебла и грана до адекватне висине. На свих 86 стабала извршиће се хемијско третирање и заштита, а све труле и заражене гране биће орезане до здравог пресека. Будући да се ови радови морају извести за време док је дрвеће у фази мировања, поменуте санитарно хигијенске мере ће почети да се спроводе наредне недеље. За то су надлежни обезбедили све што је неопходно а Акција "Глас за спас" дала резултате предстојеће послове надгледаће стручњаци Завода за заштиту природе Србије и митровачке Дирекције за изградњу града. ИЗЈАВЕ Успешна грађанска иницијатива С.Ђаковић - Велико ми је задвољство што смо успели да спасемо платане. Показало се да грађани, односно грађанска иницијатива може врло лако да одбрани исправне и оправдане ставове - рекао је Бранислав Недимовић, градоначелник Сремске Митровице. - На опште задовољство грађана Завод за заштиту природе Србије је, коначно, дао услове, који су прилагођени потребама и стручне службе Дирекције за изградњу града су оправдале поверење. Направљен је пројекат који ће сачувати овај дрворед за будуће генерације - казао је Бојан Гаврић, директор Дирекције - Санитарне мере на дрвореду платана почињу од 9. марта и трајаће током овог месеца. По условима које смо добили треба да буду уколоњена два стабла која су најопаснија. На 85 стабала биће уколоњене све суве гране и оне које иду према инсталацијама, а биће посађено 10 нових платана између постојећих - рекла је Живана Панић, из Дирекције за изградњу града. - Грађани Митровице су подржали став градоначелника и Покрета "Митровице европска регија" у очувању платана. Ово је још један доказ да ако нешто желимо да остваримо можемо то заједнички - речи су Владимира Петковића, активисте поменутог покрета. Организована посета 35. Сајму исхране у Будви Сремска привредна комора Вас позива да искористите прилику и посетите 35. Сајам исхране који се одржава од 18. до 21. марта године у Будви. На Сајму се представљају предузећа из области: прехрамбене индустрије, пољопривредне производње, винарства и виноградарства, индустрије кафе, маслиновог уља, кондиторских производа, паковања и амбалаже, пољопривредне механизације и хемијске индустрије. Комора ове године организује дводневну посету овом Сајму. У сарадњи са Привредном комором Црне Горе организоваће се и пословни сусрети са представницима црногорских предузећа. Превоз је бесплатан а све детаљније информације можете добити на телефон Због благовремене припреме пута и билатералних сусрета молимо Вас да своју заинтересованост пријавите до године. Почело такмичење за најбољу технолошку иновацију НТИ2009 Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије у сарадњи са Факултетом техничких наука из Новог Сада, Привредном комором Србије и Радио-телевизијом Србије, пету годину заредом организује Такмичење за најбољу технолошку иновацију у Србији. Учешће на Такмичењу, осим могућности добијања финансијске помоћи, у виду новчаних награда, свим такмичарима обезбеђује стручну помоћ у виду бесплатне едукације кроз тренинге или консалтинг,у одређеном опсегу и по одабраним темама зависно од такмичарске категорије којој припадају. Пријава идеја, иновација почиње 01. марта и трајаће до 31. марта године. Детаљније информације можете добити на сајту "Сремска куленијада" Са задовољством Вас обавештавамо да Сремска привредна комора, Општина Шид, Туристичка организација Општине Шид и Месна управа Ердевик организују 10. СРЕМСКУ КУЛЕНИЈАДУ 30. и 31. МАЈА г. у Ердевику У ИНЂИЈИ УМЕСТО ПЛАНИРАНИХ 50, СТИПЕНДИЈУ ДОБИЛИ СВИ КОЈИ СУ ИСПУНИЛИ УСЛОВЕ КОНКУРСА Мање за функционере више за студенте ако је на основу одлуке о Ирасписивању конкурса за стипендирање студената за школску 2008/09. годину, стипендије требало да добије 50 студената, председник Општине Инђија Горан Јешић је одлучио да стипендије добију сви који испуњавају услове конкурса, њих укупно деведест. По његовим речима, опредељење Општине је да помогне младим и амбициозним људима у њиховом школовању, па ће паре за додатних 40 студената бити обезбеђене смањењем плата функционерима у локалној самоуправи, као и директорима јавних предузећа. -Стипендије ће добити 90 студената за чега ће Општина издвојити преко 12 милиона динара. Додатна средства за 40 студената, који су задовољили критеријуме конкурса обезбедићемо тако, што ћемо смањити плате функционерима и директорима јавних предузећа за пет одсто. Имали смо и другу опцију, да на пример смањимо висину стипендија и на тај начин обезбедимо новац за све студенте, али наша је намера да сви студенти добију пристојну суму новца са којом реално нешто могу и да ураде, тако да смо донели одлуку да смањимо плате функционерима и директорима и тај новац уложимо у младе, паметне и амбициозне људе, који ће сутра водити овај град и ову земљу, рекао је председник Јешић. Стипендија за школску 2008/9. годину се исплаћује у трајању од десет месеци почев од октобра године закључно с јулом године. Месечно се исплаћује динара, што за 90 студената износи укупно динара на годишњем нивоу. Ове године на конкурс се пријавило 158 студената, а њих 90 је испунило услове. В.М. И ове године организатори припремају низ нових активности и изненађења за све учеснике Куленијаде. ВИДИМО СЕ У ЕРДЕВИКУ

14 14 КУЛТУРА Среда, 4. март РАДОСТ У НЕРАДИНУ, КОД ИРИГА Икона "Крштење Исуса" враћа се кући Целивајућа икона, украдена године, предата нашој амбасади у Риму и ускоро ће стићи у нерадинску цркву Светог Николе Били верници или не, међу мештанима Нерадина код Ирига прошле недеље владала је приметна радост због вести да ће из Италије сеоском храму Светог Николе бити враћена целивајућа икона "Крштење Исуса", рад Јеврема Исаиловића, украдена из ове цркве године. - Икона се враћа цркви и народу коме и припада - пресрећан је свештеник Ђорђе Зељајић - Срданов. - Све до почетка прошле године нисмо знали за њену судбину. Када је из Италије стигла вест да је пронађена икона за коју претпостављају да припада нашој цркви, брзо смо у књигама утврдили да је то икона из ове цркве. Просто сам предосећао да је то "Крштење Исуса". Свештеник нам је показао и црквену књигу прихода из расхода за период од до године. На искрзаним, пожутелим страницама могу се пронаћи докази о томе да је ова црква платила цењеном Јеврему Исаиловићу труд за осликавање икона. Маја године Јеврем Исаиловић је насликао циклус од 12 целивајућих икона "Велики празници", а нешто касније и икону "Крштење Исуса". Многе црквене реликвије и Свештеник Ђорђе Зељајић - Срданов друге вредности нестале су из ове цркве у другој половини прошлог века. Најпре су, током и године, из цркве бесправно однете 32 иконе. То је учинио један функционер тадашњег Савезног секретаријата иностраних послова, лажно се представљајући као музејски кустос. Тек на бројне интрвенције цркве и јавности, враћено је 11 икона, док се ни данас не зна где су остале иконе, углавном радови познатих иконописаца из 18. и 19. века. Потом је године црква покрадена, а лопови су уз иконе украли и једно јеванђеље и уникатна, вредна кандила и друге предмете. Међу укрденим иконама била је и "Крштење Исуса". - Ова икона за све нас има немерљив значај, као културна, историјска и, ко тако мери, материјална вредност. Јеврем Исаиловић је био признат и цењен, а његова дела су вредна, већ и због тога што су ретка - каже свештеник Ђорђе Зељајић - Срданов. После пуне 32 године икона ће се најзад вратити у цркву из које је однешена, док се о другим украденим предметима још Црква Светог Николе у Нерадину увек ништа не зна. Сви мештани Нерадина са којима смо разговарали радосно кажу да је ово лепа вест за све, обрадовани што се макар део украденог враћа цркви. - Има неке симболике у томе да се икона врати тамо где је била, где јој је место и где припада - каже мештанин Јован Грујић.- Све у селу је обрадовала ова вест, а људи верују да ће надлежни учинити све да се овакве крађе више не понављају и да се народу и цркви врати оно што је украдено. Иначе, православна икона "Крштење Исуса" предата је, 26. фебруара, Амбасади Републике Србије у Риму и биће ускоро враћена у Нерадин. Икону је нашој амбасадорки Санди Икона "Крштење Исуса" Рашковић - Ивић предао командант Одељења карабињера за заштиту културног наслеђа Ђовани Мистри. Ж. Н. НАГРАДА "ПАВЛЕ МАРКОВИЋ АДАМОВ" Четири нова лауреата Признање које носи име оснивача и уредника "Бранковог кола" добили Ненад Грујичић и Угљеша Рајчевић (за 2007), као и Жарко Димић и Раша Перић (за 2008) Жири за награду "Павле Марковић Адамов", у саставу Радомир Ивановић (председник), Перо Зубац и Милован Витезовић, средином фебруара, у Сремским Карловцима, донео је одлуку о носиоцима овог угледног признања за протекле две године. Лауреати за су Ненад Грујичић, за досадашњи укупни књижевни опус и допринос развоју савремене српске поезије, и Угљеша Рајчевић, за целоукупно стваралаштво и заслуге на пољу уметности. Награда за припала је Жарку Димићу, за заслуге на очувању и афирмацији имена и дела П. М. Адамова, и Раши Перићу, за антологичарски рад и допринос осветљавању српске културне баштине. Награда која носи име Павла Марковића Адамова ( ), родом из Нових Карловаца (Саса), писца, оснивача и уредника књижевног листа Бранково коло, биће уручена крајем марта у Сремским Карловцима. Досадашњи добитници овог признања Културног центра "Карловачка уметничка радионица" су: Дејан Медаковић, Александар Тишма, Бошко Петровић, Душко Трифуновић, Раша Ливада, Вида Огњеновић, Радован Поповић, Вујица Решин Туцић, Иван Гађански, Драган Колунџија, Гојко Тешић, Јовица Аћин и други. Д. П. ИЗЛОЖБА МАСКИ У МУЗЕЈУ СРЕМА Од обичаја до уметничког чина Ликовни и примењени уметници, професионалци и аматери, представљају остварења инспирисана обичајима и традицијом прерушавања Маска је реч која потиче из француског и италијанског језика (фр. masque, итал. masca), а значи: образина, лице под образином, прерушена личност, стална карактерна улога у шаљивим играма, фигурални привид, затим, изговор, претварање, човек који жели да се прикаже другачији но што јесте. Она је обично у тесној вези се маскенбалом, а ова реч је немачког порекла (Maskenball) и означава забаву или игранку на коју учесници долазе под образинама, тј. маскама. Вероватно да је овај термин прихваћен у нашем језику крајем 19. века, под утицајем немачког у врме аустроугарске власти. У давна времена у Срему се користила српска реч чувида за прерушену особу. Вук Стефановић Караџић наводи у свом речнику из године и изразе: "ево чуде", "начинио се чувида". Стари локални сремскомитровачки лист за народну привреду, поуку и забаву "Фрушка гора", који је уређивао новинар Константин Трумић, објавио је оглас досетљивог трговаца, 14. јануара године: "ОДЕЛА ЗА ЧУВИДЕ (Masken Anzuge). Код подписанога може се добити у свако доба од најпростијег до најфинијег одела за мушке и женске чувиде а све уз јефтину отштетну цену. Станује у улици "зеленог дрвета" у Брауновој кући. У Митровици 12. јануара Ђорђе Палеш." Данас у нашем народу постоји изрека за необично, неукусно или несвакидашње одевање: "Изгледаш као чуда!", скраћено од чувида. Изненађујуће у огласу је што су костими били за унајмљивање, што указује да је манифестација била популарна и масовна. Маскенбали су градске светковине (забаве), везане за период поклада у фебруару када се одржавају и карневали у хришћанском свету. У селима су се људи прерушавали за време поклада у поворкама, за Белу недељу уочи ускршњег поста. Маске се користе за прикривање реалних форми. Оне су Лазар Константиновић: Римски шлем (реплика) предмет истраживања различитих наука. Етнолози маске категоришу према изражајним и садржајним формама као: зооморфне (изглед: медведа, јелена, козе...), анторопоморфне (бабе, деде, младе, разни ликови) и фантазијске маске из митова, легенди и бајки (змајеви, виле, чудовишта) и повезују их са народним стваралаштвом, прецима и митологијом. Социолози маске сматрју реквизитом или прибором у једној атрактивној игари мимикрији, где се прихватају илузије и играчи постају нека измишљена лица или бића. Психолози у маскама виде средство за исказивањем скривене личности, alter ego - друго ја субјекта који носи ослобађајућу и заштитничку маску. Критичари уметности маске гледају као плод стваралаштва, дело примењене уметности, средство за изражавање креативности, истраживачког духа и префињености. Историчари прате манифестације са маскама као део опште и специфичне културе. Оне су друштвени феномен који је распрострањен по целом свету од постанка човека, преко митологије и религије, светковина и рутуала демонстрирају се до данас. За многе постоје и "маске без маскенбала", у обичном животу, када се ношењем разних униформи, несвакидашње естрадне одеће, или било каквог транспаретног одевања и понашања преноси нека порука (ауторитета, радног места, припадност музичким поктретима, националним групама, политичким странкама или свету естраде и сл). Изложба "МАСКЕ" има вишестуки циљ, да покрене креативност у специфичном изражајном облику, затим да обележи хришћански обичај прерушавања који се негује пред ускршњи пост и да подстакне социјални карктер, дружење и забаву. Ово је друга изложба ликовних и примењених уметника и аматера. Жири, који је формиран за ову прилику, прогласиће најуспешније маске. Критеријум оцењивања је: оригиналност, изражајност, разноврсност материјала, порука и употребна намена. Аутори успешних маски добиће прилику да у року годину дана представе свој рад на заједничкој изложби у простору Музеја Срема. Оливера Дрезгић

15 Среда, 4. март КУЛТУРА 15 МИЛЕНА ЧУБРАКОВИЋ ( ), СЛИКАРКА ЧИЈА ДЕЛА ПОВЕЗУЈУ ЧАЧАК И СРЕМСКУ МИТРОВИЦУ Лазар и Милена под истим кровом У завичајном Чачку желе да студиозније представе рад уметнице која је пре пет година умрла у Риму - Наставља се сарадња галерија "Надежда Петровић" и "Лазар Возаревић" Мада је протекло пет година од смрти сликарке Милене Чубраковић (умрла у Риму, 26. фебруара 2004, а сахрањена у родној Бресници, 6. марта), у чачанском крају нису заборавили своју знамениту ликовну и филмску уметницу. Недавно је, током децембра и јануара, у Уметничкој галерији "Надежда Петровић" била постављена изложба Ликовни уметници Чачка - Експресија, апстракција, нови ликовни изрази, на којој је посебну пажњу побудио рад ове уметнице. Једно вече било је посвећено животу и раду Милене Чубраковић, а приказан је и документарни филм о њој, Просветљење, по сценарију и у режији Михаила Секулића. Поред неколико изложби, уприличених поводом 600-годишњице првог писаног Милена Чубраковић поред својих слика FOTO GALERIJA помена Чачка (1408), издата је и монографија о тамошњим ликовним ствараоцима, у којој је заступљена биографија Милене Чубраковић. Све ово сазнајемо од Драгане Божовић, кустоса Уметничке галерије "Надежда Петровић", која за "Сремске новине" још каже: - Милена Чубраковић је рођена године у околини Чачка, у Бресници, где је провела део детињства. Иако је овај крај давно напустила, духовна веза са њим није ишчезла. Њена жеља је била да буде сахрањена у родном селу и да се део њених уметничких радова преда Галерији "Надежда Петровић" и Градској библиотеци, која је добила и део њене библиотеке и каталога. Наша галерија поседује четири Миленине слике у комбинованој техници, по један колаж, пастел и бојени цртеж. Поред низа изложби под називом Ликовни уметници Чачка, а на једној је и Милена била заступљена, планирамо да наредних година студиозније обрадимо рад ове уметнице и представимо га широј културној јавности. Наша саговорница истиче да чачанска галерија у том подухвату рачуна и на даљу сарадњу са Галеријом "Лазар Возаревић" у Сремској Митровици, од које је пре неколико година позајмила једну Возаревићеву слику. А о чему је, заправо, реч и шта то повезује два града, "Сремске новине" су пре четири године објавиле текст под насловом Легат Милене Чубраковић. У време обележавања прве годишњице смрти познате сликарке, више се сазнало и о њеној уметничкој опоруци. Наиме, уметница која је последње четири и по деценије живела и стварала у Риму, далеко од завичаја, на време се побринула о сопственом вечном боравишту и задужила пријатеље да на најбољи начин сачувају од заборава њен обиман стваралачки опус. Тако су Иван Павичевац, Ана Дел Агата и Мира Бртка одредили да, поред Бреснице и Чачка, део легата буде уступљен и другим нашим музејима и галеријама. Договорено је да се оснује задужбина и припреми Миленина монографија, а читава документација, са слајдовима, дискетама и филмом о уметници, преда Градској библиотеци "Владислав Петковић Дис" у Чачку. О томе данас брине Милица Баковић, из научног одељења Библиотеке. А Надеждиној галерији су припали већ поменути ликовни радови. Вест да ће део тог богатог ликовног блага припасти и Галерији "Лазар Возаревић" изазвала је не мало изненађење и радост међу митровачким културним посленицима. Убрзо је овде стигла пошиљка са 15 слика већег формата и 215 цртежа Милене Чубраковић! У првом реду је за то заслужна Мира Бртка, уметница из Старе Пазове, иначе блиска Миленина пријатељица, која такође дуго живи и ствара у Италији. Углед митровачке галерије и име које она носи, свакако су допринели да се под истим кровом нађу слике великих стваралаца и такорећи вршњака, Лазара Возаревића и Милене Чубраковић. Бресничко небо Милена Чубраковић ( ) је рођена у Бресници, код Чачка, где је започела школовање, да би га наставила у Ћуприји и Београду. На Акадамији ликовних уметности је дипломирала, 1951, у класи професора Недељка Гвозденовића. Читав свој радни век, 45 година, је провела у Риму, где се поред сликарства бавила и анимираним филмом. После слободно схваћеног фигуративног сликарства определила се за геометријску форму, односно једну врсту апстракције "која подсећа на архитектонску конструктивност, лавиринтско укрштање или рационално стилизоване пејзаже". - За живота болно распета између Србије и Италије, у вечност је понела само своју раскошну уметничку инспирацију - бресничко небо и земљу - рекла је о Милени библиотекарка из Чачка Милица Баковић. Одређени број цртежа чачанске и римске уметнице поклоњен је и Музеју Срема у Сремској Митровици. Д. Познановић ВЕЛИКИ УСПЕХ НАЈМЛАЂЕГ БЕОЧИНСКОГ ФОТОГРАФА Прва награда у Будимпешти У конкуренцији младих аутора из дванаест земаља, Огњен Адемовски победио са фотографијом на тему "Моја улица, моја околина" Маја Живић: Школице у Феликс Ромулијани Најмлађи члан Друштва љубитеља фотографије, филмских и видео остварења "Беофото" у Беочину, Огњен Адемовски, ових дана је остварио изузетан међународни успех. На конкурсу под називом Chachipe Youth (у преводу са ромског и енглеског "Истина за младе"), у Мађарској, освојио је прву награду у категорији фотографија "Моја улица, моја околина", а у конкуренцији учесника од 12 до 15 година. Награђена фотографија, под називом "Три генерације", снимљена је на Сабору у Гучи, године. На овом међународном такмичењу учествовали су млади фотографи из држава укључених у акцију "Декада Рома" - Албаније, Бугарске, БиХ, Хрватске, Чешке, Мађарске, Македоније, Црне Горе, Румуније, Србије, Словачке и Шпаније, са циљем да покажу како они, кроз објектив, виде Роме и њихов живот. Најбоље фотографије биће, средином марта, изложене у Будимпешти, када ће се и прогласити победници у укупно три категорије. Потом ће ову изложбу видети љубитељи фотографије и у другим земљама укљученим у "Декаду Рома". Огњен Адемовски, дечак из Беочин Села, који у марту пуни Огњен Адемовски: "Три генерације" 16 година, ученик је првог разреда Средње техничке школе "Јован Вукановић" у Новом Саду - смер за фотографа. Награда из Будимпеште његово је до сада највеће признање за фотографију којом се бави од своје дванаесте године. Д. П.

16 Среда, 4. март стр ЗАПАЖЕН НАСТУП ТУРИСТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ СРЕМСКА МИТРОВИЦА И СПЕЦИЈАЛНОГ РЕЗЕРВАТА ПРИРОДЕ ЗАСАВИЦА НА МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ ТУРИЗМА У БЕОГРАДУ Царски град на мети туриста Сремскомитровачки штанд један од најпосећенијих Локална самоуправа спремна да се максимално ангажује - градоначелник Недимовић на митровачком штанду Сремскомитровачка регија има шта да понуди: Директор Туристичке организације Саша Бугаџија и начелница Зорица Гашпар Први наступ туристичке организације Града Сремска Митровица нa промовисању туристичке понуде Царског града и његове околине на овогодишњем, XXXI Међународном сајму туризма у Београду, заједничким наступом са Специјалним резерватом Засавица у хали IV Београдског сајма, од 26. фебруара до 1. марта, изазвао је изузетну пажњу како представника бројних туроператора и туристичких агенција тако и свих осталих посетилаца. Судећи према доброј посета туриста из Србије али и иностранства, доказала је да Сремска Митровица са околином, упркос светској економској кризи, са правом претендује да буде једна од значајних туристичких дестинација у Србији. "Циљано смо одабрали да овогодишњи, XXXI Међународни сајам туризма у Београду буде почетак наше туристичке промоције. Ово је прво сајамско представљање Града на једном међународном сајму а наша туристичка организација је посебан акценат ставила на три бренда - Царску палату и Туризам развојна шанса Митровице "Туризам спада у делатности које морају дуго да се негују. Често смо умели да се похвалимо Сирмијумом, али истини за вољу, неке велике туристичке користи нисмо имали. Надам се да ћемо у неколико наредних година успети да заокружимо зацртане планове и почнемо да остварујемо већу корист. Ту мислим пре свега на пројекат Путевима римских царева којим би требало да доведемо највећи број туриста у Сремску Митровицу. Локална самопурава је спремна да се максимално ангажује на плану развоја туризма, као једне од најзначајнијих могућности за укупан развој града, јер у супротном, уколико останемо сиромашни у овом сегменту постаћемо сиромашни и у свим осталим сегментима" истакао је приликом посете штанду Бранислав Недимовић, лордмер највећег сремског града на левој обали Саве. Сирмијум, на СРП Засавица и фрушкогорске манастире. Очигледно да нисмо погрешили јер је сремскомитровачки штанд један од најпосећенијих. Имамо шта да понудимо, античко богатство, недирнуту природу специјалног резервата, реку Саву, богатство фрушкогорских манастира, усмеравајући се управо ка оној циљној групи наших будућих гостију који су се заситили морских обала препуних купача и луксузних хотела, жељних другачијег одмора, расположених да проведу лепе тренутке у Царском граду уз дружење са гостољубивим домаћинима уз дегустацију чувених сремачких и мачванских специјалитета који као нигде другде у свету почиње са бећарским доручком, леба - масти од мангулице. А ми управо то нудимо" - рекао је најављујући блиставу будућност туризма у сремскомитровачкој регији директор митровачке туристичке организације Саша Бугаџија. "Овај наступ је изузетно значајан за Туристичку организацију Сремске Митровице будући да први пут наступа на једној овако великој и важној манифестацији. Ми смо се договорили да овај пут представимо, по нашем мишљењу најзначаније апсекте туризма нашег града, највредније културно благо попут остатака античког Сирмијума, од кога заиста пуно очекујемо, и наравно Резевата природе Засавица, туристичке дестинације која је већ брендирана, позната не само диљем Србије него, након овог сајма сасвим сигурно, и широм Европе. Када је реч о представљању Засавице ми то радимо на наш специфичан начин, односно уз низ презентација од јединственог угођаја вожње туристичким бродом Умбра, преко едукативно - истраживачких, пешачких тура преко Ваљевца, највећег неузораног пашњака у Србији, волонтерских, археолошких и ускоро и туристичких кампова кроз овај јединствени резерват природе, све до традиционалне сремачко мачванске гостољубивости путем програма дегустације масти и месних прерађевина од свиње мангулице. Направили смо интересантан, добар штанд и очигледно успели у намери да промовишемо и привучемо велики број домаћих и страних туриста у Сремску Митровицу и на Засавицу, што показује изузетно добра посећеност и задовољни изрази на лицима посетилаца" - задовољно констатује управник овог Специјалног резервата природе Слободан Симић. Труд да правовременим планирањем и добром организацијом максимално подстакну развој Царског града и околине, односно привуку што већи број гостију из земље и иностранства нагласио је и директор Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици Љубиша Шулаја. "Добро је да је своје туристичке потенцијале Сремска Митровица усмерила на представљање древног Сирмиума и великог пројекта наткривања Царске палате" - нагласио је приликом посете митровачком штанду директор Шулаја указујући управо на реализацију водећег пројекта у Србији када је реч о конзервацији и презентацији културног наслеђа једног града. Културно наслеђе је непроцењив ресурс за нашу средину. Митровица има огромно благо античког Сирмијума које до сада није било презентовано. Ово је један од начина, односно, најбољи начин да се то благо презентује. Антички Сирмиум је један од најјачих адута у промовисању туристичке понуде. Пројекат наткривање локалитета Царске палате, са преко 200 квадрата подних мозаика нестварне лепоте, лоцирана у најстрожем центру града, без сумње ће максимално допринети да ова изуетно вредна заоставштина древног царског града Сирмијума привуче велики број туриста, односно оправда предвиђања стручњака из области туризма који у античкој заоставштини највећег сремског града виде највеће развојне шансе. Управо појављивање на овако значајном и великом сајму је најбољи начин да се промовише културна баштина једне средине. Антички Сирмијум и Царска палата су блага позната у целом свету, бренд који не треба много да се промовише. Треба једноставно само позвати људе да дођу и виде. Завршетком пројекта Царска палата Сремска Митровица ће без сумње постати једна од најзначајнијих дестинације - истакао је директор Завода за заштиту споменика у Сремској Митровици. Чак ни скроман буџет и мини простор који је био на располагању туристичким посленицима Сремске Митровице није их спречио да на најадекватнији начин прикажу понуду сремскомитровачке регије, односно привуку дужну пажњу посетилаца који су обилазили штандове на Посетиоци очистили све прадле - Ђорђе Беломарковић, кобасица, сланина, шваргла, кулен од мангулице магнети за туристе Допадљив изглед митровачког штанда којима су своје домаће туристичке понуде промовисале бројне домаће туристичке организације, савези и организације, хотели, туристички центри, ваздухопловне компаније, међународни тур оператори... У хали IV београдског сајма било је заиста гламурозних, великих штандова али је митровачки пленио својом осмишљеношћу да на малом простору пружи обиље информација. Заслуга за допадљив изглед митровачког штанда свакако да припада и Нади Симић Лемајић из Архива Срема, која се укључила у туристичку презентацију у улози својеврсног дизајнера штанда који је својим атрактивним изгледом пленио пажњу посетилаца. "Захваљујући монографији Сремске Митровице "Град вреднији од царске кћери" која је недавно изашла из штампе, а чији је издавач Архив Срема, у којој смо прикупили обиље изузетно вредних и ретких фотографија и података везаних за овај град чија историја сеже далеко у прошлост пре појаве хришћанства, била сам у прилици да изложбени простор оплеменим фотографијама и репликама раритетних предмета пронађених током дугогодишњих археолошких истраживања прошлости Царског града" - похвалила је колеге из Архива Срема Нада Симић Лемајић. Јединственом сремачко - мачванском шмеку штанда максимално су допринели сремачки тамбураши и богата трпеза са изобиљем сувих специјалитета од мангулице, штрудли са орасима и маком и салчића од благородне масти мангулице које су брзином светлости топили на непцима задовољних посетилаца штанда Туристичке организације града Сремске Митровице на XXXI Међународном сајму туризма у Београду. Н.