ПУБЛИКАЦИЈА О ЗДРАВСТВЕНОМ СТАЊУ СТАНОВНИШТВА ЗА ГОДИНУ

Transkript

1 ПУБЛИКАЦИЈА О ЗДРАВСТВЕНОМ СТАЊУ СТАНОВНИШТВА ЗА ГОДИНУ

2 Институт за заштиту здравља Републике Српске Здравствено стање становништва Републике Српске у 2008.години Главни и одговорни уредник : Др Слободан Станић, директор Уредници: Доц. др Јања Бојанић, специјалиста епидемиологије Мр сци. др Љубица Јандрић, специјалиста епидемиологије Мр сци. др Драгана Стојисављевић, специјалиста хигијене и здравствене екологије Мр сци. др Душанка Данојевић, специјалиста хигијене и здравствене екологије Проф. др Живана Гаврић, специјалиста социјалне медицине Мр сци. др Марин Кватерник, специјалиста епидемиологије Мр сци. др Слађана Шиљак, специјалиста социјалне медицине Др Сенка Димитријевић, специјалиста социјалне медицине Др Слађана Арсеновић, специјалиста микробиолигије и паразитологије Др Милена Тодоровић, специјалиста хигијене и здравствене екологије Обрада података,табеле и графикони : Др Драгана Грујић Вујмиловић Др Данијела Радојковић Средић Мирјана Милаковић, виши здравствени техничар Биљана Мијић Дмитрашиновић, виши здравствени техничар Даријана Антонић, виши здравствени техничар Бојан Милиновић, дипл. инж. електротехнике Саша Марић, дипл. инж. електротехнике За издавача: Институт за заштиту здравља Републике Српске Штампа: Тираж: 200

3 САДРЖАЈ: САДРЖАЈ: СТАНОВНИШТВО И ВИТАЛНА СТАТИСТИКА СТАНОВНИШТВО, РОЂЕЊА И УМИРАЊА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, УЗРОЦИ СМРТИ ПРЕМА ГРУПАМА ДИЈАГНОЗА И ПОЛУ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, ДЕСЕТ НАЈЧЕШЋИХ УЗРОКА СМРТИ ПРЕМА, ГРУПАМА БОЛЕСТИ, ПОЛУ И ДОБНИМ СКУПИНАМА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, УЗРОЦИ СМРТИ ОДОЈЧАДИ ПО ГРУПАМА ДИЈАГНОЗА, ПОЛУ И СТАРОСТИ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ И КАДРОВИ ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ ПО РЕГИОНИМА И ОПШТИНАМА КАДРОВИ У ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА ПРЕМА РЕГИОНИМА ЗДРАВСТВЕНИ РАДНИЦИ СА ВИСОКОМ СТРУЧНОМ СПРЕМОМ ПРЕМА ОПШТИНАМА ЗДРАВСТВЕНИ РАДНИЦИ СА ВИСОКОМ СТРУЧНОМ СПРЕМОМ ПРЕМА ТИПУ ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ ЗДРАВСТВЕНИ РАДНИЦИ СА ВИШОМ, СРЕДЊОМ И НИЖОМ СТРУЧНОМ СПРЕМОМ ПРЕМА ОПШТИНАМА ЗДРАВСТВЕНИ РАДНИЦИ СА ВИШОМ, СРЕДЊОМ И НИЖОМ СТРУЧНОМ СПРЕМОМ ПРЕМА ТИПУ ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ ЗДРАВСТВЕНИ САРАДНИЦИ И АДМИНИСТРАТИВНО ТЕХНИЧКО ОСОБЉЕ ПРЕМА ОПШТИНАМА, ЗДРАВСТВЕНИ САРАДНИЦИ И АДМИНИСТРАТИВНО ТЕХНИЧКО ОСОБЉЕ ПРЕМА ТИПУ ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ ДОКТОРИ МЕДИЦИНЕ ПРЕМА СПЕЦИЈАЛНОСТИ ДОКТОРИ СТОМАТОЛОГИЈЕ ПРЕМА СПЕЦИЈАЛНОСТИ ФАРМАЦЕУТИ ПРЕМА СПЕЦИЈАЛНОСТИ ЗДРАВСТВЕНИ РАДНИЦИ СА ВИШОМ, СРЕДЊОМ И НИЖОМ СТРУЧНОМ СПРЕМОМ ПРЕМА ПРОФИЛУ ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА НА ПРИМАРНОМ НИВОУ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, Служба опште медицине породичне медицине Здравствени радници у служби опште породичне медицине по регионима Број посјета у служби опште породичне медицине по регионима Утврђена обољења, стања и повреде по групама Република Српска Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Бања Лука Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Бијељина Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Добој Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Источно Сарајево Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Фоча Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Требиње Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Зворник Здравствена заштита предшколске и школске дјеце

4 3.2.1 Здравствени радници у специјалистичко консултативним службама (амбулантама за здравствену заштиту предшколске и школске дјеце) по регионима Број посјета у области здравствене заштите предшколске дјеце по регионима Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце Република Српска Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце Регион Бања Лука Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце Регион Бијељина Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце Регион Добој Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце Регион Источно Сарајево Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце Регион Фоча Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце Регион Требиње Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце Регион Зворник Број посјета у области здравствене заштите школске дјеце по регионима Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама Република Српска Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама Регион Бања Лука Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама Регион Бијељина Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама Регион Добој Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама Регион Источно Сарајево Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама Регион Фоча Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама Регион Требиње Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама Регион Зворник Специјалистичко консултативна служба амбуланта за здравствену заштиту жена Здравствени радници у амбулантама за здравствену заштиту жена по регионима Број посјета у амбулантама за здравствену заштиту жена по регионима Утврђена обољења, стања и повреде по групама Утврђена обољења, стања и повреде по групама Република Српска Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Бања Лука Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Бијељина Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Добој Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Источно Сарајево Утврђена обољења, стања и повреде по групама Ргион Фоча Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Требиње Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Зворник Специјалистичке консултативне службе амбуланта медицине рада Здравствени радници у амбуланти медицине рада по регионима Посјете у амбуланти медицине рада по регионима Утврђена обољења, стања и повреде по групама Утврђена обољења, стања и повреде по групама Република Српска Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Бања Лука Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Бијељина Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Добој Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Источно Сарајево Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Фоча Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Требиње Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Зворник Стоматолошка служба Здравствени радници у стоматолошкој служби по регионима Посјете у стоматолошкој служби по регионима Утврђена обољења, стања и повреде по групама Утврђена обољења, стања и повреде по групама Република Српска Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Бања Лука Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Бијељина Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Добој Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Источно Сарајево Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Фоча Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Требиње Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Зворник

5 3.6 Ванболнички морбидитет по регионима Утврђена обољења, стања и повреде по групама у Републици Српској Утврђена обољења, стања и повреде по групама Региона Бања Лука Утврђена обољења, стања и повреде по групама Региона Бијељина Утврђена обољења, стања и повреде по групама Региона Добој Утврђена обољења, стања и повреде по групама Региона Источно Сарајево Утврђена обољења, стања и повреде по групама Региона Фоча Утврђена обољења, стања и повреде по групама РегионаТребиње Утврђена обољења, стања и повреде по групама РегионаЗворник Специјалистичке службe Здравствени радници у специјалистичким службама по регионима Посјете у специјалистичким службама по регионима Центри за ментално здравље Здравствени радници у центрима за ментално здравље по регионима Посјете у центрима за ментално здравље по регионима Центри базичне рехабилитације Здравствени радници у центрима базичне рехабилитације по регионима Посјете у центрима базичне рехабилитације по регионима Стоматолошка служба здравствене установе, приватни сектор Здравствени радници у стоматолошким установама по регионима Посјете у стоматолошким установама по регионима Специјалистичке службе здравствене установе, приватни сектор Здравствени радници у специјалистичким установама по регионима Посјете у специјалистичким установама по регионима Апотеке и веледрогерије приватни сектор Здравствени радници у апотекама и веледрогеријама Специјалистичке службе Интернационални дијализни центри приватни сектор Здравствени радници у дијализним центрима по регионима СТАЦИОНАРНА ЗДРАВСТВЕНА ЗАШИТА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ Здравствени радници, постеље, исписани болесници, болеснички дани Збирна табела према типу установе Република Српска Домови здравља по одјељењима Опште болнице по одјељењима Регион Бања Лука Опште болнице по одјељењима Општа болница Градишка Опште болнице по одјељењима Општа болница Приједор Опште болнице по одјељењима Регион Бијељина Опште болнице по одјељењима Општа болница Бијељина Опште болнице по одјељењима Регион Добој Опште болнице по одјељењима Општа болница Добој Опште болнице по одјељењима регион Требиње Опште болнице по одјељењима Општа болница Требиње Опште болнице по одјељењима Општа болница Невесиње Опште болнице по одјељењима Регион Зворник Опште болнице по одјељењима Општа болница Зворник Специјалне болнице Заводи за физикалну медицину и рехабилитацију Институт за рехабилитацију Клинички центар по клиникама Клиничко болничке службе Клинички центар, клиничко болничке службе и опште болнице Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу

6 4.2.1 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Република Српска Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Регион Бања Лука Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Клинички центар Бања Лука Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Општа болница Градишка Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Општа болница Приједор Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Завод за рехабилитацију Зотовић Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Завод за рехабилитацију Зотовић Слатина Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Институт Мљечаница Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Мркоњић Град Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу, Регион Бијељина Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу, Регион Добој Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу, Регион Источно Сарајево Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу, Регион Фоча Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу, Регион Требиње Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Требиње Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Општа болница Невесиње Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу, Регион Зворник Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Број лијечених у стационарима према групама обољења, ПОРОЂАЈИ И ПРЕКИДИ ТРУДНОЋЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођене у Републици Српској Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођене Региона Бања Лука Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођене Региона Бијељина Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођене Региона Добој Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођенe Региона Источно Сарајево Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођене Региона Фоча Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођене Региона Требиње Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођене Региона Зворник Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено у Републици Српској Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено Региона Бања Лука Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено Региона Бијељина Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено Региона Добој Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено Региона Источно Сарајево Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено Региона Фоча Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено Региона Требиње Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено Региона Зворник Број новорођених у односу на број новорођенчади у Републици Српској Број новорођених у односу на број новорођенчади Региона Бања Лука Број новорођених у односу на број новорођенчади Региона Бијељина Број новорођених у односу на број новорођенчади Региона Добој Број новорођених у односу на број новорођенчади Региона Источно Сарајево

7 5.3.5 Број новорођених у односу на број новорођенчади Региона Фоча Број новорођених у односу на број новорођенчади Региона Требиње Број новорођених у односу на број новорођенчади Региона Зворник Број порода према старости породиље и времену порода у Републици Српској Број порода према старости породиље и времену порода Региона Бања Лука Број порода према старости породиље и времену порода Региона Бијељина Број порода према старости породиље и времену порода Региона Добој Број порода према старости породиље и времену порода Региона Источно Сарајево Број порода према старости породиље и времену порода Региона Фоча Број порода према старости породиље и времену порода Региона Требиње Број порода према старости породиље и времену порода Региона Зворник Број новорођених према полу у Републици Српској, Број новорођених према полу Региона Бања Лука Број новорођених према полу Региона Бијељина Број новорођених према полу Региона Добој Број новорођених према полу Региона Источно Сарајево Број новорођених према полу Региона Фоча Број новорођених према полу Региона Требиње Број новорођених према полу Региона Зворник Број порођаја у односу на број прекида трудноће у Републици Српској, Број порођаја у односу на број прекида трудноће Региона Бања Лука Број порођаја у односу на број прекида трудноће Региона Бијељина Број порођаја у односу на број прекида трудноће Региона Добој Број порођаја у односу на број прекида трудноће Региона Источно Сарајево Број порођаја у односу на број прекида трудноће Региона Фоча Број порођаја у односу на број прекида трудноће Региона Требиње Број порођаја у односу на број прекида трудноће Региона Зворник Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице у Републици Српској Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Бања Лука Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Бијељина Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Добој Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Источно Сарајево Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Фоча Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Требиње Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Зворник Број прекида трудноће у односу на старост труднице у Републици Српској Број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Бања Лука Број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Бијељина Број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Добој Број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Источно Сарајево Број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Фоча Број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Требиње Број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Зворник Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање у Републици Српској Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање Региона Бања Лука Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање Региона Бијељина Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање Региона Добој Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање Региона Источно Сарајево Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање Региона Фоча Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање Региона Требиње Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање Региона Зворник Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице у Републици Српској Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Бања Лука Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Бијељина Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Добој

8 Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Источно Сарајево Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Фоча Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Требиње Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Зворник Број порода у Републици Српској, здравствене установе у приватном сектору Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођене, Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено Број новорођених у односу на број новорођенчади Број порода према старости породиље и времену порода Број новорођених према полу у Републици Српској Број порођаја у односу на број прекида трудноће у Републици Српској, Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице Број прекида трудноће у односу на старост труднице Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице НЕЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ Малигне болести Број новообољелих особа од рака према водећим локализацијама и регионима, мушкарци, Република Српска, Број новообољелих особа од рака према водећим локализацијама и регионима, жене, Република Српска, Стандардизована стопа инциденце од рака на становника према водећим локализацијама и полу, Република Српска, Број умрлих случајева од рака према примарној локализацији и регионима, мушкарци, Република Српска, Број умрлих случајева од рака према примарној локализацији и регионима, жене, Република Српска, Стандардизована стопа морталитета од рака на становника према водећим локализацијама и полу, Република Српска, Инциденца од рака на становника према добним скупинама, мушкарци, Република Српска, Инциденца од рака на становника према добним скупинама, жене, Република Српска, Укупан број новообољелих, број и проценат регистрованих случајева рака на основу потврда о смрти према примарној локализацији и полу, Република Српска, Укупан број новообољелих, број и проценат цитолошки/хистолошки верификованих случајева рака према примарној локализацији и полу, Република Српска, ЗАРАЗНЕ И ПАРАЗИТАРНЕ БОЛЕСТИ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ У ГОДИНИ Увод Морбидитет Водеће заразне болести Вакцинабилне болести

9 7.5 Учешће појединих група заразних болести у укупном оболијевању од заразних болести Респираторне заразне болести ЦРИЈЕВНЕ ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ Остале заразне болести Антропозоонозе ПАРАЗИТАРНЕ ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ ТРАНСМИСИВНЕ ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ КОЖНЕ ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ ПОЛНЕ ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ Епидемије заразних болести Болничке инфекције и епидемије болничких инфекција у републици српској Закључак ЖИВОТНА СРЕДИНА И ЗДРАВЉЕ Здравствена исправност воде за пиће у републици српској Здравстена исправност воде за пиће у Републици Српској, Централни водоводни системи по здравственим регионима у Републици Српској, Централни водоводни системи у Републици Српској, Број и проценат испитиваних узорака воде за пиће на физичко хемијску исправност по регионима/општинама у Републици Српској, Број и проценат испитиваних узорака воде за пиће на микробиолоску исправност по регионима/ општинама у Републици Српској, Локални водоводни системи по здравственим регионима у Републици Српској, ЗДРАВСТВЕНА ИСПРАВНОСТ НАМИРНИЦА И ПРЕДМЕТА ОПШТЕ УПОТРЕБЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ Здравствена исправност намирница и предмета опште употребе у Републици Српској, Физичко хемијска исправност намирница из увоза, промета и производње у Републици Српској, Микробиолошка исправност намирница из увоза, промета и производње у Републици Српској, Заштита од јонизујућих и нејонизујућих зрачења у Републици Српској Јонизујуће зрачење Дозиметријска контрола дијагностичких рендген апарата Дозиметријска контрола рендген апарата за контролу пртљага Дозиметријска контрола радиоактивних громобрана Здравствени регион Бања Лука Здравствени регион Добој Здравствени регион Зворник Здравствени регион И. Сарајево Здравствени регион Фоча Здравствени регион Требиње Дистрикт Брчко Закључак Дозиметријска контрола затворених радиоактивних извора (РАИ) Дозиметријска контрола отворених радиоактивних извора Контрола садржаја радионуклида у води, земљи и намирницама Методе мјерења Број анализираних узорака и резултати мониторинга животне околине

10 Анализа узорака намирница намјењених извозу/увозу Узорци из животне средине Закључак Систем за рану најаву ванредног догађаја Мјерење амбијенталног зрачења Нејонизујуће зрачење Мјерење нивоа РФ електричних и магнетних поља Сарадња са међународном агенцијом за атомску енергију

11 1. СТАНОВНИШТВО И ВИТАЛНА СТАТИСТИКА 11

12 1.1 СТАНОВНИШТВО, РОЂЕЊА И УМИРАЊА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, Регион Година Процјењен број становника Живорођени Мртворођени Умрли Природни прираштај Умрла одојчад Живорођени на становника Умрли на становника Природни прираштај на становника Умрла одојчад на живорођених Мртворођени на живорођених Витални индекс (живорођени на 100 умрлих) Укупно Бања Лука Бијељина Добој

13 Наставак Регион Година Процјењен број становника Живорођени Мртворођени Умрли Природни прираштај Умрла одојчад Живорођени на 1000 становника Умрли Природни прираштај на 1000 становника Умрла одојчад на 1000 живорођених Мртворођени на 1000 живорођених Витални индекс (живорођени на 100 умрлих) Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник ИЗВОР: Републички завод за статистику Републике Српске 13

14 1.2 УЗРОЦИ СМРТИ ПРЕМА ГРУПАМА ДИЈАГНОЗА И ПОЛУ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, Укупно Мушки Женски Број групе Узрок смрти MKB 10 Број % Стопа на становника Број % Стопа на становника Број % Стопа на становника Укупно I Заразне и паразитарне болести II Тумори III IV V Болести крви и крвотворних органа и поремећаја имунитета Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, б Душевни поремећаји и поремећаји понашања VI Болести нервног система VII Болести ока и припојака ока VIII Болести уха и болести мастоидног наставка IX Болести система крвотока X Болести система за дисање XI Болести система за варење XII XIII XIV Болести коже и поткожног ткива Болести мишићно коштаног система и везивног ткива Болести мокраћно полног система XV Трудноћа, рађање и бабиње XVI Стања у порођајном периоду XVII XVIII XIX Урођене наказности, деформације и хромозонске ненормалности Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора ИЗВОР: Републички завод за статистику Републике Српске 14

15 1.3 ДЕСЕТ НАЈЧЕШЋИХ УЗРОКА СМРТИ ПРЕМА, ГРУПАМА БОЛЕСТИ, ПОЛУ И ДОБНИМ СКУПИНАМА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, Добна скупина Узроци смрти (MKB 10) Пол Укупно < Непознато Укупно Укупно % Мушко Женско Болести система крвотока I00 I99 Укупно % Мушко Женско Укупно Тумори C00 D48 % Мушко Женско Симптоми, знаци и патолошки клинички и лаб. налази R00 R99 Укупно % Мушко Женско Болести жлијезда са унутр. луч, исхране и метабол. E00 E90 Укупно % Мушко Женско

16 Наставак Узроци смрти (MKB 10) Повреде, тровања и посљeдице дјеловања спољних фактора S00 T98 Болести система за дисање J00 J99 Болести система за варење K00 K92 Болести мокраћно полног система N00 N99 Болести нервног система G00 G99 Добна скупина Пол Укупно < Непознато Укупно % Мушко Женско Укупно % Мушко Женско Укупно % Мушко Женско Укупно % Мушко Женско Укупно % Мушко Женско

17 Наставак Добна скупина Узроци смрти (MKB 10) Пол Укупно < Непознато Заразне и паразитарне болести A00 B99 Укупно % Мушко Женско Укупно % Остале групе Мушко Женско ИЗВОР: Републички завод за статистику Републике Српске 17

18 1.4 УЗРОЦИ СМРТИ ОДОЈЧАДИ ПО ГРУПАМА ДИЈАГНОЗА, ПОЛУ И СТАРОСТИ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, Број групе Узроци смрти (MKB 10) Укупно 0 24 часа 1 6 дана 7 29 дана 1 3 мјесеца 4 7 мјесеци 8 11 мјесеци Укупно Укупно Мушко Женско I Заразне и паразитарне болести Мушко Женско VI Болести нервног система Мушко Женско IX Болести система крвотока Мушко Женско X Болести система за дисање Мушко Женско XI Болести система за варење Мушко Женско XVI Стање у порођајном периоду Мушко Женско XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Мушко Женско XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази Мушко Женско XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора Мушко Женско ИЗВОР: Републички завод за статистику Републике Српске 18

19 2. ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ И КАДРОВИ 19

20 У Републици Српској здравствена заштита се остварује у сљедећим здравственим установама: Здравствене установе и запослени у Републици Српској, Здравствена установа Број установа Број запослених Дом здравља Апотека Општа болница Специјална болница Завод Институт 1 78 Клинички центар Институт/Завод за заштиту здравља Медицинска електроника 1 40 Од укупног броја запослених у здравственим установама Републике Српске: доктора медицине је 2035 (16.41%), доктора стоматологије 198 (1.60%), дипломираних фармацеута 77 (0.62%), осталих здравствених радника 6166 (49.71%), здравствених сарадника 171 (1, 38%) и административно техничког особља 3756 (30.28%). Кадар је приказан према врсти здравствених установа и према стручној спреми и профилу запослених у здравственом сектору. 1) Клиничко болничке службе Фоча и Клиничко болничке службе Касиндо су у саставу Клиничког центра Источно Сарајево, обављају послове опште болнице према припадајућим регионима те су посебно обрађене (табела 2.1; табела 2.4; табела 2.6; табела 2.8); 2) Специјализовану здравствену дјелатност обавља Завод за лијечење, рехабилитацију и социјалну заштиту хроничних душевних болесника Јакеш с обзиром на врсту дјелатности коју обавља сврстава се у специјалне болнице (табела 2.1; 2.4; 2.6; табела 2.8); 3) Кадру домова здравља у Региону Источно Сарајево додат кадар Амбуланте Источни Стари Град (табела 2.4; табела 2.5; табела 2.6; табела 2.8) 20

21 2.1 ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ ПО РЕГИОНИМА И ОПШТИНАМА Регион и општина Дом здравља Апотека Општа болница Специјална болница Завод Институт Клинички центар Завод/ Институт за заштиту здравља Медицинска електроника Укупно Регион Бања Лука Бања Лука Градишка Источни Дрвар 1 Кнежево 1 Козарска Дубица Костајница 1 Котор Варош 1 Крупа на Уни 1 Лакташи 1 Мркоњић Град 1 Нови Град 1 1 Оштра Лука 1 Петровац/Дринић 1 Приједор Прњавор 1 Рибник 1 Србац 1 Челинац 1 Шипово 1 Регион Бијељина Бијељина Лопаре 1 1 Угљевик 1 Регион Добој Добој Босански Брод 1 Дервента 1 Модрича Петрово 1 Теслић 1 1 Шамац 1 1 Регион Источно Сарајево Источна Илиџа 1 1 Источни Стари Град 1 21

22 Наставак Регион и општина Дом здравља Апотека Општа болница Специјална болница Завод Институт Клинички центар Завод/ Институт за заштиту здравља Медицинска електроника Источно Ново Сарајево Пале 1 1 Рогатица 1 Соколац Трново 1 Хан Пијесак 1 1 Регион Фоча Вишеград 1 1 Калиновик 1 Ново Горажде 1 Рудо 1 1 Фоча Чајниче 1 Регион Требиње Берковићи 1 Билећа 1 1 Гацко 1 Љубиње 1 Невесиње 1 1 Требиње Регион Зворник Братунац 1 1 Власеница 1 1 Зворник Милићи 1 1 Сребреница 1 1 Шековићи 1 22

23 2.2 КАДРОВИ У ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА ПРЕМА РЕГИОНИМА Здравствени радници Остали Регион Укупно запослених Укупно Доктори медицине Доктори стоматологије Фармацеути Виша стручна спрема Средња стручна спрема Нижа стручна спрема Здравствени сарадници Административнотехничко особље Укупно Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник

24 2.3 ЗДРАВСТВЕНИ РАДНИЦИ СА ВИСОКОМ СТРУЧНОМ СПРЕМОМ ПРЕМА ОПШТИНАМА Љекари Висока стручна спрема Регион и општина Укупно Укупно Општа медицина на специјализацији Специјалисти Стоматолози Фармацеути Укупно Регион Бања Лука Бања Лука Босанска Костајница Градишка Источни Дрвар Кнежево Козарска Дубица Котор Варош Крупа на Уни Лакташи Мркоњић Град Нови Град Оштра Лука Петровац Приједор Прњавор Рибник Србац Челинац Шипово Регион Бијељина Бијељина Лопаре Угљевик Регион Добој Босански Брод Дервента Добој Модрича Петрово Теслић Шамац

25 Наставак Љекари Висока стручна спрема Регион и општина Укупно Укупно Општа медицина На специјализацији Специјалисти Стоматолози Фармацеути Регион Источно Сарајево Источна Илиџа Источни Стари Град Источно Ново Сарајево Пале Рогатица Соколац Трново Хан Пијесак Регион Фоча Вишеград Калиновик Ново Горажде Рудо Фоча Чајниче Регион Требиње Берковићи Билећа Гацко Љубиње Невесиње Требиње Регион Зворник Братунац Власеница Зворник Милићи Сребреница Шековићи

26 2.4 ЗДРАВСТВЕНИ РАДНИЦИ СА ВИСОКОМ СТРУЧНОМ СПРЕМОМ ПРЕМА ТИПУ ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ Љекари Висока стручна спрема Регион и тип здравствене установе Укупно Укупно Општа медицина На специјализацији Специјалисти Стоматолози Фармацеути Укупно Дом здравља Апотека Општа болница Специјална болница Завод Институт Институт /Завод за заштиту здравља Клинички центар Медицинска електроника Регион Бања Лука Дом здравља Апотека Општа болница Завод Институт Институт за заштиту здравља Клинички центар Медицинска електроника Регион Бијељина Дом здравља Апотека Општа болница Регион Добој Дом здравља Апотека Општа болница Завод Завод за заштиту здравља Регион Источно Сарајево Дом здравља Апотека

27 Наставак Љекари Висока стручна спрема Регион и тип здравствене установе Укупно Укупно Општа медицина на специјализацији Специјалисти Стоматолози Фармацеути Општа болница Специјална болница Завод за заштиту здравља Регион Фоча Дом здравља Апотека Општа болница Завод за заштиту здравља Регион Требиње Дом здравља Апотека Општа болница Завод за заштиту здравља Регион Зворник Дом здравља Апотека Општа болница Завод за заштиту здравља

28 2.5 ЗДРАВСТВЕНИ РАДНИЦИ СА ВИШОМ, СРЕДЊОМ И НИЖОМ СТРУЧНОМ СПРЕМОМ ПРЕМА ОПШТИНАМА Виша стручна спрема од тога Средња стручна спрема од тога Регион и општина Укупно Медицинска сестра техничар Остали Укупно Медицинска сестра техничар Медицинска сестра акушерка Остали Нижа стручна спрема Укупно Регион Бања Лука Бања Лука Босанска Костајница Градишка Источни Дрвар Кнежево Козарска Дубица Котор Варош Крупа на Уни Лакташи Мркоњић Град Нови Град Оштра Лука Петровац Приједор Прњавор Рибник Србац Челинац Шипово Регион Бијељина Бијељина Лопаре Угљевик Регион Добој Босански Брод Дервента Добој Модрича Петрово Теслић Шамац

29 Наставак Виша стручна спрема од тога Средња стручна спрема од тога Регион и општина Укупно Медицинска сестра техничар Остали Укупно Медицинска сестра техничар Медицинска сестра акушерка Остали Нижа стручна спрема Регион Источно Сарајево Источна Илиџа Источни Стари Град Источно Ново Сарајево Пале Рогатица Соколац Трново Хан Пијесак Регион Фоча Вишеград Калиновик Ново Горажде Рудо Фоча Чајниче Регион Требиње Берковићи Билећа Гацко Љубиње Невесиње Требиње Регион Зворник Братунац Власеница Зворник Милићи Сребреница Шековићи

30 2.6 ЗДРАВСТВЕНИ РАДНИЦИ СА ВИШОМ, СРЕДЊОМ И НИЖОМ СТРУЧНОМ СПРЕМОМ ПРЕМА ТИПУ ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ Виша стручна спрема од тога Средња стручна спрема од тога Регион и тип здравствене установе Укупно Медицинска сестра техничар Остали Укупно Медицинска сестра техничар Медицинска сестра акушерка Остали Нижа стручна спрема Укупно Дом здравља Апотека Општа болница Специјална болница Завод Институт Институт /Завод за заштиту здравља Клинички центар Медицинска електроника Регион Бања Лука Дом здравља Апотека Општа болница Завод Институт Институт за заштиту здравља Клинички центар Медицинска електроника Регион Бијељина Дом здравља Апотека Општа болница Регион Добој Дом здравља Апотека Завод Завод за заштиту здравља Општа болница Регион Источно Сарајево Дом здравља Апотека

31 Наставак Виша стручна спрема од тога Средња стручна спрема од тога Регион и тип здравствене установе Укупно Медицинска сестра техничар Остали Укупно Медицинска сестра техничар Медицинска сестраакушерка Остали Нижа стручна спрема Општа болница Специјална болница Завод за заштиту здравља Регион Фоча Дом здравља Апотека Општа болница Завод за заштиту здравља Регион Требиње Дом здравља Апотека Општа болница Завод за заштиту здравља Регион Зворник Дом здравља Апотека Општа болница Завод за заштиту здравља

32 2.7 ЗДРАВСТВЕНИ САРАДНИЦИ И АДМИНИСТРАТИВНО ТЕХНИЧКО ОСОБЉЕ ПРЕМА ОПШТИНАМА, Здравствени сарадници од тога Административно техничко особље од тога Регион и општина Укупно Укупно Висока Остали Висока Виша Средња Нижа Укупно Регион Бања Лука Бања Лука Босанска Костајница Градишка Источни Дрвар Кнежево Козарска Дубица Котор Варош Крупа на Уни Лакташи Мркоњић Град Нови Град Оштра Лука Петровац Приједор Прњавор Рибник Србац Челинац Шипово Регион Бијељина Бијељина Лопаре Угљевик Регион Добој Босански Брод Дервента Добој Модрича Петрово Теслић Шамац

33 Наставак Здравствени сарадници од тога Административно техничко особље од тога Регион и општина Укупно Укупно Висока Остали Висока Виша Средња Нижа Регион Источно Сарајево Источна Илиџа Источни Стари Град Источно Ново Сарајево Пале Рогатица Соколац Трново Хан Пијесак Регион Фоча Вишеград Калиновик Ново Горажде Рудо Фоча Чајниче Регион Требиње Берковићи Билећа Гацко Љубиње Невесиње Требиње Регион Зворник Братунац Власеница Зворник Милићи Сребреница Шековићи

34 2.8 ЗДРАВСТВЕНИ САРАДНИЦИ И АДМИНИСТРАТИВНО ТЕХНИЧКО ОСОБЉЕ ПРЕМА ТИПУ ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ Здравствени сарадници од тога Административно техничко особље од тога Регион и тип здравствене установе Укупно Укупно Висока Остали Висока Виша Средња Нижа Укупно Дом здравља Апотека Општа болница Специјална болница Завод Институт Институт /Завод за заштиту здравља Клинички центар Медицинска електроника Регион Бања Лука Дом здравља Апотека Општа болница Завод Институт Институт за заштиту здравља Клинички центар Медицинска електроника Регион Бијељина Дом здравља Апотека Општа болница Регион Добој Дом здравља Апотека Завод Завод за заштиту здравља Општа болница Регион Источно Сарајево Дом здравља Апотека

35 Наставак Здравствени сарадници од тога Административно техничко особље од тога Регион и тип здравствене установе Укупно Укупно Висока Остали Висока Виша Средња Нижа Општа болница Специјална болница Завод за заштиту здравља Регион Фоча Дом здравља Апотека Општа болница Завод за заштиту здравља Регион Требиње Дом здравља Апотека Општа болница Завод за заштиту здравља Регион Зворник Дом здравља Апотека Општа болница Завод за заштиту здравља

36 2.9 ДОКТОРИ МЕДИЦИНЕ ПРЕМА СПЕЦИЈАЛНОСТИ Регион Специјалност Пол Укупно Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник Укупно Љекари без специјализације Опште медицине На специјализацији Специјалисти Анестезиологија са реаниматологијoм Васкуларна хирургија Дерматовенерологија Дјечија хирургија Епидемилогија Физикална медицина са рехабилитацијом Гинекологија са акушерством Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски

37 Наставак Регион Специјалност Пол Укупно Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник Грудна хирургија Хигијена Инфектологија Интерна медицина Максилофацијална хирургија Медицина рада Медицина спорта Медицинска биохемија Медицинска микробиологија са паразитологијом Неурохирургија Неурологија Неуропсихијатрија Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски

38 Наставак Регион Специјалност Пол Укупно Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник Нуклеарна медицина Офтамолоагија Општа хирургија Општа медицина Ортопедија са трауматологијом Оториноларингологија Патолошка анатомија Педијатрија Пластична и реконструктивна хирургија Пнеумофтизиологија Породична медицина Психијатрија Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски

39 Наставак Регион Специјалност Пол Укупно Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник Радиологија Социјална медицина Судска медицина Трансфузија Ургентна медицина Урологија Школска медицина Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски

40 2.10 ДОКТОРИ СТОМАТОЛОГИЈЕ ПРЕМА СПЕЦИЈАЛНОСТИ Регион Специјалност Пол Укупно Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник Укупно Стоматолози без специјализације Доктори стоматологије На специјализацији Специјалисти Болести зуба Болести уста Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Болести уста и зуба Мушки Женски Укупно Орална хирургија Мушки Женски Укупно Ортодонција Мушки Женски Укупно Ортопедија вилице са протетиком Превентивна дјечија стоматологија Мушки Женски Укупно Мушки Женски Стоматолошка протетика Укупно Мушки Женски

