Веће научних области правно-економских наука (Назив већа научних области коме се захтев упућује)

Transkript

1 Образац 1 ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ Број захтева: Датум: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Веће научних области правно-економских наука (Назив већа научних области коме се захтев упућује) ПРЕДЛОГ ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ ДОЦЕНТА (члан 65. Закона о високом образовању) I ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ ПРЕДЛОЖЕНОМ ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ НАСТАВНИКА 1. Име, средње име и презиме кандидата др НИКОЛА (Душан) БОДИРОГА 2. Предложено звање доцент 3. Ужа научна област за коју се наставник бира Грађанскоправна ужа научна област предмет Грађанско процесно право 4. Радни однос са пуним или непуним радним временом пуно радно време 5. До овог избора кандидат је био у звању асистента у које је први пут изабран године за уже научне област Грађанско процесно право II - ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ТОКУ ПОСТУПКА ИЗБОРА У ЗВАЊЕ 1. Датум истека изборног периода за који је кандидат изабран у звање године 2. Датум и место објављивања конкурса публикација Националне службе за запошљавање «Послови» број 330 од и «Службени гласник РС» бр. 86 од године. 3. Звање за које је расписан конкурс доцент

2 III ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ ЗА ПРИПРЕМУ РЕФЕРАТА И О РЕФЕРАТУ 1. Назив органа и датум именовања комисије Изборно веће, године. 2. Састав Комисије за припрему реферата: Име и презиме звање Ужа научна, односно уметничка област 1. др Гордана Станковић редовни Грађанско процесно право проф. 2. др Ранко Кеча редовни проф. Организација у којој је запослен Универзитет у Нишу - Правни факултет, у пензији Грађанско процесно право Универзитет у Новом Саду - Правни факултет 3. др Александар Јакшић ванредни проф. Међународноприватна Међународно приватно право Универзитет у Београду - Правни факултет 3. Број пријављених кандидата на конкурс један 4. Да ли је било издвојених мишљења чланова комисије није 5. Датум стављања реферата на увид јавности године 6. Начин (место) објављивања реферата огласна табла и Библиотека Факултета 7. Приговори није било IV ДАТУМ УТВРЂИВАЊА ПРЕДЛОГА ОД СТРАНЕ ИЗБОРНОГ ВЕЋА ФАКУЛТЕТА 21. децембар године Потврђујем да је поступак утврђивања предлога за избор кандидата др НИКОЛЕ БОДИРОГЕ у звање доцента вођен у свему у складу са одредбама Закона, Статута Универзитета, Статута факултета и Правилника о начину и поступку стицања звања и заснивања радног односа наставника Универзитета у Београду. ДЕКАН ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА Професор др Мирко Васиљевић Прилози: 1. Одлука изборног већа факултета о утврђивању предлога за избор у звање; 2. реферат комисије о пријављеним кандидатима за избор у звање; 3. Сажетак реферата комисије о пријављеним кандидатима за избор у звање; 4. Доказ о непостојању правоснажне пресуде о околностима из чл. 62.ст.4. Закона; 5. Други прилози релевантни за одлучивање (мишљење матичног факултета, приговори и слично).

3 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ 02-број: Б е о г р а д На основу члана 65. Закона о високом образовању и члана 27. став 1. тачка 1. Статута Правног факултета Универзитета у Београду, Изборно веће Правног факултета Универзитета у Београду на II седници од 21. децембра године, разматрало је реферат Комисије за припрему реферата о пријављеним кандидатима на конкурс за избор у звање и заснивање радног односа на радном месту једног доцента за Грађанскоправну ужу научну област - предмет Грађанско процесно право на Правном факултету Универзитета у Београду, и утврдило П Р Е Д Л О Г Бира се др НИКОЛА БОДИРОГА, асистент, у звање ДОЦЕНТА за ГРАЂАНСКОПРАВНУ УЖУ НАУЧНУ ОБЛАСТ предмет Грађанско процесно право на Правном факултету Универзитета у Београду. Предлог доставити Универзитету у Београду на даље одлучивање. ПРЕДСЕДНИК ИЗБОРНОГ ВЕЋА Професор др Мирко Васиљевић

4 Образац 4 С А Ж Е Т А К РЕФЕРАТА КОМИСИЈЕ O ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ I - О КОНКУРСУ Назив факултета:правни факултет Универзитета у Београду Ужа научна, oдносно уметничка област: Грађанско право Број кандидата који се бирају: 1 Број пријављених кандидата: 1 Имена пријављених кандидата: 1. др Никола Бодирога Под 1. 1) - Основни биографски подаци II - О КАНДИДАТИМА - Име, средње име и презиме: Никола (Душан) Бодирога - Датум и место рођења: Београд - Установа где је запослен: Правни факултет Универзитета у Београду - Звање/радно место: асистент - Научна, односно уметничка област: Грађанско право 2) - Стручна биографија, дипломе и звања Основне студије: - Назив установе: Правни факултет Универзитета у Београду - Место и година завршетка: Београд, Магистеријум: - Назив установе:правни факултет Универзитета у Београду - Место и година завршетка: Београд, Ужа научна, односно уметничка област: Грађанско право Докторат: - Назив установе: Правни факултет Универзитета у Београду - Место и година одбране: Београд, Наслов дисертације: Међупресуда - Ужа научна, односно уметничка област: Грађанско право Досадашњи избори у наставна и научна звања: асистент-приправник асистент