Никшић Богата трпеза са изобиљем специјалитета се брзином светлости топилa на непцима задовољних посетилаца СПЕЦИЈАЛНИ РЕЗЕРВАТ ПРИРОДЕ "ЗАСАВИЦА" МЕЂУ ЧЕТИРИ НАЈУСПЕШНИЈЕ ТУРИСТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ НА МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ ТУРИЗМА Засавица награђена плакетом за најбољу презентацију у категорији етно и еко туризма На овогодишњем 31. Међународном сајму туризма у Београду који је окупио више од 800 излагача из целог света, Покрет горана из Сремске Митровице као старалац над Специјалним резерватом природе Засавица је за врло запажени наступ од жирија Сајма награђен признањем за најбољу презентацију у категорији етно и еко туризма. "Специјални резерват природе Засавица је на овогодишњем сајму био представљен на чак четири штанда: штанду Туристичке организације Сремска Митровица, штанду за дијаспору на коме су промовисани кампови, будући да ће се у сарадњи са овим министарством радити и Камп младих из дијаспоре и на тај начин потомке наших људи расејаних по читавом свету упознати са свим лепотама, природним и културним потенцијалима и наслеђем земље њихових предака, потом на штанду Туристичке организације Војводине у оквиру кластера Срем, у презентацији најбољих брендова сремског округа, и потом, као гости, по позиву, и на великом штанду Туристичке организације Србија где су их такође промовисали и као бренд Србије" - рекао је поводом престижног признања управник СРП "Засавица" Слободан Симић додајући да је "највеће признање огроман број посетилаца који су се интересовали за овогодишњу туристичку понуду Засавице која ће као нову понуду у овој години имати и туристички камп за аутоприколице и шаторе". Плакета за најбољу презентацију у категорији еко туризма

17 18 Среда, 4. март ЈП ЧИСТОЋА СТАРА ПАЗОВА У АКЦИЈИ МИЛИОН СТАБАЛА ЗА СРБИЈУ За лепши изглед општине У периоду од октобра прошле године до марта ове, старопазовачко Јавно предузеће Чистоћа вршило је пошумљавање и орезивање дрвећа на јавним површинама како би територија ове општине добила што лепши и уређенији изглед. Укључивши се у акцију Министарства за заштиту животне средине Милион стабала за Србију ово предузеће је засадило око стабала и ове године акценат ће бити стављен на пошумљавање јер Општина Стара Пазова важи за ретко пошумљену Старопазовачко Јавно предузеће Чистоћа укључило се у акцију Министарства за заштиту животне средине Милион стабала за Србију пошумљавајући јавне површине на територији своје општине, јер иначе, она важи за једну ретко пошумљену општину. Акцију подржава и локална самоуправа на челу са председником општине Гораном Јовићем и његовим замеником Гораном Врањешем а воде је инжењери хортикултуре Босиљка Илић из ЈП Чистоћа и општински инспектор за заштиту живоне средине, Јасмина Лечић. Директор предузећа Милош Грковић истиче да им у овој акцији изузетну помоћ пружа др Сава Рончевић из новосадског Инситута за тополарство и низијско озелењавање. Господин Рончевић је био вођа пројекта који је радио овај Институт за пошумљавање старе депоније у Фрушкогорској улици у Старој Пазови која ће једног дана како каже Босиљка Илић, постати лепо излетиште. По поменутом пројекту, старопазовачкој Чистоћи је од Министарства за екологију додељено стабала сибирског бреста која су посађена на старој депонији у Фрушкогорској улици. - То је прва већа шумска заједница на територији Старе Пазове која ће имати изузетан занчај како из санитарнохигијенских разлога, тако и из функционално естетских каже Боса Илић. Тако је у периоду од октобра прошле до марта ове године Орезивање на Словенском тргу Др Сава Рончевић и директор Милош Грковић Нови засади на територији старопазовачке општине засађено стабала. И месне заједнице су се укључиле у акцију пошумљавања и њима је ово предузеће доделило бесплатно садни материјал из Расадника Брест. Обимнија пошумљавања извршена су у Белегишу и Сурдуку. Ту бих похвалила МЗ Сурдук јер су врло лепо уредили своје место и надам се да ће грађани занти да цене и чувају све јавне површине, било под шумом или цвећем, као своје каже Боса Илић и подсећа да и уређеност насеља треба да прати имиџ развијене општине. Такође, она је и овим путем испред свог предузећа желела да се захвали Прокредит банци која је даровала из својих филијала новогодишње јелке с бусеном које су посађене испред Дома здравља Јован Јовановић Змај у Старој Пазови и наглашава да би то требали и други да раде. У акцију преузимања јелки од Прокредит банке били су укључени и председник општине Горан Јовић и директор Дома здравља др Милан Вуњак. Поред пошумљавања већих јавних површина ЈП Чистоћа ради и пошумљавање путних појасева. Четири стотине стабала сибирског бреста засађено је на путним појасевима Нова Пазова Стари Бановци и Стара Пазова Нова Пазова (ту Орезивање је вршена само попуна путног појаса). У периоду мировања, од октобра до караја фебруара, засадили смо и сезонско цвеће ( виоле и белиса) на фреквентним местима како би допринели естетском изгледу насеља каже Боса Илић и подсећа да су цветне алеје направљене на четири раскрснице у Новој Пазови и делу Улице Милоша Обилића као и да је на центру постављено педесетак жардињера. По програму, по речима Илићеве још им предстоји подизање цветних засада иза меморијалног трга на гробљу у Новој Пазови јер је оно, иначе парковски уређено. У Старој Пазови цветне алеје су урађене у ужем центру града као и на раскрсници код Православне цркве. У поменутом периоду, у оквиру редовног програма уређења и одржавања насеља, а што представља и обавезу према оснивачу, у Старој и Новој Пазови и Бановцима Дунав вршено је орезивање дрвећа и лепо обликовање крошњи. Тај посао радници Чистоће настављају и у парковима у Старој Пазови и Бановцима Дунав. Али то није све. Пред старопазовачким комуналцима тек предстоји једна опсежнија акција чишћења свих дивљих депонија о којој ћемо писати у једном од наредних бројева нашег листа. Г.Мајсторовић

18 Среда, 4. март FEQTON SREM SKIH NO VI NA (22) Zlat no ru no EKS Klu ZIV NA IS po VEST ^O VE KA KO ji je u^e STVO VAO u naj VE ]oj [pi jun SKOj AFE RI 20. VE KA Ova pri ~a ni je plod ma {te. Do ga a ji ko ji su tu is pri ~a ni su se stvar no do go di li. Ob zi rom da svet po ste pe no na pu {ta sta re mo ral ne za ko ne, a ni je pro na {ao no ve, {to je pro u zro ko va lo pad qudske vred no sti i do ve lo do si tu a ci je da qudski `i vot po sta je sve jef ti ni ji, pri nu en sam da iz me nim ime na i me sta do ga a ja u ovoj pri ~i. Even tu al na sli~ nost sa bi lo kim ili bi lo ~im bi la bi sa mo igra slu ~a ja. То ће бити најлепша смрт. - Непоправљив си кад су у питању жене! Жнаш ли да си и ти под присмотром и то од стране две групе агената КГБ, што је веома чудно и нелогично. А што је најчудније то је што те две групе не комуницирају међусобно. Тренутно не знамо зашто је то тако. Реци ми ако нешто знаш о томе? - Сигурно да знам, јер какав би ја био анђео чувар да ми то прође неопажено? - Хајде, мој лепи Мик, објасни ми мало то, јер нико од наших не схвата ситуацију. Ако то сазнам скочиће ми цена и ранг. А то ћу теби да дугујем и надам се да ћу имати прилику да ти се реванширам. - Можеш ти и сад да ми се реваншираш. Соба у бунгалову је топла а кревет није много мекан, таман како треба - Ти мислиш на то, а живот ти можда виси о концу! - Објаснио бих ти ја све те заврзламе, али то је веома компликовано и треба пуно времена. Мораш ми веровати на реч да ту ситуацију познајем и држим је под контролом. - Одговори ми само још на једно питање : Да ли си у каквој вези с њима или са једном од те две групе? Реци ми искрено. - Ни са ким ја нисам у вези. Ја имам стриктно наређење : немати поверења у никога и снаћи се сам, било шта да се деси! - Ипак је то чудно! Тачно је да ми немамо ни најмању индицију да си у контакту са њима, али има нешто ипак запетљано у тој ситуацији што се не уклапа у логичан ток. Наши највећи експерти су збуњени, не знају шта да мисле? - Баш ме интересује шта је то? - Лепа жена са којом си провео један део ноћи. Знаш ли тачно ко је она и шта ради? - Већ сам рекао да знам. - Она добија директна наређења из Београда. - То се мене апсолутно не тиче! Може она да буде краљица Елизабета, али то ме не би спречило да се потуцам са њом, јер она је само једна жена. - Ха, ха, ха Ти си Михајло гори од Казанове! Јеси ли се заљубио у њу. - За љубав треба времена. Нисам у позицији да себи приуштим један такав луксуз. - Значи, за тебе је љубав један луксуз? - То је нешто најлепше што нам је поклонила мајка природа или Бог. - То си тако лепо рекао, требао би да се бавиш поезијом. - Тренутно нема ништа поетично у овој причи. Морамо сад мало мислити на оно што смо се договорили. - То није никакав проблем. Кола ћеш добити сутра у подне. Мораћу само да фотокопирам податке из твог пасоша да би могли урадити легалне папире за кола. У ово време можемо то урадити само на железничкој станици. Морам да ти кажем још нешто : ово је наше задње виђење. Одлазим у САД на неколико дана. Бићеш од сад сам и мораћеш да се сналазиш како год знаш. Више неће бити никаквог директног контакта између наше службе и тебе. Међутим, одобрено ми је да ти дам један број телефона који ћеш моћи да употребиш само једном а реченица коју ћеш моћи да изговориш је следећа : «Златно руно је на сигурном» Затим ћеш рећи тачан датум и време састанка. Понављања ове реченице нема, веза ће одмах бити прекинута. После тога овај ће телефон престати да функционише заувек. Што се тиче аутомобила то ће бити један BMV-C6. Не знам још које ће регистарске таблице имати, али биће паркиран сутра у подне на јавном паркиралишту ауто-кампа. Његови кључеви и папири биће остављени у рецепцији на твоје име. Биће у запечаћеном сивом коверту. Да ли ти то одговара? - Савршено! - Ето Мик, привели смо крају наш посао а сад идемо да фотокопирамо пасош. - Хоћу ли имати право на један пољубац при растанку. - Али само у колима. - Није важно где ће бити, важно је да ће бити. *** 12. Feqton potpisujemo pseudonimom MOST Многи кажу да се у сваком човеку крије вук. Ово је апсурдна претпоставка. Ако би се у човеку крио вук, вукови би нестали са лица земље за кратко време. Очигледно је да су механизми који регулишу људске односе у квару, по ко зна који пут у историји човечанства. Знају ли они који то посматрају са досадом и равнодушношћу где ће их одвести та флегматичност. Јер сви ови догађаји који су се ланчано одвијали од Београда довде смрде на нешто труло и покварено. Детектор који вибрира у мом етеричном бићу не престаје да ме опомиње како се иза ових прелепих југословенских пејзажа крије крв и дим, јауци слабих, кукњава удовица, стењање стараца Слике које бљескају излазећи из моје подсвести као блиц поквареног фотоапарата нису ми давале да се потпуно опустим. Опет ће велика балканска кланица измилети из прошлошти као неки вампир још снажнији и крволочнији. Још једном ће ментални болесници изићи из психијатријских клиника, пуштени од стране перверзних диктатора да би успоставили њихова лудачка правила понашања. Пустиће их да задовоље њихове ниске страсти на женама које ће затруднети, на младим девојкама које још нису осетиле миловање љубавника После ће доћи филозофи који ће извући из прашњавих фијока њихове наказне теорије да би их ставили у руке генерала који ће их применити у «ратној стратегији». Непотребно је да ми неко излаже анализу балканске ситуације јер је осећам преко чула и смрада који лебди у ваздуху. За кратко време сам схватио шта се кува у балканском лонцу. Догађаји и понашање обичних људи у њиховом свакодневном животу су довољно експлицитни да би се разумео патолошки страх који обузима балканске и европске духове. Агенти разних тајних служби скрцани на овим просторима су се међусобно уништавали на опскурним местима која су исто тако тамна као и њихови разлози. Скакутали су у свим правцима, долазили, одлазили као муве које осећају леш у пуној декомпозицији. Имао сам одвратан осећај да је свет један монструозни театар у коме се играју позоришни комади који су одавно одиграни и познати као и њихови режисери. Било ми је доста идиотског понашања разних Орлова, Курјакова, Голдберга. Свих тих мрачних особа које верују да држе у рукама највеће истине и који имају трагичну судбину да руше и компромитују живот и људски понос. Треба да напустим све то и окренем се сопственој будућности да бих остварио један креативни живот који ће однети победу над мрачним силама. Сутрадан сам стигао у болницу око осам сати да бих измирио у напред болничке трошкове за седам дана колико је било потребно за лечење Орлова. У рачуноводству ме прими један љубазан човек који није показивао никакво изненађење што плаћам у готову и унапред болничке трошкове. Платих му и он ми испостави фактуру која је била унапред припремљена. Било је готово сигурно да ће једна или две копије те фактуре доћи у руке оних који се интересују за наше здравље. Нађох Орлова како седи у инвалидској столици и ради неку врсту гимнастике савијајући и опружајући своју повређену ногу. - Буенос Диас хомбре! - А хелоу Мик! - Јеси ли добро спавао? - Спавао сам као беба и то са веома мало седатива. Пробудио сам се пре пола сата ; Никад нисам толико спавао у мом животу. - Ето, у свакој несрећи има један грам среће. А нога, шта кажу доктори о томе? - Немам више болова, могу чак и да се по мало ослоним на њу. Треба да ми купиш један пар штака, знаш оних алуминијумских што се не стављају под пазух. Можеш ли да ми то нађеш? - Сигурно! Тога има по апотекама колико хоћеш. Купићу ти један пар чим се нађем у граду. Сад ћу мало да ти гурам колица по парку, јер ти је кисеоник потребан. Иако је елеминисао све микрофоне, нисам се усуђивао да причам о осетљивим темама ту у соби, а нарочито о мом плану за вечерас. Зато ставих прст на усне да би му ставио до знања да буде опрезан. Он ми показа главом на ноћни сточић. Ту се налазио један коверат Крафт. Узех га и ставих у џеп. Када смо се нашли у парку показах му болничку фактуру на коме је била цифра од динара. - Колико је то долара? - Према тренутном курсу то ти је око 700 долара. - Ја сам мислио да ће то бити много више. - Ако ниси задовољан дај им више! Ти немаш никакву идеју шта та сума представља за једног југословенског грађанина. - Немам никакву идеју и знаш колико ме боли уво за то! - Две месечне плате мој друже.- То није мој проблем, мене брине хоћемо ли вечерас да ухватимо маглу. Сигурно да ћемо вечерас ставити пут под ноге. Ова фактура служи само зато да би се успавао непријатељ. - Лукав си као неки стари лисац! А шта ћемо за фијакер? - Идем сад на пијацу и надам се да ћу га имати до подне.зато морам одмах да кренем. -Врло добро мој мали Мик. У коверти имаш долара. Имаћеш довољно за покривање свих трошкова. Око 9,30 сам напустио болницу и кренуо у правцу центра града. Један млади пар је ишао иза мене на даљини од педесетак метара. Тај исти пар сам запазио у холу болнице али нисам им придавао пажњу. Сад добро обратих пажњу на њих. То је била та нова генерација руских обавештајаца које је породила Перестројка. Где ли су остали? Упутих се улицом Маршала Тита и ту угледах мог старог познаника кога сам се отарасио јуче у ресторану. Опет је стајао пред продавницом женског веша. Овај тип стварно нема маште. Купих у једној апотеци пар алуминијумских штака и упутих се према ауто-кампу. Улазећи у бунгалов приметих да је чистачица средила собу и купатило. Али приметих такође да је неко брчкао по мојим личним стварима. Све је било добро и педантно остављено на своје место, али не онако како сам ја то оставио.за ово кратко време моје су ствари свакако биле претрешане у више наврата и од стране разних особа. Али то нису били професионалци. Јер да су били не би тражили ништа по мојим личним стварима. Све што је њих могло да интересује, налазило се већ од првог дана у цеви за вентилацију која је равна са зидом а тај зид је био пресвучен тапетама. Ту је било долара, микро-филмови, Хасанов пиштољ. Додао сам још долара и вратио све на своје место. Лежао сам на кревету до 11,30 читајући неку стару брошуру коју је неки гост заборавио у фиоци. (Наставиће се) Забрањено копирање и прештампавање

19 20 Среда, 4. март ПОБОЉШАНО ВОДОСНАБДЕВАЊЕ У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ Савременим техничким решењима до сигурног снабдевања здравом, пијаћом водом У ЈКП Водовод у Сремској Митровици започела је реализација програма немачке КfW банке за обнову и развој усмереног ка побољшању услуга водоснабдевања и квалитета пијаће воде. Крајем прошле седмице у постројењу за прераду воде радници овог сремскомитровачког јавног предузеђа кренули су са реализацијом прве фазе тог програма, односно са реконструкцијом потисне црпне станице која служи за потискивање прерађене воде у дистрибутивну мрежу, којом ће се повећати капацитет пумпног система, односно обезбедити сигурно водоснабдевање квалитетном, здравом пијаћом водом свих потрошача на територији града и околине. Будући да је ово постројење, због застарелих техничких решења и дугогодишњег недовољног улагања, доведено у веома лоше стање, поставши најслабија карика и стална претња по стабилност система у Постројењу за прераду воде. Управо зато је, од укупне донације КfW банке од око милион евра, највећи део средстава, близу евра, усмерен управо ка овим радовима и санацији аератора. Радовима ће бити обухваћена реконструкција потисних и усисних цевовода, инсталирање девет нових пумпи за потис воде у дистрибутивну мрежу, као и набавка електро и друге опреме, што ће, по тврдњама надлежних у митровачком Водоводу, резултирати вишеструким позитивним ефектима. -Савременим техничким решењима са новим машинским салама успећемо да повећамо поузданост у раду, односно функционалну сигурност система, што значи да ће капацитет нових "машинских сала" у потуности задовољити развој дистрибутивне мреже, односно потребе све већег броја корисника. Режим рада нових пумпи биће усклађен тако да се елиминишу досадашње осцилације притиска у мрежи. Са друге стране, врло значајна новина је да ће ова нова опрема, уз економичнији пласман воде у мрежу омогућити и значајне уштеде у потрошњи електричне енергије истакао је Владимир Нахајовски, руководилац РЈ Производња воде у митровачком Водоводу. Прва фаза грађевинскких радова - изградња шахта будућег електромагнетног мерача протока воде Немања Трифуновић, менаџер извођача радова испред фирме Штрабаг потврдио је да грађевински радови у оквиру прве фазе пројекта на санацији машинских сала теку по плану, без проблема тако да се у потпуности поштује динамика планираних радова. Н.Никшић СРЕМСКА МИТРОВИЦА Притвор због дроге Због сумње да су извршили кривично дело неовлашћене производње, држања и стављања у промет опојних дрога, сремскомитровачка полиција је привела Бранислава К. (19) и Далибора К. (22) из Сремске Митровице. Како је саопштено у полицији, претресом куће Бранислава К. у Сремској Митровици полиција је пронашла 116,75 грама марихуане, а на кровној греди терасе 51 грам хероина у пластичној фалши за коју је потом полиција утврдила да припада Далибору К. Након саслушања, истражни судија Окружног суда у Сремској Митровици је обојици осумњичених одредио притвор до месец дана. Ж.Н. РУМА Mарихуана у колиби Полиција је задржала Владмира М. (21) из Руме и због основане сумње да је извршио кривично дело производње, држања и стављања у промет опојних дрога, привела га истражном судији Окружног суда у Сремској Митровици. Приликом претреса дрвене колибе поред Борковачког језера у којој је боравио осумњичени, полиција је пронашла 18,60 грама марихуане. Након саслушања, истражни судија је Владмира М. пустио да се брани са слободе. Ј.З. У СРЕДЊОЈ ПРЕХРАМБЕНО ШУМАРСКОЈ И ХЕМИЈСКОЈ ШКОЛИ У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ Кабинет за практичну наставу по стандардима ЕУ У петак 6. марта у средњој Прехрамбено шумарској и хемијској школи у Сремској Митровици ће бити отворен кабинет у којем ће практична знања у обради дрвета стицати будући техничари за примарну обраду дрвета и столари. -У радионицама опремљеним најсавременијим машинама и алатима и за ручну и за машинску обраду дрвета, које је донирала Европска агенција за реконструкцију и развој У недељу су одржани избори за савете месних заједница инђијске општине. По речима председнице општинске изборне комисије Стеле Милаковић излазност је била 12,5 одсто, односно од бирача на биралишта је изашло Највећа излазност била је у МЗ Сланкаменачки Виногради 54,31 одсто а најмања у преко Министарства просвете и уз максимално залагање челника локалне самоуправе, ученици из Срема, Војводине и Србије, који се све чешће одлучују да похађају баш ову угледну сремкомитровачку школу, ће стицати практична знања по најсавременијим стандардима ЕУ - најавио је Небојша Огњеновић, директор средње Прехрамбено шумарске и хемијске школе у Сремској Митровици. Н.Н. ИНЂИЈА Нови савети месних заједница Због истог броја гласова избори ће бити поновљени за два кандидата у Крчедину и Марадику МЗ Инђија 2,38 одсто. Избори ће бити поновљени за два кандидата у МЗ Марадик и за два кандидата у МЗ Крчедин где су кандидати добили једнак број гласова. Поновљени избори ће се одржати 15. марта. Ко су нови чланови савета месних заједница објавићемо у наредном броју "Сремских новина". З.Г.С.

20 26 Среда, 4. март П етнаестогодишња атлетичарка Срема Марија Вученовић бацила је прошле године копље 48,69 метара и заузела на светској таблици 3-4 место у тој узрасној категорији. Марија је тиме потврдила своје изузетне могућности и данас се с правом сматра нашом најталентованијом атлечарком, а план њених даљих припрема и наступа на великим такмичењима детаљно је разрађен. Био је то повод да се у четвртак, 27. Фебруара у Градској Скупштини у Сремској Митровици организује конференција за новинаре, на којој су представници локалне власти, Атлетског савеза Србије и матичног клуба обећали пуну подршу младој атлатичарки. Селектор јуниорске атлкетске репрезентације Ивица Можек нагласио је да су за Вученовићеву најважнија такмичења у овој години обезбеђене припреме у Мађарској, Грчкој и завршне у Грчкој. Такође је на конференцији за новинаре потврђено да ће за њу на стадиону АК Сирмиум бити обезбеђени маскимални услови за тренинге. На међунардној сцену Вученовићеву у години очекују два изузетно значајна наступа. То су Светско првенство за млађе јуниоре од 8 до 12 јула у Италији и недељу дана касније EYOF у Финској. АТЛЕТИКА У НОВОЈ АТЛЕТСКОЈ СЕЗОНИ Сви уз Марију Злато и бронза а првенству Србије у кросу, Нодржаном протеклог викенда у Новом Саду, уз учешће најбољих атлетичара Србије, члан Инђијског Градитеља Милан Пуђа окитио се титулом државног првака у категорији млађих јунира на 3000 метара. С обзиром на то да се атлетиком бави тек 18 месеци, атлетски стручњаци предвиђају да је ово само почетак једне сјајне каријере. Десетострука победница Кроса РТС-а Милица Мацановић је на кросу у Новом Саду освојила бронзану медаљу у трци млађих јуниорки на метара. Милица је добро радила на припремама у Соко Бањи, а резултат из Новог Сада је наговештај да се и ове године на њу мора озбиљно рачунати. Посебно добри резултати очекују се у њеној основној дисциплини метара. Марија Вученовић - Марију сада не треба превише оптерећивати резултатима. Најважније је да створимо услове за постизање врхунских резултата у каснијим годинама и да је доведемо до сениорске конкуренције - наглашава њен тренер Драгиша Ђорђић.- Тада би тек требала да почне с правим резултатима. Јуниорски стаж мора бити прелазна станица ка сениорској каријери. Но, и овде треба постепеним радом остварити резулат високог нивоа. С.Ловчанин С конференције за новинаре у Градској кући Милица Мацановић У ЧОРТАНОВЦИМА Обележен Дан олимпијзма ортановци, једино олимпијско Чсело у Војводини обележило је средином фебруара Дан олимпијзма Србије. У организацији Завичајног друштва "Козарица", Олимпијског комитета Србије и ОШ "Ружа Ђурђевић Црна" одржан је олимпијски час, спортске и уметничке радионице и положено цвеће на спомен плочу једног од оснивача Олимпијског комитета Србије, Чортановчанина Андрије Андре Јовића. Јовић је био члан Међународног олимпијског комитета Краљевине Србије на Олимпијади у Шведској године у Стокхолму. У Чортановцима је године основао Чортановачки спортски клуб. - Три године за редом Чортановчани обележавају Дан олимпијзма Србије. У сарадњи са Олимпијским комитетом Србије пре три године смо на родну кућу Андрије Андре Јовића поставили спомен плочу. Тек у новије време афирмисано је дело овог Чортановчанина који је године основао Београдски спортски клуб и био wегов први председник а захваљујући њему Србија је године примљена у Међународни олимпијски комитет. Лане су Чортановци проглашени за олимпијско село што још више обавезује ову средину да негује спорт - каже Живан Пашић, председник Завичајног друштва "Козарица". У оквиру "Олимпијског игралишта" ученике ОШ "Ружа Ђурђевић Црна" забављао је и кроз игру подучавао Марко Стојановић, глумац и председник Комисије за културу и олимпијско образовање Олимпијског комитета Србије. Било је живо у фискултурној сали где су организована спортска такмичења али и радионица цртања, изложба стрипова. Пред- РАКЕТНО МОДЕЛАРСТВО ећ деценијама ракетни модела- Аеро клуба Сремска Митро- Ври вица, постижу врхунске резултате у земљи и иностранству и, без сумње, спадају међу најтрофејније спортске колективе у граду на Сави. И година иза нас потврдила је примат Митровчана у нашем ракетном моделарству, јер остварени су бројни успеси у екипној и појединачној конкуренцији, а наша најбоља селекција незамислива је без такмичара овог клуба. У конкуренцији сенира на Првенству Србије, Митровчани су били најбољи у четири од шест дисциплина. Још убедљиви су били јуниори. Јер, победили су у три од четири дисциплине, колико је било на програму. И у 2008.години, без конкуренције, најуспешнији је био Зоран Катанић, коме је за мало измакло да још једном добије "Златног орла", који се додељује за највеће достигнуће у нашем ваздухопловном спорту. Био је први у генераланом пласману у дисциплини ракета с траком, а на светским куповима освојио је чак шест златних, три сребрне и једну бронзану медаљу Овај сјајни моделар је и низ година успешни стручњак и педагог у том спорту. Јер, у клубу и школама обучио је генерације моделара, који су прославили митровачки спорт на такмичењима широм земље и у свету. На жалост, већ неколико месеци, без правог објашњења, не добија плату, коју му је клуб озбезбеђивао на основу наменске дотације из градског буџета. Ипак, он и даље предано ради, а пред клубом и његовим члановима су нови велики изазови. Од сениора посебно су се још истакли, ветеран тог спорта Радојица Катанић, Бранислав Крчединац и Александар Герасимовски. Светски јуниорски првак Мирко Катанић, због обавеза, је прошле године мање наступао, али је у Светском купу успео да се домогне златне медаље. Ове године најзначајније такмичење у овом спорту биће, свакако, Европско првенство од 22. до 29 августа, чији ће домаћин бити иришка општина. Организациони послови поверени су Моделарскомакеташком клуб Сирмиум, такође из Сремске Митровице. Ово велико такмичење окупиће, свакако, најбоље ракетне моделаре старог континента, а занимљиво је да ће се одвијати на ораничној површини код Стејановаца, која је сада под пшеницом, али ће до тада бити у потпуности припремљена, у складу с прописаним стандардима. Наравно, на Европском првенству наступиће и наша најбоља селекција у сениорској и јуниорској конкуренцији. Већ је сада извесно да ће највећи број репрезентативаца дати Аеро клуб Сремска Митровица и то шест у сениорској и пет у јуниорској конкуренцији. Томе ће претходити Државно првенство, које ће се једним делом организовати на Спортском аеродрому у Велеким Раднцима у организацији Аеро клуба Сремска Митровица, док ће други део бити у Београду. Првенство је заказано за 13. јун, а истовремено у Великим Раднцима одржаће се и Светски куп. С.Ловчанин Олимпијски час у чортановачкој школи ставница Олимпијског комитета Ана Марија Симоновић и представници Покрајинског секретаријата за спорт Јанош Чикош и Мирослав Ковачев заједно са представницима Завичајног друштва, положили су цвеће на спомен плочу Андрији Андри Јовићу ( ) машинском инжењеру који је изнад свега волео спорт. З.Г.С. Звездане висине митровачких моделара Зоран, Радојица и Мирко Катанић ПСЦ "ПИНКИ" Распоред догађаја Субота, седми март Рукомет: ЖРК СРЕМ - СРПСКА ЦРЊА Кошарка: СРЕМ - НОВИ САД

21 Среда, 4. март SPORT 27 ФУДБАЛ КОШАРКА Велике амбиције Срема недељу оживеће и стадион крај У Саве. Митровчани у наставку прволигашког првенства дочекују Младост из Лучана. Генерална провера спремности чете угледног стручњака Ратка Достанића пред мечеве за бодове био је сусрет с екипом ЧСК Пивара у Челереву,који је завршен резултатом 0:0. Митровчани су наступили у саставу: Рајић, Татомировић, Маловић, Ђукић, Драгићевић, Зорић, Николић (Вукмир), Кеиза, Савићевић,,Свитлица (Филиповић). У години када Срем обележава девет деценија постојања, руководству клуба најављје велике амбиције. Пет првопласираних екипа стичу право да се идуће сезоне надмећу у елтнном друштву, а Ратко Достанић сматра да Срем има реалне изгледе да се нађе у том друштву. Поред значајних појачања и квалитетних припрема, томе иде на руку и чињеница да ће Митровчани у првих седам кола порлећног првенства бити домаћини чак у пет сусрета. Ненад Рајић Међу појачањима су и три фудбалера с афричког континента Из Нигерије овде су стигли Мроузоа и Чуквунди, а из Уганде Каизо. Поуздани чувар мреже Ненад Рајић остао је веран Митровачнима до краја сезоне, како би помогао клубу да постане суперлигаш. С.Ловчанин ПРЕЛАЗНИ РОК КЛУБОВА СРЕМСКЕ ЛИГЕ Добар пазар Сурдучана Слога (Ердевик) - Дошао: Панић(Бачка Бачка Паланка). Отишли:Јесретић(Будућност), Арежина(ПИК Земун); Омладинац (Нови Бановци) - Дошли: Пејчиновић (Земун), Јагодић (Железничар Београд), Суботић, Трбовић (БСК Батајница), Видаковић (Дунав Стари Бановци), Тодоровић (Подунавац), Пајић (Борац Мартинци). Отишли: Гавриловић(ПИК Земун), Ђенић, Мачковић, Медић; Борац (Мартинци) - Дошли: Самарџић) Јединство Платичево), Дрмановић (ОФК Босут), Васић, Косановић (Срем). Отишли; Мицић, Малешевић (Граничар, Кузмин), Пајић (Омладинац); ЛСК (Лаћарак) - Дошли: Рајић (Граничар Кузмин), Ђурић (Напредак Шуљам). Отишли: Требовац (Биг Бул), Кузминац, Васиљевић (Напредак Шуљам); Јадран (Голубинци) - дошли: Рајлић (Љуково), Наглић(Напредак Попинци). Отишли: СлавишаМарковић, Слободан Марковић (Железничар), Вулетић (Петроварадин). Борац (Сурдук) - Дошли: Лепановић, Кордић, Недељковић, Ђерић, Тахировић (Сремац Деч), Сибиновски (Срем Јаково), Вујчић (Раднички Нова Пазова), Станковић (Слога, Крњешевци), Ђаловић (Шумадија, Јагњило). Отишли: Јанковић (ПСК Путинци), Јовишић, Живковић (Јединство Стара Пазова). Фрушкогорац (Кукујевци) - Дошли: Новаковић (Раднички Шид), Василић (Граничар Кузмин), Лазаров, Калинић, Арсеновић (Биг Бул) Отишли: Микић (Земун), Угљешић, Плачковић(Гибарац). Хајдук (Вишњићево) - Отишли: Радовић (Младост Буђановци), Југовић (Јединство Рума), Јакшић, Антуновић, (Граничар Адашевци);... КОНФЕРЕНЦИЈА ВОЈВОЂАНСКОГ "ЗАПАДА" Старт 14. марта удбалски клуб Доњи Срем Физ Пећнаца био је домаћин Конференцији клубова Војводјанске лиге Запад, којој је присуствовало 13 представника (одсутни Борац, Цемент, Солунац, Југовић и Полет). У раду седнице учествовали су Душан Томић (генерални секретар ФСВ), Милан Радаковић (комесар за суђење), Милош Паприца (председник Удружења фудбалских тренера ФСВ), Марко Лош (комесар за такмичење) и Стефан Гелевајчук (дисциплински судија). По извештају комесара за такмичење, током јесењег дела првенства на 153 утакмице постигнуто је 398 голова или 2,6 по мечу. На листи стрелаца води Лорант Лепар (Југовић, Каћ) са 12 голова, испред Дамира Богуновића (Станишић), Петра Ашћерића (Хајдук, Шимановци) и Нина Хавима (Црвена звезда, Нови Сад) који су постигли по 11 погодака, и тако даље. Судије су досудиле 45 казнених удараца (31 за домаћина, 14 за госте). На фер плеј табели први је Цемент (28 негативних бодова), испред Хајдука и Југовића (по 41) и тако даље. Најнеуспешнији су: Станишић (80), Раднички из Сремске Митровице (68) и Солунац (55). Судије су изрекле 707 дисциплинских мера: 658 жутих и 49 црвених картона. Пролећни део сезоне 2008/2009. почиње 14. марта, а завршава се 20. јуна. Ванредна кола играју се: 15. априла (23.коло) и 20. маја (29.коло). Последња три кола играће се суботом у исто време. Као домаћини, суботом ће играти: Цемент, Први мај Агрорума, Црвена звезда, Полет, Раднички (Сремска Митровица), Хајдук, Црвенка, Јединство (Стара Пазова), Ветерник, Станишић и Југовић. Ж.Радивојевић Представници клубова ВФЛ Запад ПРВА Б ЛИГА (Ж) Резултати 19.кола - Обреновац: Раднички Бор(одложено), Нови Сад: Војводина 2 Вода Јазак Шабац 59:58, Б. Карловац: Југобанат Стара Пазова 76:60, Београд: Вождовац Моравац 85:49, Ужице: Плејоф Тамиш 86:84 (75:75), Крагујевац: Раднички Градац 96:45, Обреновац: ПРО-ТЕНТ Студент 57: Вождовац : Раднички (К) : Југобанат : Студент : Тамиш : Ст. Пазова : Моравац : Војводина : Плеј-оф : Шабац : ПРО-ТЕНТ : Бор : Раднички (О) : Градац : ПРВА ЛИГА ВОЈВОДИНЕ (М) Резултати 19. кола - Нова Пазова: Нова Пазова Срем 91:82, Нови Сад: Дуга Крајина Грмеч 96:62, Стари Бановци: Дунав Младост Телетехника 103:94, Нови Сад: Спорт ки Топола 96:93, Житиште: "Свети Ђорђе" Железничар 75:84, Темерин: ФКЛ Спартак 105:97 (90:90) (79:79), Нови Сад: НС Јуниор Јединство 95: Железничар : "Свети Ђорђе" : Младост : ФКЛ : Н. Пазова : Дуга : Спорт ки : Спартак : Дунав : Топола : Срем : Јединство : НС Јуниор : Крајина : ОДБОЈКА ПРВА Б ЛИГА (Ж) Резултати 18. кола - Лазаревац: Лазаревац Јединство 2:3, Горњи Милановац: Таково Звезда Хелиос Шумадија Аква Вива 0:3, Београд: Визура Зрењанин 023 3:0, Београд: Волеј Стар Раднички 3:2, Нови Сад: Нови Сад Пионир Петрол Војводина НИС 3:1. СУСРЕТИ: Мирослав Марковић Маре Фудбал је мој живот ешко је замислити било какву Твећу спортску манифестацију у Руми без Мирослава Марковића Марета. Недавно је Маре прославио заиста вредан јубилеј: 60 година рада у фудбалу. - Фудбал и спорт сам одувек волео и још увек волим - каже легендарни Маре. - Једноставно, средом или викендом морам бити на утакмици јер је то јаче од мене. Фудбалски пут почео сам у родној Јагодини године у подмлатку, али сам врло брзо прешао у први тим. Имао сам среће да ме је запазио Партизан и његов позив нисам могао одбити. Провео сам у њему три године и био део чувеног напада Бобан Михајловић, Милутиновић, Валок, Бобек, а ту су били, измедју осталих, Белин, Човић, Бранко Зебец, Чајковски...Све су то били доказани фудбалери, интернационалци и репрезентативци Југославије. Не могу заборавити Бобека, који ме је лепо примио и од кога сам много тога научио, не само о фудбалу, већ и о животу: био ми је други родитељ. Маре је тада био деветнаестогодишњак, клинац из провинције. Из Партизана је прешао у тузланску Слободу, која је за неколико година из четврте лиге дошла у Прву. - У Тузли сам завршио школовање. Играо сам једну сезону и за Раднички из Крагујевца, да Мирослав Марковић Маре би ме потом фудбалски пут одвео у Какањ, где сам после 4-5 година играња окончао каријеру. За фудбалског судију положио сам године. Пошто сам био играч у савезном рангу, као судија сам брзо напредовао. Најпре сам судио јужну групу Друге лиге, а по доласку у Руму почео сам судити Другу лигу Запад, затим и Прву лигу. Као интернационалац судио сам са чувеним Раушем полуфинале Купа УЕФА Штутгарт Локомотива из Софије. Између осталог, судио сам утакмицу кадетских репрезентација Југославије и Русије у Шапцу - присећа се Мирослав Марковић Маре. По завршетку активне судијске каријере дуго је био делегат, котролор и посматрач. - Фудбал ми је доста тога дао - каже Маре.- Са Партизаном и Слободом из Тузле сам често путовао и био у многим земљама, а за младог човека није било ништа лепше. Ж.Радивојевић 1. Визура : Раднички : Војводина : Лазаревац : Нови Сад : Волеј Стар : Јединство : Шумадија : Зрењанин : Таково :52 6 ПРВА Б ЛИГА (М) Резултати 18. кола - Стара Пазова: Јединство Клек Банат 3:2, Београд: Железничар ПРО-ТЕНТ 0:3, Љиг: Спартак Путеви Ивањица 3:2, Суботица: Спартак ВГСК 0:3, Ковин: Баваниште Динамо 3:1. 1. Спартак (Љ) : ПРО-ТЕНТ : ГИК Банат : Јединство : Путеви : Железничар : ВГСК : Баваниште : Спартак (С) : Динамо :54 3 Одељење за стамбено-комуналне послове, заштиту животне средине и инспекцијске послове, Општинске управе општине Стара Пазова, сходно одредбама члана 10. Закона о процени утицаја на животну средину ( Службени гласник РС, број 135/2004 ) објављује ОБАВЕШТЕЊЕ Носилац пројекта, Дунав транспорт Д.О.О. из Старих Бановаца, ул. Здравка Јекића бр.36, поднео је дана године, захтев за одређивање обима и садржаја студије о процени утицаја на животну средину пројекта сепарације шљунка на постојећем товаришту шљунка, који се налази на водном земљишту десна обала Дунава, стационажа км.1195, на делу кат.парц.бр.3958 к.о. Белегиш. Увид у документацију из захтева носиоца пројекта, могућ је сваког радног дана у просторијама Општинске управе општине Стара Пазова, ул. Светосавска бр. 11, канцеларија бр. 2. Заинтересована правна и физичка лица, могу доставити своја мишљења, у писаној форми, на адресу надлежног органа, Одељења за стамбено-комуналне послове, заштиту животне средине и инспекцијске послове општине Стара Пазова, ул. Светосавска бр. 11. Надлежни орган одлучиваће о неопходности процене утицаја предметног пројекта на животну средину, узимајући у обзир сва мишљења приспела до године. Одељење за стамбено-комуналне послове, заштиту животне средине и инспекцијске послове, Општинске управе општине Стара Пазова, сходно одредбама члана 10. Закона о процени утицаја на животну средину ( Службени гласник РС, број 135/2004 ) објављује ОБАВЕШТЕЊЕ Носилац пројекта, Пластивал Д.О.О. из Старе Пазове, ул. 21.октобра бр.86, поднео је дана године, захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину изложбеног салона аутомобила са канцеларијским простором, чија изградња се планира у источној радној зони, у сегменту 8, блок 6 у Старој пазови, на кат. парц.бр.4813/22 к.о.стара Пазова. Након омогућеног јавног увида у документацију из захтева носиоца пројекта, дана године, донето је Решење да није потребна процена утицаја предметног објекта на животну средину.

22 Среда, 4. март СУРДУК: ЗЛАТНИ КОТЛИЋ Сеоски туризам на обали Дунава Сурдук је крајње село на обали Дунава у старопазовачкој општини, на потезу према Старом Сланкамену које у последње време све више пажње поклања развоју сеоског туризма. Не само што се простире уз Дунав, него и близина Београда чини га атрактивним за туристе, што добро знају челни људи у МЗ Сурдук на челу са Драганом Дроњком. Сурдучани воле коње за параду, липицанере и ову традицију негује Коњички клуб Конверзано, те је сурдучка Фијакеријада постала на далеко позната и привлачи све више пажњу учесника и туриста из целе земље. За овом манифестацијом скоро, ништа мање не заостаје ни такмичење у кувању добре рибље чорбе, које се одржава већ шести пут за редом крајем фебруара или првих дана марта под називом Златни котлић. У недељу, 1. марта време је било као створено за ову манифестацију. Испред Месне заједнице 22 такмичара из старопазовачке општине и околине испробали су своје умеће у кувању рибље чорбе. Међутим, ова манифестација, по речима предсеника Савета МЗ Сурдук Драгана Дроњка, није само такмичарског карактера. Она служи да се људи друже и забаве и један је од адута сурдучке туристичеке понуде, јер се ови људи труде да развију сеоски туризам и укључе у туристичку карту своје општине. У те сврхе, каже Драган Дроњак прошле године су доста радили на сређивању села. Уз помоћ покрајинских власти и општине, уређен је центар и плато испред Месне заједнице, а ове године планирају да направе туристичко излетиште код сурдучког Видиковца. Наравно да све не могу сами, те ће својим пројектима конкурисати код покрајинских органа а очекују и помоћ локалне самоуправе. Победници Златног котилћа ове године по оцени жирија у саставу, Зоја Анђелић, Мирко Дончић и Лазар Симић су Ђорђе Крстоношић из Старог Сланкамена са својом екипом која је заузела прво место. На другом месту је екипа из Земуна, Смедеревац- Васичи а на трећем екипа Тоша из Старих Бановаца. Награде су додељене и највеселијој, највреднијој, најбројнијој и највернијој екипи, а изабрана је и најлепша такмичарка. Поздравивши госте, честитајући победницима, Драган Дроњак је најбољима уручио пригодне поклоне, а представик победничке екипе добио је таписерији с натписиом Златник котлић Сурдук Иначе, већ традиционално ову манифестацију прати и јавно жигосање коња, младих липицанера чији су власници, чланови сурдучког коњичког клуба. И то је за посетиоце била атракција, јер многи нису имали прилику да виде како млада грла добијају свој матични број, односно, како каже председник Клуба Синиша Пауновић, своју личну карту. Он наглашава, да се Други с лева, Ђорђе Крстоношић, представник прве екипе овде традиција држања липицанера наставља из љубави и да они више неслуже за рад, него за параду. Г.Мајсторовић Драган Дроњак честита победницима Чорба се крчка TRAŽIMO KOLPORTERE ZA PRODAJU HRVATSKE RIJEČI