41 2.11 ФАРМАЦЕУТИ ПРЕМА СПЕЦИЈАЛНОСТИ Регион Специјалност Пол Укупно Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник Укупно Фармацеути без специјализације Дипломирани фармацеути На специјализацији Специјалисти Медицинска биохемија Фармацеутска информатика Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Мушки Женски Укупно Фармацеутска технологија Мушки Женски

42 2.12 ЗДРАВСТВЕНИ РАДНИЦИ СА ВИШОМ, СРЕДЊОМ И НИЖОМ СТРУЧНОМ СПРЕМОМ ПРЕМА ПРОФИЛУ Профил Стручна спрема Укупно Регион Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник Свега Mушки Женски Свега Mушки Женски Свега Mушки Женски Свега Mушки Женски Свега Mушки Женски Свега Mушки Женски Свега Mушки Женски Свега Mушки Женски Укупно Укупно према профилу виша средња нижа Зубни техничар виша средња Лабораторијски техничар виша средња Медицинска сестратехничар виша средња Медицинска сестра акушерка виша средња Медицинска сестра за здравствену заштиту дјеце виша средња Раднотерапеутски техничар виша средња Рендген техничар виша средња

43 Наставак Профил Санитарни техничар Стоматолошка сестра Фармацеутски техничар Физиотерапут ски техничар Остали Стручна спрема Укупно Регион Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник Свега Mушки Женски Свега Mушки Женски Свега Mушки Женски Свега Mушки Женски Свега Mушки Женски Свега Mушки Женски Свега Mушки Женски Свега Mушки Женски виша средња виша средња виша средња виша средња виша средња нижа

44 3. ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА НА ПРИМАРНОМ НИВОУ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ,

45 ПРИМАРНУ ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ обезбјеђују 53 дома здравља у Републици Српској као и једна засебна амбуланта породичне медицине. Поред домова здравља услуге здравствене заштите на примарном нивоу обезбјеђује и спроводи и Завод за медицину рада и спорта и амбуланте за заштиту радника жељезница РС. У примарној здравственој заштити у Републици Српској према извјештајима о организационој структури и кадровима у јавном сектору запослено је 5045 радника од тога 950 доктора медицине (273 доктора опште медицине, 555 специјалиста и 122 на специјализацији), 192 доктора стоматологије и 4 фармацеута, те 2636 осталих здравствених радника са вишом, средњом и нижом стручном спремом. Однос доктора медицине и осталих здравствених радника је 1:3, 6. У здравственим установама које пружају примарну здравствену заштиту има укупно 1408 административно техничког особља те 51 здравствени сарадник. Однос здравствених радника и административно техничког особља запосленог у здравству је 2.6:1. област здравствене заштите предшколске и школске дјеце, (у којој се садржи и дио морбидитета предшколске породичне и школске породичне медицине), здравствене заштите жена, медицине рада, те службама за заштиту здравља уста и зуба. Поред морбидитета у овом поглављу је приказана организациона структура и посјете у домовима здравља према организационим јединицама. Најчешће групе болести због којих је тражена медицинска помоћ у примарној здравственој заштити су: Болести система варење 19.73% Болести система за дисање % Болести ситема крвотока % Болести мокраћно полног система 7. 77% Болести мишићно коштаног система 6. 12% Морбидитет у примарној здравственој заштити је приказан према Регионалним заводима за заштиту здравља којима своје извјештаје достављају гравитирајући домови здравља, према организационим јединицама тј. према службама опште породичне медицине, специјалистичко консултативним службама за 45

46 3.1 Служба опште медицине породичне медицине Здравствени радници у служби опште породичне медицине по регионима Здравствени радници Регион укупно опште медицине љекари са вишом спремом са средњом спремом на специјализацији специја листи укупно од тога мед. сестре укупно од тога мед.сестре Република Српска Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник

47 3.1.2 Број посјета у служби опште породичне медицине по регионима Посјете у ординацији Кућне посјете Регион Република Српска код љекара свега од тога прве осталих здравствених радника љекара осталих здравствених радника систематски прегледи контролни прегледи Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник

48 3.1.3 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Република Српска МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Република Српска I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z Од укупно дијагностицираних обољења, стања и повреда у служби опште породичне медицине, највећи број (18.97%) заузимају болести система крвотока, болести система за дисање (14.67%) и болести мишићно коштаног система и везивног ткива (9.53%). 48

49 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Бања Лука МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Бања Лука I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

50 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Бијељина МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Бијељина I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

51 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Добој МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Добој I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

52 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Источно Сарајево МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Источно Сарајево I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50 D IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

53 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Фоча МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Фоча I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50 D IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

54 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Требиње МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Региона Требиње I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма V Душевни поремећаји и поремећаји понашања D50 D E00 E F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

55 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Зворник МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Зворник I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50 D IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

56 3.2 Здравствена заштита предшколске и школске дјеце Здравствени радници у специјалистичко консултативним службама (амбулантама за здравствену заштиту предшколске и школске дјеце) по регионима Здравствени радници Регион укупно опште медицине љекари са вишом спремом са средњом спремом на специјализацији специја листи укупно од тога медицинске сестре укупно од тога медицинске сестре Република Српска Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник

57 3.2.2 Број посјета у области здравствене заштите предшколске дјеце по регионима Региони Република Српска Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник свега посјете у ординацији код љекара од тога прве осталих здравстве них радника кућне посјете љекара осталих здравстве них радника систематски прегледи контролни прегледи Посјете у области здравствене заштите предшколске дјеце се региструју у службама породичне медицине и специјалистичко консултативним службама домова здравља, путем вођења евиденције о посјетама и обољењима у овој популационој групи. 57

58 3.2.3 Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце Република Српска МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Република Српска I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z Од укупно регистрованих обољења и стања у области здравствене заштите предшколске дјеце, водећа су обољења система за дисање (44, 77 %), симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази (5.26%) и заразне и паразитарне болести (4.61%). Значајан разлог посјета у области здравствене заштите предшколске дјеце заузимају превентивне услуге (систематски прегледи, имунизација и др.) који учествују са 21, 44% у укупно регистрованом морбидитету предшколске дјеце. 58

59 Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце Регион Бања Лука МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Бања Лука I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

60 Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце Регион Бијељина МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Бијељина I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

61 Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце Регион Добој МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Добој I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

62 Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце Регион Источно Сарајево МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Источно Сарајево I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

63 Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце Регион Фоча МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Фоча I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

64 Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце Регион Требиње МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА(10МКБ) Укупно Индекс структуре Региона Требиње I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

65 Утврђена обољења, стања и повреде по групама код предшколске дјеце Регион Зворник МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА(10МКБ) Укупно Индекс структуре Региона Зворник I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

66 3.2.4 Број посјета у области здравствене заштите школске дјеце по регионима Посјете у ординацији Кућне посјете Остале посјете Регион Република Српска код љекара свега од тога прве код осталих здравствених радника љекара осталих здравствених радника психолога логопеда школама школским кухиwама Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник Посјете у области здравствене заштите школске дјеце се региструју у службама породичне медицине и специјалистичко консултативним службама домова здравља, путем вођења евиденције о посјетама и обољењима у овој популационој групи. 66

67 3.2.5 Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама Република Српска МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА(10МКБ) Укупно Индекс структуре Република Српска I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50 D IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z Од укупно дијагностикованих обољења, стања и повреда у области здравствене заштите школске дјеце, највећи број (43.44%) су болести система за дисање, симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази (6, 15%) и болести коже и поткожног ткива (5.48%).Значајан удио у укупно регистрованим разлозима посјете службама за здравствену заштиту школске дјеце су превентивне услуге (12, 68%). 67

68 Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама Регион Бања Лука МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА(10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Бања Лука I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50 D IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

69 Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама Регион Бијељина МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА(10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Бијељина I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

70 Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама Регион Добој МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Добој I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

71 Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама Регион Источно Сарајево МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА(10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Источно Сарајево I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

72 Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама Регион Фоча МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Фоча I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

73 Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама Регион Требиње МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Требиње I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

74 Утврђена обољења, стања и повреде код школске дјеце по групама Регион Зворник МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Зворник I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

75 3.3 Специјалистичко консултативна служба амбуланта за здравствену заштиту жена Здравствени радници у амбулантама за здравствену заштиту жена по регионима Здравствени радници Регион укупно опште медицине љекари са вишом спремом са средњом спремом на специјализацији специја листи укупно од тога медицинске сестре укупно од тога медицинске сестре Република Српска Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник

76 3.3.2 Број посјета у амбулантама за здравствену заштиту жена по регионима Посјете у ординацији Кућне посјете Региони свега код љекара од тога прве осталих здравствених радника љекара осталих здравствених радника систематски прегледи Република Српска Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник

77 3.3.3 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Утврђена обољења, стања и повреде по групама Република Српска МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Република Српска I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

78 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Бања Лука МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Бања Лука I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

79 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Бијељина МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Бијељина I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

80 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Добој МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Добој I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

81 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Источно Сарајево МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Источно Сарајево I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

82 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Ргион Фоча МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Фоча I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50 D IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

83 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Требиње МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Требиње I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50 D IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

84 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Зворник МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Зворник I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50 D IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

85 3.4 Специјалистичке консултативне службе амбуланта медицине рада Здравствени радници у амбуланти медицине рада по регионима Здравствени радници Регион укупно опште медицине љекари са вишом спремом са средњом спремом на специјализацији специјалисти укупно од тога медицинске сестре укупно од тога медицинске сестре Република Српска Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник

86 3.4.2 Посјете у амбуланти медицине рада по регионима Региони Република Српска Бања Лука Бијељина свега Посјете у ординацији код љекара од тога прве осталих медицинских радника љекара Кућне посјете осталих медицинских радника Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник

87 3.4.3 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Утврђена обољења, стања и повреде по групама Република Српска МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Република Српска I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

88 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Бања Лука МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Бања Лука I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

89 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Бијељина МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Бијељина I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

90 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Добој МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Добој I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

91 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Источно Сарајево МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Источно Сарајево I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

92 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Фоча МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Фоча I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50 D IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

93 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Требиње МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Требиње I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50 D IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

94 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Зворник МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Зворник I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

95 3.5 Стоматолошка служба Здравствени радници у стоматолошкој служби по регионима Здравствени радници Регион укупно доктори стоматолог ије доктори стоматологије на специјализацији доктори стоматологије специјалисти Зубни техничари Зубни асистенти Република Српска Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник

96 3.5.2 Посјете у стоматолошкој служби по регионима Региони свега посјете од тога прве серијски прегледи извршени радови пломбирани зуби хируршке интервенције протетски радови без лијечења са лијечењем извађени зуби остале интервенције покретне протезе фиксне протезе ортодонција лијечење меких ткива Република Српска Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник

97 3.5.3 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Утврђена обољења, стања и повреде по групама Република Српска МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Република Српска XI Болести система за варење K00 K Кариес дентиум K Друге болести зуба и потпорних структура 182 Друге болести усне дупље и пљувачних жлијезда XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом K00 K01 K03 K K09 K Z00 Z Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Бања Лука МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Бања Лука XI Болести система за варење K00 K Кариес дентиум K Друге болести зуба и потпорних структура 182 Друге болести усне дупље и пљувачних жлијезда XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом K00 K01 K03 K K09 K Z00 Z

98 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Бијељина МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Бијељина XI Болести система за варење K00 K Кариес дентиум K Друге болести зуба и потпорних структура 182 Друге болести усне дупље и пљувачних жлијезда XXИ Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом K00 K01 K03 K K09 K Z00 Z Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Добој МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Добој XI Болести система за варење K00 K Кариес дентиум K Друге болести зуба и потпорних структура K00 K K03 K Друге болести усне дупље и пљувачних K09 K жлијезда Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Источно Сарајево МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Источно Сарајево Укупно Индекс структуре XI Болести система за варење K00 K Кариес дентиум K Друге болести зуба и потпорних структура K00 K K03 K Друге болести усне дупље и пљувачних K09 K жлијезда 98

99 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Фоча МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Фоча Укупно Индекс структуре XI Болести система за варење K00 K Кариес дентиум K Друге болести зуба и потпорних структура 182 Друге болести усне дупље и пљувачних жлијезда K00 K01 K03 K K09 K Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Требиње МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Регион Требиње Укупно Индекс структуре XI Болести система за варење K00 K Кариес дентиум K Друге болести зуба и потпорних структура 182 Друге болести усне дупље и пљувачних жлијезда K00 K01 K03 K K09 K Утврђена обољења, стања и повреде по групама Регион Зворник МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Регион Зворник Индекс структуре XI Болести система за варење К00 К Кариес дентиум К Друге болести зуба и потпорних структура 182 Друге болести усне дупље и пљувачних жлијезда К00 К01 К03 К К09 К

100 3.6 Ванболнички морбидитет по регионима Утврђена обољења, стања и повреде по групама у Републици Српској МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Република Српска I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

101 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Региона Бања Лука МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Бања Лука I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма V Душевни поремећаји и поремећаји понашања D50 D E00 E F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

102 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Региона Бијељина МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Бијељина I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

103 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Региона Добој МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Добој I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма V Душевни поремећаји и поремећаји понашања D50 D E00 E F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

104 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Региона Источно Сарајево МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Источно Сарајево I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

105 Утврђена обољења, стања и повреде по групама Региона Фоча МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Фоча I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

106 Утврђена обољења, стања и повреде по групама РегионаТребиње МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Требиње I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

107 Утврђена обољења, стања и повреде по групама РегионаЗворник МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно Индекс структуре Регион Зворник I Заразне и паразитарне болести A00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50 D IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма E00 E V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање J00 J XI Болести система за варење K00 K XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива M00 M XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање и бабиње O00 O XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 T Z00 Z

108 3.7 Специјалистичке службe Здравствени радници у специјалистичким службама по регионима Здравствени радници Регион укупно опште медицине љекари са вишом спремом са средњом спремом на специјализацији специја листи укупно од тога медицинске сестре укупно од тога медицинске сестре Република Српска Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник

109 3.7.2 Посјете у специјалистичким службама по регионима Посјете у ординацији Кућне посјете Региони свега код љекара од тога прве осталих здравствених радника љекара осталих здравствених радника Република Српска Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник

110 3.8 Центри за ментално здравље Здравствени радници у центрима за ментално здравље по регионима Здравствени радници Региони укупно опште медицине Љекари са вишом спремом са средњом спремом на специјализацији специја листи укупно од тога медицинске сестре укупно од тога медицинске сестре Република Српска Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник

111 3.8.2 Посјете у центрима за ментално здравље по регионима Регион свега Посјете у ординацији код љекара од тога прве осталих здравстених радника љекара Кућне посјете осталих здравстених радника Република Српска Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник

112 3.9 Центри базичне рехабилитације Здравствени радници у центрима базичне рехабилитације по регионима Здравствени радници Регион укупно опште медицине љекари са вишом спремом са средњом спремом на специјализацији специјалисти укупно од тога медицинске сестре укупно од тога медицинске сестре Република Српска Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник

113 3.9.2 Посјете у центрима базичне рехабилитације по регионима Посјете у ординацији Кућне посјете Регион Република Српска свега код љекара од тога прве осталих здравстених радника љекара осталих здравстених радника Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник

114 3.10 Стоматолошка служба здравствене установе, приватни сектор Здравствени радници у стоматолошким установама по регионима Здравствени радници Регион укупно доктори доктори стоматологије доктори стоматологије на специјализацији доктори стоматологије специјалисти Зубни техничари Зубни асистенти Република Српска Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник

115 Посјете у стоматолошким установама по регионима Регион Република Српска свега Посјете од тога прве серијски прегледи извршени радови пломбирани зуби хируршке интервенције протетски радови без лијечења са лијечењем извађени зуби остале интервенције покретне протезе фиксне протезе ортодонција лијечење меких ткива Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник

116 3.11 Специјалистичке службе здравствене установе, приватни сектор Здравствени радници у специјалистичким установама по регионима Здравствени радници Регион укупно опште медицине љекари са вишом спремом са средњом спремом на специјал изацији специјалисти укупно од тога медицинске сестре укупно од тога медицинске сестре Република Српска Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник

117 Посјете у специјалистичким установама по регионима Посјете у ординацији Кућне посјете Региони свега код љекара од тога прве осталих здравстених радника љекара осталих здравстених радника Република Српска Бања Лука Бијељина *Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник *Микробиолошки лабораториј

118 3.12 Апотеке и веледрогерије приватни сектор Здравствени радници у апотекама и веледрогеријама Здравствени радници Регион укупно фармацеути фармацеути на специјализацији специја листи са средњом спремом укупно од тога фармацеутски техничари Република Српска Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник

119 3.13 Специјалистичке службе Интернационални дијализни центри приватни сектор Здравствени радници у дијализним центрима по регионима Здравствени радници Регион укупно опште медицине љекари са вишом спремом са средњом спремом на специјали зацији специјалисти укупно од тога медицинске сестре укупно од тога медицинске сестре Република Српска Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник

120 4. Стационарна здравствена зашита у Републици Српској 120

121 СЕКУНДАРНА И ТЕРЦИЈАРНА ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА се остварује у здравственим установама: Клиничком центру Бања Лука, 9 општих болница од којих су Клиничко болничке службе Фоча и Клиничко болничке службе Касиндол у саставу Клиничког центра Источно Сарајево. Стационарна здравствена заштита обавља се у домовима здравља: Мркоњић Град, Нови Град, Прњавор и Дервента. Специјализована здравствена дјелатност се обавља: у двије психијатријске болнице (Завод за лијечење, рехабилитацију и социјалну заштиту хроничних душевних болесника Модрича и Психијатријска болница Соколац), и у двије специјализоване здравствене установе за рехабилитацију (Институт за физикалну медицину, рехабилитацију и балнео климатологију Мљечаница Козарска Дубица, Завод за физикалну медицину и рехабилитацију Др М. Зотовић Бања Лука). Јавно здравствену дјелатност обавља Институт за заштиту здравља Републике Српске са 5 регионалних завода за заштиту здравља. У болничким здравственим установама у Републици Српској ради укупно 4343 здравствених радника, 1038 љекара (од тога 785 специјалиста) и 3305 осталих здравствених радника са вишом, средњом и нижом стручном спремом. Однос доктора медицине и осталих здравствених радника 1:3.У оквиру приказа рада и кориштења здравствене заштите у болничко стационарној дјелатности садржани су подаци који се односе на лијечење у дневним болницама одјела општих болница, клиника и клиничких центара у Републици Српској. Постељни фонд у болничкостационарним установама у Републици Српској у години износи 4429 постеља, односно 3.08 постеља на 1000 становника. У болничким здравственим установама у Републици Српској у 2008.години број исписаних болесника износио је , и осварено је болесничких дана.просјечна дужина лежања износила је 8.46 дана, а просјечна заузетост постеља је 78.95%.У стационарним здравственим установама лијечено је особа, мушкараца (48.8%) и жена (51.2%).Најчешће групе болести као узрок хоспитализације пацијента у Републици Српској су : Тумори 18.1% Болести система крвотока 13.1% Болести ситема за варење 9.4% Болести мишићно коштаног система и везивног ткива 7.0% Болести ситема за дисање 6.7% Болести мокраћно полног система 6.6% Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора 6.6% Душевни поремећаји и поремећаји понашања 5.1% Заразне и паразитарне болести 3.7% Трудноће, рађање и бабиње 3.2% Остале болести 20.5 % 121

122 4.1 Здравствени радници, постеље, исписани болесници, болеснички дани Збирна табела према типу установе Република Српска Тип установе Љекари Остали здравствени радници Укупно специјалисти Виша Средња Нижа Постеље Исписани болесници Болеснички дани Умрли Просјечна дужина лежања Просјечна заузетост постеља Укупно Дом здравља Завод Институт Клинички центар Клиничко болничке службе Општа болница Специјална болница

123 4.1.2 Домови здравља по одјељењима Одјељења укупно Љекари специјалисти Остали здравствени радници виша школа средња школа Постеље Исписани болесници Болеснички дани Умрли Укупно Република Српска гинекологија интерно Регион Бања Лука Интерно Гинекологија и акушерство Регион Добој Гинекологија и акушерство

124 4.1.3 Опште болнице по одјељењима Регион Бања Лука Одјељења укупно Љекари специјал исти Остали здравствени радници виша школа средња школа Постеље Исписани болесници Болеснички дани Умрли Опште болнице Региона Бања Лука ХИРУРГИЈА Хирургија Ортопедија са трауматологијом Пластична хирургија Урологија Дјечија хирургија Торакална хирургија Васкуларана хирургија Анестезија и реанимација Физикална медицина и рехабилитација АНЕСТЕЗИЈА И РЕАНИМАЦИЈА ИНТЕРНО Интерно Онкологија Дерматологија Коронарна јединица Пнеумофтиѕиологија ПЕДИЈАТРИЈА НЕУРО ПСИХИЈАТРИЈА ПСИХИЈАТРИЈА НЕУРОЛОГИЈА ПНЕУМО ФТИЗИОЛОГИЈА ОФТАЛМОЛОГИЈА ОРЛ ГИНЕКОЛОГИЈА Гинекологија и акушерство Гинекологија Акушерство ОСТАЛО

125 Опште болнице по одјељењима Општа болница Градишка Одјељења укупно Љекари специјал исти Остали здравствени радници виша школа средња школа Постеље Исписани болесници Болесничк дани Умрли Регион Бања Лука Општа болница Градишка ХИРУРГИЈА АНЕСТЕЗИЈА СА РЕАНИМАЦИЈОМ ИНТЕРНО ПЕДИЈАТРИЈА НЕУРО ПСИХИЈАТРИЈА ПНЕУМО ФТИЗИОЛОГИЈА ГИНЕКОЛОГИЈА Гинекологија и акушерство ОСТАЛО

126 Опште болнице по одјељењима Општа болница Приједор Одјељења укупно Љекари специјал исти Остали здравствени радници Виша школа средња школа Постеље Исписани болесници Болеснички дани Умрли Регион Бања Лука Општа болница Приједор ХИРУРГИЈА Хирургија Ортопедија са трауматологијом Пластична хирургија Урологија Дј.хирургија Торакална хирургија Васкуларана хирургија Анестезија са реанимацијом Физикална медицина и рехабилитација ИНТЕРНО Интерно Онкологија Дерматологија Коронарна јединица Пнеумофтизиологија ПЕДИЈАТРИЈА ПСИХИЈАТРИЈА НЕУРОЛОГИЈА ОФТАЛМОЛОГИЈА ОРЛ ГИНЕКОЛОГИЈА Гинекологија Акушерство ОСТАЛО

127 4.1.4 Опште болнице по одјељењима Регион Бијељина Опште болнице по одјељењима Општа болница Бијељина Одјељења укупно Љекари специјал исти Остали здравствени радници виша школа средња школа Регион Бијељина Општа болница Бијељина ХИРУРГИЈА Хирургија Анестезија са реанимацијом ИНТЕРНО ПЕДИЈАТРИЈА НЕУРОЛОГИЈА ПНЕУМО ФТИЗИОЛОГИЈА ОРЛ И МФХ ОФТАЛМОЛОГИЈА ГИНЕКОЛОГИЈА Гинекологија Акушерство ОСТАЛО Постеље Исписани болесници Болеснички дани Умрли 127

128 4.1.5 Опште болнице по одјељењима Регион Добој Опште болнице по одјељењима Општа болница Добој Одјељења укупно Љекари специјал исти Остали здравствени радници Виша школа средња школа Регион Добој Општа болница Добој ХИРУРГИЈА ОРТОПЕДИЈА УРОЛОГИЈА АНЕСТЕЗИЈА СА РЕАНИМАЦИЈОМ ИНТЕРНО ПЕДИЈАТРИЈА ДЕРМАТОЛОГИЈА НЕУРО ПСИХИЈАТРИЈА Постеље Исписани болесници Болеснички дани Умрли ФИЗИКАЛНА МЕДИЦИНА И РЕХАБИЛИТАЦИЈА ПНЕУМО ФТИЗИОЛОГИЈА ОФТАЛМОЛОГИЈА ОРЛ ИНФЕКТИВНО ГИНЕКОЛОГИЈА Гинекологија Акушерство ОСТАЛО ХЕМОДИЈАЛИЗА

129 4.1.6 Опште болнице по одјељењима регион Требиње Одјељења укупно Љекари специјал исти Остали здравствени радници виша школа средња школа Постеље Исписани болесници Болеснички дани Умрли Опште болнице Региона Требиње ХИРУРГИЈА Општа хирургија Општа хирургија са ортопедијом и ОРЛ Анестезија са реанимацијом Пријем и отпуст болесника Физикална медицина и рехабилитација УРОЛОГИЈА ИНТЕРНО 13 Интерно Дерматологија ПЕДИЈАТРИЈА НЕУРОЛОГИЈА ПСИХИЈАТРИЈА ПНЕУМО ФТИЗИОЛОГИЈА И ДЕРМАТОЛОГИЈА ОФТАЛМОЛОГИЈА ГИНЕКОЛОГИЈА Гинекологија Акушерство ОСТАЛО

130 Опште болнице по одјељењима Општа болница Требиње Одјељења Регион Требиње Општа болница Требиње укупно Љекари специјалист и Остали здравствени радници виша школа средња школа Постеље Исписани болесници Болеснички дани Умрли ХИРУРГИЈА Општа хирургија са ортопедијом и Орл Анестезија са реанимацијом Пријем и отпуст болесника Физикална медицина и рехабилитација УРОЛОГИЈА ИНТЕРНО Интерно Дерматологија ПЕДИЈАТРИЈА НЕУРОЛОГИЈА ПСИХИЈАТРИЈА ПНЕУМО ФТИЗИОЛОГИЈА ОФТАЛМОЛОГИЈА ГИНЕКОЛОГИЈА Гинекологија Акушерство ОСТАЛО

131 Опште болнице по одјељењима Општа болница Невесиње Одјељења укупно Љекари специјал исти Остали здравствени радници Виша школа средња школа Постеље Исписани болесници Болеснички дани Умрли Регион Требиње Општа болница Невесиње ХИРУРГИЈА Општа хирургија Анестезија са реанимацијом ИНТЕРНО ПЕДИЈАТРИЈА НЕУРОЛОГИЈА ГИНЕКОЛОГИЈА Гинекологија Акушерство ОСТАЛО

132 4.1.7 Опште болнице по одјељењима Регион Зворник Опште болнице по одјељењима Општа болница Зворник Одјељења Регион Зворник Општа болница Зворник укупно Љекари специјал исти Остали здравствени радници Виша школа средња школа Постеље Исписани болесници Болеснички дани Умрли ХИРУРГИЈА Хирургија Анестезија са реанимацијом Ортопедија Урологија Васкуларна хирургија ИНТЕРНО Интерно Неурологија Инфектологија Дерматовенерологија ПЕДИЈАТРИЈА ОФТАМОЛОГИЈА ОРЛ са МХФ ХИРУРГИЈОМ ГИНЕКОЛОГИЈА Гинекологија Акушерство ОСТАЛО

133 4.1.8 Специјалне болнице Одјељења укупно Љекари специјалисти Остали здравствени радници Виша школа средња школа нижа Постеље Исписани болесници Болеснички дани Умрли Република Српска Укупно Завод за лијечење, рехабилитацију и социјалну заштиту хроничних душевних болесника Модрича Психијатријска болница Соколац Заводи за физикалну медицину и рехабилитацију Одјељења укупно Љекари специјалисти Остали здравствени радници виша школа средња школа нижа Постеље Исписани болесници Болеснички дани Умрли Завод за физикалну медицину и рехабилитацију "Др Мирослав Зотовић" Бања.Лука Република Српска Институт за рехабилитацију Одјељења укупно Љекари специјалисти Остали здравствени радници виша школа средња школа Постеље Исписани болесници Болеснички дани Умрли Институт за физикалну медицину, рехабилитацију и балнеоклиматологију "Мљечаница" Козарска Дубица Република Српска

134 Клинички центар по клиникама Клинике, Заводи и службе укупно Љекари специјал исти Остали здравствени радници Виша школа средња школа Постеље Исписани болесници Болеснички дани Умрли Регион Бања Лука Клинички центар Бања Лука КЛИНИКА ЗА ОПШТУ И АБДОМИНАЛНУ ХИРУРГИЈУ КЛИНИКА ЗА ОРТ.СА ТРАУМАТОЛОГИЈОМ КЛИНИКА ЗА КАРДИОВАСКУЛАРНЕ БОЛЕСТИ КЛИНИКА ЗА УРОЛОГИЈУ КЛИНИКА ЗА ДЈЕЧИЈУ ХИРУРГИЈУ КЛИНИКА ЗА АНЕСТЕЗИЈУ И РЕАНИМАЦИЈУ КЛИНИКА ЗА ТОРАКАЛНУ ХИРУРГИЈУ КЛИНИКА ЗА НЕУРОХИРУРГИЈУ КЛИНИКА ЗА ВАСКУЛАРНУ ХИРУРГИЈУ КЛИНИКА ЗА ПЛАСТИЧНУ И РЕКОНСТРУКТИВНУ ХИРУРГИЈУ КЛИНИКА ЗА УНУТРАШЊЕ БОЛЕСТИ КЛИНИКА ЗА ЕНДОКРИНОЛОГИЈУ КЛИНИКА ЗА ОНКОЛОГИЈУ КЛИНИКА ЗА ДЈЕЧИЈЕ БОЛЕСТИ КЛИНИКА ЗА КОЖНЕ И ПОЛНЕ БОЛЕСТИ КЛИНИКА ЗА НЕУРОЛОГИЈУ КЛИНИКА ЗА ПСИХИЈАТРИЈУ КЛИНИКА ЗА ПЛУЋНЕ БОЛЕСТИ

135 Наставак Клинике, Заводи и службе укупно Љекари специјал исти Остали здравствени радници Виша школа средња школа Постеље Исписани болесници Болеснички дани Умрли КЛИНИКА ЗА ОРЛ КЛИНИКА ЗА МХФ ХИРУРГИЈУ КЛИНИКА ЗА ОЧНЕ БОЛЕСТИ КЛИНИКА ЗА ИНФЕКТИВНЕ БОЛЕСТИ КЛИНИКА ЗА ГИНЕКОЛОГИЈУ И АКУШЕРСТВО гинекологија акушерство СЛ.ОПЕРАЦИОНЕ САЛЕ ЗАВОД ЗА НУКЛЕАРНУ МЕДИЦИНУ ОСТАЛО

136 Клиничко болничке службе Одјељења укупно Љекари специјал исти Остали здравствени радници виша школа средња школа Постеље Исписани болесници Регион Источно Сарајево Клиничко болничке службе Касиндол ХИРУРГИЈА Општа хирургија Анестезија са реанимацијом Операциони блок Интензивна њега Пријемно ИНТЕРНО Интерно Онкологија Нефрологија ПЕДИЈАТРИЈА ДЕРМАТОЛОГИЈА НЕУРОЛОГИЈА ФИЗ.МЕДИЦИНА И РЕХАБИЛИТАЦИЈА ПНЕУМО ФТИЗИОЛОГИЈА Пулмологија Фтизиологија ОФТАЛМОЛОГИЈА ОРЛ ИНФЕКТИВНО ГИНЕКОЛОГИЈА Гинекологија Акушерство ОСТАЛО Болеснички дани Умрли 136

137 Наставак Одјељења укупно Љекари специјал исти Остали здравствени радници виша школа средња школа Постеље Исписани болесници Болеснички дани Умрли Регион Фоча Клиничко болничке службе Фоча ХИРУРГИЈА Општа хирургија Анестезија са реанимацијом Рехабилитација Пријемно ургентни блок ИНТЕРНО Интерно Онкологија ПЕДИЈАТРИЈА Педијатрија Педијатрија интензивна ДЕРМАТОЛОГИЈА НЕУРО ПСИХИЈАТРИЈА ПНЕУМО ФТИЗИОЛОГИЈА ОФТАЛМОЛОГИЈА ОРЛ са МХФ ХИРУРГИЈОМ ИНФЕКТИВНО ГИНЕКОЛОГИЈА Гинекологија Акушерство ОСТАЛО

138 Клинички центар, клиничко болничке службе и опште болнице Клинике, Заводи и службе укупно Љекари специјал исти Остали здравствени радници виша школа средња школа Постеље Исписани болесници Болеснички дани Умрли Република Српска ХИРУРГИЈА АНЕСТЕЗИЈА ИНТЕРНО ОНКОЛОГИЈА ПЕДИЈАТРИЈА ДЕРМАТОВЕ НЕРОЛОГИЈА НЕУРОЛОГИЈА ПСИХИЈАТРИЈА НЕУРО ПСИХИЈАТРИЈА ПНЕУМО ФТИЗИОЛОГИЈА ОРЛ и МФХ ОЧНО ИНФЕКТИВНО ГИНЕКОЛОГИЈА ФИЗИКАЛНА МЕДИЦИНА И РЕХАБИЛИТАЦИЈА НУКЛЕАРНА МЕДИЦИНА ОСТАЛО

139 4.2 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Република Српска МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Лијечени Индекс структуре укупно мушко женско мушко женско Република Српска I Заразне и паразитне болести А00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D Е00 Е V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I XБолести система за дисање Ј00 Ј XI Болести система за варење К00 К XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива М00 М XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање, бабиње О00 О XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 Т Z00 Z

140 4.2.2 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Регион Бања Лука МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Лијечени Индекс структуре укупно мушко женско мушко женско Регион Бања Лука I Заразне и паразитне болести А00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D Е00 Е V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I XБолести система за дисање Ј00 Ј XI Болести система за варење К00 К XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива М00 М XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање, бабиње О00 О XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 Т Z00 Z

