К Њ И Г А. У сремским општинама нема много прекобројних. Ко су најбољи војвођански винари. Фармери са сертификатом

Transkript

1 Година XLIX Сремска Митровица Среда 1. април Број 2510 Цена 40 динара у овом броју: У сремским општинама нема много прекобројних К Њ И Г А страна 3. Ко су најбољи војвођански винари страна 3. Фармери са сертификатом страна 4. У инђијским вртићима пуне три деценије ради библиотека, тако да се малишани од најранијег узраста навикавају на дружење са књигама. Библиотека располаже са књига за децу и родитеље, али и најсавременију стручну литературу намењену васпитачима. Вишедеценијско искуство је показало да деца којима родитељи прочитају Невидљиви и Золтаново око соколово Страна 18. У НАРЕДНИМ БРОЈЕВИМА УСКРШЊИ ПОКЛОНИ СВИМ ЧИТАОЦИМА "СРЕМСКИХ" Зашто се љути пензионер из Инђије: Смета само моја викендица бајку пред спавање касније постижу бољи успех у школи, каже васпитачица, библиотекар-медиотекар Бранка Мандић. З.Г.С. Велико интересовање за изборе у шидским месним заједницама Стране Страна 5.

2 2 ЖИВОТ НАШ Пише: Милијана Барјактаревић Култнo местo Веома распрострањен вид попуњавања недостатака у гардероби постаје Second hand shоp Док је ово у свету један од одавно основних начина купoвине, код нас је тек од скоро одомаћен. Интересантно је да, кад се тек појавио први, (каква је то морала бити храброст да се крајем 90-тих неко усуди да тако нешто отвори у нашем малом граду) нико није смео да призна да је био, а камоли купио тамо нешто.»старо, половно, флекаво, ко зна ко је носио, не пада ми на памет!». У почетку смо улазили срамежљиво као у sexy-shop, бирајући неко лево време у дану кад никог нема, али увек нас ухвати поглед неке суграђанке. Па се онда гласно правдамо као : Ма треба ми нешто за по кући, та само за испод сакоа...а данас, принуђени слабом понудом квалитета и укуса у продавницама, малим примањима, можемо их конзумирати на сваком ћошку. Нисмо више тако гадљиви, ни стидљиви, превазишли смо малограђанска убеђења, сад је то постало ИН. Све се утркујемо кад чујемо да је газдарица ишла по робу. Можда је свему допринела и чувена икона од стила, Veronica Louise Ciccone, која је једном рекла, да је одлика доброг стила кад на себи увек имате нешто скупо и нешто старо. Па су одмах многе девојке, што у свету што код нас, имитирајући Мадону почеле да миксују не би ли и саме постале оригиналне. Што није лако. Неке наше девојке су остале вечито неоригиналне, пошто успешно имитирају искључиво припаднице секти за разбибригу (читај естрадне уметнице, уговором везане за власнике телевизија освежавајућих боја). Чињеница је да жене од стила пре саме комбинују и довијају се, него што оду у fancy бутик и препусте продавачици да буде стилиста (иначе нимало лак посао који тражи таленaт, образовањe и искуствo)... И сад, кад је половно постало тренд, више се не стидимо. Сад умемо и да се похвалимо у којем смо Секнду (зову га чак и секенд!) покуповале толике оригиналне комаде, са све етикетом реномираних страних произвођача. Па то овде, образлажемо, никад не би могла да купим за тај новац у правој продавници а и нико нема исту такву ствар. Па шта, оперем, мало преправим и шта фали. Оригиналност, коначно, полако уступа место униформисаности, неоправдано скупој, фирмираној роби, по могућству оној на којој се јасно види име фирме (цену ће примитиван власник, и ако не питате, сам поменути). Почињемо да личимо на запад, нема шта. Само што тамо постоје читаве робне куће половних ствари, за обичан, неоптерећен свет, који је свестан да скупу марку могу да купују само богаташи. Можда и треба да купе. Али они прави. Педигрирани. Што знају шта купују и зашто. Дошло је време кад можете, ако сте искрени, да се определите: SECOND или FIRST HAND. Ако сте у првој групи није никаква срамота. Штос и јесте пронаћи јефтино и бити шик, а не - хтети купити стил. Стил се, као ни остале праве вредности, не може купити! Среда, 1. април ШТА ОТКРИВАЈУ СИСТЕМАТСКИ ПРЕГЛЕДИ ОСНОВАЦА У ИНЂИЈИ? Седење криви кичму, патике дају равне табане Ученици у првом разреду ретко кад имају деформитет кичме али седење у школи, учење код куће, седење поред рачунара и ТВ екрана доприноси да се у вишим разредима из године у годину повећава број деце са деформитетима, каже др Илдико Весић, лекар инђијског домa здравља. Редовни систематски прегледи ученика средњих и основних школа одвијају се у непарним разредима, код оних ђака где се открију деформитети раде се контролни прегледи и праћење откривене патологије у парним разредима. Лекари који годинама раде систематске прегледе деце кажу да се из године у годину повећава број деце са деформитетима кичме, равним табанима, са проблемом гојазности. - Деца у првом разреду ретко кад имају деформитете али са преласком у старије разреде све више јевља деформитета кичме што је последица дуготрајног седења. Седе у школи, уче код куће седећи, Није тешко приметити лош профил држања тела већине ученика било да је реч о повијеним лопатицама, кокошијим грудима и другим деформитетима који узимају све више маха... У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ Нове цене грејања За све Митровчане који се греју на даљинско грејање од скора важе нови ценовници. Према речима Славка Сладојевића, директора ЈКП Топлификације, до седе пред ТВ екраном, седе поред рачунара. Мало се баве спортом. Приметили смо да су деформитети изразитији код деце у самој Инђији него код деце која живе у сеоским месним заједницама. Активнија су било да је реч о игри или физичким активностима, мање седе, каже др Илдико Весић, лекар инђијског дома здравља и истиче да је пливање најбољи спорт за деформитете кичме као и вежбе које са децом раде физијатри, потом се препоручује деци да раде сама код куће и под надзором родитеља за шта, на жалост, велика већина родитеља нема довољно времена, па се, како кажу постиже недовољан учинак. Шта на ову тему каже дугогодишњи професор физичког васпитања и учитељ пливања Станко Обрадовић? - Није тешко приметити лош профил држања тела већине ученика било да је реч о повијеним лопатицама, кокошијим грудима и другим деформитетима који узимају све више маха за шта је седење највећ кривац. Самим вежбама на часовима физичког васпиатања више превентивно делујемо, али тешко могу већ стечени деформитети да се отклоне, реч је о сложеном процесу који захтева доста рада. Десетак година уназад у Инђији се организује школа пливања на градском базену кроз коју током три месеца прође свега 150 до 200 ученика што је јако мало. Иако је цена симболична родитељи радије децу шаљу да тренирају карате и фудбал за шта издвајају много више новца. Када деформитет узме озбиљне размере онда се тражи спас у сланкаменачкој бањи. корекције цене грејања у износу од 20 одсто дошло је због усклађивања са ценом енергената, нова цена примењиваће се од 1. марта. Тако ће сада грађани за грејање Др Илдико Весић За ужину здрава храна -Препоручујемо родитељима да раде вежбе са децом, да ходају боса по соби. Трећи проблем који је све присутнији код школараца је гојазност што је резултат неправилне исхране, узимање брзе хране која садржи много масноћа и угљених хидрата. Овај проблем у последње време доста успешно решавамо у сарадњи са нутриционистом и општином која три године уназад обезбедјује за ужину здраву храну свим основцима, каже др Весић. Равна стопала су други деформитет који све више узима маха. Један од главних разлога је што деца носе патике у свим приликама. Ретко ко од ученика да обује ципеле. З.Г.Стефановић плаћати 69,42 динара плус ПДВ, по квадрату, док цена једног киловат - сата за правна лица који имају своје калориметре износи 9,01 динар. С. М. Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Јо ван ка Зур ко вић, ДИРЕКТОР МАРКЕТИНГА Златко Зрилић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Ка ти ца Ку зма но вић, Зо ри ца Га ра ша нин-сте фа но вић, Ду шан По зна но вић, Са ња Ми хај ло вић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), Гордана Мајсторовић ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: (цен тра ла и телефакс), (маркетинг) redakcija@sremskenovine.co.yu,те ку ћи ра чун: Металс банка Штам па "Борба а.д.", Београд. ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.100,00 ди на ра, за го ди ну да на 2.200,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко. CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci ji Bi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad ( ) SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Jo van ka Zur ko vi}. - God. 1, br. 1 (1961) -. - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, Ilu str. ; 45 cm Ne deq no. ISSN CO BISS.SR-ID

3 Среда, 1. април ДУШКО РАДАКОВИЋ, ДРЖАВНИ СЕКРЕТАР МИНИСТАРСТВА ЗА ДРЖАВНУ УПРАВУ И ЛОКАЛНУ САМОУПРАВУ ПОСЕТИО СРЕМСКУ МИТРОВИЦУ Да се смањи број запослених Ресорно министарство намерава да у овој години у Србији број запослених у локалним управама смањи за радника - У сремским општина има вишка запослених Државни секретар Министарства за државну управу и локалну самоуправу Душко Радаковић представио је у Сремској Митровици представницима сремских општина Програм рационализације запослених у органима јединица локалне самоуправе за годину. Према овом програму ове године требало би да се бројка од оних који ту раде у Србији смањи за 2.000, а за још у наредних пет година. Душко Радаковић, државни секретар На конференцији за новинаре државни секретар Душко Радаковић казао је да су сагледани параметри о вишку запослених и да он очекује да за месец и по дана буде завршен овај програм. Јер, министарство треба да потпише уговоре са јединицама локалне сауправе, а оне са запосленима који изразе жељу да доборовољно оду са радног места. - Основни критеријум је добровољност, одлазе они који то желе, а Министарство НА САЈМУ ВИНА У ИНЂИЈИ Уручене медаље најбољим винарима сваком од њих исплаћује по динара, док је свака локална самоуправа дужна да им обезбеди по динара за годину стажа. Овај програм обухавата запослене који имају од пет до 30 година стажа, јер не желимо да буде дискриминације. Очекујемо одговорност од локалних самоуправа у овим пословима - рекао је Радаковић и додао да је циљ не само смањити број запослених, него кроз реформу обезбедити професионалнију, бржу и ефикаснију локалну самоуправу. Центар Сремске Митровице У сремским општинама, судећи по подацима који су се чули има вишка радника, али овај број није велики. Просечно у свакој општини је по десетак радника вишка, рекао је државни секретар Радаковић. Добро стање је у митровачкој и старопазовачкој општини, у Руми је 20-так, а у Шиду 30 - так радника вишка, рекао је државни секретар изражавајући наду да ће све сремске општине искористити прилику да средствима из државног и свог буџета рационализују своје управе. С.Ђ. ДОГОДИЛО СЕ У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ Дуг није добар друг На четвртом Сајму војвођанских вина одржаном протеклог викенда у Инђији учествовало је педесетак излагача. Стручна комисија је најбоље наградила медаљама које им је уручио помоћник покрајинског секретара за пољопривреду, водопривреду и шумарство Бобан Орељ. Посебно су оцењивана црвена, бела и розе вина. Златне медаље у категорији црвених вина освојили су Пољопривредни факултет Радмиловац који је освојио и бронзану медаљу, и подрум Гвоздановић из Старог Сланкамена, сребрна медаља припала је подруму Живановић из Сремских Карловаца и бронзана подруму Виндуло из Темерина. У категорији белих вина злато и бронза припали су подруму Петровић из Сремских Карловаца, сребро Винарији Кубе из Старе Пазове. Најбољи у производњи розе вина били су Виндуло из Темерина - златна медаља, сребрна је припала подруму Ковачевић из Ирига и Бононији из Баноштора, а бронза подруму Виник из Вршца. Награђени винари на Сајму вина у Инђији Учесницима се у име организатора захвалио председник Удружења љубитеља вина ''Сланкаменка'' Гојко Аћимовић а помоћник покрајинског секреатара Бобан Орељ је поручио да ће Секретаријат за пољопривреду подржати ову и сличне манифестације које афирмишу оно што је оргинално за одређену средину, у овом случају то је сорта грожђа овог подневља - сланкаменка која има традицију дугу неколико векова. З.Г.С. Већи дужници електричне енергије, који нису измирили своје обавезе, ових дана могу се наћи у истој ситуацији као хладничар Предузећа Пинки у Сремској Митровици. Неизмирени дуг од 1,3 милиона динара био је довољан повод да хладњача, у којој је смештено 250 тона јабука, буде искључена из електромреже. Сто тона јабука које су биле на услужном хлађењу је однето на даље чување, док 150 тона јабука "Пинкија" чека даљу судбину. По речима директора Претакање амонијака Јована Сушића, судбина ове огромне количине јабука је веома неизвсна пошто је пласман тренутно готово немогућ у кратком року. Додатни проблем је представљало килограма амонијака који је претио истицању тако да је специјална цистерна из Београда за дистрибуцију ове течности испразнила сву количину уз присуство полиције и ватрогасне службе како не би дошло до могућег загађења ваздуха. М.М.

4 4 Среда, 1. април НЕСВАКИДАШЊА ОБУКА СРЕМСКИХ ПОЉОПРИВРЕДНИКА Фармери са сертификатом Прва група сремских пољопривредника стекла право на сертификате о безбедној примени пестицида и руковање механизацијом - Производња здраве хране је циљ обуке Америчка агенција за међународни развој USAID преко Агробизнис пројекта у сарадњи са Министарством пољопривреде водопривреде и шумарства Србије, спроводи у 24 града семинаре о безбедној употреби пестицида и заштити животне средине. Овај семинар у Сремској Митровици похађало је двадесетак пољопривредника који су након тога полагали тест и стекли право на сертификате који потврђују да су обучени за правилну и безбедну употребу пестицида и руковање за то неопходним уређајима. Семинар је одржан у Пољоприведном институту "Др Петар Дрезгић", а кроз теоријски и практични део теме пољопривреднике су водили стручњаци. Др Драгица Јанковић говорила је о болестима, штеточинама и корову као штетним агенсима и њиховм сузбијању, дипл. инж. Бранислав Огризовић о уређајима за примену пестицида, дипл. инж. Јасмина Габор о законској регулативи у овој области, а дипл. инж. Владимир Цветковић о врстама пестицида. - Практичан приказ уређаја за примену пестицида је значајан, јер смо сведоци да данас готово 70 одсто корисника уређаја у заштити биља располаже техником старом 30 и више године, а техничка решења из тог доба нису погодна за примену савремених пестицида. Заштита је важна, јер смањује загађење животне средине, чува наше и здравље других људи, а правилна примена ових средстава повећава принос. У законодавству Србије је учињен пионирски подухват, први пут у Закону о заштити биља има неколико чланова који третирају апликацију пестицида - рекао је Бранислав Огризовић. Пројекат "Обука пољопривредника за безбедну примену пестицида" има за циљ уређење односа у примени пестицида на терену Србије, подсетила је др Драгица Јанковић додајући да и наша земља мора да следи стандарде ЕУ да би могли да гарантујемо за наше производе и да бисмо могли да их извозимо. Након предавања пољопривредни произвођачи односно фармери, како се све чешће говори, радили су тест од 12 питања. На основу теста ресорно министарство ће им издати серификате да су обучени за безбедну примену пестицида и вршење таквих услуга. Сертификати су веома важни, јер убудуће ко их не буде поседовао неће моћи да врши ове послове. С.Ђаковић Полазници семинара у Сремској Митровици ОБАЛА И НАСЕЉЕНА МЕСТА ДУЖ ТОКА САВЕ БЕЗБЕДНИ ОД ВИСОКИХ ВОДА Тихо тече Сава Реконструкцијом уставе Стојшића богаз, дугорочно од високог водостаја реке заштићене хиљаде хектара мачванских ораница, али и сам Шабац Највиши водостај Саве код Сремске Митровице у марту забележен је од 542 сантиметра. У међувремену, ниво воде почео је да стагнира и опада. Рeдовна одбрана од поплаве овде се проглашава при водостају од 65о сантиматара. Насип дуг 77 километара, на левој обали реке од Јамене до Хртковаца одржава Водопривредно предузеће Сава. На снази је, током марта, била редовна одбрана од поплаве само код Хртковаца у дужини насипа од 2,12 километара, где још увек није извршена реконструкција, која ће сигурно уследити, а већ је припремљена и пројектна документација, истиче стручни сарадник у,,сави,, Драгица Брњилов. Неуралгична тачка код Хртковаца је и део насипа Гомолава, која је познато археолошко налазиште из праисторијског периода. Јер, ту долази до сталног одрона земљишта, тако да се вода већ приближила првим кућама у том селу. Санација тог дела обале је врло скуп пројекат, тако да се још не назире, када би могло доћи до његове реализације. Реконструкција овог дела насипа урађена је на основу највишег водостаја реке у току сто година, тако да је обала Саве у овом делу њеног тока изузетно стабилна и сигурна брана од високог водостаја. Наскупљи и најатрактивнији део овог подухвата је градски Сава код Сремске Митровице кеј у Сремској Митровици, подигнут године, након последњег изливања реке на овом подручју. Не само да је град тиме постао потпуно безбедан од високих вода, већ је и коначно изашао на реку,што је био сан свих његових урабаниста, мада могућности које он пружа нису још ни издалека искоришћене. Све доскора, најнеуралгичнија тачка на десној обали реке била је устава Стојшића богаз, на Чаврнтији, преко пута поља Легет. У дужем периоду она је била изложена пропадању, а до хаварије је дошло године, када су стотине хектара земљишта остали поплављени. Међутим, како нам је потврдио технички директор митровачког ХидроСрема, Стојан Ребуш, више неће бити тако. Устава је у другој половини прошле године у потпуности реконструисана и тај део Мачве је сада дугорочно безбедан од високих вода Саве. Средства за пројекат вредан 35 милиона динара била су обезбеђена из Покрајинског фонда за капитална улагања, док је његова реализација поверена Хидро Срему. До краја месеца обавиће се и технички пријем тог изузетно важног водопривредног објекта. Захваљјући детаљној реконстукцији уставе, не штите се само хиљаде хектара плодних ораница, већ и сам Шабац. Јер, ту се у реку улива канал, дуг 20 километара, који управо креће од тог града. С.Ловчанин ИЗ НАЦИОНАЛНЕ СЛУЖБЕ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ Стручно оспособљавање и усавршавање Субвенције износе: за високу стручну спрему у трајању од 12 месеци 13 хиљада динара, за вишу стручну спрему 11 хиљада динара у трајању до девет месеци и за средњу стручну спрему десет хиљада динара у трајању од шест месеци Крајем марта Национална служба за запошљавање расписала је конкурс за стручно оспособљавање и усавршавање незапослених лица који ће трајати све до 20. јула. Према речима Милице Дугошије, организатора образовања одраслих у сремскомитровачкој Филијали за запошљавање, реч је о три програма: за приправнике на неодређено време, приправнике волонтере и практиканте. - На основу првог програма субвенција се додељује послодавцима који запошљавају лица у својству приправника на неодређено време, која први пут заснивају радни однос у струци. Субвенција износи: за високу стручну спрему у трајању од 12 месеци 13 хиљада динара, за вишу стручну спрему 11 хиљада динара у трајању до девет месеци, односно до истека рока за приправнички стаж и за средњу стручну спрему и четврти степен десет хиљада динара у трајању од шест месеци. Обавезе послодавца су да са приправником заснује радни однос на неодређено време, затим да га оспособи за самосталан рад у струци и да му омогући полагање приправничког испита, те да га по истеку приправничког задржи у радном односу на неодређено време, а најмање у дужини трајања приправничког стажа објаснила је Милица Дугошија, организатор образовања одраслих у Филијали запошљавања Сремска Митровица. Приправници - волонтери - Када је реч о стручном оспособљавању незапослених лица приправника волонтера, за њих новчана помоћ износи десет хиљада динара месечно у трајању од 12 месеци за лица са високом стручном спремом, девет месеци са вишом и шест месеци за оне са средњом стручном спремом. У овом случају једина обавеза послодавца је да приправнику организује или омогући полагање приправничког или стручног испита каже Милица Дугошија. Национална служба за запошљавање финансира и незапослена лица у својству практиканата, без заснивања радног односа. Новчана помоћ у овом случају износи десет хиљада динара, на месечном нивоу, у трајању до три месеца за трећи степен стручне спреме, односно четири месеца за четврти и чест месеци за шести и седми степен стручности. Обавезе послодавца у овом случају су да незапосленом омогући стицање стручних знања и вештина у занимању за које се усавршава. Новина у односу на ранији период је да право учешћа на конкурсу за сва три програма ове године имају искључиво послодавци који припадају приватном сектору. С. Михајловић

5 Среда, 1. април МЕСНА УПРАВА БАЧИНЦИ У плану реновирање Дома културе Намера нам је да објекат прикључимо на централно грејање и да дозидамо једну просторију која би послужила као свечана сала, те да доградимо санитарни чвор и кухињу каже о предстојећој адаптацији Дома културе Милан Радивојшић, председник Месне управе Захваљујући ангажовању свих чланова Већа Месне управе, а првенствено председника Милана Радивојшића, ова година мештанима Бачинаца је донела неколико лепих вести. Међу најрадоснијима су свакако одлуке о томе да се за све новорођене бебе издвоји по 20 хиљада динара, односно да се за најстарије мештане укине плаћање партиципације за лекарске прегледе. - Ово је био само један од начина да покажемо да се заиста бринемо за све наше становнике, од најмлађих до најстаријих, те да покушамо да мало подстакнемо наталитет у селу. Месна управа, такође, води рачуна и о ученицима и предшколцима, јер смо њима на поклон током године купили телевизор, ДВД, спортску опрему и играчке. За све малишане школског узраста недавно је основана фолклорна секција, а у плану нам је и формирање Школе тамбуре. До сада имамо 14 пријављених. Играоница за децу у Железничкој улици Милан Радивојшић, председник Месне управе Бачинци Намера ми је да културни живот села подигнем на виши ниво, па смо због тога током године имали неколико позоришних и луткарских представа за децу каже председник Месне управе Бачинци, Милан Радивојшић. Управо из тог разлога, међу најважније инвестиције у овој години убраја се реновирање сеоског Дома културе. Центар села ових дана - Поднели смо захтев надлежном Министарству да нам додели средства неопходна за сређивање зграде Дома културе. Намера нам је да се прикључимо на централно грејање у склопу школе, затим да дозидамо једну просторију која би послужила као свечана сала, те да доградимо санитарни чвор и кухињу. Такође, планирамо и да променимо дотрајале подне плочице, електроинсталацију, те да дозидамо још две просторијеједну за одлагање алата, а другу за потребе ловаца прича о предстојећим пословима председник Радивојшић, напомињући да чак и уколико не добије средства за која је конкурисао, део послова урадиће средствима месног самодоприноса и уз помоћ локалне самоуправе. А да у Месној управи воде рачуна и о лепом изгледу центра села, о томе сведочи податак да су јесенас засадили 100 сибирских брестова, променили даске на клупама и поставили играоницу за децу са тобоганом. Чим отопли кренуће са крпљењем ударних рупа по свим улицама, а у априлу ће нови слој асвалта добити и Железничка улица. Сања Михајловић ЗАШТО СЕ ЉУТИ ПАВЛЕ БОГДАНОВ, ПЕНЗИОНЕР ИЗ ИНЂИЈЕ Нећу привилегије, хоћу третман као и сви остали Од толико дивље саграђених викендица на обали Дунава испало је да сметају само моја 24 квадрата, кад сви добију решења о уклањању ја ћу први своју склонити, каже Павле Богданов који месецима води преписку са инспекцијом и другим надлежним државним органима ''Имао сам десетак година викендицу у викенд насељу Чортановци-Дунав. Иако није била легално саграђена све време сам плаћао накнаду Националном парку ''Фрушка гора''. Онда је стигло обавештење да сви морамо да уклонимо викендице из Националног парка. Први сам то учинио. Пензионер сам, волим Дунав, решио сам да очистим дивљу депонију на терену крај Дунава који се води као пашњак у пределу Калакаче у Бешки и моју монтажну дрвену кућицу од 24 квадрата преселим тамо, опет на општинско земљиште, рачунајући да тамо има на стотине сличних објеката. Мислио сам, кад све буду рушили и склањали, склонићу и ја моју Павле Богданов, пензионер из Инђије јер сам то већ једном учинио, не тражим никакве привилегије али хоћу исти третман као и сви остали, каже пензионер из Инђије Павле Богданов. ''Изгледа да баш нисам имао среће. Госпођа која је узурпирала преко 16 ари тужила ме је јер сам јој наводно, угрозио пролаз! Засметала јој је моја дрвена кућица од 24 квадрата. Стигло ми је решење о уклањању монтажног објекта на које сам се у јануару ове године жалио грађевинској инспекцији, Општинском већу, председнику општине. Потом сам 5.фебруара жалбу упутио Покрајинском секретаријату за архитектуру и грађевинарство у Новом Саду. Јер лево и десно од мене испод бешчанског моста има на стотине викендица, башти и воћњака на друштвеном земљишту. Инспекцији то не смета, само су се на мене намерили, љути се Павле Богданов. ''Након упућене жалбе општинској грађевинској инспекцији добио сам закључак да се одлаже извршење решења о уклањању монтажног објекта. На које време, питам се, на месец дана, годину, две. Не зна се. Нисам задовољан оваквим закључком. Било би поштеније Зашто смета само моја викендица да нам се, или пружи могућност да сви који желе легализују викендице и плате обавезе држави, или сви да добију решења о уклањању а не само пензионер Павле Богданов. Хоћу једноставно да имам исти третман као и сви остали, завршава своју причу за новине Павле Богданов из Инђије. З.Г.С.

6 6 Среда, 1. април ЗАВРШЕН ТРЕМА ФЕСТ Победило је позориште За најбољу проглашена представа Окамењени принц Отварање Трема феста, 12. по реду, прецизније Велике треме, започело је 26. марта изложбом фотографија 30. година Салашког позоришта, ПР фестивала Весна Рајаковић уједно је прогласила отвореним и путујући фестивал о људским правима под називом Пали анђели комунистичке идеологије. Ове године, на мети је био Николај Чаушеску. Током четири наредне вечери румској публици представили су Новосадски нови театар и Дун Жуан у паклу, Мало позориште Душко Радовић и Окамењени принц, Атеље младих из Панчева, Крсмановић из Београда и Хамлет, потом Брак или мрак и позориште из Сарајева, Просјачка опера и Театар из Смедерева, да би завршно вече 29. марта протекло уз Креонтову Антигону и Градско позориште из Руме и две дипломске предстваве Госпођа маргерита и Моје бело, аутора Јелене Раковић и Кристине Јањић. Трема фест је основан године, од самог почетка представљао је фестивал ауторских пројеката младих. Од тада, па до данас, у Културном центру Руме, месту где се фестивал одржава, продефиловало је више од 150 позоришних ансамбала из земље и иностранства. И на почетку, и Десетогодишњица почетка НАТО агресије на нашу земљу била је повод да Окружни и Градски одбор ДСС-а одрже конференцију за новинаре у Сремској Митровици. На конференцији су говорили др Ненад Лемајић, председник и Зоран Мишевић, члан председништва градског одбора ове странке. - Требаће још много времена да трагедија која се десила Мирослав Нинковић, један од чланова жирија на Трема фесту данас, основни циљ Треме је развијање нових театарских форми, продукција ауторских пројеката, анимација градских простора. У организацији Савета младих, општине и Културног центра Руме, Трема је и ове године протекла уз покровитељство Покрајинског секретаријата за спорт и омладину, Завода за културу Војводине и Општине Рума. Оцењујући овогодишње домете Трема феста, председник жирија, театролог Мирослав Радоњић, истакао је Упис првака у школе почео је данас 1. априла у свим школама на територији Србије, па је тако и сремскомитрвачака школа Јован Јовановић Змај отворила врата за малишане будуће ђаке, рођене и до марта године. