НАСЛИКАЈТЕ СВОЈЕ СНОВЕ ХРАБРО КРЕЋУЋИ У ЊИХОВО ОСВАЈАЊЕ

Transkript

1

2 Поводом обиљежавања 15 година рада и постојања ХО Партнер, наше дугогодишње чланове и активисте питали смо шта за њих значи ХО Партнер и на који начин је утицала на њихов живот, а они су нам одговорили: Маја Диљкан: Породица. Одгајају те, а онда кад одрастеш и кад одеш, заправо се увијек враћаш да посјетиш родитеље. Након седам година, што активног, што пасивног волонтирања, прегршт успомена, савјета, пренесеног знања, подијељених емоција од радости до туге преко свих нијанси, с пуним правом могу тако да је ословим. Научила ме лекцијама које никад не бих научила из књига. Описменила ме у приступу особама са инвалидитетом (у наставку текста: ОСИ). Бонтон, правилно изражавање и ословљавање ОСИ понијела сам из ове куће. Показали су ми да живот особа са потпуно функционалним екстремитетима није једини постојећи свијет и начин живота. То вам је као кад упознате особу чије мишљење није комплементарно осамишљењем у вашој глави. Шта ћете онда? Осудити ту особу јер и она мисли и с правом само објашњава ствари из свог угла који ви из ваше перспективе не видите? Научили су ме да се то зову предрасуде и да их не би требало бити. Научили су ме да величину човјека не одређује ход, глас, вид већ племенитост и душа. Да смо сви потпуно равноправни кад су у питању жеље, моје, твоје, било чије. Избрусили су моју флексибилност. Кад обујем туђе ципеле и увучем се у туђу кожу не размишљам као ја већ као он/она. Схватила сам да апсолутизам и искључивост нису пожељни сапутници у животу. Једно је рјешење, али до њега је милион путева. Почела сам да размишљам о стварима о којима никад не бих. Ваљда се то зове освијешћеност. Пресликала сам безброј научених лекција и у друге сфере свог живота. Емотивно сам одрасла, па више не приступам људима из сажаљења и не осуђујем их. Прво сагледам предности. Заслужни су и за нераскидиве пријатељске везе. Посредници и учесници су у истим. Мислим да није мало разлога зашто се осјећам као члан породице. Жељко Видовић: "ХО Партнер ми је значи прије свега излазак из куће, затим сазнање да као особа са инвалидитетом (ОСИ) могу да обављам безброј послова једнако добро као и "здрави људи. Ту сам научио рад на компјутеру кроз више курсева из информатике. Добио сазнања о социјалној заштити, могућностима кроз разне едукације и округле столове. Промијенио своје ставове о инвалидитету као таквом, стекао нове пријатеље и незаборавна дружења кроз рад у ХО Партнер и на неформалним дружењима. Кроз рад у Партнеру постао сам много свјеснији својих могућности као ОСИ, постао сам комуникативнији у односу с људима, мање сам размишљао о свом инвалидитету а више својим могућностима да напредујем у многим стварима, постао сам једноставно слободнији у најобичнијим свакодневним активностима, слободније ишао на море (као примјер), у град, село, и било каква дружења и одласке било куд, једноставно постао сам више свјестан самог себе кроз све позитивно што сам прошао у ХО Партнер. Вера Бошковић: ХО Партнер значи нову еру, или боље речено, формирање уопште покрета ОСИ у Бањалуци. Партнер представља прву организацију која је у фокус ставила самосталан живот ОСИ и у задатак стварање предуслова, како у околини, тако и у свијести самих ОСИ о овом новом погледу на феномен инвалидитета. Мисија Партнера је омогућила ОСИ да без обзира на тежину тјелесног или сензорног ошптећења остваре живот који би им омогућио напредак, а тиме и потпуно другачију слику околине о овој популацији и њиховим способностима. За мене је Партнер значио прва озбиљнија искуства у невладином сектору и у послу, па чак и струци. Кроз активизам сам имала прилику да се остварујем, искажем своје способности, да примјеним научене ствари на факултету, да схватим колико је вриједно моћи учити од оних који у пракси о остваривању права и путевима за то много знају кроз сопствена искуства. Можда су управо Партнер и људи окупљени око ове организације заслужни за то да мој животни фокус буде усмјерен ка људским правима и изналажењу начина да се она остварују у што већој мјери. И да постанем сљедбеник и промотер идеје о самосталном животу ОСИ, али и да постанем свјесна сопствених способности. Партнер ми је донио пријатељства, осјећај заједништва у остваривању циљева, могућност да упознам људе који у много чему заврјеђују да буду узори. 2

3 Интервју са Тијаном Ћуп, предсједницом Удружења омладине са инвалидитетом Инфопарт НАСЛИКАЈТЕ СВОЈЕ СНОВЕ ХРАБРО КРЕЋУЋИ У ЊИХОВО ОСВАЈАЊЕ П.Н. Ви сте предсједница Удружења омладине са инвалидитетом Инфопарт. Можете ли нам рећи нешто о себи? Т.Ћ. Годинама сам другима постављала исто ово питање, али тек сад схватам колико је на њега тешко одговорити. Ја сам енергична, опуштена особа, окорјели активиста за правду и равноправан положај свих учесника овог друштва у њему, непоправљиви оптимиста, сањар и ентузијаста који ће за својим сновима отићи на крај свијета и успут неке људе повести, а неке на том путу срести. П.Н. Инфопарт јесте једино удружење у БиХ које се бави питањима људских права младих са инвалидитетом. Да ли су Ваше визије остварене када је у питању рад удружења? Т.Ћ. Инфопарт је тек на свом почетку. Требало нам је вријеме да га издигнемо из пепела, отресемо прашину са идеја наших претходника и представимо га новој јавности са свим трубама, халабукама и мирним али упорним протестима, којима скрећемо пажњу на то да млади са инвалидитетом требају имати једнака права као и сви други и млади и они мало старији грађани наше државе. И тек сада полагано увиђамо плодове тог упорног рада, тек сада и јавност и доносиоци одлука почињу схватати да су и млади са инвалидитетом дио друштва са свим својим врлинама и манама, са свим својим, до сад често занемариваним, потенцијалима. Пред нама је још далек пут да оно што сада још увијек дјелује као утопија, постане стварност. А постаће! П.Н. Најзначајнији пројекти? Т.Ћ. Било је много пројеката, али међу значајнијим бих издвојила: Млади са инвалидитетом за боље сутра којим смо заговарали да се проблематика младих са инвалидитетом препозна у најважнијем стратешком документу Републике Српске Омладинској политици РС, потом документарни филм Перспектива, којим смо скренули пажњу на потенцијале младих са инвалидитетом, али и баријере које управо те потенцијале спутавају, потом Не стај ми на пут са циљем скретања пажње да паркирање на тротоарима, косим равнима и паркинг мјестима предвиђеним за особе са инвалидитетом (у наставку текста: ОСИ), чиме несмотрени возачи не угрожавају само наше право кретања, већ нам угрожавају и живот. Дало би се примјетити да смо ми удружење које се углавном бави видљивошћу младих са инвалидитетом у намјери да кроз њу обезбиједимо равноправност учешћа у свим друштвеним токовима, а првенствено право на равноправно образовање и запошљавање. П.Н. Удружење окупља младе од година. Колико су млади активни? Т.Ћ. Млади су активни онолико колико су активни њихови лидери. Барем у удружењу. Када лидери не спавају, други лако примају ту енергију и придружују јој се. Оно што ми је драже је чињеница да се све већи број младих са инвалидитетом укључује у друге покрете, удружења, организације. Да се запошљавају на радним мјестима која им припадају. Да оснивају своја струковна удружења и да иду за својим сновима. Заиста вјерујем да је то прави пут и права инклузија. П.Н. Шта је, по Вама, потребно да се уради како би се млади са инвалидитетом што више активирали у НВО сектору и удружењима, уопште у свим сферама друштвеног живота и рада? Т.Ћ. Неопходно је више истицати предности удруживања и активног учешћа у друштву. Млади са инвалидитетом су често бивали презаштићени у породицама, одбацивани као не баш сасвим способни млади људи, некада глорификовани, некада омаловажавани и у породици и у широј околини. Често су наилазили на тешкоће у кретању, образовању, недостатку сервиса подршке за самосталан живот итд. Логично је да је у оваквим околностима њихов активан ангажман изостајао. То је посебно изражено у руралним подручјима. Међутим, ми радимо на томе да младима представимо користи које имају од укључивања у Инфопарт али и друга удружења и то их мотивише да раде. Сваком младом и старом човјеку бих препоручила да пронађе удружење у чије циљеве вјерује и активно се укључи у његово дјеловање, јер то је изузетна прилика да се научите комуницирати са различитим људима, да стекнете различите вјештине које вам многоструко у животу могу користити, да се научите и тимском и индивидуалном раду, да се научите разговарати са представницима власти и заговарати испуњење ваших потреба као групе. Активним учешћем човјек може да оствари и личне користи и феноменалне друштвене промјене.

4 П.Н. Колико је развијена свијест у нашој земљи о особама са инвалидитетом? Т.Ћ. Све је развијенија, али још недовољно. Још се сусрећемо са неким изворним проблемима који су у свијету ријешени још прије 30 или 40 година. Но позвала бих све ОСИ да не чекају да се ствари умјесто њих ријеше, да се активније укључе, јер глас критичне масе може учинити чуда за разлику од гласа неколицине појединаца на челу удружења ОСИ. П.Н. Запослење је један од важнијих питања у друштву које се годинама бори са високом стопом незапослености. На које потешкоће најчешће наилазе млади са инвалидитетом када су у потрази за послом? Т.Ћ. Послодавци још увијек нису свјесни потенцијала младих са инвалидитетом. Прошле године смо радили истраживање и установили да је преко 70% младих са инвалидитетом незапослено. Узроци су неприлагођена радна мјеста, страх послодаваца да ће ОСИ чешће избивати због боловања, недовољна освјештеност о њиховим способностима. Недавно је и у оквиру пројекта Trans2Work ( Од школе до посла ), кога заједно са још 23 партнера имплементира Хуманитарна организација Партнер, а на којем сам лично ангажована као сарадница за запошљавање, рађено истраживања којим су се настојали утврдити узроци недовољне запослености ОСИ. Најинтересантнија ми је била чињеница да су послодавци који не запошљавају ОСИ као одговор наводили да они запошљавају само високообразовани кадар не знајући да ми имамо већ приличан број високообразованих ОСИ. Међутим, одговорност за овакав резултат је на свима нама, и послодавцима да се више информишу, и нама и другим учесницима у процесу запошљавања да их више информишемо. П.Н. Први међународни театар фест особа са инвалидитетом одржао се у Бањалуци под слоганом Сви на сцени, сцена за све. Реците нам нешто о Театар фесту, Ваши утисци? Т.Ћ. Театар фест је одржан под слоганом Сви на сцени, сцена за све а за циљ је имао подићи свијест јавности, доносилаца одлука и радника у области културе да култура треба и мора бити доступна свима под једнаким условима, јер ОСИ нису само корисници, већ су и креатори културног садржаја. То су показали и сви учесници фестивала међу којима су се публици представили Борка Тадић, књижевница и сценска умјетница из Бањалуке, Јасним Џемиђић, sit down комичар из Сарајева, Група Хаде да... из Београда и Драмски стуидо слијепих и слабовидних Нови живот из Загреба. Од године публика је по први пут на бањалучкој позоришној сцени имала прилику виђети један овакав театар фест. Многи су заправо дошли са подозрењем и у страху да ће их на сцени дочекати патетика уцвиљених инвалида, али су кући пошли са потпуним одушевљењем и новим погледом на особе са инвалидитетом. П.Н. Уредница сте и Сан Магазина који дјелује у оквиру Инфопарта дајући прилику женама са инвалидитетом да се афирмишу у свијету online новинарства. Т.Ћ. Да, Сан Магазин дјелује у оквиру удружења Инфопарт и кроз њега жене причају о женама и другим женским темама. Не, нису то трачеви, то су дивне инспиративне приче оних који су престали кукњавом красити своје дане, подигли се и одлучили направити нешто значајно од свог живота. У потпуности га воде и уређују жене са инвалидитетом са циљем њихове радне афирмације и креирања услова за запошљавање. П.Н. Ви сте једна веома свестрана личност и успјешна млада жена: предсједница Инфопарта, уредница Сан Магазина и Life coach. Одакле интересовање за Life coaching? Т.Ћ. Мислим да сам рођена као coach, али сам то на свом путу на извјесно вријеме заборавила. Одувијек ме је фасцинирао човјек, његово понашање, начин на који поима и перципира свој живот и стварност која га окружује. Ништа ми није тако генијално као људски ум и чињеница да може бити и изванредно снажан, хуман доброчинилац и изванредно зао. И док су други читали белетристику, ја сам читала, слушала, гледала све што има везе са психологијом. Посматрала и анализирала себе и друге. Силом прилика, умјесто да студирам психологију, студирала сам економију, али на послијетку се све опет вратило са своје. Или, боље речено, вратила сам се себи. Данас сам цертификовани life coach и помажем другима да престану сањати и почну живјети свој сан. Мотивишем их да креирају своје циљеве, ма колико им се данас чинили недостижни, да открију своје истинске потребе и инспиришем их да логичним планом акције, корак по корак до тих циљева и стигну. И пресрећна сам што имам ту привилегију да будем саучесник у дивним позитивним животним промјенама својих клијената. Зар постоји већа срећа од те да гледате како пред вашим очима други људи постају срећни?! П.