141 4.2.3 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Клинички центар Бања Лука МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Лијечени Индекс структуре укупно мушко женско мушко женско Клинички центар Бања Лука I Заразне и паразитне болести А00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D Е00 Е V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I XБолести система за дисање Ј00 Ј XI Болести система за варење К00 К XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива М00 М XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање, бабиње О00 О XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 Т Z00 Z

142 4.2.4 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Општа болница Градишка МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Лијечени Индекс структуре укупно мушко женско мушко женско Општа болница Градишка I Заразне и паразитне болести А00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D Е00 Е V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I XБолести система за дисање Ј00 Ј XI Болести система за варење К00 К XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива М00 М XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање, бабиње О00 О XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 Т Z00 Z

143 4.2.5 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Општа болница Приједор МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА(10МКБ) Лијечени Индекс структуре укупно мушко женско мушко женско Општа болница Приједор I Заразне и паразитне болести А00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D Е00 Е V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I XБолести система за дисање Ј00 Ј XI Болести система за варење К00 К XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива М00 М XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање, бабиње О00 О XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 Т Z00 Z

144 4.2.6 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Завод за рехабилитацију Зотовић МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА(10МКБ) Лијечени Индекс структуре укупно мушко женско мушко женско Завод за рехабилитацију Зотовић I Заразне и паразитне болести А00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D Е00 Е V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I XБолести система за дисање Ј00 Ј XI Болести система за варење К00 К XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива М00 М XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање, бабиње О00 О XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 Т Z00 Z

145 4.2.7 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Завод за рехабилитацију Зотовић Слатина МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Лијечени Индекс структуре укупно мушко женско мушко женско Завод за рехабилитацију Зотовић Слатина I Заразне и паразитне болести А00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D Е00 Е V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I XБолести система за дисање Ј00 Ј XI Болести система за варење К00 К XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива М00 М XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање, бабиње О00 О XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 Т Z00 Z

146 4.2.8 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Институт Мљечаница МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Лијечени Индекс структуре укупно мушко женско мушко женско Институт Мљечаница I Заразне и паразитне болести А00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета 0.16 D50 D IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма Е00 Е V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I XБолести система за дисање Ј00 Ј XI Болести система за варење К00 К XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива М00 М XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање, бабиње О00 О XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 Т Z00 Z

147 4.2.9 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Мркоњић Град МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Лијечени Индекс структуре укупно мушко женско мушко женско Мркоњић Град I Заразне и паразитне болести А00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D Е00 Е V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I XБолести система за дисање Ј00 Ј XI Болести система за варење К00 К XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива М00 М XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање, бабиње О00 О XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 Т Z00 Z

148 4.3 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу, Регион Бијељина МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Лијечени Индекс структуре укупно мушко женско мушко женско Општа болница Бијељина I Заразне и паразитне болести А00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D Е00 Е V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I XБолести система за дисање Ј00 Ј XI Болести система за варење К00 К XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива М00 М XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање, бабиње О00 О XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 Т Z00 Z

149 4.4 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу, Регион Добој МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Лијечени Индекс структуре укупно мушко женско мушко женско Општа болница Добој I Заразне и паразитне болести А00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D Е00 Е V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I XБолести система за дисање Ј00 Ј XI Болести система за варење К00 К XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива М00 М XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање, бабиње О00 О XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 Т Z00 Z

150 4.5 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу, Регион Источно Сарајево МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Лијечени Индекс структуре укупно мушко женско мушко женско Клинчко болничке службе Касиндо I Заразне и паразитне болести А00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D Е00 Е V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I XБолести система за дисање Ј00 Ј XI Болести система за варење К00 К XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива М00 М XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање, бабиње О00 О XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 Т Z00 Z

151 4.6 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу, Регион Фоча МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Лијечени Индекс структуре укупно мушко женско мушко женско Клиничке и болничке службе Фоча I Заразне и паразитне болести А00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D Е00 Е V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I XБолести система за дисање Ј00 Ј XI Болести система за варење К00 К XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива М00 М XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање, бабиње О00 О XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 Т Z00 Z

152 4.7 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу, Регион Требиње МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Лијечени Индекс структуре укупно мушко женско мушко женско Болнице Региона Требиње I Заразне и паразитне болести А00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D Е00 Е V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I XБолести система за дисање Ј00 Ј XI Болести система за варење К00 К XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива М00 М XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање, бабиње О00 О XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 Т Z00 Z

153 4.7.1 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Требиње МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Лијечени Индекс структуре укупно мушко женско мушко женско Општа болница Требиње I Заразне и паразитне болести А00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D Е00 Е V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I XБолести система за дисање Ј00 Ј XI Болести система за варење К00 К XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива М00 М XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање, бабиње О00 О XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 Т Z00 Z

154 4.7.2 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу Општа болница Невесиње МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Лијечени Индекс структуре укупно мушко женско мушко женско Општа болница Невесиње I Заразне и паразитне болести А00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D Е00 Е V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I XБолести система за дисање Ј00 Ј XI Болести система за варење К00 К XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива М00 М XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање, бабиње О00 О XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 Т Z00 Z

155 4.8 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу, Регион Зворник МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Лијечени Индекс структуре укупно мушко женско мушко женско Општа болница Зворник I Заразне и паразитне болести А00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма D50 D Е00 Е V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G VII Болести ока и припојака ока H00 H VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I XБолести система за дисање Ј00 Ј XI Болести система за варење К00 К XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива М00 М XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање, бабиње О00 О XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Q00 Q R00 R S00 Т Z00 Z

156 4.9 Број лијечених у стационарима према групама обољења и полу МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Лијечени Индекс структуре укупно мушко женско мушко женско Психијатријска болница "Јакеш" Модрича V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G МОРБИДИТЕТНА ЛИСТА (10МКБ) Укупно М Ж М Ж Психијатриска болница Соколац V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F VI Болести нервног система G00 G XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Z00 Z

157 4.10 Број лијечених у стационарима према групама обољења, Групе болести (10МКБ) I Заразне и паразитне болести А00 B II Тумори C00 D III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета D50 D89 IV Болести жлијезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма Е00 Е90 V Душевни поремећаји и поремећаји понашања F00 F99 VI Болести нервног система G00 G99 VII Болести ока и припојака ока H00 H59 VIII Болести ува и болести мастоидног наставка H60 H IX Болести система крвотока I00 I X Болести система за дисање Ј00 Ј XI Болести система за варење К00 К XII Болести коже и поткожног ткива L00 L XIII Болести мишићно коштаног система и везивног ткива М00 М XIV Болести мокраћно полног система N00 N XV Трудноћа, рађање, бабиње О00 О XVI Стања у порођајном периоду P00 P XVII Урођене наказности, деформације и хромосомске ненормалности Q00 Q99 XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази R00 R XIX Повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора S00 Т XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом Z00 Z

158 5. Порођаји и прекиди трудноће у Републици Српској,

159 У години у Републици Српској је на основу пријава рођења регистровано порођаја, у здравственим установама у државном власништву, са укупно рођене дјеце, од којих је 48 мртрворођено. Према старости мајке, највећи број порођаја је у добној групи година, слиједе порођаји у добној групи године, а затим у добној групи са и преко 35 година. Највише је регистровано првих порођаја (50.8%), других по реду (35.6%), трећих по реду (10.4%), а вишег реда рођења 3.2%. Од укупног броја прекида трудноће око 83% породиља није имало ранијих прекида трудноће, а 12.5% су имале један прекид трудноће, а 4.2% породиља је имало више прекида трудноће. Удио живорођене дјеце тежине веће од 2500 грама је у години износио 96.3%. Највише дјеце је рођено са порођајном тежином грама, односно 81.6%. Дјеце која су имала ниску порођајну тежину (испод 2500 грама) је у години било 3.9%. Током године пријављено је 2573 прекида трудноће. У структури су најзаступљенији медицински индуковани прекиди трудноће којих је било 1026, односно 39.9%. Регистровано је и 546 спонтаних прекида трудноће (21.2%). Код око 91% прекида трудноће регистрована је старост плода од 10 недјеља и мање. Од свих жена које су имале прекид трудноће највише је оних у доби година. Број жена млађих од 20 година које су имале прекид трудноће чини 1.8% од укупног броја прекида. У приватним здравственим установама је обављено 176 порода са 177 рођене дјеце. У приватним здравственим установама су обављена 3 прекида трудноће. *Подаци о порођајима и прекидима трудноће приказани су за болничке установе у јавном сектору од табела 5.1 до 5.11, а подаци за болничке установе у приватном сектору приказани су у табелама 5.12 и

160 Број порода у Републици Српској, по регионима Региони Укупан број порода Индекс структуре Република Српска Бања Лука Бијељина Добој Зворник Фоча Источно Сарајево Требиње Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођене у Републици Српској Тежина при рођењу Живорођени Мртворођени Укупно Република Српска <

161 5.1.1 Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођене Региона Бања Лука Тежина при рођењу Живорођени Мртворођени Укупно Регион Бања Лука < Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођене Региона Бијељина Тежина при рођењу Живорођени Мртворођени Укупно Регион Бијељина < Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођене Региона Добој Тежина при рођењу Живорођени Мртворођени Укупно Регион Добој <

162 5.1.4 Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођенe Региона Источно Сарајево Тежина при рођењу Живорођени Мртворођени Укупно Регион Источно Сарајево < Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођене Региона Фоча Тежина при рођењу Живорођени Мртворођени Укупно Регион Фоча < Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођене Региона Требиње Тежина при рођењу Живорођени Мртворођени Укупно Регион Требиње <

163 5.1.7 Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођене Региона Зворник Тежина при рођењу Живорођени Мртворођени Укупно Регион Зворник < Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено у Републици Српској Број новорођенчади Живорођени Мртворођени Укупно Република Српска једно двоје троје Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено Региона Бања Лука Број новорођенчади Живорођени Мртворођени Укупно Регион Бања Лука једно двоје троје

164 5.2.2 Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено Региона Бијељина Број новорођенчади Живорођени Мртворођени Укупно Регион Бијељина једно двоје Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено Региона Добој Број новорођенчади Живорођени Мртворођени Укупно Регион Добој једно двоје Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено Региона Источно Сарајево Број новорођенчади Живорођени Мртворођени Укупно Регион Источно Сарајево Једно двоје Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено Региона Фоча Број новорођенчади Живорођени Мртворођени Укупно Регион Фоча једно двоје

165 5.2.6 Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено Региона Требиње Број новорођенчади Живорођени Мртворођени Укупно Регион Требиње једно двоје троје Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено Региона Зворник Број новорођенчади Живорођени Мртворођени Укупно Регион Зворник једно двоје Број новорођених у односу на број новорођенчади у Републици Српској Број новорођенчади Свеукупно (мушко, женско) Индех структуре Република Српска једно двоје троје Број новорођених у односу на број новорођенчади Региона Бања Лука Број новорођенчади Свеукупно (мушко, женско) Индех структуре Регион Бања Лука једно двоје троје

166 5.3.2 Број новорођених у односу на број новорођенчади Региона Бијељина Број новорођенчади Свеукупно (мушко, женско) Индех структуре Регион Бијељина једно двоје Број новорођених у односу на број новорођенчади Региона Добој Број новорођенчади Свеукупно (мушко, женско) Индех структуре Регион Добој једно двоје Број новорођених у односу на број новорођенчади Региона Источно Сарајево Број новорођенчади Регион Источно Сарајево Свеукупно (мушко, женско) Индех структуре једно двоје Број новорођених у односу на број новорођенчади Региона Фоча Број новорођенчади Свеукупно (мушко, женско) Индех структуре Регион Фоча једно двоје

167 5.3.6 Број новорођених у односу на број новорођенчади Региона Требиње Број новорођенчади Свеукупно (мушко, женско) Индех структуре Регион Требиње једно двоје троје Број новорођених у односу на број новорођенчади Региона Зворник Број новорођенчади Свеукупно (мушко, женско) Индех структуре Регион Зворник једно двоје Број порода према старости породиље и времену порода у Републици Српској Старост породиље Република Српска Вријеме порода Пријевремени На вријеме Пролонгиран Укупно

168 5.4 Број порода према старости породиље и времену порода Региона Бања Лука Старост породиље Регион Бања Лука Вријеме порода Пријевремени На вријеме Пролонгиран Укупно Број порода према старости породиље и времену порода Региона Бијељина Старост породиље Регион Бијељина Вријеме порода Пријевремени На вријеме Пролонгиран Укупно Број порода према старости породиље и времену порода Региона Добој Старост породиље Вријеме порода Пријевремени На вријеме Пролонгиран Укупно Регион Добој

169 5.4.3 Број порода према старости породиље и времену порода Региона Источно Сарајево Старост породиље Регион Источно Сарајево Вријеме порода Пријевремени На вријеме Пролонгиран Укупно Број порода према старости породиље и времену порода Региона Фоча Старост породиље Вријеме порода Пријевремени На вријеме Пролонгиран Укупно Регион Фоча Број порода према старости породиље и времену порода Региона Требиње Старост породиље Регион Требиње Вријеме порода Пријевремени На вријеме Пролонгиран Укупно

170 5.4.6 Број порода према старости породиље и времену порода Региона Зворник Старост породиље Вријеме порода Пријевремени На вријеме Пролонгиран Укупно Регион Зворник Број новорођених према полу у Републици Српској, 2008 Пол новорођенчета Број новорођенчади Индех структуре Република Српска мушко женско Број новорођених према полу Региона Бања Лука Пол новорођенчета Број новорођенчади Индех структуре Регион Бања Лука мушко женско

171 5.5.1 Број новорођених према полу Региона Бијељина Пол новорођенчета Број новорођенчади Индех структуре Регион Бијељина мушко женско Број новорођених према полу Региона Добој Пол новорођенчета Број новорођенчади Индех структуре Регион Добој мушко женско Број новорођених према полу Региона Источно Сарајево Пол новорођенчета Број новорођенчади Индех структуре Регион Источно Сарајево мушко женско Број новорођених према полу Региона Фоча Пол новорођенчета Број новорођенчади Индех структуре Регион Фоча мушко женско

172 5.5.5 Број новорођених према полу Региона Требиње Пол новорођенчета Број новорођенчади Индех структуре Регион Требиње мушко женско Број новорођених према полу Региона Зворник Пол новорођенчета Број новорођенчади Индех структуре Регион Зворник мушко женско Број порођаја у односу на број прекида трудноће у Републици Српској, Број ранијих порођаја Република Српска Број прекида трудноће Број порођаја

173 5.6.1 Број порођаја у односу на број прекида трудноће Региона Бања Лука Број ранијих порођаја Регион Бања Лука Број прекида трудноће Број порођаја Број порођаја у односу на број прекида трудноће Региона Бијељина Број ранијих порођаја Регион Бијељина Број прекида трудноће Број порођаја

174 5.6.3 Број порођаја у односу на број прекида трудноће Региона Добој Број ранијих порођаја Регион Добој Број прекида трудноће Број порођаја Број порођаја у односу на број прекида трудноће Региона Источно Сарајево Број ранијих порођаја Регион Источно Сарајево Број прекида трудноће Број порођаја

175 5.6.5 Број порођаја у односу на број прекида трудноће Региона Фоча Број ранијих порођаја Регион Фоча Број прекида трудноће Број порођаја Број порођаја у односу на број прекида трудноће Региона Требиње Број ранијих порођаја Регион Требиње Број прекида трудноће Број порођаја

176 5.6.7 Број порођаја у односу на број прекида трудноће Региона Зворник Број ранијих порођаја Регион Зворник Број прекида трудноће Број порођаја Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице у Републици Српској Старост Укупан број прекида Индех структуре Република Српска година година година година

177 5.7.1 Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Бања Лука Старост Укупан број прекида Индех структуре Регион Бања Лука година година година година Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Бијељина Старост Укупан број прекида Индех структуре Регион Бијељина година година година година Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Добој Старост Укупан број прекида Индех структуре Регион Добој година година година година

178 5.7.4 Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Источно Сарајево Старост Укупан број прекида Индех структуре Регион Источно Сарајево година година година година Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Фоча Старост Укупан број прекида Индех структуре Регион Фоча година година година година Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Требиње Старост Укупан број прекида Индех структуре Регион Требиње година година година година

179 5.7.7 Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Зворник Старост Укупан број прекида Индех структуре Регион Зворник година година година година Број прекида трудноће у односу на старост труднице у Републици Српској Старост Број прекида трудноће укупно Република Српска година година година година Број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Бања Лука Старост Број прекида трудноће Укупно Регион Бања Лука година година година година

180 5.8.2 Број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Бијељина Старост Регион Бијељина Број прекида трудноће укупно година година година година Број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Добој Старост Број прекида трудноће укупно Регион Добој година година година година

181 5.8.4 Број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Источно Сарајево Старост Број прекида трудноће укупно Регион Источно Сарајево година година година година Број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Фоча Старост Број прекида трудноће укупно Регион Фоча година година година година Број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Требиње Старост Број прекида трудноће укупно Регион Требиње година година година година

182 5.8.7 Број прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Зворник Број порођаја Регион Зворник 18 година година година 39 година Број прекида трудноће укупно Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање у Републици Српској Категорија прекида трудноће Република Српска Старост жене и брачно стање укупно да не да не да не да не да не О О О О О О О

183 5.9.1 Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање Региона Бања Лука Категорија прекида трудноће Регион Бања Лука О02 О03 О04 О05 О06 О07 О08 Старост жене и брачно стање укупно да не да не да не да не да не Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање Региона Бијељина Категорија прекида трудноће Регион Бијељина Старост жене и брачно стање укупно да не да не да не да не да не О

184 5.9.3 Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање Региона Добој Категорија прекида трудноће Регион Добој Старост жене и брачно стање укупно да не да не да не да не да не О О О Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање Региона Источно Сарајево Категорија прекида трудноће Регион Источно Сарајево Старост жене и брачно стање укупно да не да не да не да не да не O О О O O

185 5.9.5 Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање Региона Фоча Категорија прекида трудноће Регион Фоча Старост жене и брачно стање укупно да не да не да не да не да не О Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање Региона Требиње Категорија прекида трудноће Регион Требиње Старост жене и брачно стање укупно да не да не да не да не да не О О О O Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање Региона Зворник Категорија прекида трудноће Регион Зворник Старост жене и брачно стање укупно да не да не да не да не да не О

186 5.10 Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице у Републици Српској Седмице Старост Укупно Република Српска

187 Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Бања Лука Старост Седмице Укупно Регион Бања Лука

188 Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Бијељина Старост Седмице Укупно Регион Бијељина Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Добој Старост Седмице Укупно Регион Добој

189 Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Источно Сарајево Старост Седмице Укупно Регион Источно Сарајево

190 Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Фоча Седмице Старост Укупно Регион Фоча Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Требиње Седмице Старост Укупно Регион Требиње

191 Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице Региона Зворник Седмице Старост Укупно Регион Зворник Број порода у Републици Српској, здравствене установе у приватном сектору Региони Укупан број порода Индех структуре Република Српска Источно Сарајево Број порода у односу на тежину дјетета при рођењу и у односу на живорођене и мртворођене, Тежина при рођењу Живорођени Мртворођени Укупно Република Српска <

192 Број новорођенчади по статусу живорођено или мртворођено Број новорођенчади Живорођени Мртворођени Укупно Република Српска једно двоје троје Број новорођених у односу на број новорођенчади Број новорођенчади Свеукупно (М+Ж) Индех структуре Република Српска једно двоје троје Број порода према старости породиље и времену порода Старост породиље Република Српска Вријеме порода Пријевремени На вријеме Пролонгиран Укупно Број новорођених према полу у Републици Српској Пол новорођенчета Број новорођенчади Индех структуре Република Српска мушко женско

193 Број порођаја у односу на број прекида трудноће у Републици Српској, Број ранијих порођаја Број прекида трудноће Број порођаја Република Српска Укупан број прекида трудноће у односу на старост труднице Старост Укупан број прекида Индех структуре Република Српска година година година година Број прекида трудноће у односу на старост труднице Старост Република Српска Број прекида трудноће укупн о година година година година

194 Категорија прекида трудноће у односу на старост жене и брачно стање Категорија прекида трудноће Република Српска Старост жене и брачно стање укупно да не да не да не да не да не О О Прекид трудноће према седмици прекида трудноће у односу на старост труднице Старост Седмице Укупно Република Српска

195 6. Незаразне болести 195

196 6.1 Малигне болести Новооткривени случајеви малигних болести се прате путем Регистра малигних болести који је успостављен године. Број новооткривених случајева малигних болести у години је износио 4720 (2553 мушкараца и 2167 жена). Стопа инциденце износила је за мушкарце на , а за жене на У Републици Српској у години од малигних болести је умрло 2710 особа, 1656 мушкараца и 1054 жена. Стопа морталитета је износила за мушкарце 122 на , а за жене 64.2 на становника. Пет најчешћих локализација чине укупно 55.8% новооткривених случајева малигних тумора код мушкараца у години: душник, бронх и плућа (23.1%), колон и ректум (12.7%), простата (7.5%), мокраћна бешика (5.9%), и желудац (5.6%). Остале локализације (ларинкс, јетра, панкреас, бубрег, усна шупљина и фарингс, мозак и нервни систем и једњак) обухватају 19%, док друге локализације чине 26.2%. Пет најчешћих локализација рака од којих су умирали мушкарци у години чини укупно 62.5%: душник, бронх и плућа (32.5%), колон и ректум (11.4%), желудац (6.6%), простата (7.3%) и јетра (4.7%). Остале локализације (мокраћна бешика, панкреас, мозак и нервни систем, ларинкс, једњак, усна шупљина и фаринкс, бубрег) обухватају 21.4%, док друге локализације чине 16.1%. Пет најчешћих локализација рака од којих су умрле жене у години чини укупно 49.0%: дојка (16.0%), колон и ректум (12.7%), душник, бронх и плућа (10.0%), јајник (5.2%) и желудац (5.1%). Остале локализације (грлић материце, панкреас, јајник, материца, мозак и нервни систем, жучна кеса и жучни путеви и леукемија) обухватају 26.5%, док друге локализације чине 24.5%. Пет најчешћих локализација чине укупно 49.7% новооткривених случајева малигних тумора код жена у години: дојка (19.7%), колон и ректум (10.1%), грлић материце (9.0%), душник, бронх и плућа (5.7%), материца (5.2%). Остале локализације (јајник, желудац, јетра, панкреас, мокраћна бешика, бубрег, меланом коже) обухватају 17.6%, док друге локализације чине 32.7%. 196

197 6.2 Број новообољелих особа од рака према водећим локализацијама и регионима, мушкарци, Република Српска, 2008 Регион Локализација Укупно Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник Душник, бронх и плућа C33 C Дебело цријево, ректосигмоидни спој и ректум C18 C Простата C Мокраћна бешика C Желудац C Гркљан C Усне, уста и усно ждријелни дио уста C00 C Јетра C Гуштерача C Бубрег C Можданица, мозак, кичмена мождина, лобањски живци и други дијелови ЦНС а C70 C Леукемије C91 C Друге локализације Све локализације C00 C Све локализације без коже (C44)

198 6.3 Број новообољелих особа од рака према водећим локализацијама и регионима, жене, Република Српска, 2008 Регион Локализација Укупно Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник Дојка C Дебело цријево, ректосигмоидни спој и ректум C18 C Грлић материце C Душник, бронх и плућа C33 C Тијело јматерице C Јајник C Желудац C Јетра C Гуштерача C Бубрег C Мокраћна бешика C Можданица, мозак, кичмена мождина, лобањски живци и други дијелови ЦНС а C70 C Друге локализације Све локализације C00 C Све локализације без коже (C44)

199 Графикон 6.1. Процентуални приказ новообољелих особа од рака према водећим локализација и полу, Република Српска, Мушки Мозак., нервни систем (C70-C72); 1,8% Бубрег (C64); 2,8% Леукемије(C91-C95); 1,6% Друге локализације; 26,2% Душник, бронх и плућа (C33-C34); 23,1% Панкреас (C25); 2,8% Женски Јетра (C22); 3% Усна шупљина и фаринкс (C00-C10); 3,2% Ларинкс (C32); 3,8% Желудац (C16); 5,6% Мокраћна бешика (C67); 5,9% Колон и ректум (C18-C20); 12,7% Простата (C61); 7,5% Мокраћна бешика (C67) 1,9% Мозак., нервни систем (C70-C72) 1,8% Друге локализације; 32,7% Бубрег (C64) 1,9% Дојка (C50) 19,7% Панкреас (C25); 2,4% Јетра (C22) 2,4% Колон и ректум (C18-C20) 10,1% Желудац (C16) 3,1% Јајник (C56) 4,1% Материца (C54) 5,2% Душник, бронх и плућа (C33-C34); 5,7% Грлић материце (C53) 9% 199

200 6.4 Стандардизована стопа инциденце од рака на становника према водећим локализацијама и полу, Република Српска, Примарна локализација (МКБ 10) Мушки Примарна локализација (МКБ 10) Женски Душник, бронх и плућа C33 C Дојка C Дебело цријево, ректосигмоидни спој и ректум C18 C Дебело цријево, ректосигмоидни спој и ректум C18 C Простата C Грлић материце C Мокраћна бешика C Душник, бронх и плућа C33 C Желудац C Тијело материце C Гркљан C Јајник C Усне, уста и усно ждријелни дио уста C00 C Желудац C Јетра C Јетра C Гуштерача C Панкреас C Бубрег C Бубрег C Можданица, мозак, кичмена мождина, лобањски живци и други дијелови ЦНС а C70 C Мокраћна бешика C Леукемије C91 C Можданица, мозак, кичмена мождина, лобањски живци и други дијелови ЦНС а C70 C Друге локализације 52.2 Друге локализације 46.4 Све локализације C00 C Све локализације C00 C Све локализације без коже (C44) Све локализације без коже (C44)

201 6.5 Број умрлих случајева од рака према примарној локализацији и регионима, мушкарци, Република Српска, 2008 Регион Локализација Укупно Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник Душник, бронх и плућа C33 C Дебело цријево, ректосигмоидни спој и ректум C18 C Простата C Желудац C Јетра C Мокраћна бешика C Гуштерача C Гркљан C Можданица, мозак, кичмена мождина, лобањски живци и други дијелови ЦНС а C70 C Бубрег C Усне, уста и усно ждријелни дио уста C00 C Леукемије C91 C Друге локализације Све локализације C00 C Све локализације без коже (C44)

202 6.6 Број умрлих случајева од рака према примарној локализацији и регионима, жене, Република Српска, 2008 Регион Локализација Укупно Бања Лука Бијељина Добој Источно Сарајево Фоча Требиње Зворник Дојка C Дебело цријево, ректосигмоидни спој и ректум C18 C Душник, бронх и плућа C33 C Јајник C Желудац C Јетра C Гуштерача C Грлић материце C Тијело материце C Можданица, мозак, кичмена мождина, лобањски живци и други дијелови ЦНС а C70 C Жучна кеса и други дијелови жучних канала C23 C Леукемије C91 C Друге локализације Све локализације C00 C Све локализације без коже (C44)

203 Графикон 6.2. Процентуални приказ броја умрлих особа од рака према примарној локализацији и полу, Република Српска, Мушки Усна шупљина и фаринкс (C00-C10) 2,4% Бубрег (C64); 2,7% Леукемије(C91-C95) 2,1% Друге локализације; 16,1% Душник, бронх и плућа (C33-C34) 32,5% Мозак., нервни систем (C70-C72) 2,8% Ларинкс (C32) 3,1% Панкреас (C25) 4,1% Мокраћна бешика (C67) 4,2% Јетра (C22) 4,7% Желудац (C16) 6,6% Простата (C61) 7,3% Колон и ректум (C18-C20) 11,4% Женски Леукемије (C91-C95) 2,4% Друге локализације; 24,5% Дојка (C50) 16% Колон и ректум (C18-C20) 12,7% Жучна кеса и жучни путеви (C23-C24) 3% Мозак., нервни систем (C70-C72); 3,3% Душник, бронх и плућа (C33-C34) 10% М атерица (C54) 4% Грлић материце (С53) 4,3% Панкреас (C25) 4,6% Јетра(C22) 4,9% Желудац (C16) 5,1% Јајник (C56) 5,2% 203

204 6.7 Стандардизована стопа морталитета од рака на становника према водећим локализацијама и полу, Република Српска, Примарна локализација (МКБ 10) Мушки Примарна локализација (МКБ 10) Женски Душник, бронх и плућа C33 C Дојка C Дебело цријево, ректосигмоидни спој и ректум C18 C Дебело цријево, ректосигмоидни спој и ректум C18 C Простата C Душник, бронх и плућа C33 C Желудац C Јајник C Јетра C Желудац C Мокраћна бешика C Јетра C Гуштерача C Панкреас C Гркљан C Грлић материце C Можданица, мозак, кичмена мождина, лобањски живци и други дијелови ЦНС а C70 C Тијело материце C Бубрег C Можданица, мозак, кичмена мождина, лобањски живци и други дијелови ЦНС а C70 C Усне, уста и усно ждријелни дио уста C00 C Жучна кеса и други дијелови жучних канала C23 C Леукемије C91 C Леукемије C91 C Друге локализације 19.9 Друге локализације 14.6 Све локализације C00 C Све локализације C00 C Све локализације без коже (C44) Све локализације без коже (C44)

205 6.8 Инциденца од рака на становника према добним скупинама, мушкарци, Република Српска, МКБ 10 Примарна локализација Укупно Добна скупина Сирова инц. CR Стандар. инц. ASR C00 Усна C01 C02 Коријен језика и други дијелови језика C03 C06 Десни, под уста, непце и других дијелова уста C07 C08 Доушна пљувачна жлијезда и друге велике пљувачне жлијезде C09 Крајник C10 Усни дио ждријела C11 Носни дио ждријела C12 C13 Крушколика јамица и доњи дио ждријела C14 Други дијелови ждријела C15 Једњак C16 Желуца C17 Танко цријево C18 Дебело цријево C19 C20 Ректосигмоидни спој и ректум

206 Наставак МКБ 10 Примарна локализација Укупно Добна скупина Сирова инц. CR Стандар. инц. ASR C21 Чмар и чмарни канал C22 Јетра C23 C24 Жучна кеса и други дијелови жучних канала C25 Гуштерача C30 C31 Носна шупљина, средње ухо и носни синуси C32 Ларинкс C33 C34 Душник, бронх и плућа C37 C38 Грудна жлијезда, срце, средогруђе и поплућница C40 C41 Кости и зглобне хрскавице C43 Меланом C44 Кожа C45 Мезотелиом C46 Капосијев сарком C47, C49 Периферни живци, аутономног нервног система, везивног и меког ткива C50 Дојка

207 Наставак МКБ 10 Примарна локализација Укупно Добна скупина Сирова инц. CR Стандар. инц. ASR C60 Пенис C61 Простата C62 Тестис C63 Мушки полни органи, неозначено C64 Бубрег C65 Карлица бубрега C66 Мокраћни канал C67 Мокраћна бешика C68 Органи за мокрење, неозначено C69 Око и припојци ока C70 C72 Можданица, мозак, кичмена мождина, лобањски живци и други дијелови CNS a C73 Штитна жлијезда C74 Надбубрежна жлијезда C75 Друге ендокрине жлијезде C81 Hodgkin лимфом

208 Наставак МКБ 10 Примарна локализација Укупно Добна скупина Сирова инц. CR Стандар.и нц. ASR C82 C85, C96 Non Hodgkin лимфом C88 Имунопролиферативана болест C90 Мултипли мијелом C91 Лимфоидна леукемија C92 C94 Мијелоидна, моноцитна и друге леукемије C95 Леукемија, неозначена Остало, неозначено Све локализације (C00 C97) Све локализације, без коже (C44)

209 6.9 Инциденца од рака на становника према добним скупинама, жене, Република Српска, МКБ 10 Примарна локализација Укупно Добна скупина Сирова инц. CR Стандар. инц. ASR C00 Усна C01 C02 Коријен језика и други дијелови језика C03 C06 Десни, под уста, непце и других дијелова уста C07 C08 Доушна пљувачна жлијезда и друге велике пљувачне жлијезде C09 Крајник C10 Усни дио ждријела C11 Носни дио ждријела C12 C13 Крушколика јамица и доњи дио ждријела C14 Други дијелови ждријела C15 Једњак C16 Желуца C17 Танко цријево C18 Дебело цријево C19 C20 Ректосигмоидни спој и ректум C21 Чмар и чмарни канал

210 Наставак МКБ 10 Примарна локализација Укупно Добна скупина Сирова инц. CR Стандар. инц. ASR C22 Јетра C23 C24 Жучна кеса и други дијелови жучних канала C25 Гуштерача C30 C31 Носна шупљина, средње ухо и носни синуси C32 Ларинкс C33 C34 Душник, бронх и плућа C37 C38 Грудна жлијезда, срце, средогруђе и поплућница C40 C41 Кости и зглобне хрскавице C43 Меланом C44 Кожа C45 Мезотелиом C46 Капосијев сарком C47, C49 Периферни живци, аутономног нервног система, везивног и меког ткива C50 Дојка

211 Наставак МКБ 10 Примарна локализација Укупно Добна скупина Сирова инц. CR Стандар. инц. ASR C51 Стидница C52 Усмине C53 Грлић материце C54 Тијело материце C55 Материца, неозначена C56 Јајник C57 Женски полни органи, неозначено C58 Постељица материце 0 C64 Бубрег C65 Карлица бубрега C66 Мокраћни канал C67 Мокраћна бешика C68 Органи за мокрење, неозначено C69 Око и припојци ока C70 C72 Можданица, мозак, кичмена мождина, лобањски живци и други дијелови CNS a

212 Наставак МКБ 10 Примарна локализација Укупно Добна скупина Сирова инци CR Стандар. инц. ASR C73 Штитна жлијезда C74 Надбубрежна жлијезда C75 Друге ендокрине жлијезде C81 Hodgkin лимфом C82 C85, C96 Non Hodgkin лимфом C88 Имунопролиферативана болест C90 Мултипли мијелом C91 Лимфоидна леукемија C92 C94 Мијелоидна, моноцитна и друге леукемије C95 Леукемија, неозначена Остало, неозначено Све локализације (C00 C97) Све локализације, без коже (C44)

213 6.10 Укупан број новообољелих, број и проценат регистрованих случајева рака на основу потврда о смрти према примарној локализацији и полу, Република Српска, 2008 MKB 10 Примарна локализација Пол Укупно C00 C01 C02 C03 C06 C07 C08 C09 C10 C11 C12 C13 C14 C15 C16 C17 C18 C19 C20 C21 C22 C23 C24 C25 C30 C31 C32 C33 C34 C37 C38 C40 C41 C43 Усна Коријен језика и други дијелови језика Десни, под уста, непце и других дијелова уста Доушна пљувачна жлијезда и друге велике пљувачне жлијезде Крајник Усни дио ждријела Носни дио ждријела Крушколика јамица и доњи дио ждријела Други дијелови ждријела Једњак Желуца Танко цријево Дебело цријево Ректосигмоидни спој и ректум Чмар и чмарни канал Јетра Жучна кеса и други дијелови жучних канала Гуштерача Носна шупљина, средње ухо и носни синуси Ларинкс Душник, бронх и плућа Грудна жлијезда, срце, средогруђе и поплућница Кости и зглобне хрскавице Меланом Потврде о смрти Укупно % Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски

214 Наставак MKB 10 Примарна локализација Пол Укупно C44 C45 C46 C47, C49 C50 Кожа Мезотелиом Капосијев сарком Периферни живци, аутономног нервног система, везивног и меког ткива Дојка Потврде о смрти Укупно % Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски C51 Стидница Женски C52 Усмине Женски C53 Грлић материце Женски C54 Тијело материце Женски C55 Материца, неозначена Женски C56 Јајник Женски C57 Женски полни органи, неозначено Женски C58 Постељица материце Женски C60 Пенис Мушки C61 Простата Мушки C62 Тестис Мушки C63 Мушки полни органи, неозначено Мушки C64 C65 C66 C67 C68 C69 C70 C72 Бубрег Карлица бубрега Мокраћни канал Мокраћна бешика Органи за мокрење, неозначено Око и припојци ока Можданица, мозак, кичмена мождина, лобањски живци и други дијелови CNS a Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски

215 Наставак MKB 10 Примарна локализација Пол Укупно C73 C74 C75 C81 C82 C85, C96 C88 C90 C91 C92 C94 C95 Штитна жлијезда Надбубрежна жлијезда Друге ендокрине жлијезде Hodgkin лимфом Non Hodgkin лимфом Имунопролиферативана болест Мултипли мијелом Лимфоидна леукемија Мијелоидна, моноцитна и друге леукемије Леукемија, неозначена Остало, неозначено Све локализације (C00 C96) Потврде о смрти Укупно % Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски

216 6.11 Укупан број новообољелих, број и проценат цитолошки/хистолошки верификованих случајева рака према примарној локализацији и полу, Република Српска, 2008 MKB 10 Примарна локализација Пол Укупно C00 C01 C02 C03 C06 C07 C08 C09 C10 C11 C12 C13 C14 C15 C16 C17 C18 C19 C20 C21 C22 C23 C24 C25 C30 C31 C32 C33 C34 C37 C38 Усна Коријен језика и други дијелови језика Десни, под уста, непце и других дијелова уста Доушна пљувачна жлијезда и друге велике пљувачне жлијезде Крајник Усни дио ждријела Носни дио ждријела Крушколика јамица и доњи дио ждријела Други дијелови ждријела Једњак Желуца Танко цријево Дебело цријево Ректосигмоидни спој и ректум Чмар и чмарни канал Јетра Жучна кеса и други дијелови жучних канала Гуштерача Носна шупљина, средње ухо и носни синуси Ларинкс Душник, бронх и плућа Грудна жлијезда, срце, средогруђе и поплућница Цитолошки/Хистолошки Укупно % Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски

217 Наставак MKB 10 Примарна локализација Пол Укупно C40 C41 C43 C44 C45 C46 C47, C49 C50 Кости и зглобне хрскавице Меланом Кожа Мезотелиом Капосијев сарком Периферни живци, аутономног нервног система, везивног и меког ткива Дојка Цитолошки/Хистолошки Укупно % Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски C51 Стидница Женски C52 Усмине Женски C53 Грлић материце Женски C54 Тијело материце Женски C55 Материца, неозначена Женски C56 Јајник Женски C57 Женски полни органи, неозначено Женски C58 Постељица материце Женски C60 Пенис Мушки C61 Простата Мушки C62 Тестис Мушки C63 Мушки полни органи, неозначено Мушки C64 C65 C66 C67 C68 C69 C70 C72 Бубрег Карлица бубрега Мокраћни канал Мокраћна бешика Органи за мокрење, неозначено Око и припојци ока Можданица, мозак, кичмена мождина, лобањски живци и други дијелови CNS a Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски

218 Наставак MKB 10 Примарна локализација Пол Укупно C73 C74 C75 C81 C82 C85, C96 C88 C90 C91 C92 C94 C95 Штитна жлијезда Надбубрежна жлијезда Друге ендокрине жлијезде Hodgkin лимфом Non Hodgkin лимфом Имунопролиферативана болест Мултипли мијелом Лимфоидна леукемија Мијелоидна, моноцитна и друге леукемије Леукемија, неозначена Остало, неозначено Све локализације (C00 C96) Цитолошки/Хистолошки Укупно % Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски Мушки Женски

219 7. ЗАРАЗНЕ И ПАРАЗИТАРНЕ БОЛЕСТИ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ У ГОДИНИ 7.1 Увод Заразне болести у свијету још увијек представљају велики здравствени, економски и друштвени проблем, нарочито у неразвијеним земљама. Чак и у високо развијеним земљама, гдје је елиминисано више заразних болести, настају нове након инвазивних дијагностичких техника, имуносупресивне терапије, промјеном понашња и стварањем средина високог ризика као што су јединице за интензивну његу и дневни болнички центри. Многа заразна обољења која су била проблем у свијету прије сто година остала су то у извјесном смислу и данас као што су туберкулоза, колера, инфлуенца итд. Проблем заразних обољења није статичан, односно микроорганизми су стално у стању прилагођавања у односу на људску врсту недавна појава тешког акутног респираторног синдрома (SARS) и птичjeг грипа нас управо подсјећају на то. Неке заразне болести су ерадициране, друге су елиминисане односно сведене на минимум, а за многа друга заразна обољења су редуциране стопе морбидитета и морталитета, а ли су се појавиле и неке нове заразне болести у посљедњим деценијама, што се може очекивати и у будућности. Једно од значајних питања јесте и то да ли ће пораст становништва у свијету бити праћен одговарајућим порастом извора хране. То би могло довести до тешких проблема сиромаштва, малнутриције и заразних болести, разумије се уколико се не предузму одговарајуће мјере у погледу повећања производње хране. Прије 70 их година прошлог вијека напори СЗО су били углавном усредсређени на заразне болести тако да су доводили до значајних успјеха у борби против заразних болести, као што је нпр. онај о ерадикацији вариоле у свијету године. Послије тога интерес за заразне болести слаби једним дијелом због промјена приоритета у домену борбе за здравље, смањења извора финансирања и неопходности да се персонал и расположива финансијска средства посвете борби против епидемије AIDS a. Та ерозија инфраструктуре за борбу против заразних болести директно је погодила свјетске могућности да се сузбијају нове заразне болести које су се појавиле. С друге стране неодговарајући капацитет лабораторија је исто тако праћен падом могућности да се препознају старе и нове болести, смањењем активног надзора над заразним болестима и инсуфицијентним дјеловањем у случају појаве епидемија. Осим тога епидемиолози који су се образовали и усавршавали прије 70 их и који су у пензији или јој се приближавају нису често били замијењени другим, а њихова мјеста су често трансформисана у корист других специјалних програма у многим земљама. Код нас у Републици Српској ове болести представљају много већу здравствену и општедруштвену проблематику него што се то обично мисли. Стим у вези и ми у Републици Српској и Б и Х смо морали и морамо поново да успостављамо основе за борбу против заразних болести да би могли дати одговор, као дио глобалног одговора, новим изазовима које представљају, прије свега, нове заразне болести које се појављују и да рјешавамо нове проблеме настале у вези са резистенцијом узрочника и вектора већ познатих заразних болести. 219

220 Многобројни су разлози за појаву нових заразних болести и појаву заразних болести које су некада сматране потиснутим. Ти разлози су: велике социјалне трансформације, стрес, општи пад животног стандарда, неадекватна исхрана, индустријски начин производње намирница, неодговарајуће снабдијевање водом за пиће, незадовољавајући стамбени услови, нове методе дијагностике и лијечења, измјене у понашању људи, повећане могућности коришћења биолошких агенаса у терористичке сврхе (биотероризам), неадекватно збрињавање отпадних материја, деструкција природе, а нарочито шума чиме настаје ближи контакт фауне и људи, повећање међународних путовања итд. Међу важнијим новим заразним болестима и заразним болестима за које се некад сматрало да су потиснуте су: СИДА, САРС, авијарна инфлуенца, вирусни хепатитис Ц, туберкулоза, обољења изазвана инвазивном групом А бета хемолитичког стрептокока, обољења изазвана резистентним узрочницима заразних болести, обољења повезана са интернационалним путовањима итд. Успјеси постигнути у борби пртив неких заразних болести, а прије свега елиминација дифтерије, ерадикација ендемског сифилиса, пјегавца, трахома и маларије, велико смањење разболијевања и умирања од тетануса, антаркса, полиомијелитиса, трбушног тифуса и паратифуса, пертусиса и још неких болести, а што је кулкминирало ерадикацијом вариоле, имали су између осталог за посљедицу изградњу једног друштвеног става подржаваног и у неким стручним круговима о томе да заразне болести више не представљају озбиљну пријетњу здрављу. Мало су имала утицаја указивања најкомпетентнијих да, изузимајући само земље Америке сјеверно од Мексика, већину земаља и региона у Европи, Аустралију, Јапан и Нови Зеланд, заразне болести у огромном броју неразвијених земаља, које чине гро човјечанства, и данас су прворазредни проблем. Сличан утицај имала су и упозорења да и у високо развијеним земљама настају нове заразне болести изазване дијагностичком техником, имуносупресивном терапијом, промјеном понашања и стварањем средина високог ризика (јединице за интензивну његу, дневни болнички центри, домови за старе особе итд.). Појавом тзв. нових заразних болести свјетског значаја као што су Ебола, Ласа, као и читав низ других, укључујући ту и појаву AIDS a и откриће приона, створен је другачији однос према заразним болестима. То је кулминирало доношењем Резолуције Свјетске Здравствене Скупштине године која је изразила забринутост с циљем да се ангажују земље чланице у покушају да се појача контрола заразних болести, да би се без одлагања могле открити болести које су у поновној експанзији и идентификовале нове, али и отпочело са њиховим спречавањем и сузбијањем. 220

221 7.2 Морбидитет Током године у Републици Српској укупно су евидентирана лица обољела од заразних и паразитарних болести које према нашим важећим законским прописима подлијежу обавезном пријављивању. Регистрована стопа инциденце за годину је износила 1119, 6/ становника. Од посљедица заразних болести у току посматране године је умрло 12 обољелих са стопом морталитета од 0, 86/ становника. Од сепсе су умрла 4 болесника, 3 болесника од бактеријског менингитиса, и по 1 болесник је умро од плућне туберкулозе, акутног вирусног хепатитиса Б, акутног вирусног хепатитиса Ц, вирусног енцефалитиса и салмонелоза. У години је пријављено особа под дијагнозом грипа са стопом инциденце од 479, 4/ становника. Свих осталих заразних болести које се пријављују осим грипе је регистровано са стопом инциднеце од 640, 2/ становника. Кретање броја обољелих и стопе инциденце заразних и паразитарних болести у петогодишњем периоду од до године приказано је на табели 1. и графикону 1, 2 и 3. Табела 1. Број обољелих од заразних болести и стопа инциденције у периоду године Без грипе Само грип Укупно Број Година Број Број Стопа Стопа инц. обољели обољелих обољелих инц. х Стопа инц , , , , , , , , , , , , , , , 6 Графикон 1. Стопа инциденце заразних болести у периоду године Ст. инциденције./ Година 221

222 Графикон 2. Стопа инциденце заразних болести (без грипе) у периоду године Ст. инциденције/ ,8 653,1 640,2 625, Година Графикон 3. Стопа инциденце заразних болести (само грип) у периоду године 1000 Ст. инциденције/ ,6 628,6 479,4 177,7 78, Година Анализом кретања стопе инциденце заразних болести у петогодишњем периоду од до године (табела 1. и графикон 1.) запажамо осцилаторно кретање са највишом стопопм у години. У сљедећој години долази до осјетног пада инциденце када је забиљежена најнижа вриједност од 731, 2/ , да би у години опет дошло до значајног повећања и на крају посматраног периода у години се региструје стопа инциденце од 1119, 6 што представља извјестан пад у односу на претходну годину. На графикону 2. приказујемо кретање стопе инциденце у посматраном петогодишњем периоду не рачунајући грипу. У првој посматараној години је забиљежена вриједност од 674, 8/ Најнижа стопа евидентирана је у години и износи 625, 5/100000, у и години постепено расте и у задњој години посматрања се незнатно снижава у односу на претходне двије године и биљежи вриједност од 640, 2/ Кретање стопе инциденце грипе у периоду до 208. године приказано је на графикону 3. Врхови кривуље одговарају епидемијским годинама односно годинама кад се болест јављала у епидемијском облику, па јенајвиша стопа регистрована у 2005 години 222

223 (763, 6). У интерепидемијским годинама се региструју ниске стопе, па је тако у години забиљежена најнижа вриједност од 78, 1/ становника. На табели 2. и графикону 4. приказујемо дистрибуцију (раширеност) заразних болести и стопу инциденције по регијама у Републици Српској у години. Табела 2. Учесталост заразних болести по регијама у години Регија Број обољелих Стопа инциденције Бања Лука , 8 Бијељина , 1 Добој , 7 Зворник , 3 Источно Сарајево , 4 Фоча , 1 Требиње , 7 Графикон 4. Стопа инциденце заразних болести по регијама у години Требиње 1803,7 Фича И. Сарајево 1469,1 1609,4 Зворник Добој 648,3 655,7 Бијељина Бања Лука 1036,1 1106, Ст. инциденције / Током године највише обољелих од заразних и паразитарних болести је пријављено на подручју регије Бања Лука (7.460), а најмање на подручју регије Зворник (927) што се види из табеле 2. Међутим, највиша стопа инциденце је забиљежена на регији Требиње 1803, 7⁰/₀₀₀₀, а најнижа на регији Зворник 648, 3⁰/₀₀₀₀. Број обољелих и стопу инциденце заразних болести по мјесецима приказујемо на табели 3. и стопу инциденце графички на графикону 5. Највећи број обољелих пријављен је у јануару и фебруару и то због највећег броја обољелих и пријављених од првенствено инфлуенце, затим варичеле у тим мјесецима. У сљедећим мјесецима број обољелих је постепено опадао све до јула мјесеца када је забиљежена најмања фреквенција обољелих. У тим љетним мјесецима јулу, јуну и августу као што се види на графикону 5. кривуља показује пад броја обољелих, што је и очекивано, због великог смањења броја обољелих од респираторних заразних болести, у првом реду инфлуенце, варичеле и стрептококне упале 223

224 ждријела и крајника. Од септембра мјесеца до краја године број обољелих по мјесецима има тренд повећања, што је и уобичајено, иако је у октобру био регистрован већи број обољелих негу у новембру и децембру мјесецу. Тренд повећања броја обољелих од септембра до карја децембра тумачимо постепеним повећањем учешћа респираторних заразних болести у јесењско зимском периоду у односу на љетни период, а већи број обољелих у октобру мјесецу у односу на новембар и децембар појавом епидемија интестиналних инфекција у неким школским колективима. Табела 3. Учесталост заразних болести по мјесецима у години Мјесец Број обољелих Стопа инциденције Јануар , 4 Фебруар , 1 Март , 2 Април , 7 Мај , 9 Јун , 1 Јули , 6 Август , 2 Септембар , 0 Октобар , 1 Новембар , 2 Децембар , 0 Графикон 5. Стопа инциденце заразних болести по мјесецима у години 350 Ст. Инциденције / Januar 287,4 Februar 247,1 120,2 60,7 Apri l Mart 53,9 45,1 40,6 45,2 Avgust Jul i Juni Maj 49 62,1 50,2 58 Decembar Novembar Oktobar Septembar 224

225 7.3 Водеће заразне болести Рангиране водеће заразне болести у Републици Српској у и години приказујемо табеларно на табели 4. и стопу инциденце водећих заразних болести приказујемо графички на графикону 6. Табела 4. Водеће заразне болести у и години Заразна болест Ранг Бр. об. Ст. инц. Ранг Бр.об. Ст.ин. Influenza I , 6 I , 4 Varicella II , 5 II , 9 Infectiones intestinales III , 9 III , 4 Pharyngitis et ton. strept. IV , 8 IV , 0 Tuberculosis V , 0 V , 2 Scarlatina VI , 1 VIII , 3 Scabies VII , 2 VII , 4 Mononucleosis infectiva VIII , 6 IX , 3 Salmonelloses aliae IX , 7 XII 108 7, 7 Kont. i izloženost bjesnilu X , 0 XI , 8 Intoxicatio alimentaris XI 138 9, 9 X , 9 Brucellosis XXI 24 1, 7 VI , 4 Графикон 6. Стопа инциденце водећих заразних болести у години X IX Intoxicatio alim. Mononucleosis 10,9 11,3 VIII Scarlatina 11,3 VII Scabies 13,4 VI V IV III II Brucellosis Tuberculosis Phar. et tons.strept. Infec.intestinalis Varicella 15,4 34, ,4 235,9 I Influenza 479, Ст. инциденције/

226 У години на првом мјесту међу водећим заразним болестима се налази инфлуенца, на другом варичела, на трећем интестиналне инфекције, четврту позицију заузима стрептококна упала ждријела и крајника, на петом мјесту већ дуго година се налази туберкулоза, али се чак на шестом мјесту налази бруцелоза што јевелико изненађење не само у Републици Српској и Б и Х, него и на просторима бивше Југославије. На седмом мјесту је скабијес, што је уобичајена појава, на осмом односно деветом шарлах и мононуклеоза, на десетом алиментарне интоксикације, једанаестом контакт и изложеност бјеснилу, дванаестом салмонелозе итд. 7.4 Вакцинабилне болести У Републици Српској у години је регистровано 557 лица обољелих од заразних болести против којих се врши обавезна имунизација и забиљежена је стопа морбидитета од 39, 8⁰/₀₀₀₀ (табела 5. и графикон 7. и 8.). Инциденца вакцинама превентабилних болести је ипак нешто смањена у односу на претходну годину и у односу на посматрани петогодишњи период од до године и то због смањеног учешћа обољелих од епидемијског паротитиса и пертусиса. Број обољелих од морбила је остао исти у као и у години. У у односу на претходну годину је порастао број обољелих од туберкулозе и акутног вирусног хепатитиса Б. Ове године није регистрован ни један случај тетануса нити АФП. Већ више година немамо регистрован ни један случај дифтерије нити полиомијелитиса. На графикону 7. приказујемо стопу инциденце вакцинабилних болести у петогодишњем периоду од до године, гдје се види да је у години забиљежена највиша стопа (58, 1), која у и години пада, да би се тренд пада стопе инциденце наставио у и у години када је забиљежена и најнижа горе поменута вриједност од 39, 8⁰/₀₀₀₀. Стопу инциденце појединих вакцинабилних заразних болести у години приказујемо на графикону

227 Табела 5. Учесталост вакцинабилних болести у периоду године Вакцинабилне болести Tuberculosis Hepatitis vir.ac. B Parotitis epidemica Morbilli Rubeola Pertusis Tetanus Diphteria Poliomyelitis Бр. об Ст. инц. 50, 9 39, 1 37, 4 33, 0 34, 2 Бр. об Ст. инц. 2, 6 1, 5 2, 5 3, 6 3, 9 Бр. об Ст. инц. 2, 1 1, 6 1, 7 2, 2 1, 2 Бр. об Ст. инц. 0, 3 0, 6 0, 6 0, 7 0, 2 Бр. об Ст. инц. 1, 7 1, 1 0, 5 0, 2 0, 2 Бр. об Ст. инц. 0, 4 0, 2 0, 3 0, 4 0, 1 Бр. об Ст.инц. 0 0, 1 0, Бр. об Ст. инц Бр. об Ст. инц Графикон 7. Стопа инциденце вакцинабилних болести у периоду Године Ст. инциденције / Година TBC HVB Parotitis ep. Morbilli Rubeola Pertusis Tetanus 227

228 Графикон 8. Стопа инциденце вакцинабилних болести у години Polio Diphteria Tetanus Pertusis Rubeola Morbilli Parotitis ep. HVB TBC ,1 0,2 0,2 1,2 3,9 34, Ст. инциденције/ Учешће појединих група заразних болести у укупном оболијевању од заразних болести Највећи проценат у укупном учешћу међу заразним болестима као што је и уобичајено заузима група респираторних заразних болести са 75, 71% учешћа, на другом мјесту су цријевне заразне болести са 18, 06% учешћа и на трећем мјесту је група такозваних осталих заразних болести са 2, 39% учешћа. На четвртој позицији су антропозоонозе које партиципирају у укупном оболијевању са 1, 75%, на петом мјесту су паразитарне болести 1, 20% учешћа, затим слиједе трансмисивне болести 0, 47%, кожне 0, 31% и на крају на осмом мјесту су сексуално трансмисивне болести са 0, 11% учешћа у укупном оболијевању од заразних болести у години. Број обољелих и процентуално учешће појединих група заразних болести у укупном оболијевању од заразних болести у петогодишњем периоду од до године приказани су на табели 6. Учешће појединих група заразних болести у укупном оболијевању од заразних болести у години и стопа инциденце појединих група заразних болести приказани су на графикону 9. и

229 Табела 6. Учесталост појединих група зарaзних болести у периоду Године ГРУПЕ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ Респираторне Бр. об % учешћа 70, 93 80, 00 72, 1 83, 46 75, 71 Цријевне Бр. об % учешћа 14, 01 9, 06 20, 89 12, 86 18, 06 Остале заразне Бр. об болести % учешћа 2, 53 1, 32 2, 68 1, 80 2, 39 Антропозоонозе Бр. об % учешћа 2, 7 0, 52 0, 75 0, 35 1, 75 Паразитарне Бр.об % учешћа 4, 3 4, 44 2, 73 1, 09 1, 20 Трансмисивне Бр.об % учешћа 0, 26 0, 13 0, 19 0, 13 0, 47 Кожне Бр.об % учешћа 3, 84 3, 32 0, 34 0, 23 0, 31 Полно преносиве Бр.об болести % учешћа 1, 44 1, 21 0, 3 0, 08 0, 11 Графикон 9. Учешће појединих група заразних болести у години 1, 2 18, 6 2, 39 1, 75 0, 31 0, 11 0, 47 75, 71 Респираторне Цријевне Паразитарне Остале зар.бол. Антропозоонозе Кожне Полно прен. Трансмисивне 229

230 Графикон 10. Стопа инциденце појединих група заразних болести у години Трансмисивне Полно преносиве Кожне Антропозоонозе Остале зар. болести Паразитарне Цријевне Респираторне 5,28 1,28 3,43 19,57 26,78 13,42 202,2 847, Ст. инциденције/ Респираторне заразне болести У групи капљичних заразних болести у години укупно је пријављено лица са стопом морбидитета од 847, 6 ⁰/₀₀₀₀, тако да се респираторне заразне болести као што је напријед наведено налазе на првом јесту по проценту учешћа у укупном оболијевању од заразних болести са 75, 71% учешћа (табела 6.) Број обољелих, стопа инциденце и учешће појединих респираторних заразних болести у укупном морбидитету од респираторних заразних болести у години приказни су на табели 7. и графикону 11. и 12. Посматрајући процентуално учешће појединих респираторних заразних болести у укупном оболијевању од капљичних заразних болести у години, запажамо да се на првом мјесту налази грипа сда 56, 56% учешћа, на другом варичела са 27, 83%, трећем стрептококна упала ждријела и крајника са 8, 02%, туберкулоза је на четвртом мјесту са 4, 03% учешћа, на петом односно шестом мјесту су шарлах и инфективна мононуклеоза, на седмом мјесту је бактеријска пнеумонија са 0, 39 % учешћа, затим слиједе бактеријски менингитис 0, 23%, епидемијски паротитис 0, 14%, менингококни менингитис 0, 07%, морбили и рубеола са по 0, 03% и на крају пертусис са 0, 01% учешћа (табела 7 и графикон 11.). 230

231 Табела 7. Учесталост респираторних заразних болести у Години Врста болести Број обољелих Стопа нциденце % учешћа Influenza , 4 56, 56 Varicella , 9 27, 83 Pharyngitis et ton. strteptococcica , 0 8, 02 TBC , 2 4, 03 Scarlatina , 3 1, 33 Mononucleosis infectiva , 3 1, 33 Pneumonia bacterialis 46 3, 3 0, 39 Meningitis bacterialis 27 1, 9 0, 23 Parotitis epidemica 17 1, 2 0, 14 Infectio meningococcica 8 0, 6 0, 07 Morbilli 3 0, 2 0, 03 Rubeolla 3 0, 2 0, 03 Pertusis 1 0, 1 0, 01 УКУПНО , 6 100, 00 Графикон 11. Учешће појединих респираторних заразних болести у укупном оболијевању од респираторних заразних болести у години Pertusis Inf. meningoccoc. Rubeolla Morbilli Meningitia bact. Parotitis epidemica eumonia bacter. Pn Mononucleosis inf. Scarlatina Tuberculosis Pharing.et tons.strept. Influenza Varicella 0,01 0,07 0,03 0,03 0,23 0,14 0,39 1,33 1,33 4,03 8,02 27, % 56,56 231

232 Графикон 12. Стопа инциденце респираторних заразних болести у години Pertusis Inf. meningoccoc. Rubeolla Morbilli Meningitia bact. Parotitis epidemica Pneumonia bacter. Mononucleosis inf. Scarlatina Tuberculosis Pharing.et tons.strept. Influenza Varicella 0,1 0,6 0,2 0,2 1,9 1,2 3,3 11,3 11,3 34, ,9 479, % Грипа (Influenza) Кретање стопе инциденције грипе у петогодишњем периоду од до године приказано је награфикону 13. гдје се јасно види да је највећи морбидитет регистрован године (763, 6⁰/₀₀₀₀), а најнижа стопа је забиљежена у сљедећој години (78, 1), да би у годни дошло до епидемијског јављања ове болести када је стопа значајно порасла на 628, 6⁰/₀₀₀₀ и на крају посматраног периода у години долази до извјесног смањења стопе инциденце која се зауставила на вриејдности од 479, 4⁰/₀₀₀₀. Током године је укупно регистровано случајева грипа и ова болест партиципира са 56, 56% у укупном оболијевању од респираторних заразних болести.до епидемијске појаве инфлуенце је дошло на подручју регије Требиње и на подручју општина Приједор, Мркоњић Град и Костајница. Епидемија је почела почетком јануара мјесеца и трајала до краја марта, а највише обољелих је евиедентирано у јануару. Епидемијом су биле захваћене све узрасне групе, а највише радно активно становништво и школска дјеца. Код обољелих је углавном преовладавала средње тешка форма обољења са изузетком ријетких тежих облика са комликацијама евидентираних код старијих особа и код особа са хроничним болестима. Најчешће комликације су биле упала синуса, бронха и средњег уха. Посљедњих неколико година се пооштрио надзор на појавом сезонске или обичне грипе због опасности од могуће појаве птичје или пандемијске грипе. Република Српска и Б и Х су извршиле неопходне припреме за правовремено и ефикасно реаговање кад су у питању приоритетне активности у провођењу фармацеутских и нефарамцеутских мјера, мјера лабораторијске дијагностике и јавноздравствених мјера. Израдили смо План приправности и контроле пандемијске инфлуенце. У Републици Српској су именована 2 интервентна тима за прихватање и збрињавање евентуалних првих случајева сумњивих на авијарну инфлуенцу. Овим Планом су одређене 2 клинике за прихватање и збрињавање 232

233 првих случајева авијарне инфлуенце. Особљу на клиникама је подијељена заштитна опрема и извјесна количина антивиротика Tamiphlu. У организацији UNICEF a проводи се едукација намијењена дјеци и школској омладини са израдом постера, летака, ДВД презентација и брошура за професионалце. Дистрибуција тог пропагандног материјала је извршена и то регионалним заводима, хигијенско епидемиолошким службама, локалним заједницама и школама. Графикон 13. Стопа инциденце инфлуенце у периоду године Ст. инциденције/ ,6 628,6 479,4 177,7 78, Година Овчије богиње (Varicella) Током године у Републици Српској су регистрована случаја варичеле са стопом инциденце од 235, 9⁰/₀₀₀₀ и процентуалним учешћем од 27, 83% у укупном оболијевању од респираторних заразних болести. На линијском дијаграму графикон 14 приказано је кретање стопе инциденце ове болести у периоду од до године. На графикону запажамо пад морбидитета у години у односу на прву посматрану годину и у години се региструје најнижа стопа од 220⁰/₀₀₀₀. У сљедећој години долази до пораста инциденце и те године се биљежи највиша стопа од 301, 6 ⁰/₀₀₀₀, у години је дошло до незнатног снижења стопе, да би се на крају посматраног периода у години инциденца ипак осјетно снизила и зауставила на напријед наведеној вриједности од 235, 9⁰/₀₀₀₀. Већ одавно је познато да се на појаву, ток и ширење варичеле не може значајније утицати, јер не постоје ефикасне мјере специфичне заштите против ове болести. Болест се јављала током цијеле године, највише обољелих је регистровано у јануару и фебруару када је пријављено више епидемија варичеле, а најмање у августу и септембру. Код већине обољелих се радило о лакшим облицима болести без комликација, а највише су оболијевала, разумије се, дјеца школског и предшколског узраста. 233

234 Графикон 14. Стопа инциденце варичеле у периоду до године Ст. инциденције./ ,8 301,6 298, , Година Стрептококна упала ждријела и крајника (Pharyngitis et tonsillitis streptococcica) У години су евидентирана 952 случаја стртептококне упале ждријела и крајника и забиљежена је стопа инциденце од 68⁰/₀₀₀₀ и процентуално учешће међу респираторним заразним болестима од 8, 02%. На графикону 15. на којем је приказано кретање морбидитета ове болести у посматраном петогодишњем периоду запажамо да је стопа инциденце прогресивно расла од године када је забиљежена најмања вриједност од 49, 3 ⁰/₀₀₀₀ до године када се региструје највиша вриједност од 86, 8 на становника. У години стопа инциденце у односу на годину осјетно пада на вриједност од 68, 0⁰/₀₀₀₀, али ипак задржава већу вриједност у односу на претходне 3 године. Иако се стрептококна упала ждријела и крајника по учесталости јављања међу водећим заразним болестима налази на четвртом, а међу респираторним на трећем мјесту, ипак сматрамо да се ова болест јавља још чешће, али је недостатно пријављивање од стране појединих љекара, а приватна медицинска пракса предњачи у мањкавом и неажурном пријављивању. Графикон 15. Стопа инциденце стрептококне упале грла у периоду године Ст. инциденције/ ,8 49, ,7 54, Година 234

235 Туберкулоза (Tuberkulosis) Ова болест се по учесталости јављања у години налази као што је и уобичајено претходних година на петом мјесту. Укупно је током године регистровано 479 случајева и забиљежена стопа инциденце од 34, 2⁰/₀₀₀₀ са процентуалним учешћем од 4, 03% у укупном оболијевању од респираторних заразних болести. На графикону 16. на којем је приказано кретање стопе инциденце туберкулозе у посматраном петогодишњем периоду запажамо да је највиша стопа евиднтирана у години када је забиљежена вриједност од 50, 9⁰/₀₀₀₀. У сљедеће 3 посматране године морбидитет постепено али стално опада и у години је евидентирана најнижа вриједност од 33⁰/₀₀₀₀, да би у години била регистрована вриједност од 34, 2⁰/₀₀₀₀ што представља мало повећање инциденце у односу на годину. Током године 1 болесник је умро од посљедица и комликација туберкулозе, али није пријављен ни један случај туберкулозног менингитиса нити туберкулозе код дјеце. Већ више година понављамо да и поред евидентног смањења стопе инциденце туберкулозе испод 40⁰/₀₀₀₀, сматармо да ова болест представља и да ће и даље представљати значајан здравствени и социјални проблем, а посебно случајеви мултирезистентне туберкулозе. Главни разлози за овакво стање и овакву прогнозу су стално присуство фактора који погодују одржавању и ширењу туберкулозе. Међ главне фаворизујуће факторе спадају: општи пад животног стандарда јер је већ дуги низ година знатно смањен такозвани средњи друштвени слој који је прије рата чинио већину и имао сасвим солидан стандард, тешко социјално економско стање, висока стопа незапослености, стрес, неадекватна исхрана, незадовољавајуће стамбене прилике, тежак физички рад, алкохолизам, велике миграције, могућа инфекција вирусом хумане имунодефицијенције и други неповољни фактори. Држава и здравствена служба ће морати да уложе велике напоре у циљу даљњег смањења облијевања од туберкулозе, а тај циљ како смо и раније истицали можемо постићи постепеним побољшањем економских услова живота становништва и досљедном примјеном програма за контролу туберкулозе DOTS систем краткотрајне директно опсервиране терапије) на цијелој територији Републике Српске. Графикон 16. Стопа инциденце туберкулозе у периоду године Ст. инциденце/ ,9 39,1 37,4 34, Година 235

