w w w. d e re t a. r s
|
|
- Mia Madsen
- 6 år siden
- Visninger:
Transkript
1
2 Библиотека ПОСЕБНА ИЗДАЊА Уредник издања Александар Шурбатовић Copyright oвог издања Дерета
3 Станислав Краков Путописи Приредио Мирко Демић ДЕРЕТА Београд
4 УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА Животни пут Станислава Кракова ( ) умного ме је одре дио и њего ву књи жев ну суд би ну. Са шеснаест годи на је оти шао у рат, нај пре у Бал кан ске, а потом и у Први свет ски. Из њих је иза шао са број ним рана ма и одликовањима. Потом је био новинар и страсни путник, љубитељ авијације и морнарице, сценариста и редитељ, уред ник нови на и ради ја, да би послед ње две деце ни је живо та про вео у еми гра ци ји, где је и умро. Лако је уочи ти да је Кра ков, после два рома на и десетине новела објављених по новинама и часописима, већ средином треће деценије двадесетог века изгубио веру у књи жев ност и њен ути цај. Да је то исти на све до чи сачува ни уго вор (21. јул 1921) који је скло пио са Изда вач ком књижарницом С. Б. Цвијановића у вези са штампањем збирке новела. До реализације тог уговора, нажалост, није дошло. Уоч љи во је и то да, упр кос свом угле ду и ути ца ју између два светска рата, Краков није прештампавао своје књи гe. Све су при ли ке да је пред ност давао нови нарству и пла но ви ма веза ним за филм ску умет ност. Остао је сачу ван само један игра но-доку мен тар ни филм За част отаџбине (1931) и сазна ња о вели ким пла но ви ма и озбиљним намерама.
5 6 С т а н и с л а в К р а к о в Да пара докс буде већи, оно у чему је био спи са тељски најпродуктивнији, а можда и најбољи у путопису до данас није уко ри че но, сем неве ли ке књи ге По јужној Србији (1926). Нај ве ћи број путописа наста лих углав ном у трећој и почет ком четврте деце ни је двадесетог века остао је разасут по новинама и часописима, штампаним изме ђу два свет ска рата. То није успе ло ни књи жев ном историчару Гојку Тешићу, којем припадају неоспорне заслу ге за напор да деве де се тих годи на про шлог века Кракова врати у српску књижевност, објавивши романе Крила (1991) и Кроз буру (1994), као и да рекон стру и ше збирку новела, назвавши је Црвени пјеро (1992). Захваљујући сачуваном делу његове писане оставштине (Архив Југославије), дошао сам до потвр де о наме рама Ста ни сла ва Кра ко ва да, ипак, саку пи неке од сво јих путо пи са и уоб ли чи их у књи гу. Тако је сачу ван наслов јед не од њих (На раскршћу света) и њен садр жај, отку цан на писа ћој маши ни. Тај папир је био пола зи ште при ликом кон ци пи ра ња првог дела ове књи ге. До сада нисам успео да про на ђем путо пи се са Сици ли је, које је Кра ков навео у поменутом концепту (Палермо, Таормина, Сиракуза), па оста је неја сно да ли их је већ напи сао и обја вио или је тек пла ни рао да их напи ше, одно сно обја ви. Међу сачу ва ним папи ри ма нађен је и пишче вом руком писан текст Увода, својеврсног прелудија за први део ове књи ге. Отуда сам назначеном садржају концепта додао путописе из Цариграда/Стамбола, сматрајући да су неодвојиви део при че о Сре до зем ном мору, које је наша плу ћа, наше срце чији је сва ки отку цај један вели ки час људ ске цивилизације, како Краков наводи у поменутом Уводу. Тако ову књи гу отва ра путо пис са Гибрал та ра, запад не капије Средоземља, а затварају је путописи са Босфора, његових источних врата.
6 ПУТОПИСИ 7 Дру ги део првог тома назвао сам Кроз мистичну Европу, прилагодивши чест наднаслов који је Краков наводио, пре свега, приликом штампања путописа кроз Шпанију, сматрајући да одговара његовим бројним путовањима и стра сном писа њу о њима. У ову цели ну сам увр стио и тек сто ве који су ближи репортажи него класичном путопису. Нарочито је то случај са текстовима о Пољској, земљи пре да ка њего вих по оцу, чији је раст и раз вој писац посматрао са одушевљењем и дивљењем. Све текстове сам незнатно прилагодио данашњим правописним нормама, водећи рачуна да буду сачуване ауторове стилске и језичке специфичности. Исправио сам и очи глед не ома шке и про пу сте (назна че ни су угластим заградама), начињене приликом припреме и штампања путописа у часописима и дневним новинама. Исто тако, чита о цу је дат увид у место и наста нак појед них путо пи са, као и вре ме и пода так о штам па њу или обја вљи ва њу, осим у слу ча је ви ма када се то није могло поуздано утврдити. М. Демић
7 НА РАС КР ШЋУ СВЕ ТА
8 УВОД 1 Један славни европски путописац назвао је Средоземно море морем изненађења. Али није оно диза ло само изне над не буре на сво јој пучини, оно је вековима стварало буре најузбудљивије људске историје. Море бого ва, крста ша и гуса ра, оно је било море на чијим су се обалама цивилизације рађале и умирале, царства узди за ла и руши ла. На њему се писа ла исто ри ја Европе и света. Акциjум, Саламина, Лепант, Гибралтар (Трафалгар) су те његове раскрснице светске повести и судбине. У јесе њим и зим ским дани ма над њего вим вода ма бесне цикло ни, али кроз сва годи шња доба диза ли су се преко њега вихори инвазија. Све епо пе је које су песни ци и исто ри ци писа ли, на његовим су обалама створене. Преко њега су пловили бродови Улиса и Енеје, триреме Сципиона и Цезара, Помпеја и Августа, барке Рамсеса III и Кле о па тре, Бал сак, гали о ти и гали је Ди дон Хуана од Аустрије и Морозинија, храмови и малтешки витезови кипарских цркава, и гусари Хајрудина Барбаросе. 1 Рукопис (Архив Југославије)
9 12 С т а н и с л а в К р а к о в Море, чије су оба ле отаџ би на масли не, дрве та мира, виде ло је више рато ва, бита ка, похо да него сва дру га мора и океани заједно. Египћани [су] прогонили преко њега Хетите, Феничани су ратовали са Бабилоном, Спарта је кретала преко његових вода на Троју, Атина против Персије, Македонија против читаве Азије, Рим против варвара, Византија против Сарацена и отоманске најезде, Маври против Шпаније, крсташи против неверника, Венеција против Турака, Наполеон против Енглеске, Енглеска против свих наро да Сре до зе мља, све до вели ке бор бе изме ђу сила осовине са једне стране и Англосаксонаца и Американаца с друге, који су први пут увели у судбину медитеранских збивања и четврти и пети континент света. Изумрле су династије, нестали су цареви, ишчезли су наро ди који су овде писа ли сво ју исто ри ју, али је оста ло Сре до зем но море, део Евро пе који је наша плу ћа, наше срце, чији је сва ки отку цај један вели ки час људ ске цивилизације. Десет годи на мојих лута ња око овог вели ког, слав ног и суд бо но сног европ ског језгра које око себе ску пља око десетину других мора као своје притоке или своје заливе саже ти су у овој књи зи мно гих живих узбу ђе ња и радо сти.
10 ГИБРАЛ ТАР, НЕВИ ДЉИ ВА И НЕЗА У ЗИ МЉИ ВА ТВР ЂА ВА ЕНГЛЕ СКА 2 Гибралтар, фебруара Већ из Линеа де ла Кон сеп си он, послед њој гра ни ци Шпаније, обележеној рушевинама фoрова Св. Филипа и Св. Бар ба ре, срео сам енгле ске леди и џен тлме не на коњима, спортски одевене и расположене. Карабинијери, шпански цари ни ци у чако ви ма од црне муше ме и мали шпан ски војници у зеленим бареима затварали су пролаз на неутралној територији. Требало се искрцати из аутомобила који ме је дове зао чак из Кади за и пешке про ћи испод једне капи је. Моји ков че зи сада су били неин те ре сант ни за шпанске царинике, али су зато немилосрдно претурали по онима који су стизали са стране Гибралтара. На вели кој пустој поља ни, о којој се нико није бринуо, која нико ме није при па да ла, која је била хај матлос, без националног обележја, без зграда, без биљки, чак и без коза, којих толи ко има а које су искљу че не са све неутралне територије, стајало је десетак аутомобила 2 У оригиналном чланку ( Вре ме, 13. март 1931, стр. 4) овај текст је штампан са наднасловом На вратима Европе и Америке.
