ДО П РИ НОС Д Е Ј ВИ Д А Х А Р ВИ ЈА

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Størrelse: px
Starte visningen fra side:

Download "ДО П РИ НОС Д Е Ј ВИ Д А Х А Р ВИ ЈА"

Transkript

1 UDC 330.8:929 Harvey D. UDC DOI: /ZMSDN C ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАД ДО П РИ НОС Д Е Ј ВИ Д А Х А Р ВИ ЈА У Р БА НОЈ СО Ц И О ЛО Г И Ј И М А РИ ЈА Ц ВЈ ЕТ КО ВИ Ћ С у б о т и ц а, С р би ја m a r i ja c v m a i l.c o m СА Ж Е ТА К : Де ј в и д Х а р в и је н е о м а р кс ис т и чк и т еор ет ич а р у т иц аја н у ви ше ди сци пли на. У ра ду се ана ли зи ра ње го ва спе ци фич на упо тре ба Марксо ве те о ри је као до при нос урбаној социологији. Посматрајући градове у контек сту кон стант не по тре бе ка пи та ли зма за пре ва зи ла же њем про бле ма пре ко - ме р не а к ум ул а ц и је к а п и т а л а, Х а рв и у рб ан из ац ију в ид и к а о би т а н ч ин и л а ц ка пи та ли стич ког раз во ја. Са неолиберализмом, као својеврсним пројектом за обнову класне моћи, интензивирао се начин решавања и измештања капиталистичких контрадикција уз помоћ тзв. акумулације развлашћивањем, која резулт и ра повећ а њем у р ба не сег рег а ц и је. Ст о г а, Хар ви з а х т е ва п ра вед н и је г ра до ве, у ко ји ма ин те рес при ват ног ка пи та ла не ће би ти од лу чу ју ћи чинилац об лико - в а њ а г р а до в а. Х а р ви је в м а рк си з а м је з а в о д љи в, а л и т а ко ђ е под ле же и б р ој н и м к ри т и к а м а. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: а к у м у л а ц и ја р а з в л а ш ћ и в а њ ем, Де ј ви д Х а р ви, не о - м а рк си з а м, у р б а н а с о ц и о ло г и ја Не ом а р к с и с т и ч к и п р а в а ц у н у т а р у р б а н е с о ц и о ло г и је н е мо же д а прође без по мена утицајног географа Деј ви да Хар ви ја, чи ји рад ба лан сира и з ме ђу не ко л и ко д и сц и п л и на. Д у г и н и з г о д и на ба ви с е п р о у ча в а њ ем Ма рк с о в ог Ка п и т а л а за ко ји твр ди да је од ве ли ког зна ча ја за раз у ме вањ е да на ш њ е еко ном ске и у р ба не к ри з е. Нај в е ћу и н сп и ра ц и ју и ц р п и и з о риг ина лног М а ркс ов ог дел а, пок уша в ајућ и у г еог р а фск у д исц ип л ин у да им пле мен ти ра ди ја лектички материјализам. Свој приступ назива дија л е к т и ч ко - ге о г р а ф с к и м м а т е р и ја л и з м ом. Иа ко за се бе твр ди да ни је ак ти ви ста, не рет ко га описују као таквог, због укљу че но сти у раз не кампа ње, по го то во у Бал ти мо ру [Gre gory 2006]. Деј ви д Хар ви и ма ог ро ма н у т и цај на број не т е о ре т ичаре ра зл ич ит и х д и сц и п л и на. Њ е г о в а ц и т и ра но с т по к а з у је да по бр о ју ц и т а т а не з а о с т а је з а Ул р и хом Б е ком ( U l r ich B e ck), М и ш е лом Ф у ко ом ( M ic h el Fo u c a u lt), Бру ном Ла т у р ом ( Br u no Lat ou r) и Ман у е лом К а с т е л с ом ( Ma nuel Ca st el ls). Пре во ђен је на број не је зи ке и од ржава п редавања широм света која беле же

2 158 ог р омн у посећено с т. Најг е л Триф т ( Nigel T h r if t) је по к у ша о да од г о не т не раз лог Хар вије ве по пу лар но сти и ну ди не ко ли ко об јашњења. Наиме, Хар - ви је ва те о ри ја је п ри влач на м и сл и о ц и ма ле ви чар ске ори јен та ц и је. Он н у д и те о риј ску си гур ност, сна жну и јасну причу, а његово становиште и критика пре да тор ског ка пи та ли зма су по сто ја ни. Отво ре но флер ту је са стра те - г и ја ма ко је по ве ћа ва ју ц и љ н у ч и та лач к у г ру п у. По п у лар но с т и до п ри но се и бр ој на п р е да в а њ а ко ја д р ж и ш и р ом св е т а, по ш т о и фи зи ч к и п ри с у т а н про мо ви ше сво ју те о ри ју [Thrift 2006]. Х а р ви је у св ом и н т е лек т у а л ном ра д у до ж и в е о п р е о к р е т ме т о до ло - ш ке по зи ц и је. Ран ије радове к ара кт ерише форма лн и п рис т у п и у пот р еба хи по те тич ко -де дук тив не ме то де. Ка сни је, Хар ви се окре ће Марк су и дија лектичкој ме то ди. Ге о граф Тре вор Барнс (Tre vor Bar nes) ову тран сфор - ма ци ју види као две фазе Харвијевог инте лек ту ал ног ра да: фа зе де дук тивног и ди ја лек тич ког Хар ви ја [Bar nes 2006]. Дедук тив ни Хар ви јев пе ри од ка рак те ри ше за ла га ње за на уч ни прис т у п з а ра д с т в а ра њ а г е не ра л и з а ц и ја и з а ко на у г е о г ра ф ској д и сц и п л и н и. Писао је за време такозване квантитативне револуције, која је представљала по крет уда ља ва ња тра ди ци о нал не ре ги о нал не ге о гра фи је, ка фор малној про стор ној на у ци [Gre gory 2006: 3]. Хар ви сво јим до при но сом по држ а в а ову п р о ме н у ис т и ч у ћ и по т р е бу з а на у ч но ори јен т и с а ном т е о ри јом. О б ја ш њ е њ е и и н т е р п р е т а ц и ја до г а ђа ја з а ви с е од к в а л и т е т не т е о ри је, а оно што те о рију чини таквом јесу математика, прецизно дефинисање концеп ат а и њихови х међус о бн и х однос а, јасн а в ерифик ац ион а п р авил а и ра ци о нал ност [Bar nes 2006: 33]. Пр е ша в ш и на Џон Хоп к и нс у н и в е р зи т е т (Joh n s Hop k i n s Un i ve r sit y) у Бал ти мо ру го ди не, Хар ви по ста је кри ти чан пре ма свом прет ходном р а д у. К в а н т и т а т и в н у р е в о л у ц и ју в и д и к а о м ањ е р ел ев а н тн у, д ок њ е г ов но ви ц и љ по с т а је к р е и ра њ е р е в о л у ц и о на р не т е о ри је. И а ко је но в а по зи ц и ја д рас т и ч но д ру г а ч и ја, по с т о је од ре ђе н и конт ин уит ет и с њег ови м прет ход ним ра дом, а но ви при ступ пред ста вља не што из ме ђу де дук ци је и ди ја лек ти ке [Bar nes 2006: 42]. Х а р ви с е у по с лед њ е в р е ме ба вио и т е мом не о л и б е ра л и зма, з а ко ју с е з а и н т е р е с о в а о н а јед ној кон ф е р е н ц и ји о не о л и б е р а л и зм у, од р ж а ној г о д и не. Та да по ч и њ е да у ви ђа зна чај з а о к р е т а еко ном ске по л и т и ке крајем седамдесетих година двадесетог века [Harvi 2012]. Објављује Прос т о ре нео л и бе ра л и за ц и је [2005], Кра т к у ис т о ри ју неол иберал из ма [2012] и ра до в е на т е м у не о л и б е ра л и зма. М А РК СИ ЗА М Д Е Ј ВИ Д А Х А Р ВИ ЈА Хар ви је по чет ком 70-их го ди на 20. ве ка у Бал ти мо ру био члан чи талач ке гру пе Марк со вог Ка п и т а л а, што га је под ста кло на ду бље из у чав а њ е ов ог де ла. Х а р ви с е нај че ш ће в ра ћ а ори г и на л ном Ма рк с о в ом де л у, а од ка сн и ји х марксис та изд ваја А нрија Лефевра ( Henr i Lefebv re). У к њизи Границе капита ла [Har vey 2006] ну ди сво ју ре ви зи ју Марксове политичке еко но м и је. На и ме, ње г ова експ л иц и тна намера н ије била да д рас т и чно ме ња Марк со ве по став ке, али се де ша ва и да Хар ви у пот пу но сти ис пра-

3 159 вља Марк са. Пре ма Алек су Ка ли ни ко су (Alex Cal li ni cos), ово је јед на од ди стинк тив них ка рак те ри сти ка Хар ви је вог марк си зма, а оста ле су: уво - ђе њ е п р о с т ор не к а т е г о ри је у д и ја лек т и ч к и ма т е ри ја л и з а м, ко ке т и ра њ е с по с т мо де р н и м т е ма ма, по л и т и ч к и а к т и ви з а м [Ca l l i n i c os ]. Као про блем има нен тан капитализму, прекомерна акуму лација капита ла п ред с та в ља ње гов иза зов с не мо г ућ но ш ћу да се ре и н ве с т и ра по ве ћој про фи ној стопи. Прекомерна акумулација подразумева стање где вишко - ви ка п и та ла (мо ж да п ра ћен и виш кови ма ра дне снаге) леже неискориш ћен и б е з п р о фи т а би л н и х ис хо да на ви д и к у [ Ha r vey 20 03а: 149] ш т о у ма њу је вред ност нов ца, п ро из во да и радне снаге. Прекомерна акум улација је општа ка п и та л и с т и ч ка кон т ра д и к ц и ја. Ма н и фе с та ц и је п рекоме рне а к ум улац ије ка п и т а ла су број не: п ре коме рна п роизводња робе и п резасићено т рж иш т е, неискориш ћен виша к конс т а н тног к ап и т а ла, ви ша к нов ча ног к а п и т а ла и ин фла ци ја, ви шак рад не сна ге, ни ске на јам ни не, не за по сле ност, пад камат них, про фит них и рент них сто па [Har vey 2006]. При ли ком об ја шње ња еко ном ских кри за, Хар ви се ослања на Марксо ву тен ден ци ју па да про фит не сто пе и сме шта је у пр ви ток кри зе, ко ји с е по ве зу је с п р о бле мом п р е ко ме р не а к у м у ла ц и је к ап ит ала. Да би с е она п ре ва зи ш ла, и н ве с т и ра се у п рос тор и у рбан изац ију који апсорбују вишак вред но с т и и п ри вре ме но ре ша вају п ро блем. Ула га ње у п ро с тор, та ко зва н и про стор ни фикс (spa tial fix), са мо је при вре ме но ре ше ње, по што је пре комер на аку му ла ци ја у ср жи ка пи та ли зма. У дру гом то ку кри зе ви шак кап и та ла п ре ме ш та се у фи на н сиј ск у сфе ру и фи на н сиј ско т р ж и ш т е до би ја на зна ча ју [Cal li ni cos 2006]. Преда тор ски моменат превазилаже ња про бле ма пре ко мер не аку мула ци је ка пи та ла и об но ве кла сне мо ћи пред ста вљен је у кон цеп ту а к у м у ла ци ја раз вла шћи ва њем, ко ји он за сни ва на при мар ној аку му ла ци ји ка пита ла сх ва ће ног у Марк со вом к љу ч у. К л и це бор бе п ро т и в ове а к у м у ла ц и је ра з в ла ш ћ и ва њем ја в ља ју се у у р ба н и м со ц и ја л н и м по к ре т и ма, а л и не до - в ољ но по в е з а н и м, је р не у ме ју да т ра н сцен д и ра ју па рт ик улариз а м који им је уко ре њен. О Г РА ДО ВИ М А Х а р ви ко ри с т и т р ж и ш н и ме х а н и з а м з а о б ја ш њ е њ е у р ба ног ра з в о ја и у р ба не с е г р е г а ц и је. За н и ма ју ћ и с е з а у р ба не не јед на ко с т и он с е ок р е ће Ма рк с у и Ен г е л с у. Ен г е лс м у је по с л у ж ио к а о и н сп и ра ц и ја з а х в а љу ју ћ и п р о у ча в а њу у к ла њ а њ а ви д љи ви х по сле д и ца не јед на ко с т и у г ра д у [Zu k i n ]. Енг е лс и з оп ис а нех уман и х ус лов а у којима с е нал а з е р а дн и чк и к в ар т о ви уо ча в а да се он и смеш т ају на мес т има где не пос т оји мог ућно с т у че с та лог кон так та п ри па д н и ка ра д н и ч ке и п ри па д н и ка с ред ње и л и ви ше к л а с е. Урбан и р а з ме ш т ај од л и к у је л и це ме р је ко је по к уш ав а д а у к ло н и оно што би мо гло по вре ди ти око и нер ве бур жо а зи је [En gels 1977: 52]. За кон т р ж и ш т а од р е ђу је да а к т е ри ко ји с у б о љ е по зи ц и о н и ра н и на д руштве ној ле стви ци мо гу се би да при у ште уре ђен, про зра чан и чист део г ра да, с до бр ом с о ц и ја л ном к л и мом. Не к и д ру г и, на не з а ви д ном ме с т у дру штве не хи је рар хи је, си стем ски су те ра ни у ло ши је усло ве.

4 160 Ч и к а ш к а ш ко ла са сво јом т еоријом кон цен т ри ч н и х зо на ус пе ла је да се до так не по ли тич ко - еко ном ског мо мен та за ко јим Хар ви тра га у про у- ча вању у рбаног ра звоја, а л и н ије успела а дек ватно да и нтег рише конфл и к т [Zu k i n ]. Кри т и к у ју ћ и ч ик аш к у ш ко л у, Деј ви д Х ар ви с е ори јен т и ше на к а п и т а л и з а м и њ е г о в а п ра ви ла ко ја р е с т у к т у ри ра ју у р ба н и п р о с т ор. Пр офи т је о снов а која ра звија нек и п р ос т ор, док д руг и и зос т ав љ а и з т ок а и н в е с т и ц и ја, ш т о је ра з лог не јед на ког у р ба ног ра з в о ја и у р ба н и х т ен зија. Пр о с т ор н и п ла н и а р х и т ек т он ск а о б е ле ж ја г ра до в а од ра з с у с у ко ба из ме ђу раз ли чи тих гру па у дру штву [Gi dens 2003: 590]. До в о љ а н по к а з а т е љ еко ном ског кон фл и к т а у г ра д у је с у ра з л и ч и т е ви си не рен т е. Хар ви к ри т ик ује не ок ласи чно хармон и чно сх ват ање рент е. На сли чан на чин као што нео кла си ча ри цeне ви де као прост ин ди ка тор од но са по ну де и тра жње, ту функцију имају и ренте, као показатељ упо - т р е б е с а од р е ђе ног п р о с т о ра. У к ри т и ко в а њу ов е и де је о р ен т и, Х а р ви по но во уво ди три ка те го ри је ди фе рен ци јал не, мо нополистичке и апсо - л у т не р ен т е [Shor t 1996: 10 6]. Рен т а је на ч и н на п ла ћ и в а њ а ко ри ш ће њ а не ч и јег п рив ат ног в ла сн и ш т в а и по к а з а т е љ је мо ћ и п ри в ат ног в ла сн и к а. Ви си на р ен т е в а ри ра је р по в ољ н и ји т е р е н и з а и н в е с т и ра њ е, з б ог до бр е г е о г раф ске ло ка ц и је, јеф т и н и ји х т ро ш ко ва и л и по г од не ра д не сна г е, ч и не од ре ђе но зе мљи ште по пу лар но, што по ве ћа ва ви си ну рен те и по ди же тро - шко ве ин пу та [Vujović i Pe tro vić 2005]. Деј ви д Х а р ви с е у в е л и кој ме ри о с ла њ а на т е о ри ју А н ри ја Ле фе в ра, по го то во ка да го во ри о ве зи ка пи та ли стич ке ре про дук ци је и ур ба ни заци је. Оно што у Марк со вом Ка п и т а лу сме та Хар ви ју је с т е п ре т е ра н и нагл ас а к н а т е м по р а л но с т и, у з з а не м а ри в ањ е п р о с т о рне д име нзије, коју Хар ви по ку ша ва да учи та у Марксову тео ри ју. Про из вод ња про сто ра омо - г у ћ а в а р е ше њ е з а к ри з у а к у м у ла ц и је к а п и т а ла, а л и ис т о т а ко ов ај ме т од ства ра и извесна ог раничења када је у питању превазилажење кризе [Gregor y 2006]. Хар ви ни је ино ва ти ван у укљу чи ва њу про стор не ди мен зи је у Маркс о ву т е о ри ју. Ле фе в р је г ра д ви де о к а о ма ш и н у з а кон цен т ра ц и ју ви ш к а в р ед но с т и, а у р ба ном п р о с т о ру до де љу је зна чај но мес т о у п р ои зв одњи ви ш к а в р ед но с т и и ви д и г а к а о р о бу. Пр о с т ор је и н с т ру мен т а л и з о в а н и п р ед ме т је п р о и з в од њ е сх в а ће не у ш и р ем см и с л у. Пр о и з в од њ а с е ви ше не схва та у уском сми слу као про из вод ња уну тар пред у зе ћа, већ се те жиште по ме ра на дру штве ну про из вод њу про сто ра. Ур ба ни зам суп сти ту и- ше и н д у с т ри ја л и з а ц и ју и по с т а је гла в н и к а п и т а л и с т и чк и пог он, п ри т ом в е ш т о п рик рив а ју ћ и св ој к ла сн и к а р а к т е р и у к љу чено с т у п р ои зв одњи ви шка вред но сти [Le fe vr 1974]. Пре ма Ле фе вру, у ме ри у ко јој опа да део гло б а л ног в и ш к а в р ед но с т и, о б л и ко в а ног и о с т в ар еног у и нд ус т р ији, по ве ћа ва се део виш ка вреднос т и обл икова ног и ос т ва ре ног спе к у ла ц и јом не крет ни на ма и из град њом не крет ни на [Vujović i Pe tro vić 2005: 39]. Хар ви по сма т ра у р ба н и за ц и ју ка о к ла сн и фе но мен, је р п ренос ви ш ка вред но сти из јед ног про сто ра у дру ги омо гу ћа ва са мо ма ло број ним груп ам а н а више м с т е пе н у с т р а т и фи к а ц и о не ле с т ви це д а и м ају конт р ол у над њим. Ка пи тал је увек у по тра зи за ви шком вред но сти ко ји на ста је из

5 161 ви ш к а п р о и з в о да, а у р ба н и з а ц и ја а п с ор бу је ов ај ви ша к, т а ко да по с т о ји снажна ве за ка пи та ли стич ког раз во ја и ур ба ни за цијских токова. Констант на по тре ба за ап сорп ци јом ка пи та ли стич ког ви шка вред но сти на и- ла зи на број не пре пре ке и, уко ли ко се оне не пре ва зи ђу, пре те да ство ре к ризу ко ја у мањује вредност виш ка п роизвода, новца и ра дне снаге [Harvey 2003а; Har vey 2006; Har vi 2013]. При ме р Ба ро на Осма на, г ра до на чел н и ка Па ри за за време Наполе она, до бр о по к а з у је на ч и н на ко ји у р ба н и з а ц и ја у че с т ву је у а к у м у ла ц и ји к а- пи та ла, уз ис так ну ту уло гу др жа ве као га ран та. Ба рон Осман је у пот пуно с т и и з ме н ио и з глед П а ри з а, и з г ра д и в ш и ш и р о ке и у р ед не бу ле в а р е и ули це под пра вим угло ви ма на ме сту уских, из у ви ја них и спон та но нас т ал и х у л ич и ц а. О в а р е кон с т ру к ц и ја з а по с л и л а је р а д н у с н а г у, а л и и а п с ор б о в а ла ог р ом не ко л и ч и не к а п и т а ла, ш т о је уд во с т ру ч и ло в р ед но с т зе мљи шта. Дру га стра на ме да ље очи та ва ла се у кре и ра њу но ве про стор - не се г ре га ц и је. И н д у с т ри ја је у по т ра зи за јеф т и н и ји м т ро ш ко ви ма из ме - ште на ван цен тра, а с њом од ла зе и рад ни ци, ко ји се би не мо гу да при у ште жи вот у ре конструисаном делу града. Контрадикторност урбаног разво - ја је с т е о т во рен п ро с т ор за кап ита л, а за т во рен за г ру пе н и жег и мо ви н ског с т а т у с а [ Ha r v i 2013]. О но ш т о је з а јед н и ч ко о б но ви П а ри з а и да на ш њ ој ур ба ној об но ви је су по ни шта ва ње про сто ра од стра не вре ме на и кре а тивна де струк ција. Креативна деструкција по ве за на је с по тра гом за про фита бил ним ре ги о ни ма ко јег пра ти ви шак ап сорп ци је ка пи та ла кроз ур бани за ци ју и она је де струк ци ја по ни же кла се [Zu kin 2006]. Битан процес социјалне стратификације јесте резиденцијална дифе - рен ци ја ци ја. Осе ћај за јед ништва између становника истих резиденцијалн и х ар е на п р о и з и ла зи и з с л и ч ног на ч и на ж и во т а и ис к у с т в а. С о ц и ја л не не јед на ко с т и и с о ц и ја л не с л ике п р од у к у ју с е и р е п р о д у к у ју у у р ба ном моз аик у г рада [Shor t 1996: 106]. Ос е ћ ај т е ри т о ри ја л но с т и и з а јед н и ш т в а кла сно је од ре ђен. Они ко ји при па да ју ви шим ле стви ца ма со ци јал не хије ра р х и је н и с у у в е л и кој ме ри в е з а н и з а т е ри т о ри ју и њ е не ло к а л не нор - ме и вред но сти. Они по се ду ју моћ да ути чу на про стор, а са мим тим и да ис к љу че не же љ е не е ле мен т е [ Ha r vey 20 03: 371]. С д ру г е с т ра не, г ру пе н а н иж и м поз иц ијам а н а с т р ат ифик ац ионој лес т в иц и нем ају ову моћ, та ко да су при ну ђе не на ве за ност за про стор ко ји се би мо гу да при у ште. Че шћи кон такт с гру па ма ко је су у слич ној си ту а ци ји раз ви ја ју ја чу ве - за ност за за јед ни цу и ло кал ни про стор [Har vey 2003]. Пре ма Марк су, кон ку рен ци ја ће увек до ве сти до ства ра ња мо но полск и х рен ти, по што на т р ж и шт у оп ста ју они ко ји нај бо ље п ре ва зи ла зе сво ју кон к у р ен ц и ју. У с р ж и к а п и т а л и зма је с т е да т е ж и цен т ра л и з а ц и ји. За т о не о л и б е р а лн а с ло б о д а т р ж и ш т а и под р а з у ме в а монополе. Монополске р ен т е с е ла ко од р ж а в а ју у п р о т ек ц и о н и с т и ч к и на с т р о је ној спољ но т р г о - ви н ској по л и т и ц и, где с е к р оз кон т р о л у у в о з а од р ж а в а мо но по л и с т и ч к а по зи ц и ја. У л и б е ра л ној по л и т и ц и спољ не т р г о ви не, где с у г ра н и це п р о - п у сне, мо но пол ске рен т е се од ржав ају у з помоћ цент рал из ац ије к ап ит ала и за кон ским оси гу ра њем при ват ног вла сни штва. Мо но пол ске рен те омо -

6 162 г у ће не с у он и м п ри в а т н и м в л а сн и ц и м а ч и је ло к ац ије пос ед ују неш т о је дин стве но и ау тен тич но [Har vey 2002; Har vi 2013]. По с т оји конт рад и кц ија ко ја оба везно п рат и од ржавање монополск и х рен т и и по би ја њи хо во деј с т во. А ко ау т ен т и ч нос т не ке ло ка ц и је из не се мо на т р ж и ш т е, ов е ау т ен т и ч но с т и т е же да с е и з г у б е. Ко ме р ц и ја л и з а ц и ја и де мо к ра т и за ц и ја п ро из во да у најш ирем см исл у вод и г уби тк у монополск и х п р еднос т и. Комод ифик ац ија подр аз умев а д а с е и к у лт у рн и п р ои зв од и по на ша ју као ро ба. Је д и н с т ве нос т к ул т у р н и х п ро из во да омо г у ћа ва мо но - пол ску рен ту, али што ви ше они по ста ју део тр жи шта, то се ви ше стан дард и зу ју и по в ла ђу ју у к у си ма по т ро ша ча. С овом кон т рад и кц ијом суочавају се и гра до ви ко ји по ку ша ва ју да бу ду кон ку рент ни. Ула га ње гра да у образо ва ње, инфра струк ту ру и тех но ло ги ју пред ста вља стра те ги ју за рад прив л а че њ а и н в е с т и ц и ја и пок уш ај с т в ар ањ а монополск и х р е нт и [ H a rve y 2002; Har vi 2013]. Х ар ви п ри х в а т а Марк с ов с т а в да к а п и т а л ру ш и п р о с т ор не ба ри је р е, пон иш т авајућ и п ро с т ор вре ме ном, ш т о је по сле д и ца п ромене т ехнолош ке о сно в е ко ја сма њу је в р е ме о бр т а к а п и т а ла. Сма њ е њ е в р е ме на по т р е б ног з а о бр т био је н у ж а н ус лов з а т ра н зи ц и ју к а флек си би л ној а к у м у ла ц и ји к а п и т а ла. К а сн и х 60 -и х г о д и на 20. в е к а, ф ор д и з а м с е на п у ш т а и р е ж и м а к у м у ла ц и је п р е ла зи на нач и н флексиби лне а к ум улац ије. О вде с е Х арви на до ве зу је на ре г у ла ц и о н у теорију. Прелазак на флексиби лн у ак ум улац ију ви д и к р оз п ри зм у временско -п р ос т орне ком п ре си је. Ут и цај флек си би л не аку му ла ци је на ур ба ну конкуренцију резултирао је све већом неједнако - шћу у ди стри бу ци ји бо гат ства и у не јед на ком ге о граф ском раз во ју. К а ко у р ба на кон к у рен ц и ја за х т е ва и ра д на и но ва ц и ја ма ко је би г ра д мо гао да по ну ди, то зна чи да је кон ку рен ци ја је дан од узро ка за про мови са ње но ви х ж и во т н и х с т илова к роз под и ла же ње по т ро ша ч и ма, а са м и м тим и пре ла за ка пост мо дер ни зму у ур ба ној кул ту ри [Har vey 2003]. Пост - мо де р н и з а м је од г о в ор на флек си би л н и р е ж и м а к у м у ла ц и је. Тра н зи ц и ја и з ф о р д и зм а у р е ж и м флексиби лне а к ум у л а ц и је р е флек т у је с е к а ко н а економ ском, т а ко и на у ме т н и ч ком п ла н у. По с т мо де рн из а м с е у у рбаном сми слу од но си на рас кид с иде јом да пла ни ра ње и раз вој тре ба да се усред сре де на ма сов ност, тех нич ку ра ци о нал ност [Har vey 2003: 363]. Ра с т а к а њ е ф ор д и с т и ч ког и п р е ла з а к у по с т ф ор д и с т и ч к и р е ж и м на ур ба ном ни воу из не дри ло је ур ба но пред у зет ни штво као об лик упра вљањ а ко ји би г ра до ве т р е ба ло да у ч ин и конк ур ен тн ији м и флексиби лн ији м н а м а к р о п р о ме не. З а о к р е т к а п р ед у з е т н и ш т ву подр аз умев а к р еир ањ е т а к ви х г р а до в а ко ји по с т ају а т р а кт ив а н м а м а ц з а гло б а л н и к а п и т а л и ко ји су до вољ но флек си бил ни и ино ва тив ни да до ско че про мен љи вој ситу а ци ји на гло бал ном тр жи шту [Har vi 2005]. Пр ед у з е т н и ч к а ори јен т а ц и ја г ра да под ра з у ме в а к р е и ра њ е њ е г о в ог и м и џа. Гра д по с т а је п р о и з в од ч и ја п р о да ја з а ви си по нај ви ше од до бр ог м а ркет и нг а. Аут е нт и чне к ар а кт ерис т ике једног г р ад а сп ад ају у њ ег ов си м б о л и ч к и к а п и т а л. Бу р д и је је п и с а о о зна ча ју ко лек т и в ног си м б о л и ч- ког ка пи та ла и ову је иде ју Хар ви при гр лио, али и мо ди фи ко вао, јер он сим бо лич ки ка пи тал по везује с простором пре него са социјалним гру-

7 163 па ма [Zu kin 2006: 117]. Бор ба за кре и ра њем сим бо лич ког ка пи та ла град а и њ е г о в о кон в е р т о в а њ е у еко ном ск и к а п и т а л и м а неи зв ес т а н исход због промене трен до ва или уку са по тро ша ча. Кон стант на по тра га за ино - ва ци ја ма ко је би при ву кле по тро ша че до во ди и до пре ко мер не пре за сиће но с т и и но в а ц и ја ма [ Ha r vey 20 03]. Н ЕО Л И БЕ РА Л И ЗА М У л и т е р а т у ри је п р е по зна т о не ко л и ко по гле да на не о л и б ер ал и з а м. O н с е по сма т ра к а о: и де о ло ш к и хе г е мо н и п р о јек т, по л и т и к а и п р о г ра м, др жав на фор ма и као упра вља штво (go vern men ta lity), схва ће но у Фу ко - о вом кљу чу [Sprin ger, пре ма Ward and En gland 2007]. Пр ва по зи ци ја неол и б е р а л и з а м ви д и к а о у т и ц ај моћ н и х г ру п а н а о с т ат а к д руш т в а з ар а д одр жа ва ња свог по ло жа ја и ту би смо мо гли да сме сти мо Хар ви ја. При л и ком п р о у ча в а њ а не о л и б е ра л и зма, Х а р ви по к у ша в а да сх в а т и овај фе но мен не од сту па ју ћи од прет ход них те о риј ских по став ки. Нео - л иб ерал из а м вид и к а о п р ојек aт који о б на в љ а моћ ви ше к ла с е. Та ко зв а но с ло б од но т р ж и ш т е и зд ра в а кон к у р ен ц и ја по с т о је с а мо у т е о ри ји, док у ствар но сти тржиште нужно постаје мо но по ли стич ко. Де ре гу ла ци ја отвара но ва тр жи шта за ула га ње, по ре зи на ин ве сти ци је се сма њу ју, а ре дукују се социјални издаци, тако да само актери с повољном економско -со - ц и ја лн о м п оз иц ијо м н ап р ед уј у у к ап ит ал ис т и чкој т рц и а к ум ул ац ије к а п и т а ла [ Ha r v i 2012]. Х а р ви с е с л а же с а С т и гл и цови м (Jose ph St ig l it z) з а к љу ч ц и ма да с е не о л и б е ра л и з а м н и је до г о д ио с л у чај но. М МФ с е н и је сам ре фор ми сао у нео ли бералном правцу, већ је би ла по треб на по ли тичко - еко ном ска по д р ш ка по је д и на ца ко ји и ма ју моћ до ношења одл ука [Stiglic 2004]. Нео ли берали зам се одр жава због сво је флек си бил но сти и ла ког прила го ђа ва ња ра зл ич ит и м д руш т вен и м пок рет има и и деолог ијама у пот рази за са мо по твр дом. Ко ке ти ра ње с нео кон зер ва ти ви змом је дан је од по ку шаја ове иде о ло ги је да про на ђе ши ру ле ги ти ма циј ску основу. Неолиберал и з а м од л и к у је и п р о ме на ме д и ј ског д ис к у р с а, ш т о ме њ а кон цеп т у а л н и апа рат и ста во ве ре ци пи је на та ме диј ских са др жа ја. Про мо ви ше се преду зе т н ч ко пона ша ње, са мо од г о вор но с т, и н д и ви д у а л и з а м и и н д и ви д у а л на слобода. Међу т и м, Хар ви не ре т ко к ри т и к у је ова ко сх ва ћен и де а л сло бо де, јер је он са мо ле ги ти ма ци ја за сло бод но тр жи ште и нео ме та ну аку му лац ију к ап ит ал а ч и ја је н у ж на по с ле д и ца не јед на к р а зв ој и пол ариз ац ија д ру ш т в а. И па к, не о л и б е ра л и з а м г у би ле г и т и м и т е т. За в р е ме еко ном ске к ри зе не ре т ко сл у ж и као де к ла ра т и в на с т ра т е г и ја, док се за п ра во д р жа ве ок р е ћу п ри ме њи ви ји м мерама. Такође, зе м љ е у т ра н зи ц и ји су еко ном ск и б ољ е п р о ш ле у ко л и ко с е н и с у дог мат ск и п ри д р ж ав але не ол иб ер а лн и х у џ б е н и ч к и х п ра ви ла [ Ha r v i 2012]. Х а р ви п р о у ча в а и у т и цај не о л и б е ра л и зма на у р ба н у сфе ру. За о к р е т ка нео ли бе рал ним стра те ги ја ма ур ба ног упра вља ња је од го вор на ин тен зифи к а ц и ју у р ба не кон к у р ен ц и је. К а о п ри ме р у р ба не не ол иб ерал из ац ије Хар ви на во ди Њу јорк. У ње му се пре по зна је при ла го ђа вање г рада т ржишним

8 164 то ко ви ма и ре дук ци ја сред ста ва до би ја них од стра не др жа ве, као и не равно ме ра н ра з в ој ра з л и ч и т и х де ло в а г ра да у од но с у на т о у ко јој ме ри с у л у к ра т и в ног к а ра к т е ра [ Ha r vey 2010]. Ау т о ри ко ји с е ба в е у р ба н и м не о - л и б е р а л и змом р е т ко з а о би ла з е Х а р ви ја, би ло да г а ко ри с т е к а о о сно ву сво јих за па жа ња или кри ти ке, или га са мо ус пут но по ми њу. Ово се по најви ше од но си на ге о гра фе критичке оријен та ци је ко ји се ба ве овом те мом. АКУ МУ ЛА ЦИ ЈА РАЗ ВЛА ШЋИ ВА ЊЕМ И ПРА ВО НА ГРАД При н ц и п а к у м у ла ц и је к а п и т а ла ко ји м је ус по с т а в љ ен к а п и т а л и з а м Деј ви д Х а р ви ви д и к а о а к т и в а н и у мо де р н и јем о б л и к у и на зи в а г а акум у л а ц и ја ра з в л а ш ћ и в а ње м. О в а к а в ви д а к у м у ла ц и је п ри с у т а н је у сви м об ли ци ма ка пи та ли зма, али с нео ли бе ра ли змом он по при ма ве ће раз ме - р е. Не о л и б е ра л н и у р ба н и ра зв ој може с е по сма т ра т и и з пе р спе т к и в е ове пре да тор ске аку му ла ци је. Ње но те о риј ско ис хо ди ште је сте кон цепт пр во - бит не аку му ла ци је ка пи та ла, али она ко ка ко ју је сам Маркс опи сао у Кап и т а л у [ Ma rk s 1971]. Х а р ви п р в о би т н у а к у м у ла ц и ју к а п и т а ла ви д и и у да на шњем си сте м у, ме ња ју ћ и њен на зив, а ли су шти на оста је иста. Све ве ћа при ва ти за ција у нео ли бе ра ли зму ве ли ки део јав не сфере приводи у приват не ру ке и ста вља га на рас по ла га ње са мо не ко ли ци ни с вр ха стра ти фика ци о не ле стви це. Прин ци пом аку му ла ци је раз вла шћи ва њем Хар ви об јашња ва на чи не на ко је ка пи тал из ла зи из кри зе пре комерне акумулације. Че т и ри гла в на обе леж ја овог вида а к ум улац ије јесу: 1. п риват изац ија и ко мо д и фи к а ц и ја, 2. фи на н си ја л и з а ц и ја, 3. у п ра в љ а њ е и ма н и п у ла ц и ја к ри за ма, 4. д р жа в не п ре ра спо де ле [ Ha r vey 20 05; Ha r v i 2012]. Ук рат ко, комод иф икац ија озна ча в а п р е т в а ра њ е у р о бу оно г а ш т о до т ада н ије и мало то свој ство. Приватизација је пре ла зак из јав ног у при ват ни сек тор. Мог ућ нос т об л и ко ва њ а ( у р баног) п р ос т ора с ра зме р на је ко л и ч и н и п ри ват не св о ји не. Ф ин а нс ијал из ац ија подр аз умев а по в е ћ а њ е бр о ја фи на н си ј ск и х т р а н с а к ц и ја. Ф и н а н си ј ск и к а п и т а л и к р е д и т н и сис т е м с у п р ед ат о рске ме то де аку му ла ци је раз вла шћи ва њем. На кон године финансијализа ци ја је узе ла огром ног ма ха, та ко да је овај ме тод у мно го ве ћој упо треби у по след ње вре ме и Марк сов Ка п и т а л је п ри ме њи ви ји на по с лед њи х не ко л и ко нео л и бе ра л н и х де це н и ја не г о ш т о је т о сл у чај с пе ри о дом по сле Дру гог свет ског ра та. Упра вљање и манипулација криза ма под ра зу ме ва ју на мер но ства рање ду жнич ке кри зе не ке зе мље. Што се ти че др ж ав н и х п ре ра сп о де л а, ту Х а р ви м и с л и на од в а ја њ е од мо де ла к ла сног ком п р о м и с а к а о с т ра т е г и је по сле рат ног из г ра ђе ног л и бе ра л и зма ка да је по моћ цен т ра л не в ла де би ла усме р е н а к а н иж и м к л ас ам а, а не иск љу ч и в о у ко рис т ко р по р а ц и ја м а. Једна од по литика акумулације развлашћивања неолиберализма предс т а в љ а п р е ла з а к з а јед н и ч к и х св о ји н ск и х п ра в а о св о је н и х к р оз г о д и не на пор не кла сне бор бе (пра во на др жав ну пен зи ју, на бла го ста ње, на наци о нал но здрав ство) у при ват ни до мен [Har vey 2003а: 148]. При в а т и з а ц и ја у з р е д у к ц и ју с о ц и ја л н и х и з да в а њ а Х а р ви ју у к а з у је на фа во ри зо ва нос т ви ш и х к ла са од с т ра не д р жа ве. Уз по моћ а к у м у ла ц и је

9 165 р а з в л аш ћ ив ањ е м у н е ол иб ер ал из м у је д ош л о д о о бн ов е к л ас н е м оћ и [Har vi 2012]. Оно што је но ви на у не ко ли ко прет ход них де це ни ја су и но ве ме т о де а к у м у ла ц и је ра з в ла ш ћ и в а њ ем, к а о ш т о је, на п ри ме р, т а ко зв а на ш ок т е ра п и ја, екс п р е сна т ра н зи ц и ја од ко м у н и зма к а к а п и т а л и зм у, и л и маневри са ње ин те лек ту ал ним пра ви ма и па тен ти ма, што у крајњој инстанци води ка ства ра њу мо но по ла, по пу т мо но по ла фар мацеу тских кућа [Harvey 2003а]. Х ар вијев а к њиг а у којој п ише о а к ум улац ији ра зв лаш ћ и в а њ ем но си н а зи в Но в и и м п е р и ја л и з а м [2003а]. И мперијал из а м је једно од р ешењ а капиталистичке прекомерне акумулаци је. Ни је реч са мо о вој ним ин тер - в ен ц ијама, в ећ и о економском и мери ја л и зм у ус по с т а в љ е ном у з по моћ ме ђу на р од н и х и н с т и т у ц и ја ко је обе з бе ђу ју ок ви р међунар одне т рг овине, до п риносећ и осиг урању монопол ист и чке позиц ије он и х кап итал ист и чк и х д р ж а в а ко је в ећ до м и н и р ају т рж иш т ем. Бит а н мех ан из а м а к ум ул ац ије ра зв лаш ћ и ва њем јес т е п рин уда на о т ва рање т рж иш т а [ Ha rvey 20 03а: 182]. А к у м у ла ц и ја ра з в ла ш ћ и в а њ ем о т в а ра п у т п ри в р е меном п р ев азилажењу п ро бле ма п ре ко ме р не а к у м у ла ц и је ка п и та ла та ко ш т о сн и жа ва т ро ш ко ве ин пу та и окре ће ка пи тал ка про фи та бил ној ру ти. Хар ви зах те ва отво ре ну демократију и социјалну једнакост ко ја превази ла зи на вод н у јед на кост на т ржишт у. Критикује обоготворавање п риватне сво ји не је р мо г ућ нос т к ре и ра ња п ро с т о ра и ма са мо врх с т ра т и фи ка ц и о не ле с т ви це. По зи ва на бор бу п ро т и в п ре да тор ског на ч ина у рбан изац ије, као и н а демок р а тск у конт р ол у н а д виш ком п р о и з в о д а, и н с т и т у ц и о н а л н у од г о в ор но с т и т ра н спа р ен т но с т, з а ла ж у ћ и с е з а п р о ш и р е њ е кон цеп ц и је п ра в а на ж и в о т н у п ри л и к у, к ри т и к у и ја в н у и мо ви н у [ Ha r v i 2012]. Крити ка п ри ви ле го ва ња п ра ва п ри ват ног вла сни ш тва ок ре ће Хар ви ја кон цеп т у пра ва на град. О в о п р а в о под р а з у ме в а по л а г а њ е п р а в а н а не к у в р с т у о б л и к у ју ће мо ћ и на д п р о це си ма у р ба н и з а ц и је, на д на ч и н и ма на ко је с е на ши гра до ви гра де и об на вља ју [Har vi 2013: 27]. Ис т и ч у ћ и в е ћ и р е в о л у ц ион а рн и по т е н ц и ја л у р б а н и х с о ц и ја л н и х по к р е т а у од но с у на р е в о л у ц и о на р н и по т ен ц и ја л ра д н и к а у фа бри к а ма или по ли тич ких пар ти ја, Хар ви се осла ња на Ле фе вра ко ји ре во лу ци о нар - не по к ре т е сме ш та у у р ба н и кон т екс т [ Ha r v i 2013]. Ре во л у ц и о нар на к ла са ко ја настаје у ур ба ном окви ру је фраг мен ти ра на, хе те ро ге на и дез о ри јенти са на. За то све не по вољ ни ји по ло жај рад нич ке кла се под ути ца јем нео - либерал не идеологије није изазвао ма сов ну по бу ну, већ са мо фраг мент а р не и з л и в е не з а до в ољ с т а в а и у р ба не по к р е т е ко ји не т ра н сцен д и ра ју ло кал ност. Опо зи ци ја ова квог ти па не уме ла ко да се уз диг не из над свог кон тек ста и схва ти да про бле ми про тив ко јих се сви бо ре је су од раз акум у ла ц и је ра з в ла ш ћ и в а њ ем и да т ај нај ма њи з а јед н и ч к и и ме н и т е љ мо же да их ује ди ни и ти ме оја ча [Har vi 2012]. Х а р ви с е ко ри с т и кон цеп т ом м и л и т а н т ног п а р т и к у л а р и з м а, п р е у- зе тим од Рејмода Вилијамса (Raymond Wil li ams), а ко ји се од но си на контек сту ал ну уко ре ње ност раз ли чи тих со ци јал них по кре та. Хар ви је во зала г а ње за п ра во на г ра д т ре ба ло би да п ро ш и ри хо ри зон т е м и л и т а н т н и х пар т и к у ла ри за ма [Cal l i n icos 20 06: 51] а нт икап ит ал ис т и чк и х соц ија лн и х