236 Шарлах (Scarlatina) Током године евидентирано је 158 лица са дијагнозом шарлаха и забиљежена је стопа инциденце од 11, 3⁰/₀₀₀₀ са процентуалним учешћем од 1, 33% у укупном оболијевању од респираторних заразних болести. Као и претходне 2 године шарлах је у години заузео 6 мјесто међу водећим заразним болестима. Болест се јављала током цијеле године, али је највећи број регистрован у јануару, мају, фебруару и марту, а најмањи број у августу, јулу и септембру. Обзиром да је шарлах углавном дјечија осипна грозница највећи број обољелих је евидентиран код дјеце предшколског и школског узраста. Код највећег броја обољелих болест се манифестовала лакшим клиничким знацима и симптомима и нису регистровани најтежи облици шарлаха као шпто су фулминантни, септички и малигни шарлах. Посматрањем кретања морбидитета шарлаха у периоду од до године на графикону 17. видимо да је у односу на годину као почетну годину посматрања морбидитет у години смањен, послије чега у години долази до наглог скока када је забиљежена и највиша вриједност од 27, 7⁰/₀₀₀₀, да би у години дошло до извјесног смањења на вриједност од 25, 1⁰/₀₀₀₀ и на крају у години инциденца пада на најмању вриједност од 11, 3⁰/₀₀₀₀ у овом посматраном периоду. И поред чињенице што је заразност лијеченог болесника од шарлаха краткотрајна, шарлах се јавља током цијеле године, јер клицоноше служе као дуготрајан и значајан извор инфекције зато што нису дијагностиковане па према томе ни лијечене и у ствари долазе у додир са великим бројем лица. Одавно је познато да је антитоксични имунитет код шарлаха солидан, па је због тога пацијент послије прележаног шарлха имун на еритрогени токсин, али није имун на еритригени стрептокок. Због те чињенице особа која је прележала шарлах може боловати од ангине или неке друге инфекције изазване разним еритрогеним сттрептококима, али се неће јавити знаци еритрогеног токсина односно оспа, јер ће он бити неутралисан већ на почетку обољења. Графикон 17. Стопа инциденце шарлаха у периоду године Ст. инциденце / ,7 25,1 14,4 13,3 11, Година Инфективна мононуклеоза (Mononuleosis infectiva) У години је регистровано 158 случајева овог вирусног бенигног генерализованог обољења са типичном односно карактеристичном крвном сликом, па је забиљежена стопа инциденце од 11, 3⁰/₀₀₀₀ и 236

237 процентуално учешће од 1, 33% у укупном оболијевању од респираторних заразних болести. Болест се као и ранијих година јављала готово равномјерно са мањим осцилацијама током цијеле године и познато је да код ове болести није нарочито изражен сезонски карактер за разлику од других капљичних заразних болести. Код знатне већине обољелих су диајгностоковани лакши жљездани облици болести без компликација иако због пантропизма вируса клиничка слика може бити веома разнолика.највећи број обољелих као што је и уобичајено је у добној склупини од 14 до 24 године, а обољење се јављало у спорадичном облику. На графикону 18. уочавамо да је најнижа стопа регистрована године 10, 4⁰/₀₀₀₀, а највиша године када је забиљежена вриједност од 13, 6⁰/₀₀₀₀, да би се у години смањила на вриједност од 11, 3⁰/₀₀₀₀. У периоду од до године као и читавом послијератном периоду се региструју прилично високе стопе морбидитета ове заразне болести па се у години инфективна мононуклеоза налази заједно са шарлахом на осмом односно деветом мјесту међу водећим заразним болестима. Највјероватније је да атипични и благи облици мононуклеозе служе као извор заразе и епидемиолошка веза између спорадичних односно дијагностикованих случајева обољења. Графикон 18. Стопа инциденце инфективне мононуклеозе у периоду године Ст. инциденције/ ,6 12,4 12,2 11,3 10, Година Бактеријска упала плућа (Pneumonia bacterialis) Током године укупно је пријављено 46 случајева под дијагнозом бктеријске пнеумоније са стопом морбидитета од 3, 3⁰/₀₀₀₀ и процентуалним учешћем од 0, 39% у укупном оболијевању од капљичних заразних болести. Посматрајући кретање морбидитета бактеријске пнеумоније у овом петогодишњем периоду запажамо параболично кретање кривуље морбидитета са најнижом стопом од 0, 6⁰/₀₀₀₀ у години, а највишом од 3, 4⁰/₀₀₀₀ у години, након тога у години стопа се незнатно смањује у односу на претходну годину и биљежи вриједност од 3, 3⁰/₀₀₀₀. Напомена: У бактеријске пнеумоније у ужем смислу те ријечи се убрајају оне пнеумоније узроковане Грам позитивним и Грам негативним микроорганизмима као што су пнеумоније изазване: стафилококама, стрептококама групе Б, другим стрептококама, псеудомонасом, клебсијелом, ешерихијом коли, серацијом марцесценс, микоплазмом 237

238 пнеумоније и другим бактеријама, а заједничка шифра је Ј15. Међутим у ширем смислу у бактеријске пнеумоније спадају и оне које се воде под шифром Ј14 изазаване хемофилусом инфлуенце, као и оне пнеумоније изазване стептококусом пнеумоније које се воде под шифром Ј13. У години нама су као и претходне 2 године пријављене само оне бактеријске пнеумоније које се воде под шифром Ј15 и то спорадични случајеви. Графикон 19. Стопа инциденце бактеријске пнеумоније у периоду године Ст. инциденције./ ,4 3,3 3,2 2,3 0, Година Бактеријска упала можданих опни (Meningitis bacterialis) У години је евидентирано 27 случајева бактеријског менингитиса са стопом инциденце од 1, 9⁰/₀₀₀₀ и процентуалним учешћем од 0, 23% у укупном оболијевању од респираторних заразних боелсти. Од посљедица бактеријског менингитиса 3 особе су умрле у години. Током петогодишњег периода од до године највиша вриједност морбидитета је регистрована године 2, 6⁰/₀₀₀₀, а најнижа вриједност сњедеће године 1, 6⁰/₀₀₀₀. У сљедеће двије посматране године морбидитет је постепено растао, да би се у години нешто смањио у односу на претходну годину и задржао на вриједности од 1, 9⁰/₀₀₀₀ (графикон 20.) Напомена: Под бактеријским менингитисом подразумијева се менингитис узрокован сљедећим узрочницима: хемофилусом инфлуенце Б, инвазивним менингококом, стафилококом, стрептококом, ешерихијом коли, клебсијелом и Фриедландер бацилом (Friedlander bacil). 238

239 Графикон 20. Стопа инциденце бактеријског менингитиса у периоду године Ст. инциденције/ ,5 2 1,5 1 0,5 0 2,6 2,2 1,7 1,9 1, Година Заушњаци (Parotitis epidemica) Током године регистровано је 17 случајева мумпса и забиљежене је стопа инциденце од 1, 2 на становника. Међу заразним болестима које се шире респираторним путем заушњаци имају 014% учешћа. Код свих обољелих се радило о спорадичним случајевима болести и није пријављена ни једна епидемија. На линијском дијаграму (графикон 21.) видимо да се морбидитет у односу на почетну годину посматрања, у години смањује, да би се у сљедеће двије године постепено повећавао када је у години досегао највишу вриједност од 2, 2⁰/₀₀₀₀ и на крају у години се значајно снижава и биљежи најнижу вриједност од 1, 2⁰/₀₀₀₀ Епидемијски паротитис спада у обољења са добром прогнозом, па чак и у оним случајевима кад дође до комликација, али је познато да код адолесцената и младих мушкараца ова болест може негативно да утиче на сперматогенезу. За одржавање сталног ланца инфекције код паротитиса су значајне инапарентне инфекције, а сматра се да заушњаци чак у једној трећини случајева пролазе без клиничких знакова и симптома болести. WHO инсистира да се епидемијски паротитис у свијету до 2010 године програмом вакцинације сведе на инциденцу мању од 0, 1 на дјеце. 239

240 Графикон 21. Стопа инциденце епидемијског паротитиса у периоду године Ст. инциденције/ ,5 2 1,5 1 0,5 0 2,1 2,2 1,6 1,7 1, Година Менингококна инфекција (Infectio meningococcica) У години је пријављено 8 случајева менингококног менингитиса са стопом инциденце од 0, 6⁰/₀₀₀₀ и процентуалним учешћем од 0, 07% у укупном оболијевању од капљичних заразних болести. Сви евидентирани случајеви су спорадични и сви су пријављени у хладнијим мјесецима године. Ова болест не ријетко може да има врло тешку клиничку слику, али у години на срећу није било смртних случајева од менингококног менингитиса. На графикону 22. на којем је приказано кретање морбидитета менингококног менингитиса у посматраном петогодишњем периоду запажамо осцилаторно кретање кривуље морбидитета са најмањом стопом од 0, 2⁰/₀₀₀₀ године, а највишом од 0, 7⁰/₀₀₀₀ године. Графикон 22. Стопа инциденце менингококног менингитиса у периоду године Ст. инциденције/ ,8 0,6 0,4 0,2 0 0,6 0,7 0,6 0,4 0, Година 240

241 Мале богиње (Morbilli) Током године укупно су регистрована 3 случаја морбила, стопа инциденце износи 0, 2⁰/₀₀₀₀, а проценат учешћа ове болести међу болестима које се шире капљичним путем износи 0, 03%. Овдје се радило о спорадичним случајевима и није регистрована ни једна епидемија морбила. Посматрајући кретање морбидитета морбила у периоду од до године запажамо двоструки пораст стопе у у односу на претходну годину, затим се стопа у години незнатно повећава у односу на претходну годину, та иста вриједност стопе се задржава и у 2007.години и на крају посматраног периода у години морбидитет се спушта на најнижу напријед поменуту вриједност до 0, 2⁰/₀₀₀₀ о у овом посматраном периоду. У Европском региону СЗО је увела Програм елиминациje морбила до године у чему је узела активно учешће и Република Српска. Институт за заштиту здравља је између осатлог увео активни надзор над овом болешћу и свака сумња на морбиле се обавезно бесплатно тестира. Графикон 23. Стопа инциденце морбила у периоду године Ст. инциденције / ,8 0,6 0,4 0,2 0 0,7 0,7 0,6 0,3 0, Година Црвенка (Rubeolla) У години евидентирана су 3 случаја рубеоле са стопом морбидитета од 0, 2⁰/₀₀₀₀ и процентом партиципације од 0, 03% у укупном оболијевању од респираторних заразних болести. Од та три случаја није био ни један случај конгениталне рубеоле На графикону 24. уочавамо да је највиша стопа инциденце забиљежена године 1, 7⁰/₀₀₀₀, а након тога у сљедеће 3 године стопа постепено опада, да би се у години задржала на истој напријед поменутој вриједности од 0.2⁰/₀₀₀₀ као и у претходној години. Институт за заштиту здравља је поред других мјера увео и активни надзор над рубеолом. У циљу елиминације конгениталне рубеоле неопходно је било између осталог увести обавезну контролу трудница. Стратегија СЗО када је у питању конгенитална рубеола је да се елиминише конгенитални рубеола синдром до године, односно да се смањи на мање од 0, 01 на 1000 живорођене дјеце. 241

242 Графикон 24. Стопа инциденце рубеоле у периоду године Ст. инциденције./ ,5 1 0,5 0 1,7 1,1 0,5 0,2 0, Година Велики кашаљ (Pertusis) Током године пријављен је 1 случај пертусиса и забиљежена стопа морбидитета од 0, 1⁰/₀₀₀₀ и процентуално учешће од 0, 01% у укупном оболијевању од капљичних заразних болести. У петогодишњем периоду од до године се сваке године региструје тек по неколико случајева ове болести. Као што видимо на графикону 25. у односу на почетну годину посматрања, стопа инциденце у сљедећој години се двоструко смањила, у је дошло до малог пораста, да би у години опет достигла исту вриједност од 0, 4⁰/₀₀₀₀ као у почетној години. На крају посматраног периода у години инциденца се спушта на најмању горе поменуту вриједност од 0, 1⁰/₀₀₀₀. Графикон 25. Стопа инциденце пертусиса у периоду године Ст. инциденције/ ,5 0,4 0,3 0,2 0,1 0 0,4 0,4 0,3 0,2 0, Година 242

243 7.7 ЦРИЈЕВНЕ ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ Као и претходних година цријевне заразне болести се налазе на другом мјесту у укупном оболијевању од заразних болести у години. Током године укупно је евидентирано 2831 лице обољело од цријевних заразних болести са стопом морбидитета од 202, 2⁰/₀₀₀₀ и процентуалним учешћем од 18, 06% укупном оболијевању од заразних болести, што се види на табели 8. У периоду од до године стопа инциденце цријевних зараза се кретала у диjaпазону од 119, 4⁰/₀₀₀₀ у години до 202, 2⁰/₀₀₀₀ у години. На табели 8. и графикону 26. на којима је приказана инциденца појединих цријевних заразних болести се види да далеко највећу инциденцу имају ентероколитиси, негдје на средини се налази вирусни менингитис, а најмању има ботулизам. Процентуално учешће појединих цријевних заразних болести у укупном морбидитету од цријевних заразних болести у години је приказано на графикону 27. И поред извјесних помака, код нас у Републици Српској постоји још увијек много неријешених првенствено социјално економских и санитарно хигијенских проблема, који значајно утичу на појаву, ток, одржавање и ширење цријевних заразних болести. Са друге стране на морбидитет цријевних заразних болести, за разлику од нпр. већине капљичних инфекција, се може значајно утицати добро осмишљеним мјерама здравствене службе као и разумије се друштвене заједнице у цјелини. Управо из тих разлога координисаним и синхронизованим дјеловањем свих релевантних партнера требамо усмјерити мјере и акције у циљу смањења морбидитета цријевних заразних болести. Напомена: У овој групи зарaзних болести приоритизацијом су вирусне цријевне инфекциje Ifectiones intestinales virales, које се воде под шифром А08 као посебан ентитет практично инволвиране у заједнички ентитет који се води као ентероколитиси цријевн инфекције (Infectiones intestinales). На сличан начин смо шифру А09 интегрисали у ентероколитисе. Табела 8. Учесталост цријевних заразних болести у години Врста болести Стопа Број обољелих инциденције % учешћа Infectiones intestinales , 4 88, 24 Intoxicatio alimentaris , 9 5, 37 Salmonellosis 108 7, 7 3, 81 Meningitis viralis 39 2, 8 1, 37 Hepatitis virosa acuta A 24 1, 7 0, 85 Schigellosis 9 0, 6 0, 32 Botulismus 1 0, 1 0, 04 УКУПНО , 2 100,

244 Графикон 26. Стопа инциденце цријевних заразних болести у години Botulismus 3,3 Schigellosis 11,3 Hepatitis virosa acuta A 11,3 Meningitis viralis Salmonellosis Intoxicatio alim. Infection. Intestinalis 34, ,9 479, Ст. инциденције./ Графикон 27. Учешће појединих цријевних заразних болести у укупном оболијевању од цријевних заразних болести у години Botulismus Schigellosis Hepatitis virosa acuta A Meningitis viralis Salmonellosis Intoxicatio alim. Infection. Intestinalis 0,04 0,32 0,85 1,37 3,81 5,37 88, % 244

245 Цријевне инфекције, Ентероколитиси (Infectiones intestinales) У години је регистровано лица са овом дијагнозом која обухвата обољеле и пријављене под дијагнозом односно шифром А04, А08 и А09, тако да се ентероколитиси међу водећим заразним болестима налазе на трећем мјесту, одмах иза инфлуенце и варичеле. Стопа инциденце ентероколитиса заразног поријекла према томе износи 178, 4%000, а проценат учешћа 88, 24% у укупном оболијевању од цријевних заразних болести. На графикону 28. видимо да је стопа инциденце у посматарном петогодишњем периоду једино у 2005 пала испод 90⁰/₀₀₀₀ односно забиљежена је вриједност од 89, 9⁰/₀₀₀₀. У сљедеће 3 године стопа је сваке године расла и у години је досегла вриједност од 178, 4⁰/₀₀₀₀. Као што смо раније истакли када је уопштено било говора о цријевним заразним болестима, на појаву ентероколитиса заразног поријекла увелико утичу неријешени социјално економски проблеми и неријешени односно неадекватно ријешени санитарно хигијенски проблеми, због чега се повремено јављају и епидемије ове болести. Графикон 28. Стопа инциденце ентероколитиса у периоду године 200 Ст. инциденције/ ,4 142,9 91,4 128,1 89, Година Тровање храном (Intoxicatio alimentaris) Током године пријављена су 152 случаја са овом дијагнозом, тако да морбидитет износи 10, 9⁰/₀₀₀₀, а проценат партиципације међу цријевним заразама 5, 37%. По учесталости јављања алиментарне интоксикације у ужем смислу те ријечи се налазе на десетом мјесту међу водећим заразним болестима. На линијском дијаграму кретања морбидитета ове болести графикон 29. уочавамо да је у посматраном периоду највиши морбидитет забиљежен године (13, 9⁰/₀₀₀₀), послије чега је у наредне двије године дошло до опадања стопе, када је у години регистрована најнижа вриједност од 9, 9⁰/₀₀₀₀ и на крају у години инциденца нешто расте у односу на претходну годину и биљежи напријед наведену вриједност од 10, 9⁰/₀₀₀₀. Тровања храном се не ријетко јављају и у епидемијском облику и та појава у суштини указује на пропусте у производњи, промету и дистрибуцији животних намирница и хране као и на пропусте у вршењу надзора над животним намирницама и храном. Због свега тога 245

246 треба систематски, континуирано и упорно радити на откривању и отклањању евентуалних пропуста, односно у спречавању ових тровања проводити мјере које ће онемогућити загађење и мјере којима ће мо сумњиве или загађене намирнице учинити нешкодљивим. Графикон 29. Стопа инциденце алиментарних интоксикација у периоду године Ст. инциденције./ ,9 12,2 12,3 10,9 9, Година Салмонелозно тровање храном (Salmonellosis) У години је пријављено 108 случајева под дијагнозом салмонелозе, тако да је забиљежена стопа инциденце од 7, 7⁰/₀₀₀₀, а проценат учешћа међу цријевним заразним болестима износи 3, 81%. Иако је у години забиљежена најмања стопа инциденце у посматраном петогодишњем периоду ипак се салмонелозе и у овој години по учесталости јављања налазе одамх иза десет водећих заразних болести односно на 12 мјесту. У неким пријављеним случајевима узрочник није изолован када се радило о вјероватним случајевима, а у оним приликама када је узрочник изолован најчешће се радило о Salmonelli enteritidis која се у посљедњих неколико година најчешће изолује. Као и претходних година највећи број обољелих је регистрован у домаћинствима, а салмонелозе код нас рјеђе настају у ресторанима,, отвореног типа,, и посластичарницама, јер се ови објекти налазе под надзором санитарне инспекције и хигијенско епидемиолошких служби. Анализа оболијевања према врсти конзумиране хране је показала да је највећи број обољења узркован колачима, на другом мјесту је као вехикл мајонеза и на трећем мјесту месо и месне прерађевине. Посматрајући кривуљу кретања стопе инциденце салмонелоза у периоду од до године на графикону 30. запажамо да је највиша инциденца регистрована године 11, 8⁰/₀₀₀₀, у сљедећој години инциденца пада на вриједност 7, 9⁰/₀₀₀₀, након тога у сљедеће двије године постепено расте и у години пада на вриједност од 7, 7⁰/₀₀₀₀ што представља најнижу вриједност у посматраном петогодишњем периоду. Због актуелности салмонелоза истичемо неке основне карактеристике ове болести. Познато је да су главни резервоари салмонелоза перната живина, свиње, глодари, птице, преживари и месождери. У ширењу салмонелозне инфекције између домаћих животиња најважнију улогу имају протеински концентрати који се користе за обогаћивање сточне хране. Ти концентрати се састоје од рибљег, месног и коштаног брашна који понекад могу бити контаминисани салмонелама. Када се тим путем једном инфекција унесе на фарму, она се онда лако шири и добија размјере епизоотије. Осим тога, може доћи до масовног загађивања пашњака преко домаћих животиња, а тиме до ширења инфекције и на друге 246

247 животињске врсте. До инфекција људи салмонелама долази у првом реду преко намирница и хране. У том погледу међу најчешћим намирницама и храном на првом мјесту су јаја, производи од јаја, месо и месне прерађевине, млијеко и млијечни производи. Тако нпр. месо може бити загађено у току живота животиња или након клања, а ово друго је много чешће. До загађења хране свим врстама салмонела може доћи најчешће од клицоноша и рјеђе од типичних и атипичних болесника и животиња преко њихових екскрета. До загађења долази загађеним рукама, због санитарних грешака у припреми, чувању и дистрибуцији животних намирница и хране (нпр. исти пањ или даска за сирово и печено месо), итд. Графикон 30. Стопа инциденце салмонелоза у периоду године Ст. инциденције/ ,8 7,9 9,6 11, Година 7,7 Вирусне упале можданих опни (Meningitis viralis) Током године пријављено је 39 случајева серозног менингитиса са стопом инциденце од 2, 8⁰/₀₀₀₀ и процентуалним учешћем од 1, 37% у укупном оболијевању од цвријевних заразних болести. Сви регистровани случајеви обољења су пријављени у другој половини године, али је највише обољелих регистровано у новембру (17) и децембру мјесецу (7) и то углавном на подручју општине Б. Луке, гдје је у у новембру и децембру године евидентиран повећан број обољелих односно пријављен је 21 случај обољења. Највише обољелих је било међу школском дјецом, а неколико случајева болести је било и код предшколске дјеце и то на различитим локацијама урбаног и руралног дијела Б. Луке. Вјероватно је био у питању контактни пут ширења инфекције чему је доприносило релативно топло вријеме за то доба године, што је погодовало појави и одржавању ентеровируса (ECHO, Coxacki) као највјероватнијег етиолошког агенса клиничког синдрома серозног менингитиса. У циљу предупређења настанка нових случајева серозног менингитиса, неопходно је било да се пооштре мјере личне и колективне хигијене у школским и предшколским установама као и у домаћинствима. Овдје се првенствено мисли на досљедно одржавање личне хигијене нарочито редовно прање руку, провођење мјера опште хигијене (редовно провјетравање, чишћење и дезинфекција просторија), на хигијену предмета опште употребе, обезбјеђење хигијенски исправне хране и воде. Водни објекти и кухиње у школским и предшколским установама су стављени под стални санитарни надзор. Школска дјеца, њихови родитељи као и наставно особље здравственим васпитањем су информисани о природи болести, путевима ширења као и мјерама заштите. 247

248 Посматрањем кетања морбидитета серозног мениннгитиса у периоду од до године на графикону 31. запажамо нагли скок стопе инциденце у години због епидемијског јављања болести када је забиљежена највиша вриједност од 9, 4⁰/₀₀₀₀. У години кривуља показује нагли пад када стопа инциденце биљежи вриједност од 1, 9⁰/₀₀₀₀, након чега у години опет долази до извјесног пада, а послије тога у години долази до осјетног пораста морбидитета који биљежи напријед наведену вриједност од 2, 8⁰/₀₀₀₀. Графикон 31. Стопа инциденце серозног менингитиса у периоду године Ст. инциденције / ,4 1,9 2,8 0,9 1, Година Заразна жутица (Hepatitis virosa acuta A) У години регистрована су 24 случаја заразне жутице са стопом морбидитета од 1, 7/ становника и процентом учешћа од 0, 85% у укупном оболијевању од цријевних заразних болести. У току године су пријављене 3 епидемије ове болести. На графикону 32 јасно видимо осцилаторно кретање кривуље стопе инциденце заразне жутице са наизмјеничним повећањима и смањењима, стим да је најнижа вриједност забиљежена године 0, 7⁰/₀₀₀₀, а највиша године 2, 6⁰/₀₀₀₀, послије чега је у години дошло до извјесног смањења када је регистрована вриједност од 1, 7⁰/₀₀₀₀. Заразна жутица типа А је прије рата била заступљенија у укупном морбидитету заразних болести, али ипак собзиром на околности могуће је да опет дође до повећања учесталости јављања ове болести. 248

249 Графикон 32. Стопа инциденце вирусног хепатитиса А у периоду годин Ст. инциденце/ ,5 2 1,5 1 0,5 0 2,6 2 1,7 0,9 0, Година Бациларна дизентерија (Schigellosis) Током године укупно је евидентирано 9 случајева шигелозе, тако да је забиљежена инциденца од 0, 6⁰/₀₀₀₀, а проценат учешћа у укупном оболијевању од цријевних заразних болести износи 0, 32%. Стопа инциденце у посматраном петогодишњем периоду се кртетала у малом распону од 0, 2⁰/₀₀₀₀ у години када је забиљежена најмања вриједност па до 0, 6⁰/₀₀₀₀ у када је евидентирана највиша вриједност. Као што видимо, дизентерија се сасвим ријетко региструје у овом петогодишњем периоду, па сматрамо да је овако низак регистровани морбидитет дизентерије између осталог резултат неадекватног пријављивања ове болести. Графикон 33. Стопа инциденце бациларне дизентерије у периоду године Ст. инциденције/ ,7 0,6 0,5 0,4 0,3 0,2 0,1 0 0,6 0,4 0,3 0,3 0, Година Ботулизам (Botulismus) У години код нас је пријављен 1 случај ове тешке заразне болести са стопом инциденце од 0, 1⁰/₀₀₀₀ и процентом учешћа од 0, 04% у укупном оболијевању од цријевних заразних болести. На графикону 34. на коме је приказано кретање морбидитета ботулизма у периоду од до године констатујемо да су у овом посматраном петогодишњем периоду у години регистрована 2 случаја, у случаја и најзад у години 1 случај. У и години није регистрован ни један случај ове болести. 249

250 Графикон 34. Стопа инциденце ботулизма у периоду године Ст. инциденције / ,35 0,3 0,25 0,2 0,15 0,1 0,05 0 0,3 0,1 0, Година 7.8 Остале заразне болести Током године из ове групе такозваних осталих заразних болести пријављено је 375 особа обољелих од ових заразних болести са стопом инциденце од 26, 8⁰/₀₀₀₀. По процентуалном учешћу у укупном оболијевању од заразних болести ова група се налази на трећем мјесту са 2, 39 % учешћа. У овој групи заразних болести и стања евидентиране су сљедеће: контакт и изложеност бјеснилу, акутни вирусни хепатитис Ц, акутни вирусни хепатитис Б, носилаштво ХБсАг, септикемија, вирусни неспецифични хепатитис, вирусни енцефалитис и носилаштво ХЦВ антитијела, што је приказано на табели 9. Табела 9. Учесталост осталих заразних болести у години Врсте болести Број обољелих Стопа инциденце % учешћа Изложеност и контакт са бјеснилом , 8 40, 27 Hepatitis virosa C 67 4, 8 17, 87 Hepatitis virosa B 54 3, 9 14, 40 HBsAg 46 3, 3 12, 26 Septicaemia 42 3, 0 11, 20 Hepatitis virosa non specificata 7 0, 5 1, 87 Encephalitis viralis 6 0, 4 1, 60 Носилаштво HCV антитијела 2 0, 1 0, 53 УКУПНО , 8 100,

251 Стопа инциденце и учешће појединих осталих заразних болести у укупном оболијевању од осталих заразних боелсти у години приказани су на графикону 35. и 36. Графикон 35. Стопа инциденце осталих заразних болести у години Nosilaštvo HCV antitjela 0,1 Encephalitits viralis 0,4 Hepatitis virosa non specifi. 0,5 Septicaemia 3 HBsAg 3,3 Hepatitis virosa B Hepatitis virosa C Kontakt i izloženost bjesnilu 3,9 4,8 10, Ст. инциденције./ Графикон 36. Учешће појединих осталих заразних болести у укупном оболијеавњу од осталих заразних болести у години. Nosilaštvo HCV antitjela Encephalitis viralis Hepatitis virosa non specif. 0,53 1,6 1,87 Sepricaemia HBsAg 11,2 12,26 Hepatitis virosa B 14,40 Hepatitis virosa C Kontakt i izloženost bjesnilu 17,87 40, % Контакт и изложеност бјеснилу (Lyssa контакт) У години је евидентирана и пријављена 151 особа која је била изложена контакту са бијесном односно на бјеснило сумњивом животињом, те је регистрована стопа инциденце од 10, 8⁰/₀₀₀₀ и проценат учешћа 40, 27% у укупном оболијевању од ове групе заразних болести. У години контакт и изложеност бјеснилу по учесталости јављања се налази одмах иза десет водећих заразних болести односно на 11 мјесту. 251

252 Посматрајући кривуљу кретања стопе инциденце Lyssa контакта у времену од до године на графикону 37. видимо да је у години забиљежен извјестан пад стопе у односу на почетну годину посматрања, а у години је измјерена вриједност од 10⁰/₀₀₀₀ што представља мали пад у односу на годину. У сљедећој односно у години је задржана та иста вриједност и на крају у години инциденца се опет повећава и биљежи исту високу вриједност од 10, 8⁰/₀₀₀₀ као у почетној години посматрања. Особама које су биле у контакту са животињама сумњивим на бјеснило треба у погледу здравствене заштите пружити посебну пажњу, нарочито обзиром на чињеницу да је бјеснило најтеже инфективно обољење. Таквим особама треба пружити правовремену и адекватну преекспозициону и постекспозициону заштиту против бјеснила. Антирабичном вакцинацијом особа одређених професија обавља се превентивна односно преекспозициона здравствена заштита. Међутим постекспозициона заштита обухвата више радњи, а не само примјену вакцине и то: локално испирање ране, примјену вакцине и серума односно хуманог антирабичног имуноглобулина и антитетаничну заштиту. Вакцина, серум и хумани антирабични имуноглобулин, разумије се, дају се према упутству произвођача. Када је у питању одређивање индикација за антирабични третман, онда треба узети у обзир 3 основна мјерила и то: здравствено стање животиње, услови под којима је та озљеда настала (да ли је животиња дражена, кажњавана или на неки другу начин провоцирана) и актуелна епидемиолошка и епизоотолошка ситуација на тој територији. У борби против бјеснила од изузетне важности је стална професионалана сарадња са ветеринарском службом и инспекцијским службама, а посебно је значајно правовремено пријављивање и обавјештавање. Графикон 37. Стопа инциденце контакта и изложености бјеснилу у периоду године Ст. инциденције/ ,8 10, , Година Акутни вирусни хепатитис Ц (Hepatitis virosa acuta C) Током године је пријављено 67 случајева акутног вирусног хепатитиса Ц са стопом инциденце од 4, 8⁰/₀₀₀₀ и процентуалним учешћем од 17, 87% у укупном оболијевању од ове групе заразних болести. Један болесник је умро од посљедица ове болести у години. Посматрањем кривуље инциденце ове болести у петогодишњем периоду на линијском дијаграму 38. запажамо да је стопа инциденце прогресивно расла из године у годину тако да је од 1, 2⁰/₀₀₀₀ у години досегла вриједност од 4, 8⁰/₀₀₀₀ у години. 252

253 Због све веће актуелности ове инфекције рећи ће мо нешто више о акутном вирусном хепатитису Ц. Акутни вирусни хепатитис Ц нема симптома или су они неспецифични те инфекција остаје неоткривена, односно ако се симптоми и појаве они су врло благи као што су мучнина, бол у мишићима и умор, тако да се код већине болесника болест открива случајно, при рутинским лабораторијским прегледима крви. Код око четвртине инфицираних се појављују благи симптоми нпр. жутица, који указују на акутни хепатитис. Код % обољелих вирус се спонтано одстрани из тијела, пацијент се спонтано опорави, али је могућа и поновна инфекција. Код 70 80% заражених вирус остаје у тијелу и болест прелази у хронични хепатитис Ц. Код 20 30% обољелих хронични хепатитис Ц узрокује цирозу јетре, хепатоцелуларни карцином те коначно смрт. Хронични хепатитис Ц је удружен са низом комликација изван јетре, као што су оштећење бубрега, упалне реакције на крвним судовима, аутоимуна болест штитњаче итд. Највећи ризик заразе постоји код особа које су примале трансфузију крви, особа на дијализи, особа које су узимале опојне дроге или узимају опојне дроге путем инјекције, особа које су се тетовирале или имале piercing и код здравствених радника. Могући, али рјеђи начин заразе се дешава код незаштићеног полног односа са зараженом особом, затим са инфициране мајке на новорођенче и међу члановима породице, ако се користи заједнички хигијенски прибор. Нажалост, нису познати сви начини преноса ХЦВ. Епидемиолошки је врло значајно да се учесталост болести може знатно смањити теститањем крви давалаца на анти HCV, што се код нас обавезно и ради. Графикон 38. Стопа инциденце акутног вирусног хепатитиса Ц у периоду године Ст.инциденције/ ,2 1, Година 2,3 3,1 4,8 Акутни вирусни хепатитис Б (Hepatitis virosa acuta B) У години су регистроване 54 особе под овом дијагнозом и забиљежена је стопа инциденце од 3, 9⁰/₀₀₀₀ са 14, 40% учешћа у укупном оболијевању од ове групе заразних болести. Једна особа је умрла од посљедица ове болести у години. Посматрајући кретање стопе инциденце ове болести на графикону 39. видимо да је у овом петогодишњем периоду једино у години забиљежен пад инциденце у односу на претходну годину што представља и најнижу вриједност у овом периоду, а у свим другим посматарним годинама инциденца прогресивно расте да би у години била забиљежена највиша вриједност од 3, 9⁰/₀₀₀₀. 253