11 14 С т а н и с л а в К р а к о в музејских примерака аутомобилске индустрије и неколико коњских дрошки. Сео сам у један ова кав ауто мо бил тру де ћи се да при пења њу не одва лим вра та, да се суви ше не насла њам да не бих остао на путу са зад њим делом каро се ри је када ауто мо бил пође. Пошто је шофер сав озно јен успео да запа ли мотор после дугог окре та ња ручи цом, уз стра шну тре ску и лупу пошли смо ка енгле ским лини ја ма. И сви ауто мо би ли и њихо ви шофе ри били су хај ма тлос неутрал ни. Они с[у] само могли да [се] кре ћу на овој крат кој линији дугој километар-два од шпанске царинске капије до Олд мола, од кога се кроз Old Mole Gate ста ру тврђав ску капи ју са мора дола зи ло у Гибрал тар. На шпан ску територију нису смели да прелазе, а вожња аутомобилом, и то ова квим, кроз варош која се сва успе ла уз сте не уским стрмим улицама, била је немогућа. На ову пешча ну пуста ру без наци о нал не боје, над којом нијед на хим на није засви ра ла, коју нијед на држа ва не убраја у квадратне километре своје површине, долазили су да изда[х]ну сви преживели аутомобилски примерци са Пиринејског полуострва. Једна огромна стена висока преко 400 метара, засечена рав но од неба до мора, јед на пла ни на гола и дивља, дизала се пред нама. Гибрал тар, нај моћ ни ја твр ђа ва на све ту, невидљива и незаузимљива, господарио је ту излазом и улазом у Средоземно море. На потпуно ведром плавом небу један дуга чак, обал облак висио је ту, стал но зака чен за врхо ве сте на као каква џинов ска вазду шна лађа. Иза енгле ске лини је ста јао је један енгле ски офи цир крај пута. Ауто мо би ли су успо ра ва ли још више овај, и онако лагани ход. Један поглед пра во у очи, један поздрав енгле ског официра-џентлмена и знак шоферу да настави, опет бржим тем пом, вожњу. Ни пре глед пасо ша ни цари не,
12 ПУТОПИСИ 15 нити икакве граничне формалности. А Гибралтар је пише у свим Вођама у стал ном опсад ном ста њу. Довољ но је било да пре ђе мо ту пешча ну неу трал ну поља ну широ ку нешто више од јед ног кило ме тра, па да се одјед ном осе ти мо као да смо дои ста у Енгле ској. Крај пута су почи ња ли пар ко ви са пал ма ма, одмах иза њих био је вели ки хипо дром, нешто даље поље за голф, препуно виших маринских официра чије занимање слутимо по лицу и ходу помо ра ца јер су сви ина че у оде лу за голф и, нај зад, тенис игра ли шта пуна мла дих Енгле скиња у белом. Све што у току дана не игра овде голф или тенис, не јаше на коњу или уве че не обу че смо кинг и бал ску тоа лету није Енглез. Оста ло су а то су сви ста нов ни ци Гибралта ра меле зи неко ли ко раса. Мало је ту чистих Шпањолаца. То су све припадници оне мешане левантинске расе која почи ње од Солу на и Смир не и иде дуж оба ла Средоземног мора, преко свих међународних лука. Сем ових меди те ран ских меле за, има у Гибрал та ру не мало правих Мароканаца, правих Индуса и правих Јевреја. Пред Old Mole Gate морао сам да напу стим раз др ма ни аутомобил који ме је преко неутралне територије пренео. Једна дрошка, права гибралтарска дрошка са лебдећим кро вом и кочи ја шем који је, не нау чив ши довољ но енгле ски, забо ра вио и шпа њол ски, којим је можда некад гово рио, поне ла ме је уз Мain Street јед [и]ну праву улицу у Гибрал та ру, бар једи ну про ла зну за кола и коња. Дру ге попреч не су све неке врсте сте пе ни ца и тобо га на. Тек овде се дало осе ти ти да сам сти гао у твр ђа ву под опсад ним ста њем. Боље рећи, ово се виде ло на начин врло декоративан. На самом ула ску у ста ру варош од твр ђав ске капи је која је води ла са при ста ни шта, цео град је био затво рен беде ми ма и први сквер пре ко кога сам пре шао нај ве ћи
13 16 С т а н и с л а в К р а к о в трг у Гибрал та ру био је Casemates Squаre јер је са свих страна био опкољен казаматима и касарнама. Свугде су енглески војници на стражи употребљавали своја два сата на стра жар ском мосту, да сами врло еле гант но и врло извежбано врше неку врсту појединачног егзерцира који је мене, негдашњег војника одушевљавао. Окретали су се у месту лево и десно уда ра ју ћи при томе одсеч но пета ма, мар ши ра ли десет кора ка напред и назад. Спушта ли у три тем па пушку са раме на к нози и вра ћа ли натраг. И сву где дуж свих капи ја и пред пала том гувер нера негда шњим фран ци шкан ским мана сти ром и пред свима касарнама овај егзерцир стражара је непрекидно тра јао дању и ноћу. Био је ско ро сумрак када сам хтео да иза ђем из Гранд хоте ла, јед ног од ста рих свра ти шта (иако је то један од нај бо љих хоте ла у Гибрал та ру), у коме су сигурно одсе да ли и Нел зон и Велинг тон када су у Гибрал тар долазили. Зву ци вој не музи ке задр жа ли су ме на самом изла ску из хоте ла. Као и обич но, напред је трча ла гоми ла деце, за њима тамбур мажор, вртећи елегантно у руци своју палицу и потом иза музи ке чета енгле ске пеша ди је. Уз зву ке музи ке, уз сви ра ње тру ба и добо ша сва ко вече у 6 часо ва про мар ши ра ова чета са музи ком кроз ову једи ну ули цу Гибрал та ра изме ђу две капи је: Ста ро га мола и Кар ла III, на којој још сто је спо је ни грбо ви Шпа ни је и Енгле ске. Та чета што мар шу је са музи ком сва ко вече једи ни је знак енглеске војне окупације и сталног опсадног стања, за које се не би ни зна ло да посто ји да не пише у бедеке ру, јер ниг де се тури ста не осе ћа сло бод ни јим и неузнемиренијим него у овој тврђави тако пуној војничких тајни, тако значајних за поморски престиж Енглеске. Довољ но је бити један дан у метро по ли енгле ској или у ма којој њеној коло ни ји, ма којој помор ској бази и ма
14 ПУТОПИСИ 17 каквом њеном при ста ни шту, па осе ти ти шта зна чи то бити вели ки народ, шта зна чи то бити наци ја у којој се појам џен тлмен покла па ско ро са пој мом мушкар ца. Сва ка моја посе та ма каквом кра ју Енгле ске поја чава ла је код мене увек оно огром но пошто ва ње и искре ну љубав коју сам сте као за ову дои ста нај ве ћу наци ју све та, када сам је први пут на солун ском боји шту упо знао. Исто као и на Мал ти, и у Гибрал та ру нема огра ниче ног вре ме на за отва ра ње и затва ра ње рад њи и зато је Мain Street до пола ноћи имао живост буле ва ра нај ве ћих европских градова. Цела ова велика гибралтарска артерија препуна је источњачких трговина. Све свиле Јапана, сви кашмир ски шало ви Инди је, сви про из во ди од дрве та, сло но ве кости и мета ла који се изра ђу ју у црном и жутом кон ти нен ту могу се овде купи ти по цена ма из Бомбаја, Цејлона, Токија, Јокохаме и Каира. Гибралтар нема царине. Нарочиту живост овој главној гибралтарској улици, поред ових мага зи на са Исто ка, у који ма су без раз лике сви про дав ци пра ви Инду си, дају кафа не са жен ским оркестрима. У Гибрал та ру је гар ни зон од људи, а сем тога највећа флота Велике Британије Атланска флота. На један врло дис кре тан начин оста вље но је енгле ским официрама, војницима и морнарима да нађу себи забаве. То је нека врста музи кал не про сти ту ци је, али тре ба још једном подвући, врло дискретне. Пред кафаном Универзал велике плакате објављују да ту сви ра орке стар од пра вих енгле ских леди. На естра ди три пла ве тан ке девој ке сви ра ју у вио ли не и чело, а четвр та, нешто у годи на ма, уда ра у кла вир. Кафа на је
15 18 С т а н и с л а в К р а к о в до последњег места испуњена морнарима, врло одушевље ним. Није глав но како орке стар сви ра, већ то да су његове чланице Енглескиње са којима се може говорити на сво ме јези ку и које нису ни ста ре ни ружне. Како је у Гибрал та ру увек топло, то су све кафа не отво ре не са ули це и није мали број мор на ра који кроз прозоре уживају оно што њихови сретнији другови могу да дозво ле себи уз кри глу пива или уз виски. Наро чи то је вели ка нава ла пред баром Ројал. Ту је џаз од дои ста мла дих Аме ри кан ки. Све су оне у блу за ма од америчке звездане заставе и црвеним сукњицама. Од 5 часо ва попод не па све до поно ћи сви рао је овај аме рички женски џаз без престанка. Морнари су одушевљено викали, нудили саксофон-герлу пивом када је застајала замо ре на од дува ња у свој инстру мент, ска ка ли на естраду и игра ли само чарлс тон, али не начи нив ши ни неред, ни тучу, ни скан дал. Оне који су били већ сасвим пија ни патр о ле су одво ди ле на њихо ве бро до ве или у касар не да се испа ва ју, док су њихо ва места зау зи ма ли дру ги који су дотле чека ли на ули ци. Дру ге кафа не су има ле тако ђе жен ске орке стре, али без нава ле. То су били дома ћи жен ски музи кан ти. Теа тар Реал ово је већ за офи ци ре обја вљи вао је дола зак вели ке пари ске реви је, а за сада су на про гра му биле 9 руских герлс. На целом сво ме путу свуг да сам наи ла зио на Русе расеја не дуж Маро ка и Шпа ни је, па чак и сада и овде на у овој енгле ској помор ској и вој нич кој зони. У Кади зу у Хоте лу Атлан ти ко видео сам руску капе лу у жутим руба шка ма на који ма су били изве зе ни црни цар ски дво гла ви орлови, у Цеу ти док сам се шетао крај кеја добио сам рекла му неког циркуса који је објављивао као највећу сензацију сењор Ива но ва, дре се ра лаво ва. Не мали број Руса слу жи у шпанској страначкој легији у Мароку.
16 ПУТОПИСИ 19 Када сам ују тро про шао кроз гибрал тар ске ули це из свих кафа на ишче зли су орке стри, кафа не су биле пусте, а морнари на бродовима. Сун це је пада ло на бој не бро до ве, понос Енгле ске, који су сво јим метал ним палу ба ма покри ва ли цело пристаниште. Дрендоти, крстарице, разарачи, торпиљери, подморнице, поређани једни уз друге у групама, светлели су на сун цу са топо ви ма који су вири ли из купо ла сви у јед ном реду као да чека ју какву вели ку смо тру. Над њима висо ко диза ла се гибрал тар ска сте на, невидљива тврђава саграђена у утроби планине. На врху брего ва где у малим шума ма још увек живе дивљи мај му ни диза ли [су] се у вис топо ви, али то су биле рет ке видљи ве бате ри је за бор бу про тив ави о на. Црни отво ри у самој планини, на литицама стена, као отвори пећина показивали су подземне галерије са топовским шатрама из којих се Гибрал тар бра нио од нава ле Шпа њол ске и Француске. Тешке бате ри је су данас у пла ни ни у форо ви ма усе ченим дубо ко у самој сте ни ко зна коли ко под повр ши ном, али њихо ви отво ри се и не слу те. Овде лежи тај на моћ Гибрал та ра, тај на која омо гу ћа ва Енгле ској да за сва време на држи у сво јим рука ма уски про лаз изме ђу Евро пе и Африке.
17 САДРЖАЈ УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА... 5 НА РАСКРШЋУ СВЕТА УВОД ГИБРАЛТАР, НЕВИДЉИВА И НЕЗАУЗИМЉИВА ТВРЂАВА ЕНГЛЕСКА Мароко ЈЕДАН ШЕИ КОВ СИН ДОВО ДИ МЕ У ТАН ГЕР ТЕTУАН, ПРЕСТОНИЦА БУНТОВНОГ РИФА У ЛОГОРУ ШПАЊОЛСКЕ СТРАНАЧКЕ ЛЕГИЈЕ Алжир ЖИВИ И МРТВИ МАРА БУ ТИ У ГНЕЗДУ СТРАНАЧКЕ ЛЕГИЈЕ У МАЈМУНСКОМ ПОТОКУ НА ОБАЛАМА ПЕШЧАНОГ ОКЕАНА КРОЗ АЛЖИР СКУ КАЗБУ, ТРЖИ ШТЕ СМР ТИ И ЉУБА ВИ 53 У ОАЗИ БУ-САА ДЕ НОЋ У МАГЛИ НА МОРУ... 61
18 Тунис НА РУШЕВИНАМА КАРТАГИНЕ У ПРВОЈ ОАЗИ КЕРУ АН, ЈЕД НА ОД ЧЕТИ РИ ВРА ТА РАЈА У ТРЕ ЋОЈ ЋАБИ ИСЛА МА КЕРУАНСКИ СКОРПИОНИ И ЋИЛИМИ Малта МАЛ ТА, ГРАД КАО САН МАЛТА, ГРАД ФЛОТЕ И БЛАГОСЛОВЕНИХ ЖЕНА Крит ПОСЕТА ДУБИНИ ВЕКОВА Лепант НА ВОДАМА ЛЕПАНТА Турска ЦРНИМ МОРЕМ ДО ЦАРИ ГРА ДА НА КАПИЈАМА СТАМБОЛА У СТАРОМЕ СЕРАЈУ НА ЗАТРПАНОМЕ ХИПОДРОМУ, СРЦУ ВИЗАНТИЈЕ ТРАГОМ РУШЕВИНА СВЕТЕ ПАЛАТЕ ЦАРЕВА НА ПРИНЧЕВСКИМ ОСТРВИМА ШТА ЈЕ ОСТА ЛО ОД ТУР СКОГ СТАМ БУ ЛА КРОЗ МИСТИЧНУ ЕВРОПУ Руму ни ја ЛЕТО НА КАРПАТИМА ВЕСЕ ЛА ВАРОШ ПОД ОПСАД НИМ СТА ЊЕМ
19 Бугар ска УСКРС У СОФИ ЈИ ШЕТЊА ПО СОФИЈИ ПО СОФИЈСКИМ ЦРКВАМА У ВАРНИ, ГРАДУ ВЕЛИКОГА БОГА БОЉШЕВИЧКИ И ЦАРСКИ РУСИ У ВАРНИ БУГАРСКА РИВИЈЕРА И ЊЕНА СЛАВНА ПРОШЛОСТ Пор ту га ли ја ЧАР СИНТРЕ Шпа ни ја АЛХАМБРА, БЕКСТВО КА ДРУГОМ ЖИВОТУ ИЗАБЕЛА КАТОЛИКИЊА ПРАТИ НАС КРОЗ ГРАНАДУ. 189 НА ГРОБУ ДОН ЖУАНОВОМ ПОДЗЕМНА КУПАТИЛА ЛЕПЕ МАРИЈЕ ПАДИЛЕ JЕДНА КАР НЕ ВАЛ СКА ШЕТ ЊА Г. САН ЧЕЦ ГЕРА У ЦИЛИНДРУ ДВА СКАН ДА ЛА ГОЛЕ МАЈЕ ЕЛ ЕСКОРИЈАЛ ТОЛЕДО КРОЗ АНДАЛУЗИЈУ СУМОР НИ КАРНЕ ВАЛ У CORDOBI Фран цу ска ДОВИЛ, ЦВЕТ НА ПЛА ЖА БЕЗ СУН ЦА БАНКО, ЧЕТИРИ МИЛИОНА ФИЛМ СКЕ ЗВЕ ЗДЕ НА ЛА МАН ШУ
20 Ита ли ја ЗАКА СНЕ ЛО ЛЕТО НА ЛИДУ СЕПТЕМБАР У ВЕНЕЦИЈИ ТОРЧЕЛО И КЛАСЕ У ЛУКИ ПЕТ ЗРАКОВА ПЕРУЂЕ НАШ СЕНТИМЕНТАЛНИ ТРИПТИХОН СПОМЕНИЦИ НАШЕ ПРОШЛОСТИ У ИТАЛИЈИ Холан ди ја КОД ПЕТРА ВЕЛИКОГ БРОДОГРАДИТЕЉА ХАГ, ГРАД МЕЂУНАРОДНЕ ПРАВДЕ ДВА САТА НА СУМА ТРИ Бел ги ја У ЗАМКУ ФЛАНДРИЈСКИХ ГРОФОВА У БРИСЕЛУ ИСКРЕ НА КАНАЛИМА БРИЖА Пољ ска КРОЗ ГАЛИЦИЈСКА ПОЉА ШЕТЊА КРОЗ КРАКОВ КОД МАРШАЛА ПИЛСУДСКОГ У ДВОРЦУ КРАЉА СТАНИСЛАВА АВГУСТА У СЕВЕРНОЈ ПОЉСКОЈ ПРЕСТОНИЦИ ДЕСЕТ ГОДИНА РАДА ОБНОВЉЕНЕ ПОЉСКЕ НА МЕСТУ ГДЕ СУ ПРЕ 5 ГОДИ НА БИЛЕ ПУСТЕ ПЕШЧА НЕ ПОЉА НЕ ДАНАС СЕ ДИЖЕ НАЈМОДЕРНИЈЕ ПРИСТАНИШТЕ НА БАЛТИКУ
21 ПО БАЛТИЧКОМ МОРУ ПОД ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ЗАСТАВОМ ИСТОРИЈСКИ ХОДНИК КОЈИ ЈЕ ОДИГРАО ПРЕСУДНУ УЛОГУ У ЖИВОТУ МАРШАЛА ПИЛСУДСКОГ НА ВАВЕЛУ, ДВОРЦУ И ГРОБНИЦИ ПОЉСКИХ КРАЉЕВА ПОЉ СКИ НАРОД, ПОЉ СКА ВОЈ СКА И МАР ШАЛ ПИЛСУДСКИ Лих тен штајн ЛИХ ТЕН ШТАЈН, ЗЕМЉА РАДО СТИ И МИРА РАЗГОВОР СА ПОСЛЕДЊИМ ЛИХТЕНШТАЈНСКИМ ВОЈ НИ КОМ КОЈИ ЈЕ ВЕЋ 64 ГОДИ НЕ У ПЕН ЗИ ЈИ ДРЖА ВА КОЈА ИМА СВЕ ГА ЈЕД НОГ МИНИ СТРА И ТРИ ЖАНДАРМА
22 Станислав Краков ПУТОПИСИ За издавача Дијана Дерета Извршни уредник Ања Марковић Лектура и коректура Весна Црепуљаревић Ликовно-графичка опрема Марина Славковић Прво ДЕРЕТИНО издање ISBN Тираж 1000 примерака Београд Издавач / Штампа / Пласман ДЕРЕТА доо Владимира Роловића 94а, Београд тел./факс: 011/ ; Књижаре ДЕРЕТА Кнез Михаилова 46, тел.: 011/ ,
23 CIP Ка та ло ги за ци ја у пу бли ка ци ји На род на би бли о те ка Ср би је, Бе о град КРАКОВ, Станислав, Путописи / Станислав Краков ; приредио Мирко Демић. Београд : Дерета, 2017 (Београд : Дерета). 359 стр. ; 20 cm. (Библиотека Посебна издања) Тираж Стр. 5 7: Белешка приређивача / М. Демић. - Напомене и библиографске референце уз текст. ISBN a) Краков, Станислав ( ) Путописи COBISS.SR-ID
С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. Ус т а в н и суд. М и н и с т а р с т в а. Ло ка л н а с а моу п р а в а. Београд, 6. јануар 2014.
ISSN 0353-8389 COBISS.SR-ID 17264898 Београд, 6. јануар 2014. Година LXX број 1 Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36.147 динара С А Д Р Ж А Ј В л а д а Одлука o из ме на ма Од лу ке о обра
Læs mereCopyright Дејан Лучић, 1994 Copyright 2011 за ово издање, ЛАГУНА
4 5 Copyright Дејан Лучић, 1994 Copyright 2011 за ово издање, ЛАГУНА Ре це зен ти Фре де рик Ештон Дра гош Ка ла јић Да је Дејан Лучић амерички pисац њеgов роман Владари из сенке би pосtао, tренуtачно,
Læs mereХ У БЕ РО ВЕ. (II део) 14.
ПО Е ЗИ ЈА И ПРО ЗА ВЛ А Д И М И Р КО Н Е Ч Н И Х У БЕ РО ВЕ (II део) 14. Омаж То ма су Ма ну и гра ду Ли бе ку Не ко л и ко г о д и на к а сн и је до ш л а јој је у по с е т у Бри г и т а, ко ја се ко
Læs mereС А Д Р Ж А Ј. В л а д а. Београд, 31. децембар Година LXX број 147. Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36.
ISSN 0353-8389 COBISS.SR-ID 17264898 Београд, 31. децембар 2014. Година LXX број 147 Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36.147 динара С А Д Р Ж А Ј В л а д а Уредба о из ме на ма и до пу
Læs mereПИ СМО ВУ КА НО ВО ПА ПИ ИНО ЋЕН ТИ ЈУ III**
БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 32, 2012 УДК 94(497.11) 11/12 ; 94(497.6) 11/12 Др Дра га на ЈА њић* ПИ СМО ВУ КА НО ВО ПА ПИ ИНО ЋЕН ТИ ЈУ III** Ап стракт: Ву ка но во пи смо па пи Ино ћен ти ју III
Læs mereСВЕЧАНО УРУЧЕЊЕ НАГРАДА У МАТИЦИ СРПСКОЈ
број 30 април 2011 www.maticasrpska.org.rs тел. 021/420-199 СВЕЧАНО УРУЧЕЊЕ НАГРАДА У МАТИЦИ СРПСКОЈ Пупинова награда Матице српске Награда Фонда капетана Мише Анастасијевића ЧЕТВРТИ МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ
Læs mereЈу би леј. Ју би леј 240-го ди шњи це до се ља вања. Равње добило нову амбуланту. У Инђији отворена деоница пута Р-109
1960 2010 Година L Сремска Митровица Среда 29. септембар 2010. Број 2588 Цена 40 динара у овом броју: Равње добило нову амбуланту Страна 2. Ју би леј У Инђији отворена деоница пута Р-109 Страна 3. Четири
Læs mereМА ТЕ МА ТИЧ КА ПИ СМЕ НОСТ
Република Србија Ми ни стар ство про све те За вод за вред но ва ње ква ли те та обра зо ва ња и вас пи та ња Ин сти тут за пси хо ло ги ју Фи ло зоф ског фа кул те та Универзитета у Бе о гра ду МА ТЕ
Læs mereРА КЕ ТЕ. За са ви ца у зна ку кам по ва. Да би успе шно од бра ни ли. Трој ке, по сле 18 го ди на бра ка Стра на 22.
www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LI Сремска Митровица Среда 3. август 2011. Број 2631 Цена 40 динара у овом броју: Ка ко се ми тро вач ка То пли фи ка ци ја при пре ма за греј
Læs mereX + Y = ПЕ СМА ИЛИ МО ЈЕ ОСЕ ЋА ЊЕ СВЕ ТА. 1 У К У Т И Ј И РЕ Н Е СА Н СЕ М И РО ЉУ БА
Е С Е Ј И Ј Е Л Е Н А М А РИ Ћ Е ВИ Ћ X + Y = ПЕ СМА ИЛИ МО ЈЕ ОСЕ ЋА ЊЕ СВЕ ТА. 1 У К У Т И Ј И РЕ Н Е СА Н СЕ М И РО ЉУ БА ТО ДО РО ВИ Ћ А 2 Па н д о р и н а к у т и ја М и р о љуб а Тод о р о в и ћ
Læs mereМО РАЛ НИ КР СТА ШКИ ПО ХОД ДР ЖА ВЕ НА СП А ВА ЋУ СО БУ: П РЕ К Р Ш А Ј П РО СТ И Т У Ц И Ј Е У НО ВОМ Зо Ј РМ
Ори ги нал ни на уч ни рад 343.544:17 doi:10.5937/zrpfns50-12182 Др Бра ни слав Р. Ри сти во је вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду B. Ri st i v o
Læs mereдана до Игара Дивац: Улагање у будућност
30 дана до Игара Дивац: Улагање у будућност Ни ка да не од у стај те Зо ра на Ару но вић, ре пре зен та тив ка Ср би је у стре ља штву Са свим је си гур но да ће ме ђу 4.000 школ ских олим пи ја ца у Срем
Læs mereОБЈ ЕК Т И ВИ ЗО ВА ЊЕ МО РА Л Н Е Ш Т Е Т Е
UDC 342.721(497.11) UDC 340.13(497.11) DOI: 10.2298/ZMSDN1552487K ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ОБЈ ЕК Т И ВИ ЗО ВА ЊЕ МО РА Л Н Е Ш Т Е Т Е М А РИ ЈА К А РА Н И К И Ћ М И РИ Ћ Ун и в е р з и т е т у Б е о г р
Læs mereЕКСКЛУЗИВНО! и с п о с в е с т Ми тров ча ни на Ср ђа на Динчи ћа,
Година XLIX Сремска Митровица Среда 2. децембар 2009. Број 2545 Цена 40 динара у овом броју: Сертификација градова Сарадња сремских општина и Вуковарско сријемске жупаније странa 2. странa 3. Јубилеј Скица
Læs mereСА ВЕ СНИ УЧЕ НИ ЦИ: УСПЕ ШНИ ЈИ У ШКО ЛИ, АЛИ НЕ И СРЕЋ НИ ЈИ ЗБОГ ТО ГА *
Зборник Института за педагошка истраживања Година 44 Број 1 Јун 2012 59-73 УДК 159.923.072-057.874(497.113) 2011 ; 371.263-057.874(497.113) 2011 ISSN 0579-6431 Оригинални научни чланак DOI: 10.2298/ZIPI1201059J
Læs mereСА ВРЕ М Е Н Е КОН Ц ЕП Ц И Ј Е И ОРГА Н И ЗА Ц И JE ВОЈ СК Е УСЛО ВЉЕ Н Е Т ЕХ НО ЛО Ш К И М ЗА Х Т Е ВИ М А 1
UDC 355/359 20 DOI: 10.2298/ZMSDN1552429M ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД СА ВРЕ М Е Н Е КОН Ц ЕП Ц И Ј Е И ОРГА Н И ЗА Ц И JE ВОЈ СК Е УСЛО ВЉЕ Н Е Т ЕХ НО ЛО Ш К И М ЗА Х Т Е ВИ М А 1 МОМ Ч И ЛО М И Л И НО ВИ
Læs mereЖеремију и Ани, мојим учитељима Р. Б. Ани, мојој првој читатељки, чије су ми примедбе много помогле Б. К.-П.
Eдиција Мала психологија прво издање Назив оригинала: Roland Beller & Bernadette Costa-Prades Comment survivre à l école Copyright 2002 Albin Michel Jeunesse За издање на српском језику Kреативни центар
Læs mereМилош Црњански. Код Хипер бо ре ја ца
Милош Црњански Код Хипер бо ре ја ца II Naslov originala name delo Copyright Задужбина Милоша Црњанског, Београд Copyright овог издања 2015, ЛАГУНА Kupovinom knjige sa FSC oznakom pomažete razvoj projekta
Læs mereДО П РИ НОС Д Е Ј ВИ Д А Х А Р ВИ ЈА
UDC 330.8:929 Harvey D. UDC 316.334.56 DOI: 10.2298/ZMSDN1550157C ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАД ДО П РИ НОС Д Е Ј ВИ Д А Х А Р ВИ ЈА У Р БА НОЈ СО Ц И О ЛО Г И Ј И М А РИ ЈА Ц ВЈ ЕТ КО ВИ Ћ С у б о т и ц а, С р
Læs mereВРТ ТВИ ТЕР ПРО ЗА КАО ЕХО УСМЕ НОГ ПРИ ПО ВЕ ДА ЊА. Бранислав Живановић
ВРТ Бранислав Живановић ТВИ ТЕР ПРО ЗА КАО ЕХО УСМЕ НОГ ПРИ ПО ВЕ ДА ЊА Шта је тви тер (од енг. twe et цвр кут) ако не рад го вор ног ор га на, вер бал на ар тикулација и облик комуникације? Уосталом,
Læs mereАвстрија. Ав стрија е земја со нај мала невработеност во Евро па. На скии може да поминете над километри
Австрија 1 ТО МАС МИ ХА ЕЛ БАЈЕР, АМ БА СА ДОР НА АВ СТРИ ЈА ВО МА КЕ ДО НИ ЈА Ав стрија е земја со нај мала невработеност во Евро па Д-Р ЗО РАН НА РА ША НОВ, ПРЕ ТСЕ ДА ТЕЛ НА УПРАВ НИ ОТ ОД БОР НА ВИ
Læs mereКо је најјача карика у здравству» страна 8 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. MAJA 2017.
ОСНИВАЧ ЈОВАН ПАВЛОВИЋ Тошић и Шушњар путују за Индонезију» страна 7 Ко је најјача карика у здравству» страна 8 ВЛАСНИК Број 4711, година CXLIX У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. MAJA 2017. цена 40 динара УРАНАК Друштво
Læs mereМатавуљев Бакоња фра-брне као скривена комедија
udc 821.163.41 31.09 Горан Максимовић (Ниш) Матавуљев Бакоња фра-брне као скривена комедија 305 1. Кључне речи: комедија, комично, смијех, хумор, пародија, роман, приповијетка, анегдота, композиција, комична
Læs mereЗвезда падалица на Миси» страна 30 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 21. АПРИЛА 2017.
Ало, зна се како се овце чувају!» страна 6 Звезда падалица на Миси» страна 30 Број 4709, година CXLIX У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 21. АПРИЛА 2017. цена 40 динара БА ХРЕ ИН ПОД ТОЧ КО ВИ МА НА ШЕГ СУ ГРА ЂА НИ
Læs mereДва тима једна победа» страна 34 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 27. ЈАНУАРА 2017.
Представили први албум» страна 13 Два тима једна победа» страна 34 Број 4697, година CXLVIII У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 27. ЈАНУАРА 2017. цена 40 динара ЈОШ ЈЕДАН СКУП ШАМПИОНА ГРАД СПОРТА Политика Тактика неоткривања
Læs mere2/20/2018. е по тој оп те п ће де ј е т к под ут (по ђе ) у у к пл т.
О, О О Љ Њ О ОШ Љ Њ О е по тој оп те п ће де ј е т к под ут (по ђе ) у у к пл т. е ње п л упот е те кој е од о е по ђе е у е у ке пл т е је оте ел к оје п ел о л к у е о о о е до њ ду о оп одње. о д ње
Læs mereа) Нацртај неколико дужи и обележи их. б) Уочи дужи приказане на слици 60.
1) 2) γ Слика 57. β Слика 57 Поред опруженог угла, приказан је још један угао пун угао (слика 58). q 1) 2) Слика 58. α β Краци Ох и Оу пуног угла β се поклапају и чине једну полуправу. 2.3. Кружна линија
Læs mereРоберт Шиндел. Ледени. Превео с немачког Реља Дражић
Роберт Шиндел Ледени Превео с немачког Реља Дражић Каткад опазим тишину која ме окружује. Као животиња која ноћу изненада ослушне, без неке непосредне опасности, уплашена само сопственим опрезом, не би
Læs mereАФИЛЛОФОРОВЫЕ И ФИТОПАТОГЕННЫЕ МАКРО- И МИКРОМИЦЕТЫ ЛЕСОВ ЗАПОВЕДНИКА «ПАСВИК» (МУРМАНСКАЯ ОБЛАСТЬ)
Труды Карельского научного центра РАН 2, 2011. С. 29 34 УДК 582.282+582.284.237 (1-751.2)(470.21) АФИЛЛОФОРОВЫЕ И ФИТОПАТОГЕННЫЕ МАКРО- И МИКРОМИЦЕТЫ ЛЕСОВ ЗАПОВЕДНИКА «ПАСВИК» (МУРМАНСКАЯ ОБЛАСТЬ) А.
Læs mereСоциолошки преглед, vol. XLII (2008), no. 3, стр
ПРИКАЗИ Ратко Божовић ЛИЈЕПО СОЦИОЛОШКО ПРИПОВИЈЕДАЊЕ Драгољуб Б. Ђорђевић, Узорници и пријани (Скица за портрет YU социолога религије), Чигоја штампа, Београд, 2008. Драгољуб Б. Ђорђевић нас је тако рећи
Læs mereВАСКРСЕЊА. У fiравослав.f101 ЦРI<В1-1. Ћ. :М. СТ$.l:IојЭЕzЋ:, llрештii.мпr!1o из "ВеСI1НЕа C})~cJte Црш~е" БЕоrРАД
i," > ",, ",,,, ',' НЕТАЧНО ПРА3НОВАЊВ ВАСКРСЕЊА У fiравослав.f101 ЦРI
Læs mereKonsonanter udtaleregler
ÉÉ Konsonanter udtaleregler Der findes 21 konsonanttegn i det russiske alfabet. Antallet af konsonantlyde overstiger 40. Nedenfor gives en oversigt over bogstavtegnene og de lyde, disse kan angive. Bogstav
Læs mereПРОЦЕНА ЗАПРЕМИНЕ, БИОМАСЕ И ЗАЛИХЕ УГЉЕНИКА САСТОЈИНА БУКВЕ ПРАШУМСКОГ ТИПА У РЕ ЗЕР ВА ТУ КУ КА ВИ ЦА
UDK 630*537+630*631 (497.11-751.3 Kukavica) Оригинални научни рад ПРОЦЕНА ЗАПРЕМИНЕ, БИОМАСЕ И ЗАЛИХЕ УГЉЕНИКА САСТОЈИНА БУКВЕ ПРАШУМСКОГ ТИПА У РЕ ЗЕР ВА ТУ КУ КА ВИ ЦА МИ ЛОШ КО ПРИ ВИ ЦА 1 БРА ТИ СЛАВ
Læs mere"О должном почитанију к наукам"
2011. новембар "О должном почитанију к наукам" Возљубљени ученици, Бог преблаги и многомилостиви избавља земљу нашу и љубимо отечество од сужањства турскога, а ми ваља да се старамо да избавимо душу нашу
Læs mereНАЦИОНАЛНА АСОЦИЈАЦИЈА ГРАДОВА И ОПШТИНА У СРБИЈИ
НАЦИОНАЛНА АСОЦИЈАЦИЈА ГРАДОВА И ОПШТИНА У СРБИЈИ ШТА ЈЕ СТАЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА ГРАДОВА И ОПШТИНА (СКГО) је национална асоцијација локалних власти у Србији, основана у Београду, априла 1953. године. У Асоцијацију
Læs mereСветозар Марковиh ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА I-XVH
Светозар Марковиh ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА I-XVH ОДБОР ОДЕЉЕЊА ДРУШТВЕНИХ НАУКА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ ЗА ПРИПРЕМУ ЦЕЛОКУПНИХ ДЕЛА СВЕТОЗАРА МАРКОВИЋА Преgсеgнuк лан САНУ ДУШАН НЕДЕЉКОВИЋI члан САНУ
Læs mereНАДЕЖДА ТОМИЋЕВА 1 ( )
Пир од дјеце илити пир Сима Бацате 141 УДК 929 Tomić N. НАДЕЖДА ТОМИЋЕВА 1 (1896 1922) На Новом гробљу у Београду, када се пође широком стазом, лево од цркве Св. Николе а према споменику рањеницима из
Læs mereISSN
ISSN 1840-4952 9 771840 495004 1 РИЗНИЦА Послао ми Тоде Ризницу да читам, да на њене стазе бацим своје очи, и тако сам редом почео да скитам, слушајући наду негде ћу већ доћи ПАСТИР СА ХИЛАНДАРА РИЈЕЧ
Læs mereSerbisk. Tekst- og opgavesamling B. Til elever, der læser og skriver på serbisk som stærkeste sprog. Afdækning af litteracitet
Afdækning af litteracitet Tekst- og opgavesamling B Serbisk Til elever, der læser og skriver på serbisk som stærkeste sprog 1 Introduktion Denne tekst- og opgavesamling anvendes sammen med samtaleark,
Læs mereМлин Игњат Бајлони и синови у Малом Црнићу
Аутор: Ена Мирковић (1986), 2. разред Пожаревачке гимназије, Пожаревац Млин Игњат Бајлони и синови у Малом Црнићу Апстракт: У раду се говори о првом парном млину Игњат Бајлони и синови, од његове изградње
Læs mereНОВОСАДСКИ РОМАН И УРБАНА НЕЛАГОДНОСТ (СЕДАМ НАПОМЕНА И ЈЕДНА ОПОМЕНА ) *
ВЛАДИМИР ГВОЗДЕН НОВОСАДСКИ РОМАН И УРБАНА НЕЛАГОДНОСТ (СЕДАМ НАПОМЕНА И ЈЕДНА ОПОМЕНА ) * 1. Друgосt gрада? Реторика књижевне критике се наводно или заиста променила: некада се искључиво говорило да књижевност
Læs mere1 Substantiver Russisk operer med tre grammatiske køn eller genera: maskulinum, neutrum og femininum.
