РЕДАКЦИЈА МУДРИЦЕ НАЛАЗИ СЕ У КАБИНЕТУ 76!!!

Transkript

1

2 Из садржаја: Ближи циљу 3 Интервју 6 Такмичења 8 Ученик генерације 18 Председник парламента 19 Екскурзије 24 Живот школе 26 Мала матура велико срце 28 Посете, излети 30 Забава 32 Спорт 33 Страна страна 35 РЕДАКЦИЈА МУДРИЦЕ НАЛАЗИ СЕ У КАБИНЕТУ 76!!! НА ОПШТИНИ ЗВЕЗДАРА ГРАДА БЕОГРАДА МИРИЈЕВСКА ШКОЛА ГОРДО СТОЈИ САДА. ВИТЕЗОВИ МИ СМО ТОГ ЧАРОБНОГ ЦАРСТВА ГДЕ СТИЧЕМО ЗНАЊЕ И ПРАВА ДРУГАРСТВА. СИМПАТИЈЕ ПРВЕ ОВДЕ СУ СЕ РОДИЛЕ, АМОРОВЕ СТРЕЛЕ МНОГЕ СУ ПОГОДИЛЕ. ЈЕДНОГ ЋЕМО ДАНА СВИ ДАЉЕ ОТИЋИ, НА НАША ЋЕ МЕСТА НОВИ ЂАЦИ СТИЋИ. У ДЕСПОТУ, У ДЕСПОТУ МНОГО ЛЕПОГ ЧЕКА ТО ЈЕ ШКОЛА, ТО ЈЕ ШКОЛА НОВОГ, НОВОГ ВЕКА. ДОЛАЗЕ НАМ, ДОЛАЗЕ НАМ УВЕК ДРАГИ ГОСТИ, НЕГУЈУ СЕ, НЕГУЈУ СЕ ЛЕПЕ АКТИВНОСТИ. У ДЕСПОТУ, У ДЕСПОТУ САВЛАДАСМО ЛЕКЦИЈЕ И УСПЕШНО, И УСПЕШНО ПОХАЂАМО СЕКЦИЈЕ. СВИМА ЗНАЊЕ, СВИМА ЗНАЊЕ СВЕТЛИ КАО ДУГА, ДЕСПОТ НАМ ЈЕ, ДЕСПОТ НАМ ЈЕ КАО КУЋА ДРУГА. САША БОЖОВИЋ 2 Позивамо на сарадњу све заинтересоване ученике и наставнике! CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд /. 4 (497.11) Мудрица : часопис Основне школе Деспот Стефан Лазаревић Београд / главни и одговорни уредник Зоран Павловић , бр. 1 (септембар) -. - Београд (Улица Нова 15) : Основна школа Деспот Стефан Лазаревић, (Београд : Рубикон) cm Два пута годишње ISSN Х = Мудрица. Часопис Основне школе Деспот Стефан Лазаревић Број 8, Београд, јун Издавач: Основна школа Деспот Стефан Лазаревић, Београд За издавача: Соња Стаменовић, директор школе Адреса: Нова 15, Београд Тел/факс: , despotstefan@sezampro.yu; Главни и одговорни уредник: Зоран Павловић, професор историје Помоћнице главног и одговорног уредника: Андреа Јоксимовић и Милена Маринковић, 7/5 Корице: Младен Чичић Сарадници професори: Бранкица Батањски, Александар Алексић, Драгана Вељковић, Зорица Здравковић, Милорад Цицмил, Горан Стијак, Милорад Путниковић, Ана Бешевић (српски језик), Маријана Зековић, Дејан Стоиљковић (географија), Милан Петровић, Љубинка Павлов, Александар Ерић (физичко васпитање), Дијана Илић (музичко васпитање), Мирјана Вуксановић (ликовно васпитање), Соња Иконић-Скерлић (веронаука), Бранислава Крунић, Влада Ступин (техничко образовање), Лидија Величковић (енглески језик), Исидора Тубић, Радмила Гојковић, Ивана Новаковић (учитељице) Сарадници ученици: Алекса Павлов (8/1), Невена Вукојичић, Марина Илић, Јована Стричић, Тамара Терзић (8/2), Тамара Тубић, Татјана Тубић (8/4), Јованка Станковић, Милица Драмићанин, Олга Милићевић (7/5), Катарина Младеновић (6/3), Милица Малиновић (5/3)...

3 Соња Стаменовић Зорица Здравковић Јовановић Било је крајње време да се појаве нека нова деца васпитана, паметна, шармантна, пристојна, драга... која поштују своју породицу, оца и мајку, браћу и пријатеље. Довољно успешна да не морају да буду мачо по сваку цену, није их стид да уче и покажу знање, да се шале, измотавају, певају и праве шоу, уместо да се круто држе унапред смишљене позе... Отприлике овако је новинар познатог недељног листа описао Новака Ђоковића, нашег најбољег тенисера. И знате шта, у ових неколико реченица, препознале смо ученике наше школе и то ученике завршне године. На седници одељењског већа аплауз је трајао тако дуго да су нас дланови болели. Атмосфера пријатна, позитивна, каква одавно није била. Насмејана, поносна лица, али и сузе (надамо се радоснице) код појединих одељењских старешина. Децо, хвала Вам. За сјајне резултате које сте постигли. За срдачност, међусобно поштовање и уважавање. За ову топлину и љубав коју у срцу осећамо. Честитамо и Вама, драги родитељи, и хвала Вам на сарадњи и напорима које сте уложили да се школа развија и напредује заједно са Вашом децом. Статистика каже да је три четвртине од укупног броја ученика осми разред завршило одличним и врло добрим успехом, а 29 ученика је имало све петице, освајало награде на такмичењима и стекло услове да буду носиоци Вукове дипломе. Ови резултати, школска постигнућа, само допуњавају слику коју смо стекли о вама. Још предстоји упис у жељену школу. Сад је време да засијате свом снагом јер сте на корак од остваривања ваших снова. И, не заборавите, знања се добијају учењем, а вечност добротом, стрпљењем и поштењем. Али, ако се по јутру дан познаје, не бринемо за вас. И остали ученици су показали завидан ниво знања и понашања. Чини се да Кад радиш. не гледај само добит, и корист, и успех. Лепота и наслада коју један надахнут столар осећа при тесању, и стругању, и глачању, и склапању дрвета не да се ничим исплатити. Свети Николај (Велимировић) школа заиста постаје место у које сви радо долазе. Место у коме се учи вредност лепе речи, у коме се заједнички откривају нови путеви знања, у коме је свако драгоцен без обзира на могућности и схвата колико може да учини сам и колико више у сарадњи са другима. У нашој школи грешке се не сматрају неуспехом већ начином учења, јер су и велики научници као мали сигурно правили грешке. Заједно учимо да је важно да будемо упорни, стрпљиви и марљиви уколико желимо Дечији снови су стварност будућности. да испунимо снове. Ученици првог разреда су успешно савладали слова, научили да читају, али и поштују правила понашања и комуникације. Иако их је пуно у одељењу, били су сјајни. Насмејана лица, топли загрљаји, пуни поверења и љубави према школи и запосленима... Прваци разгале и најтврђе срце. Као патуљци поред Снежане, рецитатори и глумци у представама освојили су све. Другаци су већ озбиљнији, али подједнако драги и срдачни. Радознали, љубопитљиви и радни. Активно су учествовали у активностима у току реализације пројекта Свет је саздан од различитости и, као праве филмске звезде, без страха и самоуверено, одговарали на питања водитеља различитих телевизија. Заједно смо научили да ценимо разлике међу људима уместо да их се плашимо или да их не прихватамо. Ученици трећег и четвртог разреда су показали сјајне резултате на такмичењу из математике. Као чланови хора Звездане стазе или као учесници свих позоришних представа у школи учили су нас култури и опијали душу својим умећем. Изнедриће ова школа многе уметнике и научнике. Петаци у новом окружењу, са новим предметима и обавезама. Сви наставници их хвале. Иако имају незахвалну улогу да буду носиоци реформе, да стално чекају нове уџбенике, изучавају нове предмете, одлично су се снашли. Наша Корак по корак генерација је изванредна у сваком погледу. И када правећи роботе представљају школу на републичком такмичењу, и када на такмичењу из историје, српског језика и математике освајају највиша места или када припремљеним рефератима и паноима замењују туристичке водиче на једнодневном излету. Још само да научимо да спортски поднесемо пораз и честитамо противнику јер је постигао више голова... Шестаци и седмаци су стандардно добри. Припремају се за улогу лидера у школи. Као чланови Ученичког парламента имаће велику улогу у организовању школског живота. То је част, али и обавеза. Сигурни смо да ће бити успешни. Срећно децо! 3

4 Соња Стаменовић Зорица Здравковић Јовановић Наредне школске године у плану је израда огледа за надарене ученике. Једна група ученика ће имати више часова из природних, а друга из друштвених наука. Ове школске године у нашој школи су се реализовала четири пројекта и сва четири подједнако важна. Један од њих је Превенција преступничког понашања који подразумева низ активности на побољшању опште атмосфере у школи и локалној заједници. О чему се заправо ради? Нове теорије указују на чињеницу да постоје одређени фактори који утичу на појаву преступничког понашања код деце, а под преступничким понашањем се, пре свега, мисли на конзумирање психоактивних супстанци (цигарета, алкохола и дрога), рано напуштање школе, насиље, малолетничка трудноћа и различити облици криминала. Превенција преступништва деце и омладине подразумева јачање заштитних фактора и смањење ризичних. Који су то ризични фактори? 1. У локалној заједници: доступност психоактивних супстанци, доступност оружја, промоција насилног понашања у медијима, низак ниво повезаности социјалних и здравствених служби, школе и правосудних органа, као и сиромаштво и дискриминација. 2. У породици: проблеми у функционисању породице, породични конфликти, ставови родитеља који одобравају преступничко понашање. 3. У школској средини: неуспех у школи, неизвршавање школских задатака, недруштвено понашање, одбацивање од стране вршњака. Ове ризичне факторе смо препознали и у нашем школском окружењу и трудимо се да различитим активностима утичемо на њихово 4 РИЗИЧНИ ФАКТОРИ смањење. На пример, организовали смо састанак са полицијом и указали на проблеме који се појављују у насељу, на родитељским састанцима родитељи су обавештени о опасностима које су присутне, контактирали смо са власницима продавница у околини, родитељи су информисани да није дозвољено да шаљу децу да им купују алкохолна пића, покренуте су акције да се помогне социјално угроженим Школа треба да буде безбедна и подстицајна средина за сву децу. породицама (успостављена је сарадња са Црвеним крстом Звездаре, Београда и Новог Београда), организоване су радионице на часовима одељенских старешина на којима су деца упозната са облицима насиља и начинима ненасилног решавања проблема и интензивирана је сарадња са Центром за социјални рад и Домом здравља Звездара... Што се тиче побољшања школског успеха, започели смо са реализацијом пројекта Свет је саздан од различитости, а у току је и оглед Увођење помоћника у редовну наставу... Ови пројекти се реализују у прва три разреда. Постигнути су изванредни резултати. Невладина организација Мали принц са председницом Славицом Васић и асистентима Зорицом Спасојевић, Ружом Николић и Тонијем Бислимијем је у многоме допринела да су школска постигнућа великог броја ученика побољшана и да је створена лепа атмосфера прихватања и међусобног помагања у одељењу. Поред присуствовања редовним часовима српског језика и математике, неретко су се могли видети и како присуствују часовима физичког васпитања, на којима заједно са ученицима навијају и подстичу их да постижу добре спортске резултате. Тешко нам је замислити школу без њих. Када су представница велике донаторске куће NOVIB из Холандије, који финансира пројекат, Reem Yudeh, и представница Грађанских иницијатива дошле у контролу реализације пројекта биле су пријатно изненађене и констатовале да нигде нису виделе такву сарадњу наставника, ромских асистената, родитеља и деце, као и заједничку бригу за сваког појединца. Обећали смо им да ћемо радити на ширењу примера добре праксе, промоцији овог пројекта у Србији и шире. Нарочито су им се допали женски сати, односно састанци са мамама ромске националности који, поред пријатно проведеног времена, за циљ имају и размену информација, решавање конкретних проблема и едукацију. Такође им се допало и презентовање ромске културе ученицима на редовним часовима одељенске заједнице, као и читање ромских легенди. Деца и наставно особље ће дуго памтити студенте завршне године Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију. То су:

5 Александра Стефановић, Дамир Наглић, Бојан Ранковић, Соња Мандић, Биљана Дебељаковић, Дејан Горгијевски, Милена Урошевић, Бранка Павловић, Мирјана Илић, Бојана Лазовић и Александра Јурчић. У раду са децом су остварили сјајне резултате. Топли, брижни, срдачни, нису се само придржавали захтева предвиђених огледом, већ су и своје слободно време проводили у одељењу, настојећи да помогну у решавању неких других проблема. Следеће године нас очекује нова група студената, будући учитељи и логопеди. ЗАШТИТНИ ФАКТОРИ Заштитни фактори чине противтежу ризичним факторима и доприносе стварању услова који подстичу правилни социјални развој ученика. У школи заштитни фактори би били позитивна уверења и јасни стандарди понашања, позитивно социјално везивање за школу, развијање отпорности на негативне спољашње утицаје код ученика кроз развијање поузданости, одговорности, вештина комуникације, саосећања, способности опраштања, вештине решавања проблема, самоконтроле... Такође, различитим активностима утиче се на развијање свести о себи, способност постављања циљева, мотивација за постигнуће, посебна интересовања, оптимизам, вера. У циљу признавања постигнућа ми смо ове године у више наврата наградили најбоље ученике и ученике који су знатно напредовали у учењу: за Савиндан, за крај школске године, за учешће на такмичењима и различитим манифестацијама. Поред књига, медаља, диплома..., најбоље ученике смо наградили и ванредном екскурзијом на Фрушку гору. ЕКОЛОГИЈА Пројекат из екологије Чувари животне средине се реализује у сарадњи са Месном заједницом Ново Миријево и Удружењем грађана Наша деца, а финансиран је од стране Градског секретаријата за заштиту животне средине. Пројекат се реализује под руководством г. Данила Кадијевића, г. Томе Петкоског и наставница Наталије Петровић и Миланке Гајић. Поред обележавања дана важних за заштиту животне средине, активности су подразумевале и активно учешће у одржавању хигијене нашег животног простора. У млађим разредима су организоване еколошке патроле у сваком одељењу које су имале за задатак да прате понашање својих другара у школском дворишту, уочавају неправилности и о томе дискутују на часовима одељенске заједнице. У старијим разредима то је била група ученика састављена од чланова еколошке секције. Организовано је и чишћење миријевског потока, у коме су учествовали сарадници у пројекту, ЈКП Градска чистоћа, ЈКП Градско зеленило и представници ГО Звездара. Међутим, ни ово чишћење није решило проблем потока, који несавесни грађани и даље загађују. Надамо се да ће ГО Звездара у скоријој будућности пронаћи решење овог великог еколошког, хигијенског и здравственог проблема. Поводом овог пројекта два пута је успостављена видео конференцијска веза са ОШ Ђура Јакшић из Каћа, којима, нажалост, нису присуствовали ученици наше школе због других обавеза. Од наших ученика, у пројекту се нарочито истакло одељење 7/5, а међу њима највише Олга Милићевић која је осмислила и направила два плаката. ПРОТОКОЛ ЗА ЗАШТИТУ ДЕЦЕ Влада Републике Србије усвојила је општи Протокол за заштиту деце од злостављања и занемаривања још у августу године. Овај општи Протокол треба да допринесе развоју и ширењу мреже мултидисциплинарних тимова за заштиту деце у локалној заједници и обавезује све службе које су дужне да обезбеде правилан раст и развој најмлађих на израду сопствених протокола. Министарство просвете је објавило Посебан протокол за заштиту деце и ученика од насиља, злостављања и занемаривања у образовно-васпитним установама. Овај Протокол садржи превентивне и интервентне активности и обавезује све васпитно-образовне установе да израде сопствене програме заштите ученика од насиља, као и да формирају Тим за заштиту ученика од насиља. И ми смо у нашој школи започели активности у вези са применом Протокола. Изабран је Тим који чине наставници Горан Стијак, Ивана Новаковић, Драгица Милановић и Гордана Којић, родитељи Небојша Радосављевић и Снежана Станојев, а од ученика у Тиму ће бити председник и потпредседник Ученичког парламента. Задатак Тима и свих нас је да креира атмосферу у школи у којој се: учи, развија и негује култура понашања и уважавања личности, не толерише насиље, не ћути у вези са насиљем, развија одговорност свих и све који имају сазнање о насиљу обавезује на поступање. У наредној години очекује нас увођење нових процедура, поред већ постојећих; информисање, обука деце и одраслих за разумевање и конструктивно решавање конфликата, допуна одељенских и школских правила, оглашавање правила, спровођење различитих акција: недеља посвећена активностима против насиља, недеља различитих култура, месец лепих речи, форум театар, изложбе, топ-листа најлепших поступака и речи, организовање сусрета деце и запослених са експертима из различитих области... Као што видите, очекује нас лепа и безбедна школска година. 5

6 РАЗГОВОР СА ПРЕДСЕДНИЦОМ САВЕТА РОДИТЕЉА, ГОСПОЂОМ ДАЈАНОМ СТАНКОВИЋ Ви сте већ другу годину за редом председница Савета родитеља. Кажите нам шта заправо та функција представља и како успевате да Ваше личне обавезе ускладите са ангажовањем у раду Савета? Функција председника Савета родитеља је да се стара о правилној примени одредаба пословника о раду Савета родитеља, да сазива седнице, потписује записник са седница о донетим одлукама и закључцима. Све лепо испланирам и организујем. Која је улога Савета родитеља у школи? Савет предлаже представнике родитеља ученика у орган управљања, предлаже мере за осигурање квалитета и унапређивање образовно-васпитног рада, учествује у поступку предлагања изборних предмета, разматра намену коришћења средстава остварених радом ученичке задруге, од донација и средстава родитеља. Затим, разматра услове за рад школе, учествује у поступку прописивања мера, начина и поступака заштите и безбедности ученика за време остваривања образовно-васпитног рада и других активности које организује школа, а учествује и у поступку прописивања правила понашања у школи. Савет даје сагласност на програм и организовање екскурзија, програма наставе у природи и разматра извештај о њиховом остварењу. Такође, Савет разматра и друга питања утврђена статутом. Да ли сматрате да Савет родитеља може да утиче на развојну политику школе? Да ли се родитељи довољно укључују и на који начин? Савет родитеља може и треба да утиче на развојну политику школе. Свако одељење има свог представника у Савету родитеља, али нажалост поједини родитељи виших 6 разреда нису савесни и не присуствују увек састанцима. Било је случајева да не одржимо састанак због недостатка кворума и тада нисмо у могућности да донесемо важне одлуке које су врло битне за школу и нашу децу. На Савету родитељи износе конкретне и текуће проблеме које касније органи школе решавају. На који начин можемо заинтересовати родитеље да се што активније укључе у рад школе? Не знам начин на који можемо још више да их заинтересујемо, ако они сами нису савесни и не брину довољно о раду своје деце и школе. Које је акције Савет родитеља покренуо, подржао или реализовао? Покренули смо следеће акције: борба против паса луталица, прикупљање новчаних средстава за куповину и инсталирање видео надзора и електронског дневника, чишћење школског дворишта и потока, прикупљање одеће и књига за ученике слабијег имовног стања... Реализовали смо предавања о борби против наркоманије, борби против насиља и о безбедности у школи. Подржали смо пројекте: Свет је саздан од различитости, Превенција преступничког понашања, Увођење помоћника у редовну наставу српског језика и математике у другом и трећем разреду и иницирали смо укључивање школе у реализацију пројекта Школа без насиља. Шта мислите о безбедности ученика? Безбедност сигурно није на задовољавајућем нивоу. Константан је проблем паса луталица и несавесних родитеља који и поред забране саобраћаја долазе колима до главне капије школе. Насиље је, нажалост, често присутно у школском животу. Шта мислите о Протоколу заштите деце од насиља, злостављања и занемаривања, који све школе обавезује да израде Програме заштите деце од насиља? Да ли сте о томе разговарали на састанцима Савета родитеља и донели конкретне предлоге? Слажем се са Протоколом заштите деце од насиља, злостављања и занемаривања. Требало је тај протокол много раније донети. На Савету смо разговарали о Протоколу и предложили три родитеља из Савета да учествују у изради Програма заштите деце од насиља са члановима Наставничког већа и Школским одбором. Шта мислите о пројектима који се реализују у школи? Сваки пројекат који се реализује у нашој школи је одличан и доприноси бољем и успешнијем раду наше школе.

7 Покренули смо следеће акције: борба против паса луталица, прикупљање новчаних средстава за куповину и инсталирање видео надзора и електронског дневника, чишћење школског дворишта и потока, прикупљање одеће и књига за ученике слабијег имовног стања... Реализовали смо предавања о борби против наркоманије, борби против насиља и о безбедности у школи. Подржали смо пројекте: Свет је саздан од различитости, Превенција преступничког понашања, Увођење помоћника у редовну наставу српског језика и математике у другом и трећем разреду и иницирали смо укључивање школе у реализацију пројекта Школа без насиља. Реализација наставе у природи, вишедневних екскурзија и једнодневних излета је једна од тема која се најчешће спомиње на Савету родитеља. Да ли сте задовољни начином избора дестинација и шта бисте ту поправили? Избором дестинација сам задовољна. Комисија коју чине наставници и родитељи из Савета има у виду које дестинације треба обићи, а које су обухваћене наставним програмом, и ту не бих ништа мењала. Шта мислите да ли су талентована деца довољно ангажована у школи и да ли рад са њима треба унапредити? Предлози? Талентованој деци треба посветити више пажње, одржавањем разних семинара, курсева и рада у групама са адекватним програмима. Да ли су родитељи довољно информисани о активностима које се у школи реализују? Родитељи који желе и прате рад своје деце су информисани о активностима која се у школи реализују. Међутим, постоји проблем усклађивања родитељских састанака са састанцима Савета родитеља и нисмо увек у могућности да благовремено обавестимо родитеље о свим активностима јер родитељске састанке одржавамо четири пута годишње, а Савет једном месечно. Порука ученицима, родитељима и запосленима. Да свако ради свој посао најбоље што уме, а посебан савет за родитеље да што више брину о својој деци, њиховом раду и понашању, како у школи тако и ван ње. Разговор водила: Јованка СТАНКОВИЋ, 7/5 Нашу децу треба да волимо и поштујемо, да им помогнемо, да их разумемо, похвалимо, критикујемо, наградимо... А за узврат од њих добијемо љубав, знање, примерно владање. Право нас родитеља је да искористимо све могућности које школа пружа да се деца што више баве спортским активностима, да их одговорно здраво хранимо и да утичемо на њих да свакодневно чувају своју животну средину. Обавеза нам је да у школу пошаљемо лепо васпитано дете које зна да се са уважавањем односи према учитељима и наставницима, да бисмо стекли право да од наставника тражимо надоградњу и образовно обликовање свог детета. Обавезни смо да у школу шаљемо дете ослобођено свакодневних брига које морају да решавају одрасли. Тиме ћемо уз себе имати весело и насмејано дете, доброг ђака. Обавеза родитеља је да научи своје дете да на наставу долази на време, пристојно и чисто обучено и припремљено за часове, да би са правом то исто тражио и од наставника. Обавеза родитеља је да посебно воде рачуна о безбедности своје деце на улици, у саобраћају, на путу од школе до куће, игралишту. Родитељи морају да прате рад своје деце, учествују у активностима у школи и ван ње кроз редовне доласке на Родитељске састанке и Дане отворених врата, уважавајући сугестије и примедбе наставника. Тиме ћемо имати бољи увид у успех и понашање нашег детета. Родитељска обавеза је и да активно учествују у органима управљања школе Савету родитеља и Школском одбору, да би искористили своје право увида у сва дешавања у вези са школом и за које намене се њихов и новац пореских обвезника користи. Родитељи имају право да све примедбе на рад школе јавно износе органима управе, да би стекли право да се проблеми брзо, ефикасно и повољно реше. 7

8 Општинско такмичење пети разред: Милица Јеремић, 5/5 2. место Јелица Спасојевић, 5/4 3. место Катарина Токалић, 5/5 3. место Никола Ђурић, 5/4 3. место Михајло Узелац, 5/6 3. место; шести разред: Бојана Васић, 6/2 2. место Катарина Радиновић-Капраловић, 6/2 3. место Душан Галић, 6/4 3. место; седми разред: Дуња Накаламић, 7/1 3. место; осми разред: Марина Илић, 8/2 3. место Анета Узеировић, 8/6 3. место. Градско такмичење пети разред: Јелица Спасојевић, 5/4 2. место Катарина Токалић, 5/5 3. место шести разред: Бојана Васић, 6/2 2. место Катарина Радиновић-Капраловић, 6/2 3. место седми разред: Катарина Поповић, 7/2 3. место Градско такмичење Ана Арсић четврти разред: Ана Арсић, 4/4 1. место Тијана Марковић, 4/6 3. место пети разред: Јован Марков, 5/2 2. место Душан Калинић седми разред: Катарина Поповић, 7/2 1. место Милица Савић, 7/2 3. место Павле Смиљанић, 7/6 3. место осми разред: Марија Савић, 8/1 3. место Катарина Поповић Општинско такмичење четврти разред: Ана Арсић, 4/4 2. место Бруно Поповић, 4/5 3. место Тијана Марковић, 4/6 3. место пети разред: Јован Марков, 5/2 3. место шести разред: Лука Станојевић, 6/1 3. место 8 Општинско такмичење шести разред: Душан Калинић, 6/1 1. место Лука Станојевић, 6/1 2. место Катарина Радиновић-Капраловић, 6/2 2. место Стефан Мастиловић, 6/4 2. место Огњен Стамболовић, 6/4 3. место Милан Јанковић, 6/4 3. место Петар Трајковић, 6/7 3. место Општинско такмичење осми разред: Тијана Николов, 8/1 3. место Анета Узеировић, 8/6 3. место Јована Пантић, 7/6 3. место

9 Општинско такмичење пети разред: Јован Марков, 5/2 3. место Нина Тодоровић, 5/ место Катарина Токалић, 5/5 3. место Милица Јеремић, 5/5 3. место Михајло Узелац, 5/6 3. место Тијана Вескадиага, 5/ место шести разред: Петар Стојадиновић, 6/5 3. место Стефана Лазаревић, 6/7 3. место седми разред: Ранко Радовић, 7/3 3. место Андреа Јоксимовић, 7/5 3. место осми разред: Игор Миленковић, 8/1 2. место Бранислав Бандић, 8/5 2. место Стефан Барца, 8/1 3. место Рајко Анђелић, 8/1 3. место Лазар Ненадић, 8/2 3. место Општинско такмичење квиз: Екипа: Бранислав Зиндовић, 3/5, Матија Павловић, 3/5 и Јелисавета Којадиновић, 3/3 2. место. Марија Савић Општинско такмичење пети разред: Јелена Петровић, 5/1 1. место Марко Шербић, 5/5 1. место Андреа Ристић, 5/5 2. место Ненад Радоњић, 5/5 2. место Јелена Петровић седми разред: Ђорђе Лалић, 7/4 3. место Андреа Јоксимовић, 7/5 3. место осми разред: Марко Шербић Јелена Вукосављевић Oпштинско такмичење осми разред: Тања Владисављевић, 8/6 3. место Анета Узеировић, 8/6 3. место Иван Димитров, 8/5 1. место Јелена Вукосављевић, 8/5 1. место Ана Каралејић, 8/5 2. место Тијана Николов, 8/1 3. место Никола Милошевић, 8/3 3. место Никола Благојевић, 8/5 3. место Општинско такмичење осми разред: Марија Савић, 8/1 1. место Олга Јовановић, 8/5 2. место Невена Мартиновић, 8/5 2. место Ивана Огризовић, 8/6 3. место Филип Чоловић, 5/7 2. место Коста Смиљанић, 5/5 3. место шести разред: Лука Кнежевић, 6/3 3. место 9

10 Лазар Павловић, 8/3 3. место Татјана Тубић, 8/4 3. место Стефан Сикимић, 8/4 3. место Градско такмичење седми разред: Лепа Вавић, 7/3 3. место Радован Бранковић, 7/5 3. место осми разред: Александра Грујић, 8/3 2. место Иван Димитров Општинско такмичење Седми разред: Катарина Поповић, 7/2 1. место Александра Грујић Општинско такмичење седми разред: Сања Протић, 7/2 2. место Лепа Вавић, 7/3 2. место Радован Бранковић, 7/5 2. место Александра Михаиловић, 7/2 3. место осми разред: Стефан Драгаш, 8/5 1. место Александра Грујић, 8/3 1. место 10 Стефан Драгаш Рајко Анђелић, 8/1 2. место 8/1 Игор Миленковић Ђурђица Мутавџић Тијана Николов Марија Савић Зага Тришовић Данко Васић Милица Митић 8/2 Невена Вукојичић Марина Илић Ана Калинић Јована Стричић Лазар Ненадић Вук Николић 8/4 Тамара Тубић Татјана Тубић Стефан Сикимић Кристина Бандука Анђела Томашевић 8/5 Бранислав Бандић Никола Благојевић Јелена Вукосављевић Стефан Драгаш Бојан Зејак Олга Јовановић Ана Каралеић Невена Мартиновић 8/6 Тијана Јовић Анета Узеировић Ивана Огризовић

11 Другови школски, велики су и прави. Играју се и уче као лептири на зеленој трави. Другарство је велико богатство. Кад ти се појави неки дуг, помогне ти добар друг, И у добру и у злу, прави друг ће бити ту. Никола МИЛЕНКОВИЋ, 2/3 * * * Шта другарство значи, ја то нисам знала све док ме мајка у вртић није дала. У вртићу тада стајала сам сама, кад одједном мени приђе једна Ана. Александра, то је њено право име и одмах смо се зближиле као да се знамо. Прођоше године и у школу кренух, али, на сву срећу, са Аном у одељењу. Сада сам сигурна шта другарство значи то је нешто најлепше што са срећом зрачи. Јована ДРМАНОВИЋ, 2/3 После дуге зиме стиже нам пролеће. По ливадама пољско цвеће. У парковима дечја граја. Гле пролећа правог раја. Деца са осмехом на лицу беру љубичицу. Пролеће се буди, весели су људи, свуда граја, деца пуштају змаја. Александра МИЛОШЕВИЋ, 2/3 На море идем ја, нека свако зна. Једва чекам да путујем, са морем се рукујем. Тамо ћемо се дружити, лепо се проводити, сунчати се, пливати, и на води скијати. Куле од песка правићу, сваког дана славићу. Лепе тренутке и заласке Сунца дуго памтићу. Душан АНТИЋ, 2/3 Љубав је дивна, љубав је славна љубав је најлепше осећање, љубав је главна! И ја сам је једном срела кад сам била мала, не баш зрела. Заљубила сам се и то лудо то осећање било је право чудо! Љубав је као прелепи сан треба је пружати свима сваки дан! Наташа МИЈАИЛОВИЋ, 4/4 Мој жути мачак Тоша живи по својој жељи, игра се, негује и храни и спава у својој фотељи. Он је веома умиљат, никада није љут, има густо крзно, меко, и веома је жут. Воли да се мази, брз је као чигра, воли и да преде, да се игра, и много личи на тигра. Никад није уловио ниједнога миша сличан је Ћопићевом Тоши, којег је гајио чича Триша. Понекад, кад се осећам лоше седнем поред свог тиграстог мачка Тоше. А сада стављам тачку на своју мачку, која има чудне игре, јер није обична мачка поседује и свој педигре! Радмила ГОЈКОВИЋ, учитељица 2/3 Знам да ме није донела рода, знам да чаробница шумом не хода. Знам да нема седам патуљака и да нема магичног чудака. Знам да Биберче к о бибер није, знам да маћеха зла није. Знам да принц принцези помаже и да се Снежана са патуљцима слаже. Знам и да бајке нису стварне, ал машта ме обузима и док сањарим... видим... принц тражи - мене и тако моја машта крене... Ана АРСИЋ,4/4 11

12 Орка их чува, пази и храни, радост им пружа под својим кровом. Куце су миле и ја их волим, А то показујем и песмом овом. Ех, та мала, слатка створења, Некада су послушна, а некад лења. Зли људи јуре их и одбацују, Али ОРКА - спасава ситуацију Луталица има много, то знамо, И проблем треба сви да решавамо. Ми имамо ОРКУ, она за то служи, да куцама живот обезбеди дужи! Јована ЂОРЂЕВИЋ, 5/5 Још док сам сасвим мала била мајка ми је говорила: љуби ћерко, искрено воли, за то бар немој нико да те моли. коме се љуби нека се заљуби. За мене времена има више, ти не знаш каква се љубав мени пише. То су постале празне приче, као да их је однео ветар, сви дечаци ту и тамо личе, али мени је сладак само Петар. Кад год га видим скроз се постидим, колена клецају, срце трепери. Другарица ме по рамену лупа: Тамара, не гледај у њега, не звери! По глави ми се мотају разне бајке Пепељуга, Снежана, Лепотица... Само их једна ствар повезује свака од њих има свога принца. До јуче је био само Пеђа, Ал` по мислима ми лута нека коса смеђа, једна плава около скакута, не једном, већ стотинак пута. Ех, да је неко у мене заљубљен, не слуђен, ал` мало погубљен. Дала бих сада све на свету да бар једном шетамо у дуету. Између високих, црвених солитера, скрило се од погледа булдожера двориште мало из прошлог века, нова времена нека чека. Капијом старом од труле даске, изоловано је од вреве градске, оивичено трошним кућама малим дичи се својим временом сталим. Стару калдрму сунце греје, пчеле обилазе цветне леје и док се чује џивџана песма у углу дрема једна чесма. Упамти добро такво осећање нипошто није за играње. Гледај, молим те очи отвори, ослушни шта ти срце збори. Хајде мајко време не губи, Не знам више ни шта да мислим, можда бих могла и да размислим. Замислите, Марко из 7/5 хоће да ми поклони цео свет! Тамара СТОЈАНОВИЋ, 6/2 Црни оџаци су сведоци били, док су клинци снове снили и уз уштипака мирис мили, последњу теглу пекмеза делили. Стефан РЕБРАЧА, 6/2 Моје одељење је најбоље на свету. Када бих могао да бирам, увек бих овакво одељење изабрао. Сви смо различити, занимљиви, спремни на игру и нова знања. Сада смо сви у четвртом разреду. Када се сетим наших несташлука у првом разреду, слатко се насмејем. Највише ме засмеје када се сетим дељења школског дворишта на територије, где је свака група имала своју. Нико није смео да уђе на нашу територију, иначе дође до туче. Због тога смо имали доста проблема са наставницом и родитељима, који су нам једва објаснили да је двориште заједничко, а посебно да не играмо игре у којима се бијемо и свађамо. У другом разреду смо постали паметнији и разумнији. Дечаци су се мање тукли и дружили су се са девојчицама, а појединци су награђивани за своје успехе на разним такмичењима. Жао нам је што је наш друг Давид отишао у другу школу и свима оставио тугу у срцу. Тај недостатак надокнађен је у трећем разреду, када су одељење украсили нови друг Бајрам и другарица Анђела. Били смо пресрећни. У њиховом друштву смо полако заборавили да нам је један друг отишао. Марљиво смо учили и радили и стицали све више знања, а на занимљив начин смо учили када смо ишли у Ботаничку башту, на излет у Мали Иђош, на рекреативну наставу на Рудник, у позориште, у биоскоп... Брзо је дошао тај четврти разред. Нова наставница енглеског језика нам је дала знак да морамо више да учимо и вежбамо, да би стекли знање и заслужили добре оцене, али и то смо заједно пребродили. Биће нам жао када будемо напустили учитељицу, јер смо све лепе и занимљиве догађаје провели са њом. Душан МАРКОВИЋ, 4/4 12

13 Географија, то је предмет леп, географију воле деца, географију воли читав свет. Волим пуно Србију и земље са којима се граничи. Волела бих да цео свет на моју земљу личи, да се свако њеном лепотом дичи. Волим планете, разне комете, Сунце и блистави месец млад. Волим сјај звезде Данице и разне звезде падалице. Плаветнило мора, мирис јода што опасно ти прија спој мора и облака и вода која сија. Е па, драги моји, то је географија. Њу воле сва деца света, ма воли је читава планета. Ружица ВАСИЋ, 7/6 Стоји мама и варјачу држи хоће нешто лепо да ми пржи. Мама танку кецељицу стави хоће лепу торту да ми прави. Није важно, ни на који начин, јер мајчина љубав најбољи је зачин. Узе мама доста меког теста, у кухињи ослободи места и паде, на теста брег, од шећера први снег. Чоколада још стврдла се није, течна, слатка низ брежуљак лије. Мама тесто сједини полако, нико, нико баш не уме тако, тако фину торту да ми прави, у тесто чак кокоса стави, фил од чоколаде набави, то је заиста торта од љубави. У плех мама торту је убацила, на њу шаку љубави је бацила. По кући се слатки мирис шири, у стомаку невреме никад да се смири. Ја сам брзо притрчала мами, пољубила је у образ нежно; за њен сваки колач од љубави похвала је нешто НЕИЗБЕЖНО!!! Милица ЈЕРЕМИЋ, 5/5 Било је то неколико дана пре Нове године. Снег је нападао и било је хладно. Кренуо сам до продавнице, када сам испред капије наишао на куче, које тек што је било рођено. Дрхтало је на хладноћи, а снег скоро да га је прекрио. Нисам се двоумио, одмах сам га узео у наручје и понео са собом. Гледало ме је уплашеним и тужним очима. Узео сам старо ћебе и ставио у кутију за ципеле. Сместио сам га у ходник куће, нисам смео да га унесем у своју собу, јер сам се плашио да ће се мама љутити. Дао сам му млека. Мама је брзо схватила шта желим да урадим и пристала је да га унесем у собу, али наравно, прво сам морао да га окупам. Куче је било неколико дана код нас. Хранио сам га, играо се са њим и било нам је баш лепо. Пуфницу, како му је мама дала име, дали смо пријатељима после недељу дана, јер они нису имали куче, а ја сам већ једно имао у дворишту. Сигуран сам да смо усрећили наше пријатеље и Пуфницу. Ненад РАДОЊИЋ, 5/5 Био је сунчан, пролећни дан. Ивана и Каћа су одлучиле да прошетају. Договориле су се да оду до оближњег парка. Дрвеће је почело да листа. Ливаде су биле препуне мирисног цвећа. Птичице су весело цвркутале. Одједном је до њих дотрчало штене. Имало је густу, браонкасту длаку. Девојчице су приметиле да је повређено. Нежно су га узеле и однеле ветеринару који им је објаснио да повреда није озбиљна. Превио му је рану и рекао им како да брину о њему. Одвеле су га кући, окупале, нахраниле и пазиле га. Како је време пролазило штене је изгледало све боље и боље. Трчкарало је и рана му је зарасла. Приликом једне шетње, штене је зацвилело, недостајала му је мајка. Прошетали су до парка и тамо наишли на његову породицу. Потрчали су ка њему, почели да се мазе, њушкају и лижу... Били су пресрећни, подсећали су на људе који се дуго нису видели, а сада су се напокон срели. То значи да и животиње имају осећања. Девојчице нису разумеле зашто неки људи одбацују своје кућне љубимце! То нису могле да схвате, али су биле пресрећне што су помогле псићу и учиниле племенит поступак. Катарина ТОКАЛИЋ и Ивана СТОЈАНОВИЋ, 5/5 13

14 Особа коју поштујем и којој се дивим је мој нови друг Александар Ристић. Аца живи на Косову и Метохији, у Грачаници. Дошао је са својом школом у Београд да прослави малу матуру. Александар је био гост у мојој кући. Упознали смо се у школи када је стигао. Александар има петнаест година, висок је, браон очију и браон косе. Приликом нашег првог сусрета приметио сам да је племенит дечак. У његовим очима видео сам много туге, топлине и страха. Једне вечери ми је причао о свом животу на Косову. Из те приче сазнао сам како и деца могу тешко да живе. Док је био код мене, сву пажњу сам му посветио како би се осећао слободно и живео без страха. Желео сам да буде потпуно срећан. Уживали смо у заједничком дружењу. Како се ближио његов повратак, био сам све тужнији. На дан његовог повратка у очима сам му видео тугу, али и радост што се враћа кући, јер свако воли свој дом. Поштујем га и дивим му се зато што је са Косова и зато што је добар дечко. Милош ЦРНОБРЊА, 6/5 увек ширила љубав и доброту. Расла је и постала велика госпођа. Тако лепа и млада удала се за Лазара Хребељановића, српског кнеза. Родила је три сина и пет кћери. Најстарији син Стефан требало је једног дана да преузме престо. Била је најбоља мајка, мајка мајкама. Желела је само једно! Срећу својој деци, своме мужу и Србији. Знала је да влада поред кнеза, свог мужа. Била је верна. Али, коме верна? Србији, Сви знамо да је највећа српска туга и рана Косово и Метохија. Али данашњи Срби се не боре као њихови преци. Надам се ипак да ће будуће генерације донети утеху небеским, косовским јунацима који су пали за Крст Часни и Слободу Златну. Једино слога и Бог нам могу помоћи да савладамо ово велико искушење. Мој једини сан је да се српска тробојка опет вијори на Газиместану и да се широм Косова чују наше народне песме. Да осетимо додир старог српског платна и спокој причешћа у Самодрежи. Нека једини плач буде плач новорођеног детета, а једине сузе мајке која жени сина. Можда сам могао да кажем нешто боље и мудрије, али искреније нисам. Утехе ће бити, у то сам сигуран, али када... То само Бог зна. Ранко РАДОВИЋ, 7/3 Од свих жена које су пропатиле због губитка најмилијих издвојићу ону чије је срце од туге препукло Мајку Југовића. Рат доноси патњу, бол, страдање. Сазнање да је рат из дома однео све, од најмлађе до најстарије мушке главе, девет синова, младих Југовића и десетог старог Југ Богдана, ни најснажније срце не би могло поднети. Храбра да се суочи са истином на лицу места, а да сузу не пусти. Јаких осећања да пред удовицама својих синова не попусти, не јаукне. То може само она која их је изнедрила. Дубок бол носи у себи, али га не исказује, као да не признаје њихово бесповратно одсуство. Дивим јој се због јаког карактера. Спремна је да достојанствено поднесе очај, не преда се. Издржљива све док није видела отргнуту руку сина свога, и тек тада је туга, непријатељ 14 срца, савладала. Света и нечујна кад живот даје и кад се са животом растаје. Њено величанство Мајка буди спокој, снагу, једину искрену љубав и патњу. Дијана ДОНЧИЋ, 6/2 који у мени буди осећај за лепо и племенито Било је хиљаду триста тридесет и пето лето Господње. Мирис грожђа сазрелог на падинама родног краја мешао се са хуком пролазећих река досежући до обала двеју Морава. На двору одјекује смех као сребрна звона док свуда се разлива раскош, сјај и лепота. Родила се господару девојчица. И наденули јој име Милица. Да сваком буде мила. Да милост око себе шири, и, да живи у милости Божијој, рекао је њен отац. Њен отац је био војвода Вратко. Са пореклом или без њега, Милица је Господу, мужу, срцу, савести. Мајка српских синова. Ипак, није дуго уживала у срећи. Дошао је дан када је мужа отпратила у Косовски бој. Срце јој се стегло, а хладноћа увукла у душу. Испратила је и браћу своју и многе српске јунаке. Срце јој се слама, душа топи, свет руши. Милица ипак остаје храбра. Црни дан освану и вратише јој мужа посеченог, мртву браћу и мртве српске јунаке. Опет Милица остаде храбра. Преузела је престо и владала сама неколико година. Може ли се описати таква жена? Замислите, морала је да уда своју кћер за турског султана Бајазита да би одржала мир у Србији. То је била рана за њу, непреболна рана која је крварила до краја њеног живота. И док је корачала према манастиру Љубостињи, мислила је на Србију. Анђели је понесоше на крилима својим, у сусрет своме мужу, да гледају заједно Србију одозго. Димитрије СТОЈАНОВИЋ, 6/2