10 166 по к р е т а. И з на д па р т и к у ла ри з а ма с е и з д и же к ла сна по де ла је р је к а п и т а- ли зам гло бал ни фе но мен. Кла сни иден ти тет ни је ми ли тант на пар ти куларност, већ та кав иден ти тет ко ји узи ма ју ћи гло балност капитала, пре - мо шћу је ло кал но и гло бал но [Wright 2006: 94]. К РИ Т И К А Те о ри ја Деј ви да Х а р ви ја не р е т ко je к ри т и ко в а на. К а ко т о Џон Ре н и Шорт (John Ren nie Short) сма тра, да нас је мо дер но од ба ци ва ти рад Дејви да Х а р ви ја [Shor t 1996: 108], по г о т о в о и з по с т моде рн ис т и чког у гл а. С л а б а т ач к а Х а р в и је в е т еор ије у једно је и оно ш т о и с т у ч ин и т ол ико п ри ма м љи вом, а т о је ње г о ва ја сно ћа и кон зи с т ен т нос т. Нај ви ше к ри т и ка до би ја због сво је марк си стич ке ори јен та ци је, као и због по све ће но сти тер - ми ну к ла се, ко ји ис т и че са мо еко ном ске ра з л и ке у н у тар д ру ш т ва, а за не - ма ру је о с т а ле д и мен зи је. Х а р ви под у т и ца јем к ри т и к а по п у ш т а и у в о д и но в е е ле мен т е у св о ју т е о ри ју ( р од, к ул т у ру), а л и н и к а да не од у с т а је од и де је да с у к ла сне ра з л и ке нај би т н и је с о ц и ја л не ра з л и ке у к а п и т а л и зм у [Wright 2006]. Про блем је што се кла сна бор ба за та шка ва и не на зи ва пра вим име ном, док се у јав но сти ства ра став да је ова ка те го ри ја бес пот реб на и п ре ва зи ђе на [ Ha rv i 2012]. И па к, у рбан и а кт ери налазе се у м ног о ком п лек сн и јем по ло ж а ју хе т е р о г е н и х уло г а и с т а т у с а, не г о ш т о т о Х а р - ви је в а к ла сна по ла ри з а ц и ја одс л и к а в а. Проблема тич на је и ве ри фи ка ци ја Хар ви је ве ре во луционарне тео - ри је, је р је реп ре зен т а ц и ја с т вар но с т и за не ма ре на у корис т њене п ромене. Револ уц ионарна т е о ри ја н у д и о б ја ш њ е њ е по с т о је ће с т в ар но с т и, а л и с е и по т рв ђу је к р оз свој ема н ц ипат орск и пот енц ија л, т ако да је верификована тек ка да по ста је прак са. Кри те ри ју ми по пут оства рених потенцијала ре - во л у ц ионарне т е о ри је ису ви ше су а п с т ра к т н и да би т е о ри ја би ла на у ч но т е с т и ра на [ Ba r ne s ]. Х ар ви ја к рит и к у ју и зб ог о слањ ањ а на концеп т в р еднос т и који вид и као осно ву по ли тич ке економије, али и због тезе да је прекомерна акум улац ија к ап ит ала и манен тна к ап ит ал изм у. Тачн ије, п р облемат и чна је њ е г о в а по јед но с т а в љ е на у н у т ра ш њ о - спо љ а ш њ а д и ја лек т и к а, ко ја ви д и са мо тен ден ци ју ка пре комерној акумула ци ји као уну тра шњој про тив - р еч но с т и к а п и т а л и зма и спо љ а ш њи м п р е в а зи ла же њи ма ов е п р о т и в р ечно с т и у ви д у п р о с т ор но - т ем по ра л н и х фи к с е в а, де в а л у а ц и ји к а п и т а ла и по в рат к у а к у м у ла ц и ји ра з в ла ш ћ и в а њ ем [ D o el ]. Не до ста так Хар ви је вог ра да, ко ји и сâм при зна је, је сте да је он ге о- граф ски огра ни чен. Кон цен три сан је углав ном на Евро пу и Се вер ну Амери к у. Ме ђу т и м, у К ра т кој и с т о р и ји не о л и бе ра л и з м а [Har vi 2012], он се фокуси ра на нео ли бе ра л ни ра з вој и у д ру гим де ло ви ма света. На п ример, он ов де ч и т а в о по гла в љ е по св ећује спец ифи чном к инеском не ол иб ера лном п у т у. Та ко ђ е, у по гл а в љу о не јед н а ком г е о г р а ф ском р а з в о ју, он о б р а ћ а па жњу и на Ју жну Ко ре ју, Мек си ко и Ар ген ти ну, али још увек ова раз матра ња оста ју на агре гат ном, ма кро-ни воу [Gre gory 2006: 23].

11 167 К а п и т а л је гла в н и а г енс о б л и ко в а њ а у р ба ног п р о с т о ра и с о ц и ја л не се гре га ци је. Ур ба ни раз вој по сма тра се кроз при зму по тра ге за ап сорп цијом ви ш ка ка п и та ла, ка ко би се ак у м у ла ц и ја ка п и та ла неометано одвијала. О бјаш њ а в а јућ и г радов е к а о маш ине з а ц и рк улац ију к ап ит ала, он з апада у си ту а ци ју да све ди стинк тив не ка рак те ри сти ке градова посматра са стано ви шта ка пи та ли стич ке профитабилности или потенцијалне прима - м љи в о с т и и н в е с т и т ор ск и х фи на н си ја, и л и екс п ло а т и с а но с т и од с т ра не к а п и т а ла, з а не ма ру ју ћ и к ул т у р н у д и мен зи ју г ра до в а. И па к, оп т у ж б е з а еко ном ски ре дук ци о ни зам Харви види као поједностављење његове тео - ри је [Har vi 2013: 155]. ЗА К ЉУ Ч А К Ур ба на со ци о ло ги ја при хва ти ла је Хар ви ја као те о ре ти ча ра рав но - прав ног оста лим нео марк систима, попу т Кастелса и Лефевра. Харви подсећа с о ц и о ло г е ко л и ко је Ма рк с о в а по л и т и ч к а еко но м и ја а к т у е л на т е о ри ј ск а па ра д и г ма за п ро у ча ва ње у р ба не со ц и о п ро с тор не се г ре га ц и је. Уз Хар ви ја не мо г у ће je з а не ма ри т и р е ле в а н т но с т п р о у ча в а њ а еко ном ске д и мен зи је у р ба не с т в а р но с т и. Његова ху ма ни стич ка ори јен та ци ја и за ла га ње за пра вед ни је гра до - в е ч и не г а и н т е р е с а н т и м з а бр ој не у р ба не по к р е т е и а к т и ви с т е. Х а р ви је м и с л и л а ц ко ји и н сп и ри ше н а р а з м ат р а њ е п р е в а зи л а же њ а не п р а в ед ног д ру ш т в а. Кон зи с т ен т но с т њег ове к ри т ике, к а о и њег ов а непоколебљив а по све ће нос т ж и во т н и м п рос т орима у од но су на п ро с то ре ка п и та ла, т е ра нас да кон ти ну и ра но ми сли мо о про ме ни пра ви ла [Zu kin 2006: 120]. Х а р ви у р б а ној с о ц и о ло г и ји н у д и М а рк с о ву по л и т и чк у е ко ном ију до пу ње ну про стор ним ка те го ри ја ма и при ла го ђе ну по тре ба ма ове ди сцип л и не. Ур ба на с о ц и о ло г и ја до би ја Ма рк с а фи л т ри ра ног к р оз Ле фе в р о ву м и сао, а л и п ред с та в ље н у на знатно једнос тавн ији нач и н. Оно ш то га ч ин и по пу ларнијим од Лефевра јесте једноста ван и ја сан став, као и пред у зет - н и ч к и од но с п р е ма с оп с т в е ној т е о ри ји. Че с т а п р е да в а њ а и з а в о д љи в о с т Хар ви је ве ми сли до при но си то ме да се он у на уч ном све ту по на ша управо к а о ш т о с е по на ша ју и успе ш н и г радови п р еша вш и на п р едузе тн и чк у ори јен т а ц и ју. Уп ра в о ови м Х а р ви је о б е з б е д ио с е би по п у ла р н у по зи ц и ју звезде - т еор ет и ча ра, по зна т ог у бр ој н и м д и сц и п л и нама. С оц иолози би од Хар вија могли да уче како да утичу на пре по зна тљи вост сво јих до при но са. Би тан Хар ви јев до при нос је у то ме што по сред но слу жи као по пула ри за тор ур ба не со ци о ло ги је, али и као спе ци фи чан мост из ме ђу раз лич ит и х д и сц и п л и н а. К ри т и ч к и г е о г р а фи п р е ко њ е г ов е т еорије дол аз е у контакт с Лефевром и осталим ауторима ур ба не со ци о ло ги је, док исто вре - ме но и со ц и о ло г е о т ва ра п ре ма г е о г ра фи ма, у р ба н и с т и ма, еко но м и с т и ма и т е о р е т и ча ри ма о с т а л и х д исц ип л ина. О в а ко м у н и к а ц и ја ве о ма је би т а н сег мен т у п ре в ла да ва њу д и сц и п л и нар не ог ра н и че но с т и со ц и о ло г и је ко ја мо же би ти коб на по њу са му.

12 168 Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РАТ У РА Barnes, Tre vor (2006). Bet we en De duc tion and Di a lec tics: Da vid Har vey on Know led ge. In: Noel Ca stree & De rek Gre gory (eds.). Da vid Har ve y: A Cri ti cal Re a der. Lon don: Blac kwell Pu blis hing, Cal li ni cos, Alex (2006). Da vid Har vey and Mar xism. In: Noel Ca stree & De rek Gre gory (eds.). Da vid Har vey: A Cri ti cal Re a der. Lon don: Blac kwell Pu blis hing, Doel, Mar cus (2006). Di a lec ti cal Ma te ri a lism: Stran ger than fric tion. In: Noel Ca stree & De rek Gre gory (eds.). Da vid Har vey: A Cri ti cal Re a der. Lon don: Blac kwell Pu blis hing, En gels, Fri drih (1977). Po lo žaj rad nič ke kla se u En gle skoj. B e o g r a d : P r o s ve t a. Gi dens, En to ni (2003). S o c i o lo g i ja. B e o g r a d : E ko n o m s k i f a k u l t e t. Gre gory, De rek (2006). In tro duc tion: Tro u bling Ge o grap hi es, in: Noel Ca stree and De rek Gre gory (eds.), David Harvey: A Cri tical Reader. Lon don: Blac kwell Pu blis hing, Har vey, Da vid (2003). Fle xi ble Ac cu mu la tion thro ugh Ur ba ni za tion : Re flec ti ons on Postmo der nism in the Ame ri can City. In: Ash Amin (ed.). Po st- fo r d i s m: A Re a d e r. Lon don: Blac kwell Pu blis hing, Har vey, Da vid (2006). Li mits to Ca pi tal. Lon don: Ver so. Har vey, Da vid (2010). Neo li be ra li zam i grad. D i s k r e p a n c i ja, X, 14 15: Har vey, Da vid (2005). S p a c e s o f n e olib er aliz at i o n: t ow a r d s a t h eo r y o f u n ev e n geog r a ph ic a l d e v e lo p m e n t. He i d el b e r g: Fr a n z St e i n e r Ve r l a g. Har vey, Da vid (2002). The Art Of Rent. S o c i a li s t Re g i s t e r, 38: Har vey, Da vid (2003a). T h e Ne w Im p e r i a li s m. Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press. Har vi, Dej vid (2012). K r a t k a i s t o r i ja n e o li b e r a li z m a. No vi Sad: Me di ter ran Pu blis hing. H a r v i, D e j v id (20 05 ). O d m e n a d ž e r s t va k a p r e d u z e t n i š t v u : t r a n sfo r m a c i ja g r a d s ke u p r a ve u po znom ka pitali zmu. U: Sre ten Vujo vić i Mina Pe tro vić (ur.), Ur ba na so ci o lo gi ja. Beograd: Za vod za udž be ni ke i na stav na sred stva, Har vi, Dej vid (2013). Po b u n je n i g r a d o v i: o d P r a v a n a g r a d d o Ur b a n e r e v o l u c i je. No vi Sad: Me d i t e r r a n P u bl i s h i ng. Le fe vr, An ri (1974). Ur b a n a r e v o l u c i ja. Be o grad: No lit. Marks, Кarl (1971). K a p i t a l: k r i t i k a p o li t i č k e e k o n o m i je I I II. Be o grad: BIGZ. Short, John Ren nie (1996). The Ur ban Or der: An In tro duc tion to Ci ti es, Cul tu re, and Po wer. Ox ford: Blac kwell Pu blis hing. Sp r i n ge r, Si m o n (2012). Ne o l i b e r a l i s m a s d i s c o u r s e: b e t we e n Fo u c a u l d i a n p o l i t i c a l e c o n o my a n d M a r x i a n p o s t s t r u c t u r a l i s m. C r i t i c a l D i s c o u r s e S t u d i e s, 9(2): Sti glic, Džo zef (2004). P r o t i v r e č n o s t i glo b a li z a c i je. B e o g r a d : SBM -x. Thirft, Ni gel and Da vid Har vey (2006). A Rock in a Hard Pla ce. In: Noel Ca stree and De rek Gre gory (eds.). Da vid Har vey: A Cri ti cal Re a der. Lon don: Blac kwell Pu blis hing, Vujo vić, Sre ten i Mi na Pe tro vić (2005 ). O kla sič noj i no voj ur ba noj so ci o lo gi ji. U: Sre ten Vu - jo vić i Mi na Pe tro vić (ur.). Ur b a n a so ci o lo g i ja. Be o g r a d: Z a vod z a ud ž be n i ke i n a st av n a sred stva, Wright, Me lis sa (2006). Dif fe ren ces that Mat ter. In: Noel Ca stree and De rek Gre gory (eds.). Da vid Har vey: A Cri ti cal Re a der. Lon don: Blac kwell Pu blis hing, Zu kin, Sha ron (2006). Da vid Har vey on Ci ti es. In: Noel Ca stree and De rek Gre gory (eds.). Da vid Har vey: A Cri ti cal Re a der. Lon don: Blac kwell Pu blis hing,

13 169 R E V I E W S C I E N T I F IC PA PE R DA VID HAR VEY S CON TRI BU TION TO UR BAN SO CI O LOGY by M A R I JA C VJ ET KO V IĆ Su b o t i c a, Se r bia m a r i ja c v m a i l.c o m SUM MARY: Da vid Har vey is a neo-mar xist the o rist in flu en tial in many di sci pli nes. This pa per analyses his spe ci fic use of Marx s the ory as a con tri bu tion to ur ban so ci o logy. Ob ser ving ci ti es in the con text of a con stant need of ca pi ta lism to over co me the pro blem of ove r- a c c u mu l a t io n of c a pi t a l, u r b a n i z a t io n i s s e e n a s a n i m p o r t a nt f a c t o r of c a pi t a l i s t develop me nt. Metho d s of t e mp or a r y relocat ion a nd re so lu t i on s of ca pi t a l ist con t r a d ic t i on s, w it h t he help of so - cal led a c cu mu la t ion by d is pos ses sion, a re i n t e n si f ied i n neo -l i be r a l ism, which is seen as a pro ject for the re sto ra tion of class po wer. The re fo re, Har vey de mands mo re equ i ta ble ci ti es in which the in te rest of pri va te ca pi tal will not be the main fac tor of the ir sha ping. Har vey s Mar xism is al lu ring, but it is al so the su bject of nu me ro us cri ti cisms. K EY WOR DS: a cc umulat ion by d i sp o ss e ssion, D a v id H a r vey, ne o -M a r x i s m, u r ba n s o c i o log y

СА ВРЕ М Е Н Е КОН Ц ЕП Ц И Ј Е И ОРГА Н И ЗА Ц И JE ВОЈ СК Е УСЛО ВЉЕ Н Е Т ЕХ НО ЛО Ш К И М ЗА Х Т Е ВИ М А 1

СА ВРЕ М Е Н Е КОН Ц ЕП Ц И Ј Е И ОРГА Н И ЗА Ц И JE ВОЈ СК Е УСЛО ВЉЕ Н Е Т ЕХ НО ЛО Ш К И М ЗА Х Т Е ВИ М А 1 UDC 355/359 20 DOI: 10.2298/ZMSDN1552429M ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД СА ВРЕ М Е Н Е КОН Ц ЕП Ц И Ј Е И ОРГА Н И ЗА Ц И JE ВОЈ СК Е УСЛО ВЉЕ Н Е Т ЕХ НО ЛО Ш К И М ЗА Х Т Е ВИ М А 1 МОМ Ч И ЛО М И Л И НО ВИ

Læs mere

ОБЈ ЕК Т И ВИ ЗО ВА ЊЕ МО РА Л Н Е Ш Т Е Т Е

ОБЈ ЕК Т И ВИ ЗО ВА ЊЕ МО РА Л Н Е Ш Т Е Т Е UDC 342.721(497.11) UDC 340.13(497.11) DOI: 10.2298/ZMSDN1552487K ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ОБЈ ЕК Т И ВИ ЗО ВА ЊЕ МО РА Л Н Е Ш Т Е Т Е М А РИ ЈА К А РА Н И К И Ћ М И РИ Ћ Ун и в е р з и т е т у Б е о г р

Læs mere

X + Y = ПЕ СМА ИЛИ МО ЈЕ ОСЕ ЋА ЊЕ СВЕ ТА. 1 У К У Т И Ј И РЕ Н Е СА Н СЕ М И РО ЉУ БА

X + Y = ПЕ СМА ИЛИ МО ЈЕ ОСЕ ЋА ЊЕ СВЕ ТА. 1 У К У Т И Ј И РЕ Н Е СА Н СЕ М И РО ЉУ БА Е С Е Ј И Ј Е Л Е Н А М А РИ Ћ Е ВИ Ћ X + Y = ПЕ СМА ИЛИ МО ЈЕ ОСЕ ЋА ЊЕ СВЕ ТА. 1 У К У Т И Ј И РЕ Н Е СА Н СЕ М И РО ЉУ БА ТО ДО РО ВИ Ћ А 2 Па н д о р и н а к у т и ја М и р о љуб а Тод о р о в и ћ

Læs mere

МО РАЛ НИ КР СТА ШКИ ПО ХОД ДР ЖА ВЕ НА СП А ВА ЋУ СО БУ: П РЕ К Р Ш А Ј П РО СТ И Т У Ц И Ј Е У НО ВОМ Зо Ј РМ

МО РАЛ НИ КР СТА ШКИ ПО ХОД ДР ЖА ВЕ НА СП А ВА ЋУ СО БУ: П РЕ К Р Ш А Ј П РО СТ И Т У Ц И Ј Е У НО ВОМ Зо Ј РМ Ори ги нал ни на уч ни рад 343.544:17 doi:10.5937/zrpfns50-12182 Др Бра ни слав Р. Ри сти во је вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду B. Ri st i v o

Læs mere

С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. Ус т а в н и суд. М и н и с т а р с т в а. Ло ка л н а с а моу п р а в а. Београд, 6. јануар 2014.

С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. Ус т а в н и суд. М и н и с т а р с т в а. Ло ка л н а с а моу п р а в а. Београд, 6. јануар 2014. ISSN 0353-8389 COBISS.SR-ID 17264898 Београд, 6. јануар 2014. Година LXX број 1 Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36.147 динара С А Д Р Ж А Ј В л а д а Одлука o из ме на ма Од лу ке о обра

Læs mere

С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. Београд, 31. децембар Година LXX број 147. Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36.

С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. Београд, 31. децембар Година LXX број 147. Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36. ISSN 0353-8389 COBISS.SR-ID 17264898 Београд, 31. децембар 2014. Година LXX број 147 Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36.147 динара С А Д Р Ж А Ј В л а д а Уредба о из ме на ма и до пу

Læs mere

СВЕЧАНО УРУЧЕЊЕ НАГРАДА У МАТИЦИ СРПСКОЈ

СВЕЧАНО УРУЧЕЊЕ НАГРАДА У МАТИЦИ СРПСКОЈ број 30 април 2011 www.maticasrpska.org.rs тел. 021/420-199 СВЕЧАНО УРУЧЕЊЕ НАГРАДА У МАТИЦИ СРПСКОЈ Пупинова награда Матице српске Награда Фонда капетана Мише Анастасијевића ЧЕТВРТИ МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ

Læs mere

Copyright Дејан Лучић, 1994 Copyright 2011 за ово издање, ЛАГУНА

Copyright Дејан Лучић, 1994 Copyright 2011 за ово издање, ЛАГУНА 4 5 Copyright Дејан Лучић, 1994 Copyright 2011 за ово издање, ЛАГУНА Ре це зен ти Фре де рик Ештон Дра гош Ка ла јић Да је Дејан Лучић амерички pисац њеgов роман Владари из сенке би pосtао, tренуtачно,

Læs mere

МА ТЕ МА ТИЧ КА ПИ СМЕ НОСТ

МА ТЕ МА ТИЧ КА ПИ СМЕ НОСТ Република Србија Ми ни стар ство про све те За вод за вред но ва ње ква ли те та обра зо ва ња и вас пи та ња Ин сти тут за пси хо ло ги ју Фи ло зоф ског фа кул те та Универзитета у Бе о гра ду МА ТЕ

Læs mere

РА КЕ ТЕ. За са ви ца у зна ку кам по ва. Да би успе шно од бра ни ли. Трој ке, по сле 18 го ди на бра ка Стра на 22.

РА КЕ ТЕ. За са ви ца у зна ку кам по ва. Да би успе шно од бра ни ли. Трој ке, по сле 18 го ди на бра ка Стра на 22. www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LI Сремска Митровица Среда 3. август 2011. Број 2631 Цена 40 динара у овом броју: Ка ко се ми тро вач ка То пли фи ка ци ја при пре ма за греј

Læs mere

СА ВЕ СНИ УЧЕ НИ ЦИ: УСПЕ ШНИ ЈИ У ШКО ЛИ, АЛИ НЕ И СРЕЋ НИ ЈИ ЗБОГ ТО ГА *

СА ВЕ СНИ УЧЕ НИ ЦИ: УСПЕ ШНИ ЈИ У ШКО ЛИ, АЛИ НЕ И СРЕЋ НИ ЈИ ЗБОГ ТО ГА * Зборник Института за педагошка истраживања Година 44 Број 1 Јун 2012 59-73 УДК 159.923.072-057.874(497.113) 2011 ; 371.263-057.874(497.113) 2011 ISSN 0579-6431 Оригинални научни чланак DOI: 10.2298/ZIPI1201059J

Læs mere

дана до Игара Дивац: Улагање у будућност

дана до Игара Дивац: Улагање у будућност 30 дана до Игара Дивац: Улагање у будућност Ни ка да не од у стај те Зо ра на Ару но вић, ре пре зен та тив ка Ср би је у стре ља штву Са свим је си гур но да ће ме ђу 4.000 школ ских олим пи ја ца у Срем

Læs mere

ЕКСКЛУЗИВНО! и с п о с в е с т Ми тров ча ни на Ср ђа на Динчи ћа,

ЕКСКЛУЗИВНО! и с п о с в е с т Ми тров ча ни на Ср ђа на Динчи ћа, Година XLIX Сремска Митровица Среда 2. децембар 2009. Број 2545 Цена 40 динара у овом броју: Сертификација градова Сарадња сремских општина и Вуковарско сријемске жупаније странa 2. странa 3. Јубилеј Скица

Læs mere

ВРТ ТВИ ТЕР ПРО ЗА КАО ЕХО УСМЕ НОГ ПРИ ПО ВЕ ДА ЊА. Бранислав Живановић

ВРТ ТВИ ТЕР ПРО ЗА КАО ЕХО УСМЕ НОГ ПРИ ПО ВЕ ДА ЊА. Бранислав Живановић ВРТ Бранислав Живановић ТВИ ТЕР ПРО ЗА КАО ЕХО УСМЕ НОГ ПРИ ПО ВЕ ДА ЊА Шта је тви тер (од енг. twe et цвр кут) ако не рад го вор ног ор га на, вер бал на ар тикулација и облик комуникације? Уосталом,

Læs mere

Австрија. Ав стрија е земја со нај мала невработеност во Евро па. На скии може да поминете над километри

Австрија. Ав стрија е земја со нај мала невработеност во Евро па. На скии може да поминете над километри Австрија 1 ТО МАС МИ ХА ЕЛ БАЈЕР, АМ БА СА ДОР НА АВ СТРИ ЈА ВО МА КЕ ДО НИ ЈА Ав стрија е земја со нај мала невработеност во Евро па Д-Р ЗО РАН НА РА ША НОВ, ПРЕ ТСЕ ДА ТЕЛ НА УПРАВ НИ ОТ ОД БОР НА ВИ

Læs mere

Звезда падалица на Миси» страна 30 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 21. АПРИЛА 2017.

Звезда падалица на Миси» страна 30 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 21. АПРИЛА 2017. Ало, зна се како се овце чувају!» страна 6 Звезда падалица на Миси» страна 30 Број 4709, година CXLIX У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 21. АПРИЛА 2017. цена 40 динара БА ХРЕ ИН ПОД ТОЧ КО ВИ МА НА ШЕГ СУ ГРА ЂА НИ

Læs mere

Матавуљев Бакоња фра-брне као скривена комедија

Матавуљев Бакоња фра-брне као скривена комедија udc 821.163.41 31.09 Горан Максимовић (Ниш) Матавуљев Бакоња фра-брне као скривена комедија 305 1. Кључне речи: комедија, комично, смијех, хумор, пародија, роман, приповијетка, анегдота, композиција, комична

Læs mere

Милош Црњански. Код Хипер бо ре ја ца

Милош Црњански. Код Хипер бо ре ја ца Милош Црњански Код Хипер бо ре ја ца II Naslov originala name delo Copyright Задужбина Милоша Црњанског, Београд Copyright овог издања 2015, ЛАГУНА Kupovinom knjige sa FSC oznakom pomažete razvoj projekta

Læs mere

Ко је најјача карика у здравству» страна 8 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. MAJA 2017.

Ко је најјача карика у здравству» страна 8 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. MAJA 2017. ОСНИВАЧ ЈОВАН ПАВЛОВИЋ Тошић и Шушњар путују за Индонезију» страна 7 Ко је најјача карика у здравству» страна 8 ВЛАСНИК Број 4711, година CXLIX У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. MAJA 2017. цена 40 динара УРАНАК Друштво

Læs mere

Два тима једна победа» страна 34 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 27. ЈАНУАРА 2017.

Два тима једна победа» страна 34 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 27. ЈАНУАРА 2017. Представили први албум» страна 13 Два тима једна победа» страна 34 Број 4697, година CXLVIII У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 27. ЈАНУАРА 2017. цена 40 динара ЈОШ ЈЕДАН СКУП ШАМПИОНА ГРАД СПОРТА Политика Тактика неоткривања

Læs mere

w w w. d e re t a. r s

w w w. d e re t a. r s www.dereta.rs Библиотека ПОСЕБНА ИЗДАЊА Уредник издања Александар Шурбатовић Copyright oвог издања Дерета Станислав Краков Путописи Приредио Мирко Демић ДЕРЕТА 2017. Београд УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА Животни

Læs mere

Konsonanter udtaleregler

Konsonanter udtaleregler ÉÉ Konsonanter udtaleregler Der findes 21 konsonanttegn i det russiske alfabet. Antallet af konsonantlyde overstiger 40. Nedenfor gives en oversigt over bogstavtegnene og de lyde, disse kan angive. Bogstav

Læs mere

НАЦИОНАЛНА АСОЦИЈАЦИЈА ГРАДОВА И ОПШТИНА У СРБИЈИ

НАЦИОНАЛНА АСОЦИЈАЦИЈА ГРАДОВА И ОПШТИНА У СРБИЈИ НАЦИОНАЛНА АСОЦИЈАЦИЈА ГРАДОВА И ОПШТИНА У СРБИЈИ ШТА ЈЕ СТАЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА ГРАДОВА И ОПШТИНА (СКГО) је национална асоцијација локалних власти у Србији, основана у Београду, априла 1953. године. У Асоцијацију

Læs mere

ПРОЦЕНА ЗАПРЕМИНЕ, БИОМАСЕ И ЗАЛИХЕ УГЉЕНИКА САСТОЈИНА БУКВЕ ПРАШУМСКОГ ТИПА У РЕ ЗЕР ВА ТУ КУ КА ВИ ЦА

ПРОЦЕНА ЗАПРЕМИНЕ, БИОМАСЕ И ЗАЛИХЕ УГЉЕНИКА САСТОЈИНА БУКВЕ ПРАШУМСКОГ ТИПА У РЕ ЗЕР ВА ТУ КУ КА ВИ ЦА UDK 630*537+630*631 (497.11-751.3 Kukavica) Оригинални научни рад ПРОЦЕНА ЗАПРЕМИНЕ, БИОМАСЕ И ЗАЛИХЕ УГЉЕНИКА САСТОЈИНА БУКВЕ ПРАШУМСКОГ ТИПА У РЕ ЗЕР ВА ТУ КУ КА ВИ ЦА МИ ЛОШ КО ПРИ ВИ ЦА 1 БРА ТИ СЛАВ

Læs mere

а) Нацртај неколико дужи и обележи их. б) Уочи дужи приказане на слици 60.

а) Нацртај неколико дужи и обележи их. б) Уочи дужи приказане на слици 60. 1) 2) γ Слика 57. β Слика 57 Поред опруженог угла, приказан је још један угао пун угао (слика 58). q 1) 2) Слика 58. α β Краци Ох и Оу пуног угла β се поклапају и чине једну полуправу. 2.3. Кружна линија

Læs mere

K.Nohr@xs4all.nl. ma 24 - vrij 28 september 2007 Marnix Academie

K.Nohr@xs4all.nl. ma 24 - vrij 28 september 2007 Marnix Academie Studiereis Kopenhagen ma 24 - vrij 28 september 2007 Marnix Academie Het Deense Onderwijssysteem Enkele statistische gegevens Aantallen leerlingen in de Grondschool Aantallen tweetalige leerlingen

Læs mere

Grun de jer foren in gen STORHØJ og STORHØJ Be boer foren ing. Generalforsamling

Grun de jer foren in gen STORHØJ og STORHØJ Be boer foren ing. Generalforsamling .2 N yt fra Storhøj Odder Grun de jer foren in gen STORHØJ og STORHØJ Be boer foren ing 25 Fe bru ar 1998 Storhøj Grundejerforening indkalder til ordinær Gen er al for sam ling og ori en te ring om klo

Læs mere

B # n # # # #

B # n # # # # 1 3Somm i Tyrol Teor 1 Teor aritoe q 0 3 0 3 Л 0 som - m - sol ved "De hvi - de hest" ag al - e - ro - s-es som - m - sol ved "De hvi - de hest" ag al - e - ro - s-es ass som - m - sol ved "De hvi - de

Læs mere

Samvær med psy ko pa tisk for æl der er pro ble ma tisk

Samvær med psy ko pa tisk for æl der er pro ble ma tisk Din kommentar er blevet udgivet. Samvær med psy ko pa tisk for æl der er pro ble ma tisk GRET HE EL HOLM OG KIR STEN KUL L BERG 12. sep tem ber 2011 01:00 2 kom men ta rer De fle ste samvær s sa ger kan

Læs mere

Дводимензинални низи во с++

Дводимензинални низи во с++ Дводимензинални низи во с++ Повеќедимензионалните низи претставуваат низи од низи. Сите елементи од една повеќедимен - зионална низа мора да бидат од ист тип - важи истото ограничување што важеше и кај

Læs mere

Studiepartitur - A Tempo

Studiepartitur - A Tempo Himle ortæller om Guds herlighed ørge Grave Nielse 99 Sl 9 v - v -0 q = ca 9 ( gag) (ved DC) hæ - ders værk; c c c c S S A A ( gag) (ved DC) cresc (ved DC) Him - le or-tæl-ler om Guds Ó Kao: cresc (ved

Læs mere

Роберт Шиндел. Ледени. Превео с немачког Реља Дражић

Роберт Шиндел. Ледени. Превео с немачког Реља Дражић Роберт Шиндел Ледени Превео с немачког Реља Дражић Каткад опазим тишину која ме окружује. Као животиња која ноћу изненада ослушне, без неке непосредне опасности, уплашена само сопственим опрезом, не би

Læs mere

DANSKE MODALPARTIKLER SOM INDIKATORER PÅ AFSENDERS FORSKELLIGE KOMMUNIKATIONSSTRATEGIER

DANSKE MODALPARTIKLER SOM INDIKATORER PÅ AFSENDERS FORSKELLIGE KOMMUNIKATIONSSTRATEGIER Elvira Krylova København 10. juni 2014 Moskvas Statslige Lomonosovuniversitet elvira_krylova@yahoo.dk DANSKE MODALPARTIKLER SOM INDIKATORER PÅ AFSENDERS FORSKELLIGE KOMMUNIKATIONSSTRATEGIER Russisk og

Læs mere

година VI * број 5 * мај године Лист ученика и наставника Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча

година VI * број 5 * мај године Лист ученика и наставника Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча година VI * број 5 * мај 2010. године ЧАРОЛИЈЕ Лист ученика и наставника Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча Чаролије, лист Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча Уређивачки

Læs mere

Doks Sang. swing blues. q = 104. Krop-pen. Jeg. 2.En. Den kan. Men når. Jeg. Karen Grarup. Signe Wang Carlsen D(9) D(9) 13 G/A D(9) G/A D(9) D(9) G/A

Doks Sang. swing blues. q = 104. Krop-pen. Jeg. 2.En. Den kan. Men når. Jeg. Karen Grarup. Signe Wang Carlsen D(9) D(9) 13 G/A D(9) G/A D(9) D(9) G/A Signe Wang arlsen Doks Sang Karen rarup q = 104 swing blues 1.Jeg kan mær-ke på mit her-te, når eg hop-per eg dan - ser rundt Krop-pen 7 den blir' varm kin -der - ne de bræn- der, så det næs-ten gør ondt

Læs mere

Altid klar til at hjælpe. Registrer dit produkt, og få support på MT3120. Spørgsmål? Kontakt Philips.

Altid klar til at hjælpe. Registrer dit produkt, og få support på  MT3120. Spørgsmål? Kontakt Philips. Altid klar til at hjælpe Registrer dit produkt, og få support på www.philips.com/welcome Spørgsmål? Kontakt Philips MT3120 Brugervejledning Indholdsfortegnelse 1 Vigtige sikkerhedsinstruktioner 3 2 Din

Læs mere

ÅRSBERETNING F O R SKAGEN KOMMUNALE SKOLEVÆSEN 1955-1956 VED. Stadsskoleinspektør Aage Sørensen

ÅRSBERETNING F O R SKAGEN KOMMUNALE SKOLEVÆSEN 1955-1956 VED. Stadsskoleinspektør Aage Sørensen ÅRSBERETNING F O R SKAGEN KOMMUNALE SKOLEVÆSEN 1955-1956 VED Stadsskoleinspektør Aage Sørensen S k a g e n s k o le k o m m is s io n : (d.» / s 1956) P r o v s t W a a g e B e c k, f o r m a n d F r u

Læs mere

Fader, du har skapt meg

Fader, du har skapt meg ader, du har skapt meg gm & bc 7 dm gm a - der du ha - r skapt meg Liv - et mitt e - g 7 & b gir deg dm Ta gm meg 7 bruk meg 2. Jesus, du har frelst meg...osv... 3. Hellig Ånd, kom og styrk meg... osv...

Læs mere

BJB 06012-0018 5. T e l: 050-35 4 0 61 - E-m a il: in fo @ n ie u w la n d.b e - W e b s it e : - Fa x :

BJB 06012-0018 5. T e l: 050-35 4 0 61 - E-m a il: in fo @ n ie u w la n d.b e - W e b s it e : - Fa x : D a t a b a n k m r in g R a p p o r t M A a n g e m a a k t o p 17 /09/2007 o m 17 : 4 3 u u r I d e n t if ic a t ie v a n d e m S e c t o r BJB V o lg n r. 06012-0018 5 V o o r z ie n in g N ie u w

Læs mere

Светозар Марковиh ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА I-XVH

Светозар Марковиh ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА I-XVH Светозар Марковиh ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА I-XVH ОДБОР ОДЕЉЕЊА ДРУШТВЕНИХ НАУКА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ ЗА ПРИПРЕМУ ЦЕЛОКУПНИХ ДЕЛА СВЕТОЗАРА МАРКОВИЋА Преgсеgнuк лан САНУ ДУШАН НЕДЕЉКОВИЋI члан САНУ

Læs mere

LOT TE RI E NEC KER, PE TER STRAY JØR GEN SEN, MOR TEN GAN DIL. Skriv en ar ti kel. om vi den ska be li ge, fag li ge og for mid len de ar tik ler

LOT TE RI E NEC KER, PE TER STRAY JØR GEN SEN, MOR TEN GAN DIL. Skriv en ar ti kel. om vi den ska be li ge, fag li ge og for mid len de ar tik ler LOT TE RI E NEC KER, PE TER STRAY JØR GEN SEN, MOR TEN GAN DIL Skriv en ar ti kel om vi den ska be li ge, fag li ge og for mid len de ar tik ler For la get Sam funds lit tera tur Lot te Ri e nec ker, Pe

Læs mere

landinspektøren s meddelelsesblad maj 1968 udsendes kun til Den danske Landinspektørforenings redaktion: Th. Meklenborg Kay Lau ritzen landinspektører

landinspektøren s meddelelsesblad maj 1968 udsendes kun til Den danske Landinspektørforenings redaktion: Th. Meklenborg Kay Lau ritzen landinspektører landinspektøren s meddelelsesblad udsendes kun til Den danske Landinspektørforenings medlemmer redaktion: Th. Meklenborg Kay Lau ritzen landinspektører indhold: L a n d in s p e k t ø r lo v e n o g M

Læs mere

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА На основу члана 108. Закона о јавним набавкама ( Службени гласник Републике Србије, број 124/2012, 14/2015 и 68/2015) и Извештаја о стручној оцени понуда број 01-30/57, од 27.012017. године, директор Београдске

Læs mere

б

б 3 0 6 0 8 0 0 0 0 0 0 6 а 0 3 0 5 0 8 0 6 0 7 0 4 0 7 0 4 0 0 8 0 9 0 0 0 0 6 0 00 5 0 9 0 3 0 8 0 0 0 6 0 0 0 0 4 0 3 0 6 0 0 0 3 0 6 0 0 0 6 а 0 3 0 5 0 8 0 6 0 3 0 0 0 8 0 6 0 3 0 4 0 6 0 8 0 9 0 4

Læs mere

Социолошки преглед, vol. XLII (2008), no. 3, стр

Социолошки преглед, vol. XLII (2008), no. 3, стр ПРИКАЗИ Ратко Божовић ЛИЈЕПО СОЦИОЛОШКО ПРИПОВИЈЕДАЊЕ Драгољуб Б. Ђорђевић, Узорници и пријани (Скица за портрет YU социолога религије), Чигоја штампа, Београд, 2008. Драгољуб Б. Ђорђевић нас је тако рећи

Læs mere

ISSN

ISSN ISSN 1840-4952 9 771840 495004 1 РИЗНИЦА Послао ми Тоде Ризницу да читам, да на њене стазе бацим своје очи, и тако сам редом почео да скитам, слушајући наду негде ћу већ доћи ПАСТИР СА ХИЛАНДАРА РИЈЕЧ

Læs mere

Er det din egen skyld, at du bli ver ramt af stress?

Er det din egen skyld, at du bli ver ramt af stress? Er det din egen skyld, at du bli ver ramt af stress? bog ud drag AF DORTE TOU DAL VIFTRUP, PH.D. OG AU TO RI SE RET PSY KO LOG 1. juni 2015 14:34 Men ne sker, som er sy ge meld te med stress og de pres

Læs mere

Salme. œ œ. œ œ. œ œœ œ. œ œ œ œ. œ œ. œ œ. œ œ. œ œ. œ œ. œ œ. œ œ. œ œ. œ œ œ œ. œ œ. œ œ œ œ. œ œ. œ œ b œ œ. œ œ. œ œ. œ œ. œ œ. b œ œ œ œ.

Salme. œ œ. œ œ. œ œœ œ. œ œ œ œ. œ œ. œ œ. œ œ. œ œ. œ œ. œ œ. œ œ. œ œ. œ œ œ œ. œ œ. œ œ œ œ. œ œ. œ œ b œ œ. œ œ. œ œ. œ œ. œ œ. b œ œ œ œ. Digt af Otto Gelsted Salme Musik: ens Berg S A C T B C end fra din sæls e - len - de mod da - gens lys dit blik Du var din e - gen 6 b b b b fen - de, du selv var or - mens stik Hvor sært: mens du i mør

Læs mere

П Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1. Број решења НБС о одузимању дозволе. Г. бр

П Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1. Број решења НБС о одузимању дозволе. Г. бр НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Сектор за надзор над обављањем делатности осигурања, 18. октобар 2017. године П Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1 ДРУШТВА ЗА ПОСРЕДОВАЊЕ У

Læs mere

Млин Игњат Бајлони и синови у Малом Црнићу

Млин Игњат Бајлони и синови у Малом Црнићу Аутор: Ена Мирковић (1986), 2. разред Пожаревачке гимназије, Пожаревац Млин Игњат Бајлони и синови у Малом Црнићу Апстракт: У раду се говори о првом парном млину Игњат Бајлони и синови, од његове изградње

Læs mere

Med PEI A på langtur (del 4) (Gdan s k Kaliningrad)

Med PEI A på langtur (del 4) (Gdan s k Kaliningrad) Med PEI A på langtur (del 4) (Gdan s k Kaliningrad) To r s d a g m o r g e n G d a n s k - sol og vin d fra N o r d. H a v d e aft al t m e d ha v n e k o n t o r e t at bet al e ha v n e p e n g e n e

Læs mere

ЗАКОН ЗА ПРЕКРШОЦИТЕ ПРОТИВ ЈАВНИОТ РЕД И МИР

ЗАКОН ЗА ПРЕКРШОЦИТЕ ПРОТИВ ЈАВНИОТ РЕД И МИР ЗАКОН ЗА ПРЕКРШОЦИТЕ ПРОТИВ ЈАВНИОТ РЕД И МИР (Објавено во Сл. Весник на РМ, бр.66 од 31.05.2007 година) I. ОПШТИ ОДРЕДБИ Член 1 Со овој закон се утврдуваат прекршоците против јавниот ред и мир, прекршочните

Læs mere

Giovanni Battista PERGOLESI ( ) Transcription pour orgue : R. LOPES

Giovanni Battista PERGOLESI ( ) Transcription pour orgue : R. LOPES Giovai Battista PERGOLESI (110-1) Stabat Mate Tascitio ou ogue : R. LOPES 1....... 8. 9. 10 11. 1. Stabat Mate doloosa Cuus aimam gemetem O quam tistis et alicta Quae moeebat et dolebat Quis est homo Vidit

Læs mere

Opgaver efterår 2015 russisk propædeutik 1

Opgaver efterår 2015 russisk propædeutik 1 Opgaver efterår 2015 russisk propædeutik 1 Der tages forbehold for ændringer Opgave 1 afleveres 16/9 A) Oversæt følgende sætninger til russisk: Hvem er det? Det er Ivan. Er Ivan hjemme? Ja, det er han.

Læs mere

ú ø ø ú ú øl øj úø ø ø nø ø ø øl úl øj ú ú ú ø ø ø b ø ø ø { { ø ø ú ø ø ú ú ø ø ø ø ø ø ø ø ø ø ú øl ú øj Østens konger

ú ø ø ú ú øl øj úø ø ø nø ø ø øl úl øj ú ú ú ø ø ø b ø ø ø { { ø ø ú ø ø ú ú ø ø ø ø ø ø ø ø ø ø ú øl ú øj Østens konger Østens konger Engelsk Christmas Carol 4 Korar.: Uffe Most 1998 Dansk tekst: Johannes Johansen 4 4 4 L úl j ú L ú j 4 ú { L j L j 4 F1) Til en 4) Him-lens lil - le stald på fug - le, mar - kens mar - ken

Læs mere

Baggrunden for Skole og Forældres politikpapir om forældreansvar er den seneste ændring i Folkeskoleloven, hvor begrebet forældreansvar blev indføjet

Baggrunden for Skole og Forældres politikpapir om forældreansvar er den seneste ændring i Folkeskoleloven, hvor begrebet forældreansvar blev indføjet P o l it ik f o r f o r æ l d r e a n s v a r Baggrunden for Skole og Forældres politikpapir om forældreansvar er den seneste ændring i Folkeskoleloven, hvor begrebet forældreansvar blev indføjet i lovteksten,

Læs mere

НАДЕЖДА ТОМИЋЕВА 1 ( )

НАДЕЖДА ТОМИЋЕВА 1 ( ) Пир од дјеце илити пир Сима Бацате 141 УДК 929 Tomić N. НАДЕЖДА ТОМИЋЕВА 1 (1896 1922) На Новом гробљу у Београду, када се пође широком стазом, лево од цркве Св. Николе а према споменику рањеницима из

Læs mere

"О должном почитанију к наукам"

О должном почитанију к наукам 2011. новембар "О должном почитанију к наукам" Возљубљени ученици, Бог преблаги и многомилостиви избавља земљу нашу и љубимо отечество од сужањства турскога, а ми ваља да се старамо да избавимо душу нашу

Læs mere

НАСЛИКАЈТЕ СВОЈЕ СНОВЕ ХРАБРО КРЕЋУЋИ У ЊИХОВО ОСВАЈАЊЕ

НАСЛИКАЈТЕ СВОЈЕ СНОВЕ ХРАБРО КРЕЋУЋИ У ЊИХОВО ОСВАЈАЊЕ Поводом обиљежавања 15 година рада и постојања ХО Партнер, наше дугогодишње чланове и активисте питали смо шта за њих значи ХО Партнер и на који начин је утицала на њихов живот, а они су нам одговорили:

Læs mere

НОВОСАДСКИ РОМАН И УРБАНА НЕЛАГОДНОСТ (СЕДАМ НАПОМЕНА И ЈЕДНА ОПОМЕНА ) *

НОВОСАДСКИ РОМАН И УРБАНА НЕЛАГОДНОСТ (СЕДАМ НАПОМЕНА И ЈЕДНА ОПОМЕНА ) * ВЛАДИМИР ГВОЗДЕН НОВОСАДСКИ РОМАН И УРБАНА НЕЛАГОДНОСТ (СЕДАМ НАПОМЕНА И ЈЕДНА ОПОМЕНА ) * 1. Друgосt gрада? Реторика књижевне критике се наводно или заиста променила: некада се искључиво говорило да књижевност

Læs mere

ЛИСТ ЈАВНОГ КОМУНАЛНОГ ПРЕДУЗЕЋА ПАРКИНГ СЕРВИС НОВИ САД. Паркинг. Септембар Број 16.

ЛИСТ ЈАВНОГ КОМУНАЛНОГ ПРЕДУЗЕЋА ПАРКИНГ СЕРВИС НОВИ САД. Паркинг. Септембар Број 16. Септембар 2013. Број 16 интервју интервју РЕЧ УРЕДНИКА РЕЧ УРЕДНИКА Овај, шеснаести, број НС-а отварамо интервјуом са нашим директором Миланом Костићем, који нам у разговору износи тренутно стање у Предузећу

Læs mere

Проналазак балона на топли ваздух

Проналазак балона на топли ваздух Проналазак балона на топли ваздух Поред брзине и једноставног функционисања без мотора, дакле и без буке, балони типа монголфје фасцинирају и својом мистеријом, јер намеће се питање како се чун окачен

Læs mere

Når solen rammer. b> œ œ. Œ. b J œ. Œ J œ j b œ. J œ. A œ œ. b> œ œ œ. œ œ J. œ> œ. œ J œ. œ- œ. Ó Œ Scene. f œ. j œ fl œ - j œ b. Ó Œ j œ.

Når solen rammer. b> œ œ. Œ. b J œ. Œ J œ j b œ. J œ. A œ œ. b> œ œ œ. œ œ J. œ> œ. œ J œ. œ- œ. Ó Œ Scene. f œ. j œ fl œ - j œ b. Ó Œ j œ. Korartitur orano lgto (q = 108) Når son rammer o Gunge 2012 øren Ulrik homsen 2002 lto enor ass aryton solo b b b 3 b b værste er når so n rammer en bar berkniv og b b 129 133 b b lasken klor hex i din

Læs mere

Den Lille Havfrue. Alan Menken/Howard Ashman Arr: Flemming Berg D G G D G. j œ j œ œ. j œ. œ œ œ œ. œ œ œ œœ œ œj G D G G D G. œ œ.

Den Lille Havfrue. Alan Menken/Howard Ashman Arr: Flemming Berg D G G D G. j œ j œ œ. j œ. œ œ œ œ. œ œ œ œœ œ œj G D G G D G. œ œ. Kor og solist en Lille Havfrue lan Menken/Howard shman rr: lemming Berg q=182 mf 5 9 Sø - græs er al-tid grøn-nest I na- bo -ens fis-ke-dam du sir' du vil 14 op på or-den Men det er da synd og skam her-ne

Læs mere

У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 4. ЈУНA 2015.

У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 4. ЈУНA 2015. Мушкарац скочио под воз» страна 10 О холокаусту, двојезичности, исповедању и смрти» страна 13 Број 4612, година CXLVII У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 4. ЈУНA 2015. цена 40 динара ВРТИЋУ НА РАСТАНКУ У ОВОМ БРОЈУ,

Læs mere

Godt nyt til gam le hjerner Mi nori te ter nes minoritet Træn sam men - med glæde

Godt nyt til gam le hjerner Mi nori te ter nes minoritet Træn sam men - med glæde Foreningen til Udvikling af Alderdommens Muligheder - en forening for de uprøvede ideer og projekter Godt nyt til gam le hjerner Mi nori te ter nes minoritet Træn sam men - med glæde Aktivering af ældre

Læs mere

tidsskrift f o r n o r s k p s y k o l o g f o r e n i n g 2010 47

tidsskrift f o r n o r s k p s y k o l o g f o r e n i n g 2010 47 AFSTED: Star ten er gået for Anne-Met te Bre dahl ved de Pa ra lym pis ke Lege (PL) i Vancou ver. Hun er psy ko log og skiskytte, og har deltaget seks gan ge i PL si den 1992. 428 tidsskrift f o r n o

Læs mere

Altid klar til at hjælpe. Registrer dit produkt, og få support på M550 M555. Spørgsmål? Kontakt Philips.