254 Акутни вирусни хепатитис Б се манифестује анорексијом, понекад повраћањем, губитком апетита, боловима у зглобовима, понекад и повишеном температуроим, малаксалошћу и појавом жутице коже и слузница. Постоје и аниктерични облици болести, али биохемијске претраге указују на оштећење јетре (повишене трансаминазе и сл.). Клинички инфекција може проћи инапарентно, нарочито код дјеце, али може бити повезана са хроничним оштећењем јетре. Код неких болесника од хепатитиса Б у току болести се може развити и фатална фулминантна некроза јетре (чешће у старијој доби). Понекад, након инфекције, може остати дуготрајно вирусоноштво. То вирусоноштво је чешће ако је до инфекције дошло у раној младости односно интраутерино од мајке вирусоноше. Управо такве инфекције протичу асимптомно и често су повезане са хроничним оштећењем јетре, што може завршити цирозом или примарним јетреним карциномом. Извор заразе су секрети и екскрети инфицираног човјека у којима се налази ХБсАг, али доказано довољну концентрацију вируса 10 на осму до 10 на девету вириона по милилитру која обезбјеђује пренос инфекције имају само крв и деривати крви, затим сперма, вагинални секрет и салива. Путеви преношења вируса су перкутана инокулација и преношење преко слузница. Могућа је и акцидентална инокулација малих количина крви преко коже и слузнице у вријеме различитих терапијских и дијагностичких медицинских интервенција као што су: хируршки захвати, пресађивање органа и ткива, стоматолошке интервенције, масовне вакцинације, акупунктура, енодскопски прегледи; затим убризгавање дрога; циркумцизија; тетовирање; употреба заједничких предмета копнтаминисаних инфицираном крвљу (четкице за зубе, бријачи и др.). Инфекција односно обољење може настати ако ХБсАг позитивна крв дође у контакт са микролезијама на кожи и слузницама. Значајан пут преношења ХБВ је и вертикална трансмисија са инфициране мајке на дијете, у току трудноће, преко плаценте. Поред парентералног најзначајнији пут преношења ХБВ је сексуални. Према наведеним путевима преношења најугроженији су здравствени радници који професионално често долазе у контакт са крвљу или ткивним течностима болесника и то нарочито на одјељењима са највећом концентрацијом носилаца ХБВ као што су (одјељења за хемодијализу, хирургија, онкологија, хематолошке лабораторије и сл.), затим болесници који често примају крв или крвне деривате, чланови породица вирусоноша, дјеца мајки вирусоноша, проститутке, хомосексуалци, промискуитетне особе, интравенски наркомани, те особље и штићеници установа за ментално здравље. Правилником о имунизацуији и хемиопрофилакси против заразних болести (Сл. гл. Бр: 4/ 08), у Члану 32. је речено да обавезној имунизацији против хепатита Б, осим дјеце у првој години живота, подлијежу и : здравствени радници у здравственим установама; остало особље у здравственим установама које долази у контакт са крвљу, секретима и екскретима болесника; болесници на хемодијализи; хемофиличари; интавенски наркомани; штићеници завода за ментално ретардирана лица; полно партнери ХбсАг позитивних лица; лица запослена на одржавању чистоће у јавним комуналним предузећима; лица која врше тетоважу, пирсинг и друге радње које нарушавају интегритет коже; ученици медицинских школа и студенти медицине и стоматологије који у току практичне наставе долазе у контакт са крвљу, секретима и екскретима. Вакцианција лица из члана 32. врши се након претходног тестирања на маркере хепатитса Б. Вакцинацији против хепатитиса Б не подлијежу лица код који се утврди присуство ХБсАг, анти ХБц и анти ХБе маркера. 254

255 Графикон 39. Стопа инциденце акутног вирусног хепатитиса Б у периоду године Ст. инциденције / ,6 1,5 2,5 3,6 3, Година Носилаштво антигена HBs (HBsAg) У години је регистровано 46 особа са носилаштвом HBsAg са стопом инциденце од 3, 3⁰/₀₀₀₀ и процентуалним учешћем од 12, 26⁰/₀₀₀₀ у укупном оболијевању од ове групе заразаних болести и стања. На графикону 40. приказана је инциденција хроничне антигенемије HBsAg у периоду од до године. На овом линијском дијаграму видимо да је у прве двије посматране године евидентирана иста вриједност инциденце, у години долази до извјесног пада, након тога у се евидентира пораст, да би у години била забиљежена највиша вриједност у овом петогодишњем периоду од 3, 3⁰/₀₀₀₀. Познато је да је да је особа заражена вирусом хепатитса Б инфективна за околину и више седмица прије појаве првих симптома болести. HBsAg се обично јавља у инкубационом периоду болести, а при крају инкубације његов титар достиже максимум. Антиген перзистира током акутне фазе болести, али при крају те фазе нестаје из циркулације. Уколико HBsAg перзистира дуже од три и по мјесеца, поготово послије шест мјесеци, то указује на хроничну антигенемију. Хроничне форме хепатитиса Б се откривају серолошким доказивањем присуства површинског,, s,, антигена вируса (HBsAg) у крви болесника. Оне подржавају трансмисијски ланац хепатитиса Б. Код нас се носиоци HBsAg дијагностикују у сљедећим установама: службама за трансфузију, Инфективним клиникама однсоно Инфективним одјељењима и Институту за заштиту здравља Републике Српске. 255

256 Графикон 40. Стопа инциденце HBsAg носилаштва у периоду године Ст. инциденције / ,5 3 2,5 2 1,5 1 0, ,3 3 2,8 2, Година Сепса (Septicaemia) Током године су евидентирана 42 случаја сепсе са стопом инциденце од 3, 0⁰/₀₀₀₀ и процентуалним учешћем од 11, 20% у укупном оболијевању од ове групе заразних болести. Од посљедица сепсе су умрле 4 особе у години. У регистрованим случајевима сепсе у години више је заступљена егзогена од ендогене сепсе, а изазиавчи су код већине обољелих из групе Грам позитивних микроорганизама. Кривуља кретања стопе инциденце сепсе у посматраном петогодишњем периоду (графикон 41.) показује да је највиша вриједност забиљежена године, послије тога пада и у години се региструје најнижа вриједност у овом периоду, а након тога стопа постепено расте у и години и на крају у години се констатује мали пад у односу на претходну годину и инциденца се задржава на напријед поменутој вриједности од 3, 0 на становника. Анализом кретања стопе инциденце сепсе у периоду од до године и уопште у читавом послијератном приоду констатујемо да се и даље уз мање или веће осцилације наставља присутност овог проблема. Нозокомијалне инфекције се некад завршавају и смртним исходом и због свега тога требамо посветити много већу пажњу превенцији настанка сепсе. Графикон 41. Стопа инциденце сепсе у периоду године Ст. инциденције/ ,5 3 2,5 2 1,5 1 0,5 0 3,3 3 3,1 2,1 1, Година 256

257 Вирусни неспецифични хепатитис (Hepatitis virosa non specificata) У години је пријављено 7 случајева вирусног неспецифичног хепатитиса, па је регситрована стопа инциденце од 0, 5⁰/₀₀₀₀, а процентуално учешће 1, 87% у укупном оболијевању од ове групе заразних болести. У овом петогодишњем периоду од до године стопа инциденце се кретала у распону од 0, 1⁰/₀₀₀₀ у години до 0, 9⁰/₀₀₀₀ у години. Напомена: Под дијагнозом вирусног неспецифичног хепатитиса који је према 10 МКБ шифрован са Б19 подразумијева се неозначено обољење јетре са комом узроковано вирусима и запаљење јетре без коме узроковано вирусима, неозначено. Вирусна упала мозга (Encephalitis viralis) Током године је евидентирано 6 случајева вирусног енцефалитиса са стопом инциденције од 0, 4⁰/₀₀₀₀ и процентуалним учешећм од 1, 60% у укупном оболијевању од ове групе заразних болести. У години један болесник је умро од вирусног енцефалитиса. У времену од до године стопа инциденце вирусног енцефалитиса се кретала у распону од 0, 1⁰/₀₀₀₀ у години до 0, 4⁰/₀₀₀₀ у години. Напомена: Вирусна запаљења мозга су запаљења мозга која су узрокована вирусима које преносе крпељи и друга запаљења мозга узрокована вирусима. Носилаштво HCV антитијела (anti HCV) Током године регистрована су 2 носилаштва HCV антитијела, те је забиљежена стопа инциденце од 0, 1⁰/₀₀₀₀ и процентуално учешће од 0, 53% у овој групи заразних обољења и стања. У петогодишњем периоду од до године, осим поменута 2 случаја у години, у другим посматраним годинама није евидентиран ни један случај носилаштва HCV антитијела. 7.9 Антропозоонозе У години су укупно пријављена 274 случаја антропозооноза са стопом инциденце од 19, 5⁰/₀₀₀₀ и процентуалним учешћем од 1, 75% у укупном оболијевању од заразних болести у години, тако да се антропозоонозе налазе на четвртом мјесту по учесталости јављања. По учесталости јављања међу евидентираним антропозоонозама у години на првом мјесту се налази убједљиво бруцелоза са 216 обољелих, затим слиједе лептоспироза са 16 обољелих, трихинелоза 15 обољелих, Q грозницаса 11, HGSBS 10 и ехинококза са 6 обољелих. На табели 10. приказујемо број обољелих, стопу инциденце и процентуално учешће појединих антропозооноза у години. На графикону 42. је приказана стопа инциденције антропозооноза у години, а на графикону 43. штапићастим дијаграмом приказујемо учешће појединих антропозооноза у укупном оболијевању од антропопзооноза у години. 257

258 Табела 10. Учесталост антропозооноза у години Врста болести Број обољелих Стопа инциденце % учешћа Brucellosis , 4 78, 83 Leptospirosis 16 1, 1 5, 84 Trichinellosis 15 1, 1 5, 47 Q febris 11 0, 8 4, 02 HGSBS 10 0, 7 3, 65 Echinococcosis 6 0, 4 2, 19 Tetanus УКУПНО , 5 100, 00 Графикон 42. Стопа инциденце антропозооноза у години Tetanus 0 Echinococcosis HGSBS Q febris Trichinellosis Leptospirosis 0,4 0,7 0,8 1,1 1,1 Brucellosis 15, Ст. инциденције/ Графикон 43.Учешће појединих антропозооноза у укупном оболијевању од антропозооноза у години Tetanus 0 Echinococcosis HGSBS Q febris Trichinellosis Leptospirosis 2,19 3,65 4,02 5,47 5,84 Brucellosis 78, % 258

259 Бруцелоза (Brucellosis) Током године укупно је пријављено чак 216 случајева бруцелозе, регистрована је стопа инциденце од 15, 4⁰/₀₀₀₀ и остварен проценат учешћа од 78, 83% у укупном оболијевању од антропозооноза. Болест је пријављена у свим регијама Републике Српске осим регије Фоча. Број пријављених по регијама је сљедећи: регија Зворник 40 обољелих, Б. Лука 79, Бијељина 65, Добој 25, Источно Сарајево 6 и регија Требиње 1. Дакле од укупно 216 пријављених највише обољелих је регистровано у 3 жаришта епидемије и то на подручју сљедећих општина: Сребреница 35, Бања Лука 53 и Бијељина 57. На графикону 44. на којем је приказано кретање морбидитета ове болести у посматраном периоду од до године видимо да у прве двије посматране године није регистрован ни један случај бруцелозе, у години су регистрована 4 случаја са стопом инциденце од 0, 3⁰/₀₀₀₀, а након тога број обољелих нагло расте да би у години била евидентирана 24 случаја са стопом од 1, 7⁰/₀₀₀₀ и на крају у години прогресивно расте број обољелих када је евидентирано као што је напријед наведено 216 обољелих са стопом инциденце од 15, 4⁰/₀₀₀₀. Напомена: Бруцелоза је озбиљна бактеријска заразна болест. Њен ток може бити акутни, субакутни и хронични. За спречавање појаве бруцелозе код људи основно је проводити одговарајуће ветеринарске мјере ради елиминисања обољења код домаћих животиња. Сузбијање ове болести захтијева ангажовање цјелокупног друштва, а од посебне важности је добра сарадња ветеринарске и здравствене службе као и свих релевантних партнера. Предузимање брзих,, херојских,, мјера у циљу постизања спектакуларних резултата, без плански вођене дуготрајне акције не доводи до стишавања епизоотије и епидемије. Због тога све акције које се проводе у ерадикацији бруцелозе требају бити строго планиране и синхронизоване временски и просторно у свим етапама рада. Радна група за израду Стратегије сузбијања бруцелозе у Републици Српској, 27. новембра године је израдила и усвојила коначан текст документа под називом Бруцелоза у Републици Српској контрола и ерадикација. Тај документ представља основу за борбу против бруцелозе у Републици Српској. Графикон 44. Стопа инциденце бруцелозе у периоду године Ст. инциденције / , ,3 1, Godine 259

260 Лептоспироза (Leptospirosis) У години је регистровано 16 случајева лептоспирозе са стопом инциденце од 1, 1⁰/₀₀₀₀ и процентуалним учешћем од 5, 84 % у укупном оболијевању од антропозооноза. Од овог генрализованог обољења са полиморфном клиничком сликом већина обољелих је евиднетирана у љетним мјесецима због сезонског карактера обољења. На линијском дијаграму (графикон 45.) видимо да је у години констатован четвороструки пораст стопе инциденце у односу на претходну годину, након тога у и години морбидитет постепено опада да би се у години констатовао извјестан пораст када се инциденца зауставила на вриједности од 1, 1⁰/₀₀₀₀. Графикон 45. Стопа инциденце лептоспирозе у периоду године Ст. инциденције / ,5 1 0,5 0 1,6 1,2 1,1 0,9 0, Година Трихинелоза (Trichinellosis) Током године у Републици Српској је укупно евидентирано 15 случајева трихинелозе те је забиљежена стопа инциденце од 1, 1⁰/₀₀₀₀ и процентуално учешће од 5, 47% у укупном оболијевању од антропозооноза. Анализом кретања инциденце трихинелозе у периоду од до године (графикон 46.) констатујемо да су највише вриједности стопе инциденце од 2, 4⁰/₀₀₀₀ регистроване у и години, у се биљежи пад у односу на претходне двије године, да би се у години евидентирао извјестан пад у односу на претходну годину и на крају у години инциденца се задржава на истој вриједности од 1, 1⁰/₀₀₀₀ као у години. У превенцији ообољења насигурнија мјера индивидуалне заштите је термичка обрада меса, кувањем или печењем, при чему је важно да се у свим дијеловима меса постигне температура од најмање 60º Ц током пола сата. Ларве трихинеле спиралис могу се уништити и смрзавањем меса на 15º Ц током 20 дана или наглим смрзавањем на 40º Ц. Класична метода колективне заштите је трихиноскопски преглед узорака меса. У сузбијању трихинелозе људи од великог значаја је спречавање заражавања домаћих свиња (дератизација товилишта, клаоница и др.), уклањање лешева животиња ван домашаја свиња, пацова и сл. Здравствено васпитање становништва нарочито сточара и ловаца, у погледу употребе меса домаћих и дивљих свиња, као и других животиња, умногоме доприноси сузбијању ове болести. 260

261 Графикон 46. Стопа инциденце трихинелозе у периоду године Ст. инциденције/ ,5 2 1,5 1 0,5 0 2,4 2,4 1,3 1,1 1, Година Кју грозница (Q febris) У години је регистровано 11 случајева Q грознице, тако да је стопа инциденце износила 0, 8⁰/₀₀₀₀, а проценат партиципације у овој групи заразних болести 4, 02%. Посматрањем кретања инциденце ове болести на графикону 47. видимо да је далеко највиша стопа инциденце регистрована године 19, 5⁰/₀₀₀₀, након тога у години долази до наглог пада на вриједност од 2, 1⁰/₀₀₀₀, у години се констатује незнатан пад у односу на претходну годину. У години инциденца пада на најнижу вриједност од 0, 5⁰/₀₀₀₀ и на крају посматарног периода у години се констатује извјестан пораст у односу на претходну годину. Дакле, врх криве на дијаграму одговара епидемијској појави Q грознице у години, а епидемија је настала као посљедица мањкавог провођења мјера за превенцију ове болести. Графикон 47. Стопа инциденце Q грознице у периоду године Ст. инциденцје / ,5 2,1 1,9 0,5 0, Година 261

262 Хеморагична грозница са бубрежним сидромом (HGSBS) Током 2008.године пријављено је 10 случајева ове тешке заразне болести са стопом инциденце од 0, 7⁰/₀₀₀₀ и процентуалним учешћем од 3, 65% у укупном морбидитету ове групе заразних болести. У петогодишњем периоду од до године HGSBS се није јављала у епидемијском облику, него су регистровани само спорадични случајеви обољења. На графикону 48. се види да је у години морбидитет удвостручен у односу на годину, у години стопа инциденце пада на вриједност 0, 2⁰/₀₀₀₀, та иста најмања вриједност у овом петогодишњем периоду се задржава и у години, а након тога у години инциденца расте и досеже највишу вриједност у овом периоду од 0, 7⁰/₀₀₀₀. У циљу спречавања односно ефикасног надзора и контроле над овом тешком заразном болешћу неопходно је обезбиједити континуирану и систематску дератизацију како би се ниво мишоликих глодара као резервоара ове болести свео на биолошки толерантан минимум који није опасан за здравље људи и не наноси велике економске штете. Осим ове мјере неопходно је избјегавати боравак на територијама и у објектима гдје има мишева и других мишоликих глодара у повећаном броју, спријечити директни и индиректни контакт са глодарима, редовно проводити мјере личне и опште хигијене и спријечити загађивање намирница, хране и воде за пиће излучевинама глодара. Графикон 48. Стопа инциденце хеморагичне грознице са бубрежним синдромом у периоду године Ст. инциденције/ ,8 0,6 0,4 0,2 0 0,6 0,7 0,3 0,2 0, Година Ехинококоза (Echinococcosis) У години је регистровано 6 случајева ехинококозе, па је стопа инциденце износила 0, 4⁰/₀₀₀₀, а проценат учешћа у оболијевању од ове групе заразних болести је 2, 19%. Код нас се ријетко региструје ова паразитоза, тако да се годишње пријави свега по неколико случајева ехинококозе. Посматрајући кретање ехинококозе у периоду до године запажамо ниске стопе инциденце у и години (по 0, 2⁰/₀₀₀₀), у 2006 години стопа се утростручила у односу на претходне двије године, затим у години опет пада на вриједност од 0, 2⁰/₀₀₀₀, да би се на крају посматраног периода у години удвостручила у односу на претходну годину односно попела на вриједност од 0, 4⁰/₀₀₀₀. 262

263 Графикон 49. Стопа инциденце ехинококозе у периоду године Ст. инциденције / ,7 0,6 0,5 0,4 0,3 0,2 0,1 0 0,2 0, Година 0,6 0,2 0,4 Тетанус (Tetanus) Током године није пријављен ни један случај тетануса одраслих, нити неонаталног тетануса. У периоду од до године по 1 случај тетануса је регистрован у и години са стопом инциденце од по 0, 1⁰/₀₀₀₀. У 2004., и години није пријављен ни један случај тетануса одраслих. У овом петогодишњем периоду није забиљежен ни један случај неонаталног тетануса. Графикон 50. Стопа инциденце тетануса у периоду године Ст. инциденције / ,12 0,1 0,08 0,06 0,04 0,02 0 0,1 0, Година 263

264 7.10 ПАРАЗИТАРНЕ ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ Ова група заразних болести се налази на петом мјесту по учесталости јављања међу заразним болестима са 188 регистрованих случајева и 1, 20% учешћа у морбидитету свих приоритетних заразних болести. Неке мање важне паразитарне болести за које се сматрало да нису приоритетне у задње 3 године нису анализиране, па је због тога стопа инциденце ове групе заразних болести знатно мања него претходних година и у години износи 13, 4⁰/₀₀₀₀. У ствари у години је регистровано 188 лица код којих је дијагностикован скабијес. Није пријављен ни један случај лајшманијазе нити маларије. Свраб (Scabies) Скабијес се међу водећим заразним болестима као и претходних година у години налази на седмом мјесту са 188 дијагностикованих случајева. Као што је напријед наведено регистрована стопа износи 13, 4⁰/₀₀₀₀. На графикону 51 на коме је приказано кретање морбидитета скабијеса у периоду од до године уочавамо прилично високе стопе морбидитета ове болести у прве 3 посматране године. Највећа стопа инциденце је регистрована године, а послије тога морбидитет у години постепено опада и најзад у двије посљедње посматране године осјетно пада, да би се у години зауставио на горе поменутој вриједности од 13, 4⁰/₀₀₀₀. Иако је морбидитет скабијеса код нас значајно опао у односу на претходни петогодишњи и десетогодишњи период, стално присуство ове паразитозе у нашим крајевима сматрамо посљедицом тешког социјално економског стања, те посљедицом пропуста у провођењу мјера личне и колективне хигијене, којима треба посвећивати много већу пажњу. Графикон 51. Стопа инциденце скабијеса у периоду године Ст. инциденције / ,4 21,8 19,9 14,2 13, Година 264

265 Лајшманијаза (Leschmaniasis) Током године није пријављен ни један случај ове болести, која се у нашем поднебљу изузетно ријетко јавља. У петогодишњем периоду од до године регистрован је по 1 случај ове болести у и у години са регистрованим стопама морбидитета од по 0, 1⁰/₀₀₀₀. У 2004., и како је напријед наведено у години није било регистрованих случајева лајшманијазе. Маларија (Malaria) У години није евидентиран ни један случај маларије и код нас се иначе изузетно ријетко дешавају случајеви маларије и то разумије се импортоване маларије. У периоду од до године регистрован је само 1 случај у години са стопом инциденце од 0, 1⁰/₀₀₀₀. У другим посматраним годинама овог петогодишњег периода није пријављен ни jeдан случај ове болести ТРАНСМИСИВНЕ ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ Транмисивне заразне болести се налазе на шестом мјесту по проценту учешћа међу заразним боелстима са 74 евидентирана случаја и 0, 47% учешћа. Током године су регистрована 72 случаја M. Lyme, а под овом шифром А69.2 је укључен и мигрирајући еритем обзиром да је то најчешће почетни стадијум Lyme борелиозе. Осим тога пријављена су и 2 импортована случаја febris dengue. Lyme борелиоза (Morbus Lyme) Као што је напријед наведено у години су пријављена 72 случаја ове болести са стопом инциденце од 5, 1⁰/₀₀₀₀ и процентуалним учешћем од 97, 30% у укупном оболијевању од трансмисивних заразних болести. Анализирајући кретање Lyme борелиозе у периоду од до године (графикон 52.) видимо да је најмања стопа од 0, 6⁰/₀₀₀₀ регистрована године, након тога у години инциденца се више него утростучила, а у години долази до извјесног смањења, у се региструје одређно повећање и најзад у години долази до наглог скока кад је и забиљежена највиша напријед поменута вриједност од 5, 1⁰/₀₀₀₀. Превенција ове болести се састоји у провођењу мјера личне заштите приликом боравка у природи. У случају убода крпеља јавити се што прије у здравствену установу ради правилног уклањања крпеља и провођења мјера здавственог надзора. 265

266 Графикон 52. Стопа инциденце M. Lyme у периоду године Ст. инциденције / ,1 1,9 1,6 0,6 1, Година Денга (Febris dengue) У години су пријављена и 2 случаја денге. Ту се радило о момку и дјевојци који су путовали код родбине у Шри Ланку гдје су се инфицирали, а лијечени су на Инфективној Клиници КБЦ у Б. Луци. У петогодишњем периоду од до године, осим ова 2 случаја у години у другим посматраним годинама није забиљежен ни један случај ове болести КОЖНЕ ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ Ова група заразних болести се налази на седмом мјесту по учесталости јављања међу заразним болестима са 48 пријављених случајева еризипела, стопом инциденце од 3, 4⁰/₀₀₀₀ и процентом учешћа од 0, 31% у укупном оболијевању од заразних болести. Еризипел (Erysipelas) Током године као што је горе наведено је пријављено 48 случајева еризипела и забиљежена је стопа инциденце од 3, 4 на становника. На графикону 53. видимо да је најмањи морбидитет регитрован године 2, 2⁰/₀₀₀₀ када је дошло до извјесног пада у односу на годину, а послије тога у 2006., и години морбидитет постепено и стално расте, да би у години била регистрована највиша горе наведена стопа од 3, 4⁰/₀₀₀₀. Како видимо еризипел је стално присутан и одржава се захваљујући убиквитарности бета хемолитичког стрептокока из групе А. Овај узрочник се може наћи и на слузокожи и на кожи здравог човјека и зато ове бактерије могу лако да продру кроз мокроповреде и да изазову еризипел. Изазивач еризипела односно бета хемолитички стрептококк из групе А, с друге стране може да изазове и друге упалне процесе (панарицијуме, ангине, фурункуле флегмоне) и ова обољења могу да послуже као извор еризипелне инфекције. 266

267 Графикон 53. Стопа инциденце еризипела у периоду године Ст. инциденције / ,6 2, Година 2,5 3 3, ПОЛНЕ ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ Из ове групе заразних болести ревизијом листе заразних болести која је извршена у години је искључена трихомонијаза, па је због тога учешће полних заразних болести у укупном оболијевању од заразних болести мање него претходних година. У години укупно је евидентирано 18 случајева полних заразних болести са стопом морбидитета од 1, 29⁰/₀₀₀₀ и процентуалним учешћем од 0, 11% у укупном оболијевању од заразних болести, тако да се полне заразне болести налазе на задњем осмом мјесту по заступљености међу заразним болестима. Мишљења смо да је стварни број обољелих од полних заразних болести већи, али се сви случајеви не пријављују због стигме, непостојања оптималне мреже лабораторијских установа за дијагностику ових болести, те дијагностиковања и лијечења у приватној медицинској пракси и установама изван Републике Српске, затим инсуфицијентног пријављивања и неких других разлога. Број обољелих, стопа инциденце и проценат учешћа полних заразних болести у години приказани су на табели 11. и графикону 54. и 55. Табела 11. Учесталост полних заразних болести у Години Врста болести Број обољелих Стопа нциденце % учешћа Chlamidiasis 10 0, 7 55, 56 Infectio gonococcica 4 0, 3 22, 22 Syphilis 4 0, 3 22, 22 HIV AIDS УКУПНО 18 1, 3 100,

268 Графикон 54. Стопа инциденце полних заразних болести у години AIDS 0,7 HIV+ 0,8 Syphilis Infectio gonococcica 1,1 1,1 Chlamidiasis 15, Ст. инциденције/ Графикон 55. Учешће појединих полних заразних болести у укупном оболијевању од полних заразних болести у години AIDS 0 HIV+ 0 Syphilis 22,22 Infectio gonococcica 22,22 Chlamidiasis 55, % Хламидијаза (Chlamidiasis) У години је пријављено 10 случајева гениталне хламидијазе са стопом морбидитета од 0, 7⁰/₀₀₀₀ и процентуалним учешћем од 55, 56% у укупном оболијевању од полних заразних болести. На линијском дијаграму кретања морбидитета гениталне хламидијазе у периоду од до године (графикон 56.) видимо да врх кривуље одговара највишем регистрованом морбидитету од 8, 4⁰/₀₀₀₀ у години. Након тога у години се констатује извјесно смањење броја обољелих, у години морбидитет се нагло смањује, 268

269 одређено смањење је забиљежено и у години када је регистрована најнижа стопа од 0, 65⁰/₀₀₀₀ и у посљедњој посматараној години долази до малог повећања у односу на претходну годину када је забиљежена напријед поменута вриједност од 0, 7 на становника. Графикон 56. Стопа инциденце хламидијазе у периоду године Ст. инциденције / ,4 5,9 0,9 0,6 0, Година Гонореја/ Трипер (Infectio gonococcica) Током године регистрована су само 4 случаја гонореје са стопом инциденце од 0, 3⁰/₀₀₀₀ и процентуалним учешћем од 22, 22% у укупном оболијевању од полних заразних болести. На графикону 57. запажамо да стопа инциденце има осцилаторно кретање и да се кретала у малом распону од 0, 2⁰/₀₀₀₀ у и години до 0, 9⁰/₀₀₀₀ у години. Сматрамо да овако низак морбидитет гонореје није реалан приказ појаве и кретања ове болести, него је вјероватно посљедица напријед наведених фактора. Графикон 57. Стопа инциденце гонореје у периоду године Ст. инциденције / ,8 0,6 0,4 0,2 0 0,9 0, Година 0,8 0,2 0,3 269

270 Сифилис (Syphilis) У години су евидентирана 4 случаја луеса, тако да стопа инциденце износи 0, 3⁰/₀₀₀₀, а процентуално учешће 22, 22% у укупном оболијевању од сексуално трансмисивних заразних болести. На линијском дијаграму кретања морбидитета сифилиса (графикон 58.) запажамо да се стопа инциденце такође кретала у малом распону од 0, 1⁰/₀₀₀₀ у до 0, 9⁰/₀₀₀₀ у години, односно сваке године се региструје свега по неколико случајева, са изузетком године када је регистрован нешто већи број обољелих односно 13 случајева. Графикон 58. Стопа инциденце сифилиса у периоду године Ст. инциденције/ ,8 0,6 0,4 0,2 0 0,9 0,6 0,3 0,1 0, Година HIV позитивност Током године није пријављен ни један случај HIV позитивитета, тако да ми и даље из више напријед наведених разлога немамо прави увид у стање заражености HIV ом. На графикону 59. уочавамо да је у години пријављен 1 случај носилаштва HIV а, у није било регистрованих, у су пријављена 4 случаја и у и години није евидентиран ни један случај HIV позитивитета. Дакле, на основу ових података, можемо рећи да немамо објективни увид у величину овог проблема због оних разлога који су горе наведени у уводу о полним болестима. Графикон 59. Стопа инциденце HIV позитивних у периоду године Ст. инциденције / ,35 0,3 0,25 0,2 0,15 0,1 0,05 0 0,3 0, Година 270

271 СИДА (AIDS) У години није приjaвљен ни један случај AIDS а, што вјероватно не одговара реалном стању. У петогодишњем периоду од до године, једино је у години пријављен 1 случај и у години један обољели из претходних година је умро до посљедица ове болести. У другим посматраним годинама овог петогодишњег периода није пријављен ни један случај ове болести. И овдје наглашавамо оно што смо истакли код HIV позитивитета, да немамао објективни увид у стање AIDS a, а разлози су они исти које смо горе навели. Графикон 60. Стоап инциденце AIDS a у периоду године Ст. инциденције/ ,12 0,1 0,08 0,06 0,04 0,02 0 0, Година 271

272 7.14 Епидемије заразних болести У години у Републици Српској су регистроване 43 епидемије заразних и паразитарних болести. У тим епидемијама је укупно регистровано обољелих од заразних и паразитарних болести. Основне карактеристике регистрованих епидемија у години приказујемо на табели 12. Ред. број Епидемија/ шифра Trichinellosis B75 Varicella B01 Influenza J1O J11 4. Influenza 5. Brucellosis A23 6. Brucellosis 7. Brucellosis Hepatitis v. ac. A B15 Influenza J10 J11 Influenza J10 J11 Varicella BO1 Varicella BO1 Varicella BO1 Varicella BO1 Gastroent.ac. AO9 Мјесто/ Популација Табела 12. Регистроване епидемије у години Х. Пијесак и с. Пјеновац ИНС Илиџа ОШ С. Сава оп.приједор веузр.групе оп. Требиње више села о. Сребреница више села о. Б. Луке више села о. Бијељина н. Јардан бб, Зворник ст.општине Костајница оп.мркоњић Град оп. Нови Град оп. Гацко, пр. и шк. дј. оп.бијељина прет. узраст оп.фоча, пр. и шк. дј. Пријаковци, пор., Б. Лука Број обољелих Трајање епидемије Узрочник Trichinella spiralis Varicellazoster vir. Virus influenze Virus influenze Brucella melitensis Brucella melitensis Br. mel. i ab. Bang Virus hepatita A Virus influenze Virus influenze Varicellazoster vir. Varicellazoster vir. Varicellazoster vir. Varicellazoster vir. Није доказан Пут преноса суво месо и коб. дом.св. аерогени аерогени аерогени угл. контакт са з.стоком уг.контакт, али и ал.и а. уг.контакт, али и ал.и а. контактни аерoгени аерогени аерогени аерогени аерогени аерогени вода Умрли 272

273 Gastroent.ac. AO9 Enteritis ac. feb. A04 Б.Лука, пор. ул.i Кр. бр.1 Б. Лука, пор. еп., ул.шар. 18. Trichinellosis оп. Модрича 3 In. 19. alimentaris AO5 In. 20. alimentaris AO5 21 In.alimentaris AO5 Град Б. Лука ул.ј.бог. 94. Град Б. Лука ул.крфска44 Б.Л., пор.ep. К.Јарића Није доказан Није доказан Trichinella spiralis Није доказан Није доказан Није доказан вода Контакт храна месо дом. свиње храна сир и млијеко храна риба храна јаја 22 Enteritis ac. А04 Радници Sec. Sequrity Није доказан хранабечке колач шн. 23. Gastroent. ac. A Varicella BO1 Gastroent. ac. A09 Enteritis ac. A04 In. alimenatris AO5 Varicella BO1 Varicella BO1 In.alimentaris AO5 In. alimentaris AO5 In. alimentaris A05 с. Бабићи, оп. Приједор.п.е оп.приједор, пр; шк. дјеца дио осбља хо т.приједор Б. Л.пор. еп. Д.Јокића 8. с.криваја, п.е оп. Приједор M.Град, пр. и шк. дјеца о. Приједор, пред. дјеца Пријечани, п.е. Б. Лука Церска, оп. Власеница н. Дракулић оп. Б. Лука Није доказан Varicellazoster vir. Није доказан Није доказан Није доказан Није доказан Није доказан Није доказан највјероватније храна аерогени храна мајонеза, сос храна сладолед храна печ. јагњетина аерогени аерогени Varicella zoster vir. Varicellazoster хранасладо лед корнет храна јагњеће печ. храна сува с.кољениц а 273