15 Збогом другари! Збогом наставници! Збогом основна школо! Збогом наставници. Хвала вам што сте нас трпели. Хвала вам и због свих искрених и добродушних саветима којима сте нас храбрили и помагали нам да идемо даље и да не застајемо пред првим препрекама у нашем животу. Осам година одрастања и заједничког живота ће проћи. Све то ће прекинути школско звоно које ће нам наговестити да нас чека ново поглавље нашег живота. Многа лепа, а и ружна сећања ме везују за моју школу. Били смо мали и желели смо што пре да закорачимо у свет одраслих. Мислим да смо ту много погрешили. Сада бих желела да се вратим својим играчкама, луткама и дружењима у парковима. Сећам се свих оних кула које смо правили у песку. Сећам се и свих оних наших заједничких школских екскурзија и рекреативних настава. Некако ми је све теже јер се ближи крај школске године, али не могу рећи ни да ми није драго јер ме ипак у средњој школи чекају нова познанства, нови пријатељи, иако мислим да ћу их тамо теже наћи него у основној. Иако ће ми се путеви са многима раскрстити волела бих да се поново укрсте и да се опет дружимо као некад. Надам се да ћу у средњој школи имати добре и искрене пријатеље као у основној које никада нећу заборавити, са којима ћу, надам се, остати у добрим односима и са којима ћу се и даље дружити. И сада док седим овде у школској клупи, тужно чекам то последње звоно у овој основној школи и сасвим сам сигурна да ће ми све ово јако недостајати и да ћу се свега увек врло радо сећати. Јелена ВУКОСАВЉЕВИЋ, 8/5 * * * Прелиставам странице свог дневника и застајем код имена која ме сећају на другарство, школске дане и драге успомене. Сећам се својих првих ђачких туговања, када сам због изгубљене свеске и заборављеног домаћег страховала од јединице. Увек су постојали и они други тренуци када је побеђивало другарство и искрено пријатељство. О тим тренуцима је најтеже писати јер се они доживе и дубоко урежу у свест тако да никада избледе. Другарство у основној школи има два периода. Један, по мени мање интересантан, је онај до четвртог разреда, а други од петог до осмог. Овај други део је снажнији, искренији и носи више лепих успомена. Све је пролетело тако брзо да смо ето у осмом разреду постали прави, искрени другови. Лице правог другарства се увек покаже на екскурзији, или на заједничким окупљањима у граду. Мени су унутрашњи немири и разочарања били најјачи када се разочарам у друга или другарицу. Тада схватим да другарство тражи малу жртву. Понекад морамо своје ставове да променимо и прихватимо критику. Сећам се да је другарство у осмом разреду ипак чвршће и искреније. Ако се осврнемо на тренутке наше матурске екскурзије, онда схватимо да нисмо заједно провели осам година. Памтићемо те дане најлепше. Успомене на дежурне свеске из којих смо преписивали домаће задатке из математике, физике, хемије, или дане када смо једни другима радили контролне, увек ће остати део нашег детињства. О растанку нико не жели да говори. Јелена МАРТИНОВИЋ, 8/5 Дана 25. маја испред школе велики број другова, родитеља и родбине испратило је своје осмаке у даљи живот, то јест на матурски растанак... Сви су били срећни и лепо расположени, а судећи по њиховим утисцима матура је испунила очекивања али и расплакала једну целу генерацију! За неке ово предстојеће време значи крај школовања, макар оног основног, док за неке друге ово је време нових почетака. Сви већ претпостављате да ми говоримо о будућим првацима! Они сада врше припреме за почетак свога школовања! Да се вратимо ми осмацима нашим (бившим)! Док смо слушали њихове импресије, сви смо им потајно завидели, у нама се јављала чежња за тим даном, али нашим! Сада када су они напустили нашу школу ми смо званично најстарији. Та улога доноси много одговорности са собом, најстарији значи и најодговорнији, са највише обавеза! До сада је нама било много лакше, били смо скоро најстарији, али смо опет имали на кога да се угледамо! Сада не смемо да будемо себични и мислимо само на себе, морамо да мислимо и на оне који ће од септембра по први пут ући на велика врата, и некоме иза наставничке катедре упутити речи: Наставниче... уместо оних њима добро знаних: Учитељице... Морамо да мислимо на наше нове наде ПЕТАКЕ! Добро се сећамо сви како смо се првих месец дана губили по школи, и неуморно јурцали глумећи неке фаце јер ми смо петаци, а сада, читаве две године после, ми смо сила будући осмаци! Када се сви утисци сложе ми разлога за бригу немамо јер није само за нас нови почетак већ и за неке друге малишани постају школарци, малени четвртаци постају опасни петаци, а ми садашњи седмаци постајемо осма светска сила! Када првог септембра по први пут зазвони школско зноно, сви ми добијемо напад мигрене, а за дивно чудо када јуна зазвони последњи пут у школској години у нама се јавља велика количина адреналина. Али боље је да не причамо о почетку године сада на крају, када је распуст близу! Они који су вредно радили ово време ће искористити за добар провод, а они који су целе године терали ветар капом мораће неко време да се посвете књизи, тј. да скину слојеве прашине са њих, не би ли провели овај предстојећи распуст мирно и спокојно, а пре свега у добром расположењу! Сада вас остављамо да средите своје мисли и сами пресудите да ли ћете ово време искористити за одмор или ипак за неки закаснели рад! Нама једино остаје да пожелимо срећу нашим матурантима и обећамо да ћемо им бити достојна замена! Ана ПРАМЕНКОВИЋ, 706! 15

16 Бићу искрена. Никада до сада нисам размишљала о будућности, о томе шта бих од ње могла очекивати. Зато сматрам да ми је ово добра прилика да то откријем. У последње време ми је само једна ствар на уму музика. Знам да сви моји другови око мене желе да имају каријере правника, економиста, спортиста, фризера... Каријере сасвим обичних људи. Ја не желим тај једноставан, монотон, досадан живот. Од њега желим да побегнем. Ја желим да се посветим музици. Осим што ме она сама привлачи, такође ме привлачи живот са њом. Живот музичара. Желим... Желим да осетим ту узбуђеност кад станеш на бину и знаш да су сви ти људи дошли само због тебе. Да знаш да има још хиљаде оних који деле исто мишљење као и ти. Да их твоја музика чини срећнима. Кроз њу можеш да опишеш своја осећања и да учиниш да их други осете. То је оно што ја желим. Узбудљив живот испуњен авантурама, догађајима и новим искушењима. Желим да упознам мноштво интересантних особа... Наравно, музичара. То би била савршена прилика да упознам четири дечака за којима лудим већ скоро три године. Да правим музику и да инспиришем друге да је праве. Као и они. Тако ја видим себе у будућности и тако желим да проведем живот. Претпостављам да ми то неће успети, али док не пробаш, никад нећеш знати. А ја, за једно десет година, не желим да помислим шта би било кад би... Него хоћу да будем поносна на себе и да знам да сам покушала... А не да се кајем до краја живота. То нико себи не би могао да опрости. Зар не?! Т. В. Сви смо ми доспели на овоземаљску башту која се зове живот. Стазе којима ходамо су различите, преплићу се и разилазе, ми течемо као време, радујемо се, смејемо се, патимо, болујемо, и што је најважније волимо. Тако сам и ја заволела. Брзо, непромишљено, тотално блесаво... Заволела сам тако лако, а тако ми је тешко било то да покажем. Можда је то мана, а можда моја највећа врлина. Можда ћу баш због тога успети да сачувам срце у комаду, а то није лако у овом свету у коме се често лаж сакрива под велом истине. А ипак, човек без љубави није ништа друго до неколико случајних имена и датума. Љубав је као струја, чудна појава. Унесе светлост у твој живот па и ми ушушкани у својој љубави сијамо од задовољства. Без ње мрак. Не видимо више ону светлу страну живота, сви лепи тренуци нестају, а у нама остаје једино осећај горчине, усамљености и необјашњиве туге... Да ли је онда наше срце вредно жртве због нечијих лепих плавих очију? Можда су у праву они који мисле да срце ипак треба оставити да чека оно које куца у истом ритму. Неизвесност се онда претвара у љубав и када би све било лако и очигледно љубав вероватно не би била то што јесте. Да ли су људи полудели или још не схватају да је срце оно без чега ништа нема смисла. Не треба се опирати Аморовој стрели, не треба се стидети електрике нашег срца. Путеви људи су веома чудни и саткани од безброј тренутака. Сваки је посебан и непоновљив. Сваки проживљени дан и свака преспавана ноћ само су делићи универзума. Никада се један проживљени тренутак неће поновити и зато треба волети и бити вољен у сваком тренутку овог кратког и несавршеног живота у коме ти се пружа прилика да љубављу дотакнеш тренутке вечности. Катарина ПОПОВИЋ, 7/ Драга моја мама! Пишем ти да не би бринула. У путу сам добро прошао. Било је мало вруће, али је возач често стајао па смо се расхлађивали. На море смо допутовали у раним јутарњим часовима. Море је изгледало предивно. Светлуцало је на сунцу и мамило нас да се окупамо. Хотел у ком смо смештени је уредан и леп. Моја соба је са погледом на море. Са друговима сам добро, слажемо се и слушамо наставницу. Неће тебе обрукати твој Мики! Поздрави бату и тату. Пуно те воли твој син Милош Милош СТЕФАНОВИЋ, 5/ Драги Филипе, Волео бих да се боље упознамо па ћу ти написати шта највише волим да радим лети. Током лета волим да идем на наш сплав на реци Сави. Идем тамо скоро сваки дан, а понекад и преспавам. На околним сплавовима имам другаре. Наша омиљена игра је скакање у воду. Кад сви заједно скочимо, вода у ситним капљама лети на све стране. На сплаву је увек весело. Слуша се музика, прави роштиљ, купамо се, пецамо и возимо чамцем. Време брзо пролази. У близини сплава мој стриц има сојеницу. Чамцем често идемо код њега. На реци су најлепше ноћи. Док седим на тераси, сплав се лагано љуља и успављује ме. Чују се птице, цврчци и жабе. Патке пливају до самог сплава тражећи храну. Волео бих да дођеш у Београд, да заједно са мном одеш на сплав. Верујем да би ти се свидело. Пиши ми како ти проводиш лето. Поздрав Алекса Алекса ДАВИДОВИЋ, 5/1

17 ,,Крекну жаба сунце се помрачи паде клупче земља се потресе. Старац кресну море се осуши. Баба кину небо се провали... Ј. Ј. ЗМАЈ Ови наизглед шаљиви стихови дечије песме покренули су ме на размишљање, како је све у нашим животима повезано и да свако од нас зависи од најмање животиње, биљке, бубице. Живот који имамо, као и планета на којој живимо јединствени су и незаменљиви. Ништа не добијамо поново, друга шанса не постоји. Пут којим се крећемо и оно што чинимо остаје за нама и ствара или уништава шансу онима који долазе после нас. Отровни гасови, отпадне воде, брдо смећа притиска нас све више и затвара животни простор. Нестајемо, тихо, али сигурно. Да ли смо хумана бића? Да ли више волимо своје задовољство од живота наших унука и праунука? Не знам, али чини ми се да је тако. Бахати смо према природи, размишљања су нам тако кратка, само да нам је добро сада, а за сутра нас није брига. Све што је природа стварала вековима створила је складно. Хармонија би владала да ми, најинтелигентнија бића, нисмо смислили како да срушимо ту равнотежу. Да ли ја као појединац могу да учиним нешто што би прекинуло ову трагедију? Могу, али чини ми се веома мало. Покретање мојих другова из школе да покупимо смеће у нашем окружењу кап је у мору, али ипак је неки почетак. Подстицање људи да размишљају на тему очувања природе за будуће генерације исто је један од видова борбе. Они који имају највише могућности да нешто учине врло су пасивни и апел упућен њима је један од начина да се било шта више учини. Ред је да се нешто коренито промени, да нам реке теку чисте, да дишемо пуним плућима. Било би дивно да се то деси и да поново осетимо диван мирис шума и чујемо најлепшу песму птица. Само кап разума потребна је да живот победи. Само кап труда потребна је да стану ледени брегови и ваздух поново постане прозрачно чист. Исцедимо ту кап из себе, учинимо тај последњи напор и спасимо планету Земљу. Јованка СТАНКОВИЋ, 7/5 Значајни датуми за екологију и здравље становништва 2. фебруар Међународни дан влажних станишта 5. март Светски дан енергетске ефикасности 21. март Дан шума 4. април Дан заштите на раду 7. април Светски дан здравља 22. април Дан планете Земље 6. мај Дан еколога Србије 10. мај Дан птица и дрвећа 15. мај Међународни дан акције за климу 22. мај Дан биодиверзитета 24. мај Европски дан паркова 31. мај Светски дан борбе против пушења 5. јун Дан заштите животне средине 8. јун Светски дан океана 17. јун Светски дан борбе за плодно земљиште 18. јун Светски дан Сунца 29. јун Дан Дунава 15. септембар Светска акција Очистимо свет 16. септембар Светски дан очувања озонског омотача 22. септембар Светски дан без аутомобила 6. октобар Светски дан станишта 11. октобар Дан посвећен смањењу природних катастрофа 4. новембар Дан климатских промена 11. децембар Дан планина (илити веће потребе, више загађења) Човек се, од свог настанка, страховито променио. Ум му је развијенији, потребе су му веће, продукти његовог ума су све компликованији, и имају све веће последице. Загађење... Огромно и тешко за неутралисање, али човек се труди уградио је филтере на фабрике, вози електрични ауто и користи енергију воде и Сунца... Зашто није отпочео радове против уништавања планете раније? Просто, није знао. Нису се све сфере његовог ума развиле тако брзо као загађење. Готово сву кривицу за загађење можемо пребацити на човека. Ми, мали, обични људи, кривимо велике фабрике, индустрију, а баш ми, ти мали људи, бацимо десетак пластичних кеса да, кеса које се разграђују за око хиљаду година недељно! Шта ми радимо да бисмо сачували планету? Рециклирате ли? Не, заправо, не морате да рециклирате. Да ли, барем, бацате своје отпатке тамо где би требало? И, онда се усуђујемо да кривимо фабрике. Да закључим. Прекините да кривите димњаке на фабрикама за сваки свој јутарњи кашаљ, и, ако већ не можете (из било којих разлога) да се учланите у неку организацију за очување околине, бацајте своје ђубре тамо где је то предвиђено, престаните да користите дезодорансе који испуштају фреоне и, људима који загађују околину, скрените пажњу да заправо штете себи. Милена МАРИНКОВИЋ, 7/5 17

18 РАЗГОВОР СА УЧЕНИКОМ ГЕНЕРАЦИЈЕ СТЕФАНОМ СИКИМИЋЕМ Ове године за ученика генерације је изабран Стефан Сикимић, ученик 8/4. Трочлана комисија за избор је имала тежак задатак пред собом, да од 11 кандидата из једне генерације која ће остати упамћена као више него сјајна, и по знању и по људским квалитетима, изабере најбољег. Након анализе постигнутих резултата на такмичењима од петог до осмог разреда и учешћа у осталим школским активностима, дошло се до имена Стефана Сикимића. Стефану, који се кроз школовање истакао као математичар, историчар, физичар, ликовни уметник..., смо поставили неколико питања и чули интересантне одговоре. Која је била твоја прва реакција када си чуо да си ђак генерације? Потајно сам се надао да ћу баш ја бити, и наравно био сам пресрећан када су ме изабрали. Какав је осећај бити ђак генерације? Одличан, али и обавезујући јер то сада и у средњој школи треба да оправдам. Опиши себе у пар речи. Као и сви други, имам врлине и мане. Не волим себе да хвалим, то препуштам вама. Волим истину, правду и све што је добро. Опиши нам један свој дан. 18 Потребно је увек имати добро испланирано време, тако да ускладим учење и остале обавезе. Наравно, увек треба имати времена и за слободне активности. Памтићу школу по свему што је лепо: по добрим наставницима, правим друговима, кроз све што смо пролазили. Наша лудовања на екскурзијама, свађе и помирења, шале и досетке, све оно што нас је чинило срећним и веселим. Шта радиш у слободно време? Углавном волим да читам, мада често изађем са друштвом. Често долазе другови код мене или ја одлазим код њих да заједно решавамо задатке и учимо. Који ти је омиљени предмет и наставник? Тешко ми је да истакнем један предмет јер волим и математику и историју и ликовно... Математику сам заволео због приступа и начина на који нам је знање преносила наставница Љиљана Ђикић. Историја ме је увек занимала, а моја Најбољи од најбољих: Стефан Сикимић, Невена Вукојичић, Марина Илић, Ана Калинић, Тијана Николов, Марија Савић, Олга Јовановић, Стефан Драгаш, Бранислав Бандић, Игор Миленковић и Анета Узеировић (горе десно) разредна, Станислава Чоловић ми ју је додатно приближила. Шта планираш да упишеш? Ништа није сигурно, али највероватније Прву економску или Шесту гимназију. С обзиром да ми математика одлично иде, мислим да би ово био одличан избор. Шта ће ти остати у сећању из ове школе? Памтићу је по свему што је лепо: по добрим наставницима, правим друговима, кроз све што смо пролазили. Наша лудовања на екскурзијама, свађе и помирења, шале и досетке, све оно што нас је чинило срећним и веселим. Морам да споменем и моју бившу учитељицу Весну Шарац, која је била изврстан педагог и помагала нам да лакше и срећније одрастемо. Да ли ти је жао што напушташ ову школу? Све што је лепо има крај, а сваки крај је тежак, тако да ми је свакако жао, али опет, са друге стране, радујем се новим познанствима, окружењу и стицању знања. Порука за следеће генерације? Истрајте и победићете. Разговор водиле: Тамара и Татјана ТУБИЋ, 8/4

