В о д а. Дунав баш уме да изненади, поготову у време великих. Од сремских спортиста најпријатније изненађење на управо. Бронза Андријани Ћирић

Transkript

1 Година XLIX Сремска Митровица Среда 15. јул Број 2525 Цена 40 динара у овом броју: У Старој Пазови сахрањен војник Милан Улемек В о д а странa 2. Шта је показала вечера за инвеститоре у Крчедину: Мило звучи, сто дуката вреди Скица за портрет: Милош Црномарковић, председник СО Стара Пазова ЈП "Чистоћа" Стара Пазова: Нова пијаца странa 3. странa 4. странa 18. Дунав баш уме да изненади, поготову у време великих киша. Камера нашег фоторепортера Милана Милеуснића забележила је ових дана у Черевићу необичан призор. Дунав је досегао 570 цм и дошао до првих кућа, што Черевићанима задаје велику муку и главобољу. Једино бели лабудови уживају у овој великој води јер их већина мештана свакодневно храни хлебом и кукурузом. НА 25. УНИВЕРЗИЈАДИ У БЕОГРАДУ Бронза Андријани Ћирић Од сремских спортиста најпријатније изненађење на управо завршеној Универзијади приредила је такмичарка Срема из Руме Андријана Ћирић која је освојила бронзану медаљу у теквондо надметањима. Опширније на страни 26.

2 2 Среда, 15. јул ЖИВОТ НАШ У СТАРОЈ ПАЗОВИ САХРАЊЕН ВОЈНИК МИЛАН УЛЕМЕК НАСТРАДАО НА БАТАЈНИЧКОМ АЕРОДРОМУ Мук, тишина и сузе Пише: Милијана Барјактаревић Слободни зидари Заиста није у реду, ако сте припадница нежнијег пола а имате преко 30 година, да вам се деси да заборавите да се нашминкате и кренете на посао поред једног од градилишта по граду, и тако разочарате особе на дизалицама. Стварно нема мисла. Не смете нигде кренути ненашминкани. Подразумева се да, кад сте се већ средили, да су ту и фине ципеле, махом на штиклу, а ви преко раскопаних тротоара. Е, па то је да жена полуди! Ем жури, ем је пола тога заборавила да понесе и уради, а углавном има око 70 послова да уради у току дана, ем запиње по шљунку. И таман кад се понада да ће зграда ускоро бити готова, као и тротоар којим пролази сваки дан у лепим ципелама кад оно - радови стопирани. Неће се она бавити тиме зашто се то дешава, коме требају толики станови, него кад ће поново наставити са радом шармантни мајстори. Заиста, то је профил који најчешће, без устезања упућује комплименте и звиждуке женама. Ретко да ће пекари, апотекари или таман посла, лекари гласно добацивати за лепом девојком. И онда како другачије него да их обожавате. Наравно да није ни њима лако. Толико посла. Морају некако да прекрате време. А шта вама смета? И шта сте се толико напирлитали? Изазивате, ко вам је крив. Ако не желите удварање са висине, обуците нешто досадних боја и облика, равне ципеле, косу покупите, сагните главу као да сте у жалости, или идите улицом у којој нема градње. Како нема такве улице? Постали сте параноични. Или идите негде на реку, у парк, где није раскопано, поведите децу на неко од многих осмишљених игралишта у граду, тоолииико је приступачних места, за разоноду и опуштање. И зашто увек тражите длаку у јајету? Замислите да се зида нова зграда која вам се наслања на кућу и да сваки дан по цео дан слушате зујање и ударање. То је већ разлог за нервирање. Овако што чујете који звиждук, можда треба да се окренете и да се захвалите на комплименту а не одмах да трчите горе да се обрачунавате све у штиклама. Мислим, па ко би извукао дебљи крај? Евентуално би тако ушли у чланак мање познатог часописа за женска права, и то је све. Будите реални. А штикле, одувек симбол женствености, самопoуздања, ауторитета, престижа, и још понечег, лепе су и корисне, али само ако нису изгуљене. Покушали изнуду З бог сумње да су извршили изнуду у покушају, полиција је ухапсила Срђана Б. (19) и Милана Р. (20) с подручја сремскомитровачке општине. Они су осумњичени да су послали неколико претећих телефонских позива и СМС порука особи А.К. (51) с подручја Сремске Митровице и тражили евра. Дежурни истражни судија Општинског суда у Сремској Митровици је двојици осумњичених одредио притвор до месец дана. Ж.Н. Деветог јула у Старој Пазови сахрањен је војник Милан Улемек који је, два дана раније трагично настрадао на Аеродрому Батајница приликом пада авиона МиГ-29. У овом граду девети јул је био проглашен за дан жалости а сахрани су присуствовали и врховни комадант и председник Србије Борис Тадић, министар одбране Драган Шутановац и начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Милоје Милетић У Старој Пазови, деветог јула сахрањен је тртагично настрадали војник Милан Улемек. Тај дан је проглашен за дан жалости. Заставе су спуштене на пола копља а цела Пазова је одавала последњу пошту свом суграђанину, Милану Улемеку који је настрадао седмог јула на Аеродрому Батајница када се срушио авион МиГ-29 и када је погинуо и пилот Раде Ранђеловић. Тог кобног дана, покојни Милан Улемек, као пожарни у возном парку нашао се на месту где је Сахрани присуствoвали Борис Тадић, председник Србије, министар одбране Драган Шутановац и начелник Генералштаба Милоје Милетић летилица пала, а иначе, је био на редовном одслужењу војног рока у 187. артиљеријско ракетном дивизиону ПВО. На месном грубљу у Старој Пазови 9. јула, мук, тишина и сузе. Окупио се цео град да испрати и ода почаст свом младом суграђанину, студенту друге године Пољопривредног факултета у Новом Саду. На последњи испраћај, настрадалом војнику дошао је и врховни комадант и председник Србије Борис Тадић, министар одбране Драган Шутановац и начелник Генералштаба Војске Србије генерал - потпуковник Милоје Милетић. На последњем испраћају, родитељи, Последњи опроштај- брат, мајка, отац и бака мајка Ана, отац Слободан и брат Милош занемели од бола. Само се мајци понекад отму речи, да га је тог кобног дана чекла да дође на одсуство. Војник Милан Улемек је сахрањен уз све војне почасти. После опела испред капеле, уз звуке Посмртног марша до његове вечне куће испаратила га је тужна поворка од неколико хиљада грађана Старе Пазове. Крај гроба, млади поручник ваздухопловства мајци предаде заставу с одра а њој се, примајући је оте крик. А чекала те мајка сине, на одсуство да ми дођеш...-. Након почасног плотуна, уз звуке Посмртног марша, војници су у гроб спустили ковчег с посмртним остатцима двадесетчетворогодишњег Милана Улемека, трагично настрадалог војника из Старе Пазове. Г.Мајсторовић Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Јо ван ка Зур ко вић, ДИРЕКТОР МАРКЕТИНГА Златко Зрилић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Ка ти ца Ку зма но вић, Зо ри ца Га ра ша нин-сте фа но вић, Ду шан По зна но вић, Са ња Ми хај ло вић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), Гордана Мајсторовић ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: (цен тра ла и телефакс), (маркетинг) redakcija@sremskenovine.co.rs,те ку ћи ра чун: Металс банка Штам па "Борба а.д.", Београд. ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.100,00 ди на ра, за го ди ну да на 2.200,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко. CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci ji Bi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad ( ) SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Jo van ka Zur ko vi}. - God. 1, br. 1 (1961) -. - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, Ilu str. ; 45 cm Ne deq no. ISSN CO BISS.SR-ID

3 Среда, 15. јул ИНЂИЈА НЕ ОДУСТАЈЕ ОД ИНВЕСТИТОРА, ПОКАЗАЛА СВЕЧАНА ВЕЧЕРА КОЈУ ЈЕ ПРИРЕДИО ПРЕДСЕДНИК ГОРАН ЈЕШИЋ Мило звучи, сто дуката вреди Сем српских и војвођанских званичника вечери присуствовали представници амабасада земаља инвеститора, пословиних људи и личности из јавног живота - Општа порука да је Инђија општина од које треба учити Да је Инђија општина од које треба учити и од које треба узети рецепт зна се у пословним круговима, а то су пре неколико дана на свечаној вечери потврдили и српски званичници. Наиме, председник Општине Инђија Горан Јешић вечером за двестотинак званица - инвестотитора, министара, амбасадора и новинара и уредника, укњижио је још једну ласкаву оцену за своју општину и наравно учврстио своје позиције у јавности и на рајтинг листи актуелних представника власти, јер су на "Зекином салашу" у Крчедину званичници јасно ставили до знања да је Јешић лидер без кога не могу и на кога се рачуна. Вечера у предивном амбијенту одржана је поводом три нова велика уговора које је договорила Инђија и на основу којих ће се градити логистички центар у Инђији, објекат Цинкарне из Цеља и, највећа гринфилд инвестиција у Србији, изградња погона данског Грунфоса. - Ове године Инђија ће привући између 130 и 140 милиона евра гринфилд инвестиција - истакао је Јешић и нагласио да је у привлачењу страних инвеститора Инђија имала велику помоћ у Агенцији за страна улагања и промоцију извоза СИЕПА, те да су ови уговори плод вишегодишњег рада. По Јешићевим речима, питање децентрализације Србије мора се хитно решавати како би Србија постала што конкурентнија у односу на окружење. Он је потенцијалним новим инвеститорима обећао и додатне погодности -30 одсто попуста на закуп земљишта, што ће сасвим сигурно многи од њих користити. Према подацима општинских служби, досадашњим обимом гринфилд инвестиција, већим од 300 милиона евра и са више од нових радних места, Инђија је међу првим општинама у Србији, а да ужива велики углед међу страним инвеститорима сведоче и речи представника Компаније ThyssenKrupp Петра Радовановића који је рекао да је ова компанија најважнији корак учинила када је баш Инђију изабрала за место улагања и да је то била прва гринфилд инвестиција ове немачке компаније. Међу гостима на "Зекином салашу" у Крчедину били су и потпредседници Владе Србије Млађан Динкић и Божидар Ђелић, председник Извршног већа Војводине Бојан Пајтић, министарка телекомуникација Јасна Матић, директори државних јавних предузећа, амбасадори земаља из којих су стигли инвеститори у Инђију и бројне друге званице. Председник извршног већа Војводине др Бојан Пајтић је подсетио да је до пре десетак година Инђија била једна од најнеразвијенијих општина, а данас слови за једну од најбољих српских општина с највећим бројем гринфилд инвестиција. -Овакав искорак у развоју Инђија је начинила захваљујући тиму председника Општине Горана Јешића, који је показао знање, памет, и упорност и од Инђије направио место пожељног живљења -рекао је Пајтић.- Преко Фонда за капитална улагања Војводине доста средстава је дошло и у Инђију, а Покрајина поручује инвеститорима да ће Извршно веће Војводине за свако новоотворено радно место обезбедити по евра и позвао инвеститоре да и даље улажу у ову општину. Речи хвале за Јешића нису штедели ни потпредседници Владе Србије. Божидар Ђелић је за изградњу фабрике данског Грундфоса, вредну 80 милиона евра, рекао да ће бити највећа инвестиција у Србији. - То је само почетак данских улагања у Инђију и Србију. Сигуран сам да ће ангажовањем Јешића и његовог тима бити настављен прилив значајних инвестиција и да ће Општина Инђија и даље бити чудо на српским просторима - рекао је Ђелић. Министар економије и потпредседник Владе Млађан Божидар Ђелић у разговору са Јешићем Бојан Пајтић и Горан Јешић Динкић рекао је да свако ко жели развој Србије мора подржати концепт развоја који спроводи Јешић. - Ово је једна од најтежих година и питање је колико ће нам требати времена да се вратимо на ниво пре почетка кризе. Једна од шанси Србије је у томе што ће се производња селити из развијенијих земаља у земље у којима се инвестиције више исплате и у којима је производња јефтинија, попут Србије - казао је Динкић. По оцени министарке Јасне Богато послужење На коктелу пре вечере гости су послужени шампањцем и жестоким пићима, а од хране канапеи с гушчијом паштетом, сиром, рачићима... Вечера је почела предјелом од сремских специјалитета - шунка, кулен, сир, пофезне... Главно јело била је патка у вину и такозвани "зекин тањир" с десетинама врста салата. За десерт су послужене сремачке штрудле с маком и орасима и "шапице", а пила су се најквалитетнија црна и бела вина. Током коктела свирао је гудачки оркестар, а вечера је протицала уз лагане ноте Тамбурашког оркестра Радиотелевизије Војводине. Матић, Инђија је лидер у информационим технологијама у Србији. - У тој области Инђија заслужује чисту петицу, док има много општина које не заслужују ни прелазну оцену, па од њих свакако треба учити - рекла је министарка Матић. Пред сам почетак пристизања званица киша је лила као из кабла. Скоро као у Маркесовим романима, па су организатори у први мах имали просторни проблем. Ипак, све је решено резервним положајем, шаторима с балдахином за коктел док су званице стизале и свечаним белим шатором у авлији салаша за неколико стотина званица. Убрзо је и киша престала, тако да ништа није могло да поквари утисак вечере за пет. Ј.Зурковић З.Зрилић Вечера за пет Питање престижа Инђија има разлог да буде задовољна. На свечану вечеру су стигли сви позвани јер је изгледа било питање престижа ко ће се појавити на овом скупу. Били су на салашу и Горан Питић, Александар Влаховић, Душан Бајатовић, Радмила Хрустановић, Иван Тасовац, Никита Миливојевић... Спас од кише

4 4 Среда, 15. јул СКИЦА ЗА ПОРТРЕТ: МИЛОШ ЦРНОМАРКОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК СО СТАРА ПАЗОВА Сремац из Книнске крајине Милош Црномарковић, председник Скупштине општине Стара Пазова, шеф општинског ДСС-а и директор ОШ Никола Тесла у Новим Бановцима, рођен у Книнској крајини а сада Сремац, који Подунавље изузетно воли, у политику је ушао 2000-те из патриотских побуда и принципа праведности и због лидера странке др Војислава Коштунице. Због његове одмерености и умерености, сматра га највећим државником на политичкој сцени Србије. Да уђем у ДСС повукао ме осећај за правдом, јер је српски народ прошао голготу и овде и у Крајини за време ретроградне Милошевићеве власти Имао сам изузетно детињство и изузетне родитеље које би пожелео сваком детету. Ми тада (млађи брат Зоран и старија сестра Анђа) нисмо осетили беду Книнске крајине јер су нам родитељи радили у Аустрији и сав терет, заправо, осетили су они. Били су то родитељи за пример и ја сам и сада поносан на њих прича Милош Црномарковић, предсдник СО Стара Пазова, наглашавајући, да, кад су се године доселили у Срем, у Нове Бановце, да су били већ полуформирани људи, зрелији од вршњака из градске средине. И ако рођен у Книнској крајини, Милош Подунавље, изузетно воли и Срем сматра својим завичајем, мада и данас има потребу да оде у родни крај. Оно што мене плаши, а многи политичари то не виде је опасност од демографске политике која је поражавајућа. Тешко је заборавити крај тамо где сте рођени. Посебно што је моје родно место, Цивљане Доње ретко леп и сликовит крај и одудара од слике камените Далмације. Прошле године, после 15 година био сам у свом родном селу које је, на извору у близини реке Цетине и које је због његове живописности, тешко заборавити. Мада, сада би се тамо тешко вратио, јер нема оног најбитнијег елемента који би нас вукао назад, а то је народ. Наше село је потпуно опустело после Олује носталгично прича господин Црномарковић. Милош Црномарковић је рођен године у Цивљанима Доњим, у Книнској крајини, у Хрватској у породици Милице и Петра Црномарковића који су били из истог места. Милош има старију сестру Анђу и млађег брата Зорана који данас, такође, живе у Новим Бановцима. Супруга Мирјана је Врбашанка и наставник је математике у основној школи у Новим Бановцима коју похађа и кћерка Жељана, одлична ученица и каратиста. Има плави појас, и како каже тата, лежи јој тај спорт. Долазак у Срем Милош је у Срем дошао године када је кренуо у средњу школу у Батајницу. Најпре је био код ујака а већ године породица се уселила у своју кућу у Новим Бановцима. Са децом, док је отац Петар (који и сада са њима живи) још радио у Аустрији, мајка Милица (умрла је 2005.). је остала да живи у Новим Бановцима, мада је и она једно време заједно са оцем радила у тој земљи. Тако је Срем породици Црномарковић постао други завичај. Он је леп на свој начин. Посебно, Нови Бановци за које сам толико година и животно и професионално везан каже Милош. Иначе, Милош је завршио Филозофски факултет, одсек за историју и данас је директор новобановачке, основне школе. Хоби му је мали фудбал, али због бројних обвеза за њега остаје све мање времена. Као нежан тата, предност даје кћеркином спорту, те је редовно прати на такмичења а понекад и на трениге. Много јој значи моја подршка каже Милош и додаје да ће ове године Жељана с њима први пут ићи у његов родни крај и да се врло радује тој посети. Супруга је била тамо већ неколико пута а ја прошле године, након 15 година. Овог лета ићи ћемо на десетак дана сви, код рођака јер је наша кућа запаљена. Остало је само имање. Људи долазе за време лета. У селу је остало неколико старијих људи али до сада није било никаквих испада и ако је сада тамо на власти ХДЗ-е. Улазак ДСС Уласком у Демократску странку Србије године, Милош Црномарковић је, практично ушао и у политику. Како каже, да уђе у политику повукао га је осећај за правдом јер је српски народ и овде и у Крајини за време ратова и ретроградне Милошевићеве власти прошао голготу. Коштуницу сматра умереним и одмереним политичарем и највећим државником на политичкој сцени Србије. Уласком у странку, прво је ушао у месни одбор, а касније у општински. Од године председник је ОО ДСС-а. На ову функцију године биран је по трећи пут, а уз то члан је Окружног и Главног одбора странке. Владајуће коалиција у општини Стара Пазова ради у тешким временима, имајући увиду економску кризу али сарадња међу коалиционим партнерима је доста добра. Посебно са председником општине Гораном Јовићем. Хоћу да верујем да има довољно мудрости да општину доведе у ред Како каже, да уђе у политику повукао га је осећај за правдом јер је српски народ и овде и у Крајини за време ратова и ретроградне Милошевићеве власти прошао голготу. Коштуницу сматра умереним и одмереним политичарем и највећим државником на политичкој сцени Србије. Милош Црномарковић најразвијенијих у Србији. Да она буде модерна европска општина. Из мог угла гледано, на нивоу Србије нисам задовољан политиком коју државни врх води. На ултиматуме одговара понизношћу, а њима нема краја. Што се тиче ДСС-а, мислим да води исправну националну политику, нарочито др Војислав Коштуница који у свим својим иступањима држи до националног и државног достојанства и територијалног интегритета Србије као државе. Док српски народ не призна независност Косова, оно није изгубљено. Међутим, оно што мене плаши а многи политичари то не виде је опасност од демографске политике која је поражавајућа. Кад би ту могли нешто поправити било би добро каже на крају господин Милош Црномарковић, истичући да би ту једнино, по његовом мишљењу могле помоћи цркава и породица као два главна стуба у држави. Г.Мајсторовић

5 Среда, 15. јул PETA STRANA SVETA 5 ДРУГА НАГРАДА НА РЕПУБЛИЧКОМ ТАКМИЧЕЊУ ИЗ МАТЕМАТИКЕ ЗА ДАВИДА ДАБИЋА, УЧЕНИКА ШИДСКЕ ГИМНАЗИЈЕ Кад математика није баук Када сам схватио да добро разумемем математику и да ми решавање математичких задатака и проблема не представља тешкоћу, потрудио сам се да тај свој таленат и усавршавам. Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра Бећар ски би се ри срем ских там бу раша Нема лепше песме од бећарца, ни милијег рода од лаћарца. За пиљара удала ме нана, ала ћу се најести банана. Ала сам се најела бомбона, из дикиних тегет панталона. Из бор: Златко Зрилић Питагорина теорема, логаритми, полиноми, квадратни корен, па - синус, косинус, површина, запремина, количник, x, y, z... И тако до плус бесконачно. Да вам се заврти у глави од бројева, знакова и непознатих. За многе математика је баук. Решити и некакав најпростији задатак појединима често представља проблем, па је и зарађена двојка велика као да је десетка. Међутим, постоје и они којима математика иде као од шале, па им школски задаци и нису изазов. Они се боре у тежој категорији, такмичарској. Талентован и вредан Давид Дабић, ученик другог разреда Гимназије Сава Шумановић у Шиду, један је од тих којима математика иде од руке и који је схватају као изазов који треба савладати, а не као проблем. На републичком такмичењу из математике, које је било одржано у мају ове године у Лесковцу, Давид је освојио треће место и другу награду. Каже увидео је да му математика иде, па што не би искористио своје потенцијале. - Када сам схватио да добро разумемем математику и да ми решавање математичких задатака и проблема не представља тешкоћу, потрудио сам се да тај свој таленат и усавршавам. На такмичења сам кренуо одмах, у четвртом разреду основне школе и наставио сваке године. Сматрам да су она веома позитиван изазов који нас подстиче да радимо још више и још боље говори Давид. Његова професорица Милица Новаковић, поносна је на свог ученика и тврди како је он веома вредан и талентован млади математичар. - Давид је талентовано, паметно и јако вредно дете. Дошао је са великим предзнањем из основне школе. Овде је наставио да ради, како на редовној настави, тако и на ваннаставним часовима, али и сам кући, што је веома значајно. За њега је узети и вежбати задатке као за неког да је сео да решава укрштеницу или погледа телевизор. Са њим је задовољство радити. Одговоран је и савестан. И воли математику, што је изнад свега битно. Јер ако гајите Константно унапређивање знања Давид Дабић је своје знање осим у школи стицао и унапређивао и на другим местима. Боравио је у Петници, тамо упознао много другара које сада редовно среће на такмичењима, а што је само потврда томе да се тамо доста тога сазна и научи. Такође, поред школских, општинских, регионалних и републичких такмичења, био је и на турниру Архимедес на којем је освојио похвалу. Давид се такмичио и у области физике и био први на регионалном такмичењу. љубав према нечему што радите то мора показати резултате уверена је професорица. Слободни дани највећа награда На такмичењу је постигао запажен успех, али свакако то не долази само од себе. Потребан је рад и вежба. - Поред редовних часова математику вежбам и кући, у слободно време. Кренем отприлике месец дана пре такмичења, вежбам задатке. Када је потребно решавати материју која је ван градива, то не могу сам. Тада се обратим професорици да ми објасни. Вежбање ми не одузима много времена, то ми није ни најмање тешко и не представља ми проблем тврди Давид. А професорица нам указује на другу страну такмичења. - Такмичења су веома добро организована и ту је прилика да се деца из свих крајева земље упознају и друже, размењују искуства. Он је постигао изузетан успех, посебно с обзиром на то да су конкуренција били и ученици математичких смерова. Прошле године Давид је био на републичком такмичењу. То је било 50. јубиларно такмичење, али није постигао значајније резултате. Ипак је то био први пут да је учествовао на републичком такмичењу где су била деца из читаве Србије. Мислим да је ту било и мало страха и непознанице, па се десило и да неке просте задатке које смо радили на часовима није успео да реши, док је неке компликованије решио. Ове године је била сасвим друга ситуација прича нам професорица Новаковић. Давид се слаже са овом констатацијом и додаје да су искуства са такмичења веома поизитвна. Упознао је каже много нових другара са којима остаје у контакту. А још једна погодност у вези са такмичењима је и та што се након Давид Дабић са својом професорицом математике њиховог завршетка добије неколико слободних дана, па ниси обавезан да долазиш у школу, уз смешак нам је открио Давид. А чиме се још бави у слободно време? - Рекреативно се бавим спортом. Играм кошарку, понекад и фудбал, у насељу са другарима. Некад одем на пецање. Волим да се дружим. То су начини на које се опуштам и оно у чему уживам. Наравно, поред решавања математичких проблема духовит је Давид. Подстицај младима Рад се исплатио, резултати су ту, а професорица нам каже шта у свему томе по њеном мишљењу предтсвља једини проблем. - Мислим да би локална самоуправа требала да посвети више пажње таквој деци. Имамо изузетну децу на свим пољима, и локлна самоуправа би требала то више да цени. Када се освоји нека награда, то се прочита у новинама, чује преко телевизије или радиа, и сутра већ заборави. Треба деци дати неки подстрек, не мора то бити не знам колико вредна награда, али мали знак пажње свакако значи. Имамо срећу што нас школа подржавам у овоме. Дугујемо велику захвалност директору који је увек спреман да помогне и организује све што је потребно истиче професорица Милица Новаковић. Знање је оно највредније што нам нико не може одузети. Ако смо вредни у упорни као овај млади човек, па поред тога још и талентовани, свакако ћемо бити успешни, а самим тим и задовољни. То остаје, ценио то неко или не. Подстакнути некога, посебно младе људе, битан је фактор, али не и пресудан, а сигурно би требао да постоји у одређеној мери. Вања Продановић СМЕШНА СТРАНА СРЕМА КОЛО ВОДЕ МУШКАРЦИ Решио Попинчанин да жени сина. Чуо је да у Буђановцима има једна добра удавача из угледне породице. Удеси нова кола, упрегне ухрањене вранце са серсанима и још пре подне дође до свог пријатеља у Буђановце, да се још мало распита о девојци. Добио је све податке: о удавачи, њеним родитељима, имовном стању и миразу. Све је било потаман. Поподне оде са сином на игранку. Девојка стасита црнка, висока, модерно обучена, ведра и насмејана. Нема јој мане. Отац задовољан, а младожења блиста од среће. Већ одлучише да иду у просидбу. Али, не лези враже. Кад тамбураши засвираше коло, девојка појури и прва се ухвати. Чим то виде, младожењин отац, одмахну главом и рече сину: - Е, та ми неће бити снаја. Неће код мене водити коло. ПОБУЊЕНЕ МИ СЛИ Ко постигне све за живота, не треба му споменик после смрти. Патриотизам је племенито осећање љубави према домовини, која то заслужује. Улице раде нон-стоп, кад има много незапослених. Кад паметни почну да се глупирају, на глупима је да се опамете. Да нисмо широке руке одбацили старо, сад би могло да послужи као ново. Нама се данас само привиђа, оно што се другима увелико догодило. ЕПИГРАМ СВЕТСКИ ДОБИТАК Имаћемо светске банке, добијамо светске газде, светско ђубре трпаћемо у домаће бразде.

6 6 Среда, 15. јул ГРАД СРЕМСКА МИТРОВИЦА ЗАИНТЕРЕСОВАН ДА КУПИ ЗГРАДУ ДОМА ВОЈСКЕ Општинска понуда чека одговор Трећу годину у градском буџету опредељују паре за куповину објекта Клуба војске Србије. Пореска управа проценила да он вреди око 15 милиона динара. Да ли је сума или и нешто друго разлог што још нема одговора из надлежног министарства Још пре три године митровачка Скупштина општине је одлучила да позитивно одговори на понуду из Министарства одбране и постане власник зграде овдашњег Клуба Војске Србије. Одмах након ове одлуке ангажована је пореска управа да процени вредност објекта, обезбеђена су средства у буџету, али године пролазе, а некада репрезентативна зграда пропада јер је последњих неколико година нико не користи. Зграда некадашњег Дома ЈНА, па после Клуба војске Србије у сремскомитровачкој Железичкој улици, ушла је у мастер план Министарства одбране о продаји вишка војних објеката. Процењује се да у згради има више од 500 квадратних метара корисног простора, а имајући у виду потребе градских установа за простором, планирано је да се купи ова зграда, преуреди и да на коришћење коме је најпотребније. - Локална самоуправа је године иницирала поступак преноса власништва над Домом војске који је власништво државе Србије, а којим управља Министарство одбране. Ово министарство је објекат уврстило у свој мастер план продаје вишка војних објеката. Тражили смо од Пореске управе у Сремској Митровици да уради процену њене вредности, тада је то било око 15 милиона динара. Сваке године Руинирана унутрашњост Министарству одбране слали смо дописе о заинтересованости за објекат, одвојали смо средства, и даље се надамо да ћемо остварити ту намеру - казао је градоначелник Бранислав Недимовић. Начелник за финансије и буџет Душко Шарошковић подсећа на обавештење које је године добијено од Министарства одбране којим се, по важећим прописима, локалној самоуправи нуде два објекта - Дом војске и једно пољопривредно имање за које се испоставило да територијално не припада овој општини. Понуда за Дом војске је прихваћена, постојала је претходна процена пореске управе о вредности зграде, али Дом војске у Митровици чека конкретну понуду министарства је из ресорне управе министарства, после годину дана, речено да треба донети скупштинску одлуку о набавци имовине уз накнаду. - Донели смо такву одлуку и уз процењену накнаду доставили министарству, а они су нам одговорили да ће урадити коначну процену вредности зграде. Немамо ништа против да се поново одреди вредност те имовине. Чак су и грађевински инспектори ишли и снимили стање те зграде, направили њену скицу. Заједно са тадашњим помоћником председника општине био сам у надлежној управи министарства, проверили смо да је са наше стране формално урађено све што је тражено. У буџету издвајамо средства за ову намену, а још чекамо њихову конкретну понуду - рекао је Шарошковић. Град Сремска Митровица је планирао да ову зграду да на употребу некој од установа културе или школи уколико се жељено оствари. Евидентно је већ сада да Клуб војске треба детаљано реконструисати и средити. То говори спољашњи изглед зграде а има оних који тврде да ни унутрашњост није у бољем стању. Јер, беспарица и године некоришћења су оставили трага. Иначе, ова градска зграда је била својевремено Ратарски дом. Грађена је 30-тих година прошлог века средствима и радом многих Митровчана. С.Ђ. НЕЗАДОВОЉСТВО РАДНИКА МИТРОВАЧКИХ ВОДОПРИВРЕДНА ПРЕДУЗЕЋА Трансформацију одлажу, а посла све мање Спорост у припајању Водама Војводине, начин финансирања и смањен обим посла основни су разлози штрајка у водопривреди Око 150 запослених у три митровачка водопривредна предузећа - "Хидросрему", "Регулацијама" и "Сави" придружују се колегама из 15 других друштвених водопривредних предузећа у Војводини, у незадовољству брзином припајања ЈВП "Воде Војводине", начином финансирања водопривреде и смањеном обиму посла. Решење виде у штрајку који је био заказан за 8.јул, а одложен за 22. јул и одржаће се у Новом Саду. Јовица Крстоношић, синдикалац у ВДП "Регулације", које запошљавају 46 радника, каже да од почетка године примају минималац, јер је посла веома мало. - Требали смо да будемо припојени "Водама Војводине" до 31. децембра године, онда је рок пролонгиран до 31. јуна, а ништа није ни почело. Сада говоре о још години дана чекања на припојење. "Воде Војводине" су смањиле план радова у овој години, а не исплаћују ни 10 одсто урађеног. Незадовољство таквим стањем код нас влада од фебруара, имали смо састанке, али ништа није урађено - каже Јовица Крстоношић. - Предстојећи протест је упозорење надлежнима да се крене са мртве тачке око трансформације, јер оваквим стањем губе и корисници и даваоци услуга у водопривреди. Посла смо имали до краја прошле године, сада га је мање и то се осети на зарадама. Заједнички циљ нам је да се штрајком убрза поступак на припајању "Водама Војводине", јер ту зелено светло треба да да скупштина - коментарише Миодраг Филиповић, синдикалац у ВДП "Хидросрем", које запошљава 48 радника. Уз најаву штрајка радници изражавају незадовољство радом ЈВП "Воде Војводине", које је за неколико година постојања од оперативног и компетентног предузећа са стотинак запослених постало трома фирма са вишеструко увећаним бројем радника. Уколико не дође до очекиваних решења проблема око радника из свих 18 војвођанских водопривредних Лане је било више посла : Радови на брани код Босута предузећа ће доћи у Нови Сад, саопштили су из струковног одбора Самосталног синдиката Војводине. О штрајку и његовим разлозима су упознати председник Скупштине АПВ, председник ИВ АПВ, покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство од којих се очекује да допринесу решавању поменутих проблема, сазнали смо у Општинском већу синдиката Сремске Митровице. С.Ђ.

7 Среда, 15. јул О земљишту на једном месту Наш град ће имати устројен географски информациони систем јер је одлука о приступању изради донела већина одборника. Ради се о скупу географски орјентисаних информација о земљишту квалитативно опредељених за урбанизам и наплату прихода по основу имовине града, објаснио је начелник Душко Шарошковић. - Географски информациони систем представља искокак у функционисању локалне самоуправе. Град има идеју да да буде пионир у овом посла и да то ради квалитетије од оних који су већ ушли у исту процедуру. Овај систем је важно да би на једном месту имали информације о земљишту за потребе градских управа, јавних предузећа и заинтересованих грађана - додао је Шарошковић. Радови на транзитном мосту У току је поправка коловоза на транзитном мосту преко Саве. Тренутно се скида стари слој асфалта који ће бити замењен новим, а до краја године планирани су и други радови чији је основни циљ безбедност саобраћаја. Извођач радова је "Срем пут" из Руме и за време трајања радова сaoбраћај ће се одвијати по посебном режиму. Европска мрежа предузетништва Сремскомитровачким предузетницима представљен је пројекат Европска мрежа предузетништва у Србији којег реализују Републичка агеција за мала и средња предузећа и предузетништво, универзитети у Београду Новом Саду и Нишу, Институт Михајло Пупин и Агенција за страна улагања и промоцију извоза. Циљ пројекта је информисање, лакше успостављање контаката, учествовање на тендрима, подизане свести о иновативности и могућностима трансфера технологија и слично. Заливни систем у парку У оквиру завршетка радова у пешачкој зони на простору Градског парка Дирекција за изградњу града почела је реализацију пројекта аутоматског заливног система. Овај систем подразумева постављање специјалних цеви са око 130 прскалица, а радови ће бити завршени за 30 радних дана. Средства од три милиона динара обезбеђена су из градског самодоприноса. Заливни систем у парку ће, како се чуло радити у вечерњим и ноћним сатима. УСВОЈЕН ПЛАН ЗА РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА ИЗБЕГЛИЦА Изградња станова најважнији пројекат Процењује се да овде живи око избеглих, програних и расељених и да многи међу њима немају кров над главом и посао Изградња зграде са 34 стана за социјално угрожене избеглице и домаће становништво што је пројекат вредан евра најважнији је задатак Града Сремска Митровица у склопу решавања проблема избеглих, расељених и програних. Овај пројекат реализује Европска унија преко Међународне организације за миграције и Комесаријата за избеглице, а град треба да обезбеди парцелу, што је учињено у насељу "Камењар", и да је комунално опреми. На подручју Града Сремска Митровица процењује се да живи око избеглих, програних и расељених лица од којих многи још нису решили своја егзистенцијална питања. Стамбено питање и запошљавање су водећи, а да би се кренуло у њихово решавање помоћи ће Локални акциони план до године, који је прошле недеље усвојен од стране градских одборника. Василија Броцић, начелница Управе за општу управу каже да план представља стратешки документ града којим се, сем поменутих, покушавају да реше и питања имовине ових људи у земљама њиховог порекла и друго. Она истиче да је план реалан, да је заснован на стварним Василија Броцић могућности локалне самоуправе и виших инстанци. - Међу избеглих је око 140 стамбено незбринутих, подстанара, незапослених, вишечланих породица са децом и инвалида. Све смо то имали у виду код планирања, зато ово неће бити мртво слово на папиру већ нешто што ће се остварити. Највећи циљ је изградња зграде са 34 стана за социјално угрожене избеглице и домаће становништво, али у плану нам је и куповина сеоских домаћинстава, преквалификација и заошљавање ове категорије лица - је Василија Броцић. ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА У ЛАЋАРКУ Скупштина Града Сем локалног акционог плана за решавање проблема избеглих, програних и расељених лица од до 2013, године, на прошлонедељној седници Скупштине града усвојени су извештаји о раду свих установа за годину, одлука о ауто такси превозу, извештај о раду Комисије за спровођење избора за чланове савета месних заједница и решења из области избора и именовања. У плану је да се сваке године план купи неколико сеоских кућа, пробављена је и евиденција објеката који се могу купити по цени до евра, направљен каталог за оне који су заинтересовани. Куће ће се куповати из срдестава општине и других извора. У сарадњи са Националном службом запошљавања извршиће се преквалификација радно способних избеглица, барем по 10 годишње. Локална самоуправа намерава и да помогне избеглима у адаптацији неусловно простора или при завршетку започетих стамбених објеката. Отворена прва педијатријска амбуланта За почетак ће педијатар долазити два пута недељно, док ће од септембра ту бити свакодневно Прва педијатријска амбуланта у селима наше општине отворена је у Лаћарку у преуређеној кући за лекара, а средства од два милион динара обезбедила је ресорна градска управа и делом Дом здравља. Амбуланта која ради при месној здравственој станици је у потпуности опремљена потребним апаратима, а са малишанима ће радити педијатар и две медицинске сестре. Ресорна начелница Наташа Копчић је, отварајући педијатријску амбуланту, рекла да ће се овим растеретити капацитети школског и дечјег диспанзера у граду, а добро ће доћи Лаћарку који је највеће село не само у Срему већ и шире. Амбуланта ће свакодневно радити, за почетак ће долазити педијатар два пута недељно, док ће од септембра ту бити свакодневно. Директорка Дома здравља др Нада Зец - Петковић казала је да се овим појачава Први пацијенти превензива најмлађих у селу и најавила даљи развој других здравствених служби. Председник Савета МЗ Лаћарак Бошко Уметић додао је да је за село најбитније што добија амбуланту за најмлађе који не морају да путују у град ради прегледа. Од среде до среде Галерија До 1. септембра - стална поставка слика Лазара Возаревића Позориште 17.јула, у 20 сати, мала сцена, пројекција филма " The Clach: Rude Boy" Из матичарског звања СКЛОПИЛИ БРАК: Куштрић Дамир, мед.техничар и Мунић Гордана, васпитач ДОБИЛИ ЋЕРКУ: Попадић Слободан и Ђурђица, Гићанов Драган и Јелена, Киш Дејан и Рада, Лакатош Златко и Драгана, Боричић Раде и Маријана - Сремска Митровица, Пурешевић Зоран и Мирјана - Лаћарак, Раковић Мирослав и Сања - Кузмин, Томашевић Александар и Наташа - Босут, Ашчерић Дарко и Слађана - Платичево, Игњатовић Владан и Данијела - Рума, Бибић Дарко и Симона - Беркасово, Драгићевић Дамир и Мирела -Никинци ДОБИЛИ СИНА: Теодоровић Милан и Тања, Пензаловић Бранко и Биљана, Радојевић Саша и Вера, Влаовић Владимир и Јелена - Сремска Митровица, Клинцов Миломир и Ружица, Васић Тихомир и Даниела - Лаћарак, Антонић Младен и Тања - Дивош, Топић Слободан и Јулијана, Бојић Синиша и Светлана - Чалма, Будечевић Ален и Мирјана - Равње, Старчевић Дејан и Зорица Голубинци, Стојановић Зоран и Јелена - Вишњићево, Жанплонг Милан и Светлана - Бачинци, Шеховац Слободан и Весна, Милеуснић Душан и Биљана -Рума, Перић Александар и Едита, Андрић Бранислав и Данијела -Шид, Ерић Жељко и Бојана -Илинци, Трифуновић Зоран и Бранка -Пећинци, Бабић Далибор и Данијела - Ириг УМРЛИ: Ђорђевић Јелица рођ.1925., Певац Љубица рођ , Каролић Милева рођ , Шанцлић Споменка рођ , Девић Илија рођ , Кнежевић Милан рођ , Мезак Миља рођ , Црногорац Милан рођ , Топаловић Лазар рођ , Секулић Антон рођ , Вученовић Мирјана рођ , Савић Ружца рођ , Ковачевић Мирослав рођ , Писаревић Аница рођ , Лакатуш Иван рођ , Живковић Драгољуб рођ , Војновић Добросав рођ Миловановић Госпојинка рођ , Перић Милош рођ , Дивјак Нада рођ , Липтак Мариа рођ , Ковачевић Стоја рођ , Антонин Јован рођ године. Матичар: Ж. Јанковић