V. Appendiks 2 Grammatik I nærværende appendiks gives en oversigt over de nominale ordklassers deklination. Endvidere er medtaget en oversigt over de almindeligste præpositioner og disses rektion. Desuden
Læs mereИДЕJА ДОБРА, АЛИ ТЕШКО ОСТВАРЉИВА
Могућа велика улагања» страна 5 Стварност Рома из Малог Лондона» страна 13 Број 4636, година CXLVI У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 19. НОВЕМБРА 2015. цена 40 динара ПОВОДОМ ПЕТИЦИЈЕ ЗА ПОСТАВЉАЊЕ ПАСАРЕЛЕ КОД АВИВ
Læs mereДИПЛОМАТСКИ ИЗВЕШТАЈИ ИЗ БЕЧА
Андрићград, април 2015. Број 16 ДИПЛОМАТСКИ ИЗВЕШТАЈИ ИЗ БЕЧА 1874-1914. Прилози за историју српско-аустроугарских односа Почев од овог броја, Редакција Историјских свезака ће, у више наставака, објавити
Læs mereгодина VI * број 5 * мај године Лист ученика и наставника Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча
година VI * број 5 * мај 2010. године ЧАРОЛИЈЕ Лист ученика и наставника Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча Чаролије, лист Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча Уређивачки
Læs mereРЕДАКЦИЈА МУДРИЦЕ НАЛАЗИ СЕ У КАБИНЕТУ 76!!!
Из садржаја: Ближи циљу 3 Интервју 6 Такмичења 8 Ученик генерације 18 Председник парламента 19 Екскурзије 24 Живот школе 26 Мала матура велико срце 28 Посете, излети 30 Забава 32 Спорт 33 Страна страна
Læs mereУ ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 4. ЈУНA 2015.
Мушкарац скочио под воз» страна 10 О холокаусту, двојезичности, исповедању и смрти» страна 13 Број 4612, година CXLVII У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 4. ЈУНA 2015. цена 40 динара ВРТИЋУ НА РАСТАНКУ У ОВОМ БРОЈУ,
Læs mereПроналазак балона на топли ваздух
Проналазак балона на топли ваздух Поред брзине и једноставног функционисања без мотора, дакле и без буке, балони типа монголфје фасцинирају и својом мистеријом, јер намеће се питање како се чун окачен
Læs mereНЕКОЛИКА ПИТАЊА ИЗ ПРОШЛОСТИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
KРАЈИНА 308 СТАРИНЕ НОВИНЕ Др Васо Глушац НЕКОЛИКА ПИТАЊА ИЗ ПРОШЛОСТИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Мјесто предговора Поводом неразборитих нападаја на г. Станојевићеву Историју српскога народа, подврћи ћу објективној
Læs mereНАСЛИКАЈТЕ СВОЈЕ СНОВЕ ХРАБРО КРЕЋУЋИ У ЊИХОВО ОСВАЈАЊЕ
Поводом обиљежавања 15 година рада и постојања ХО Партнер, наше дугогодишње чланове и активисте питали смо шта за њих значи ХО Партнер и на који начин је утицала на њихов живот, а они су нам одговорили:
Læs mereДраги суграђани, сваког тренутка.
Број 121 www.palilula.org.rs ИНФОРМАТОР БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ ПАЛИЛУЛА Октобар 2016. Палилулска јесен у знаку најмлађих и најстаријих 2 Скупштина Октобар, 2016. речпредседника Палилула је велика кућа свих
Læs mereЛИСТ ЈАВНОГ КОМУНАЛНОГ ПРЕДУЗЕЋА ПАРКИНГ СЕРВИС НОВИ САД. Паркинг. Септембар Број 16.
Септембар 2013. Број 16 интервју интервју РЕЧ УРЕДНИКА РЕЧ УРЕДНИКА Овај, шеснаести, број НС-а отварамо интервјуом са нашим директором Миланом Костићем, који нам у разговору износи тренутно стање у Предузећу
Læs mereБЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
На основу члана 108. Закона о јавним набавкама ( Службени гласник Републике Србије, број 124/2012, 14/2015 и 68/2015) и Извештаја о стручној оцени понуда број 01-30/57, од 27.012017. године, директор Београдске
Læs mereЛИСТ ЈАВНОГ КОМУНАЛНОГ ПРЕДУЗЕЋА ПАРКИНГ СЕРВИС НОВИ САД. Паркинг.