19 РАЗГОВОР СА ПРЕДСЕДНИЦОМ УЧЕНИЧКОГ ПАРЛАМЕНТА НЕВЕНОМ ВУКОЈИЧИЋ Свако ко се бар мало интересовао за дешавања у школи у протеклој школској години, могао је да уочи једну девојку која је својом ангажованошћу предњачила. Као председник Ученичког парламента била је организатор свих школских активности и иницијатор многих пројеката. Остаће упамћена и као главна глумица у две позоришне представе Београдска принцеза и Сјајна сезона, у којима је приказала свој раскошни таленат и наравно као један од главних сарадника нашег школског часописа. Све то нас је мотивисало да са Невеном Вукојичић обавимо опроштајни разговор, јер она одлази у нове животне победе. Које су дужности председника Ученичког парламента? Председник парламента има више дужности. Он је ту да руководи Будући председник парламента треба да се припреми за рад, али и повластице које га чекају. За то да ће постати јавна личност у школи, што некако носи то осећање да другима треба да служи као пример... парламентом, што заправо значи да мучи оних пар чланова парламента који су активни да му помажу у обављању задатака парламента који је, по мојој слободној процени, један од главних органа школе, после директора и управе. :-) Ипак, да нема нас, не би било ни оних дивних журки, ни лепих приредби, у ствари можда би и било тако неких лепих догађања, али не би било нас да их својим присуством учинимо још лепшим. Да ли доживљаваш свој рад важним, мислиш ли да си могла нешто да промениш у школи? Као што рекох у претходном питању, мислим да је рад парламента важан, бар у нашој школи. Није увек лако, али ако се потрудимо (што подразумева појављивање већег броја чланова на састанцима!) можемо да променимо неке ствари које нам се не допадају. Који су ти наставници или неко друго особље школе највише помагали у обављању свега што твоја функција подразумева? Наравно наставнице које су ове године биле задужене за парламент, Мирјана Вуксановић и Драгана Вељковић. Без њих би на састанцима парламента било досадно... Оне су развиле са нама један другарски однос и то ми је било баш супер. У сваком тренутку могли смо да им се обратимо за помоћ, а оне су увек биле ту за нас. Ту су и директорка и заменица које су нам помагале да реализујемо све наше идеје, и моја разредна, која је увек била пуна разумевања за мене, и када сам због парламента изостајала са неког часа, и уопште за све што сам на овој функцији радила. За исто то разумевање наравно захваљујем и свим осталим наставницима. А сада мало личних питања... Јао, дивно, већ сам се уморила од ових формалности. За почетак, како ти је било на матури, да ли се припремаш за пријемни и шта планираш да упишеш? Матура... Неуспело-комични покушај да се изгледа бар 10 година старије... Мало игре, мало плакања... И крај једног поглавља у нашим животима. За пријемни се припремам, заправо сада ћу интензивније почети кад се распустимо. Планирам да упишем Шесту гимназију, друштвени смер. За после још увек нисам сигурна. Филозофски, Филолошки... Но, има још времена до тога. Имаш ли амбицију да и у средњој школи будеш на некој функцији попут ове? Па искрено, не верујем да ћу у средњој школи радити овако нешто. Сама средња школа је тежа од основне, и желим да се више посветим учењу, а да опет имам и довољно слободног времена. Ипак, сматрам да је ово било једно дивно животно искуство које не бих мењала. Да нема парламента, не би било ни оних дивних журки, ни лепих приредби, у ствари можда би и било тако неких лепих догађања, али не би било нас да их својим присуством учинимо још лепшим. Шта би поручила будућем председнику ученичког парламента? Да се припреми за рад, али и повластице које га чекају. За то да ће постати јавна личност у школи, што некако носи то осећање да другима треба да служи као пример... И наравно, најслађи део по мени је оно вечито питање мале деце на ходнику А јеси ти она пледседник парламента? Разговор водила: Милена МАРИНКОВИЋ, 7/5 19

20 РАЗГОВОР СА СПОРТИСТОМ ГЕНЕРАЦИЈЕ НИКОЛОМ МЛАДЕНОВИЋЕМ Када си почео да тренираш фудбал и зашто баш фудбал? Фудбал тренирам већ две године интензивно. Као и већина дечака и ја волим фудбал више од других спортова, па сам се због тога определио за њега. Поред тога сматрам да у њему могу да постигнем извесне резултате и да будем успешан. У ком клубу тренираш? Тренирам у ОФК Балкан Миријево и на њиховом терену, у Миријеву, имам тренинге три пута недељно. На којој позицији играш? На десном крилу. Да ли намераваш да се професионално бавиш овим спортом? То бих највише волео. Међутим, то не зависи само од мене, мог рада и талента, већ и од фактора на које ја не могу да утичем. А и од среће. Да ли сматраш да овај спорт има будућност код нас? Фудбал је спорт број један у многим земљама. Код нас је популаран иако наши клубови, а ни репрезентација, нису успешни у последње време на међународним такмичењима. Када би се ценио таленат и рад, а из спорта избацили политика и новац, и када би се потенцирали спортски дух и фер -плеј навијање, онда би наши стадиони За овај број смо припремили интервју са Иваном Ћилерџићем, тренером oдбојкашког клуба Рода, у коме тренира велики број ученика наше школе. Како и одакле је проистекла сама идеја да постанете тренер? Сама идеја да постанем тренер проистекла је из дугогодишњег бављења спортом и љубави према деци, поготово према деци мањег школског узраста. Ви сте од почетка тренер Одбојкашког кл yба Рода. Коју сте школу завршили да би постали тренер? Завршио сам Факултет физичке културе ДИФ и наравно школу за спортског тренера у одбојци. Како успевате да попамтите имена свој деци? Па ето, то је вероватно професорска деформација, као што сам већ рекао због љубави према деци и спорту... Како бисте посаветовали оне који воле рад у спорту и рад са децом? Свима који воле рад у спорту и рад са децом бих саветовао да буду тренери, то је изузетно леп посао. Да ли можете да нам испричате неку анегдоту из досадашње каријере? 20 оживели, а фудбал би заиста имао будућност. Који ти је најдражи успех? Ја се радујем сваком голу и свакој победи, али издвојићу треће место на турниру који је организовао ФК Партизан, где сам играо за репрезентацију наше школе. Који ти је омиљени предмет и да ли га уопште имаш? Највише ми се допада географија. Који су ти били омиљени наставници у основној? Мени ће, заиста, сви професори из основне школе да остану у лепој успомени. Међутим, сви се увек највише вежу за свог разредног старешину па ћу и ја да истакнем моју разредну Љиљану Ђикић, која је свима па и мени била велики ослонац и подршка у току претходне четири године. Да ли успеваш да учествујеш на такмичењима и тренинзима и да се истовремено посветиш школи? До сада то није био проблем јер су ми и школа и клуб били близу. Међутим, од септембра крећем у средњу школу па ће вероватно бити теже то све ускладити. Шта волиш да радиш у слободно време? Волим да седим пред компјутером, али и да се дружим са друштвом. И на крају шта препоручујеш онима који желе да се баве спортом? Пре свега да тренирају оно што воле, а не оно што је популарно, да озбиљно раде, да себи увек постављају максималне циљеве и да теже да их остваре. Разговор водила: Катарина МЛАДЕНОВИЋ, 6/3 Па, ево нешто скорашње, уместо да кажем: Требало би да смечирате лопту, ја сам рекао: Требало би да лоптате смечу!!! Коју генерацију у нашој школи бисте прогласили најталентованијом? Не могу сада да издвојим неку најталентованију генерацију, пошто смо у последње три сезоне са пионирима, а то су дечаци седми и осми разред, прваци Србије. Ето, те три генерације су најталентованије. Посао тренера Вам је додатни посао уз главно занимање, а то је настав ник физичког васпитања. Да ли због имате довољно времена за приватни живот? Уз два посла немам довољно времена, али настојим да правилно распоредим време, тако да приватни живот не трпи. Шта бисте препоручили младима који се још нису определили за неки спорт? Препоручујем свој деци да се баве неким спортом, наравно преферирам одбојку из простог разлога што су укључени и доњи и горњи екстремитети, руке и ноге. Међутим, добро је да се деца баве било којим спортом, јер је то битно не само због здравља, већ и развијања припадности некој средини и надасве дружења. Разговор водила: Милица МАЛИНОВИЋ, 5/3

21 РАЗГОВОР СА СПОРТИСТКИЊОМ ГЕНЕРАЦИЈЕ ЂУРЂИЦОМ МУТАВЏИЋ Када си почела да тренираш кошарку и зашто баш тај спорт? Кошарку сам почела да тренирам са 11 година. Као мала сам више волела да се играм лоптом него луткама. Тих година је она била популарна због многих успеха наше мушке сениорске репрезентације. У ком клубу тренираш и где ти се одржавају тренинзи? Тренирам у All Staru Црвена Звезда. Преко лета тренинзи се одржавају на спортским теренима Црвене Звезде на Малом Калемегдану, а преко зиме у школским салама. На којој позицији играш? Играм на позицији бека. Да ли намераваш да се професионално бавиш овим спортом? Какви су ти планови за будућност? Волела бих да се професионално бавим кошарком, али то је веома тешко, треба пуно труда, вежбања и наравно среће. Желела бих да успем у спорту, али остављам себи могућност за добро школовање. Да ли сматраш да овај спорт има будућност код нас? Женска кошарка у Србији није позната јер се у њу довољно не улаже. Надам се да ће људи из Кошаркашког савеза више да Велики успех у џудоу освајањем титуле првака државе остварио је ученик наше школе Лазар Драмићанин из 4/5. То је био разлог да му поставимо неколико питања. Зашто тренираш баш џу до? Зато што волим борилачке вештине. Како се зове клуб у којем тренираш? Тренирам у ОЏК Београд. У нашој школи од септембра прошле године се одржавају тренинзи које организује мој клуб. Са колико година си почео да тренираш и колико имаш медаља? Почео сам да тренирам са 6 ипо година. Имам 25 медаља, 2 пехара и оно најважније и мени најдраже прошле године сам постао првак државе у категорији до 46 kg за полетарце, тада сам добио статуу. Мора да си био срећан, да ли постоје речи којима нам можеш описати тај осећај? Не, нема речи којима бих то описао. Знам само да сам, када су се завршиле борбе и када сам од стране судија проглашен за првака, био пресрећан, а онда и заплакао од среће. уложе у овај спорт да би постао популарнији. Колико имаш медаља и пехара? Који ти је успех најдражи? Имам пуно медаља освојених на разним кошаркашким такмичењима. Најдражи успех ми је прво место са репрезентацијом Београда на турниру у Оксеру у Француској. Да ли успеваш да учествујеш на такмичењима и тренинзима и да се истовремено посветиш школи? Имам пуно обавеза, сваки дан имам тренинг и идем у школу, али уз доста напора успевам све да постигнем. Понекад ми је веома тешко све да стигнем, али се сналазим. Шта волиш да радиш у слободно време? Имам мало слободног времена и најчешће га проводим са породицом и пријатељима. Волим да се одмарам слушајући музику. Који ти је омиљени предмет и да ли га уопште имаш? Мој омиљени предмет је физичко, али доста волим и математику. Који су ти били омиљени наставници у основној? Волела сам да се шалим са наставницима физичког васпитања, Љубинком и Миланом, али је најзабавнија атмосфера код наставника историје Зорана. Наравно да је на мене највећи утисак оставила моја разредна Десанка, наставница музичког. И на крају шта препоручујеш онима који желе да се баве спортом? Свима бих препоручила да се баве спортом јер је то занимљиво, тако се стиче доста добрих пријатеља и путује у иностранство на многе турнире. Разговор водио: Алекса ПАВЛОВ, 8/1 Како успеваш да ускладиш школу и тренинге? Захваљујући мојој учитељици Катарини Верић која има пуно разумевања ја постижем све. Какав си ђак? Одличан. Да ли то значи да имаш мало слободног времена? Да. Како га проводиш? Пошто се поред џудоа бавим и фолклором стварно га имам јако мало и трудим се да то што имам проведем са другарима из краја. Која ти је следећа жеља? Пошто сам првак државе желео бих да на следећем државном првенству одбраним титулу. Да ли планираш и даље да тренираш? Да, сада имам зелени, а трудићу се да дођем и до црног појаса. И нешто за крај? Желим да поручим свим другарима да се баве неким спортом, да буду упорни јер је онда ту и резултат, а за мој успех заслужан је мој тренер Никола Радулов ић. Зато свима препоручујем џудо клуб ОЏК БЕОГРАД. Разговор водила: Милица ДРАМИЋАНИН, 7/5 21

22 Учење Цркве се испољава у животу истинских верника светих. Свети људи су они који суделују у светости Божијој. Светост се задобија личним трудом и подвигом тј. духовним тренингом ради усавршавања хришћанског живота и причешћивањем на светој Литургији. У Цркви постоје више врста (група) светитеља према посебним видовима њихове светости: Свети оци и учитељи Цркве они су развили Христово учење углавном кроз борбу (књижевну) против разних јереси (секти) у времену у којем су живели. Они су уједно и тумачили Христову науку и постављали је у научне оквире, те се називају и богословима, тј. учитељима. То су св. Јован Златоусти, св. Фотије Цариградски, св. Сава Српски, св. Василије Велики... Подвижници њихов циљ је био лично усавршавање у духовном животу као најстрожије одрицање од овога света и приближавање Богу. То су св. Јован Лествичник, св. Исак Сиријац, св. Макарије Египатски... Апологети светитељи који су бранили хришћанско учење од људи који су исмевали хришћанску веру (грчка реч апологија значи одбрана или одговор). Један од њих је св. Јустин Философ. Апологети су живели у 2. веку. Пророци светитељи који су непосредно надахнути Духом Светим како би људима објављивали реч Божију. То су св. Данило, св. Илија... Преподобни светитељи међу монасима и монахињама. Праведници светитељи међу обичним људима који живе у свету, а њима су прибројани и мученици, тј. они који су спремни и живот свој положити за правду и истину, за своје ближње, а самим тим и за Христа. Мученицима се називају сви светитељи који су насилно умирали због свог хришћанског опредељења. Црква помиње многе хришћанске мученике како међу обичним људима, праведницима, тако и међу претходно побројаним групама светитеља. То су св. великомученик Георгије, св. Димитрије Солунски, св. кнез Лазар... и наши београдски мученици које ево овом приликом помињемо. Нека нас молитвама својим помену пред лицем Божијим. Амин! СВЕТИ ДОНАТ И ФОРТУНАТ О овим светим мученицима не постоји сачувано житије. Зна се само да су страдали 303. или 304. године и да је Фортунат био ђакон, а Донат грађанин. СВЕТИ ЕРМИЛ И СТРАТОНИК Свети Ермил и Стратоник, сингидунумски (београдски) мученици, убрајају се у ред најстаријих по имену познатих хришћанских страдалника у римском граду Сингидунуму (данас Београд) у провинцији Горњој Мезији. Пострадали су за веру у Христа Господа око 314. или 315. године у време када је у источном делу Римског царства владао цар Ликиније, а на западу цар Константин Велики. Њихово страдање као хришћана, хронолошки посматрано, догодило се после проглашења 22 Миланског едикта (313) о слободи хришћанске вере. У науци није потпуно извесно мишљење да ли су они пострадали као жртве, већ у то време, започетих сукоба царева Константина Великог и Ликинија. Према тексту житија Ермила и Стратоника, Ермил је био ђакон у Сингидунуму и због вере је допао у затвор. Лично га је ислеђивао сам цар, али је Ермил остао чврст и непоколебив у хришћанској вери. Догодило се у току његовог судског ислеђивања да је чувар затвора, војник Стратоник, такође био хришћанин; и он се отворено и јавно придружио у страдању свом пријатељу Ермилу. Обојица су потом заједно претрпели велика страдања. Осуђени су на исту смрт: стављени су у исти ковчег и живи бачени у реку Дунав. После три дана вода је избацила њихова тела на десну обалу Дунава, на 18 стадија низводно од Сингидунума. Хришћани су нашли њихова тела, свечано сахранили, а касније је на њиховом гробу саграђен храм њима посвећен. Спомен св. Ермила и Стратоника је 26. (13) јануар. СВЕТИ ЂАКОН АВАКУМ И ИГУМАН ПАЈСИЈЕ Свети ђакон Авакум је мученички пострадао од Турака у време Хаџи- Проданове буне 1814, заједно са игуманом трнавским, духовним оцем својим Пајсијем и осталим новомученицима. Седамнаестог децембра (по старом календару) игуман Пајсије је у присуству самог везира и његове пратње набијен жив на велики храстов колац као и још четрдесет осам заробљеника. Ђакон Авакум је и сам чекао смрт. Турци су били задивљени његовом лепотом и племенитошћу, и желели су по сваку цену да се он потурчи и не пострада. Међутим, млади Христов војник непоколебиво је ишао стопама свог великог учитеља игумана Пајсија, одлучно одбијајући турску веру, јер и Турци у њој умиру; одговарао им је, као и мајци, док је носио свој храстов колац на који ће бити побијен: Нема вјере боље од хришћанске! Срб је Христов радује се смрти; Страшни Божији суд и Турке чека, Па ви чините што је вама драго! Скоро ћете и ви долијати Бог је сведок и његова правда!

23 Манастир Грачаницу је саградио св. краљ Милутин године и посветио га Успењу Пресвете Богородице. Манастир се налази у селу Грачаница, 5 км удаљен од Приштине. У другој четвртини 16. века ту је било и средиште новобрдског митрополита који је у манастир донео и прву штампарију. Касније, услед великих турских зулума, манастир је напуштен и црква је служила за парохијске потребе. Након рата на Косову и Метохији манастир је постао не само духовно већ и национално и политичко средиште српског народа овог краја. У њему се свакодневно организују бројни скупови и састанци са међународним представницима са циљем да се обезбеди опстанак и живот српског народа на Косову и Метохији. Овај манастир се налази на списку Унескове светске баштине. Приредио: Јован РАДИЋ, 6/3 Да бар ниси толико дубоко укопана у ту земљу и нас саме, да се нисмо привикли у тебе клети. Грачанице, кад бар не би била од камена, кад би се могла у висине узнети. Грачанице, кад бар не би била од камена, кад би се могла на небеса вазнети, ко Богородице Милешеве и Сопоћана, да друга рука крај тебе траву не плеви, да ти вране не ходају по паперти. Или твоја звона да бар не туку, као срца предака, Грачанице, да бар светитељи с твог иконостаса немају наших неимара руку, ни анђели Симонидино лице. Грачанице, да си нам бар јабука, да те можемо ставити у недра и загрејати студену од старости, да нам бар пољима око тебе нису предака дивних расејане кости. Да те бар можемо подићи на Тару, у каленићку порту те пренети, заборавити ликове по твом олтару. Грачанице, кад бар не би била од камена, кад би се могла на небеса вазнети. Десанка МАКСИМОВИЋ 23

24 Са великим узбуђењем смо 5. јуна кренули на екскурзију. Обишли смо манастир Крушедол, Сремске Карловце, тврђаву на Петроварадину и национални парк Фрушка гора. Једина војвођанска планина је Фрушка гора, која као да је постављена ту да чува занимљивости из прошлих времена. На њој се налази 40 манастира, а данас монаштво живи у 15. Ми смо посетили манастир Крушедол, светињу из 16. века, који је подигла света Ангелина Бранковић. У Сремским Карловцима смо посетили гимназију, која је добила име по познатом писцу Бранку Радичевићу, који је у 19. веку похађао ову школу. Он је најлепшим песмама опевао Карловце и гимназијалце. Видели смо и скупштину, импозантно здање музејске вредности. Иконе, фреске и остали вредни предмети очувани су и постављени тако као да скупштина и сада живи и ради. На обали Дунава одолева времену стара Петроварадинска тврђава. Она је некада бранила Нови Сад од разних непријатеља, а сада по њој шетају деца, као што смо ми, и упознају се са лепотама своје земље. Сунчан мајски дан. У раним јутарњим часовима школско двориште је било живље него уобичајено јер се сакупила генерација 94. и кренула на екскурзију. Сви смо одлично расположени, јер дошао је и тај дан, који смо сви жељно ишчекивали целе школске године. Аутобуси су од раног јутра врвели од узбуђења. Путовали смо Ибарском магистралом до Такова. То је била наша прва дестинација, где смо обишли музеј Другог српског устанка, спомен парк и цркву-брвнару у којој су се устаници причестили. Наставили смо пут према Тари и успут обишли манастир Благовештење у Овчарско-кабларској клисури. Успут смо прошли поред Норвешке куће. Након тога смо стигли у хотел. Собе су биле ОК. Имали смо и организовану журку. Била је екстра. Наредног јутра отишли смо на вожњу возом, чувеном пругом Шарганска осмица. Возили смо се Ћиром и лудо се провели. Воз је стајао на више дестинација, али убедљиво најбоља је била Луди камен. Доживљај који ћемо заувек памтити јесте посета Мећавнику- Дрвенграду (Кустуричином етно селу). Гледали смо филм, након чега смо разгледали село. Вратили смо се у хотел на ручак, а после ручка кренули за Београд. Путовали смо преко Бајине Баште. А да, посетили смо и центар Ваљева. Ипак најбољи провод је био у бусу. Певали смо, смејали се, шалили...! 24 Милица МАЛИНОВИЋ и Катарина ПАВЛОВИЋ, 5/3 Катарина ТРАЈКОВИЋ, 7/2

25 Дана 5. јуна ученици шестог разреда кренули су на дуго очекивану екскурзију у Тополу, Аранђеловац и Копорин. Најпре смо били у Тополи, где смо обишли храм Светог Ђорђа на Опленцу, а затим и кућу краља Петра I у којој се налазе портрети чланова династије Карађорђевић и многи вредни предмети као што су сабља, стари новац... Били смо и у Карађорђевој цркви и Карађорђевом конаку, где смо чули занимљиву причу о вођи Првог српског устанка и његовом времену. Ту се налази и његов топ Абердар, за који је везана једна занимљива прича. Наиме, од једне његове дршке је направљена круна којом је крунисан краљ Петар I године. У конаку смо видели и старе српске заставе, разно оружје и страшне турске справе за мучење. Затим смо отишли у пећину Рисовачу из старијег каменог доба, а онда се упутили у Аранђеловац на ручак. Тамо смо се и прошетали у великом прелепом парку. Последње одредиште тог лепог, али помало и кишовитог дана био је манастир Копорин, задужбина светог деспота Стефана Лазаревића, у коме смо од монахиње чули занимљиве приче о деспоту и поучне савете за живот, а видели смо и како се живи у манастиру. Посетили смо и извор свете Петке у близини манастира. Одушевљени смо кренули назад ка Београду, а у аутобусу смо направили сјајну атмосферу. Надам се да ћемо се и следеће године провести овако лепо на екскурзији, па чак и боље! Стефана ЛАЗАРЕВИЋ, 6/7 Опленац је брдо изнад Тополе на коме се налази црква маузолеј династије Карађорђевић. Још је кнез Александар Карађорђевић овде подигао прве винограде, а краљ Петар I је почео зидање маузолеја и целог историјскомеморијалног комплекса. Поред цркве Светог Ђорђа, која је урађена према плановима Косте Јовановића, комплекс обухвата и краљеве винограде, музеј, кућу краља Петра, краљеву вилу, краљичину вилу, Карађорђеву цркву и споменик Карађорђу. Црква Св. Ђорђа је занимљива јер је у њој урађен прелепи мозаик, а у крипти су сахрањени чланови династије, од којих су четворица били владари Србије. Аида АГОВИЋ, 6/1 Завршила се тродневна незаборавна матурска екскурзија. Сви осми разреди су се састали са својим разредним старешинама испред школе и упутили на пут до Власинског језера. Целим путем смо певали, слушали музику и понешто јели. Тако уживајући прво смо стигли у древни град Ниш, пун историје. Обишли смо Ћеле кулу, застрашујуће сведочанство турског зулума. У њу су Турци, после боја на Чегру године, узидали стотине српских лобања са циљем да застраше рају, да зна шта је чека ако пружи отпор турској власти. Затим смо обишли Нишку тврђаву, али смо ту остали мало дуже јер се покварио аутобус у коме су били осмаци из супротне смене. Нишка тврђава је веома старо здање. Без обзира што смо остали дуже, већина нас је то искористила да се мало окрепи. Посебан доживљај је био вожња возићем и разгледање тврђаве. Возић се кретао тако споро да су нас могли стићи и људи који су се полако кретали. Затим смо отишли у обилазак Медијане, која датира из античког периода, а онда уз весеље и песму стигли до Власинског језера, бисер југоисточне Србије, једно од најлепших и највиших језера у нашој земљи. Власинско језеро је по настанку вештачко, и јединствен туристички, спортски, рекреативни и хидроенергетски центар. Сам боравак у хотелу Нарцис био је леп, правили смо журке, дружили се, плесали и играли друштвене игре. У суштини смо се веома лепо забављали. Друго јутро је освануло у ишчекивању да кренемо у обилазак Врања и куће писца Боре Станковића. Она се налази у малој, уској уличици од калдрме, која је добила име по његовој баки. Заиста је све остало аутентично, почев од прилаза куће па до самог ентеријера. Ту су многи стари предмети, столице, ћилимови... Изложени су и познати романи Боре Станковића као што су Коштана, Нечиста крв и други. Око 14 часова смо стигли на ручак у манастир Прохор Пчињски. Е, то је био стварно изузетан доживљај. У атмосфери манастирског мира, били смо послужени посним јелом из глинених чинија. Атмосфера у манастиру је одисала духовношћу, као да се близина Бога осећала у ваздуху. Освануло је и треће јутро. Неки су време проводили играјући фудбал на спортским теренима у хотелу, а неки дружећи се. Пуни утисака кренули смо ка Београду. Уз пут смо посетили манастир Раваницу из 14. века, који је посвећен Вазнесењу Господњем, а задужбина је светог кнеза Лазара, чије се мошти ту налазе. Ову екскурзију ћу памтити по предивним здањима које сам видео и наравно по незаборавном дружењу. Стефан МИМИЋ, 8/5 25

26 И ове године смо прославили школску славу светог Саву. Како то приличи највећем српском светитељу и просветитељу, приредба и свеукупно расположење у школи били су на највишем нивоу. Слава је дан када смо сви весели, када се захваљујемо Богу на даровима које нам је подарио и обећавамо да ћемо бити још бољи, Мирослав Чичић и Јелена Радовић. Пригодну причу о светом Сави за млађе припремиле су учитељице Жељка Грбан и Верица Милојевић са ученицима другог разреда. После приредбе одржано је финале Светосавског квиза за ученике шестог разреда, а прво место је освојила екипа одељења 6/7, у саставу: Петар Трајковић, Валентина Ђорђевић, Ковиљка Станимировић, Марија Радуловић и Реља Радовановић. Славко, Олга, Михаило и Милка Јовановић Ове године приредбу за старије разреде су осмислили наставници српског језика Драгана Вељковић и Александар Алексић, а учествовали су Филип Миленков, Теодора Анђелковић, Тамара Стојановић, Димитрије Стојановић, Милица Крстић, Славен Томић-Марић, Милица Савић, Марија Станковић, уздајући се и у молитвено заступништво светог Саве, првог српског народног учитеља и заштитника школа и деце. Ове године домаћин славе био је г. Миливоје Армуш, чији је старији син Немања наш бивши ученик, а млађи Петар садашњи осмак. Он се потрудио да припреми славски колач, жито, вино и свећу и послужење за прославу славе, на чему му и овим путем захваљујемо. Иначе, ово није први пут да наша школа има домаћина славе. Пре неколико година домаћин је био г. Славко Јовановић, чија деца су такође били наши ученици Михајло је већ на факултету, а Олга је управо завршила осми разред. Мудрица се у име школе и њему и његовој породици захваљује, и упућује позив родитељима да се јаве да буду домаћини идуће славе године. 26 Биљана и Миливоје Армуш Ово је била заиста сјајна сезона за нашу малу драмску дружину. Пријатељство, радост, смех, сарадња; то је нешто што нас је красило ове године. Група младих и амбициозних дечака и девојчица је дало све од себе да представи нашу школу на такмичењу драмских група у Пан театру. Жељни апауза и доказивања једва су чекали да заблистају пуним сјајем. Уз помоћ директорке Соње Стаменовић и наставнице српског језика Драгане Вељковић, деца су написала лепу причу о пријатељству која је уоквирена једном, помало неспретном, љубавном причом. Шта се дешава када се Сима кошаркаш нађе очи у очи са проблемом, ко му помаже да га превазиђе и како једна штреберка осваја срце кошаркаша на сцени су показали: Невена Вукојичић, Лазар Ненадић, Олга Јовановић, Бранислав Бандић, Јована Стричић, Вук Николић, Томислав Перишић, Игор Миленковић, Катарина Рајковић, Ђина Ивановић, Александар Николић и Јелена Вукосављевић. Деца су попут клатна, увек на средини, између суза и смеха, али спремни да сузу претворе у смех... Овом представом смо желели да зауставимо детињство са свим својим чарима и за то смо награђени трећим местом.

27 У априлу је у нашој школи одржана трибина о проблему наркоманије у нашем друштву и њеној превенцији. Уз слоган Постоји излаз докторка Катарина Кукурузовић и неколико ресоцијализованих наркомана покушали су да нам прикажу све последице коришћења наркотика. Ученици су били јако заинтересовани за ову тему и поставили су пуно питања, што је наше предаваче довело до погрешних закључака. Ипак, они су се трудили да нам дочарају своја искуства и последице које и сами трпе и у томе су успели. Надамо се да су сви наши ученици схватили да наркотици никада не смеју да буду решење њихових проблема. У сваком тренутку више информација можете добити на њиховом сајту: Невена ВУКОЈИЧИЋ, 8/2 У нашој школи постоји мноштво разноликих и разноврсних садржаја који се нуде, а ученици одељења 3/2 и 3/3 имали су прилике да на сасвим необичан начин доживе прошлост наших крајева. Причу смо започели својеврсним времепловом, понесени причама наших бака и дека. Са старих, пожутелих слика и преко старих предмета, причали су нам своју причу преци: како су и где живели, како се одевали, како светковали и славили празнике, славе и друга весеља. Научили смо и шта су јелек, појас, прегача, тканице, пешкири, тестије, чокањи, шајкача и др. Желели смо да са вама поделимо то наше задовољство, уживајте макар путем слике... Дана 29. маја године ученици одељења 6/2, у оквиру наставе грађанског васпитања, заједно са члановима еколошке секције, на челу са наставницом Лидијом Величковић посетили су ЈКП Градско зеленило. У пријатном амбијенту, окружени садницама разноврсног цвећа и биља, попричали су са запосленима о зеленилу у Београду и Србији. Свако је добио по једну саксију баштенског цвећа и изразио жељу да поново посети ово комунално предузеће које се брине о лепоти нашег града. Пред закључење броја примили смо следећи извештај: Ове године наша школа је увела нову награду за најбоље ученике у протеклој школској години. Поред диплома и књига које стално добијају, најбољи ученици су награђени ванредном екскурзијом на Фрушку гору. VIP и крем школе се упутио ка Панонском мору и његовом острву. Иако је дан претио кишом, ми смо били оптимисти. Прво смо посетили манастир Врдник, где су дуго чуване мошти светог кнеза Лазара, а поред манастира смо били на месту где је сахрањена прва српска модерна песникиња Милица Стојадиновић Српкиња, на коју су нас сетили стихови које нам је припремила наставница Бранкица. Пут нас је даље водио ка манастиру Ново Хопово, а онда... На предлог искусног водича кренули смо у истраживање Фрушке горе илити путовање у фенси гардероби. Унезверени Миријевци, опијени кисеоником и блатњави до колена, шлајфовали су по шумама и горама. Били су заступљени сви стилови уметничког шумског клизања, са неизбежним пируетама које су се завршавале, наравно, падовима. Водич у чуду гледа мапу. Каже да смо на правом путу али манастира нигде већ два сата! Али гле, када изгубисмо сваку наду, угледасмо пространу ливаду, а у сред ње предивну белу цркву манастир Старо Хопово. Труд се исплатио. Заборавили смо умор, блато, нервозу и препустили се уживању у манастирском миру, освежавајући се изворском водом. Повратак је био лакши јер је терен био познат, а за дивно чудо пронашли смо онај краћи пут којим смо требали и да дођемо... Боље икад него никад! Вечно лепи Сремски Карловци дочекали су ову блатњаву дружину раширених руку, а нарочито сладолеџије. Наставници су уживали у поподневној кафици. И на крају, исплати се бити најбољи, то наша школа зна да награди. Уз старе и нове хитове у аутобусу вратили смо се кући певајући. Драгана ВЕЉКОВИЋ и Маријана ЗЕКОВИЋ 27