Altid klar til at hjælpe. Registrer dit produkt, og få support på  M550 M555. Spørgsmål? Kontakt Philips. Altid klar til at hjælpe Registrer dit produkt, og få support på www.philips.com/welcome Spørgsmål? Kontakt Philips M550 M555 Brugervejledning Indholdsfortegnelse 1 Vigtige sikkerhedsinstruktioner 3 2

Læs mere

ПРАВИЛА ШИФРИРАЊА У ИНФЕКТОЛОГИЈИ

ПРАВИЛА ШИФРИРАЊА У ИНФЕКТОЛОГИЈИ ПРАВИЛА ШИФРИРАЊА У ИНФЕКТОЛОГИЈИ 1 НЕКЕ ИНФЕКТИВНЕ И ПАРАЗИТАРНЕ БОЛЕСТИ 0102 ХИВ/АИДС Наведено правило шифрирања односи се на дијагнозе B20 B24, а искључује шифру B23.0 Акутни синдром сиде. Шифре за

Læs mere

DR mang ler mod til at for - mid le lit te ra tur hi sto rie

DR mang ler mod til at for - mid le lit te ra tur hi sto rie DR mang ler mod til at for - mid le lit te ra tur hi sto rie AF JAN NIE IWAN KOW SØ GAARD 18. ja nu ar 2014 00:01 Dig te ren Mi cha el Strun ge, der om nogen blev sy no nym med 1980 ernes poesi, holdt

Læs mere

1. INDLEDNING 2. BAGGRUND OG FORMÅL 3. LOVENS BESLUTNINGSTYPER 4. BYFORNYELSENS ORGANISATION 5. FORDELING AF OFFENTLIG STØTTE

1. INDLEDNING 2. BAGGRUND OG FORMÅL 3. LOVENS BESLUTNINGSTYPER 4. BYFORNYELSENS ORGANISATION 5. FORDELING AF OFFENTLIG STØTTE 1 1. INDLEDNING 2. BAGGRUND OG FORMÅL 3. LOVENS BESLUTNINGSTYPER 4. BYFORNYELSENS ORGANISATION 5. FORDELING AF OFFENTLIG STØTTE 6. HELHEDSORIENTERET BYFORNYELSE 7 BYGNINGSFORNYELSE 8. AFTALT BOLIGFORBEDRING

Læs mere

У Л И Ц А. Сремскомитровачка Улица Краља Петра Првог у најужем. Италијани граде комерцијално -туристички центар у Пећинцима

У Л И Ц А. Сремскомитровачка Улица Краља Петра Првог у најужем. Италијани граде комерцијално -туристички центар у Пећинцима Година XLIX Сремска Митровица Среда 3. јун 2009. Број 2519 Цена 40 динара у овом броју: Италијани граде комерцијално -туристички центар у Пећинцима странa 2. У Л И Ц А Скица за портрет: др Срђан Козлина,

Læs mere

FREDERIKSSUND KOMMUNE

FREDERIKSSUND KOMMUNE Det sociale udvalg d. 8. november 1999 Side 1 af 5 FREDERIKSSUND KOMMUNE U D S K R IFT Det sociale udvalg Mandag den 8. november 1999 kl. 18.30 i mødelokale 3 i Social- og Sundhedsforvaltningen Mødedeltagere:

Læs mere

ТИ ПО ЛО ГИЈА ВЛА СНИ КА ПРИ ВАТ НИХ ШУ МА У СР БИ ЈИ

ТИ ПО ЛО ГИЈА ВЛА СНИ КА ПРИ ВАТ НИХ ШУ МА У СР БИ ЈИ UDK 630*682+630*923(497.11) Оригинални научни рад ТИ ПО ЛО ГИЈА ВЛА СНИ КА ПРИ ВАТ НИХ ШУ МА У СР БИ ЈИ ДРА ГАН НО НИЋ 1 НЕ НАД РАН КО ВИЋ 1 ПРЕ ДРАГ ГЛА ВО ЊИЋ 1 ЈЕ ЛЕ НА НЕ ДЕЉ КО ВИЋ 1 Извод: Током

Læs mere

Dedikeret til Gentofte og Jægersborg Kirkers Børne- og Pigekor. Phillip Faber. Halfdan-suite. For børnekor (2 lige stemmer) med klaverakkompagnement

Dedikeret til Gentofte og Jægersborg Kirkers Børne- og Pigekor. Phillip Faber. Halfdan-suite. For børnekor (2 lige stemmer) med klaverakkompagnement edikeret til entofte Jægersborg Kirkers Børne Pigekor Philli aber Halfdansuite or børnekor (2 lige stemmer) med klaverakkoagnement til tekster af Halfdan Rasmussen Teksten er benyttet med tilladelse af

Læs mere

John Jacobsen (Music) Hans Scherfig (Words) 6 Songs

John Jacobsen (Music) Hans Scherfig (Words) 6 Songs oh acose (Music) Has Scherfig (Words) Sogs Damark i l ys og skygge Ukulele-Lola Det er så sudt Dask sommer Her ligger ladet Efteraar 1 oice, Guitar wwwstarmolecom Sogs 10-1 Has Scherfig 17 oh acose 00

Læs mere

LOT TE RI E NEC KER, PE TER STRAY JØR GEN SEN, MOR TEN GAN DIL. Skriv en ar ti kel. om vi den ska be li ge, fag li ge og for mid len de ar tik ler

LOT TE RI E NEC KER, PE TER STRAY JØR GEN SEN, MOR TEN GAN DIL. Skriv en ar ti kel. om vi den ska be li ge, fag li ge og for mid len de ar tik ler LOT TE RI E NEC KER, PE TER STRAY JØR GEN SEN, MOR TEN GAN DIL Skriv en ar ti kel om vi den ska be li ge, fag li ge og for mid len de ar tik ler For la get Sam funds lit tera tur Lot te Ri e nec ker, Pe

Læs mere

Den 25. juli 2010 døde In ger Ny gård i en al der af 96 år

Den 25. juli 2010 døde In ger Ny gård i en al der af 96 år Den 25. juli 2010 døde In ger Ny gård i en al der af 96 år I lø bet af for året hav de In ger og jeg ar bej det på et inter vi ew, der skul le brin ges i det te num mer af bla det. Vi brin ger som plan

Læs mere

DET PERIODISKE SYSTEM

DET PERIODISKE SYSTEM DET PERIODISKE SYSTEM Tilpasset efter Chemistry It s Elemental! Præsentation fra the American Chemical Society, Aug. 2009 http://portal.acs.org/portal/publicwebsite/education/outreach/ncw/studentseducators/cnbp_023211

Læs mere

Dage i København. En film om det, der gør en by. A f Max Kestner

Dage i København. En film om det, der gør en by. A f Max Kestner Drømme i København (Max Kestner, 2009). Foto: Henrik Bohn Ipsen. Upfront Films. Dage i København En film om det, der gør en by A f Max Kestner J e g e ls k e r K ø b e n h a v n. J e g e r f ø d t o g

Læs mere

В о д а. Дунав баш уме да изненади, поготову у време великих. Од сремских спортиста најпријатније изненађење на управо. Бронза Андријани Ћирић

В о д а. Дунав баш уме да изненади, поготову у време великих. Од сремских спортиста најпријатније изненађење на управо. Бронза Андријани Ћирић Година XLIX Сремска Митровица Среда 15. јул 2009. Број 2525 Цена 40 динара у овом броју: У Старој Пазови сахрањен војник Милан Улемек В о д а странa 2. Шта је показала вечера за инвеститоре у Крчедину:

Læs mere

Пријепоље, 27. јануара Година XXVI број 26 Цена 200 дин. ISSN X

Пријепоље, 27. јануара Година XXVI број 26 Цена 200 дин. ISSN X Пријепоље, 27. јануара 2016. Година XXVI број 26 Цена 200 дин. ISSN 0354-883X СВЕТИ ЈОВАН ВЛАДИМИР 1016-2016 СТОГОДИШЊИЦА МОЈКОВАЧКЕ БИТКЕ Да није било крвавог Божића на Мојковцу не би било ни Васкрса

Læs mere

Adventskransen. Barn Jesus i en krybbe lå

Adventskransen. Barn Jesus i en krybbe lå Adventskransen A 174 Inger Otzen & b 4 2 Vel - B kom- men grøn - ne 7 ad - vents-krans med m # di - ne lys så / hvi - de, de B har så mild en 7 & b m m 7. hø - tids - glans, nu er det ad - vents - ti -

Læs mere

Шотра у Черевићу. Редитељ Здравко Шотра, после. Лаћарци чисте депонију од кубика

Шотра у Черевићу. Редитељ Здравко Шотра, после. Лаћарци чисте депонију од кубика Година XLIX Сремска Митровица Среда 29. јул 2009. Број 2527 Цена 40 динара у овом броју: Лаћарци чисте депонију од 30.000 кубика Скица за портрет: Драган Дроњак власник Атељеа Антре из Старе Пазове странa

Læs mere

ИДЕJА ДОБРА, АЛИ ТЕШКО ОСТВАРЉИВА

ИДЕJА ДОБРА, АЛИ ТЕШКО ОСТВАРЉИВА Могућа велика улагања» страна 5 Стварност Рома из Малог Лондона» страна 13 Број 4636, година CXLVI У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 19. НОВЕМБРА 2015. цена 40 динара ПОВОДОМ ПЕТИЦИЈЕ ЗА ПОСТАВЉАЊЕ ПАСАРЕЛЕ КОД АВИВ

Læs mere

Den danske Sang. Musik: Carl Nielsen 1926 Tekst: Kai Hoffmann, 1924. Arr. for Wind-Band and soloist. Arne Dich 2008

Den danske Sang. Musik: Carl Nielsen 1926 Tekst: Kai Hoffmann, 1924. Arr. for Wind-Band and soloist. Arne Dich 2008 Den danske Sang Musik: Carl Nielsen 1926 Tekst: Kai Homann, 1924 Arr. or Wind-Band and soloist Arne Dich 2008 I you use this arrangement, lease send a greeting to arne@dichmusik.dk Find more ree arrangements

Læs mere

SAMPLE. Potpourri over sange af Carl Nielsen for blandet kor og klaver. œ œ œ j œ J œ. œ œ œ j œ. œ J œ. . j. J œ J œ. œ œ œ J. œ œ. œ œ. œ œ œ.

SAMPLE. Potpourri over sange af Carl Nielsen for blandet kor og klaver. œ œ œ j œ J œ. œ œ œ j œ. œ J œ. . j. J œ J œ. œ œ œ J. œ œ. œ œ. œ œ œ. otoui ove sange a Cal Nielsen o landet ko klave Klave Bedt mildt c c n a Lasse Tot Eiksen, 2015 S A T B A 1 Den 2 Så 1 Den 2 Så danske sang e en ung lond ige, hun gå nyn i Danmaks hus, syng da, Danmak,

Læs mere

Kystturismen. Information om rapportens datagrundlag. Helle Damkjær Analysechef, VisitDenmark

Kystturismen. Information om rapportens datagrundlag. Helle Damkjær Analysechef, VisitDenmark Kystturismen Information om rapportens -7.300 datagrundlag km. potentiale Helle Damkjær Analysechef, VisitDenmark Kystovernatninger i Danmark Kystturisterne i Danmark vælger primært feriehuset og camping

Læs mere

Nyt fra FU AM Ud vik ling af Al der dom mens Mu lig he der

Nyt fra FU AM Ud vik ling af Al der dom mens Mu lig he der FUAM på Facebook FUAM fyl der 30 Er om sorg til for hand ling? Al der dom mens rej ser? Nyt fra FU AM Ud vik ling af Al der dom mens Mu lig he der 2 29. år gang Au gust 2009 Bestyrelse Knud Ra mi an 8627

Læs mere

Shape of My Heart. ba ba ba da da. Ba ba ba da ba ba ba da ba ba ba da da ba ba ba da ba ba ba da. Bam bam bam bam bam bam da bam bam bam bam

Shape of My Heart. ba ba ba da da. Ba ba ba da ba ba ba da ba ba ba da da ba ba ba da ba ba ba da. Bam bam bam bam bam bam da bam bam bam bam Sting, Dominic Miller A T A q=75 c c c a ba Shape of My Heart ba ba A ba ba œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ da da /E ba ba Sting, Dominic Miller Arr: Stephan Kaae 01 œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ ba ba œ œ œ œ

Læs mere

ГОСПОДА МЕ КОНСУЛТУЈЕ

ГОСПОДА МЕ КОНСУЛТУЈЕ ГОСПОДА МЕ КОНСУЛТУЈЕ Славица Жижић Борјановић Институт за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут, Београд Старовремска реченица: Господа ме консултује изговорена је у зиму 1940. године и припада

Læs mere

П Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1. Број решења НБС о одузимању дозволе. Г. бр

П Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1. Број решења НБС о одузимању дозволе. Г. бр НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Сектор за надзор над обављањем делатности осигурања, 28. март 2018. године П Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1 ДРУШТВА ЗА ПОСРЕДОВАЊЕ У ОСИГУРАЊУ

Læs mere

Guds Søn har gjort mig fri. f. bœ

Guds Søn har gjort mig fri. f. bœ Allegretto 1 ( = a 100) Sor/Alt Tenor/Bass 5 5 1 Sa q Guds Guds Søn har gort mig ri (Hans Adolh Brorson) Søn tans Ty-ran - ni har gort mig ri ra ra Sa - tans har molto rit Oddvar S Kvam, o 1 har gort mig

Læs mere

D Referat af ekstraordinær generalforsamling i Å T O F T E N S G RU N D E J E RF O RE N I N G tirsdag den 23. marts 2004 kl. 19.30 i fælleshuset a g s o r d e n 1. V a l g a f d i r i g e n t 2. K ø b

Læs mere

Драги суграђани, сваког тренутка.

Драги суграђани, сваког тренутка. Број 121 www.palilula.org.rs ИНФОРМАТОР БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ ПАЛИЛУЛА Октобар 2016. Палилулска јесен у знаку најмлађих и најстаријих 2 Скупштина Октобар, 2016. речпредседника Палилула је велика кућа свих

Læs mere

Årsberetning SK A G E N SK O L E. Skoleåret 1951-52. skolein spektør A age Sørensen FRA V ED

Årsberetning SK A G E N SK O L E. Skoleåret 1951-52. skolein spektør A age Sørensen FRA V ED Årsberetning i FRA SK A G E N SK O L E Skoleåret 1951-52 V ED skolein spektør A age Sørensen Årsberetning FRA SK A G E N SK O L E Skoleåret 1951-52 V ED skolein spektør A age Sørensen Skagen skolekom m

Læs mere

Лепота жене у девет сцена» страна 12 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. ФЕБРУАРА ПУНО (КО) ОКО

Лепота жене у девет сцена» страна 12 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. ФЕБРУАРА ПУНО (КО) ОКО Васпитно-образовна установа за пример» страна 7 Лепота жене у девет сцена» страна 12 Број 4647, година CXLVI У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. ФЕБРУАРА 2016. цена 40 динара ПУНО (КО) ОКО Страначке активности Побољшати

Læs mere

282 7()) _ 34 Y]>S22.Z [, ]^%NN т `5 0 : > CECS02: 2005 у 0:,=\]</Y.W?_2cDSS E,2D9CD, 2,\]-.D?_: E,^_DE_2. 3 A()! 1 2 " W4^Z `55S2 >.5:ED,.,I, Xc

282 7()) _ 34 Y]>S22.Z [, ]^%NN т `5 0 : > CECS02: 2005 у 0:,=\]</Y.W?_2cDSS E,2D9CD, 2,\]-.D?_: E,^_DE_2. 3 A()! 1 2  W4^Z `55S2 >.5:ED,.,I, Xc ( ),2012,34(S2):281~286 CN53-1045/N ISSN0258-7971 JournalofYunnanUniversity htp://www.yndxxb.ynu.edu.cn ab LM#c'@AB?/()? ?.,X

Læs mere