5 3) Објављени радови Име и презиме: др Никола Бодирога Научне публикације Звање у које се бира: доцент Број публикација у којима је једини или први аутор пре последњег избора/реизбор а Рад у водећем научном часопису међународног значаја објављен у целини 2 2 Рад у научном часопису међународног значаја објављен у целини Рад у научном часопису националног значаја објављен у целини 5 7 Рад у зборнику радова са међународног научног скупа објављен у целини 1 Рад у зборнику радова са националног научног скупа објављен у целини Рад у зборнику радова са међународног научног скупа објављен само у изводу (апстракт), а не и у целини Рад у зборнику радова са националног научног скупа објављен само у изводу (апстракт), а не и у целини Научна монографија, или поглавље у монографији са више аутора Стручне публикације Рад у стручном часопису или другој периодичној публикацији стручног или општег карактера после последњег избора/реизбор а Ужа научна, односно уметничка област за коју се бира: Грађанско право Број публикација у којима је аутор, а није једини или први пре последњег избора/реизбор а Број публикација у којима је једини или први аутор пре последњег после избора/реизбор последњег а избора/реизбор а после последњег избора/реизбор а Број публикација у којима је аутор, а није једини или први пре последњег после избора/реизбор последњег а избора/реизбор а 2.

6 Уџбеник, практикум, збирка задатака, или поглавље у публикацији те врсте са више аутора 1 Остале стручне публикације (пројекти, софтвер, друго) Напомене: 1. Навести у ком часопису са SCI, SSCI или AHCI листе су радови објављени; 2. Квантитативно исказати научне резултате за стицање звања наставника у пољу друштвено-хуманистичких наука према табелама 1. и 2. који су саставни део Критеријума за стицање звања наставника на Универзитету у Београду.

7 Квантитативно исказивање научних резултата за стицање звања наставника у пољу друштвено-хуманистичких наука 1. Међупресуда, докторска дисертација, необјављено, Београд 2009; М70 6 бодова 2.. Саслушање странака у парничном поступку, Гласник адвокатске коморе Војводине 4/2007; М53 1 бод 3 Нови закон о извршном поступку и заштита инвеститора, Право и привреда 5-8/2007; М52 2бода 4. Члан 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и извршни поступак Србије, Зборник радова Правни капацитет Србије за европске интеграције, Београд 2007; М45 1,5 бод 5. Неблаговремена жалба у извршном поступку, Правни живот 13/2007; М51 3 бода 6. Враћање на пређашње стање у парничном поступку, Гласник адвокатске коморе Војводине 10/2008; М53 1 бод 7. Извршни наслов Европске Уније, Зборник радова Правни капцитет Србије за европске интеграције,београд 2008; М45 1,5 бод 8. Одлагање извршења у извршном поступку, Правни живот 13/2008; М51 3 бода 9. Скраћени извршни поступак, Право и привреда 1-4/2009; М52 2бода 10.. Приватни извршитељ,правни живот 13/2009, М51 3 бода 11. Higher education management in Serbia, University of Tirana, Collected papers, April 2009, М22 2 бода УКУПНО: 26 БОДОВА

8 3. 4) - Оцена о резултатима научног, односно уметничког и истраживачког рада Ова оцена даје се на основу Критеријума за стицање звања наставника на Универзитету у Београду који ступају на снагу 1. октобра године. Од последњег избора у звање асистента др Никола Бодирога је одбранио докторат са одликом, објавио практикум и 12 чланака у часописима међународног и националног значаја, односно сакупио је 26 бодова. 5) - Оцена резултата у обезбеђивању научно-наставног подмлатка Менторство на магистарским и докторским студијама и учешће у комисијама за оцену и одбрану докторске дисертације и изборе у звања - 6) - Оцена о резултатима педагошког рада Обавезно приказати и мишљење студената Др Никола Бодирога је високо оцењен у екстерној евалуацији. Просечна оцена на предмету Грађанско процесно право је 4,77, на предмету Породично паво 4,7, а на предмету Грађанско право- Општи део и Стварно право је 4,57. 7) - Оцена о ангажовању у развоју наставе и других делатности високошколске установе Др Никола Бодирога је активни учесник у факултетском животу: члан је Комисије за контролу квалитета наставе, Дисциплинске комисије и секретар курса Правна Клиника.

9 Напомена: На исти начин приказати кандидата под 2. и сваког следећег пријављеног кандидата. 4. III - ЗАКЉУЧНО МИШЉЕЊЕ И ПРЕДЛОГ КОМИСИЈЕ Узимајући у обзир све наведено, а посебно анализу научних радова кандидата, његово ангажовање у настави и факултетском животу на Правном факултету Универзитета у Београду, узимајући у обзир укупан број бодова (26), Комисија сматра да др Никола Бодирога испуњава све услове прописане Законом о високом образовању, као и услове прописане општим актима Универзитета у Београду за избор у звање доцента за ужу научну област Грађанско право, за предмет Грађанско процесно право. Место и датум: Београд, ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ

10 ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Одлуком Наставно-научног већа од године именовани смо за чланове Комисије за припрему извештаја о кандидатима пријављеним на конкурс за избор у звање и заснивање радног односа на радном месту једног доцента за ужу научну област Грађанско право-предмет Грађанско процесно право на Правном факултету Универзитета у Београду. После пажљивог увида у поднету документацију имамо част да Изборном већу поднесемо следећи И З В Е Ш Т А Ј На конкурс објављен у листу Послови од , у Службеном гласнику Р. Србије бр. 85/2009 од , као и на интернет страници Универзитета у Београду и Правног факултета, у року се пријавио др Никола Бодирога, асистент Правног факултета Универзитета у Београду, као једини кандидат. I Биографски подаци Никола Бодирога је рођен 06. јула у Београду. Правни факултет у Београду уписао је 1998, као редован студент. Дипломирао је 20.септембра 2002, са просечном оценом 10,00. Током студија добио више награда и стипендија: 1) Похвалнице за одличан успех 2000, 2001, 2002, ) Стипендију Министарства просвете, априла ) Стипендију Министарства правде, маја 2002, као један од 10 најбољих студената права у Србији. 4) Стипендију Владе Краљевине Норвешке, септембра 2002, 5) Награду из фонда Ненад Ефтимовски, септембра ) Награду студент генерације Правног факултета у Београду и Београдског Универзитета, 27. јануара Од 01. фебруара 2003 до 31.августа 2003.године радио је у Генералном секретаријату Владе Републике Србије (одбор Владе за правни систем и државне органе), потом у Министарству спољних послова Србије и Црне Горе до 1. децембра 2003, затим у приватној фирми Logos Public Relations до 31. марта Од 01.јуна 2004, запослен на Правном факултету у Београду, као асистентприправник на предмету Грађанско- процесно право. Магистарски рад под називом Приговор у извршном поступку одбранио са одликом 06. октобра Држао вежбе из предмета Грађанско процесно право (оцена 4,77) Увод у грађанско и стварно право (оцена 4,57) и Породично право (4,7). Од запослен на Правном факултету у Београду у звању асистента. Као стипендиста Америчког савета провео летњи семестар на Универзитету у Ајови. Током јула и августа био стипендиста Маx Планк Института за страно и међународно приватно право. Са групом наставника и сарадника Правног факултета у Београду сарадник је на петогодишњем пројекту Правни капацитет Србије за европске интеграције, који финансира Министарство науке. Члан је Комисије за контролу квалитета

11 наставе, Дисциплинске комисије и секретар Правне клинике. Говори енглески, немачки (положен ТЕСТ ДАФ) и француски језик. Досада објавио Практикум за извршење и велики број чланака. II Списак радова а)радови до избора у звање асистента: 1.Приговор у извршном поступку, магистарска теза, Београд 2006, необјављено. 2. Побијање судског поравнања, Бранич 3-4/ Чињенично и правно питање ревизије, Анали Правног факултета у Београду 1/ Пресуда због пропуштања и могућности њеног побијања, Правни живот 12/ Приговор трећег лица у извршном поступку, Анали Правног факултета у Београду 1/ Извршење на основу веродостојне исправе, Право и привреда 5-8/ Понављање парничног поступка због нових чињеница и нових доказа, Правни живот 12/ Закон о медијацији Србије и његова усклађеност са европским стандардима, Зборник радова Правни капацитет Србије за европске интеграције, Београд б) Радови од избора у звање асистента: 1. Међупресуда, докторска дисертација, необјављено, Београд Предмет овог реда јесте међупресуда као специфичан институт парничне процедуре. Анализом законодавства, судских одлука и различитих схватања која су изнета у теорији, ова расправа треба да одговори на питање у којим је случајевима могуће донети међупресуду, али и да расветли питање њене правне природе, правноснажности и утицаја на даљи ток парничног поступка. Аутор полази од места међупресуде у ранијим парничним законима који су важили на територији Србије, као и од поимања међупресуде у правним системима који су представљали узор правилима наше парничне процедуре.

12 Међупресудом се, по иницијативи суда, одлучује о питању које није од странака постављено као предмет спора, без предлога парничних странака у том смеру. Она нема толико значаја сама за себе, већ је у питању процесни инструмент који треба да олакша доношење дефинитивне, коначне пресуде којом ће се мериторно одлучити о предмету спора. Међупресуда је израз тежње за економичним и ефикаснијим остваривањем правне заштите. Са становишта процесне економије биће сврсисходно доношење међупресуде у оним случајевима, када је неизвесно, како ће виши суд да реши питање основаности тужбеног захтева, па нема смисла, да се изводи скуп и дуготрајан поступак око утврђења висине тужбеног захтева, док се не утврди коначно и неспорно да тај захтев постоји. Међупресудом се одступа од правила да се пресуда доноси по захтеву и у границама захтева странака. При том, аутор истиче своју оснвну хипотезу: међупресудом се у интересу економичности поступања, одступа од једног од најважнијих начела парничног поступка начела диспозиције. Из тога кандидат изводи закључке о правној природи међупресуде, њеној подобности за правноснажност, побојности правним лековима и њеном утицају на ток парничног поступка. Циљ дисертације је да се, узимајући у обзир тренутно стање парничног законодавства и правне теорије, размотре сви релевантни процесноправни аспекти међупресуде, како би она заузела одговарајуће место у нашој парничној процедури. Аутор с правом указује на мали број радова који третирају институт међупресуде, као и на проблематичне судске одлуке које показују да је у појединим судовима присутно неразумевање њене суштине. У таквој ситуацији очигледно је настојање аутора да се допринесе уобличавању једног концепта међупресуде који је примерен нашем парничном поступку, а узимајући у обзир однос између начела диспозиције и начела економичности која се сукобљавају на терену међупресуде Сам рад, обима 336 страна, организован је у 7 делова. У првом делу рада изложена су уводна разматрања која се односе на место међупресуде у парничном поступку, као и историјскоправна анализа законског регулисања међупресуде у домаћем парничном процесном праву. У овом делу рада аутор је извршио и анализу решења неких страних правних система.посебан акценат је стављен на немачко и на аустријско право. Рецепција решења из ових правних система изведена је само у ограниченом обиму. Тако је створена основа за сагледавање института међупресуде у српском праву Други део рада се бави уређењем међупресуде у позитивном праву Србије. Представљени су идеја и конститутивни елементи међупресуде у нашем праву, који је разликују од немачког и аустријског поимања овог процесног института. Како се међупресудом у праву Србије одлучује само о основу тужбеног захтева, аутор је разграничио међупресуду од других судских одлука којима се одлучује о основу тужбеног захтева. Истовремено су објашњени услови за доношење међупресуде, као и сам ток парничног поступка који следи по стицању формалне правноснажности међупресуде. Трећи део рада заузима централно место и у њему је међупресуда ближе одређена одступањем од начела диспозиције које прати њено доношење. Аутор је изнео снажне аргументе због којих сматра да је у нашем парничном систему међупресуду могуће донети само по иницијативи суда. Економичност је принцип зарад кога се приликом уређивања међупресуде одступа од начела диспозиције, па је и томе посвећена посебна пажња. Овде нарочито место заузима настојање да се пронађе оправдање ограничавања начела диспозиције начелом економичности, као и могућа контрола процене целисходности суда који је донео међупресуду.