Н. Ваша порука читаоцима Партнер новости? Т.Ћ. Не дозволите да вам било ко каже да нешто не можете или да је немогуће под овим или оним животним околностима. Све док њих слушате, одговорност за свој живот препуштате њима. И сутра ћете њих кривити што сте живот прочердали. Откријте шта желите, насликајте своје снове, и храбро крените у њихово остварење. То ионако нико друго осим вас не може да учини. На послијетку, ако ви не будете ангажовани на достизању својих снова, неко други ће вас ангажовати на томе да достигнете његове. Душица Липовац

5 ПРОЈЕКАТ ТРАНЗИЦИЈА ОД ШКОЛЕ ДО ПОСЛА ЗА ВИСОКООБРАЗОВАНЕ СТУДЕНТЕ СА ИНВАЛИДИТЕТОМ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ, СРБИЈИ И ЦРНОЈ ГОРИ Пројекат Транзиција од школе до посла за високообразоване студенте са инвалидитетом у Босни и Херцеговини, Србији и Црној Гори" донијеће веће к о м п е т е н ц и ј е и п о д р ш к у с т у д е н т и м а с а инвалидитетом. Хуманитарна организација Партнер један је од партнера на Erasmus+ KA2 Trans2Work трогодишњем пројекту под називом Транзиција од школе до посла за високообразоване студенте са инвалидитетом у Босни И Херцеговини, Србији и Црној Гори који се проводи од октобра године. У пројекту учествују 23 партнера из седам земаља, међу којима су Универзитети и невладине организације, а носилац пројекта је Универзитет Македонија из Солуна, Грчка. Циљ овог пројекта је подићи квалитет и релевантност процеса преласка студената са инвалидитетом из високог образовног окружења у пословно у земљама региона: Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини. Препознато је да дјеловање на унапређење положаја особа са инвалидитетом у овом смислу мора да подразумијева како рад са носиоцима високошколског образовања на универзитетима, тако и доносиоцима одлука у овом смислу, тако и са послодавцима, који такође треба да разумију потенцијале високо образованих особа са инвалидитетом, те пруже им прилику за запослење. Тренутно је у току идентификација потреба свих циљних група у пројекту, чији је циљ даље стратешко дјееловање на њиховој увезаности. Потом, пројекат има за циљ развијање сервиса подршке за студенте са инвалидитетом, који би унаприједили компетенције ових младих људи и боље их припремили за тржиште рада. Ово је пут до повезивања високог образовања са пријатељским радним окружењем, али и начин да послодавци дођу до њима интересантних информација о подршци коју могу добити уколико запошљавају особе са инвалидитетом, те стимулацију за отварање нових радних мјеста. Све ово биће рађено у складу са праксом земаља Европске уније. Као резултате пројекта, имаћемо развијене електронске базе високообразованих особа са инвалидитетом, са описом њихових компетенција и додатних вриједности које посједују, а које би могле бити занимљиве послодавцима. Такође, биће развијена и база података о послодавцима који су исказали интересовање за запошљавање особа са инвалидитетом. У пројекат ће бити укључене и породице особа са инвалидитетом, други студенти, образовни радници који би могли да имају утицаја на унапређење положаја студената са инвалидитетом у овом процесу. Реализацијом пројекта биће подигнут ниво дијалога свих чинилаца кроз низ састанака, округлих столова, интернет презентација, медијских наступа и на друге начине, а све са циљем да се успостави већа увезаност између универзитетског образовања и тржишта рада. Током пројекта студенти са инвалидитетом имаће прилику да по први пут путем размјена студената и подршку универзитета реализују двомјесечну праксу у другим земљама и тамо стекну додатна знања и вјештине које ће им помоћи у преласку из образовног процеса у процес тражења посла. СТАМБЕНИ КРЕДИТИ ПО БЕНЕФИЦИРАНОЈ КАМАТНОЈ СТОПИ И ЗА ОСОБЕ СА ИНВАЛИДИТЕТОМ Инвестиционо-развојна банка РС (ИРБРС) је од јануара године покренула стамбене кредите по бенефицираној каматној стопи и за особе са инвалидитетом (у наставку текста: ОСИ) према члану 21. Закона о професионалној рехабилитацији, оспособљавању и запошљавању ОСИ. За ОСИ нема услов година старости, каматна стопа је 3,600 %. Чланом 3. поменутог Закона дефинисано је да под тим се подразумијева лица са менталном ретардацијом и лица са више од 40% тјелесног оштећења.

6 Одржан Први међународни театар фест особа са инвалидитетом СВИ НА СЦЕНИ, СЦЕНА ЗА СВЕ Први међународни театар фест особа са инвалидитетом одржан је 27. и 28. маја године у бањолучком Градском позоришту Јазавац под слоганом Сви на сцени, сцена за све у организацији Удружења омладине са инвалидитетом Инфопарт Бања Лука. Пре Друго вече Театар феста публици се представио сарајевски sit down комичар Јасмин Џемиџић који је побрао бројне аплаузе. Предсједница Управног одбора Удружења Инфопарт Вера Бошковић истакла је да је ова манифестација изузетно значајна јер показује грађанима да особе са инвалидитетом (у наставку текста: ОСИ) нису само конзументи умјетности већ и њени активни ствараоци. Позоришна група Хајде да... из Београда представила се комадом Хегел и дуга листа превара. Циљ ове представе је да укаже на то како друштво класификује људска тијела, полазећи од Хегеловог постулата да је истинито оно што је цијело и потпуно. Тijела особа са инвалидитетом сврставају се у категорију оних која имају неки мањак што води затварању могућности које би те особе иначе могле да имају, лишавајући их основног права на умјетност и умјетничко дјеловање. Сања Јокић Прво вече Театар феста отворено је монодрамом Бијели штап у извођењу слијепе књижевнице Борке Тадић из Бања Луке. Комад говори о анегдотама и животним ситуацијама у којима се често налазе слијепа лица. Tе вечери је изведена и представа Јуче сам се сјетио плаве Драмског студија слијепих и слабовидих Нови живот из Загреба. Фотографије: Zipa photo/борислав Здриња

7 ШЕСТИ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ О ОСОБАМА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ Хуманитарна организација Партнер организује Шести филмски фестивал о особама са инвалидитетом, који ће се одржати године у Дому омладине у Бањој Луци. Тема фестивала јесте самосталан живот особа са инвалидитетом. Фестивал је ревијалног карактера са циљем подизања свијести шире јавности о особама са инвалидитетом, њиховим проблемима, потребама, жељама, могућностима... Сви филмови који се приказују на фестивалу заслужују једнаку пажњу јер промовишу особе са инвалидитетом на начин на који то и треба, без патетике, сажаљења, промовишући њихове способности и права. Кроз филмове се указује на различите проблеме особа са инвалидитетом, на њихове могућности и способности. Кроз овај Фестивал желимо да више представимо афирмативну страну, способности, могућности које имају ове особе Хуманитарна организација Партнер Филмски фестивал о особама са инвалидитетом организује од године. Јавни позив је отворен од 16. маја до 16. јула 2016 године. Услови пријављивања и учествовања: 1. Јавни позив је отворен за све заинтересоване ауторе 2. Жанр: играни, документарни или анимирани филмови на тему особа са инвалидитетом 3. Трајање: до 30 минута 4. Најмање ДВД квалитет 5. Да имају титл на једном од Б/Х/С језика или на енглеском језику 6.Организација фестивала може да користи у рекламне сврхе дио примљеног рада Уз филм потребно је још доставити: - Биографију аутора са контакт подацима (телефон и емаил) - Изјаву аутора о одобрењу за јавно емитовање рада Филмови се могу доставити поштом или путем интернета (festhome или clickforfestivals, youtube, wetransfer, vimeo...). За филмове који се достављају путем интернета пратећу документацију доставити на меил: ffosi.bl@gmail.com. Радови који не буду достављени у року неће бити узети у разматрање за емитовање на Фестивалу. Радове и пратеће материјале, (који се достављају поштом) са назнаком: За Јавни позив за ШЕСТИ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ О ОСОБАМА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ, слати на: Хуманитарна организација Партнер Ул. Срђе Злопоглеђе Бања Лука Република Српска, БиХ Питања у вези са Јавним позивом можете слати на: ffosi.bl@gmail.com. Душица Липовац

8 СОЦИЈАЛНО ПРЕДУЗЕТНИШТВО У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ - ФОРМАЛНИ ОКВИРИ И ПЕРСПЕКТИВЕ РАЗВОЈА - Удружење за промоцију контролинга имплементира пројекат Подршка социјлном предузетништву кроз пружање квалитативних инпута за социјални дијалог као предуслов доношења новог правног оквира у Републици Српској од децембра године до маја године. На округлом столу у Бањалуци одржаном 16.марта године разговарало се о развоју социјалног предузетништва у Републици Српској у контексту рјешавања социјалних и економских проблема. Поред представника пет министарстава из Владе Републике Српске, представника цивилног сектора и угрожених група становништва у расправи су учешће узели и представници послодаваца и социјалног сектора. Закључено је да је неопходно одвојити концепт социјалне заштите од концепта социјалног предузетништва, да социјално предузетништво представља један од ефикасних инструмената за социјалну и економску инклузију, те да паралелно треба радити на изради стратегије развоја социјалног предузетништва и дефинисању законског оквира. Сви учесници су се сагласили да социјални дијалог треба бити основни механизам даљег рада на овој проблематици и да би наредна тема за расправу и усаглашавање требала бити везана за утврђивање социјалног и развојног контекста социјалног предузетништва у Републици Српској. Више на Веб сајту Оливера Мастикоса КАМПАЊА #PonosniNaSebe Кампања #PonosniNaSebe (Поносни на себе) је прва кампања која ће се спроводити од априла до децембра године од стране пет коалиција организација особа са инвалидитетом у цијелој БиХ, уз подршку MyRight организације. Кампања има за циљ да кроз различите јавне активности у заједници и путем медија упозна грађане/ке о правима свих особа са инвалидитетом, о способностима и вриједностима особа са инвалидитетом, како би се на тај начин спријечила маргинализација особа са инвалидитетом и промијениле постојеће негативне предрасуде о овим грађанима и грађанкама. Кампања #PonosniNaSebe има за циљ подићи свјесност да су особе са инвалидитетом једнако способне за велика дјела и да инвалидитет не мора нужно спријечити људе да остваре своје снове. Примјера за ово налазимо у многим изузетним особама са инвалидитетом који су дали велики допринос умјетничком, културноми научном наслијеђу човјечанства. Професор и научник Stephen Hawking је дао подршку кампањи #PonosniNaSebe и поручио да ако је он с болешћу моторике неурона од које је потпуно парализиран успио у животу, онда то свакако могу и други. Фондација Hellen Keller, америчке глухослијепе књижевнице и политичке активистице, и фондација Frida Kahlo, мексичке ликовне умјетнице, су такође подржале кампању #PonosniNaSebe. MyRight има дозволу за кориштење фотографија Stephena Hawkinga, Helen Keller и Fride Kahlo. Ауторска права за сав објављени материјал за кампању #PonosniNaSebe (симбол, промотивни видео, Press Release, визуали, фотографије) припадају MyRight, и могу се користити само у сврху промоције и подршке саме кампање. Извор: MyRight (

9 Организација ампутираца УДАС Републике Српске МЕЂУНАРОДНИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ МИНА Поводом Међународног дана борбе против мина, 04.априла је у просторијама базе Норвешке народне помоћи у Вогошћи, Сарајево, отворена изложба графика под називом Утицај мина у БиХ. Графички радови који су представљени у бази Норвешке народне помоћи у Вогошћи настали су у оквиру графичке колоније под називом Утицај мина у БиХ, која је одржана у периоду од марта године у Средњој школи примијењених умјетности у Сарајеву. Колонија је окупила 14 умјетника/ца и студената са 4 ликовне академије из Босне и Херцеговине који су током три дана трајања колоније радили на тему утицаја мина и експлозивних средстава заосталих из рата на појединце, породице и заједнице у Босни и Херцеговини. Организатори графичке колонији били су Организација УДАС РС и НВО Иницијативе преживјелих од мина Тузла. Предсједник Организације УДАС, г-дин Жељко Волаш, у име УДАС-а и ИПМ-а на наведеној изложби, уручио је амбасадорици Норвешке NJ.E Vibeke Lilloe поклон, један графички цртеж са графичке колоније на тему мина. Циљ колонија био је да укаже на изазове с којим се БиХ носи већ двије деценије и подсјећа да су мине и заостала експлозивна средства не само озбиљан проблем, већ истиче да одговорност за рјешавање тог проблема лежи на свима нама. Учесници колоније су дали свој допринос подизању свијести о овом проблему кроз умјетничке радове на задану тему. Према подацима Центра за уклањање мина (BHMAC) тренутна величина мински сумњиве површине у БиХ износи 1.176,50 км2 или 2,3% у односу на укупну површину БиХ. Кроз операције систематског извиђања дефинисано је мински сумњивих микролокација на којима се, процјењује налази око мина/nus-a. Локације контаминиране минама/ NUS-ом директно утичу на сигурност око грађана. У БиХ има око 120 општина угрожених минама, од којих су најугроженији Добој, Маглај, Велика Кладуша, Орашје, Брод, Шамац, Лопаре. Босна и Херцеговина је држава потписница Конвенције о забрани мина и Конвенције о забрани касетне муниције. Као држава потписница је у обавези очистити и уништити све мине у минским пољима до године. Садашња величина проблема минираности, финансирање и динамика уклањања мина указују да овај рок није могуће испунити. Очигледно је да је неопходно једно разумно продужење за испуњење ове међународне обавезе. Сви актери протуминског ђеловања у Босни и Херцеговини требају бити ангажовани на рјешавању овог питања - како убрзати чишћење преосталих минираних подручја. Домаће власти требају имати водећу позицију у осмишљавању стратегија које ће унаприједити протуминско ђеловање, посебно у дијелу који се односи на унапријеђени законодавни оквир који, између осталог, треба потицати финансирање противминских акција од стране домаћих власти, почев од нивоа Босне и Херцеговине, ентитета, дистрикта, кантона, па до опшина и јавног и приватног сектора у привреди. Жељко Волаш

10 ТРЕБА СЕ БОРИТИ ЖИВЕЋИ У СКЛАДУ СА СВОЈИМ МОГУЋНОСТИМА Срећан породични човјек, отац шестогодишње дјевојчице, Саша Зрнић Кевић посљедњих 10 година због тешке неуролошке болести Мултипле склерозе корисник је инвалидских колица. Он је први дипломирани социјални радник у Републици Српској. Године почео сам да имам прве здравствене проблеме, значи са непуних 18 година. Јако дуго сам лутао и био без дијагнозе. Једноставно нису могли да ми утврде, тако да ми је дијагноза тек касно постављена, па нисам имао неке квалитетне и адекватне терапије. У току студирања био сам покретан, међутим, вукао сам помало ногу. То ме није спрјечавало да студирам, иако је био тежак неки период успио сам све изгурати. Године први сам дипломирао на Одсјеку за социјални рад Универзитета у Бањој Луци. А од децембра радим у Центру за социјални рад Бања Лука, имам 12 година радног стажа. Од сам тешко покретан, тако за одлазак и повратак са посла и кући користим услуге персоналне асистенције коју пружа ХО Партнер на чему сам им јако захвалан као и људима из моје установе у којој радим. Уз помоћ свог персоналног асистента могу да успјешно функционишем. Персонална асистенција је веома битна за самосталан живот ОСИ. Наше потребе су далеко веће, било да особа живи сама у кући и нема неких активности или је запослена, улога персоналног асистента у нашим животима је стварно велика и значајна, јер они нам помажу у свим аспектима свакодневног живота од поласка до повратка на посао, изласка у град, на спортске манифестације, тако да је њихов допринос немјерљив. Као социјални радник који ради и сарађује са ОСИ сматра да су људска права ОСИ дијелимично испуњена у нашем граду. У нашем граду поприлично у доброј мјери. Међутим, гледајући цјелокупну ситуацију у РС и БиХ мислим да сва та права постоје само декларативно на папиру. На нивоу републике, на нивоу државе све је то слабо. Мислим да су ОСИ искључене максимално. Тек сад се појављују неке нове генрације које завршавају школе и факултете, који су упознати са својим основним питањима и правима. Драго ми је да ова нова генрација, која је одрасла уз Оливеру Мастикосу и ХО Партнер, и уз нас људе који учествују у раду кроз различите пројекте, постали су видљиви у нашем друштву и околини. Желим да им пружим подршку. За друге градове не знам, али за Бања Луку знам да су млади у њој углавном активни што ме баш радује. У ХО Партнер сам почео да долазим као студент, био сам јако заинтересован. Прије свих упознао сам Оливеру и Жељка Мастикосу с којима сам од почетка имао пријатну, пријатељску, коректну и професионалну сарадњу. Партнер је од једне мале организације постала велика дика и понос нашег града и наше РС, која је помогла и подржала више од стотину ОСИ, прије свега у пружању персоналне асистенције и помоћ у кући. Сашинии радни почеци у Центру за социјални рад везан је за рад са ментално недовољно развијеним лицима. Радећи и са популацијом којој се одузима пословна способност истакао је да је то веома тешка ситуација. Прије 10 година када смо почели да радимо по специјалистичком приступу у оквиру наше установе, почео сам да радим са пунољетним ментално недовољно развијеним лицима. Оно што сам примјетио на почетку свог рада, увидио сам да су те породице углавном изоловане, воде сами себе и своју дјецу, они су сад по годинама старости пунољетни, али они их и даље третирају као малу дјецу, не воде рачуна о њиховим правима, питањима... Значи, у великом броју случајева, први и основни циљ им је био да се тим лицима извади лична карта. Више од 50% њих није имало ни личне карте а имали су по година старости а родитељи су сматрали да су они на ниво дјеце, те да им то не треба и да их они могу заступати. Међутим, када се покрене само та основна прича око личне карте, то вуче све једно другом. А ако та лица не могу сама себе заступати, онда су родитељи или браћа и сестре ти који су њихови законски обавезници издржавања, старања и бриге о њима, дужни да покрену све те правне радње како би заштитили њихове интересе и права на најбољи могући начин. Јако је битно да лица која су способна да се заштите на прави начин ту категорију становништва и да се адекватно брину о њима. Предрасуде околине Генерално наше друштво кад прича са људима у већини случајева видиш сам да те се одрекну неки пријатељи, забораве те...једноставно изгубиш контакте. С друге стране, откријеш неке нове људе, познанике, који те баш позитивно изненаде кад ти без устручавања приђу и поздраве те, позову те на кафу или пиће. Међутим, кад би човјек водио бригу о тим основним људским потребама...ја увијек наводим примјер када хоћу са колегама да одем на пиће, прије тога морам размишљати да ли у том кафићу постоји тоалет који је прилагођен ОСИ. То је једна банална ствар, али човјек мора да размишља и о томе. Породица, љубав... Љубав између супруге и мене десила се у току студирања, забављали смо се 5 година. Имамо шестогодишњу кћеркицу. Много сам срећан. Био сам покретан у току студирања, али стално сам ишао на неке медицинске претраге, па сам дане проводио у борби за ту своју дијагнозу. Да ми је на вријеме постављена, можда бих данас уз помоћ тих неких терапија био и покретнији, али тако је како је. Треба се борити, да у складу са својим могућностима живимо и не требамо се ничега стидити, јер живот је један и морамо га живјети онако како можемо и морамо. Имам велику подршку породице, прије свега родитеља с којима живим у заједници. Желим да дам до знања и нама на значају да и ми постојимо у друштву... Волио бих да нас држава и друштво још на бољи и квалитетнији начин подржи, јер поред РВИ, које у потпуности разумијем јер је и мој отац РВИ, сматрам да цивилним ОСИ треба пружати доста подршке. Мој животни мото јесте Оно што те не убије, то те ојача. Душица Липовац

11 МОЈА МЛАДОСТ Моја је младост, Дјечија радост И нога оса Јутарња роса Плак'о сам често Сузе нисам крио Ал' сам опет срећан ио. Сад само сањам То што је прошло С јутарњом росом Ногом осом И младост рана Често је сањам Моје ноге осе Кораке по трави Свјежину јутарње росе. ЛАСТАВИЦА Ластавице гнијездо вију Испод стрехе старе куће Па доносе у свом кљуну Сламчице и ситно пруће. Прелетјеле многа мора, Да би своје гнијездо нашле Многе ријеке, океане После зима с југа дошле. Птићима својим гнијездо Испод крова кућног праве Одатле ће једног дана Да полете Milanovi} je ro\en godine u selu Vijagor, op{tina Srebrenica. Objavio je zbirku pjesama PREDAJOM IZDAJETE SEBE i zbirku PUT KROZ DU[U.

12 СКРАЋЕНИЦЕ: ОСИ особе са инвалидитетом ООСИ организације особа са инвалидитетом НВО невладина организација УНДП Развојни програм УН РС Република Српска БиХ Босна и Херцеговина МЗСЗ РС Министарство здравља и соц. заштите РС ПА персонална асистенција ЦСР центар за социјални рад УН Уједињене нације 15 ЕУ Европска унија година Питао једном ученик учитеља: Тако си мудар, увек добро расположен, никада се не љутиш. Помози ми да и ја постанем такав. Учитељ је пристао и замолио ученика да донесе кромпир и једну врећу. Када се на некога наљутиш и увредиш се, рече учитељ, узми један кромпир па на њему напиши име човека с којим си се посвађао, а онда стави кромпир у врећу. И то је све?, упита ученик изненађено. Не, одговори учитељ, потребно је да увек са собом носиш ту врећу и сваки пут када се осетиш увређено стави у њу кромпир. Ученик је пристао. Прошло је неко време. Врећа се пунила кромпирима и постала поприлично тешка. Било је врло незгодно стално ју носити са собом. Уз то, кромпири су се почели кварити. Неки су иструлили и ширили непријатан мирис. Ученик је дошао код учитеља и рекао: Немогуће је ово носити са собом. Врећа је претешка, а кромпир се покварио. Учитељ је одговорио: То исто се догађа и у твојој души. Када се на некога наљутиш, увредиш, у твојој души се ствара тежак терет иако га одмах не примећујеш. Затим терет постаје све већи. Поступци се претварају у навике, а навике у карактер који рађа пороке који заударају. И лако би заборавили на тај терет да не постане сувише тежак да га стално носимо са собом. Дао сам ти могућност да са стране проматраш цели тај процес. Сваки пут када се одлучиш посвађати, увредити или некоме нанети увреду размисли је ли ти тај терет потребан. Уредница: Душица Липовац Припремио: Јован Кузмић ДАНИН Редакција: Вања Чолић Оливера Мастикоса Сања Јокић Вера Бошковић Вања Стевановић Тијана Ћуп Раденко Стјепановић За издавача: Тања Мандић Ђокић Технички уредник: Јован Кузмић Прелом: Жељко Видовић Штампа: Артпринт; БЛ Тираж: 1000 Адреса редакције: ХО Партнер Информативни центар Срђе Злопоглеђе 55 Бања Лука Тел/факс: Е-mail: Можете нас пратити и на Твитеру и Фејсбук профилу.