274 33. Gastroent. ac. AO5 34. Gastroent. ac. 35. Hepatitis v.a.a B Hepatitis v.a.a B15 Gastroent.a.fe 37. b. AO9 38. Gastroent.ac AO9 Inoxicatio 39. alim. AO5 40. Gastroenterc.a c AO9 41. Gastroent. ac. AO Varicella Varicella Б.Л. пор.еп. С. Миљуша Б.Л.пор.еп., Д. Комљеновић Гацко, пор. епидемија Приједор(г. п, Хамбарине) Приједор.п. е Г.Ламовита ОШ Зворник и Дрињача Рафин. Брод радници Б.Л.пор.еп. М.Миљ.4Ц Б.Л.пор.еп. Ј.Хашека17 Лакташи, уч. осн. школа Приједор, дј. пред.и школ хранаторта вјероватно контакт храна (сенд вичсалама) Salmonella enteritidis Није доказан Virus hep. A Virus hep. A Није доказан Непознат Непознат Није доказан Није доказан Varicellazoster vir. Varicellazoster vir. хранапилетина контактни контактни непознат храна храна (хреновке) аерогени аерогени Према путевима трансмисије најчешће су епидемије које се шире алиментарним путем и њих је регистровано 24, затим епидемије које се шире ваздушно капљичним путем којих је евиднетирано 14, контактни пут ширења је евидентиран код 7 епидемија, а пријављене су још 2 хидричн епидемије и 1 епидемија код које није откривен пут ширења. Дакле, када је у питању пут преноса код регистрованих епидемија у години, алиментарне епидемије учествују са 44, 19%, аерогене са 32, 56, контактне са 16, 28%, хидричне са 4, 65% и епидемије код којих није утврђен пут преноса са 2, 32%. Број епидемија и њихово учешће према путевима преноса у години и упоредно у години су приказани на табели 13. и табели

275 Табела 13. Број епидемија према путу преноса у и години Пут преноса Алиментарни Аерогени Контактни 2 7 Хидрични 0 2 Непознат 0 1 УКУПНО Табела 14. Учешће (%) епидемија према путу преноса у и години Пут преноса Алиментарни 36, 58 44, 19 Аерогени 58, 54 32, 56 Контактни 4, 88 16, 28 Хидрични 0 4, 65 Непознат 0 2, 32 УКУПНО 100, , 00 На првом мјесту по учесталости јављања у години се налазе епидемије које су настале алиментарним путем, иако је број обољелих разумије се већи у епидемијама које су настале аерогеним путем. У години највећи број алиментарних епидемија је настао као посљедица лоших санитарно хигијенских услова и пропуста у провођењу надзора у производњи, промету и дистрибуцији животних намирница и хране. Узрочник је доказан само код неких од ових епидемија, а код већине узрочник није доказан због недоставаљања узорака односно због спорог и неблаговременог достављања узорака за бактериолошку анализу. На другом мјесту по броју епидемија у години се налазе епидемије које су настале ваздушно капљичним путем, а као што смо напријед напоменули на првом мјесту по броју обољелих. Као и претходних година Институт за заштиту здравља Републике Српске је на вријеме извршио заштиту најугроженијих категорија становништва одговарајућом вакцином против грипа. Познато је да за варичелу не постоје мјере специфичене заштите, па се она јавља у епидемијском облику сваке године међу осјетљивом популацијом, која је била изложена изворима заразе односно углавном код дјеце предшколског и школског узраста. Током године евидентирано је и 7 контактних епидемија и то: 3 епидемије бруцелозе које су регистроване у 3 епидемиујска жаришта ове болести, затим 3 епидемије акутног вирусног хепатитиса А и 1 епидемија акутног гастроентеритиса. У епидемијама бруцелозе и акутног гастроентеритиса доминантан пут пренос је контакт, па су те епидемије због тога и класификоване у ову групу. Иако су званично пријављене 3 епидемије бруцелозе, ова болест се раширила у све регије Републике Српске осим регије Фоча. Понављамо да ће искорјењивање ове болести бити тежак, скуп и дуготрајан посао и да је Радна група за сузбијање бруцелозе у Републици Српској, дана године израдила 275

276 Стратегију борбе против ове болести и тај документ представља основу борбе против бруцелозе. На основу проведеног епидемиолошког испитивања утврђено је да су епидемије акутног вирусног хепатитиса А и епидемија акутног гастроентеритиса, настале као посљедица погоршања основних санитарно хигијенских услова односно запостављања мјера личне и колективне хигијене на тим локацијама. У години су евиднетиране и 2 мање породичне хидричне епидемије акутног гастроентеритиса са укупно 8 обољелих. Дакле, пут преноса је вода локалних водних објеката тих домаћинстава. Током године је регистрована и 1 породична епидемија акутног фебрилног гастроентеритиса са укупно 4 обољела, гдје је пут преноса остао непознат Болничке инфекције и епидемије болничких инфекција у републици српској Учесталост болничких инфекција у Републици Српској није добро позната, а томе доприноси и непријављивање болничких инфекција од стране запосленог особља болница. У болничким установама Републике Српске и даље недостају континуирани епидемиолошки надзор и Програми за спречавање и сузбијање болничких инфекција, који у суштини представљају организоване облике рада на превенцији ових инфекција. У Републици Српској не постоје подаци на основу којих би се са сигурношћу могло рећи колико је заправо овај проблем присутан у нашим болничким установама. Институт за заштиту здравља располаже извјештајима у којима се наводе подаци о епидемијским облицима јављања интрахоспиталних инфекција у нашим болничким установама, али ту нема података о стопама јављања болничких инфекција. Такви повремени извјештаји о епидемијама нису довољни за процјену учесталости ни епидемијског јављања болничких инфекција, а камо ли стопа инциденце и преваленце болничких инфекција. У години није пријављена ни једна интрахоспитална епидемија. У периоду од до године је пријављена само једна интрахоспитална епидемија (табела 15.). Табела 15. Приказ епидемија болничких инфекција по мјесту јављања, времену трајања, броју обољелих и врсти узрочника Година Здравствена установа Вријеме Дијагноза Број обољелих Узрочник Трауматолошко Enterocolitis Није одјељење ЗЗМР acuta доказан Др М.З,, Б. Лука

277 Епидемиолошким испитивањем је утврђено да је интрахоспитална епидемија акутног ентероколитиса на трауматолошком одјељењу Завода за медициснку рехабилитацију била посљедица погоршања основних санитарно хигијенских услова односно запостављања мјера личне и колективне хигијене на том пункту, што је резултирало контактном епидемијом. Закључили смо да без обзира на важеће законске прописе у Републици Српској, у већини болница не постоје комисије за спречавање интрахоспиталних инфекција или ако постоје односно ако су формиране, њихова улога и рад нису јасно дефинисани. Међутим, искуства других земаља из ове области указују да организација спречавања и сузбијања интрахоспиталних инфекција заснована на увођењу Програма за спречавање и сузбијање интрахоспиталних инфекција и провођењу континуираног и досљедног епидемиолошког надзора, знатно смањује трошкове лијечења, односно остварује значајне уштеде у здравственим установама Закључак Анализом података о заразним болестима за период до године са посебним освртом на годину, који се прикупљају континуирано, током цијеле године из здравствених установа на територији Републике Српске, закључујемо да је епидемиолошка ситуација у години била уобичајена, осим када је у питању бруцелоза која се појавила у епидемијском облику са великим бројем обољелих. Ова болест ће још дуго представљати здравствени, ветеринарски, економски и друштвени проблем, те ће борба против бруцелозе бити скупа, дуготрајна и тешка уз ангажовање цјелокупног друштва. Нису регистроване неке нове заразне болести као што је нпр. птичја грипа, нити хидричне епидемије са масовним оболијевањем, није било кризних ситуација нити елементарних непогода које не ријетко имају за посљедицу и неповољне епидемиолошке ситуације и сл. Систем надзора и контроле заразних болести у Републици Српској се може и треба унаприједити. То се може остварити увођењем информационог система који би пружао ажурне и комплетне податке и који би подразумијевао обавезу надзора на свим нивоима здравствене заштите као и приватног здравственог сектора, затим јачање дијагностике заразних обољења и ажурирање законске легислативе у области надзора над заразним болестима. Све би то увелико допринијело реалнијој процјени епидемиолошке ситуације и провођењу неопходних превентивних и противепидемијских мјера. 277

278 8. Животна средина и здравље 8.1 Здравствена исправност воде за пиће у републици српској У години на територији Републике Српске контролисано је 58 централних водоводних система и приказано је по здравственим регионима у табели бр и Физичко хемијска исправност је испитана на узорака воде за пиће, од којих је било 413 или 5.0% неисправних (табела бр и Графикон 8.1.). Резултати испитивања показују да је физичко хемијска неисправност у више од 20 % испитаних узорака у години евидентирана у 14 (24.0 %) контролисаних централних водоводних система. Најчешћи параметри физичко хемијске неисправности су повећана мутноћа и боја, повишене концентрације гвожђа, мангана, нитрита, као и повећан утрошак калијумперманганата. На микробиолошку исправност је испитано узорака воде, од којих је или 14.0 % било неисправно (табела бр и Графикон 8.1.). Grafikon 8.1. Distribucija uzoraka voda za piće centralnih vodovoda ispitivanih na fiz-hemijsku i mikrobiološku ispravnost, broj Ispitivanje fizhemijske ispravnosti voda za piće 413 Fizičko-hem. neispravnost Ispitivanje mikrobiološke ispravnosti voda za piće 1239 Mikrobiološka neispravnost У години у Републици Српској је 44 (75.0 %) водовода имало микробиолошку неисправност у више од 5 % испитиваних узорака воде за пиће из водовода. Најчешћи узрочници микробиолошке неисправности били су повећан број аеробних мезофилних и укупних колиформних бактерија, присуство колиформних бактерија, Е.цоли и стрептокока фекалног поријекла. 278

279 Од укупног броја контролисаних водовода у Републици Српској у години 20 или 34.0 % водовода имало је истовремено и физичко хемијску и микробиолошку неисправност, док је 18 или 31.0 % водовода исправно, односно имају мање од 5 % микробиолошки и 19 (32.0 %) мање од 20 % физичко хемијски неисправних узорака воде на годишњем нивоу (табела бр и Графикон 8.3.). У години на територији Републике Српске контролисано је 278 локалних водоводних система и што је приказано по здравственим регионима у табели бр и Графикон 8.2. Хигијенска исправност је испитана на узорака воде за пиће, од којих је физичкохемијска неисправност у години евидентирана у 41 (3.5 %) контролисаних узорака. Најчешћи параметри физичко хемијске неисправности били су повећана мутноћа и боја, повећан утрошак калијум перманганата, као и повишене концентрације нитрита и нитрата. Grafikon 8.2. Distribucija ispitivanih uzoraka voda za piće iz lokalnih vodovoda, Ocjena higijenske ispravnosti voda za piće Fizičko-hem. neispravnost 1153 Mikrobiološka neispravnost На микробиолошку исправност је у Републици Српској испитано узорака воде, од којих је 335 или 29.0 % било неисправно. Најчешћи узрочници микробиолошке неисправности били су повећан број укупних колиформних бактерија, присуство колиформних бактерија, Е.цоли и стрептокока фекалног поријекла. Од укупног броја контролисаних узорака воде за пиће из локалних водовода у Републици Српској у години 34 или 2.9 % водовода имало је истовремено и физичкохемијску и микробиолошку неисправност, док је 743 или 64.4 % узорака било хигијенски исправних на годишњем нивоу. У години у Републици Српској су регистроване 2 хидричне епидемије и овај пут преноса учествују са 4.65%. 279

280 8.2 Здравстена исправност воде за пиће у Републици Српској, Централни водоводни системи по здравственим регионима у Републици Српској, 2008 Регион/Општина Број контролисани х узорака из централних водоводних система Број исправних узорака из централних водоводних система Број узорака из централних водоводних система са физ. хем. неисправношћу Број узорака из централних водоводних система са микробиол. неисправношћу Број узорака из централних водоводних система са физ. хем. и микробиол. неисправношћу РЕГИОН БАЊАЛУКА Општина Бањалука Општина Приједор Општина Прњавор Општина Шипово Општина Мркоњић град Општина Лакташи Општина Новиград Општина Дубица Општина Челинац Општина Котор Варош Општина Градишка Општина Србац Општина Костајница Општина Кнежево Општина Рибник УКУПНО РЕГИОН ДОБОЈ Општина Добој Општина Дервента Општина Брод Општина Модрича Општина Шамац Општина Теслић Општина Бијељина УКУПНО

281 РЕГИОН ЗВОРНИК Општина Власеница Општина Милићи Општина Братунац Општина Сребреница Општина Зворник Општина Бијељина Општина Угљевик Општина Лопаре Општина Шековићи УКУПНО РЕГИОН ИСТОЧНО САРАЈЕВО Општина Трново Општина И.Ново Сарајево и Илиџа Тилава Општина Пале Јахоринска врела Општина Пале врело Миљацке Општина Пале вод систем Мокро Општина Пале вод. Подграб Општина Соколац вод. Систем Биштица Општина Соколац вод. Систем Геруша Општина Соколац вод. систем Кржуљ Општина Хан Пијесак вод. систем Краљева гора Општина Хан Пијесак вод. систем Љесковац Општина Рогатица вод. систем Сељани Општина Хан Пијесак вод. систем Штекавац Општина Рогатица вод. систем Зиличине Општина Кијево вод систем Кијево УКУПНО

282 РЕГИОН ТРЕБИЊЕ Општина Требиње Општина Невесиње Општина Гацко Општина Билећа Општина Љубиње Општина Берковићи УКУПНО РЕГИОН ФОЧА Општина Фоча Општина Калиновик Општина Ново Горажде Општина Вишеград Општина Рудо Општина Чајниче УКУПНО УКУПНО Централни водоводни системи у Републици Српској, 2008 Регион/општина Испитивани централни водоводни системи бр Централни водоводни системи са физ. хем. неисправносцу бр (%) Централни водоводни системи са микроб. неисправносцу бр (%) Централни водоводни системи са физ. хем. и микроб. неисправносцу бр (%) БАЊА ЛУКА 15 6 (40.0 %) 10 (66.0 %) 2 (0.13 %) ДОБОЈ 7 6 (71.0 %) 7 (100.0 %) 2 (28.0 %) ИСТОЧНО САРАЈЕВО 15 4 (26.0 %) 12 (80.0%) 2 (13.0 %) ЗВОРНИК 9 3 (33.0 %) 5 (55.0 %) 8 (88.0 %) ТРЕБИЊЕ 6 6 (100.0 %) 3 (50.0 %) 3 (50.0 %) ФОЧА 6 0 (0.0 %) 3 (50.0 %) 2 (33.0 %) УКУПНО (43.0 %) 40 (68.0 %) 19 (32.0 %) 282

283 Grafikon 8.3. Mikrobiološka i fizičko-hemijska neispravnost centralnih vodovoda u RS, % Centralni vodovodni sistemi sa fiz.- hem. neispravnoscu Centralni vodovodni sistemi sa mikrob. neispravnoscu Centralni vodovodni sistemi sa fiz.- hem. i mikrob. neispravnoscu Број и проценат испитиваних узорака воде за пиће на физичко хемијску исправност по регионима/општинама у Републици Српској, 2008 Регион / Општина Број испитиваних узорака воде за пиће Број узорака који не одговарају Правилнику Проценат узорака који не одговарају Правилнику РЕГИОН БАЊАЛУКА Општина Бањалука % Општина Приједор % Општина Прњавор % Општина Шипово % Општина Мркоњић град % Општина Лакташи % Општина Новиград % Општина Дубица % Општина Челинац % Општина Котор Варош % Општина Градишка % Општина Србац % Општина Костајница % Општина Кнежево % Рибник % УКУПНО % 283

284 РЕГИОН ДОБОЈ Општина Добој % Општина Дервента % Општина Брод % Општина Модрича % Општина Шамац % Општина Теслић % Општина Петрово % Општина Вукосавље % Општина Доњи Жабари % Општина Пелагићево % УКУПНО % ОПШТИНА БИЈЕЉИНА % УКУПНО % Општина Прњавор % УКУПНО % Остало*ФБиХ % УКУПНО РЕГИОН ИСТОЧНО САРАЈЕВО Општина Трново % Општина Кијево % Општина И.Ново Сарајево и Илиџа % Општина Пале % Општина Соколац % Општина Хан Пијесак % Општина Рогатица % Општина Источни Стари град % Општина Фоча % УКУПНО % РЕГИОН ТРЕБИЊЕ Општина Требиње % Општина Невесиње % Општина Гацко % Општина Билећа % Општина Љубиње % Општина Берковићи % УКУПНО % РЕГИОН ФОЧА Општина Фоча % Општина Чајниче % Општина Вишеград % Општина Рудо % Општина Калиновик % Општина Ново Горажде % УКУПНО % 284

285 РЕГИОН ЗВОРНИК Општина Власеница % Општина Милићи % Општина Братунац % Општина Сребреница % Општина Зворник % Општина Бијељина % Општина Угљевик % Општина Лопаре % Општина Шековићи % Општина Осмаци % УКУПНО % УКУПНО % Број и проценат испитиваних узорака воде за пиће на микробиолоску исправност по регионима/ општинама у Републици Српској, 2008 Регион / Општина Број испитиваних узорака воде за пиће Број узорака који не одговарају Правилнику Проценат узорака који не одговарају Правилнику РЕГИОН БАЊАЛУКА Општина Бањалука % Општина Приједор % Општина Прњавор % Општина Шипово % Општина Мркоњић град % Општина Лакташи % Општина Новиград % Општина Дубица % Општина Челинац % Општина Котор Варош % Општина Градишка % Општина Србац % Општина Костајница % Општина Кнежево % Општина Рибник % УКУПНО % 285

286 РЕГИОН ДОБОЈ Општина Добој % Општина Дервента % Општина Брод % Општина Модрича % Општина Шамац % Општина Теслић % Општина Петрово % Општина Вукосавље % Општина Доњи Жабари % Општина Пелагићево % УКУПНО % РЕГИОН БИЈЕЉИНА УКУПНО % Општина Прњавор % Остало* % УКУПНО % РЕГИОН ЗВОРНИК Општина Власеница % Општина Милићи % Општина Братунац % Општина Сребреница % Општина Зворник % Општина Бијељина % Општина Угљевик % Општина Лопаре % Општина Шековићи % Општина Прибој % Општина Осмаци % Општина Приједор % Општина Соколац % УКУПНО % РЕГИОН ИСТОЧНО САРАЈЕВО Општина Трново % Општина Кијево % Општина И.Ново Сарајево и Илиџа % Општина Пале % Општина Соколац % Општина Хан Пијесак % Општина Рогатица % Општина Источни Стари град % Општина Милићи % Општина Фоча % Општина Власеница % УКУПНО % 286

287 РЕГИОН ТРЕБИЊЕ Општина Требиње % Општина Невесиње % Општина Гацко % Општина Билећа % Општина Љубиње % Општина Берковићи % УКУПНО % РЕГИОН ФОЧА Општина Фоча % Општина Чајниче % Општина Вишеград % Општина Рудо % Општина Калиновик % Општиина Ново Горажде % УКУПНО % УКУПНО % 287

288 8.2.5 Локални водоводни системи по здравственим регионима у Републици Српској, 2008 Регион / Локални водовод Број контролисаних узорака из локалних водоводних сисстема Број исправних узорака из локалних водоводних система Број узорака локалних водоводних система са физ. хем. неисправношћу Број узорака локалних водоводних система са мик. неисправношћу Број узорака локалних водоводних система са физ. хем. и мик. неисправношћу РЕГИОН БАЊАЛУКА Кола Конатари Кола Рекавице Антиће врело Змајевац Мишин Хан Волари Мишин Хан Трча Мишин Хан Фратровац Бистрица Доња Бистрица Горња Бронзани Мајдан Стратињска Пискавица Доња Пискавица Горња Борковићи Борковићи Ђукића врело Верићи Крмине Крупа на Врбасу Крупа на Уни Љубачево Поткозарје Карановац Мотике Чокори Јовићи Голеши Дамјановићи Грмуше Стричићи Мелина Митал рудници Омарска Вриоска Козарац Стројице Свињар Прњавор Сводна Н.Град Сражац Подгарадац Кадињани Камичани Приједор

289 Кришковци Кремна Прњавор Вијачани Г. Прњавор Поточани Прњавор Орашје Прњавор Млинци Прњавор ТЦ Балкана Бакинци Лакташи Блатина Котор Варош Бјелајац Мркоњић Град Бараћи Мркоњић Град Бошковићи Лакташи Дринић Дринић Добрња Дједовац Друговићи Лакташи Дервента Дервента Доњи Дубовик Нови Град Грасбеж Мркоњић Град Герзово Мркоњић Град Гусак Поточани Прњавор Гашића врело Мемићи Гаковица Потшиљак Мркоњић Град Подоругла Мркоњић Град Подрашњица Мркоњић Град Оштра лука Сански Мост ОРП Козара Бањалука Ћукали Србац Ћетојевићи Лакташи Растока Рибник Рабић Дервента Јакуповци Лакташи Југовићи Јабучица Бабићи Шипово Шарића врело Хајдућка вода Шешковци Лакташи Љубија Приједор Александровац Лакташи Млинска ријека Челинац Копљевић Мркоњић град Оћуне Мркоњић град

290 Ораховљани Мркоњић град Граци Мркоњић град Кулаши Прњавор Илова Прњавор Шибовска Прњавор Горњи Смртићи Прњавор Чађавица Мркоњић град Лок. вод Котор Варош Радарски Козара Бањалука Доња Драготиња Приједор Хрваћани Прњавор Маћино брдо Прњавор Штрбе Челинац Брезичани Челинац Бранешци Челинац Укрина Челинац Плејд Шњеготина средња Челинац Мањача Бањалука Црквена Прњавор Голубача Шешковци Лакташи Засеок ријека Шешковци Лакташи Доњи Смртићи Прњавор Глоговац Чуклићи Шипово Точак Јаружани Лакташи Лисина Мркоњић град Ломовита Приједор Лишња Прњавор Дрвар Дрвар Слатина Лакташи Станића врело Мљечаница Козарска Дубица Млијеко продукт Козарска Дубица Мехмедагићи Козарац Приједор Кмећани Бањалука Куз, мановића поток Челинац Обровац Бањалука Мелина Бањалука Бочац Агино село УКУПНО РЕГИОН ДОБОЈ 290

291 Липац Осјечани Витковци "Подновље" " Текућица" ОПШТИНА ДОБОЈ Карановац ОПШТИНА ПЕТРОВО " Укриница" " Прибинић" " Булетић" ОПШТИНА ТЕСЛИЋ " Гнионица" ОПШТИНА ВУКОСАВЉЕ "Календеровци" "Осиња" "Костреш" ОПШТИНА ДЕРВЕНТА "Доња Врела" "Колибе" ОПШТИНА БРОД "Трамошница" ОПШТИНА ПЕЛАГИЋЕВО "Ботајица" ОПШТИНА МОДРИЧА УКУПНО ТОТАЛ РЕГИОН БИЈЕЉИНА ОПШТИНА БИЈЕЉИНА ЛВ " Бијељина " Драгаљевац" "Чађавица" Брђани Бањица УКУПНО ОСТАЛО* УКУПНО ТОТАЛ РЕГИОН ЗВОРНИК ОПШТИНА ВЛАСЕНИЦА Симићи Пискавица Мишари Вуковићи Тишча Церска Цикоте Табана Љесковик

292 ОПШТИНА МИЛИЋИ Рашево Дервента Скуглићи Жутица Сућеска Метаљка Подравање Бресатик Копривно Мишићи ОПШТИНА БРАТУНАЦ Факовићи Бјеловац Осамско Полом Глогова Побуђе Кравица Коњевић поље ОПШТИНА СРЕБРЕНИЦА Сућеска Жутица Поточари Лијесковик Осат Скелани Осмаче Пале Побуђе Црвица Сасе ОПШТИНА ЛОПАРЕ Мртвица Косаница Вукосавци Јабланица Брусница Бобетино Брдо Мачковац Корај Пушковац Прибој Пиперин Липовице Подгора

293 ОПШТИНА ШЕКОВИЋИ Тишча Папраћа ОПШТИНА УГЉЕВИК Обријеж Забрђе Пељаве Мезгај Стари Угљевик Угљевик село Доња Трнова Тутњевац Горња Трнова Гај Доња Забрђе Атмачић ОПШТИНА БЈЕЉИНА Међаши Јања Дворови Патковача Амајлије Пиперци Модран Суво Поље Загони Љељенча Бродац Вршани Буковица Велико село Амајлије Главичице Чађавица Драгаљевац Ченгић Магнојевић Црњелово Балатун ОПШТИНА ЗВОРНИК Пилица Зелиње Ново Село Липље Ораовац Козлук Скочић Роћевић Баре

294 Њиверице Кисељак Челопек Малешић Петковци Каменица Крижевићи Лијешањ Јардан Снагово Глумине Цер Брањево Локањ Тршић Дрињача Сјенокос Глоди ОПШТИНА ОСМАЦИ Цапарде Осмаци Сајтовићи Кула УКУПНО ОПШТИНА ИСТОЧНО САРАЈЕВО Лок.вод. Богутовићи Лок.вод. Миљевићи Лок. вод. болнице Касин до Лок. водовод Касин до Лок. водовод Студенац ОПШТИНА ХАН ПИЈЕСАК Лок. вод. Шести лагер ОПШТИНА ПАЛЕ Лок.вод. Сињева ОПШТИНА СОКОЛАЦ Кетуновић ОПШТИНА ТРНОВО Лок.вод. Богатићи УКУПНО РЕГИОН ТРЕБИЊЕ Лок.вод. Требиње Лок. вод. Билећа Лок. вод. Гацко Лок.вод. Берковићи Лок.вод. Невесиње УКУПНО

295 РЕГИОН ФОЧА Лок вод. Фоча Рудо Калиновик Вишеград Чајниче УКУПНО УКУПНО *Федерација БиХ 295

296 8.3 ЗДРАВСТВЕНА ИСПРАВНОСТ НАМИРНИЦА И ПРЕДМЕТА ОПШТЕ УПОТРЕБЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ Подаци о здравственој исправности намирница и предмета опште употребе показују да је у години у Републици Српској испитивано узорака намирница и 428 узорака предмета опште употребе у циљу контроле хемијске исправности и узорака намирница и 124 узорака предмета опште употребе у циљу контроле микробиолошке исправности (Табела бр и Графикон 8.4.). Grafikon 8.4. Distribucija ispitivanih uzoraka namirnica i POU u odnosu na vrstu analize, broj Ispitivanje fizhemijske ispravnosti namirnica 428 Ispitivanje hemijske ispravnosti POU Ispitivanje mikrobiološke ispravnosti namirnica 124 Ispitivanje mikrobiološke ispravnosti POU Од укупног броја узорака намирница код којих је вршено испитивање физичко хемијске исправности, (33.6%) узорака било је из увоза, 448 (12.2%) из промета и (52.1%) из производње (Графикон 8.5.). 296

297 Grafikon 8.5. Distribucija uzoraka namirnica dostavljenih na fizičko-hemijsku analizu prema porijeklu, % 34% Uvoz Promet Proizvodnja 12% Од укупног броја микробиолошки узорака намирница код којих је вршено испитивање, (9.9%) узорака потиче из увоза, (33.6%) из промета и (56.4%) из производње (Табела бр и Графикон 8.6.). Grafikon 8.6. Distribucija uzoraka namirnica dostavljenih na mikrobiološku analizu, % 56% 34% Uvoz Promet Proizvodnja Од укупног броја узорака предмета опште употребе код којих је вршено испитивање физичко хемијске исправности предмета опште употребе, 288 (67.2%) узорака је било из увоза, 89 (20.7%) из промета и 51 (11.9%) из производње (Графикон 8.7.). 297

298 Grafikon 8.7. Distribucija uzoraka POU dostavljenih na fizičko-hemijsku analizu, % 21% 67% Uvoz Promet Proizvodnja Од укупног броја узорака предмета опште употребе код којих је вршено испитивање микробиолошке исправности предмета опште употребе, 62 (46.7%) узорака потиче из увоза, из промета 5 (4.03%) и из производње 57 (45.9%) (Табела бр и Графикон 8.8.). Grafikon 8.8. Distribucija uzoraka POU dostavljenih na mikrobiološku analizu, % 48% Uvoz Promet Proizvodnja 4% Резултати лабораторијске контроле намирница показују да је од укупног броја физичкохемијски контролисаних узорака, 147 (4.0%) узорака било неисправно. Највећи проценат неисправних узорака забиљежен је код узорака из увоза 23.5% (36 узорака), а неисправност узорака из домаће производње је износила 22.4% (33 узорка) и из промета 23 (15.6%) (Графикон 8.9.). 298

299 Grafikon 8.9. Distribucija fizičko-hemijski neispravnih uzoraka namirnica u odnosu na porijeklo, % 39% Uvoz Promet Proizvodnja 25% Резултати лабораторијске контроле намирница показују да је од укупног броја микробиолошки контролисаних узорака, 689 (5.5%) узорака било неисправно. Највећи проценат неисправних узорака забиљежен је код узорака из промета 345 (8.2%). Неисправност узорака из домаће производње износила је 4.7 % (329), а из увоза 1.2% (15 узорака) (Графикон 8.10.). Резултати лабораторијске контроле предмета опште употребе показују да је од укупног броја узорака контролисаних на физичко хемијску исправност, неисправност забиљежена код 18 или 4.2% узорака. Највећи проценат неисправности је био код узорака из увоза (10 или 3.47% узорака), из промета 7 или 7.89% и из домаће производње само 1 или 1.96% предмета опште употребе (Графикон 8.10.). Grafikon Distribucija mikrobiološki neispravnih uzoraka namirnica u odnosu na porijeklo, % 9% Uvoz Promet Proizvodnja 58% 299

300 Резултати лабораторијске контроле предмета опште употребе показују да је од укупног броја узорака контролисаних на микробиолошку исправност, 2 (1.61%) узорака било неисправно. Неисправност није забиљежена код узорака из домаће производње и промета, а испитивањем је утврђена код 2 (1.6%) узорка из увоза (Графикон 8.11.). Grafikon Distribucija fizičko-hemijski neispravnih uzoraka POU u odnosu na porijeklo, % 26% Uvoz Promet Proizvodnja 59% У години у Републици Српској је било регистровано УКУПНО 19 епидемија тровања храном. УКУПНО је пријављено 152 особа са дијагнозом тровања храном и забиљежена стопа инциденце од 10, 9%ооо, а проценат учешћа у обољевању од цријевних заразних болести износи 18.06%. Алиментарне интоксикације у ужем смислу ријечи, по фрекванцији јављања се налазе одмах иза десет водећих заразних болести односно на X мјесту. 300

301 8.4 Здравствена исправност намирница и предмета опште употребе у Републици Српској, Физичко хемијска исправност намирница из увоза, промета и производње у Републици Српској, 2008 Број прегледаних узорака Резултати прегледа узорака на поједине показатеље Метали и неметали УКУПНО Из увоза Из промета Из производње Пестициди Адитиви Антибиотици Хормони Микотоксини Олово Кадмијум Жива Арсен Састав Органолептичка својства Остало Врста намирница УКУПНО Свега Млијеко 2 Производи од млијека 3 Месо Не одговара Свега Не одговара Свега Не одговара Свега Не одговара Производи од меса Свега Не одговара

302 Наставак Врста намирница Број прегледаних узорака Резултати прегледа узорака на поједине показатеље Метали и неметали УКУПНО Из увоза Из промета Из производње Пестициди Адитиви Антибиотици Хормони Микотоксини Олово Кадмијум Жива Арсен Састав Органолептичка својства Остало 5 Рибе, шкољке и ракови 6 Производи од рибе 7 Јаја и производи од јаја 8 Житарице, легум. и брашно 9 Хлеб, тјестенина и кекс 10 Колачи Свега Не одговара Свега Не одговара Свега Не одговара Свега Не одговара Свега Не одговара Свега Не одговара

303 Наставак Врста намирница Број прегледаних узорака Резултати прегледа узорака на поједине показатеље Метали и неметали УКУПНО Из увоза Из промета Из производње Пестициди Адитиви Антибиотици Хормони Микотоксини Олово Кадмијум Жива Арсен Састав Органолептичка својства Остало 11 Шећер, бомбоне, чоколада и мед 12 Дјечија храна и дијетет. намирнице 13 Воће и производи од воћа 14 Поврће и производи од поврћа 15 Масти и уља 16 Адитиви и зачини Свега Не одговара Свега Не одговара Свега Не одговара Свега Не одговара Свега Не одговара Свега Не одговара