13 У четвртом делу радa је дефинисана правна природа међупресуде. Она је условљена ограниченим видом декларативне правне заштите који се њоме остварује. Њоме се утврђује постојање основа тужбеног захтева, али то утврђење садржано у међупресуди нема исто дејство, као кад би у питању била декларативна пресуда. Зато је у овом делу рада указано и на слабе тачка схватања по којима се међупресуда може донети о инциденталном захтеву за утврђење, о прејудицијелној противтужби, па по неким ауторима, чак и о претходном питању. Аутор је довео у питање и само схватање међупресуде као пресуде, имајући у виду неке њене специфичности. У петом делу рада обрађени су правни лекови који се могу изјављивати против међупресуде, као и могућност доношења међупресуде у другостепеном поступку. Другостепена међупресуда је једно од питања о којем у нашој скромној литератури процесног права не постоји сагласност. Осим доношења другостепене међупресуде у ситуацији у којој се потврђује првостепена међупресуда, аутор је исрпно анализирао могућност доношења преиначујуће међупресуде и заузео став да се то тешко може помирити са природом другостепеног парничног поступка, али и са самим појмом преиначујуће пресуде. Важно место аутор је доделио доношењу другостепене међупресуде у складу са чланом 373. став 2. ЗПП. У шестом делу рада третирана су дејства међупресуде. Овде пре свега мислимо на подобност за формалну правноснажност и немогућност стицања материјалне правноснажности. Међупресуда има значајна дејства у поступку у којем је донета. Та дејства се односе на концентрацију процесног градива и преклузију туженог у погледу права на оспоравање основа тужбеног захтева, у каснијој фази поступка која следи по правноснажности међупресуде. У седмом делу рада, дата су закључна разматрања, као и предлози de lege ferenda. На крају је на 20 страна изложен списак коришћене литературе. Комисија сматра да докторска дисертација мр Николе Бодироге представља оригинално и самостално научно дело и да је у свему урађена према одобреној пријави. Тема дисетације има значајну научну друштвену оправданост, а кандидат је показао висок ниво обавештености о научним, стручним и практичним питањима која се јављају у вези са темом истраживања, инвентиван приступ проблемима и смелост да заузме и одбрани сопствене ставове. Најважнију хипотезу рада, да међупресуда представља институт парничне процедуре чија правна природа је пре свега условљена чињеницом да се њеним предметом и доношењем одступа од начела диспозиције, кандидат је доказао систематским тумачењем норми ЗПП, ослонцем на упоредноправна решења и полемиком са ауторима који су у својим радовима обрађивали међупресуду. Прва одредница међупресуде у нашем праву јесте њен предмет. Једино питање којим се бави међупресуда јесте основ тужбеног захтева. То није захтев тужбе, захтев противтужбе, нити један део тужбеног захтева, већ само један његов елемент. Међупресуда у нашем праву третира само питање основа. Суд након спроведеног доказног поступка може да закључи да основ тужбеног захтева не постоји. Такав резултат води доношењу једне коначне одбијајуће пресуде. Испитане су све чињенице, тј. изведени сви докази који се односе на основ тужбеног захтева, и суд је након тога стао на становиште да основ тужбеног захтева не постоји. Једина одлука којом се може одговорити на такав исход доказног поступка јесте пресуда којом се одбија тужбени захтев због непостојања основа. Међупресуда се бави исто питањем основа, али се међупресудом може само усвојити основ тужбеног захтева.