ЛИСТ ЈАВНОГ КОМУНАЛНОГ ПРЕДУЗЕЋА ПАРКИНГ СЕРВИС НОВИ САД Паркинг www.parkingns.rs Децембар 2014. Број 17 РЕЧ УРЕДНИКА РЕЧ УРЕДНИКА Сећам се времена почетка рада нашег Предузећа, када су нас сви ословљавали
Læs mereПријепоље, 27. јануара Година XXVI број 26 Цена 200 дин. ISSN X
Пријепоље, 27. јануара 2016. Година XXVI број 26 Цена 200 дин. ISSN 0354-883X СВЕТИ ЈОВАН ВЛАДИМИР 1016-2016 СТОГОДИШЊИЦА МОЈКОВАЧКЕ БИТКЕ Да није било крвавог Божића на Мојковцу не би било ни Васкрса
Læs mereКАКО РАЗГОВАРАТИ СА АТЕИСТИЧКИМ ЕВОЛУЦИОНИСТОМ РИЧАРДОМ ДОКИНСОМ ПОВОДОМ ЊЕГОВЕ КЊИГЕ ЗАБЛУДА О БОГУ
Е С Е Ј И ВЛАДЕТА ЈЕРОТИЋ КАКО РАЗГОВАРАТИ СА АТЕИСТИЧКИМ ЕВОЛУЦИОНИСТОМ РИЧАРДОМ ДОКИНСОМ ПОВОДОМ ЊЕГОВЕ КЊИГЕ ЗАБЛУДА О БОГУ Биолог и философ, Ричард Докинс (рођен 1941. године), професор је на Оксфордском
Læs mereЛепота жене у девет сцена» страна 12 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. ФЕБРУАРА ПУНО (КО) ОКО
Васпитно-образовна установа за пример» страна 7 Лепота жене у девет сцена» страна 12 Број 4647, година CXLVI У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. ФЕБРУАРА 2016. цена 40 динара ПУНО (КО) ОКО Страначке активности Побољшати
Læs mereДр. Бранимир Малеш. О људским расама
Др. Бранимир Малеш О људским расама Београд 1936. год. Садржај: Антропологија Наука о човеку Циљеви антропологије Људске групе Морфолошке одлике Комплексија Телесна висина и телесне пропорције Глава и
Læs mereГОСПОДА МЕ КОНСУЛТУЈЕ
ГОСПОДА МЕ КОНСУЛТУЈЕ Славица Жижић Борјановић Институт за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут, Београд Старовремска реченица: Господа ме консултује изговорена је у зиму 1940. године и припада
Læs mereАКЦИОНАРСКО ДРУШТВО ЗА ЖЕЛЕЗНИЧКИ ПРЕВОЗ ПУТНИКА СРБИЈА ВОЗ Београд, Немањина 6
АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО ЗА ЖЕЛЕЗНИЧКИ ПРЕВОЗ ПУТНИКА СРБИЈА ВОЗ Београд, Немањина 6 Број: 22/2016-578 Датум: 25.03.2016. године Предмет: Измене и допуне број 3 конкурсне документације за јавну набавку сијалице
Læs mereДанас на Позорју. 58. СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ уторак, 28. мај
Данас на Позорју 10.00 15.00 часова / Мултимедијална сала, Академија уметности Позорје младих Радионица Метод Михаила Чехова: Стварање лика помоћу психолошког геста и других креативних техника, Скот Филдинг
Læs mereЗдравље у Србији године годишњи извештај о целокупном стању здравља народа и његове домаће стоке -
mr sci Гордана Лазаревић Универзитетска библиотека Светозар Марковић, Београд lazarevic@unilib.bg.ac.rs Драгана Михаиловић Универзитетска библиотека Светозар Марковић, Београд dmihailovic@unilib.bg.ac.rs
Læs mereПРИРОДНИ РЕСУРСИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ СТАЊЕ И БЛИСКА БУДУЋНОСТ
Природни ресурси Косова и Метохије стање и блиска будућност 353 ПРИРОДНИ РЕСУРСИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ СТАЊЕ И БЛИСКА БУДУЋНОСТ СТЕВАН КАРАМАТА, ДРАГАНА ЖИВОТИЋ, РАДЕ ЈЕЛЕНКОВИЋ, МИЛАН БУРСАЋ Апстракт: Као
Læs mereУ Л И Ц А. Сремскомитровачка Улица Краља Петра Првог у најужем. Италијани граде комерцијално -туристички центар у Пећинцима
Година XLIX Сремска Митровица Среда 3. јун 2009. Број 2519 Цена 40 динара у овом броју: Италијани граде комерцијално -туристички центар у Пећинцима странa 2. У Л И Ц А Скица за портрет: др Срђан Козлина,
Læs mereБожидар Трифунов Митровић, доктор правних наука руководилац катедре Међународног, словенског и еколошког права универзитета «Академија МНЕПУ», Москва
Божидар Трифунов Митровић, доктор правних наука руководилац катедре Међународног, словенског и еколошког права универзитета «Академија МНЕПУ», Москва ДВЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ У ЕВРОПИ Овим текстом разочараћу многе,
Læs mereИздање 2 (Јули 2008)
ЕТИКА И РАДНИ ПОСТУПЦИ ЗА РАДИО АМАТЕРЕ Издање 2 (Јули 2008) John Devoldere, ON4UN i Mark Demeuleneere, ON4WW Превод и обрада на српски језик: Др Хране Милошевић, YT1AD (YT5A) Драган Аћимовић, YT3W Етика
Læs mereЗАКОН ЗА ПРЕКРШОЦИТЕ ПРОТИВ ЈАВНИОТ РЕД И МИР
ЗАКОН ЗА ПРЕКРШОЦИТЕ ПРОТИВ ЈАВНИОТ РЕД И МИР (Објавено во Сл. Весник на РМ, бр.66 од 31.05.2007 година) I. ОПШТИ ОДРЕДБИ Член 1 Со овој закон се утврдуваат прекршоците против јавниот ред и мир, прекршочните
Læs mereПоучавање о демократији
Поучавање о демократији Збирка модела образовања за демократско грађанство и људска права Уредници/аутори Ролф Голоб, Петер Крапф Илустрације: Пети Вискеман Приручник VI из едиције Приручници за ЕДЦ/ХРЕ
Læs mereШотра у Черевићу. Редитељ Здравко Шотра, после. Лаћарци чисте депонију од кубика
Година XLIX Сремска Митровица Среда 29. јул 2009. Број 2527 Цена 40 динара у овом броју: Лаћарци чисте депонију од 30.000 кубика Скица за портрет: Драган Дроњак власник Атељеа Антре из Старе Пазове странa
Læs mereВ о д а. Дунав баш уме да изненади, поготову у време великих. Од сремских спортиста најпријатније изненађење на управо. Бронза Андријани Ћирић
Година XLIX Сремска Митровица Среда 15. јул 2009. Број 2525 Цена 40 динара у овом броју: У Старој Пазови сахрањен војник Милан Улемек В о д а странa 2. Шта је показала вечера за инвеститоре у Крчедину:
Læs mereУГРОЖЕНИ И ЗАШТИЋЕНИ ЕНДЕМИ СРБИЈЕ
Стефан Гроздановић, дипл. еколог-мастер УГРОЖЕНИ И ЗАШТИЋЕНИ ЕНДЕМИ СРБИЈЕ 2015. Садржај Резиме... 3 I Увод... 5 II Биљни ендеми... 6 2.1.,,Изводи из Црне књиге флоре Србије... 6 2.2.,,Изводи из,,црвене
Læs mereДУХОВНИ ЖИВОТ У ВАРВАРИНУ ДО ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
мр Небојша Ђокић, Београд ДУХОВНИ ЖИВОТ У ВАРВАРИНУ ДО ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА Варварин, најзначајније насеље у Темнићу, налази се на левој обали Велике Мораве, непосредно на ушћу Каленићке реке. Смештен је
Læs mereJf1B~O. :..:.:-- "" t. И РАЗВИТАК ЬРАСКИХw UРН:ОГОРСКИХ И, ХЕРIЈЕГОВАЧКИХ ... ПЛБМЕНА ТИТОГРМ
Црногорска ~кадемија Jf1B~O ЈА_,"',ц:t,' ~CU с c>)i" x;t~trщ~т~~_"~c": :,: --------~...;..._------~~~~ :..:.:-- "" t И РАЗВИТАК ЬРАСКИХw UРН:ОГОРСКИХ И, ХЕРIЈЕГОВАЧКИХ...... ПЛБМЕНА ТИТОГРМ 1984 БРАНИСЛАВ
Læs mereЛОКАЦИЈА. Српска кућа фудбала у Старој Пазови
Година XLIX Сремска Митровица Среда 4. март 2009. Број 2506 Цена 40 динара у овом броју: Дебели Сремци не треба да брину за вишак килограма страна 2. ЛОКАЦИЈА Платичево: Сремци праве роботе страна 3. За
Læs mereДРУГИ РАЗРЕД БРОЈЕВИ до 100 1. Упиши бројеве који недостају. 1 2 5 7 8 12 15 18 20 5 10 25 40 65 90 100 90 60 30 2. Упиши знак или = 7...3 19...17 14...9 27...28 19...16 12...14 50...50 71...75 49...50
Læs mereВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ ДИС ( )
Универзитетска библиотека у Крагујевцу ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ ДИС (1880-1917) Електронски каталог изложбе Крагујевац новембар, 2017. Универзитетска библиотека у Крагујевцу Поводом сто година од смрти великог
Læs mereУказ о проглашењу Закона о арбитражи. Закон о арбитражи
На основу члана 83. тачка 3. Устава Републике Србије, доносим Указ о проглашењу Закона о арбитражи Проглашава се Закон о арбитражи, који је донела Народна скупштина Републике Србије, на Четвртој седници
Læs mereAТРАКЦИЈА. Чудесна животиња балкански магарац. Срећни првомајски празници
Година XLIX Сремска Митровица Среда 29. април 2009. Број 2514 Цена 40 динара у овом броју: Почетак сарадње Сименса и Општине Инђија: Енергетска ефикасност и заштита животне средине страна 2. AТРАКЦИЈА
Læs mereЛист Основне школе Свети Сава Београд. година II * број 7 * новембар Пејзажи. Књиге су у моди. Дани европске баштине.
Лист Основне школе Свети Сава Београд година II * број 7 * новембар 2017. Пејзажи Књиге су у моди Дани европске баштине Маштарије 1 Час на Врачарском платоу 19. септембар 2017. Час у Народној библиотеци
Læs mereРасСија (КолоВенија) НАЈСТАРИЈА ЦИВИЛИЗАЦИЈА И СРПСКИ ЧУДОТВОРЦИ
Божидар Трифунов Митровић доктор правних наука РасСија (КолоВенија) НАЈСТАРИЈА ЦИВИЛИЗАЦИЈА И СРПСКИ ЧУДОТВОРЦИ Пешић и синови А Λ Архимедес КолоВенија 2006. УДК [94+34](367/368)+34(37)+811.16+811.342.1
Læs mereУСПЕХ, ЗАЈЕДНИЧКИ ИМЕНИТЕЉ ПУТ КА ВРХУ... 9 ПОШТА ЗА СТУДЕНТЕ МИНУТ КОЈИ ЖИВОТ ЗНАЧИ И ЛЕЧЕЊЕ И УЖИВАЊЕ...
САДРЖАЈ ДРУГА СЕДНИЦА УПРАВНОГ ОДБОРА ПРЕДУЗЕЋА УСПЕХ, ЗАЈЕДНИЧКИ ИМЕНИТЕЉ................................ 5-6 ПОШТА СРБИЈЕ И НЕДЕЉНИК НИН ПОДРШКА НАЈПРЕСТИЖНИЈЕМ КЊИЖЕВНОМ ПРИЗНАЊУ.......... 7 ЛАУРЕАТИ
Læs mereЛуј Леже Словенска митологија
Луј Леже Словенска митологија Наслов оригинала: Louis Leger, La Mythologie Slave, 1901 Превео на српски Рад. Агатоновић, Beograd 1904 САДРЖАЈ: * Луј Леже: Словенска митологија - Увод * Глава прва: Извори
Læs mereМиленко Стојичић* Претходно саопштење UDK 929:94PRINCIPG. doi /POL S. ГАВРИЛО, ЈЕДНИНА МНОЖИНЕ (Ревизија, визија и илузија)
Миленко Стојичић* Претходно саопштење UDK 929:94PRINCIPG. doi 10.7251/POL1407147S ГАВРИЛО, ЈЕДНИНА МНОЖИНЕ (Ревизија, визија и илузија) 1. Портрет Гаврила Принципа ришу и лијепе ријечи разбокорене у кичице
Læs mereDANSKE MODALPARTIKLER SOM INDIKATORER PÅ AFSENDERS FORSKELLIGE KOMMUNIKATIONSSTRATEGIER
Elvira Krylova København 10. juni 2014 Moskvas Statslige Lomonosovuniversitet elvira_krylova@yahoo.dk DANSKE MODALPARTIKLER SOM INDIKATORER PÅ AFSENDERS FORSKELLIGE KOMMUNIKATIONSSTRATEGIER Russisk og
Læs mereЛиста индикација за коришћење продужене рехабилитације у стационарним здравственим установама за рехабилитацију (ЛИСТА ИНДИКАЦИЈА)
Листа индикација за коришћење у стационарним здравственим установама за рехабилитацију (ЛИСТА ИНДИКАЦИЈА) 1.НЕУРОЛОШКА ОБОЉЕЊА Обнова 1.1. Encephalomyelitis disseminata acuta (EDSS скор од 4 до 8) G04.4
Læs mere"БУКОВИЧКД БД~t Д АНЪЕЛ ONOI
На основу члана 108. Закона о jавним набавкама и Извештаjа Комисиjе заjавне набавке броj 354. од 12.04.2017. год. У поступку jabhe набавке мале вредности добара - санитетеки и медицински материjал и тест
Læs mereСвети Патрикије Ирски
УДК: 27-475"03/04" Посланица Коротику * EPISTOLA AD COROTICUM Свети Патрикије Ирски I. Patricius peccator, indoctus scilicet, Hiberione constitutum episcopum me esse fateor. Certissime reor, a Deo accepi
Læs mereВРЗ РЕПУБЛИКА СРБИЈА ОКРУЖНИ СУД У БЕОГРАДУ ВЕЋЕ ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ Посл. бр. К.В. 05/2007 ТРАНСКРИПТ АУДИО ЗАПИСА
РЕПУБЛИКА СРБИЈА ОКРУЖНИ СУД У БЕОГРАДУ ВЕЋЕ ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ Посл. бр. К.В. 05/2007 ТРАНСКРИПТ АУДИО ЗАПИСА Са главног претреса од 21.09.2009. године са главног претреса од 21.09.2009.год. Страна 2 /46
Læs mereГЛАВА XVI ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО
ГЛАВА XVI ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО 558 ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО љевља су некада била град заната и трговине, Ппоготово у средњем и новом вијеку. Зато су овдје врло честа презимена - Ковачевићи,
Læs mereТЕОРИСКЕ' МЕХАНИКЕ ОСНОВИ. Dr И. В. АРНОВЉЕВИЋ. , И3ДАЊЕ ЦЕНТРАЛНОГУДРУЖЕЊА ету ДЕНАТ А ТЕХНИКЕ. 1'Ј.)Јр Q г Р 4..д [',!иј
у Н И В Е Р з'ит Е Т У Б Е О Г Р А ДУ Dr И. В. АРНОВЉЕВИЋ ОСНОВИ ТЕОРИСКЕ' МЕХАНИКЕ ' И3ДАЊЕ ЦЕНТРАЛНОГУДРУЖЕЊА ету ДЕНАТ А ТЕХНИКЕ ~" - '.-; 1'Ј.)Јр Q г Р 4..д ['!иј Одбор ФQнда ва ивдања Београдског
Læs mereCIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад (497.11)
CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 821.163.41-92 316.7(497.11) ВУЈАДИНОВИЋ, Димитрије Лични став : записи о културној политици / Димитрије Вујадиновић. - Ириг : Балканкулт
Læs mereП Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1. Број решења НБС о одузимању дозволе. Г. бр
НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Сектор за надзор над обављањем делатности осигурања, 18. октобар 2017. године П Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1 ДРУШТВА ЗА ПОСРЕДОВАЊЕ У
Læs mereПРИПРЕМУ РУКОПИСА ЗА ШТАМПУ У ИЗДАЊИМА САНУ
ПРОПИСИ СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ КЊ. V УПУТСТВО ЗА ПРИПРЕМУ РУКОПИСА ЗА ШТАМПУ У ИЗДАЊИМА САНУ Уредник академик МАРКО АНЂЕЛКОВИЋ БЕОГРАД 2017 Издаје и штампа Спжрка акадгмжја наска ж смгенореж
Læs mereIV. 5. Субверзивни појам Речника технологије Видикa и Студента
Зоран Петровић Пироћанац NOMENCLATURA SERBICA И РЕЧНИК ТЕХНОЛОГИЈЕ * IV. 5. Субверзивни појам Речника технологије Видикa и Студента Српској јавности, нарочито најмлађим генерацијама, готово је непозната
Læs mereМодул: Кратери и метеорити, енергија!
Модул: Кратери и метеорити, енергија! Аутори : Резиме : Стеван Јокић, Рука у тесту Љиљана Јокић, АКМ Едукација (Идеју за овај модул смо добили користећи његову француску верзију на сајту http://www.fondation-lamap.org/fr/page/55269/crateres-et-meteorites-question-denergie)
Læs mereК Њ И Г А. У сремским општинама нема много прекобројних. Ко су најбољи војвођански винари. Фармери са сертификатом
Година XLIX Сремска Митровица Среда 1. април 2009. Број 2510 Цена 40 динара у овом броју: У сремским општинама нема много прекобројних К Њ И Г А страна 3. Ко су најбољи војвођански винари страна 3. Фармери
Læs mereВЕЛИКО ГРАДИЛИШТЕ. Министар за инфраструктуру у Влади Републике Србије. Наша тема: Срем у светлу светске економске кризе
Година XLIX Сремска Митровица Среда 28. јануар 2009. Број 2501 Цена 30 динара у овом броју: Наша тема: Срем у светлу светске економске кризе стране 16-20. ВЕЛИКО ГРАДИЛИШТЕ Муке Сремаца са аутобуским превозом
Læs mereПРИКАЗ ТОКА ЧАСА Назив школе: Наставник: Наставни предмет: Разред: Наставна тема: Редни број теме: Наставна јединица:
ПРИКАЗ ТОКА ЧАСА Назив школе: ОШ Вук Караџић Наставник: Мирјана Сандић и Биљана Јововић Наставни предмет: Географија Разред: Шести Наставна тема: Средња Европа Редни број теме: 5.7. Наставна јединица:
Læs mereТИ ПО ЛО ГИЈА ВЛА СНИ КА ПРИ ВАТ НИХ ШУ МА У СР БИ ЈИ
UDK 630*682+630*923(497.11) Оригинални научни рад ТИ ПО ЛО ГИЈА ВЛА СНИ КА ПРИ ВАТ НИХ ШУ МА У СР БИ ЈИ ДРА ГАН НО НИЋ 1 НЕ НАД РАН КО ВИЋ 1 ПРЕ ДРАГ ГЛА ВО ЊИЋ 1 ЈЕ ЛЕ НА НЕ ДЕЉ КО ВИЋ 1 Извод: Током
Læs mere800 ГОДИНА СРПСКЕ МЕДИЦИНЕ И 140 ГОДИНА СРПСКОГ ЛЕКАРСКОГ ДРУШТВА
800 ГОДИНА СРПСКЕ МЕДИЦИНЕ И 140 ГОДИНА СРПСКОГ ЛЕКАРСКОГ ДРУШТВА Радоје Чоловић Српска академија наука и уметности Српска 1, 2 племена која су се доселила на Балкан најпре нису имала јединствену државу,
Læs mere