8 8 Среда, 15. јул МУЗЕЈ НАИВНЕ УМЕТНОСТИ У ПРОСТОРИЈАМА МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ Ускоро пресељење Илијанума Адаптација музеја почеће чим се Месна заједница потпуно исели из својих просторија, а финансијска средства за видео надзор, противпожарну и противпровалну заштиту обезбедиће покрајински Секретаријат за културу ШИД Припрема: С. Михајловић УКРАТ КО Жетва Жетвени радови на подручју општине Шид, због учесталих киша, улазе већ у четврту недељу. Уколико наредни дани буду без локалних пљускова може се очекивати да се до краја ове седмице у потпуности скине хлебно зрно у шидској општини. До сада је род скинут са близу хектара задружног и приватног поседа. Сарадња Шида и Бијељине У наредном периоду биће унапређена сарадња туристичких организација Шида и Бијељине. Нагласак је стављен на проширење свих активности на пољима културе, туризма и екологије овог региона. КУД Ђура Киш Чланови Културно просветног друштва Ђура Киш из Шида, одржали су протеклог петка концерт у Беркасову. Наступили су фолклорне секције из Беркасова, Бикић Дола и Бачинаца, као и женска изворна певачка група. Промена режима саобраћаја Због веће безбедности свих учесника у саобраћају ускоро ће доћи до промене режима саобраћаја у једном делу Улице Алекса Шантића. Правац између улица Кнеза Милоша и Николе Влашког биће једносмеран, док ће смер од Николе Влашког према Дому здравља бити забрањен. Културна баштина Музеја наивне уметности Илијанум биће смештена у просторије Месне заједнице које ће бити адаптиране за те потребе. С обзиром на то да је, према Закону о реституцији, зграда у којој се налазио Музеј враћена Српској православној цркви, постојала је потреба да се он измести у други објекат. Као најприкладније решење одлучено је да то буде простор Месне заједнице. У току је њено исељење, а оно што још треба да се уради јесте адаптација простора, за коју су неопходна одређена финансијска средства. Ове објекте протекле седмице посетио је Покрајински секретар за културу Милорад Ђурић. Према његовим речима Илијанум је, поред Галерије слика Сава Шумановић, једна од најважнијих стратешких тачака на културној мапи Војводине. Због тога би овај случај око пресељења требало решити што пре, а помоћ у томе пружиће и надлежно министарство. - Општина Шид је веома брзо реаговала, посебно у овим тешким временима и нашла једно одрживо решење. Министарство за културу ће се трудити да хитно реагује и обезбеди средства за обнову зграде Месне заједнице. Овај Музеј заиста може да буде један од великих културних адута шидске општине. Ми смо ту, наша помоћ је извесна, потрудићемо се да у што краћем времену обезбедимо неопходна средства за Председница Општине Шид Наташа Цвјетковић и њен заменик Срђан Малешевић приредили су пријем за учеснике радног кампа који се одржава у Ердевику. Камп је, у сардањи са тамошњом месном заједницом и Националним парком, организовала Основна школа Сава Шумановић у Ердевику, на иницијативу Волонтерског центра младих истраживача Србије. Учесници кампа су представници седам европских земаља: Турске, Финске, Пољске, Словачке, Белгије, Холандије и Шпаније. Како се могло чути у разговору, учесници Кампа имају позитивне утиске о Ердевику, иако су пре доласка били скептични Покрајински секретар у Илијануму видео надзор, противпожарну и противпровалну заштиту, које би овој згради обезбедили виши ниво безбедности рекао је Милорад Ђурић. Просторије које ће бити изложбени простор треба прилагодити тој намени, а очекује се да радови почну ускоро. - Тренутно стање простора Месне заједнице у који треба да се смести Музеј није УЧЕСНИЦИ РАДНОГ КАМПА У ПОСЕТИ КОД ПРЕДСЕДНИЦЕ ОПШТИНЕ Лепша слика о Србији и имали друго мишљење о Србији. - Кампови су сјајан начин да стекнете пријатеље и познанства за цео живот, а поред тога и да се размене културе и обичаји између европских земаља, јер свака култура је специфична и занимљива на свој начин рекла је председница Цвјетковић. адекватан, јер су то пре свега канцеларије, а нама треба изложбени простор. Ту су потребни неки мањи захвати да би се он привео намени и да би посетиоци када дођу имали утисак да се налазе у правом изложбеном простору. Интервенције ће кренути што пре, чиме се потпуно исели Месна заједница потврдила је Љубинка Пантић, директорка Музеја наивне уметности Илијанум. За општину Шид дела и експонати Илије Башичевића Босиља, светски признатог наивца, свакако су једно од средстава која могу допринети како културном, тако и њеном туристичком потенцијалу. Због тога је веома важно да она буду смештена у адекватним условима и на адекватном месту. - Захваљујући подршци Извршног већа, успећемо да решимо проблем просторија за овај Музеј. Средствима које обезбеди Министарство потрудићемо се да адаптирамо овај простор на најбољи могући начин тако да буду задовољени сви критеријуми правог музеја истакла је Наташа Цвјетковић, председница Општине Шид. В. Продановић Кампови су сјајан начин да стекнете пријатеље и познанства за цео живот, а поред тога и да се размене културе и обичаји између европских земаља рекла је председница Наташа Цвјетковић СЛИКОМ И РЕЧЈУ Бициклисти на шидским улицама Протекле недеље одржана је традиционална бициклистичка трка улицама Шида. Град је дванаести пут за редом био домаћин трке која је ове године окупила 120 учесника. Учесници су се такмичили у три категорије. Млађи кадети и кадети возили су трку за Лигу Србије, а сениори, звани елита такмичили су се за Дунавски куп. Ово је кружна трка која се вози у дужини од око 30 километара, где један круг износи метара, што се односи на сениоре, док је та маршута нешто мања за кадете. Организатори овог догађаја су Бициклистички савез Србије и Бициклистички клуб Шид. Према речима Душана Гојића, председника Клуба, ово је била прилика да љубитељи бициклизма покажу своје могућности и квалитете. В. П. Срђан Малешевић госте је упознао са историјом шидске општине и културно историјским споменицима који се налазе на овој територији, а након пријема у Општини учесници Кампа су обишли Галерију слика Сава Шумановић, Спомен кућу Саве Шумановића и манастир Привину Главу. С. М.

9 Среда, 15. јул ОДРЖАНА СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ВЕЋА Кредитом предупредити заустављање инвестиција Ребаланс буџета, кредитно задужење, скраћење радног времена угоститељских објеката... биле су неке од тема прошлонедељне седнице IN\IJA Priprema: Z.G. Stefanovi} АКТУЕЛНО У ''КОМУНАЛЦУ'' Раде у три смене Обилне падавине, олујни ветар, понегде и лед што се, ових дана, граничило са ванредним приликама повећали су обим послова запоселнима у ''Комуналцу'' који су радили у три смене и ситуацију држали под контролом било да је реч о чишћењу улица, кошењу набујале траве, уништавању амброзије, замени сезонског цвећа, орезивању грана али и другим ванредним пословима које су обављали пре и за време одржавања утакмица на градском стадиону у току ''Универзијаде''. Вода се није могла видети на улицама ни на такозваним критичним тачкама. Поправљени су сви мобилијари у парковима у Инђији, ове недеље ће се, како је најавио директор ''Комуналца'' Славко Пувача, уређивати парк у Бешки. Како се чуло на последњем састанку Система 48 приликом анализе рада овог јавног предузећа, у протекле две недеље однели су и 50 тона више смећа него у претходном извештајном периоду. Из овог јавног предузећа обавештавају грађане да ''Комуналац'' и даље бесплатно одвози угинуле животиње из свих насељених места инђијске општине. С обзиром да долазе врели летњи дани упозорење грађанима да лешеве животиња ако већ односе сами, не одлажу на недозвољена места већ у за то предвиђене санитарне јаме. Доношењем решења о давању сагласности на одлуку о допуни Статута ''Комуналца'' омогућено је овом јавном предузећу које, између осталог, брине о градској пијаци, да у сопственом објекту у пијачном простору отвори рибарницу. О ВОЛОНТЕРИМА ЈЕ РЕЧ Једно ново и лепо искуство Због неодговорног односа виших нивоа власти према локалним управама, већина општина се нашла у незавидном положају. Уредба Владе о висини трансфера који иде ка општинама још увек није донета и по свој прилици неће до краја лета па се у делу пуњења општинских буџета од виших нивоа власти примењују различити аршини. - Од најављених 40 добијамо само 20 одсто планираних прихода из Републике. Ако нешто не предузмемо доћи ћемо у ситуацију да инвестиције стану и да не можемо да измиримо обавезе према буџетским корисницима. Да би премостили недостатак средстава, једино решење у овом тренутку је кредитно задужење у висини од 200 милиона динара. Већ на јесен кренуће неколико важних инвестиција од којих очекујемо значајан прилив новца у буџет и општина више неће бити у финансијском проблему, рекао је председник општине Инђија Горан Јешић. Локални приходи пуне буџет планираном динамиком, чак и нешто више у односу на план, али је то недовољно и мора доћи до даљег кресања буџетске потрошње. Отуда су чланови Општинског већа на прошлонедељној седници утврдили предлог Одлуке о допунском буџету за годину који је у време закључивања овог броја листа требао бити пред одборницима Скупштине општине. Пред члановима Већа нашли су се и предлози одлука о јавном превозу путника, комуналној инспекцији и радном времену угоститељских објеката. Овај последњи предлог највише погађа дискотеке, ноћне и дансинг барове који ће убудуће радити сат времена краће. Сваком даном од 19 до 24 часа а викендом од 19 до 2 сата и 30 минута иза поноћи. Остали угоститељски објекти према одлуци биће отворени радним даном од 6 до 24 а викендом сат и по времена дуже с тим што они објекти Дочекивали су и испраћавали спортисте и радили све оно што се од њих очекивало Волонтери инђијске општине били су важна карика успешног организовања дела Универзијаде која се од 30. јуна до 10. јула одржавала у Инђији. Дочекивали су и испраћавали спортисте али радили и све остале послове који су се од њих очекивали. Њих 112 били су распоређени на више локација у граду, радили су у више смена и нису се жалили. Шта кажу волонтери којима је ово прво искуство у волонтеризму а које смо прошле недеље затекли у првој смени у Спортској хали где су одржавани тренинзи за одбојкаше и одбојкашице? - Стекли смо једно ново и незаборавно искуство које се памти за цео живот. Ништа нам није падало тешко. Ранили смо да спремимо спортску халу за долазак спортиста, да изнесемо лопте из боксова, док играју додавали смо им лопте. Највећа потражња је била за ледом којим су лечили упалу мишића након тренинга, каже Јелена Обрадовић. - Мислим да су сви спортисти из Инђије отишли задовољни. А било их је из Турске, Јапана, Хонгконга, Пољске, Русије, Бразила, Швајцарске, Монголије, Кине, Кореје, Словеније, Канаде, Јужноафричке Републике, Бразила. Неки су били дружељубиви после тренинга, неки и нису, са некима смо се фотогрфисали, размењивали беџеве, каже Виолета Дероњић. Била је ово прилика да сретну елиту светског студентског спорта, таква прилика, кажу, вероватно им се више никада неће пружити. О томе која је екипа оставила најбољи утисак Јелена Обрадовић, Виолета Дероњић, Марко Ловрић, Александар Драгин, Татјана Узелац, Горана Лупуровић, Оливера Илић, Јована Павловић и Јелена Шимуновић не могу баш да се усагласе. Ипак,најбољи утисак на њих су оставили одбојкаши из Бразила, Турске, Хонгконга и Швајцарске. који се налазе у зградама колективног становања имају сат времена краће радно време а објекти који пружају услуге припремања брзе хране сат времена дуже. Један од проблема са дискотекама и ноћним клубовима је што се у Агенцији за привредне регистре мотели кафане региструју као дискотеке да би остварили право на дуже радно време и ако за то не испуњавају услове. Прописи кажу да дискотека мора да има посебно изолован простор а у инђијском случају су то баште на отвореном. Општини једино остаје да се против буке и галаме бори скраћивањем радног времена. За оне који За љубитеље нетакнуте природе ново откриће је Крчединска ада где Туристичка организација општине Инђија две године за редом организује фото-сафари за војвођанске новинаре. Међутим, како сазнајемо од директора ове организације Бориса Пашка, за ову дестинацију чули су и страни новинаре. Прошлог викенда група новинара из Енглеске На последњој седници Општинског већа не буду поштовали одлуку о радном времену угоститељских објеката казне ће бити од до динара за правна лица, за предузетнике од до динара и за одговорна лица од до динара. На истој седници Општинског већа усвојени су програми рада и финансијског пословања Агенције за економски развој и Агенције за ИТ, ГИС и комуникације, за период од 1. јула до 31. децембра До недавно су то била општинска одељења а убудуће ће бити самосталне агенције које ће се и финансијски осамосталити од јуна наредне године, чуло се на седници. ТУРИСТИЧКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ Све привлачнија Крчединска ада Нетакнути бисер природе Крчединска ада уживала је у лепотама Крчединске аде. Поред и око Дунава и овога лета планиране су манифестације попут ''Златног котлић'' у Бешки последњег викенда јула и ''Пударских дана'' у Сланкаменачким Виноградима који се одржавају средином августа, што су, такође све популарније туристичке манифестације које окупе више стотина посетилаца.

10 10 Среда, 15. јул ЗАСЕДАО ШТАБ ЗА ЖЕТВУ Квалитет зрна опао PAZOVA^KA HRONIKA Priprema: Gordana Majstorovi} КОМИСИЈА ЗА РАВНОПРAВНОСТ ПОЛОВА Равноправне у буџету У среду у Општини Стара Пазова одржан је радни састанак општинске Комисије за равноправност полова на чијем је челу Вјера Рудовић са координаторима пројекта, Равоправне у буџету. Како је рекао Павле Карлечик, координатор пројекта, он се остварује у сарадњи са УНИФРОМ-ом и ради се у три војвођанске општине, Иригу, Старој Пазови и Панчеву. Координатор целог пројекта је новосадска невладина Асоцијација пословних жена, Паж и он ће у Старој Пазови трајати три месеца. Кад буде завршен, овај пројекат би требао да дефинише проблеме које имају жене старопазовачке општине по питању равноправности. АКТИВНОСТИ ФА КЛАСИ Представио словачки фолклор Словачки Фолклорни ансамбл Класи који је у саставу СКУД-а Херој Јанко Чмелик у претходнних двадесетак дана на два фестивала представио је фолклорну традицију старопазовачких Словака. Најпре, учествовао је од 26. до 29. јуна на 14. међународном фестивалу националних мањина у Пољској у месту Вегорзево. На овом фестивалу, ревијалног карактера наступило је 15 ансамбала из земље домаћина, Украјне, Србије, Белорусије, Велике Британије, Дагестана и Сриланке. Из Србије, поред ФA Класи, на овом фестивалу наступао је и ФА Севдах из Врања. Други фестивал на коме је наступао ансамбл пазовачких Словака је, Фестивал подунавског фолклора који је поводом Дана реке Дунав одржан 4. јула у Смедереву. И на овом фестивалу, кога организује Удружење подунавских радијских станица, ФА Класи је презентовао словачку фолклорну традицију. Општински штаб за жетву који сваке године, како је рекао Јовица Ковачевић из општинског одељења за привреду, подноси званичан извештај покрајинском Секретаријату за привреду, Округу и Привредној комори о протеклој жетви, састао се у петак, на Расаднику Брест да оцени какво је стање с убирањем хлебног жита у старопазовачкој општини. Како је оценио председник Штаба, Горан Митровић, жетва је успорена због обилних киша, али се рачуна да би она за три до четири дана могла бити готова, уколико време дозволи. По његовим речима, пшеница је пожњевена с око 80 одсто површина, мада је опао квалитет зрна. Повећана је хектолитарска тежина и влажност. Углавном, принос је добар и креће се од четири до шест тона по хектару. Иначе, жетва се на целој територији општине која је под стрним житима имала хектара приводи крају, сем Крњешеваца где је, по изјави члана штаба, Драгана Трифуновића, тек у петак почела и да ће требати бар Концерт Маринка Роквића Крајем прошле недеље, директор Центра за културу у Старој Пазови, Александер Бако најавио је, на конференцији за новинаре којој је присуствовао и Маринко Роквић, солистички концерт овог певача народне и фолк музике за 18. јул. То ће, по речима Бака, бити други, велики концерт у оквиру Пазовачког културног лета који ће се одржати на отвореној сцени на Тргу др недељу дана да се она заврши. Ту су временске прилике, како се чини узеле највећи данак хлебном житу. Драган Састанак штаба на Расаднику Брест НА КОНФЕРЕНЦИЈИ ЗА НОВИНАРЕ НАЈАВЉЕН Зорана Ђинђића с почетком у 21 сат. Као и за концерт Бајаге и инструктора и за овај, биће организован превоз свих грађана с територије старопазовачке општине који желе да присуствују првом солистичком концерту Маринка Роквића у Старој Пазови. Бако је, такође, најавио да ће се дан раније (17.7.) на градском тргу извести дечја представа, Ивица и Марица Позоришта Врабац с почетком у 20 сати. Пшеница полегла услед обилних падавина Горан Митровић Личанин је истакао да је у Подунављу овршено око 70 одсто површина засејаних пшеницом у чему предњаче Сурдук и Белегиш али да је, и овде због временских прилика квалитет опао и да ће, ако време дозволи за три дана, завршити жетву. Миленко Белегишанин је рекао да су, они у Војки ушли спремни у жетву и да је квалитет зрна био добар, али да се она отегла због неповољних временских прилика и да им треба још два дана да је приведу крају. Седници штаба присуствовао је и Зоран Кравић, руководилац Саобраћајне полиције у Старој Пазови који је истакао да до сада није било никаких проблема у саобраћају што се тиче пољопривредних возила и машина и да се нада да ће тако остати и до краја жетве. Председник штаба, Горан Митровић је још додао да су се складиштари трудили да пољопривредницима изађу у сусрет, тако да с те страна све добро функционише. Међутим, он је апеловао на пољопривреднике да не пале своје стрњике јер могу нанети штету и себи и другима. Александер Бако и Маринко Роквић

11 Среда, 15. јул RUMA Priprema: Katica Kuzmanovi} СПС ОБЕЛЕЖИО 19 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА Партија прошла трновит пут Протеклог викенда, односно 10. јула, Општински одбор Социјалистичке партије Србије у Руми обележио је 19-ти рођендан: уз присуство гостију из Републике Српске, општинских одбора СПС-а Срема, народних посланика, председника Општине Рума, директора јавних предузећа и установа, представника СУБНОР-а, чланова и симпатизера ове партије и коалиционих странака, рођенданско славље је протекло у знаку сећања на време оснивања партије и њен вишегодишњи развојни пут. Уз поздрав присутним гостима, о протеклим данима СПС-а говорио је председник румских социјалиста Драган Кардаш: -СПС је основан пре 19 година, и то 17. јула. Партија је прошла трновит пут, од партије на власти, опозиције, до партије у власти. Добрим радом њеног руководства, СПС је данас један од значајних фактора без кога политички живот у Србији не може да функционише, што му гарантује будућност. КУЛТУРНИ ЦЕНТАР Филмски програм "Анђели и демони" - од 13. до 19. јула "Поново 17" - од 20. до 26. јула Културно лето Концерт - Ива Дикић, саксофон јул у 20,30 сати Концерт КУД "Десанка Максимовић" Хтрковци јул у 21,15 сати "Паорска грозница", монодрама, Јовица Јашин јул у 19,30 сати "Брачни кабаре" јул у 20,20 сати КУД "Стеван Петровић Бриле" Стејановци јул у 19,30 сати Концерт Тамбурашког оркестра "Јавор" јул у 21 сат Ненад Јовићеви, кантаутор јул у 19,30 сати "Румски тамбураши" јул у 21 сат ЕВРОПСКА МРЕЖА ПРЕДУЗЕТНИШТВА Спона са тржиштем Европске уније У Градској кући у Руми, 8. јула, у присуству неколицине привредника, представљен је један занимљив пројекат: реч је о Европској мрежи предузетништва у Србији чији је циљ повезивање малих и седњих предузећа са тржиштем Европске уније. Након обиласка Фабрике кожа "РУма", у име домаћина, пројекат је у кратким цртама представио председник Општине Рума Горан Вуковић, током презентације о Европској мрежи, њеним циљевима, задацима и принципима рада, говорили су Војин Шенк, заменик менаџера Европске мреже ЗАВОД ЗА РАВНОПРАВНОСТ ПОЛОВА Поводом завршетка програма Завода за равноправност полова под називом "Институције у служби права", у Руми је 9. јула одржана Конференција за новинаре на којој су представљени резултати ових активности: остваривање женских права путем Инфо-шалтера дало је очекиване резултате, с овим радом треба наставити и после летње паузе, један је од закључака са овог скупа. Инфо-шалтери за жене организовани су као путокази ка надлежним институцијама и бољој информисаности у различитим областима живота као што су образовање, здравље, социјална брига, рад и запошљавање, брак, породица... Програм је као пилотпројекат покренут у четири општине у Војводини, у Бачу, Кикинди, Житишту и Руми, и то у периоду од 1.марта до 30. јуна ове године. О резултатима поменутог програма говорили су Весна Шијачки, директор Завода за равноправност полова, координатор Женског активног друштва Меланија Чејић, сарадница на Инфо-шалтеру у Детаљ са презентације Инфо-шалтер остварио циљ Весна Шијачки Руми Драгана Јузбашић, као и председник пштине Рума Горан Вуковић. Најбољи резултати остварени су у Руми, овде се служби Инфо-шалтера обратило 213 особа, од тог броја 209 жена. Сарадница на Инфо-шалтеру пружила је 217 услуга, остварено је 88 активности усмерених на локалну заједницу. предузетништва у Србији, професор Универзитета у Новом Саду, и Драгана Угреновић, један од заменика менаџера Европске мреже. Гости су, говорећи о пројекту, нагласили да се он реализује уз помоћ Републичке агенције за развој малих и средњих предузећа, универзитета у Београду, Новом Саду и Нишу, Института "Михајло Пупин" и Агенције за страна улагања и промоцију извоза. Међу задацима пројекта истакнути су обједињавање услуга пружања информација и помоћи малим и средњим предузећима у циљу лакшег проналажења пословних партнера, учествовања на тендерима, лакшег приступа информацијама о пословним регулативама у Европској унији и добијање информација о оквирним програмима ЕУ за истраживање и технолошки развој. Драгана Угреновић је нагласила да Европска унија има у свом саставу 23 милиона малих и средњих предузећа у којима ради 75 милиона људи. -Европска мрежа предузетништва је основана године, постоји у 44 земље и функционише преко 550 партнера. Пројекат се финансира из програма ЦИП-а, буџет је био у износу 312 милиона евра. То је тренутно највећа мрежа у свету У оквиру путовања по земљама Европске уније, по пројекту Европског покрета у Србији под називом "Путујемо у Европу", на које 19. јула креће две стотине најбољих студената Србије, у Европи ће се наћи и три студента из румске општине. Био је то, 10. јула, повод за пријем у Градској кући. Румске студенте поздравили су председник Општине Рума Горан Вуковић, заменик председника Драган Кардаш и начелник Одељења за друштвене делатности Светислав Дамјанчук. Румски студенти, који ће ускоро кренути пут Европе, су Катарина Вукадиновић из Платичева, студент четврте године Филозофског факултета у Новом Саду, одсек историја, са просечном оценом 9, Горана Билић, студент четврте године која помаже предузећима да се повежу и лакше функционушу. Све услуге које мрежа пружа су бесплатне-истакла је Драгана Угреновић. Професор Војин Шенк је пројекат објаснио као спремност да се Србија повеже са европским светом бизниса: -То је регуларан начин долажења до профита - нема богате државе без богатих појединаца. Циљ је да се отклони имовински дефицит, да будемо бољи од других, нови, предузимљиви. Србија треба да уђе у Европу да би се економски оснажила, да се на тај начи повежу иновативни људи-нагласио је проф. Шенк. ТРИ РУМСКА СТУДЕНТА ПУТУЈУ У ЕВРОПУ Пријем у Градској кући Спортисти и студенти код председника Горана Вуковића Филозофског факултета у Новом Саду, одсек енглески језик, просечна оцена 9,99 и Ненад Гршић, студент четврте године Правног факултета у Београду, просечна оцена 9,35. На пријем је позвана и спортисткиња Андријана Ћирић која је ових дана на Универзијади освојила бронзану медаљу у теквондоу. Свим студентима, као и спортисткињи Ћирић, уручени су адекватни поклони: ранац, књига "Кандор" Атанасија Стојковића, и новац у износу од 30 хиљада динара. -Наши спортисти на најбољи начин репрезентују румски спорт у свету. Када је реч о студентима, ово је минимални џепарац за пут по Европи. Жеља нам је да видите европске вредности и да их донесете и примените овде у Руми. Надам се да најбољи студенти пронаћи свој интерес да након завршетка студија остану овде и својим радом унапреде румску општину-рекао је током пријема председник Вуковић. МАТИЧАР Склопили брак: Раде Паунић и Мирослава Илкић Добили сина: Драгана и Рајко Радић, Катица Јовановић и Милан Јовановић Умрли: Пера Оролицки , Драган Марић , Милка Станић

12 12 Среда, 15. јул ачање социјалне инфраструк- - био је то главни циљ Јтуре окупљања у Румунији, од 30. јуна до 4. јула, а међу многобројним учесницима били су и представници иришке општине: Оливера Филиповић-Протић, начелник Општинске управе и Владислав Илкић, заменик председника Општине Ириг. Међу члановима државне делегације били су представници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство, УНДП - организације при УН за пољопривреду и развој. Утиске са овог студијског путовања износи нам члан делегације Оливера Филиповић-Протић: -Реч је о пројекту "Јачање руралног социјалног капитала" који је дониран од Министарства спољних послова Румуније. Било је то ближе упознавање са практичним примерима стварања локалних акционих група и јачања социјалне инфраструктуре у Румунији. Примери добре праксе били су у Темишвару где смо се упознали са принципима рада њихове агенције САПАРД, као Иришка хроника Припрема: Катица Кузмановић ИРИЖАНИ У РУМУНИЈИ Јачање руралног социјалног капитала Оливера Филиповић-Протић и у Букурешту где смо посетили Министарство пољопривреде Румуније и Републичку агенцију за плаћање. Са нама је био координатор за рурални развој УНДП Предраг Марковић, и председник Савета Румуна у Србији Рашу Тодорела. Као што је познато, Општина Ириг је једна од пет општина у Војводини која је формирала ЛАГ - локалне акционе групе, координатор је Марија Радојчић, посланик у Скупштини АП Војводина. Беочинска хроника ОД СУСЕКА ДО РАКОВЦА Дунав стално прети Иако надолазећи Дунав није ни приближно достигао водостај из године, када су многа приобална места доживела несагледиву штету, житељи Сусека, Баноштора, Черевића, Беочина и Раковца још увек стрепе од ћуди велике реке. Вода је зашла на поједина имања, у дворишта, подруме и стаје, па и неке куће и викендице близу обале, а последице су и те како видљиве. У домаћинству Гордане Аћимовић и њених комшија у Черевићу није као пре три године, када је Дунав "улетео" у небрањене куће и за собом оставио пустош. Ипак, вода је потпуно прекрила двориште и башту, увукла се у летњу кухињу, подрум и помоћне просторије. Када смо, 9. јула, посетили госпођу Аћимовић, претећа река се постепено повлачила, а када ће се сасвим вратити у корито - зависи од (не)очекиваних таласа из суседних земаља. Тако се поново актуелизује више пута помињани план изградње заштитног насипа крај небрањене обале у беочинској општини. Потопљено двориште Гордане Аћимовић у Черевићу ПРИЈЕМ ЗА ВУКОВЦЕ Новчане награде и летовања Поред вуковаца, на пријему били и награђени ученици на разним врстама покрајинских и републичких такмичења рајем прошлог викенда, 10. Кјула, у просторијама Општине Ириг приређен је традиционални пријем за набоље иришке ђаке, за вуковце, као и награђене ученике на покрајинским и републичким такмичењима. Тога дана у згради Општине је било изузетни живо и весело, као и увек када се у неки простор усели младост. Ученике је примио председник Општине Ириг др Радован Ерцеговац, уз честитке за досадашње резултате пожелео им пуно успеха у даљем школовању и будућем раду. Два ђака генерације, Огњен Лежаков из Ирига и Јелена Маринковић из Врдника, награђени су новчаним наградама у висини од 10 хиљада динара, и бесплатним летовањем. Диплому "Вук Стефановић Караџић" ове године, и поклон- књиге Општине Ириг, примили су следећи ученици: Јелена Маринковић, Катарина Остојић, Милана Сретић - сви из Врдника, као и Огњен Лежаков, Ана Мартић, Милана Гргић, Срђан Јањић, Јелена Миловановић, Јелена Лукић, Теодора Мартић, Зорица Зечевић, Марина Илић, Јована Радивојевић, Душанка Мијатовић, сви из Ирига. Награђени су и ученици који су освојили неко од прва три места на окружним, покрајинским и републичким такмичењима, и то: Јована Тодоровић и Милена Бабић, обе из Врдника, као и: Лука Јовановић, Џоел Доброта, Илија Суботић, Огњен Лежаков, Коста Јоцић, Милош Зечевић, Ирина Суботић, Стеван Белић и Јован Шућин, сви из Ирига. За постигнуте резултате на домаћим и међународним такмичењима награђени су ученици Основне музичке школе "Теодор Тоша Андрејевић" Рума, одељење у Иригу: Ратко Загорац, Исидора Корошец, Тијана Радић, Сара Стоисављевић, Лука Јовановић, Јелена "БЕО ЛЕТО" ИСПУНИЛО ОЧЕКИВАЊА Програми за све узрасте Детаљ са пријема вуковаца Кузмановић и Јелена Лукић. Новчаном наградом од три хиљаде динара награђени су и предметни наставници школе "Милица Стојадиновић- Српкиња"у Врднику: Вера Новковић, Зорица Деврња и Зорица Радујков, као и наставници иришке школе "Доситеј Обрадовић" - Ана Мршић, Мирјана Бурсаћ, Драгослав Обрадовић, Славица Мунџић, Нада Самарџија, Божидар Цолић, Сања Савић, Љубица Стојаковић и Драгана Почуча-Ивков. Овогодишња културнозабавна манифестација "Бео лето", која је због ограничених средстава трајала свега пет дана, од 1. до 5. јула, протекла је у знаку паралелних приредби - за децу и одрасле. Културни центар општине, као организатор, потрудио се да доведе занимљиве учеснике из области позоришног и музичког стваралаштва, али и припреми пригодне пратеће програме. За "Беочинско лето" и "Беби бео лето" утрошено је укупно око динара, а средства су обезбеђена из Фонда за реализацију социјалног програма (општина и "Лафарж БФЦ") и из општинског буџета. Наступ кубанско-српског састава Заменица директорке Културног центра Биљана Цвјетковић - Андрић обавештава нас да су сви програми у најмлађе "Герда и Кај" у којој су учествовали наши познати глумци Мина Лазаревић, па "металци" - "Warsphere", "Third gallery" и "Myth". А малишани су још уживали у рок оквиру "Бео лета" привукли Иван Јевтовић и Павле мјузиклу "Милин послић", око посетилаца и да је манифестација испунила свој основни циљ - да Беочинце окупи, забави и понечем их научи. Пекић, ту су онда били беочински састави "Носталгија", "Дневни ред" и "Добро јутро", костимираној представи "Лав и миш" и луткарском комаду "Шљиварски бој" - каже Биљана Цвјетковић-Андрић. Иначе, на "Бео лету" су се - Због временских још представили баношторски (не)прилика, произвођачи вина, окупљени део програма је одржан на позорници Дома културе, а део у Клубу виноградара и винара "Свети Трифун", затим удружења жена из Черевића на платоу испред и Баноштора, ликовна секција зграде. Посебно Општинске организације инвалида бих истакла веома квалитетан концерт кубанско-српског рада. За најмлађе је орга- низована ликовна радионица, а њихови радови су били изложени музичког састава у холу Дома културе. "Salsa y punto", затим Д. П. представу за Из дечије представе "Лав и миш" Снимио: О. Адемовски

13 Среда, 15. јул У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ ТРИБИНА СРЕБРЕНИЦА 14 ГОДИНА ПОСЛЕ Србија без јасног става према прошлости ПОНАВЉА СЕ СТАРА ПРИЧА Биљка сочивица је већ прекрила двадесетак километара површине реке Босут у Србији и реци поново прети опасност од еколошке катастрофе сличне оној од пре пар година када је дошло до масовног помора рибе. Инспектори су забранили да се подигну уставе на брани Босута у истоименом селу како ово хаваријско загађење не би Савом стигло до Београда, као што је то било лане, а рибу за сада чува само висок водостај јер механичко уклањање сочивице с површине реке не даје жељене резултате. Републички водопривредни инспектор Марија Новаковић каже да је водопривредним предузећим наложила да уклањањем сочивице очувају квалитет воде и да се ситуација стално прати на терену. Слој сочивице, дебео од 20 до 30 сантиметара, потпуно је прекрио површину реке на три километра од хрватске границе до Батроваца, као и десетак километара од црпне станице у селу Босут до Вишњићева. Искусни риболовци кажу да је река претворена у устајалу бару која не тече. Сочивица се гомила све више, риба се завлачи ближе обали под слојеве наталожене биљке тако да на реци нема чак ни рибокрадица! Последњих дана Босут је имао средњи водостај од 4,5 метра што биљни и животињски свет одржава у животу па би Трибина о Сребреници у Сремској Митровици Сочивица гуши Босут Сочивица не мари за државне границе Европска заједница прогласила је 11. јул даном сећања на сребренички геноцид. Двема пресудама смо доведени у незавидан положај, првом, Међународни суд правде у Хагу прогласио је државу Србију кривом што је пропустила да спречи геноцид у заштићеној зони Сребреница, и другом, којом је проглашен кривим генерал војске Републике Српске, Радислав Крстић, командант Дринског корпуса, као један од директних извршилаца геноцида. Како се Србија суочава са чињеницом да је оптужена и окривљена за највећи злочин почињен у Европи након другог светског рата? На ово питање, прошле среде у Сремској Митровици, у клубу ''Око'', покушали су да одговоре Светлана Лукић, новинар, Жарко Кораћ, лидер СДУ и Марко Караџић, државни секретар из министарства за људска и мањинска права. Организатор трибине и медијатор разговора био је Марјан Маруна. Професор Жарко Кораћ тврди да се ова тема у Србији избегава, и да постоје већ типичне реакције: прећуткивање српских медија и званичника. Међутим највеће проблеми настају приликом отварања приче о Сребреници. -Код нас је учињен огроман напор да се ствар заташка, минимализује и обесмисли, а о злочину треба говорити због наде да се он никад неће заборавити а самим тим ни поновити', каже Кораћ и додаје да је ћутање Србије јако лоше. -Ми морамо да се суочимо са прошлошћу, модерна Србија би морала одлучно да се дистанцира од овакве политике и идеологије, јасно и гласно, да прошлост не би била баласт који носимо у будућност, рекао је Кораћ. Светлана Лукић је истакла ужасну улогу коју је одиграо део новинарске елите, истичући да ратни хушкачи и прећуткивачи треба да преузму део одговорности за своја дела. И ти исти новинари, по речима Лукићке, заслужни су и за хероизацију Караџића и Младића после године. Као највећи проблем поставила се релативизација злочина, калкулацијом колико је уопште било жртава, колико је било жртава и са наше стране... -Људи немају формирану свест а сходно томе ни савест ни мишљење поводом Сребренице и лако могу бити манипулисани од стране политичке елите. Холандска влада је пала због Сребренице, а код нас ништа, рекла је Светлана Лукић. -Не постоји политичка воља да се донесе резолуција о Сребреници и да се уради репарација жртава. Уопште, познавање материје у грађанству је веома ниско, а свако се нађе прозван да суди и коментарише пресуду, без обзира на то што о доказима и читавом процесу нема појма, тврди Марко Караџић и додаје да у данашњој Србији нема јасног и усаглашеног става према прошлости. Својевремено је у скупштинску процедуру ушао предлог декларације о Сребреници, коју је сачинила група невладиних организација, захваљујући Наташи Мићић и Жарку Кораћу. Никада није дошла на дневни ред Скупштине. Л. Вулић испуштање воде у Саву флори и фауни Босута донео праву катастрофу. Највећи пробеми реке су висока замуљеност и воде које с ораница у Босут доносе огромне количине азота од вештачких ђубрива. Азот утиче на убрзану вегетацију сочивице која троши велике количине кисеоника из воде што онда доводи до помора рибе и многих других поремећаја у флори и фауни. Прошле године су оживеле иницијативе Срема и неколико хрватских општина да се код европских фондова за прекограничну сарадњу конкурише пројектом заштите воде Босута. После првих бомбастих најава пројекта, до јавности касније нису стизале информације шта се даље конкретно урадило на решавању проблема који тишти две државе. Јер, Босут има ток од 186 километара од којих је 54 на територији Србије. С друге стране, сочивица се екстремно брзо размножава плутајући по мирним и стајаћим водама, заклања светлост и узима кисеоник организмима и - не мари за државне границе. Ж.Н. ГОДИШЊЕ НАГРАДЕ СРЕМСКЕ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ Сремска привредна комора ће 17.јула године обележити 34-у годишњицу свог постојања, одржавањем проширене свечане седнице Скупштине у малој сали Културног центра у Руми са почетком у 18 часова. Том приликом биће уручене Годишње награде Сремске привредне коморе успешним привредним друштвима, јавним предузећима и предузетницима, као и најуспешнију инвестицију, најуспешнију иновацију и најуспешнију земљорадничку задругу. Подсећамо да корени коморског система у Срему датирају из године када је Законом о радњама и Уредбом о трговинским, индустријским и занатским коморама одређена територијална надлежност Трговинске, индустријске и занатске коморе у Новом Саду над свим градовима у Дунавској бановини између Дунава и Тисе, а на десној обали дунава над Сремским Карловцима и срезовима Илок, Ириг и Стара Пазова. Истом Уредбом барањски срезови доспели су под надлежност Коморе у Осијеку, а из надлежности Коморе у Великом Бечкереку издвојено је Панчево (град и срез) и прикључено Комори у Београду. Конституисање Сремске привредне коморе обављено је на конститутивној седници Скупштине која је одржана 15.јула године. Након уручења награда организован је музички програм и донаторски коктел. Сремска привредна комора и овом приликом позива своје чланице и остале субјекте сремског региона да својим присуством увеличају ову манифестацију. Магареће млеко Магареће млеко су стари народи високо ценили. Грци су га сматрали одличним леком, а Римљани луксузним пићем. Хипократ га је препоручивао за многе болести, нарочито тровања и ране. Оно има ревитализујуће дејство на цео организам. Веома је ефикасно против проблема коже, за јачање имуно система, за опоравак и против хроничног умора. Магареће млеко је по саставу најсличније мајчином. Ова чињеница има значаја за многе људе, посебно новорођенчад, будући да не изазива алергије за разлику од крављег. Такође садржи шездесет пута више витамина Ц него кравље и будући да има витамина А, Д И Е и да је богат извор калцијума и фосфора чини га заиста нутриционистицким златним рудником. Млеко, такође садржи имуноглобулин, протеин који ојачава имуни систем и чини га савршеним пићем за превенцију борбе против вирусних и бактериолошких агресора. Препоручује се пацијентима под хемотерапијом, код плућних болести, астме, бронхитиса и сувог кашља. Јача имуни систем.

14 14 КУЛТУРА Среда, 15. јул МЛАДИ ДОЛАЗЕ: ДАМЈАН МАРТИНОВИЋ, СЛИКАР У потрази за сопственим стилом Кренувши очевим стазама, сремскомитровачки уметник прошле године завршио ликовну академију и постао асистент цртања на Универзитету "Едуконс" Млади академски сликар Дамјан Мартиновић је рођен године у Шапцу. Први додир са сликарством и уметношћу остварује, свакодневним присуством, у митровачком атељеу свога оца мр Драгана Мартиновића. Четке, боје и платно рано му постају познати реквизити, а мирис терпентина лако је усвојио и заволео. После Митровачке гимназије, за ликовну академију се припрема код сликарке Јелене Секулић, а потом и Светлане Кнежевић. После неуспеха на првом пријемном испиту, на Ликовну академију у Београду се уписује годину дана касније, Прве две године је у класи Јасмине Калић, а следеће три у класи Анђелке Бојовић. Дипломирао је године, а недуго затим постао асистент цртања на Академији класичног сликарства Универзитета ''Едуконс'' у Сремској Каменици. Слика уљаним бојама и негује реалистично сликарство, трагајући за тематиком и стилом, јер процес истраживања себе, тако и уметности, непрекидно траје. Групно је излагао у земљи и иностранству. Када си открио љубав према сликарству? - С обзиром да сам потекао из сликарске породице, био сам окружен очевим сликама. Тако сам и почео да сликам, али не много више од осталих клинаца тог узраста. Прве знаке талента показао сам са година. Оно што ме сада карактерише је недовољна одлучност да пронађем своје место у уметности, а широка лепеза интересовања у свакодневном животу ме помало омета да се потпуно посветим сликању. Тек сам у каснијим тинејџерским Ивањдан - слава Удружења за културу живљења "Око" у Сремској Митровици, обележена је на традиционалан начин у присуству многобројних чланова и пријатеља. Свечаност је одржана претпрошлог уторка, 7. јула, у Клубу "Око", а кум је био Слободан Симић, управник Специјалног резервата природе Засавица. Већ по устаљеној пракси, чланови удружења "Око" су једној социјално угроженој породици, овога пута Јешићима из Шашинаца, уручили новчану помоћ од динара. На свечаном скупу било речи и о овогодишњим активностима удружења. М. М. годинама постао свестан да је то оно што најбоље знам да радим и да сам за то талентован. У каквим си се све сликарским техникама опробао и која ти највише лежи? - По устаљеном реду ствари, на академији је одувек ишло редом, угљен, темпера, а у трећој години уље, као техника која даје највеће могућности. Кроз сваку ту технику сам пролазио са пуно патње, а на крају сам, као по заслузи, долазио до оне неописиве сласти освајања непознатог. Свакако да ме је уље у потпуности завело, као и већину сликара кроз историју уметности. Који су лично твоји опсесивни мотиви, они који те инспиришу на рад? - Толико себе добро познајем да сам сигуран да никада нећу бити ангажовани сликар. У уметности уопште, музици, НА СЛАВИ МИТРОВАЧКОГ УДРУЖЕЊА "ОКО" Дамјан Мартиновић филму, књижевности, слици поготово, пре свега волим да видим емоцију, осет. То је и моја тренутна преокупација. Због тога сам увек континуитет мотива стављао у други план. Час ме заинтригирају безбрижни летњи сутон и краве на ливади, час умилно дечије лице. Сама емоција исказана експресијом лица, портрет обичног човека у импресионистичком маниру. Ипак, аутопортретом је најлакше бити искрен, себе сликам са лакоћом, јер себе најбоље и познајем, не стрепим од грешке, па макар и поружнио свој лик. Одговорност је далеко већа када су у питању портрети других. Убудуће ће ми и даље бити приоритет да прво уградим себе у слику својом емоцијом, а мотиви ће навирати временом, надам се мало мање стихијски - каже млади академски сликар из Сремске Митровице Дамјан Мартиновић. Л. Вулић Уручена помоћ породици Јешић Ивањданска слава у "Оку" КЊИЖАРСКИ ИЗЛОГ Раскалашна Цајка Пошто је прво издање још пре пет година "плануло", наш колега Златко Зрилић (1952), новинар, преводилац и музичар - тамбураш, поново је штампао своју веома тражену књигу Опет Цајка из Новога Сада ("Сирмијумарт", Сремска Митровица 2009). Саставни део овог бећарског подухвата је и CD са чувеном тамбурашком Цајком (траје 50 минута!), коју свирају и певају Милета Јовановић, Каменко Влаовић, Миле Јовановић и Драгомир Јовановић. Заправо, реч је о "свежијој, умивенијој, раскалашнијој и провокативнијој" верзији књиге Цај цај цајка из Новога Сада ("Наша крмача", Београд 1998), која је својевремено изазвала невиђени урнебес на Сајму књига. Опет Цајка из Новога Сада - филована одабраним "скаредним" бећарцима, заправо је сплет стихова "који се не препоручују млађима од 18 година", а без којих је тешко замислити необуздано тамбурашко вече у било ком од војвођанских бирцуза. Па, и шире! "Цајку сви знају, али је нико не познаје... Та имагинарна вамп женска историјско-тамбурашка личност ми се бланко допада и зато ћу је увек свирати, певати и писати о њој на опште згражавање лицемера и квазиморалиста", каже Златко Зрилић, наглашавајући да је све те безобразне, еротиком набијене речи одавно већ забележио и обелоданио сâм Вук Караџић. А муштерије наручују Цајку без снебивања и никада се не зна ко ће у њој бити прозван и колико ће свирка потрајати. На корицама Зрилићеве књиге је Мали безобразни диптих сликара Драгана Мартиновића, а илустрације, подједнако провокативне као и жестоки бећарци о Цајки, потписује млађани Небојша Бобић (1979). Ајнштајнов пут У популарној едицији Живот и дело београдског издавача "Admiral books" нашли су се многи домаћи и светски великани науке и уметности, као што су Да Винчи, Декарт, Њутн, Галилеј, Питагора, па онда Миланковић, Тесла, Пупин, Цвијић... Реч је о сажетим, свима разумљивим, али зналачки исписаним животним и стваралачким портретима људи чије је дело обележило усправан ход наше јединствене цивилизације. А поводом Светске године физике (2005) и стогодишњице појаве научних радова који су претходили настанку теорије релативности, објављена је монографија о њеном творцу - Алберт Ајнштајн - живот и дело. Недавно се појавило и треће издање ове књиге, аутора Војислава Гледића, познатог црногорског писца, публицисте и поштоваоца науке. Читаоце у Срему и Војводини посебно ће привући поглавље Колегиница са студија, али и сва остала у којима се помиње Ајнштајнова животна сапутница и научна сарадница Милева Марић. Уз већ добро знане детаље о њеном животном путу (рођена у Тителу, дуго живела у Руми и Сремској Митровици, касније напушена од чувеног супруга), наша земљакиња је приказана и као "добар стручњак", "добро упућена у оно што он (Алберт) ради", тако да је увек "могла да пружи изузетно значајну и драгоцену помоћ у сваком погледу". Оне који су више проучавали Милевин живот посебно ће изненадити изнесени (до данас непроверени) подаци да је ванбрачна кћерка Ајнштајнових, Лизерл, "крштена у православној цркви у Ковиљу", да је њу потом узела Милевина тетка Јулка и предала је једној Швабици, као и да је дете "умрло септембра године". Мусаво детињство Рођен у Сремској Митровици, већ деценијама житељ аустријског града Инзбрука, Слободан Увалић (1946) се у својој другој домовини одавно афирмисао као приповедач окренут ангажованој социјалној тематици. После књиге новела Жене су жене (Нови Сад 1967), на немачком је објавио еротски роман Јурцање наоколо (1994) и две књиге са социјалном позадином - Марија у обећаној земљи (2005) и Када је Бог скинуо сунчане наочаре (2006). Ове године му је код "Српске књиге" у Руми изашла и прва збирка прича за децу Дивље године, којом се присећа свог сиромашног, мусавог и бурног детињства проведеног у Сремској Митровици. У тих петнаестак кратких прича, попут Ћопићевих Магарећих година, са носталгијом и љубављу описује своје најближе, али и школске другове, комшије, дане немаштине, сећа се лоших оцена и разноразних несташлука. Старије Митровчане ће подсетити на посластичара чика Вељу, трговца Цвећа, на прашњави Ћуковац, Сребрно језеро (бару код железничке станице), Житну пијацу и Јалију, на румског кафеџију Кифлицу... Д. Познановић

15 Среда, 15. јул КУЛТУРА 15 КУЛТУРНА БАШТИНА СРЕМА Црква Св. арханђела Гаврила у Буђановцима Иконостас је, између и године, сликао Јанко Халкозовић, да би касније претрпео већа обнављања - Неславно учешће Петра Чортановића На самом почетку XVIII века (1702. и 1703) Буђановци су забележени као насеље. Међутим, према извештају визитационе комисије Карловачке митрополије од године, у Буђановцима је постојала стара црква од плетера покривена шиндром. Црква је, вероватно, остала од старог насеља, с обзиром на чињеницу да се Буђановци помињу већ године, а ту је писано јеванђеље. У првој половини XVIII века олтарска преграда у буђановачкој цркви се састојала од две велике и дванаест малих икона. Средином шесте деценије у Буђановцима је било 40 домова. Данашња црква од тврдог материјала у барокном стилу је саграђена године. Датум изградње цркве је забележен изнад јужног портала. Шездесетих година XVIII века је начињен иконостас. Одмах после изградње цркве је изведена резбарија иконостаса. Раскошна орнаментална декорација је рађена у барокно-рокајном стилу. Декоративни репертоар сачињавају једноставне и сложене С волуте, елементи рокаја, волутасти листови, годронирани и перфорирани листови и цветни мотиви. Буђановачка црква Св. арханђела Гаврила Иконостас је сликао новосадски уметник Јанко Халкозовић између и године. У првој половини XIX века иконостас је претрпео већа обнављања. Премази који су припадали руци Петра Чортановића су скинути са престоних икона Христа и Богородице са Христом тек осамдесетих година XX века. Очишћене престоне иконе показују најизразитије стилске и рукописне особености Јанка Халкозовића. Фигуре су постављене испред тонски издиференциране сивкастоплаве позадине. Обучене су у одећу декорисану стилизованом биљном орнаментиком, која пада у тешким наборима истичући волумен фигура. Ликове пуног овала карактерише високо чело, дугачак нос, крупне отворене очи чији је озбиљан израз наглашен дуплим подочњацима и стиснута уста. Палета је светлија и сачињена углавном од црвене, плаве и зелене боје. Целини иконостаса не припадају двери (царске и мале), које је у првој половини XIX века (1822) резао Павле Бошњаковић. Класицистичка орнаментална декорација двери је изведена техником пробоја, у плитком рељефу и пуној пластици. У орнаменталном систему доминирају флорални мотиви, букетићи ружа у вазама, разлистале храстове гранчице које вијугањем формирају волуте, винова лоза са грожђем и класје жита. Медаљоне на дверима је сликао Петар Чортановић, године, у класицистичком стилу, са доминацијом тамне гаме састављене од загаситих црвених и плавих боја. Фигуре су непропорционалне и неспретно скраћене са безизразним ликовима. FOTO GALERIJA Дејан Пашић: Родни дом Ђорђа Натошевића у Старом Сланкамену У цркви се налази епископски престо резан у барокнорокајном стилу, рад истог дрворезбара који је радио иконостас. Икону Христа на епископском престолу је сликао Јанко Халкозовић истовремено са иконостасом. Павле Бошњаковић је године, осим двери, резао и У Патријаршијском двору у Сремским Карловцима, 8. јула, министар спољних послова Србије Вук Јеремић предао је епископу сремском г. Василију икону "Крштење Исуса", која је пре више од три деценије украдена из цркве Светог Николе у Нерадину. Вредну нерадинску икону, пронађену у сарадњи српског и италијанског Интерпола у предграђу Анконе, српски министар је вратио Епархији сремској у присуству чланова Светог синода Српске православне цркве. Сремски владика г. Василије је захвалио министру Јеремићу и надлежним органима на труду и залагању да се икона "Крштење Исуса", крадена у два наврата и године - врати овој епархији "после три деценије странствовања и заточења". Слика је прошле године пронађена у приватној кући једног колекционара, који је оптужен за још петнаестак крађа уметничких предмета. Икону "Крштење Исуса" на дасци је, 1778, насликао иконописац из Ирига Јеврем Исаиловић, као део циклуса "Велики празници". Она представља велику историјску, културну и материјалну вредност и налази се под заштитом Покрајинског завода за заштиту споменика културе Војводине. Како су "Сремске новине" својевремено известиле, из нерадинске цркве је Општи изглед иконостаса у Буђановцима певнице са доста скромном орнаменталном декорацијом у класицистичком стилу. Године Ђорђе Ракић, житељ нештински, сликао је унутрашњост цркве. Крајем XX века зидне слике у Буђановцима су потпуно премазане. Др Мирјана Лесек ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ПОСЛЕ КРАЂЕ У НЕРАДИНУ Икона "Крштење Исуса" предата г. Василију Вредну црквену слику, рад иришког мајстора Јеврема Исаиловића, из године, уручио министар Вук Јеремић Јеврем Исаиловић: Крштење Исуса (1778) током друге половине 20. века, у неколико наврата, бесправно однесено или украдено више од 30 икона. После бројних интервенција цркве и културне јавности, враћено је 11 икона, док се судбина осталих до данас не зна. Иначе, лопови су "Крштење Исуса" последњи пут украли, 1977, заједно са једним јеванђељем, уникатним кандилима и другим црквеним драгоценостима. Подсећамо да је примопредаја пронађене нерадинске иконе свечано обављена 26. фебруара ове године, у просторијама српске амбасаде у Риму. Драгоцену слику тада је италијански генерал Бригаде за бригу о културном наслеђу Ђовани Нистри предао нашој амбасадорки Санди Рашковић-Ивић. Д. П.

16 16 Среда, 15. јул МЕЂУНАРОДНИ КОМПЈУТЕРСКИ КАМП У ЕРДЕВИКУ Једини у Европи Сврха кампа, поред лепог дружења и размењивања искустава, јесте да деца науче да програмирају игрице и дизајнирају веб странице, али уче и о хардверу. Због тога је прошлогодишњи мото био Децо немојте само играти игрице. Научите и да их правите! Ове године уведен је још један сегмент на који ће се указивати пажња, а то је безбедност деце на интернету. а је могуће бити иновативан, Дуспешан и предњачити у некој области или сегменту друштвених активности и образовања, доказ је Комп-камп који се одржава у Ердевику од 1. јула до 20. августа. Оно што је важно нагласити јесте да је то једини компјутерски камп у Европи за децу од осам до петнаест година, који се бави програмирањем игрица и веб дизајном. На свету постоје још два те врсте и то у Америци и Канади. Камп се одржава другу годину за редом. Обухвата пет смена са по 25 деце која у њему бораве по десет дана. Између осталих ту су деца из Сарајева, Канаде, Москве и Букурешта. Дечја идеја најбоља идеја Радослава Коњевић, организатор кампа Оно што је занимљиво јесте како је камп настао, односно одакле је потекла идеја о његовом оснивању. - Идејни творац овог кампа је мој дванаестогодишњи син Теодор. Он једва чека лето и распуст како би могао што више времена да проводи за компјутером. Због тога није желео ни да иде на летовање, јер тамо каже не може да има неограничен приступ компјутеру. Разговарала сам са његовим оцем који ми је предложио да га одведем на компјутерски камп. Али наметнуо се проблем, јер таквих кампова у Србији нема. Тако је Теодор дошао на идеју да ја, његова мама, направим такав камп. И ето. Сада смо ту где јесмо. Није било лако све осмислити и реализовати, али успела сам говори Радослава Коњевић, Међународни ниво ауторка и ораганизаторка овог пројекта, иначе економисткиња и веб дизајнерка. Сврха кампа, поред лепог дружења и размењивања искустава, јесте да деца науче да програмирају игрице и дизајнирају веб странице, али уче и о хардверу. Због тога је прошлогодишњи мото био Децо немојте само играти игрице. Научите и да их правите! Ове године уведен је још један сегмент на који ће се указивати пажња, а то је безбедност деце на интернету. - Децу треба научити да паметно користе интернет. Тамо се може наћи много корисних и лепих ствари. Он јесте прозор у свет, али тај прозор може да има и опасности па децу треба упозорити и скренути им пажњу. Веома је битно да знају како и када смеју План и пројекат за овај камп одобрио је покрајински Секретаријат за образовање. А од ове године признат је и на међународном нивоу. Такође, ове године регисторван је као удружење грађана како би били у могућности да добију донације за своје полазнике који не могу сами да се финансирају. Принцип је да две трећине деце не плате боравак у кампу. Као погодно место за његово одржавање, а на идеју организаторке Радославе Коњевић смештен је у њено родно село Ердевик. Да би дете приступило Комп - кампу потребно је да има макар минимално предзнање о компјутерима. Са полазницима раде стални предавачи, међу којима је и организаторка, као и предавачи гости и волонтери. Сатима уз комп или не да остављају своје податке на интернету, као и то какав бонтон да поштују на њему. Јер он се веома разликује од оног који важи у реалности. То је будућност деце, а родитељи некада не могу да им помогну, јер је то област у коју су деца већином упућенија од њих. Због тога смо ми ту, да помогнемо и упутимо како треба истиче Радослава Коњевић. Занимација од 0 до 36 Полазницима је цео дан испуњен разним активностима. Ако нису на часовима баве се спортом, вежбају, иду на базен, а увече се друже на журкама које организују. Кажу требало би им 36 сати дневно да би испунили све што су планирали и да би се до краја изуживали у свему што ту воле да раде. И да уче и да се забаве. У склопу кампа су и радионице које деца могу да похађају сходно својим интересовањима. А она за коју влада највеће интересовање је филмска. На њој им професионални сниматељи објашњавају технике снимања камером, тако да после теоријског дела они сами покушају да направе филм. А када га сниме ту није крај, потребна је монтажа. И о томе су размишљали у кампу. За ту област задужен је стручњак из Мајкрософта који клинце учи како да раде у програму Виндовс муви мејкер у којем ће филм монтирати и тако финализовати свој посао. Или задовољство. А какви су њихови утисци? Позитивни и пуни усхићења. - Камп је супер. Пријавила сам се зато што волим компјутере, а овде проводимо много времена за њима, али имамо и много других занимљивих активности у којима уживамо. Правимо своје сајтове, своје игрице, учимо корисне ствари, како на часовима тако и на креативним радионицама. Овде сам други пут и планирам да долазим и наредних година каже нам дванаестогодишња Милица из Новог Сада. Иако су нова сазнања оно због чега су превасходно ту, онај део без кога се никако не може и без кога то не би добило своју праву ноту јесте свакако дружење. - Камп ми је деловао веома привлачно, па сам одлучио да се пријавим. Волим компјутере. Али највише сам ту како би наставио дружење са старим другарима које сам упознао прошле године, али и како би упознао нове говори нам једанаестогодишњи Стефан, који је до пре две године живео у Швјцарској где је и рођен, а сада је у Србији, где му је ово још једна од прилика да нешто научи и стекне нова пријатељства. Знањем до вештина Деца из кампа Своје симпатије према овим малишанима не крије ни организаторка. Каже да јој сви постану веома драги и да је време проведено са њима право уживање и једна врста релаксације. - Деца су нешто најлепше са чим се може радити. И деца су нешто највредније у шта се може улагати. Зато ми је задовољство што баш са њима радим и преносим им своја знања и искуства наглашава Радослава Коњевић. Деца су украс света каже песма. А када тој деци подаримо знање и на том истом месту им омогућимо да се друже, забаве и стекну добре другаре, онда је тај украс још блиставији у свом сјају. Дечје идеје су често генијеалније од идеја одраслих. Оне носе једну посебну вредност, јер дечија машта може да премости и највеће границе. Вања Продановић

17 Среда, 15. јул КУД БРАНКО РАДИЧЕВИЋ ИЗ СРЕМСКЕ МИТРОВИЦЕ ГОСТОВАО У ГРЧКОЈ И МАКЕДОНИЈИ Овације за Митровчане Фолклорни ансамбл и Народни оркестар сремскомитровачког Културно - уметничког друштва Бранко Радичевић, који ради у оквиру овдашњег Центра за културу Сирмијумарт, гостовао је протеклих дана у Грчкој и Македонији и за време трајања турнеје одржао више концерата. Митровачки фолклораши су на пут кренули захваљујући покровитељству Града Сремске Митровице и са пута се вратили пуни утисака. Уметнички руководалица ансамбла Драган Ђорђевић каже да им је ово једно у низу гостовања у пријатељској Грчкој у коју су за све ове године увек били добродошли и изванредно примљени. - Поред учешћа на фестивалу у Грчкој остварена је Наступ Митровчана на фестивалу у Грчкој Посета Аристотеловој школи у Naoussi и сарадња са Ансамблом из Лефкадије, који ће узвратно гостовати на нашем Срем фолк фесту. Турнеја у Грчкој и Македонији била је и прилика да се наши играчи и оркестар уиграју пред митровачки Фолк фест који је планиран за август. Драго ми је што је Град Сремска Митровица имао довљно слуха да обезбеди део средстава за пут иако је криза, али је градска Управа за културу пронашла начин и средства да аметере награди и овај пут, чиме су показали друштвену бригу о огромном броју аматера, чак више од две стотине, који су током целе године ангажовани у нашем ансамблу. На сваком од концерата био је присутан велики број посетилаца и Митровчане су испратили великим аплаузом и овацијама. Уприличен је и пријем код градоначелника Лефкадије и на крају турнеје уследио је позив за ново гостовање наредне године, прича Ђорђевић. Према његовим речима и у Македонији је наступ био успешан, а пре свега на Балканском фестивалу фолклора у Охриду, који је одржан 48. пут и најстарији је фестивал фолклора на овим просторима. Чланови ансамбла су током боравка у Грчкој и Македонији посетли више културно историјских споменика. Ј.З. У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ, 19.ЈУЛА Друга национална изложба паса Кинолошко друштво ''Сетер'' под покровитељством Скупштине Града Сремске Митровице организује националну изложбу паса у недељу, 19. јула на сремскомитровачком хиподрому. -Ово друштво постоји 28 година и поред кинологије бави се и ловном кинологијом (обука паса за лов), издавања личних карата за псе, преносом власништва и прављењем родовника, рекао нам је председник друштва Шабан Делић, и додао да је циљ да се окупи 300 излагача. Отварање почиње у 9.30 часова и позивају се грађане да дођу на изложбу. Улаз је слободан. Л. В. МИТРОВЧАНИ ХОЋЕ ДА УВОДЕ РЕДА У ТАКСИ ПРЕВОЗУ Таксисти са - легитимацијама Максималне казне за "илегалце"- Нова одлука донета у сарадњи са регистрованим такситима примењиваће се за шест месеци Митровачка општина је одлучила да уведе реда у област такси превоза путника на свом подручју и у сарадњи са удружењима регистрованих таксиста сачињена је нова градска одлука за ову област. Иако ће се одлука о ауто такси превозу примењивати тек за пола године, надлежни сматрају да ће она добрим делом увести делатност у легалне токове. Одлука о ауто такси превозу усвојена на седници Скупштине града 9.јула, уводи битне новине у рад таксиста. Новине су евиденциони број и легитимација возила и возача, акт о испуњености услова за обављање посла којег издаје Градска управа за привреду и инвестиције односно саобраћајни инспектори. Повећане су казне за прекршаје тако да су оне сада прописане у максималном износу којег је утврдио Закон о прекршајима. Казном од до динара казниће се правно лице ако обавља такси превоз а није регистрован за обављање те врсте превоза, а такси возача исти прекршај ће коштати од до динара, на пример. - Сматрамо да ће предложене новине унети више реда у област, а првенствено да ћемо на овај начин ако не у потпуности оно у доброј мери спречити рад тзв. дивљих таксиста - рекла је Вера Милак, ресорна начелница. Вера Милак даље наводи да је одлуку из године требало усагласити због разних промена које су у међувремену настале. - Због ситуације на терену, економске кризе, "црних" таксија, разговора које смо у неколико наврата обавили са регистрованим такси превозницима и њиховим сугестијама, било је неопходно доношење нове одлуке. Формирана је радна група која је радила заједно са регистрованим таксистима на изради одлуке, а она је усклађена са Законом о прекршајима, Законом о предузетништву и Законом о друмском саобраћају. Циљ је сузбијања дивљег таксирања, зато су уведени евиденциони картони, евиденциони бројеви и пооштрили казнене мере за прекршиоце - рекла је Вера Милак, додајући да је у једној превентивној акцији саобраћајна полиција наишла на 15 непријављених таксиста. - Ако се све што кажу да је написано у одлуци испоштује проблема са нелегалним таксистима нећемо имати, јер повремене контроле инспектора не дају трајне резултате - сматра један од митровачких таксиста. Све у свему митровачки таксисти ће уз таксиметре морати да имају евиденционе картоне и бројеве, а њих ће издавати Градска управа за привреду и предузетништво, док ће их контролисати саобраћајни инспектори. Према подацима из ове управе у Сремској Митровици има око 200 регистрованих таксиста. Колико је непријављених подаци не постоје, а бољи познаваоци прилика кажу да их је бар колико и регистрованих. С.Ђ.

18 Среда, 15. јул FEQTON SREM SKIH NO Vi NA (41) Operacija Zlat no ru no Ova pri ~a ni je plod ma {te. Do ga a ji ko ji su tu is pri ~a ni su se stvar no do go di li. Ob zi rom da svet po ste pe no na pu {ta sta re mo ral ne za ko ne, a ni je pro na {ao no ve, {to je pro u zro ko va lo pad qudske vred no sti i do ve lo do si tu a ci je da qudski `i vot po sta je sve jef ti ni ji, pri nu en sam da iz me nim ime na i me sta do ga a ja u ovoj pri ~i. Even tu al na sli~ nost sa bi lo kim ili bi lo ~im bi la bi sa mo igra slu ~a ja. Feqton potpisujemo pseudonimom MOST Болови које сам осећао долазили су са свих страна: руке, ноге, леђа, а посебно из главе. Било је најчудније што нисам могао да померим ни руке ни ноге, као да их је неко прикуцао за нешто. Иако је једно јако светло долазило са плафона нисам могао добро да видим, као да сам упола гледао и видео, изгледало ми је као да видим само на једно око. Покушах да се дигнем, али ми то није пошло за руком. Имао сам утисак да су моје шаке позади. Зашто ми је једно око било затворено? Паклени бол ми је долазио из главе, нарочито потиљка. Почех да се напрежем да бих схватио где се налазим и у каквој позицији. Мало по мало почех да разазнајем ситуацију. Био сам опружен на некој врсти дрвеног кревета. Из тог положаја могао сам видети дрвена масивна врата на којој се налазила шпијунка у висини главе. Био је ту и један прозор уз плафон са дебелим решеткама и мрежом од метала. Зидови беху прљави и пуни флека разних боја. Био је то неки стари затвор. На себи сам имао лудачку кошуљу дугих рукава везаних од позади. Зато нисам могао да померим руке. На ногама су ми звецкали ланци букагија које нисам могао да видим али сам их осећао. Западох у панику. Налазим се у Љубљанки! Ови француски кретени су ме заменили са неким њиховим агентом. Неко црквено звоно поче да откуцава: 1, 2, 3, 4, 5... Немогуће. У близини Љубљанке нема цркава а нарочито таквих које откуцавају време. У том тренутку отворише се врата, три типа уђоше у просторију. Један рече: - Гледај овог шупка, да ли је жив? Говорили су француски! Мајку му, где се налазим? Хтео сам нешто да кажем али нисам могао да одлепим језик, имао сам неку масу која ми је испуњавала уста и није ми давала да говорим. - Види, матер му јебем, добро су га средили, не мрда! Можда би требали да позовемо лекара? Ако му се нешто деси, бићемо у говнима до гуше. Ово је срање... Изишли су закључавши врата. Покушах да пљунем ту лепљиву масу из уста. Осећао сам укус крви која је цурила негде у усној дупљи и згрушавала се. То је била та лепљива маса која ми је блокирала језик и није ми дозвољавала да говорим. Бол у глави се све више појачавао. Врата се поново отворише. Један човек и једна млада жена у белим мантилима ступише у просторију. Иза њих се појави човек у униформи који је имао златне еполете са три попречне траке. Иза њега остадоше пред вратима још два униформисана човека. Човек у белом мантилу ми приђе и дотаче ми лице. - Скините му ову кошуљу! - Јесте ли сигурни да... - Скините му ово одмах! Она двојица испред врата уђоше и почеше да петљају око мене. На крају ме извукоше из лудачке кошуље и одмах почех да се осећам боље, јер крв поче да ми циркулише у венама руку. Човек у белом мантилу ме погледа и рече: - Говорите ли француски? Ништа му не одговорих јер нисам могао од те лепљиве масе која ми се налазила у устима, а поред тога нисам јасно разазнавао ствари око себе. Он се окрете према двојици стражара и нареди: - Свуците га до пола! Свукоше ме и поставише у седећи положај. Човек у белом мантилу поче да шета свој стетоскоп по мојим грудима. Човек са златним еполетама приђе ближе и рече: - Гледајте ове мишиће, прави Рамбо! Није ни чудо што је отерао два наша човека у болницу са поломљеним ребрима и носевима. Доктор престаде да ме додирује стетоскопом и рече: - Добро, сад ћемо направити записник о његовом здравственом стању. Пишите Марија: више крвних подлива на лицу од којих један крвари, једна отворена повреда на горњој усни. Унутрашњост уста... Отворите уста! Отворих уста и закашљах се. Једна повећа грудва усирене крви залепи се за његов мантил. Жена устукну од овог призора. Доктор угура једну малу батеријску лампицу у усну шупљину и рече:- Унутрашњост усне дупље обилно крвари. Велика чворуга на потиљку, више подлива по грудима... Престадох да га слушам. Покушах да се сетим минулих догађаја али без већег успеха. Сетих се да су се четири човека бацила на мене и да сам једног ударио ногом у лице, да сам се бранио...- Дајте једну чашу воде, нек испере уста. Испрах уста више пута и испљувах црвену воду у један мали лавабо једва држећи се на ногама. Осећао сам се мало боље јер ме жеђ није више мучила, па зато рекох: - Где су моје цигарете? - Види, види, он говори француски! Имате ли новца у вашем депозиту? Ако немате, купићемо вам. - Требало би да имам, верујем да... - У том случају, даћемо вам један формулар који ћете попунити, формулар који добијају сви новопридошли затвореници, али нећете добити цигарете пре уторка. - О чему ви причате? Ја тражим моје цигарете које се налазе у мом пртљагу... - То... Не знамо, видећемо...доктор ми залепи један фластер на уста и једну газу на десно око на које и онако нисам ништа видео, вероватно је било затворено... Песнице су ми биле добро озлеђене јер сам осећао болове у костима шака. Пола сата по њиховом одласку врата се поново отворише и човек са златним еполетама уђе носећи у руци моје пакло Камела. - Ево вам ваше цигарете, али не могу да вам дам ватру. Запалите једну сад а после ће стражар да вам пали сваког сата. eks Klu ziv Na is po Vest ^O Ve Ka KO ji je u^e STVO Vao u naj Ve ]oj [pi jun SKOj afe ri 20. ve Ka - Хвала. - Шта сте урадили? Знате ли да сад могу да вас осуде најмање две године затвора а можда и више због напада на службена лица и повреде које сте им нанели? - Не знам. Да ли могу да добијем једну кафу, потребна ми је кафа да се освестим? - У седам сати се дели доручак.после ових речи он изиђе и закључа врата. Још увек нисам био у стању да схватим шта се десило, како сам се одједном нашао у овој глупој ситуацији? Све је било тако лепо и одједном сам се нашао у паклу без предходне опомене. Зашто се све променило тако одједном? Нервирало ме је то што не могу да схватим шта се у ствари десило и зашто? Нешто је било нелогично у овој ситуацији. Треба да нађем у чему је проблем? Почех да ходам дужином ћелије од врата до прозора. Било је тачно шест корака од зида до зида и два корака по ширини. Хтео сам да бацим један поглед кроз прозор, али се налазио веома високо.. Под је био о грубог бетона и ужасно прљав, пун догорелих опушака. У ћошку се налазио један турски WЦ изнад кога је капала славина. Тај педер Сантини ме је добро прешао. Нисам могао да разумем то његово понашање. Можда се ипак ради о замени? Неко њихов је у затвору у Русији. Неко до кога много држе, али како то нисам мислио да се то мени може десити. Сви су били тако љубазни према мени, чак сам и документа добио за боравак на територији Француске?! Сантини ме је продао. Ја сам човек мртав. Та смрт неће бити обична смрт. То ће бити смрт са једном електродом у чмару. Пре тога ће ме исцедити као крпу. Не би требало да паничим, то не води ничему. Игра још није завршена. Морам све да урадим да бих се извукао одавде. У петама мојих ципела још увек се налазе две анђелске длаке које могу да ми послуже у датом моменту ако се укаже. Чагрљање кључева у брави прену ме из мисли. Два стражара уђоше и без речи оставише на кревету шољу кафе и две кришке хлеба па поново закључаше врата. Покушах да пијем ту црну течност која није мирисала на кафу. То је био неки сурогат, али ми је пријала топлина. Заборавих да тражим ватру за цигарету... Два типа су се налазила у болници од последица удараца које сам им нанео. То се зове тешка телесна повреда и најмања казна затвора за то је две године затвора.. Да, али то може да се деси.. Али ипак има нешто што се не слаже у овој причи. Бол у глави ме је спречавао да размишљам логично. Приближих се вратима и почех да ударам ногом у њих. Сачеках неколико минута, ништа. Почех поново да лупам. Овог пута зачух топот ципела по бетону, неко се приближавао. Врата се отворише и два стражара се поставише пред мене. - Зашто лупате на врата? - Да бих вас дозвао. - Видите ли дугме са стране? Када имате потребу довољно је да притиснете то дугме. Шта вам треба? - Хтео сам да видим лекара, осећам се веома лоше.посматрао ме је неколико секунди а затим затворио врата не рекавши ништа. Пошто нисам знао шта ћу даље отпочех поново да мерим ћелију корацима. Бол се ширио на свим тачкама: глава, врат, леђа и око... Таман сам мислио да поново залупам кад се врата отворише и доктор уђе у ћелију. - Шта се дешава? - Имам неподношљиве болове у глави и оку.. Посматрао ме је неколико тренутака а затим рече: - Даћу вам нешто против болова, али знајте да не могу ништа специјално да учиним док вас не прегледамо мало прецизније. А то се може обавити сутра. - Ја вас молим само да ми дате нешто против болова, после ћемо видети шта ћемо. - Даћу вем један лек који ћете узимати свака четири сата. Врата се поново затворише и ја продужих шетњу. Болови су били заиста јаки, јер се тело хладило и самим тим испровоцирало болове. Да не бих мислио на бол, почех поново да размишљам о задњим догађајима. Нисам могао да схватим енигму Сантини. Уколико је хтео да ме замени са неким, зашто је извео ову представу са Безансоном и избегличком легитимацијом? Из Париза је могао много лакше да ме шутне за СССР... Не, не верујем да се ради о замени! То би било нелогично. Пустио ме је да се шетам Паризом јуче цео дан! Ту је нешто друго у питању... Кључ поче поново да чангрља у вратима и стражар се појави. - Ево вам ваши лекови и немојте ми више досађивати са вашим проблемима! - Захваљујем се, али хтео бих ипак нешто да вас упитам. - Изволите, али брзо, имам и другог посла. - Хтео бих да вас замолим да ми дате штампани кућни ред да бих знао како да се понашам и која су моја права. - Немам кућни ред. Шта ћете са кућним редом? Ви странци, ви сте стварно досадни. Не може човек да живи од вас! - У том случају, хоћу да видим вашег шефа. - Није овде, напишите му писмо и тражите да вас прими, а то се не може до сутра или прекосутра. Реците мени шта желите! - Хоћу да променим веш и одећу, ви видите да је све на мени прљаво и попрскано крвљу. - Касно је за то, требали сте питати ујутру. У сваком случају сада нема никога на пријему где се налазе ваше ствари. - У реду, али реците ми да ли имам право на шетњу по чистом ваздуху и када? - Као и сви остали, један сат ујутру и један сат поподне. - У том случају пустите ме на шетњу. - Не можете, сад је шетња завршена за ујутру. После свега што сте нам починили, ми смо сувише љубазни са вама. - Шта сам учинио? - Хајде, хајде, не глумите ми ту неко невинашце! Два наша човека су у болници које сте ви повредили и то тешко. А онај трећи нема два предња зуба. То ће вас скупо коштати. - Био сам нападнут, морао сам да се браним. Напали су ме без икаквог разлога... - То ћете расправити са вашим истражним судијом који ће вас позвати ускоро! (Наставиће се) Забрањено копирање и прештампавање

19 Среда, 15. јул У СЛИЦИ И РЕЧИ Фали само клима Корисници услуга ''Мале поште'' у Инђији а има их на хиљаде приметили су,да ова Пошта ради само у једној смени, односно, до 14 часова па ко до тада не обави посао мора да иде у центар што је посебно проблем старијим суграђанима. Разлог је, како смо сазнали од службеника Драгана Пејовића, недостатак климе па је температура у овом неизолованом обејкту знатно виша него на отвореном и не може да се издржи цео дан. Да је претопло и неиздрживо каже и књига утисака која стоји на полици а у којој грађани пишу и похваљују Пошту што је пролетос реновирала овај објекат, хвале и особље али оштро критикују услове везано за високу температуру због чега се презнојавају чекајући у реду. И тако, све се своди на куповину једне климе, кажу да то заслужују и они који користе и они који пружају услуге јер се овде остварује значајан промет новца, ''Мала пошта'' ради рентабилно па моле надлежне да инсталирају климу. З.Г.С. На Малој пошти фали само клима ОПЕТ ЦАЈКА ИЗ НОВОГА САДА БЕОЧИН Како до тобогана? Висок ниво Дунава неуобичајен за ово доба године, онемогућио је протеклих дана најмлађе Беочинце да се на плажи поред ресторана Караш, која им је омиљено место за купање и играње, клацкају, љуљају, спуштају низ тобоган, јер су све њихове справе за игру под водом. Малишани кажу да се надају да ће колико већ наредних дана ниво воде опасти, па ће и они имати приступ својој омиљеној забави. М.М. БОСТАНИЈАДА У ШАШИНЦИМА Најтежи бостан из Шашинаца Најтежу лубеницу и дињу на јубиларну 20. Бостанијаду у Шашинце донео је мештанин Бојан Васић. Лубеница коју је Васић произвео била је тешка 16,3 килограма, а диња осам килограма. Победник у брзом једењу лубенице био је Борислав Ристановић, најгласнију клепетушу имао је Слободан Живковић, у пуцању бичем најбољи је био Никола Милић, а у кувању бећар паприкаша титулу екипа Јокс из Шашинаца. Други место у овој категорији заузела је екипа из Јарка, а треће опет Шашинчани члнови екипе "Лаки". Најбоље фијакере имали су Влада Јеловац, Миле Петковић и Лазар Николић, док су најбоље штрудле испекле Славка Томић, Гордана Мијатовић и Данка Радивојевић. Традиционална бостанијада у Шашинцима одржана је 11. и 12.јула. С.Н. Најдужа и најбезобразнија песма на свету књига+цд Књига - пар стотина масних етно-еротских стихова и брутално-гротескних илустрација ЦД-50 минута урнебесне Цајке филоване бећарцима у извођењу сремачких тамбураша Идеалан приручник пред излазак у кафану и још прикладнији поклон за ваше кумове, пријатеље или пословне партнере Поручите за само 500 динара на 022/ и 063/

20 24 Среда, 15. јул ПРОЈЕКАТ ЛОКАЛ ПРЕСА ПОДРЖАН ОД НПА-а Млади као политички лидери у Србији - Сремска Митровица Шанса да се промени свет Учешће у политичком животу младима омогућава директан утицај на доношење важних одлука. На тај начин омладина може да преузме добар део друштвене одговорности и тако допринесе општем друштвеном развоју Да су у највећем сремском граду политичке странке схватиле значај и улогу младих у политици, сведочи и податак да Сремска Митровица има једног од најмлађих градоначелника у Србији. Бранислав Недимовић (31), дипломирани правник и члан Демократске странке Србије је још пре пет година постао народни посланик. Улагање у лидере У ДСС кажу да је именовање Недимовића имало између осталог за циљ да у странку Дмитар Станишић, председник омладине ДСС-а привуче што више младих - Управо то што је смо на тако важну функцију поставили младог политичара јесте највећи разлог који младе људе у Сремској Митровици мотивише да се учлане у ДСС. Иако је распрострањено мишљење да наша странка својим политичким програмом привлачи углавном припаднике старије популације, млади у Градском одбору наше странке чине четвртину од укупног чланства и имају потпуну аутономију у свом раду - каже Дмитар Станишић, председник Омладине митровачког ДСС. Станишић (27) је политиком почео да се бави као средњошколац. Био је, у то време, један од најмлађих чланова Отпора. У ДСС се, како каже, учланио због људи коју ту странку чине на локалном нивоу. - За разлику од припадника других странака, који се само декларативно залажу за бољи положај младих, а заправо их користе једино за лепљење плаката, ДСС бригу о младима показује и у пракси. Трудимо се да младима помогнемо у решавању општих проблема, тако да једном недељно организујемо дружења на којима разговарамо о актуелним дешавањима, а већ су традиционалне журке ДСС омладине поводом Дана заљубљених. Повремено организујемо и акције чишћења града, уклањања графита са говором мржње, а сви наши омладинци који су активни у раду и који покажу жељу да се додатно едукују из области политичких вештина, имају прилику да похађају семинаре на ту тему. Многи који су сада активни у политици потекли су управо из Омладине ДСС - каже Станишић. Његов колега из Демократске омладине (подмладак ДС), Милорад Попадић (29) тврди да и његова странка младима ЛДП предаја изборне листе Милорад Попадић, председник Клуба демократске омладине Сремска Митровица Велики значај полажемо на образовање младих кадрова. Двојица наших чланова добили су сертификате о завршеној Школи за младе политичке лидере. Ми улажемо у младе политичаре, јер ће можда сутра управо доносити важне одлуке. У Демократској странци свако се доказује на основу свог рада, знања и интелигенције каже Попадић поклања дужну пажњу. Према његовим речима, од свих чланова Градског одбора млади чине 40 одсто. - Демократска странка је препознала улогу младих и зато Демократска омладина, која у Митровици има 150 чланова, функционише, као посебан орган, где се млади људи образују за даљи политички ангажман. Велики значај полажемо на образовање младих кадрова. Двојица наших чланова добили су сертификате о завршеној Школи за младе политичке лидере. Ми улажемо у младе политичаре, јер ће можда сутра управо доносити важне одлуке. У Демократској странци свако се доказује на основу свог рада, знања и интелигенције каже Попадић. Попадић, који је и потпредседник Демократске омладине Војводине и одборник, каже да је у Митровици тешко наговорити младе и квалитетне људе да се баве политиком. - Због тога је важно објаснити младима да је ово начин на који они могу да стекну искуство и знање које ће им користити касније у животу, али и да укажу старијима на проблеме који све нас муче. И ДС једном недељно (сваког петка) у страначким просторијама окупља младе: - Тада разговарамо, размењујемо искуства, дајемо предлоге за даљи рад. Препоручио бих младима да се баве политиком и да кроз своје политичко деловање мењају свет. Политика није оно што се види у медијима, то није само пуко извршавање наређења и климање главом, као што је било у протеклом периоду, него начин да кроз доношење исправних одлука наш град добије бољу будућност каже Попадић. Млади су без посла и пара Дејан Калмар, председник омладине Градског одбора Лиге социјалдемократа Војводине, истиче да у овој странци већ традиционално постоји тренд неговања младих политичких лидера, о чему сводочи и чињеница да су најмлађи посланици и посланице у обе скупштине, покрајинској и републичкој, управо из ЛСВ. - Млади су без посла и без пара, многи од њих немају прилику ни да се адекватно школују, што ју главни разлози којих их мотивишу да постану чланови ЛСВ. А зашто баш Лига? Па зато што ми пружамо велике могућности управо младима јер смо повезани са бројним европским удружењима, као и са домаћим и страним невладиним организацијама са којима радимо заједничке пројекте, организујемо кампове, семинаре, размењујемо студенте... Обзиром да живимо у мултинационалној и мултикултуралној средини, веома важно је и то што смо ми странка која у свом програму има јасно изражену борбу против насиља, шовинизма и ксенофобије каже Калмар. Најмлађа странка у Сремској Митровици је Либерално демократска партија, Александар Поповић (20), председник омладине те странке тврди да се ЛДП разликује од осталих у граду. - Овде влада потпуна слобода мишљења и деловања, што је и био основни разлог да приступим баш овој странци. У митровачком ЛДП-у има доста младих а велику подршку за све што радимо имамо од старијих чланова. Такође, у прилици смо и да се едукујемо и да идемо на семинаре на којима се образују политички лидери каже Поповић. Сања Михајловић

21 Среда, 15. јул АНТИПУШАЧКА КАМПАЊА У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ ''Остави и победи'' На овој кампањи заједно су сарађивали Завод за јавно здравље и Дом здравља на подручју Сремске Митровице. Акција је почела године, а последња у низу евалуација извршена је 19. јуна ове године, на Златибору, где је 21 завод изнео податке о минулом раду и успешности прошлогодишње кампање. У целој Србији има пријављена пушача а у евалуацију је укључено учесника. Намера потпуног престанка пушења приликом уласка у програм је велика, на нивоу Србије 68 посто, а код нас у Срему 50 посто. Основни мотиви за остављање пушења су превенција болести, економски разлози и лечење због болести, а некима је било веома стимулативна награда која је износила на републичком нивоу динара а код нас динара. Основни разлози за неуспех су, по речима испитаника, други пушачи, па тек онда пратећи симптоми и стресне ситуације. Ове податке смо добили од координаторке Центра за превенцију Дома здравља Сремске Митровице, др Бранке Малбашић. -Ради се и на превенцији за младе', каже Весна Жамбок, главна сестра Дома здравља, а саветовалиште се налази у школском диспанзеру, које води др Јелена Радосављевић. Саветовалиште за младе је веома активно, спроводе се креативне радионице по школама и активна антипушачка кампања кроз глуму, разговоре, видео пројекције и разна испољавања креативности код деце. У нашем граду постоји саветовалиште за одвикавање од пушења при Центру за превенцију Дома здравља а води га Зорица Вучковић, главна сестра превентивног центра. Кроз саветовалиште Превентивни тим на окупу су прошле три групе, свака од 15 људи. Саветовалиште ради по систему петодневног плана, сваким радним даном од до часова и још један дан за проверу након викенда. Тим саветовалишта чине лекар, психолог и обучено медицинско особље. У досадашњим групама успешност одвикавања је 31,2 посто. Позив је упућен свим заинтересованим грађанима да се јаве на у саветовалиште. Л. Вулић РУМА Измислили разбојнике Због кривичног дела лажног пријављивања, полиција је истражном судији Општинског суда у Руми привела словеначку држављанку Валентину З. (23) из Цеља. Како је саопштила Полицијска управа у Сремској Митровици, Валентина З. је петог јула пријавила полицији да су њу и њеног супруга, словеначког држављанина Хекурана Х. (22), на зауставној траци аутопута Београде - Батровци код Шимановца напала два непозната лица тражећи новац. Вест о томе је преко агенција одмах обишла регион јер су, према њеној изјави, њеног супруга нападачи повредили оштрим предметом по глави и телу због чега је превежен у Ургентни центар у Београду где му је указана лекарска помоћ. ШИД Лажни полицајац - разбојник Због сумње да је четвртог јула извршио разбојништво над малолетним лицем, полиција је ухапсила Стефана Љ. (20) из Сремске Митровице. Оперативним радом, припадници Полицијске управе у Сремској Митровици утврдили су да се Стефан Љ. четвртог јула у Али, оперативним радом полиција је брзо дошла до праве истине о повређивању Хекурана Х. Како је утврђено, разбојништва није било, већ су се због плаћања путних трошкова сукобили Хекуран Х. и сапутник Валон Б. (25), такође словеначки држављанин. Валон Б. је повредио Хекурана Х. а потом брачном пару запретио да ће их убити ако случај пријаве полицији. Након саслушања Валентине З. и Хекурана Х, истражни судија Општинског суда у Руми и општински јавни тужилац уступили су предмет суду Републике Словеније а брачни пар је наставио пут. Како је званично саопштено, у међувремену се Валон Б. пријавио полицији у Цељу. Ж.Н. Шиду малолетнику лажно представио као полицајац, запретио употребом оружја и физичке снаге, а потом од малолетника узео око динара. Након саслушања, истражни судија Општинског суда у Шиду одредио је Стефану Љ. притвор до месец дана. Ж.Н.

22 26 Среда, 15. јул УНИВЕРЗИЈАДА а Првенству света за млађе Нјуниоре које је одржано у италијанском граду Бресанонеу, атлетичарка сремскомитровачког Срема Марија Вученовић освојила је четврто место у бацању копља резултатом 51,42, само пет сантиметара краћим хицем од даљине коју је постигла трећепласирана такмичарка. Иако је остала без медаље, Марија заслужује све честитке јер је остварила добар пласман иако је годину дана млађа од осталих учесница финала. Тренер Драгиша Ђорђић каже да Марија дан пре финала, у квалификацијама бацила 51,73. Да је то поновила и у финалу, медаља би била њена. Ипак, не треба заборавити да је конкуренција у овој дисциплини била изузетно јака и да је наступило чак 40 такмичарки. - У финалу Марија је имала изванредну серију, све резултате боље од њеног некадашњег рекорда (49,39). Лавовски се борила, сви хици су били добри, али јој ни АТЛЕТИКА СП ЗА МЛАЂЕ ЈУНИОРЕ У ИТАЛИЈИ Марији измакла медаља а Појединачном првенству НВојводине за сениоре и јуниоре које је протеклог викенда одржано у Новом Саду, блистали су атлетичари сремских клубова иако у њиховим редовима није било репрезентативаца који су се такмичили на великим међународним приредбама. Такмичари Сирмијума освојили су 12 медаља. Победама су се истакли Срђан Милошевић на 800 метара, Милош Вуковић на метара, Милица Мацановић на 800 метара и јунниорска штафета 4Х100 у саставу Никола Спајић, Горан Радаковић, Михаило Стевић и Срећко Ковиљац. У скоку у вис Срећко Ковиљац је освојио друго место као и Драгана Сладојевић на метара. Михаило Стевић је поново истрчао лични рекорд на 100 метара, 11,67 секунди и освојио сребрну медаљу. Пријатно је изненадио и војник Ненад Немаровић личним рекордом на 400 метара - 51,19 и сребрном медаљом. Бронзане медаље освојили су Горан Радаковић (100 м), Стефан Тешановић у бацању копља, као и Драган Гмизић у бацању диска и кладива. ШАХ Марија Вученовић један није, како се то каже "легао" - каже Ђорђић.-Ипак, заслужује све честитке за овај наступ јер је још једном доказала да је пред њом изузетна каријера. Првенство Војводине ао и претходне две године, КСтара Пазова биће и ове године поприште великог шаховског турнира, који ће се организовати поводом славе месне заједнице - празника Светог Илије. Шах клуб Стара Пазова побринуо се да на турнир доведе што већи број врхунских играча, а турнир поново има међународни карактер. - Велемајсторски међународни турнир у шаху Илинден 2009 у Стару Пазови доводи врхунске играче. Учествоваће 8 велемајстора, остало су Интер и ФИДЕ мајстори. Потврдили су учешће најбољи шахиста Румуније Пријатно изненадио: Ненад Немаровић Успешни су били и атлетичари Срема који су освојили пет медаља. Виолета Николајевић је победила у трци на 100 м препоне, Стефан Масал у трци на 110 метара с препонама, Ивона Шарић у скоку у вис и Александар Костадиновић на метара. Сима Недић је био други у трци на 110 метара препоне. Скуп шаховске елите велемајстор Лупулеску, Бугарин Попов, наши велемајстори Илинчић, Стојановић, Косановић, а учествоваће и велемајстор Драган Косић. Очекујемо да долазак потврдити и Абасов из Азербејџана, данас сигурно највећи шаховски таленат на свету. Наступиће и шахисти из Словачке, Босне и Херцеговине, Хрватске и Грчке, а од млађих играча биће ту Никола Елез, Никола Несторовић који има шансу да освоји поене за велемајсторски бал, Владимир Класан и други. Укупно 18 шахиста - истиче Јован Миљковић председник ШК Стара Пазова. Бронза Андријани Ћирић У дворани Београдска арена су свечаном церемонијом затворене 25. летње Универзитетске спортске игре, које су у главном граду Србије од 1. до 12. јула, а део највеће светске спортске припредбе ове године били су и сремски градови Инђија и Стара Пазова где су одржана поједина такмичења, односно припреме спортиста. Универзијаду, на којој је Србија остварила велики успех освојивши 19 медаља, од којих пет златних, званично је прогласио затвореном председник Међународне организације универзитетског спорта (ФИСУ) Џорџ Килијан. Поред спектакуларне вечери отварања и затварања, 25. летња Универзијада остаће упамћена по учешћу преко 10 хиљада спортиста, који су такмичили у 15 спортова и 208 спортских дисциплина. Најуспешнији били су академци Русије који су се са 76 медаља нашли на првом месту по броју освојених одличја. Нашим спортистима домаћи терен је одговарао, јер су са 19 медаља показали изузетан напредак у односу на прошлу Универзијаду у Бангкоку, када су се кући вратили са пет медаља. Од сремских спортиста најпријатније изненађење је приредила такмичарка Срема из Руме, Андријана Ћирић која је на 25. летњој Универзијади освојила бронзану медаљу у теквондо надметањима. У категорији до 72 кг 23-годишња студенткиња спортске академије из Београда Андријана Ћирић је прво у осмини финала савладала ривалку из Шпаније Ноелију Браво Руис. У борби за медаљу, Ћирићева је заблистала у четвртфиналу и убедљиво савладала Американку Бренди Пауерс са чак седам поена разлике (6: -1). У Ненад у елити ајвреднији резултат наших ре- у џудоу оства- Нпрезентативаца рио је млади такмичар митровачког Сирмиума, студент Факултета за физичку културу у Новом Саду Ненад Вуколић, најблиставији изданак школе те древне борилачке вештине, коју с великим успехом води искусни тренер и педагог Велимир - Веле Вуколић. У жестокој конкуренцији такмичара из 36 земаља, од којих је на мали број њих у самом светском врху, Вуколић је освојио изврно пето место. Но, нашао се и у полуфиналу и мало му је недостајало да освоји бронзану медаљу. Најпре је савладао Чарлса Чибана из Бразила, а затим још убедљивије и Ахмеда Абурвиса из Либије. Трећу узастопну победу Вуколић је остварио против Украјинца Андреја Бурдина. Међутим, у последња два кола је поражен и ипак се није нашао на победничком постољу. У полуфиналу га је савладао одлични Хамбарџун Тонојан, док је у репасажу у директној бориби за бронзану медаљу изгубио од Чеха Давида Дубског. Вуколић је у ова два меча очигледно био под великим притиском. Веће искуство ривала и знаци умора који су били видљиви после прва три меча, учнинили су своје. Међутим, пласман Вуколића на Универзијади је изнад свих очекивања. До сада је он био познат као шампион у свим узрасним катагоријама у земљи, а сада је на велека врата ушао у светску елиту. Андријана Ћирић том мечу наша представница је од почетка борбе била агресивна, стекавши брзо велику предност па је на крају било питање само са којом ће разликом тријумфовати. Са већ освојеном медаљом, Андријана Ћирић је у полуфиналу изашла на мегдан Францускињи Гуладис Епанке, светској и европској шампионки. Иако је противница из Француске била апсолутни фаворит Андријана је пружила достојан отпор успевши да издржи цео меч, а Епанке је са два прецизна ударца завршила цео посао. Успех Андријане Ћирић је још већи, јер је осећала велике болове у десној нози, али је ипак изашла на борилиште и на сјајан начин се опростила од Универзијаде. Био је то доста тежак меч са једном од најбољих такмичарки на свету у теквондоу. Вероватно бих пружила још више да нисам била повређена. Десетак дана пре такмичења сам свакодневно ишла на терапије и захваљујем медицинском особљу ВМА на пруженој помоћи. Драго ми је да сам освојила медаљу, али сам уверена да ћу на наредним недметањима бити још успешнија. Велику захвалност дугујем и тренерима Саши Обрадовићу као и Саши и Небојши Ракићу који су ме добро припремили за ово велико такмичење изјавила је Андријана Ћирић. После полуфиналног меча Андријана није могла да стоји па јој је одмах указана лекарска помоћ. Она је и пре борби за медаље кубурила са озбиљном повредом задње ложе десне ноге али је из свега тога изашла као права јунакиња и заслужује све похвале за велики успех на Универзијади. Уз признање Андријани Ћирић на освојеној медаљи, спортским радницима Инђије и Старе Пазове који су допринели да организација Универзијаде добије највише оцене, не треба заборавити ни спортску логистику Сремске Митровице где су припремали наши најбољи атлетичари. Као што су у прошлом броју "Сремске новине" и најавиле, највише наде полагано је у Ивану Шпановић која је у Митровици хватала залет за медаљу. Тако је и било. Једна од наших најбољих атлетичарки освојила је злато у скоку у даљ постигавши у финалу резултат од 6,64 метра. Тако је управо завршена Универзијада показала и све потенцијале Срема у организацији највећих светских спортских приредби. На жалост, сатница фудбалских такмичења у Инђији поремећена је обилним падавинама, али је то већ део на који организатори нису могли да утичу. Све остало је функционисало на највишем нивоу. Вуколић у акцији На свим будућим европским и светским такмичењима у катагорији до 66 килограма и највећи мајстори те борилачке вештине, с великим респектом и поштовање излазиће на мегдан нашем надареном џудисти. Вуколић је на Универзијади задивио не само пласманом, него и борбама, које су биле веома атрактивне и узбудљиве и одушевљвале публику. Још једном је потврдио да је он такмичар који у сваку борбу улази изузетно мотивисан и бескомпромисно изгара до последњег атома снаге. На јесен чекају га обавезе у прволигашком такмичењу - Балканско првенство и више турнира, међу којима и наступ на Отвореном првеннству Србије, 8. новембра у Београду, које ће имати међународни карактер. И раније су били, а сада су још више заинтересовани наши најбољи клубови у том спорту да појача њихове редове. Но, за сада Вуколић остаје у Сирмијуму и не размишља још о одласку у друге клубове Најважније је, свакако, што боље припремити се наредну сезону јер су тек на помолу нова велика искушења на међунардној сцени за млађаног и амбициозног Ненада Вуколића, велике наде српског џудоа и кандидата за Олипијаду у Лондону. Судије оправдале поверење пштински збор атлетских Осудија Сремске Митровице добио је поверење Атлетског савеза Србије да митровачке судије воде две атлетске дисциплине на Универзијади - бацање кладива и бацање копља. Овим дисциплинама руковиле су интернационалне судије Драган Секулић и Стевица Раденовић. По потреби, митровачке судије су попуњавале још неке дисциплине - скок у вис, скок с мотком, судиле на стази. На крају, приликом анализе рада и поступака на терену, митровачким судијама заслужено је припала висока оцена. Најбољи међу њима, њих 15, већ крајем овог месеца, од 23. до 26. јула судиће на Првенству Европе за јуниоре у Новом Саду.

23 Среда, 15. јул SPORT 27 ФУДБАЛ ИЗВРШНИ ОДБОР ПОДРУЧНОГ ФУДБАЛСКОГ САВЕЗА Регуларно првенство а је такмичење у Сремској лиги Ду протеклој сезони било регуларно, најбоље говори податак да је неизвесност у погледу освајања првог места владала све до 33. кола, када су се састали Омладинац и Слога. Омладинац је забележио минималну победу од 1:0 и остало му је да титуло потврди у Ноћају, што је било за очекивати. Ова оцена изнета је на седници Извршног одбора Подручног фудбалског савеза Сремска Митровица, одржаној у у Сремској Митровици, у петак 10. јула у оквиру анализа пролећног дела Сремске лиге. У пролећном делу одигране су 72 утакмице. Домаћи су забележили 49 победа, 5 сусрета је завршено нерешено, а на 18 успех су забележиле гостујуће екипе. Постигнута су 284 поготка, од тога домаћи стрелци 198 пута затресли противничку мрежу, док су гостујуће екипе постигле 86 погодака.изречено је 215 дисциплинских мера. Показано је 200 жутих картона, док је 12 П очетком прошле недеље, на сатадиону ФК Јединство у Старој Пазови завршен је трећи по реду турнир у малом фудбалу, Дај гол 2009., који је одржан под покровитељством Месне заједнице и Општине Стара Пазова. За време турнира одиграно је 116 утакмица и дата су 493 гола. На церемонији свечаног затварања турнира проглашени су победници, најбољи голман, најбољи стрелац, најбољи играч и најмлађа екипа. За најбољег голмана проглашен је Срђан Оргић из екипе Мастеркар, а за најбољег стрелца и најбољег играча, Милан Ракић, такође, из исте екипе. За најмлађу екипу проглашени су Црни бисери. Трећепласирана екипа на овом турниру која је награђена с ,00 динара је Ресторан Савић. Друга, Спортски центар Ренемес играча било искључено из игре. У другом делу првенства била је прекинута само једна утакмица и то у 33. колу у Дечу, где су се састали домаћи Сремац и Јединство из Платичева. До прекида је дошло када је гостујућа екипа остала на тарену с мање игача него што то дозвољавају правила. Број чланмова лиге смањен је на 16, а у нарадној сезони у овом рангу такмичења играће : Јединство (Стара Пазова), Слога (Ердевик), Борац (Мартинци), Борац (Сурдук), Слога Милшпед (Крњешевци), Хајдук (Вишњићево), Дунав (Стари Бановци), Јадран (Голубинци), ЛСК (Лаћарак), Фрушкогорац (Кукујевци), Граничер (Кузмин), Хајдук (Бешка), Подриње (Мачванска Митровица), ПСК (Путнци), Младост (Купиново) и Граничар (Адашевци). Првенство почиње 15. августа, а завршава се 22. новембра. Сва кола играће се суботом и недељом С.Л. ЗАВРШЕН ТУРНИР ДАЈ ГОЛ Победник Мастеркар У рано јутро 7. јула године, престало је да куца срце једног од највернијих чланова Радничког фудбалског клуба из Хесне. Умро је Анте Секулић дугогодишњи фудбалер и члан управе клуба. Рођен је године и заиграо је у фудбал у Радничком средином 50-тих година прошлог века. Била је то прва послератна генерација Хеснераца, која је вратила славу Радничког клуба. Анте Секулић је заједно са Хорнунг Фрањом- Гугилом, Обрат Иваном, Давидовић Ђусом и осталим играчима, дао велики играчки допринос, када је овај клуб постао члан Сремске лиге. Учествовао је и у освајању прве титуле првака Сремске лиге 1956/57. Био је активан и у Радничком након завршетка играчке каријере. Помагао је клуб и увек је учествовао у радним акцијама које су водиле напретку клуба. Последњих двадесет година био је присутан на свакој утакмици и на сваком тренингу. Сама његова последња жеља да буде сахрањен у црвено-белом Горан Јовић уручује пехар капитену првопласиране екипе наgrађена је с ,00 динара и прво место заузела је екипа новосадског Мастеркара која је награђена с ,00 динара. Награду првопласираној екипи уручио је председник општине Горан Јовић, који је и затворио овај турнир, оценивши га, најбољим турниром у малом фудбалу у Србији. Преминуо Анте Секулић Г.М. Анте Секулић дресу, говори довољно колико је волео и колико је био одан, веран и привржен црвено-белим бојама Радничког, фудбалског клуба из Хесне. Сахрањен је 8. јула на Новом гробљу у Митровици. Инђија се појачала а већину фудбалских клубова, Звреме летњег предаха увелико је прошло. Оживео је и стадион крај Саве, где су припреме за ново првенство митровачког прволигаша Срема ушле већ у другу недељу. Интензивно се ради на стицању физичке спреме, а креће и серија контролних утакмица, с обзиром да је до старта трке за бодове остало још тачно месец дана. Нови шеф стручног штаба Митровчана је Слободан Вучековић, некадашњи члан новосадске Војводине и Будућности из Подгорице. Његов први сарадник биће Александар Коцић. На почетку припрема позиву стручног штаба су се одазвали: Лабус, Јанковић, Релић, Татомировић,, Совиљ, Вукмир, Б. Николић, М. Николић, Јанковић, Драгићевић, као и омладинци који су били на позајмици у нижеразредним клубовима: Милошевић, Савиновић и тешановић. Међу њима није било Борислава Јовановића, који је отишао у Инђију, Владимира Савићевића, Динамично крај Саве Живо на Сувачи ови члан Српске лиге НВојводина, Доњи Срем из Пећинаца, започео је с припремама за нову сезону. Због утакмица баража фудбалери су тек десетак дана били слободни, али за управу није било одмора. Играчки кадар је, за сада, појачан са Милиновићем (ЧСК, Челарево), Лакићем (Рад, Београд), Сремчевићем (Црвена звезда, Београд), Мијићем и Радосављевићем (Хајдук, Београд), Бланушом (Инђија), Вујчићем (Слога, Крњешевци), Костићем (Земун), Мрдаковићем (Текстилац, Оџаци), Живковићем (Срем, Јаково) и Дјурићем (Карадјордје, Топола). Клуб су напустили: Иг. Ћирковић, Играч, Скорупан, Ристић, Кнежевић, Вучићевић, Савиновић, Митровић и Представљени нови фудбалери Инђије оскорашњи играчи тузалнске Дслободе за коју су одиграли више од 150 утакмица, Аднан Јахић, 24-годишњи везни играч, капитен омладинске репрезентације БИХ и Мухамед Омић штопер, званично су постали чланови Фудбалског клуба Инђија. - Почели смо припреме за нову фудбалску сезону. Претходну смо завршили на шестом месту Прве лиге Србије а намера нам је да агресивније кренемо у освајање лиге и на тај начин заокружимо оно што смо почели прошле сезоне. Отуда и два велика појачања која су стигла у овом прелазном року а наће бити и једина - рекао је председник ФК Инђија Славко Пувача који је новопристиглим фудбалерима пожелео успешан рад у новој средини и уручио дресове ФК Инђија. - За наш долазак у Инђију најзаслужнији су тренер Ђурић и председник општине Инђија Јешић. Захвалио биџ се њима као и свим играчима у тиму који су нас добро прихватили. Настојаћемо да се одужимо добром игром и помогнемо клубу да уђе у Супер лигу - рекао је на прошлонедељном представљању на градском стадиону у Инђији Аднан Јахић. У оквиру припрема за наредну сезону фудбалери Инђије су у недељу одиграли пријатељску утакмицу са мађарском репрезентацијом у Кечкемету а данас крећу на двонедељне припреме у Ивањицу. З.Г.С. сада члана Металца и поузданог чувара мреже Ненада Рајића, коме је истекао уговор. Уместо њега на првом радном договору био је голман ЧСК из Челарева, Милиновић. Реч је о искусном чувару мреже, који је бранио гол неколико прволигаша. Од новајлија ту је и млади голман Владимир Бојић, који је стигао из Бачког Јарка. Извесно је да ће у клубу остати и капитен угандске репрезентације Винцет Каизи. Уговор је истекао Ненаду Ђукановићу и Саши Зорићу, док је Станко Свитлица приступио Банату. Млади и перспективни играч Милан Филиповић наставиће каријеру у САД. Наравно, ово није коначни списак играча који су остали, приступили, или отишли из клуба, јер прелазни рок траје све до краја августа. Први човек клуба Вићентије Патровић најављује да ће на стадион крај Саве до почетка првенства доћи још три-четири фудбаларе из суперлигашких клубова. У протеклом првенству Митровчани су освојили девето место, а тај пласман оцењен је као задовољавајући. Митровчани су у другом делу првенства имали велике успоне и падове. Најпре су се нашли у кругу клубова који претендују да постану суперлигаши, али је затим уследила неочекивана серија пораза. Чак четири пута узастопно Сремци су напустили терен погнуте главе, што је условило повлачење челних људи стручног штаба Ратка Достанића и Зорана Милинковића. Какве су амбиције митровачког прволигаша у наредној трци за бодове, нови стручни штаб се још не изјашњва. Контролне утакмице и завршетак прелазног рока даће прави одговор, с каквом ће се екипом располагати и који су њени стварни домети у сезони када се навршава девет деценија постојања овог узрног клуба, чији су звездани тренуци били шездесете године прошлог века, када је Срем важио за једног од наших наугледнијих друголигаша, док се на стадиону крај саве окупљало и више од пет хиљада љубитеља фудбала. С.Л. Пред прву прозивку Штерлеман. Влада Наић је престао са активним играњем и прикључен је стручном штабу. До одласка на десетодневне припреме у Крупањ (15. јул), Доњи Срем ће, поред тренинга на Сувачи имати две пријатељске утакмице: против Борца у Прогару (11. јул) у Пећинцима (14. јул) против Борца из Сурдука. Ж.Р.

24 28 Среда, 15. јул ФУДБАЛ Први договор на стадиону у Хесни У БЕОЧИНУ Турнир на голиће Први договор на стадиону у Хесни есна заједница Беочин ће и поред тешке Мситуације смоћи снаге да настави традицију почету пре девет година организовањем фудбалског турнира на голиће. Турнир који се игра са четири играча на терену кошаркашких димензија и хокејашким головима, који свакодневно током три недеље трајања окупља преко хиљаду гледалаца, јединствен је овакве врсте у Војводини. Управо због амбијента и динамике овај сеоски турнир окупља праве мајсторе фудбала, репрезентативце жељне доказивања на малом простору. За овогодишњи девети по реду турнир наградни фонд, сходно ситуацији у друштву, износи динара. Организатор, који овај турнир организује у част месне заједнице и сеоске славе Преображење Господње (19. август), сматра да то неће бити препрека да кроз Беочин село продефилује преко 20 екипа. За победника турнира предвиђена је награда од динара, поражени финалиста ће добити , трећепласирана екипа динара а четвртопласирана динара. Планирано је да турнир почне 28.јула, а дан раније биће обављен жреб. Котизација по екипи износи динара, а ближе информације могу да се добију од руководиоца турнира Драгана Јовичића Србе на телефон 064/ или у канцеларији месне заједнице Беочин на телефон 021/ Упоредо са сениорским турниром играће се позивни турнири пионира рођених и 1997.године и ветерана као и финалне вечери традиционална утакмица жена Великог и Малог краја. И. Адемовски У среду 8. јула на Стадиону ФК Раднички из Сремске Митровице почеле су припреме за нову првенствену сезону у Војвођанској лиги-запад. Већ трећу годину заредом Хеснерци се успешно такмиче са најбољим клубовима у Војводини. И у новој предстојећој сезони Хеснерци имају велике планове. По речима агилног секретара стручног штаба Бранислава Баје Ненића, планови клуба су пласман у сам врх табеле. У случају добрих резултата и помоћи месне заједнице Хесна, амбиције су и пласман у Српску лигу, у којој је ФК Раднички наступао давне године. Шеф стручног штаба је Мита Нинковић а помоћници су му Балашћак Мирослав и Велики Стеван. Нови играчи Радничког су: Ћима и Ћукс радска управа за образовање, културу и Гспорт у Сремској Митровици организује традиционалну спортску манифестацију,,лето на Сави" која ће се одржати на спортским теренима на градској плажи. Ова манифестација има за циљ да током летњег распуста омогући деци и омладини бављење спортским активностима уз надзор спортских стручњака. Турнир "Фудбал на песку" је први у низу такмичења која се организују, затим следе рукомет на песку, баскет, одбојка на песку, пливање, кајак, игре без граница... Пријаве екипа се примају сваким даном од часова на терену за одбојку на песку. Најбољим екипама и поједнинцима су обезбеђене награде (мајице и дипломе). Заменик начелника Управе за спорт Богдан Божин каже да се и ове године очекује учешће око младих. Посебно интересовање је за кошарку и одбојку на обновљеном терену са тартан подлогом. из Нигерије, Богдановић, Ђурић и Матаруга из ЛСК-а, Барић из Граничара(Кузмин), Перић из Слоге(Вогањ), Жерајић из Митроса, Плавшић из Напретка (Шуљам), Шијан из Једноте(Шид), Ђурђевић, Павловић и Дивић из комшијског Срема. Још трају преговори са Грабићем из беочинског Цемента. Клуб су напустили Марко Петровић, Марко Јовановић и Милан Петрић који су појачали редове Подриња. Заказано је и неколико контролних утакмица. У суботу и недељу 25. и 26. јула ФК Раднички ће организовати меморијални турнир посвећен недавно преминулом спонзору клуба Жељку Радовановићу из фирме Поли. На турниру ће учествовати, уз домаћина и сремсколигаши ЛСК, Борац (Мартинци) и Граничар (Кузмин). Ј.С. Лето на Сави РУКОМЕТ Меморијални турнир у Лаћарку а стадиону крај ОШ "Трива Витасовић НЛебарник" у Лаћарку у недељу, 19. јула ће се одржати традиционални, седми по реду Меморијални турнир у знак сећања на Гојка Врсајковића Пику, наставника физичког васпитања и једног од најзаслужнијих за развој рукометног спорта у Лаћарку. Учесници турнира ће положити венце на гроб Гојка Врсајковића, а од часова ће се одржати дефиле рукометаша улицама Лаћарка. У 20 часова играју пионири ЛСК-а и аркета из Бачке Паланке, од женске екипе ЛСК-а и Срема из Сремске Митровице, а у мушке екипе ЛСК-а и Срема. За љубитење рукомета биће то лепа прилика да на делу виде и поздраве младе, талентоване рукометаше ЛСК-а, пре свих репрезентативце Ненада Давидовића, Милана Крстића и Дејана Вармеђу. ЗА СЕЋАЊЕ Последња Стајкова вожња оклоници бициклизма опростили су се од Пнајвећег популаризатора бициклизма у овом делу Војводине Станислава Живковића Стајка (74). На гробљу у Пећинцима, на последњи пут, испратили су га, поред родбине и највећи пријатељи - деца, возећи своје бицикле. Цео је живот провео на бициклу, возећи по Војводини, Србији, Босни и Херцеговини, али и Мађарској, Румунији, Украјини, Словачкој...Умро је, како је живео и желео на бициклу! Пун енергије, доброг расположења, посебно је био омиљен међу најмлађима. Сваке године, Бициклистички клуб Доњи Срем, чији је Стајко био председник, организовао је поводом славе Пећинаца бициклистички хепенинг, трке на којима су учествовало више стотина возача најмањег узраста. Незаборане су биле трке трицикала, где су учествовали најмладји возачи, али и уз помоћ мама или бака. На жалост, овогодишње трке у Пећинцима, 25.јула организоваће се без Стајка. Ж.Р. Станислав Живковић Стајко