304 Наставак Врста намирница Број прегледаних узорака Резултати прегледа узорака на поједине показатеље Метали и неметали 304 УКУПНО Из увоза Из промета Из производње Пестициди Адитиви Антибиотици Хормони Микотоксини Олово Кадмијум Жива Арсен Састав Органолептичка својства Остало 17 Кафа, какао и чајеви 18 Алкохолна пића 19 Безалкохолна пића 20 Сладолед 21 Готова јела 22 Остало Свега Не одговара Свега Не одговара Свега Не одговара Свега Не одговара Свега Не одговара Свега Не одговара

305 Наставак Број прегледаних узорака Резултати прегледа узорака на поједине показатеље УКУПНО Из увоза Из промета Из производње Пестициди Адитиви Антибиотици Хормони Микотоксини Олово Кадмијум Жива Арсен Састав Врста намирница Метали и неметали Органолептичка својства Остало 23 Посуђе, прибор за јело, постројења и уређаји Свега Не одговара Амбалажа за намирнице Свега Не одговара Средства за одржавање чистоће у домаћинству Средства за одржавање личне хигијене, козметичка и др. средства за личну хигијену, његу лица и тијела и амбалажа за та средства Свега Не одговара Свега Не одговара Дјечије играчке 29 Дуван и дуванске прерађевине и прибор за пушење Свега Не одговара Свега Не одговара Остало Свега Не одговара УКУПНО (23 до 30) Свега Не одговара

306 8.4.2 Микробиолошка исправност намирница из увоза, промета и производње у Републици Српској, 2008 Увоз Промет Домаћа производња Број прегледаних узорака Неисправни узорци због налаза Број прегледаних узорака Неисправни узорци због налаза Број прегледаних узорака Неисправни узорци због налаза УКУПНО не одговара Стафилокок Есцхерицхиа Цоли Кваснице и плијесни Укупан број Остало УКУПНО не одговара Стафилокок Есцхерицхиа Цоли Кваснице и плијесни Укупан број Остало УКУПНО не одговара Стафилокок Есцхерицхиа Цоли Кваснице и плијесни Укупан број Остало Врста узорка Млијеко 2 Производи од млијека 3 Месо Производи од меса 5 Рибе, шкољке и ракови 6 Производи од рибе Јаја и производи од јаја Житарице, легуминозе, и брашно Хљеб, тјестенина и кекс 10 Колачи Шећер, бомбоне, чоколада и мед

307 Наставак Увоз Промет Домаћа производња Број прегледаних узорака Неисправни узорци због налаза Број прегледан их узорака Неисправни узорци због налаза Број прегледан их узорака Неисправни узорци због налаза УКУПНО не одговара Стафилокок Есцхерицхиа Цоли Кваснице и плијесни Укупан број Остало УКУПНО не одговара Стафилокок Есцхерицхиа Цоли Кваснице и плијесни Укупан број Остало УКУПНО не одговара Стафилокок Есцхерицхиа Цоли Кваснице и плијесни Укупан број Остало Врста узорка Дјечија храна и дијетет. намирнице Воће и производи од воћа Поврће и производи од поврћа Масти и уља Адитиви и зачини Кафа, какао и чајеви Алкохолна пића Безалкохолна пића Сладолед Готова јела Остало УКУПНО ( 1 до 22)

308 Наставак Увоз Промет Домаћа производња Број прегледаних узорака Неисправни узорци због налаза Број прегледани х узорака Неисправни узорци због налаза Број прегледаних узорака Неисправни узорци због налаза УКУПНО не одговара Стафилокок Есцхерицхиа Цоли Кваснице и плијесни Укупан број Остало УКУПНО не одговара Стафилокок Есцхерицхиа Цоли Кваснице и плијесни Укупан број Остало УКУПНО не одговара Стафилокок Есцхерицхиа Цоли Кваснице и плијесни Укупан број Остало Врста узорка Посуђе, прибор за јело, постројења и уређаји Амбалажа за намирнице Средства за одржавање чистоће у домаћинству Средства за одржавање личне хигијене, козметичка и др. средства за личну хигијену, његу лица и тијела и амбалажа 0 53 Дјечије играчке Дуван и дуванске прерађевине и прибор за пушење Остало УКУПНО ( 23 до 29 ) Свега Не одговара

309 8.4.3 Заштита од јонизујућих и нејонизујућих зрачења у Републици Српској Активности Одсјека за заштиту од зрачења односе се на стручне послове заштите од јонизујућих и нејонизујућих зрачења. Одсјек активно учествује у имплементацији пројеката техничке кооперације Међународне агенције за атомску енергију и ИПА пројекта Европске Уније. Поред наведених послова Одсјек учествује и у стручним комисијама и радним групама именованим од стране Министарства здравља и социјале заштите РС. 8.5 Јонизујуће зрачење Дозиметријска контрола дијагностичких рендген апарата Према законској регулативи којом се уређује ова област, дозиметријска контрола дијагностичких рендген апарата се врши периодично, једанпут годишње (Закон о заштити од јонизујућих зрачења и о радиајационој сигурности, Сл.гласник РС 52/01, 63/02, Правилник о условима за промет и коришћење извора јонизујућих зрачења, Сл.гласник РС 37/04). Дозиметријска контрола дијагностичког рендген апарата подразумјева тест контроле квалитета (QЦ тест) самог рендген уређаја, мониторинг радних мјеста професионално изложених лица, провјеру стања заштите и примјене средстава које обезбјеђују потребну заштиту професионално изложеним лицима и пацијенатима. У Години УКУПНО је прегледано 202 дијагностичких рендген уређаја, у Клиничким центрима, Општим болницама, Домовима здравља и приватним ординацијама. Разлика између броја рендген уређаја и броја рендген цијеви је зато што неки уређаји имају двије рендген цијеви, једну за снимање и другу за просвјетљавање пацијената. У табели 1. и Графикон су приказани рендген уређаји разврстани по намјени рендген апарата и по здравственим регионима које покривају регионални заводи за заштиту здравља Републике Српске. Табела Приказ укупног броја рендген уређаја разврстаних према намјени у здравственим регионима Републике Српске и Дистрикта Брчко Намјена БЛ ДО ЗВ ИС ФЧ ТР БЧ УКУПНО Не користи се СН+ПР СН ПР СНЗИ СНЗП ММ ПК ЦТ УКУПНО Није прегледа н 309

310 Скраћенице кориштене у предходној табели су: СН+ПР рендген уређај са двије цијеви, за снимање и просвјетљавање пацијената СН рендген уређај за снимање пацијената ПР рендген уређај за просвјетљавање пацијената СНЗИ рендген уређај за интраорално снимање зуба СНЗП рендген уређај за панорамско снимање зуба ММ мамографски рендген апарат ПК покретни рендген апарат ЦТ рендген апарат за компјутеризовану томографију. Grafikon Distribucija kontrolisanih rendgen uređaja u RS razvrstanih prema namjeni, SN+PR SN PR SNZI SNZP MM PK CT Поред територије Републике Српске Одсјек за заштиту од зрачење врши дозиметријску контролу дијагностичких рендген апарата и у Болници Дистрикта Брчко, а у Дому здравља Дистрикта Брчко дозиметријску контролу врши Центар за заштиту од зрачења ФБиХ. У последњој и предпоследњој колони су наведени апарати који се не користе или нису исправни и апарати који нису прегледани у години. Разлози због којих се ових 33 апарата не користи су углавном не постојање кадра у појединим установама или постојање новог савременијег апарата, такође је присутан већи број старих апарата за снимање зуба произвођача ЕИ Ниш који рендген техничари не желе да користе због великог зрачења. Постоји више разлога због којих 28 апарата није прегледано, код 4 апарата је у питању дислокација апарата у друге просторије, након чега ће бити извршена контрола, у 4 случаја власник апарата није дозволио контролу истих, а 21 апарат није прегледано због неплаћања услуге контроле из ранијег периода од стране корисника. Контрола поменутих апарата ће бити извршена у току године. У првом реду су приказани рендген апарати са двије рендгенске цијеви, једна рендген цијев се користи за снимање, а друга за просвјетљавање пацијената. Од укупног 44 рендген апарата овакве врсте у Републици Српској код 21 апарата се не користи апарат за просвјетљавање пацијената, или је у квару. Разлог не коришћења ових апарата иако су исправни је углавном не постојање радиолога у домовима здравља. Постоје случајеви гдје апарат за просвјетљавање није никад ни укључен, тако да је апарат практично не употребљен годинама. Већина апарата за просвјетљавање који су у квару се односи на уређаје за просвјетљавање произвођача Тосхиба, набављених године, који су радили јако мало и може се раћи да су нови, али због недостатка средстава у домовима здравља до данас нису поправљени. У следећим табелама је приказан преглед рандген апарата по општинама које припадају одређеном здравственом региону. 310

311 Табела Приказ укупног броја рендген уређаја здравственог региона Бања Лука Регион Бања Лука Општина СН+ПР СН ПР СНЗИ СНЗП ММ ПК ЦТ УКУПНО Бања Лука Челинац Градишка Коз.Дубица Кнежево Костајница 1 1 Котор Варош 1 1 Лакташи Мркоњић Град Нови Град Приједор Прњавор Рибник 1 1 Србац Шипово УКУПНО Из приказа у табели и Графикону видимо да је укупан број рендген апарата у овом здравственом региону 123, што је скоро половина укупног броја апарата у Републици Српској. Највећи број (42) се односи на рендген апарате за снимање зуба и великог броја приватних стоматолошких ординација. Уоачава се неравномјерна заступљеност апарата за панорамско снимање вилице и мамографских апарата за снимање дојке, чему би се у наредном периоду требала посветити значајнија пажња. broj Banja Luka 66 Grafikon Distribucija kontrolisanih rendgen aparata u opštinama zdravstvenog regiona Banjaluka, Gradiška 8 Koz.Dubica 6 Kneževo 2 1 Kostajnica Kotor Varoš 1 4 Laktaši 3 Novi Grad 2 14 Prijedor Prnjavor 7 Ribnik 1 Srbac 4 Šipovo Ukupno opština Табела Приказ укупног броја рендген уређаја здравственог региона Добој Регион Добој Општина СН+ПР СН ПР СНЗИ СНЗП ММ ПК ЦТ УКУПНО Дервента Добој Модрича Петрово 1 1 Шамац 1 1 Брод Теслић 2 2 УКУПНО

312 Из приказане табеле видимо да је укупан број рендген апарата у здравственом региону Добој 33. Детаљнијом анализом видимо да се само у Добоју налазе апарати за панорамско снимање зуба и мамографију дојке, док у Дервенти и Модричи постоје и апарати за снимање зуба. Grafikon Distribucija kontrolisanih rendgen aparata u opštinama zdravstvenog regiona Doboj, 2008 broj Derventa Doboj Modriča Petrovo Šamac Brod Teslić Ukupno opština Табела Приказ укупног броја рендген уређаја здравственог региона Зворник Регион Зворник Општина СН+ПР СН ПР СНЗИ СНЗП ММ ПК ЦТ УКУПНО Бијељина Братунац Лопаре Милићи Шековићи Скелани 0 Сребреница Угљевик 1 1 Власеница Зворник УКУПНО На подручју здравственог региона Зворник се налазе 40 рендген апарата. Као и у осталим регионима карактеристичан је недовољан број мамографа и апарата за панорамско снимање зуба. Grafikon Distribucija kontrolisanih rendgen aparata u opštinama zdravstvenog regiona Zvornik, 2008 broj Bijeljina Bratunac Lopare Skelani Srebrenica Ugljevik Vlasenica Zvornik Ukupno opština 312

313 Табела Приказ укупног броја рендген уређаја здравственог региона И.Сарајево Регион И. Сарајево Општина СН+ПР СН ПР СНЗИ СНЗП ММ ПК ЦТ УКУПНО Хан Пијесак И.Сарајево Пале Рогатица Соколац Трново 0 УКУПНО На подручју здравственог региона Источно Сарајево се налази 16 рендген апарата. У читавом региону не постоји апарат за панорамско снимање зуба. Grafikon Distribucija kontrolisanih rendgen aparata u opštinama zdravstvenog regiona I.Sarajevo, 2008 broj Han Pijesak I.Sarajevo Pale Rogatica Sokolac Trnovo Ukupno opština Табела Приказ укупног броја рендген уређаја здравственог региона Фоча Регион Фоча Општина СН+ПР СН ПР СНЗИ СНЗП ММ ПК ЦТ УКУПНО Чајниче Фоча Калиновник 0 Рудо Вишеград УКУПНО У здравственом региону Фоча се налази 16 рендген апарата. Највећи проблем је Дом здравља у Калиновнику у којем постоје три рендген апарата која су демонтирана због недостатка кадра, а пацијенти се шаљу у Фочу. 313

314 Grafikon Distribucija kontrolisanih rendgen aparata u opštinama zdravstvenog regiona Foča, 2008 broj Čajniče Foča Kalinovnik Rudo Višegrad Ukupno opština Табела Приказ укупног броја рендген уређаја здравственог региона Требиње Регион Требиње Општина СН+ПР СН ПР СНЗИ СНЗП ММ ПК ЦТ УКУПНО Берковићи 0 Билећа Гацко Љубиње 1 1 Невесиње Требиње УКУПНО У здравственом региону Требиње постоји 17 рендген апарата у употреби, а Берковићима је инсталиран стари рендген апарат из Требињске болнице који збод недостатка кадра није у употреби. Grafikon Distribucija kontrolisanih rendgen aparata u opštinama zdravstvenog regiona Trebinje, 2008 broj Berkovići Bileća Gacko Ljubinje Nevesinje Trebinje Ukupno opština 314

315 Поредећи са предходним годинама може се закључити да је број дијагностичких рендген уређаја у Републици Српској у односу на годину у порасту. У протеклој години је утврђено да већина апарата донираних Домовима здравља Јапанског произвођача Тосхиба намијењени за просвјетљавање нису у функцији због квара на појачивачу слике. Највећи проблем у заштити од зрачења тренутно представља постојање великог броја старих уређаја за снимање зуба произвођача ЕИ Ниш, а још их се 22 користи. Њихова старост се креће од година, а улазна доза на површини коже пацијена се креће изнад 7 мгy. Међународне препоруке за ову врсту снимања забрањују апарате који дају дозу већу од 7 мгy. Такође су већа одступања параметара напона и времена експозиције ( > од 10%.) код ових апарата, те се корисницима препоручила набавка нових апарата. Поред тога, велики проблем се јавља због недостатка стручног кадра (РТГ техничара и радиолога) у домовима здравља због чега се не користе многи апарати који су исправни. Први систематки QЦ тест у Републици Српској смо урадили године. Можемо да кажемо да је у међувремену учињен велики напредак. Ријешени су проблеми са пасивном заштитом у већини рендген кабинета и повећана је примјена заштитних средстава. Набављено је доста нових дијагностичких рендген уређаја Дозиметријска контрола рендген апарата за контролу пртљага У години је извршена дозиметријска контрола једног рендген апарата за контолу пртљага у Народној Скупштини Републике Српске и при томе је констатовано да апарат испуњава све прописане мјере заштите. Поред овог апарата за контролу за контролу пртљага постоје апарати и у следећим објектима: Влада Републике Српске (нова зграда 4 апарата) Аеродром Маховљани (2 апарата). Дозиметријска контрола апарат аније извршена у објектима: Влада Републике Српске (стара зграда 1 апарат) Народна Скупштина Републике Српске (1 апарат) МУП Републике Српске (1 апарат) Бански Двор (1 апарат) Контрола апарата обавезна законом није извршена у наведеним објектима током јер су изостали захтјеви корисника Дозиметријска контрола радиоактивних громобрана Одсјек за заштиту од зрачења је извршио дозиметријску контролу свих радиоактивних громобрана на територији Републке Српске у години, а у години дозиметријска контрола је рађена само на захтјев корисника. Анализом прикупљених података, као и провјером на терену, гдје су вршена и детаљна мјерења установили смо да је на територији РС било инсталирано 260 радиоактивних громобрана, данас у употреби имамо још 156 а остатак је у међувремену демонтиран, ускладиштен или изгубљен. Листа громобрана са назначеним статусом је приказана у табели бр.8. Табела 8. Приказ укупног броја РАГ а у Републици Српској са назначеним статусом Бања Лука Добој Зворник И.Сарајево Фоча Требиње Брчко Дист. УКУПНО у употреби ускладиштен демонтиран изгубљен остало УКУПНО

316 Дакле, поред 156 РАГ а која су још увијек у употреби, имамо 79 ускладиштених (42 у ИНН Винча и 37 у Р. Чајевцу). Седам РАГ а је демонтирано самоинцијативно и неадекватно ускладиштено, али на познатим локацијама. Девет РАГ а је изгубљено, налазили су се углавном на зградама које су срушене или девастиране у рату, дозиметријском контролом нису откривени у непосредној близини објеката и предпостављамо да су покупљени са остатком шута и да се налазе на некој од депонија. Такође су проблематични објекти које је у предходном периоду користио СФОР и немогуће је доћи до података о РАГ а. Остатак од 9 РАГ а смо означили као непознато. У овим случајевима постоје подаци о инсталирању, али нема података о демонтажи ових громобрана, а на објекту се не налазе. Тренутно је на тим објектима инсталирана класична гормобранска инсталација, па предпостављамо да су громобрани демонтирани прије рата, али не постоји евиденција о томе. У сарадњи са ИНН Винча гдје су до године складиштени сви громобрани, покушаћемо доћи до податке о 9 спорних РАГ а, како би имали 100% прецизне податке за територију Републике Српске. У следећој табели је приказан статус РАГ а по регионалним заводима Института за заштиту здравља Републике Српске, односно здравственим регионима, такође је назначен статус за све РАГе. Приказ укупног броја прегледаних радиоактивних громобрана у години по здравственим регионима је приказан у следећој табели. Табела 9. Приказ укупног броја РАГ а у Републици Српској прегледаних у години БЛ ДО ЗВ ИС ФЧ ТР БЧ УКУПНО Задовољава Незадовољава УКУПНО Здравствени регион Бања Лука На подручју здравственог региона Бања Лука, у употреби се налази још 37 громобра, а 48 громобрана је демонтирано и прописно ускладиштено. 2 РАГ а су демонтирана и један се налази у складишту Типо Ремонт Котроградња у Приједору, а други је затрпан земљом у кругу ГП Градип у Прњавору. Изгубљена су 4 громобрана и то: СДК Министарство финансија у Бања Луци, Дијеталка у Кнежеву, Ударник у Мркоњић Граду и Хотел Сокочница у Шипову. За један од четири громобрана у Целпаку Приједор нисмо успјели наћи податке. Здравствени регион Добој На подручју здравственог региона Добој, у употреби се налази још 24 громобра, а 8 громобрана је демонтирано и прописно ускладиштено. За громобран који се налазио на Металомонтажи Добој нисмо успјели наћи податке, на згради се сада налази класична громобранска инсталација. Здравствени регион Зворник На подручју регионалног завода за заштиту здравља Зворник, у употреби се налази још 41 громобра, а 9 громобрана је демонтирано и прописно ускладиштено. 2 громобрана су изгубљена и то један у Бијељини ГП Рад, а други у Сребреници фирма Грађење. За 3 громобрана нисмо успјели наћи податке, ТП Побједа Бијељина, Житопромет Бијељина и ПЗ Дојчин Лукић у Лопарама. Здравствени регион И. Сарајево На подручју регионалног завода за заштиту здравља Источно Сарајево, у употреби се налази још 21 громобра, а 1 громобран је демонтиран и прописно ускладиштен. За РАГ који је био инсталиран у ПД Борике у Рогатици немамо података, а РАГ на Хотелу Трескавица Рајски до је изгубљен, односно хотел је девастиран, а у дозиметријском контролом нисмо успјели утврдити присуство РАГ а у непосредној околини. 316

317 Здравствени регион Фоча На подручју регионалног завода за заштиту здравља Фоча, у употреби се налази још 15 громобра, а 1 громобран је демонтиран и прописно ускладиштен. 3 громобрана из Маглић Холдинг АД из Фоче су демонтирана и смјештена у складишту Института за испитивање материјала у И. Сарајеву. Један громобран је срушен и стоји на крову хотела Зеленгора у Фочи и хитно је потребно његово пребацивање у централно складиште у Руди Чајавец у Бања Луци. Здравствени регион Требиње На подручју регионалног завода за заштиту здравља Требиње, у употреби се налази још 16 громобра, а 2 громобрана су демонтирана и прописно ускладиштена. За громобран у Монтажном насељу Хидроградња Гацко немамо података, а на баракама које су припале овом предузећу и које су кориштене у вријеме изградње термоелектране се налази класична громобранска инсталација. Дистрикт Брчко Поред територије Републике Српске дозиметријску контролу смо извршили и у Дистрикту Брчко. На територији Брчког употреби се налази још 9 громобра, а 3 громобрана су демонтирана и прописно ускладиштена. Један РАГ се налази у складишту ДД Тесла топионица олова, за два РАГ на Бимексу немамо података. РАГ и у Медицинском центру Брчко и Интерплету Брчко су изгубљени. Закључак Од укупног броја инсталираних громобрана у Републици Српској до сада је демонтирано и ускладиштено 79. Седам громобрана је демонтирано и чува се на неадекватан начин у приручним складиштима и потребно је што прије извршити њихово пребацивање у Руди Чајавец. 156 громобрана су још увијек у употреби и у наредном периоду их је потребно демонтирати и ускладиштити, а затим објекте заштити са неким од алтернативних рјешења, да ли електронским брзоокидајућим или класичном гомобранском инсталацијом, јер је вријеме употребе ових громобрана давно истекао и они не обављају функцију због које су инсталирани Дозиметријска контрола затворених радиоактивних извора (РАИ) У Републици Српској постоји велики број затворених радиоактивних извора. Ови извори су нашли своју примјену у индустрији, као што је радиографско снимање са Ир 192, разни мјерачи нивоа, протока, густине са изотопима Цо 60, Ср 90 или Цс 137 или извори који се користе у калибрационе сврхе. У току године прегледано је 18 извора који служе као мјерачи, два дефектоскопа за индустријску радиографију са Ир 192 и два интерна складишта са 28 извора, што је приказано у следећој табели. Табела 10. Преглед РАИ контролисаних у години Установа Град Нуклид Задовољава Не задовољава УКУПНО Бирач, Зворник Цс Глиница Бирач, Глиница, Зворник Цс 137, Цо складиште 60 Фабрика дувана Бања Лука Ср Јелшинград Бања Лука Ир Целеx Бања Лука Кр Рудник и Гацко Цс термоелектрана УКУПНО

318 Укупан број извора у Републици Српској износи 138, ту још можемо додати 394 извора из калибрационе лабораторије у фабрици Руди Чајавец у Бања Луци. Разлог зашто је прегледано само 46 извора у протеклој години је што је јако мали број ових извора у употреби, неке фабрике су већ годинама затворене, лабораторија у Рудом Чајевцу се не користи за калибрацију већ као привремено складиште а и контрола се вршила по захтјеву. У Републици Српској поред централног складишта радиоактивних извора у Руди Чајевцу нпостоје и два складишта јонизујућих детектора дима у установама које се баве монтажом и демонтажом истих. У току године контрола наведених складишта се није вршила јер нису достављени захтјеви корисника да се иста изврши Дозиметријска контрола отворених радиоактивних извора Једини корисник отворених радиоактивних извора у Републици Српској је Завод за нукларну медицину и болести штитне жлијезде у Клиничкоом центру у Бања Луци. Дозиметријска мјерења као и мјерење контаминације површина у Заводу су извршена у току године и током прегледа није утврђена повећана контаминација површина, а измјерене брзине доза су се налазиле у прописаним границама Контрола садржаја радионуклида у води, земљи и намирницама На основу члана 42. став 1. тачка 1 Закона о заштити од јонизујућег зрачења и радијационој сигурности ( Службени гласник Републике Српске, бр. 52/01 и 63/02) Правилника о условима, начину, мјестима и роковима систематских испитивања садржаја радионуклида у животној средини (Службени гласник Републике Српске, бр. 77/06) Институт за заштиту здравља Републике Српске, одсјек за заштиту зрачења је у 2007 години спровео дио мониторинга радиоактивности у животној средини. Програм мониторинга се заснива на мјерењу садржаја радионуклида у тлу и води за пиће. Поред тога постоји урађене су и анализе узорака хране намијењених увозу/извозу који се 137 /134 Cs анализирају на радиолошку исправност на основу специфичне активности према регулативи Европске комисије 737/90 о условима увоза пољопривредних производа након акцидента у Чернобилу, при чему се анализе врше према захтјеву корисника. Програм мониторинга околине је реализован у складу са расположивом лабораторијском опремом лабораторија Института за заштиту здравља Републике Српске. Необрадива земља је узете са локација 6 општина: Бања Лука, Угљевик, Пале, Источно Сарајево, Хан Пијесак, Гацко у редовном мониторингу, као и земља са локације општине Рудо на захтјев корисника Комунално предузеће Рудо због сумње у могућу контаминацију. Узоркује се земља са три дубине: 0 5 цм, 5 10 цм, цм. Мјери се специфична активност гама емитера. Вода за пиће је узета са три локације: Бања Лука, Пале, Источно Сарајево. Контрола радиолошке исправности хране за потребе увоза извоза врши се мјерењем специфичне активности Методе мјерења 137 /134 Cs а према регулацијам Европске комисије бр. 737/90. Изотопска анализа гама емитера вршена је гамаспектрометријским мјерењем. Специфична активност гама емитера вршена је гама спектрометром високе резолуције, произвођача ЦАНБЕРРА, са ХПГе детектором, релативне ефикасности 20%. За калибрацију ефикасности детектора користимо калибрациони стандард МБСС2 произвођача ЕУРОСТАНДАРД ЦЗ. За евалуацију и анализу спектра кориштен је софтвер ГЕНИЕ Напомена: Концентрација U је одређена из нискоенергијских линија Th : Ова метода даје најпоузданији резултат са обзиром да је Th непосредни потомак U. Мјерење самог интензитета слабих нискоенергијских линија није једоставно. У заштитним коморама од олова, X зрачење овог елемента може да прекрије линију од 63.3 кев, а ефикасност детектора испод

319 кев брзо опада. Имајући у виду потенцијалне изворе грешака код ове методе не смије нас изненадити чињеница да и код пажљиво изведених мјерења често добијају резултати о 238 концентрацији U у природним узорцима са несигурношћу реда величине 10%. Исто тако, методом спектрометрије резултати се добијају без икаквог хемијског третмана узорка, можемо закључити да је по поузданости ова метода компетитивна са алтернативним техникама одређивања уранијума Број анализираних узорака и резултати мониторинга животне околине Анализа узорака намирница намјењених извозу/увозу Табела 11. Приказ контроле радилошке исправности људске хране и узорака из животне средине Врста и опис мјерења Врста прегледаних узорака Број прегледаних узорака Учесталост мјерења Укупни број анализираних узорака Укупан број анлизираних узорака Гама емитери у људској храни, гама спектрометрија високе резолуције. Гама емитери у узорцима из животне средине Млијечни производи 22 Поврће 43 Риба 4 Вода за пиће и сокови 2 Земља Грађевински материјал Вода за пиће из водоводних мрежа Према захтјеву корисника Редовни мониторинг 1 годишње, према захтјеву корисника

320 8.5.9 Узорци из животне средине Табела 12. Анализа узорака земље на садржај радионуклида узоркованих у 8 и 9 мјесецу. НЕОБРАДИВО ТЛО: Мјесто узорковања Гацко Бања Лука Пале Источно Сарајево Хан Пијесак Угљевик Дубина узорковања Специфична активност [Бq/кг] [цм] U 238 Ra 226 Cs 137 Th 232 K , Рудо ВОДА ЗА ПИЋЕ: Мјесто узорковања Специфична активност [Бq/м 3 ] U 238 Ra 226 Cs 137 Th 232 K 40 Бања Лука, водовод <0.5Бq/л Пале, водовод <0.5Бq/л Источно Сарајево, водовод <0.5Бq/л

321 Закључак Реализацијом дијела програма мониторинга у Републици Српској, а према Правилника о условима, начину, мјестима и роковима систематских испитивања садржаја радионуклида у животној средини (Службени гласник Републике Српске, бр. 77/06) Лабораторија за гама спектрометрију Института за заштиту здравља је почела са мониторингом околине у Републици Српској на садржај радионуклида. Анализирано је 102 узорка људске хране од чега 16 узорака млијечних производа, два узорка рибе, 1 узорак сока, 1 узорак воде за пиће на радиолошку исправност мјерењем специфичне активности радионуклида Cs 137, анализирано је 19 узорака необрађеног земљишта са 7 локација у Републици Српској, и три узорка воде из водоводне мреже Пале, Бања Лука, И. Сарајево, на садржај сљедећих радионуклида U 238, Ra 226, Cs 137, Th 232, K 40. Анализом садржаја радионуклида у земљишту дошло се до резултата који су у границама нормалних вриједности за природне радионуклиде K 40, Th 232, Ra 226, U 238. Поредјењем са резултатима мјерења у сусједним земљама може дасе закључи да је садржа вјештачког радионуклида Cs 137 у Републици Српској има очекиване вриједности које су у сагласности са ранијим мјерењима у БиХ, као и резултатима објављеним у земљама окружења. Према регулативама Европске комисије 737/90 ан основу анализираних узорака може се дати оцјена да је храна намјењена људској употреби у Републици Српској радиолошки исправна. Анализирањем узорака из три водоводне мреже у Републици Српској: Бања Лука, И. Сарајево, Пале може се закључити да су нивои специфичне активности радионуклида у узоркованој пијаћој води далеко испод максимално дозвољених вриједности. На основу урађених анализа и обрађених резултата мјерења, може се са тврдити да је стање животне средине у Републици Српској са становишта радиолошке исправности задовољавајуће. Генерално константовано веома повољно стање треба схватити као потвду оправданости реализације програма овог типа и обавезу даљег праћења садржаја радионуклида у животној средини Републике Српске. Приједлог мјера Имајући у виду проблематику која се разматра потребно је у сљедећем периоду обратити пажњу на сљедеће сегменте у раду лабораторије за гама спектрометрију: 1. Проблем радиоактивне контаминације животне средине као посљедице рада термо електрана на територији Републике Српске. 2. Потребно је проширити мониторинг на садржај радионуклида и у узорцима груге врсте, нарочито на грађевински материјал за којег нема никаве радиолошке контроле на подручју Републике Српске, а у складу са постојећом регулативом. 3. И даље је присутан сувише мали број узорака хране и прехрамбених производа анализираних на садржај радионуклида у однос на стварни увоз хране у Републику Српску. При томе треба Републички инспекторат активиније да се укључи у контролу намирница, нарочито хране намјењене дјечијој исхрани. 4. Потребно је проширити асортиман услуга лабораторије и омогућити мјерење алфа и бета емитера и њихове укупне активности. 5. Направити план за мониторинг радиоактоивног гаса радона у затвореним просторијама и радним мјестима. При томе одмах приступити изради плана за пасивно мјерење радона због великих промјена у његовој концентрацији током времена и немогућности процјене средње концентрације радона у затвореним просторима у Републици Српској а складу са тим и доношење одређених мјера за заштиту од овог јако опасног радиоактивнод гаса. При томе треба приступити мапирању концентрације радона и изради радонског Атласа Републике Српске. 6. Побољшати услове у лабораторији ради бољег рада а то подразумјева: Централна лабораторија мора бити урађена према стандардима за нормалне аналитичке лабораторије са неким одређемим изузецима као што је специјална вентилација, специјално дизајнирана соба за пријем узорака, специјално дизајнирана соба за одлагање узорака и бројачка соба. 321

322 8.6 Систем за рану најаву ванредног догађаја Систем за рану најаву ванредног догађаја је аутоматски мјерни систем, намјењен континуалном мјерењу амбијенталног гама зрачења. Систем омогућује детекцију повећања зрачења у оклолини у случају нуклеарне или радијационе несреће која би се десила у нашем окружењу и чије би се посљедице осјетиле у нашој непосредној близини. Произвођач система је фирма АМЕС д.о.о. из Љубљане. Систем се састоји из центалне јединице (сервера) која је за Републику Српску смјештена у Одсјеку за заштиту од зрачења у Институту за заштиту здравља Републике Српске у Бања Луци и 10 гама станица (мултифункционалних гама монитора МФМ 203) смјештених у Хидрометеоролошким заводима. 5 гама станица се налази на територији Републике Српске (Нови Град, Бања Лука, Бијељина, Вишеград и Гацко), а 5 на територији Федерације БиХ (Бихаћ, Тузла, Ливно, Сарајево и Мостар), слика 1. У Центру за заштиту од зрачења, Завода за јавно здравство ФБиХ у Сарајеву је смјештена друга централна јединица која такође комуницира са свих 10 гама станица. Сваки мултифункционални гама монитор се састоји из процесорске јединице и двије Гајгер Милерове цјеви које покривају различите опсеге брзине доза. У нормалним условима мјерење брзине доза се врши на сваких пола сата, а подаци се преносе у централну јединицу два пута дневно (у 05 х и 17 х ). Брзина дозе се приказује у јединицама нсв/х и у нормалним условима представља вриједност природног фона на посматраној локацији. Слика 1. Локације гама станица У табели 13. су приказане вриједности амбијенталног гама зрачења за годину. Вриједности су приказане за 10 локација у БиХ и за сваки мјесец појединачно. У последње двије колоне су приказане просјечне вриједности интегралне дозе и брзине дозе за читаву годину. Видимо да се просјечна брзина дозе креће у границама од 96нСв/х у Вишеграду до 123нСв/х у Бијељини. Ова разлика је посљедица различитог састава земљишта, односно садржаја радионуклида у земљишту на ове двије локације. Поредећи посматране вриједности из године са вриједностима из предходних година видимо да нема значајнијих одступања, односно да су вриједности скоро идентичне. 322