28 Косово, српска историја и уједно трагедија, једно је од најистакнутијих проблема не само Србије већ и читавог света последњих дана, месеци, година... На Косову се већ од давнина води борба међу нацијама, али је деведесетих година прошлог века настала велика политичка криза. После бомбардовања 1999, под притиском Албанаца Срби масовно емигрирају у Србију не би ли се спасили. Само они најхрабрији не напуштају бојно поље, остају на Косову. Злочини над Србима су се наставили до данас. Знам да звучи као да смо у средњем веку, али тако је. Страшан је осећај када знаш да ти узимају део државе, део историје, а ти си тако немоћан. После свега овога нама обичним људима остаје да се трудимо да тим људима који су остали на Косову учинимо живот квалитетнијим и испуњенијим, јер су они уствари као неки мост који повезује Косово и остатак Србије. Носећи се овом мишљу недавно сам се прикључила акцији под називом Мала матура велико срце и угостила једну матуранткињу са Косова и Метохије, тачније из Грачанице. У наш град су 15. маја дошла деца са Косова. Наша школа је угостила један од осмих разреда ОШ Краљ Милутин из Грачанице. Једва сам чекала да упознам девојчицу којој ћу бити домаћин. У зборници наше школе смо се упознали, добили мајице и беџеве са натписом МАЛА МАТУРА ВЕЛИКО СРЦЕ и све потребне инструкције. Била сам јако узбуђена. Повела сам своју нову другарицу Јовану кући. Све време сам се бринула да ли јој нешто фали, да ли јој се допада моја породица, какав сам оставила утисак на њу, једноставно сам се трудила да јој удовољим. Док смо биле напољу, стално ми је говорила: - Благо вама! На неки начин ми је било и жао, али шта ћу. Касније целу ноћ нисмо спавале од узбуђења. Сутрадан смо устале јако рано. Већ смо се мало зближиле и атмосфера је била опуштенија. Са осталом децом смо отишле на Авалу, где је било стварно лепо. Јована никада до тада није била на Авали и природа јој се 28 јако допала. Наша земља је тако лепа и чаробна, мада сам овога пута више обраћала пажну на друштво него на природу. После шетње на Авали имали смо ручак, а на менију је био пасуљ, који већина нас није јела јер смо навикли на кавијар. ШАЛИМ СЕ! После смо имали доста слободног времена које смо провели играјући одбојку и дружећи се. Одмах са Авале аутобуси су нас одвезли до хале Пионир где је одржан концерт у нашу част. Тамо су за нас певали Саша Ковачевић, Бојан Маровић, Гоца Тржан, Тијана Дапчевић, Дечији хор Колибри и многи други. Сутрадан је по плану био културноисторијски обилазак града. Опет смо морали да устајемо рано. Прво смо провели госте кроз Кнез Михаилову улицу, онда се шетали по Калемегдану и напокон отишли у Зоолошки врт. Тамо је стварно било лепо. И онако одавно нисам била у Зоолошком врту па ми је добро дошло, а надам се да се и Јовани допало! На крају смо гостима показали храм Светог Саве. После тога је требало да идемо на кошаркашку утакмицу Партизан- Лавови, али договорили смо се са директорком да на утакмицу иду само они који желе. Јована, ја и већина њих нисмо отишли на утакмицу, већ смо сви заједно сами отишли у град. Е то је био врхунац. Сви срећни и скоцкани отишли смо код Небојшине куле и лудо се провели. Доживљај је покварило то што је један дечак са Косова изгубио мобилни телефон. Нама је стварно жао и у жељи да му Београд и ми останемо у лепом сећању организовали смо акцију прикупљања новца за куповину мобилног телефона. Освануло је ново јутро. Директорка и још неки родитељи одвезли су нас до зграде старог СИВ-а, где су чекали аутобуси. Била сам тужна што одлазе. Чак сам и заплакала. Поздравили смо се и они су кренули пут Косова. Цео тај дан била сам као шлогирана. Када су стигли, Јована ми се јавила и рекла да је све у реду. Они су на нас оставили утисак топле и дружељубиве деце, а надам се да смо и ми оставили добар утисак на њих. Тешко је живети под сталним притиском и опрезом. Сама помисао да их можда нећу видети никада у животу буди у мени неку тугу и бива ми тешко. Али такав је живот, нико не зна шта носи дан, а шта ноћ. Остаје ми само да се надам да ће и они пронаћи своју срећу у животу и да ћемо се можда једног дана срести баш у том парку поред Небојшине куле или ко зна где. Потрудићу се да останем у контакту са Јованом и да се бар још неки пут видимо. Дуња НИКОЛИЋ, 7/6

29 ПРЕДСТАВЉАМО СРЕДЊУ ШКОЛУ Још увек се сећам свог лица и суза, када сам видела на списку да сам уписала Седму београдску гимназију. То је било из разлога што сам уопштено имала лош став о гимназијама, тј. да после завршене гимназије немам ништа и да је даље школовање неизбежно, иако сам планирала да после нешто наставим. Други разлог је то што се школа налази у Миријеву, а нисам хтела да још 4 године проведем у Миријеву. Међутим, чим сам кренула у школу, после одређеног времена, променила сам мишљење. О првом разлогу могу да кажем да је данас такав систем да се мора завршити још нешто после средње, јер нико неће да запосли необразоване људе, сем ако не раде везе, чега и данас има пуно. То није ништа страшно, то је свакодневница. Гимназија можда нема исти положај и није толико цењена као раније, али зна се ко је гимназијалац, а ко не, што се да приметити и по знању. А то што се школа налази у крају ме је још брже прошло, јер то има велике предности, типа да се може више спавати ујутру, не мора да се путује аутобусом, на свом сте терену и још много тога, притом се много брже уклопите у друштво. Седма је не тако велика школа, али има неки свој шмек. Разреди су подељени у две смене прва и трећа година иду заједно, као и друга и четврта, а постоји друштвено-језички смер и природноматематички. Ја сам уписала овај први. Школа је релативно нова, јер постоји 6 година, а тек стиче неки углед. Професори су млади, али има и оних искуснијих и старијих, а већина таквих је радила још у Основној школи Вукица Митровић, коју је касније заменила Седма, па су сачували своја радна места. Општа атмосфера је веома добра и опуштена, са тим што се нека правила морају поштовати. Као и у свакој школи, што је нормално, постоје професори који тренирају строгоћу, али су у мањини. Свако се труди да заинтересује ђаке, па да уз то што им је интересантно, и науче нешто. По питању дисциплине су строги, али углавном реални. Држе се општег правилника и нема измишљања. Највише се чисти прва година, што значи да ако прођете прву, пролазите и остале (углавном :-)). Сваки предмет има одређен кабинет, као и још неколико са стране. За физичко васпитање се користи балон. Седму углавном уписују ученици са Звездаре, Новог Београда, Палилуле, из Борче и можда још неких делова града. Оно што се мени свиђа код ове школе је то што нема много оних прича да ми нисмо обавезни на средњу школу и да нас нико не тера на њу, што су иначе уобичајене, а непотребне приче. И професори нису оптерећени титулама, само што се после неког времена промени ословљавање са наставник на професор. Иначе, у школи су обавезна два језика, први је енглески, а други је други језик из основне, уз могућност учења и почетног шпанског језика. Гимназија је ширење знања из основне школе и стицање знања за цео живот. Јако је добра основа за даље школовање и уз мало труда се све лако постиже. Могу слободно да препоручим будућим матурантима да упиши Седму београдску гимназију и да немају предрасуде према стварима за које нису сигурни и које нису пробали. ВЕЕЕЕЕЛИКИ ПОЗДРАВ ИЗ СЕДМЕ ЗА ЦЕО МОЈ ДЕСПОТ! Јована НЕЂИЋ ГОСТОВАЊЕ СВЕТСКЕ ОПЕРСКЕ ДИВЕ 27. МАРТА У БЕОГРАДУ Кири Те Канава рођена је на Новом Зеланду у породици маорских аристократа. У двадесетој години освојила је најзначајнију награду из области популарне вокалне музике у Јужном Пацифику и започела каријеру као студијски уметник, што је необично за једну примадону. Након пресељења у Лондон и студија у Лондонском центру за оперску уметност ангажована је да пева споредне роле у Ковент Гардену. На позив сер Колина Дејвиса, Кири те Канава је добила улогу Моцартове Грофице као и Кармен у Великој Британији и Новом Зеланду што представља значајну прекретницу у њеној уметничкој каријери. Кири те Канава је стекла славу готово преко ноћи, након сензационалног дебија у улози Грофице у Фигаровој женидби, у лондонској Краљевској опери, Ковент Гарден Од тада је убрзано стицала највише позиције у међународним оперским кућама и постала један од најчувенијих светских сопрана. На концертном подијуму ова уметница, обдарена гласом изузетне лепоте као и природном ведрином, наступала је са водећим оркестрима, а то су Чикашки симфонијски оркестар, Филхармонија Лос Анђелеса, симфонијски оркестри Бостона и Лондона. Сарађивала је са диригентима као што су Клаудио Абадо, сер Колин Дејвис, Шарл Дитуа, Џејмс Озава и сер Ђерђ Шолт. Поред оперског репертоара снимила је и велики број Моцартових концертних арија, Штраусове Четири последње песме итд. Ова свестрана уметница снимила је албум са америчким популарним песмама од Гершвина, Потера и Герна, популарне комаде My fair lady и South Pacific као и једино издање Бернштајнове West side story. Марија ШЋЕПАНОВИЋ, 7/6 29

30 Никада нећу заборавити пут у Мали Иђош. Ишла сам са одељењем. Једва сам чекала и дочекала тај дан. Крећемо. У аутобусу седим са Маријом. Са њом не може бити досадно, али дружим се и разговарам са осталим другарима. У одељењу се сви волимо и пазимо. Стижемо на одредиште после дужег пута. Одушевљена сам, као и остатак одељења. Свиђа нам се природа. Време проводимо на великом имању са пуно животиња. Представа Villa Sachino Редитељ: Милан Караџић Главне улоге: Воја Брајовић, Вук Костић, Наташа Нинковић, Дара Џокић, Драган Петровић... У марту су ученици седмог и осмог разреда, заједно са наставницима, били у Београдском драмском позоришту и гледали представу Villa Sachino. Представа говори о животу краља Александра Обреновића, љубави према Драги Машин и њиховој трагичној смрти. Одлична екипа глумаца и пуно комичних сцена допринели су ведрој атмосфери у сали овог београдског позоришта. После представе, ученици и наставници задовољно су размењивали утиске. Све лекције које смо учили из историје сада су нам деловале још занимљивије. Желимо да напоменемо да је позориште културна установа, што значи да постоје прописана правила понашања и одевања у њему. Зато је јако важно да их поштујемо. Не можемо позориште сматрати биоскопом, јер су то две различите ствари. Поштовањем правила понашања у позоришту показујемо основну културу и основно познавање бонтона које би сваки појединац требало да поседује. Сматрамо да је ово јако леп начин не само за забаву, већ и за међусобно дружење ученика и наставника. Невена ВУКОЈИЧИЋ и Јована СТРИЧИЋ, 8/2 смо заједно! Посећујемо и Музеј хлеба. Учимо где се и како некада правио хлеб. Следеће одредиште је вештачка бара. Свако, па и наше одељење, чине и немирна деца, као што су Алекса и Кики, који хватају пуноглавце. Време је да се вратимо. Ми смо супер одељење. Не дружимо се само овде. Не можемо једни без других. Ово је незабораван пут, где смо као одељење чинили тим и лепо се проводили. Драгана ДИМИЋ, 4/4 Тренутно смо на игралишту пуном деце. Иако је гужва, ми јуримо и играмо се. Наставница не може да нас сакупи да погледамо и друга места. На имању је и мањи музеј. Улазимо унутра. Ту можемо нешто и да научимо о животу људи некада. Има старих тепиха, кревета и других занимљивих предмета. Спремни смо и за неку врсту жичаре, где се ухватимо за шипку и спуштамо. То нам пружа диван осећај слободе, помешан са страхом и радошћу. Иако желимо, овде не можемо да будемо цео дан. Време је да јашемо магарца. Сви се радујемо. Леп је осећај. Возимо се и трактором. Разгледамо природу и срећемо становнике Малог Иђоша, који вредно раде и махну нам кад прођемо. Тако нам је дивно што 30 Ученици млађих разреда наше школе имали су задовољство да у понедељак 2. јуна посете Аду и присуствују посебном програму за децу Робинзонијади. Читав излет је био лепо испланиран, богат различитим садржајима од представе у којој су чули део приче о бродоломнику Робинзону и његовом дугогодишњем животу на пустом острву, посете мини ЗОО врту, игара на теренима до основа оријентиринга. У међувремену смо се и освежили и грицнули који сендвич у хладу поред језера. Време је јако брзо прошло у мноштву дешавања! Учитељица Ивана НОВАКОВИЋ

31 Освануло је дивно јутро. У мени је зујало узбуђење, зато што смо требали да кренемо на рекреативну наставу. Сви весели, окупили смо се испред школе и пошли. У путу је било занимљиво, али је још забавније било када смо стигли. Ушли смо у велики хотел и распаковали се. Тог дана нам је било помало чудно без родитеља, али смо се постепено навикавали. Свако јутро жељно смо чекали доручак, па да кренемо у нове активности. После изврсног доручка са другарима ишли смо у шетњу, где бисмо упознавали лепоте планине Рудник. Несташни дечаци би хватали скакавце и разне инсекте, а мирне, лепе девојчице биле би са дружељубивом наставницом. Осим забаве и дружења, свакодневно смо учили, што нам није било тешко, јер смо радили заједно. После укусног ручка ишли би на спортске терене. Тамо смо играли између две ватре и фудбал, и углавном смо побеђивали. Наравно, прескакали смо и вијачу и играли бадминтон. Након вечере спремали би се за одлазак у дискотеку. Девојчице су биле елегантне и нашминкане, а дечаци симпатични и дотерани. Ђускали смо и уживали. Једно вече Ана је отпевала песму Ребелде. Било је предивно. На маскембалу смо били толико смешни, да ми само сећање на ту слику измами осмех. Ову рекреативну наставу никад нећу заборавити због најлепших тренутака које сам на њој провела. Александра ЛАЗИЋ, 4/4 Кренуло је пролеће, све буја, цвета, мирише... Ухвате нас пундравци, знате шта нећете, али не и шта хоћете, ишли бисте негде, али све вам је сувише познато и све вам је смор. Е ту сам вас чекала! Довољан је ранац, патике, тренерка и друштво! Правац на Космај! Шта, где је то? Молим вас, само сат времена вожње до Сопота (ту иза Авале), па још мало, а онда... Угледаћете море шумадијских зелених брда, одакле поглед пуца на све стране и види се цела Србија. Долазите у престоницу зеленила, воћа, кисеоника и добрих људи. Да, на корак од отуђених Београђана живе питоми и гостопримљиви Космајци. Помоћи ће вам при лутању планином (око 700 м надморске висине), саслушаће ваше градске проблеме, разговарати као са старим познаницима, давати савете о здрављу, меду, биљу, животу, љубави... А природа? Рај за Тарзана и њему сличне. Шумске стазе су додуше помало зарасле, али шта мари авантуристи сте, а срећа помаже храбрима! Не бојте се, нећете се изгубити јер у подножју Космаја су шумадијска села, значи цивилизација на дохват руке. За оне мирнијег духа ту су и манастирски драгуљи Павловац, Неменикуће, Тресије, где ћете осетити благост и мир. Одморићете и нахранити своју душу спокојством, искрено разговарати са људима, а то нам, признаћете, свима недостаје. То је то! Довољан је један дан, близу, а толико различито од ове џунгле на асфалту. Не заборавите да будете еколози, очистите за собом, не бацајте кесе и остала излетничка помагала јер ви сте Београђани, а Београд је свет! Воли вас и поздравља ваш лутајући репортер Маријана Зековић! ЈЕДИНИ КОНЦЕРТИ ИНСЕКАТА НА СВЕТУ...одржавају се у Кини јер Кинези од памтивека воле музику коју ствара врста инсеката, омиљена и позната у овој великој земљи под надимком распевани брат. Тако су Кинези из милоште назвали једну врсту скакаваца, који стварају необичне звуке тако што своја крхка крилца тару једно о друго. Приликом савијања, дизања и спуштања крилаца чују се различити тонови. Кинези негују ове инсекте у малим кавезима исплетеним од бамбусових влакана, а онда са њима приређују јавне концерте. Концерти инсеката у Кини су традиција која је стара неколико хиљада година. Марија ШЋЕПАНОВИЋ, 7/6 Краве спавају готово исто дуго колико и људи! Пси имају по 17 костију у сваком увету! Гуска је прва птица коју је човек припитомио! Просечан комарац има 47 зуба! На свету има више пилића него људи! Делфини спавају са једним отвореним оком! Бикови су далтонисти! Златна рибица има моћ памћења у интервалу од 3 секунде! Више људи су убили мајмуни, него што их је погинуло у авионским несрећама! Зебре не виде наранџасту боју! Џим Морисон је био прва рок звезда ухапшена на бини! Мајка Адолфа Хитлера најозбиљније је размишљала о абортусу, од чега ју је одговорио њен доктор! Елвис Присли је имао брата близанца Гарсона, који је умро на порођају! Моцарт је једном приликом компоновао комад који је било потребно свирати са обе руке и носом! Брат Ал Капонеа је био градски шериф! Бенџамин Френклин је желео да симбол Америке буде ћурка, а не орао! Чарли Чаплин је једном приликом освојио 3. место на такмичењу Двојници Чарли Чаплина! Приредила: Олга МИЛИЋЕВИЋ, 7/5 31

32 Име и презиме: Слађана Шкода Занимање: професор физике и хемије Боја: црвена Песма: Rain dogs Певач: Tom Waits Концерт за сећање: Nick Cave, Књига: Девет прича, J. D. Selinger Представа: Стилске вежбе Филм: 400 удараца Ваш мото: ДАЈ СВЕ ОД СЕБЕ!! * * * * * Име и презиме: Љубинка Павлов Занимање: професор физичке цултуре Боја: плава Песма: Правила, правила Рибља чорба Певач: Тина Тарнер Концерт за сећање: Тина Тарнер Земун неке!! Књига: Небо пада Сидни Шелдон Представа: Неки то воле вруће (мјузикл) Филм: Ђаво носи Праду Ваш мото: УХВАТИ РИТАМ, ГЛЕДАЈ ЖИВОТ СА ВЕДРИЈЕ СТРАНЕ! НАЈСТАРИЈА ХИМНА...је јапанска химна КИМИГАЈО чије речи потичу из 9. века, а до данас су остале непромењене. Међутим, најстарија музика неке химне сачувана је у холандској химни, која се и дан-данас изводи као званична химна ове земље. 32 Преступна година је непостојећи дан, па зато 8. март пада у суботу! (Практични петак) Вулкани су места из којих избија ватромет! (Маштовити петак) Највиши врх Копаоника је Панчићева оморика! (Еколошки осмак) Највећи океан зове се... Тиса! (Патриотски осмак) Које је ово врста стене? Па то је обичан камен! (Очигледан петак) Главни меридијан је епитет! (Петак који је исти дан учио граматику и географију)...мелези су племе... (Праисторијски седмак) Сентименталне стене (Уместо седиментне) (Заљубљени петак) Рад морских таласа зове се амброзија (Уместо абразија) (Алерголошки петак) Шумарство је спорт! (Здрав седмак) Браво ђаци! Морамо сачувати и смешне тренутке вашег школовања. Само напред!!! Маријана ЗЕКОВИЋ Н-НАСТАВНИК У-УЧЕНИК Н-ГДЕ СЕ ЗАВРШАВА ПРОЦЕС ВАРЕЊА ХРАНЕ? У- У ТОАЛЕТУ. У-НИЈЕ МИ ДОБРО, МОГУ ЛИ КУЋИ? Н-МОРА ПО ТЕБЕ ДА ДОЂЕ ОДРАСЛА ЈЕДИНКА. Н-ШТА ЈЕ РЕЦИКЛАЖА? У-КАДА ПУНО ДЕЦЕ ПИЈЕ ИЗ ИСТЕ КОНЗЕРВЕ. Н-ЗАШТО СЕ ПРАЖИВОТИЊЕ (АМЕБЕ, БИЧАРИ, ТРЕПЉАРИ) ТАКО НАЗИВАЈУ? У-ЗАТО ШТО СУ ИЗУМРЛЕ. Н-КАКО СУ ИЗУМРЛИ ДИНОСАУРУСИ? У-ПАЛО ИМ ЈЕ НЕШТО НА ГЛАВУ. Н-ШТА ПЧЕЛЕ САКУПЉАЈУ СА ЦВЕТА? У-МЕД. Н-ШТА СЕ НАЛАЗИ У СЕМЕНУ ПАСУЉА? У-УКУСАН ОБРОК.

33 Школска 2007/08. је била веома успешна. Наши ученици спортисти освојили су пуно медаља, а поменућемо она највреднија. Дечаци 5. и 6. разред мали фудбал, 2. место у општини Дечаци 7. и 8. разред одбојка, 2. место у општини Дечаци 7. и 8. разред мали фудбал, 3. место на Трофеју Партизана Девојчице 5. и 6. разред мали фудбал, 1. место у општини Девојчице 5. и 6. разред кошарка, 3. место у општини Девојчице 5. и 6. разред одбојка, 3. место у општини Девојчице 7. и 8. разред мали фудбал, 2. место у општини Девојчице 7. и 8. разред кошарка, 1. место у општини, 4. место у граду Девојчице 7. и 8. разред одбојка, 1. место у општини Девојчице 7. и 8. разред рукомет, 1. место у општини Девојчице 7. и 8. разред освојиле су ПРВО МЕСТО у општини и ЧЕТВРТО место у граду у кошарци у саставу: Ђурђица Мутавџић (капитен) 8/1 Јелена Смиљанић 8/2 Андреа Јоксимовић 7/5 Ивана Петковић 8/2 Марија Ђуровић 8/2 Тамара Терзић 8/2 Јована Стричић 8/2 Тамара Тубић 8/4 Татјана Тубић 8/4 Тијана Јовић 8/6 Маја Мандић 7/5 ПЛИВАЊЕ Велики успех су остварили и наши пливачи на градском такмичењу: 1. Марко Милошевић, 6/1 (50 м краул) ПРВО место 2. Вања Милошевић, 3/4 (50 м краул) ПРВО место 3. Анђела Васић, 4/4 (50 м леђно) ДРУГО место 4. Павле Смиљанић, 7/6 (50 м краул) ТРЕЋЕ место На републичком такмичењу пливачи су такође били успешни: Марко Милошевић (50 м краул) ДРУГО место Анђела Васић (50 м леђно) ДРУГО место Вања Милошевић (50 м краул) ТРЕЋЕ место СПОРТИСТИ ГЕНЕРАЦИЈЕ СУ: ЂУРЂИЦА МУТАВЏИЋ 8-1 и НИКОЛА МЛАДЕНОВИЋ 8-6!!! НАЈ СПОРТИСТИ МЕЂУ ОСМАЦИМА ЗА ШКОЛСКУ 2007/2008. ГОДИНУ фудбалери: Вања Кумрић, 8/6 и Никола Младеновић, 8/6 кошаркаши: Ђурђица Мутавџић, 8/1 и Лазар Ненадић, 8/2 одбојкаши: Марија Ђуровић, 8/2 и Бранислав Бандић, 8/5 рукометаши: Татјана Тубић, 8/4 и Стефан Драгаш, 8/5 тркачи-спринтери: Јелена Смиљанић, 8/2 и Марко Мандић, 8/2 голмани: Ивана Петковић, 8/2 и Стефан Барца, 8/1 АТЛЕТИКА И ове године, 16. маја, организовали смо првенство школе у атлетици, тј. у штафетном трчању и то по четворо најбржих дечака и четири девојчице из четвртог, петог, шестог и седмог разреда. Такмичење је одржано на стази спортског центра ОЛИМП. Било је веома узбудљиво, а најуспешније екипе су награђене медаљама и дипломама. Најбољи међу најбољима су: Девојчице: четврти разред 4/2 4/4 4/3 пети разред 1. 5/8 2. 5/2 3. 5/4 шести разред 1. 6/1 2. 6/3 3. 6/5 седми разред 1. 7/1 2. 7/2 3. 7/3 Дечаци: четврти разред 1. 4/2 2. 4/5 3. 4/3 пети разред 1. 5/5 2. 5/8 3. 5/2 шести разред 1. 6/5 2. 6/3 3. 6/2 седми разред 1. 7 /3 2. 7/2 33

34 ШКОЛСКА ОЛИМПИЈАДА - НИШ Републичко такмичење у пливању Освануо је и тај дуго ишчекивани 10. мај. Неиспавани смо и нервозни. Наставник Саша и тата Мики, као да читају наше мисли, шале се, причају вицеве, певају и покушавају да нас опусте и укључе у разговор, али...? Марко ћути као заливен (а како и не би, плива у стази до државног рекордера), Анђела као да има самце у глави и разговара са њима (па људи моји она ни не плива своју дисциплину, а и први пут представља наш ДЕСПОТ на овако великом такмичењу), једино наша мала морска сирена Вања, како је Ерић зове, не затвара уста. СМАРАШ нас, еј! Ућути већ једном! Стижемо на ЧАИР. Базен је пун као око. Преко хиљаду такмичара и учесника. Препознатљив мирис хлора, ужасна врућина и спарина. Ово је већ наш терен. Стиже и Анђелин тата Дејан. Вања плива прва. Убедљиво је најситнија и најмлађа. Нигде је не видиш. Убисмо се од драња и навијања. Наставник боље да је ишао у кладионицу. Како ли је само био сигуран? Вањина бронза нас заслепљује златним сјајем и све нас ставља на муке. Деки и Саша као највећи стратези смирују и припремају Анђелу, која и даље ћути. Проговори слико! Старт. Почело је. Као искусни леђаш, Васићева граби ка циљу. Одлучиваће фото-финиш. Узела је сребро. Тати Дејану су видне радоснице у очима. Бравоооооо Васкееееееее. Шумари су надгласали све остале у хали. Марко Милошевић добија последња упутства од тате Микија. Креће трка дана на 50 м слободно. Марко дише у врат Ћелићу. Још 20, 10, 5 метара, циљ. Остварило се. Марко је други. Још једно сребро за ДЕСПОТ. С поносом се враћамо у наше Миријево и поручујемо: УЛАЖИТЕ У НАС, јер још низ година воде српских базена проговараће: ТО СУ ОНИ ИЗ ДЕСПОТА. Како наставник Сале често уме да каже: долази време Милошевића, Васићеве, Јовановића, Смиљанића и осталих. Долази време: МИРИЈЕВСКИХ БАРАКУДА. Текст припремили: Наставник Саша Ерић и пливачи ОШ ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ Месец април, на теренима се ништа важно не дешава, а школска такмичења су завршена... Скоро да смо заборавили једну понуду Фудбалски клуб Партизан нас обавештава да стиже у госте са својим најбољим пионирима да, као што је ред, поделимо мегдан. Партизан је кренуо у једну супер акцију: са својим пионирима обилази школе, одиграва утакмице, направи свуда једно весело ванредно стање и то се зове: Добродошли у црно-бели свет. Све смо учинили да се покажемо као добри домаћини: гробари су били одушевљени, а делије за утеху ослобођени часова! Пре утакмице прелепа сцена: гост првотимац Партизана Бразилац Жука просто је био опседнут нашим ученицима којима је морао да се потпише пар стотина пута. Аутограме су узимали и звездаши, али неће да признају. Најзад утакмица. Никола, Един и друштво су били одлични резултат 1:1 и тек у продужетку 2:1 за Партизанове пионире. Могло је да остане 1:1 да онај наш судија није (опет) нешто измислио. Бар знамо ко је крив. Уа судија! После утакмице мало смо се дружили са Партизаном у свечаној сали. Питали смо све и свашта, само на ово одговор нико није знао: како се постаје добар фудбалер? Можда и ми у школи имамо неки од одговора: већ неколико генерација најбољи фудбалери школе су дечаци са пуно самоконтроле. Тачније, ни један живац није постао фудбалер! Партизановци су отишли, уз обећање: били сте одлични, очекујте наш позив! Позив је стигао и 31. маја смо се нашли са још 15 београдских школа на Трофеју Партизана. На стадиону обезбеђење као да долази 50 хиљада навијача! Ми смо повели петорицу (превише све сами баксузи). Касније су нам се придружиле и три навијачице (Слађа, Верица и Соња). Сместили су нас у ложе. Сокова и грицкалица колико хоћеш. На главном терену обележена два мала терена. Неки су се питали: како играти на трави у патикама без крампона? Међутим, трава је била сува, не клиже ни мало! Игра се 5-1, значи да ће бити тешко до гола! На терену наших десет, последњи пут заједно на фудбалу за школу: Никола, Димитрије, Бојан, Един, Томаш, Шљука, Барца, Ацика, Јован и Буда. Били смо много лепи у жутим дресовима. Свака утакмица као да је последња, честе су пенал-завршнице. Судије врло строге, не дају да их нико омета. Једино се ту провукла Соња, глумећи фоторепортера поред аут линије. Судије неки фини људи, па неће да је склоне! На крају, освојисмо треће место. Финални меч остао је онима који су имали више среће на пеналима. Дуго нас је држало лоше расположење, па замало да и треће место изгубимо! Срећом, то је било и прошло. Велико славље, освојена велика награда (200 хиљада!). Победници су момци из ОШ Гаврило Принцип. Пет је сати, врућина, идемо кући... Неки већ побегли аутобусом, остале зовемо назад да се мало почасте након изузетних игара. Сада су сви у неприлици како да то изведу без одбеглих другова? Решење су нашли одмах: замислите да су са вама и наручите и за њих: дуплу пицу, дупли сладолед, дупли... и све поједите! Речено учињено. Онај наставник Милан 34

35 35