14 По доношењу међупресуде задатак суда није завршен. Остало је да се одреди у ком износу тужиоцу припада тужбени захтев. Међупресуда не окончава спор у погледу тужбеног захтева, она га само чини једноставнијим за каснију фазу поступка. Насупрот томе, пошто се суд уверио да основ тужбеног захтева не постоји, он може да реагује једино коначном одбијајућом пресудом. Она се бави питањем основа али само у образложењу, док међупресуда усваја основ тужбеног захтева својом изреком. Зато питање основа тужбеног захтева не може коначном одбијајућом пресудом бити решено са дејством материјалне правноснажности, јер разлози пресуде никада нису обухваћени правном снагом. У случају међупресуде изостанак материјалне правноснажности је последица чињенице да се међупресудом спор у погледу постављеног захтева не исцрпљује, као и чињенице да се међупресуда доноси по иницијативи суда. Највећи квалитет овог рада је у томе што је кандидат успешно развејао недоумице у погледу правне природе међупресуде, ситуација у којима се она доноси, као и њених дејстава. Најпре, доказао је неодрживост доношења међупресуде у ситуацији у којој парнични суд закључи да основ тужбеног захтева не постоји. Кандидат је снажном аргументацијом оспорио схватања у нашој правној теорији по којима се међупресудом може одлучити о инциденталном захтеву за утврђење и о захтеву прејудицијелне противтужбе. Ово је од великог значаја, јер се тиме кандидат определио за ужи концепт међупресуде концепт међупресуде као одлуке донете по иницијативи суда о основу тужбеног захтева. Кандидат при том с правом указује да је немачки модел уређивања међупресуде неприхватљив за наше право, јер би захтевао темељну реконструкцију института парничне процедуре. Штета која би услед тога настала, несумњиво је већа од евентуалне користи која би се могла добити конципирањем међупресуде на начин на који је то изведено у немачком праву. Прихватање аустријског модела би довело у питање постојање међупресуде као кохерентног института. Кандидат је успешно оправдао институт међупресуде, односно уређење међупресуде у важећем Закону о парничном поступку. Насупрот бројним радовима из грађанског процесног права, у којима се аутори залажу за некритичко преузимање појединих института страних парничних процесних права, кандидат је, sine ira et studio, показујући висок степен познавања постулата парничне процедуре, идентификовао предности српског концепта међупресуде у поређењу са немачким и аустријским моделом (М70 6 бодова) 2. Практикум за извршење, Београд, Практикум за извршење представља један важан корак у разумевању новог Закона о извршном поступку и користан водич за његову примену. Сведоци смо реформе целокупног система правничког образовања, при чему промена досадашњег застарелог начина изучавања процесних предмета мора бити први корак. У том смислу књига првенац кандидата је на трагу новог приступа у раду са студентима приступа који подразумева изучавање Грађанског процесног права путем решавања практичних случајева, анализом судске праксе и омогућавања студентима свеобухватног увида у ток изршног поступка. Иако намењен првенствено студентској популацији уверени смо, да ће Практикум бити корисно штиво судијама, адвокатима и свима онима којима познавање извршне процедуре буде неопходно у циљу остварења субјективних грађанских права. Објављивање Практикума за извршење представља резултат континуираног бављења извршним поступком праћењем савремене литературе са једне стране, али и плод драгоценог искуства које је др Никола Бодирога стекао радећи са студентима

15 Правног факултета у Београду,са друге стране. Обиље примера, задатака и судских одлука ће сигурно допринети лакем разумевању извршног поступка и олакшати спремање испита из грађанског процесног права. У категоризацији Министарстве науке и технологије, практикум се не бодује. 3. Саслушање странака у парничном поступку, Гласник адвокатске коморе Војводине 4/2007. Саслушању странака у парничном поступку није досада посвећена знатнија пажња. Кандидат у свом чланку полази од разграничења саслушања странака које суд предузима у циљу добијања потребних информација (дужност суда да својим питањима у току парничог поступка допринесе расветљавању нејасноћа и утврђивању чињеничног стања) и саслушања странака као доказног средства. У раду су представљена и решења из упоредног права (немачко, швајцарско право). Оно што овом приликом желимо да подвучемо, јесте став кандидата о употребној вредности саслушања странака као доказног средства. Често се потенцира његова суписидијарност и мали значај. Саслушању странака се у парничном поступку прибегава када нема других доказа или кади поред изведених других доказа суд нађе да је то потребно за утврђивање битних чињеница. Кандидат оправдано доказује постојање ситуација у којима је неминовно прибећи овом доказном средству. ( М53 1 бод) 4. Услови за доношење пресуде због изостанка у новом ЗПП-у, Анали Правног факултета у Београду 1/2007. Пресуда због изостанка јесте један од института који је претрпео значајн ударац доношењем новог ЗПП године. Додуше, она постоји само у споровима мале вредности. Сам назив законодавац користи додуше у заградама за пресуду коју ће суд донети у спору мале вредности, када је тужени неоправдано изостао са првог рочишта за главну расправу,а није оспорио тужбени захтев. Другим речима, законодавац тај назив користи као да пресуда због изостанка и даље постоји у општим одредбама ЗПП, што више није случај. Законодавац упућује на институт ЗПП који више није регулисан. Испитујући услове за доношење пресуде због изостанка у споровима мале вредности, кандидат нарочито инсистира на одсуству оспоравања тужбеног захтева од стране туженог. Наиме, у пракси је доста недоумице изазвала ситуација у којој је тужени оспорио тужбени захтев подношењем компензационог приговора или приговора застарелости. То нису приговори у чију се основаност суд може уверити само из одговора на тужбу. Виши судови су показали колебање када је у питању доношење пресуде због изостанка против туженог који је, додуше изостао са рочишта, али је упутио суд поднесак у којем истиче приговор застареости или приговор пребијања. Кандидат се залаже за враћање пресуде на основу изостанка у општи парнични поступак и доследну примену услова за њено доношење, а пре свега инсистира на њеној контумационој природи. Сматра да тек упоредо постојање пресуде на основу пропуштања и пресуде због изостанка у општем парничном поступку доприноси равноправности парничних странака и ефикасној парничној процедури. Како се ради о анализи судске одлуке, овај рад не носи бодове.

16 5. Нови закон о извршном поступку и заштита инвеститора, Право и привреда 5-8/2007. Реч је о чланку који је објављен у часопису Право и привреда, а који је кандидат усмено изложио на саветовању у Врњачкој бањи, у расправи о стварању правног оквира који ће стимулативно деловати на раст инвестиција. Кандидат је изнео свој став о потреби реформе система обезбеђења, те пледирао за увођење фидуцијарног преноса права својине ради обезбеђења поверилаца. Реч је о захвату који би захтевао реформу традиционалног концепта права својине, али би истовремено допринео правној сигурности. Указао је и на одсуство транспарентности извршне судске процедуре. Потпуно или делимично одсуство јавних евиденција права на којима се може спровести извршење, доводи често извршне повериоце у ситуацију у којој њихови извршни захтеви остају ненамирени. Потребна је већа координација између органа задужених за вођење извршног поступка, полиције и свих других органа и организација који могу да се појаве као помоћни органи или као учесници извршног поступка. У прилог тези да нови ЗИП није допринео побољшању инвестиционе климе кандидат наводи и доста широко постављене могућности за одлагање извршења на предлог извршног дужника (М52-2 бода) 6. Члан 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и извршни поступак Србије, Зборник радова Правни капацитет Србије за европске интеграције, Београд Ратификацијом Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода грађански судски поступак мора да претрпи одређене измене. Већ у самом члану 6. ЕКЉП се истичу захтеви за непристрасним одлучивањем у контрадикторном поступку, од стране на закону заснованог суда у разумном року. Мада се процесноправне гарантије односе првенствено на поступак у којем се утврђују субјективна грађанска права и обавезе, током своје примене ЕКЉП је утицала и на извршни поступак. Не ради се само о захтеву да се извршење спроведе у разумном року, већ и ставу Европског суда за људска права, да је извршење које не задовољава овај стандард повреда права на мирно уживање имовине права гарантованог Првим протоколом уз ЕКЉП. Неефикасно извршење је не само оно које није уопште спроведено, већ и оно које је спроведено са закашњењем. У том смислу тешко да систем правних лекова у српском извршном поступку погодује остварењу ових стандарда. Напротив, извршном дужнику је пружена прилика да опструише извршење. (М45 1,5 бод) 7. Неблаговремена жалба у извршном поступку, Правни живот 13/2007. Основни правни лек у извршном поступку је жалба. Она се може изјавити из три групе разлога: процесноправних, опугнационих и опозицијских. Жалба, као и друга правна средства, везана је за одређени рок. У извршном поступку су ти рокови (императив хитности) краћи у односу на парнични поступак. Пропуштање рока за изјављивање жалбе доводи извршног дужника у ситуацији да се користи предлогом за враћање у пређашње стање. Законодавац је, међутим, допустио изјављивање и неблаговремене жалбе (по истеку рока од 3 дана) у случају

17 постојања опозицијских разлога (члан 15. став 1. тачка 8. ЗИП). Оно што је кандидат успео јесте, подвлачење јасних дистинкција између три групе чињеница: нових чињеница због којих се изјављује жалба у парничном поступку, нових чињеница због којих се може тражити понављање парничног поступка, и чињеница из члана 15. став 1. тачка 8. ЗИП) због којих се може изјавити неблаговремена жалба у извршном поступку. У чланку кандидат одређује њену правну природу и доводи у питање сврсисходност њеног постојања. (М51-3 бода) 8. Одбацивање неразумљиве тужбе, Анали Правног факултета у Београду 2/2008. Овај рад представља анализу судске праксе, односно испитивање супротстављености схватања Окружног суда у Београду (као другостепеног) и Првог општинског суда Београду (као провостепеног) на терену неразумљиве тужбе. Кандидат са правом констатује како је овом проблему посвећен несразмерно мали значај, тј. готово се на прсте једне руке могу набројати аутори који су о томе писали. Реч је о проблему који се може означити и као унутрашња противречност тужбе, а своди се на однос петитума и реферата, тј. тужбеног захтева и образложења. Један елемент указује на постојање апсолутне, а други на постојање релативне ништавости уговора. Тражи се да се утврди ништавост уговора (декларативна тужба), а из образложења, тј. чињеница и доказа који су наведени види се да се ради о рушљивости (конститутивна тужба). Чињеница да је тужбу потписао адвокат посебно даје на тежини ако се има у виду да се неуредна тужба коју је потписао адвокат мора сходно одредбама ЗПП одмах одбацити, без давања шансе за поправни. Кандидат сматра да неразумљиве тужбе треба третирати као неуредне и то посматра у контексту затрпаности парничних судова тужбама, које су неразумљиве и апсурдне, али се судови, уместо примене систематског тумачења ЗПП приклањају граматичком, па и по таквим тужбама поступају. Како је реч о анализи судске одлуке, овај рад не носи бодове. 9. Враћање на пређашње стање у парничном поступку, Гласник адвокатске коморе Војводине 10/2008. Како је захтев да се парнични поступак оконча у разумном року, обавеза која проистиче не само из ЕКЉП, већ и из домаћег законодавства то је било потребно интервенисати и у оне норме ЗПП којима се странке подстичу на савесно и ефикасно поступање. Већина парничних радњи, односно њихово предузимање је везано за рок или рочиште. Пропуштање рока или рочишта за предузимање парничне радње води преклузији. Странка губи право да пропуштену парничну радњу накнадно предузме. Тада странци стоји на располагању предлог за враћање у пређашње стање. Најпре, кандидат се опредељује за његово одређење као правног средства. Рећи да је предлог за враћање у пређашње стање правни лек није сасвим оправдано, првенствено ако се има у виду чињеница да се њиме не напада конкретна одлука суда. Такво одређење не коси се са подношењем предлога за враћање у пређашње стање када је тужени пропустио да одговори на тужбу, па се усвајање предлога за враћање у пређашње стање поистовећује са захтевом за стављањем ван снаге пресуде због пропуштања. Законодавац је у новом ЗПП, по мишљењу кандидата пропустио да ово правно средство прецизиније нормира, а како би се избегле злоупотребе процесних овлашћења приликом његовог коришћења. Реч је о услову који захтева постојање оправданих

18 разлога, због којих је странка без своје кривице пропустила да предузме односну парничну радњу. Овакав услов треба тумачити рестриктивно став је кандидата како би предлог за враћање у пређашње стање оправдао своју сврху. Судска пракса у недовољној мери примењује схватање предлога за враћање у пређашње стање као последњег средства, односно као средства које се може користити тек ако се последице пропуштања не могу отклонти на други начин. На крају, кандидат је идентификовао једну противречност у самом ЗПП. Против решења којим је усвојен предлог за враћање у пређашње стање допуштена је жалба, само ако је усвојен неблаговремен или недозвољен предлог. Поставља се питање како се то може уочити из образложења судског решења којим се предлог за враћање у пређашње стање усваја. Штавише, како би уопште то решење изгледало? Познато је да решења против којих је допуштена посебна жалба морају бити псоебно образложена. У тренутку доношења решења, суд међутим полази од тога да предлог за враћање у пређашње стање није неблаговремен нити необразложен, па самим тим посебна жалба неће бити дозвољена, па нема потребе за његовим образлагањем. (М53 1 бод) 10. Извршни наслов Европске Уније,(коауторски са др Г.Кнежевићем) Зборник радова Правни капацитет Србије за европске интеграције, Београд Ово је први рад у којем се кандидат посветио Грађанском процесном праву ЕУ године је донета Уредба о установљењу јединственог извршног наслова ЕУ за неоспорена потраживања. Реч је о важном кораку ка изградњи јединственог правног простора ЕУ и олакшању грађанске судске процедуре у одређеним правним стварима. Тако се поспешује правни саобраћај и сарадња између појединих држава у решавању грађанскоправних спорова. Стварањем јединственог европског извршног наслова се омогућава настанак судских и других одлука које ће бити директно извршиве у свим државама чланицама. Постиже се постојање судске одлуке која ће бити једнако извршива и у земљи порекла и у било којој држави чланици. Најзначајнија новина је да се већ у земљи порекла, тј. у земљи у којој је спроведен когницијски поступак, извршној исправи додељује квалитет европске извршне исправе. Суштина је да се искључује поступак егзеватуре под условом да се ради о потраживањима која извршни дужник не може накнадно да оспори. У том контексту кандидат је приказао однос Брисел I Уредбе и Уредбе о установљењу јединственог извршног наслова ЕУ за неоспорена потраживања. Стварна област примене Уредбе се готово поклапа са Брисел I Уредбом. На извршном повериоцу је да бира који ће од ова два механизма да се примени на његову извршноправну ствар. Идеја на којој се заснива Уредба јесте међусобно поверење у резултате поступака у којима се одговара захтевима странака за пружање грађанске правне заштите у државама чланицама. То поверење је високог интензитета ако се има у виду елиминисање могућности државе у којој се тражи извршење европског извршног наслова да контролише да ли су органи државе порекла правилно поступали када су дату одлуку подвели под члан 5. Уредбе. Потраживање се, у смислу Уредбе, сматра неоспореним када га извршни дужник ни у једном тренутку не оспорава. Довољно је да извршни дужник упути поднесак суду којим тражи одбијање захтева. Да би се стекло својство европског извршног наслова мора да постоји предлог у том правцу, одлука мора бити извршна, правила о надлежности испоштована, те да су испуњени минимални стандарди. Кандидат се нарочито бави поштовањем права на одбрану, односно принципа једнакости оружја, чија повреда спречава стиццање својства извршног наслова. (М45 1,5 бод)

19 11. Одлагање извршења у извршном поступку, Правни живот 13/2008. Одлагање извршења је институт извршног процесног права који омогућује привремено заустављање извршења, у ситуацији када постоје чињенице које указују на могућност његове обуставе. Извршење се може одложити на захтев извршног повериоца, извршног дужника, трећег лица и државног тужиоца. Како одлагање извршења може да утиче на дужину трајања извршног поступка, сматрамо да се приликом његовог регулисања мора водити рачуна о гарантјама из члана 6. ЕКЉП. Право на суђење у разумном року се примењује и на извршни поступа. Током спровођења извршења могу наступити извесне чињенице од мањег или већег утицаја било на сам опстанак поступка било на његов резултат, но тако да њихово правно дејство у моменту не може на јасан и прецизан начин бити сагледано, те се на основу њих не може још тражити коначна одлука у погледу њиховог утицаја на поступак. Ове чињенице доводе у сумњу или сам основ за вођење извршног поступка или његов законит завршетак. Због тога у извршном процесном праву постоји установа одлагања извршења којом се омогћава провера веродостојности тих чињеница којеби могле да доведу у питање вођење извршног поступка у конкретном случају. Одлагањем извршења на предлог извршног дужника штите се њгови интереси. Но, с друге стране, одлагање извршења је по правилу супротно интеесима извршног повериоца. Кандидат сматра да су могућности за одлагање извршења постављене доста широко када је реч о извршном дужнику и трећем лицу. Истиче да је ЗИП занемарио интересе извршног повериоца, када је у питању институт одлагања извршења. Њему се признаје право да сам тражи одлагање извршења, али се не говори о обавези суда да омогући извршном повериоцу изјашњење о предлогу извршног дужника или трећег лица. У пракси судови достављају извршном повериоцу овакве поднескена изјашњење, али је неопходно то прецизније законски уредити. Требало би извршном повериоцу омогућити да услови одлагање извршења на предлог извршног дужног дужника или трећег лица полагањем јемства. Све ове измене су неопходне како би се уважио положај странака и других учесника извршног поступка, односно како би се уважила чињеница да између странака извршног поступка не може постојати исти однос као између странака парничног поступка. Док се у парничном поступку још не зна да ли тужиоцу спорно право припада или не, у извршном поступку право извршног повериоца је утврђено на ауторитативан начин (најчешће извршном исправом), а сам извршни поступак се води ради принудног остварења тог права. Од тога треба поћи приликом уређивања института одлагања извршења. (М 51 3 бода) 12. Скраћени извршни поступак, Право и привреда 1-4/2009. Скраћени извршни поступак први пут уведен у наше право новим ЗИП-ом, а како би се одговорило захтевима за ефикаснијим остваривањем правне заштите у трговинским стварима. Имајући у виду пројектовани циљ, скраћени извршни поступак није могао бити учињен доступним свим категоријама правних субјеката, већ само онима који се баве комерцијалним пословима уз испуњење неких додатних услова. Зато се и одредбе о скраћеном извршном поступку налазе у делу ЗИП посвећеном посебним правилима о извршењу у трговинским и са трговинским повезаним стварима. Он се може спровести само ако су извршни поверилац и извршни дужник правна лица, предзетници, физичка лица која обављају делатност ради стицања добити и имају отворен рачун у складу са прописима о платном

20 промету, као и физичка лица у својству дужника из уговора о комерцијалном кредиту. То је у неким елементима особен поступак чије је нормириање мотивисано жељом да се олакша привредни промет. Без претходно спроведеног парничног поступка, учесници привредног промета који располажу нарочитим веродостојним исправама могу да покрену скраћени извршни поступак. Као и општи извршни поступак на основу веродостојне исправе и скраћени извршни поступак је заснован на начелу диспозције, једино је круг субјеката између којих се може водити, као и круг веродостојних исправа на основу којих се може одредити скраћено извршење. Кандидат заступа став да у скоро свим својим битним елементима, скраћени извршни поступак представља унеколико прилагођено извршење на основу веродостојне исправе. Није успео да пронађе нити један ваљан разлог ојег би се овај поступак могао назвати скраћеним, те проблематизује његова основна обележја. (М52 2 бода) 13. Приватни извршитељ, Правни живот 13/2009. Предмет рада јесте лоша слика српског извршног поступка и критика идеје која се чује у одређеним стручним круговима по којој би се излаз нашао у увођењу приватних извршитеља. Евидентна је криза у нашем извршном поступку. Поступци трају веома дуго, скоро као и парнични поступци. Поједини аутори се руководе ставом да тешке болести траже јаке лекове, па предлажу готову комплетну реконструкцију принципа нашег извршног поступка. У том смислу је покренута кампања за увођење приватних извршитеља. Кандидат је у свом раду довео у питање разлоге за увођење приватних извршитеља. Стао је на становиште да би реализација те идеје била супротна Уставу Србије и ставовима Европског суда за људска права. Ако извршни дуник оспорава извршење из разлога који се односе на постојање самог потраживања (опозицијски разлози), право на контрадикторан поступак мора бити гарантовано. Кандидат се залаже за постизање ефикасности извршног поступка подизањем броја судских извршитеља и њиховим стручним оспособљавањем. У том смислу указује на успешност неких упоредноправних решења (СР Немачка), те на колапс система приватизације извршења (Р.Словенија). (М51 3 бода) 14. Higher education management in Serbia, University of Tirana, Collected papers, April Посреди је рад написан за потребе међународне конференције одржане ове године у Тирани, а предмет јесу поједина решења из Закона о високом образовању Србије. Кандидат истиче основне принципе на којима је Закон заснован,а пре свега нове органе којима се признају снажна овлашћења у домену регулације и надзора. Тиме је створен један сложен систем одлучивања за који терен, по мишљењу кандидата није довољно припремљен.интересантан је однос између Министарства просвете и Националног просветног савета. Кандидат подвргава критици разграничење надлежности између ових органа, те систем контроле законитости њихових аката. Инсистира на проблематичном схватању болоњских принципа у Србији, те подсећа на искуства појединих земаља који нису толико журиле са њиховом имплементацијом. (М22 2 бода)

21 Кандидат је учествовао на следећим научним скуповима: 1. Нови Закон о извршном поступку, Београд Извршење у правном простору ЕУ, Марибор Извршење у региону југоисточне Европе, Београд Копаоничка школа природног права 2007, Удружење правника у привреди, Врњачка Бања 2007,2009. Одржао је предавање на научном скупу: 1. Effectiveness of Serbian Enforcement Procedure, на скупу Public and private justice, Дубровник Сумирајући све наведено, а имајући пре свега у виду анализу начуних радова кандидата, његовог ангажовања на Правном факултету Универзитета у Београду, како у настави, тако и у факултетском животу, узимајући у обзир укупан број бодова (26, а минимум је 4,67), Комисија сматра да др Никола Бодирога испуњава све услове прописане Законом о високом образовању, као и услове садржане у општим актима Универзитета у Београду за избор у звање доцента за научну област Грађанско право предмет Грађанско процесно право. У Београду, дана г. ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ Проф. др Гордана Станковић Проф. др Ранко Кеча Проф. др Александар Јакшић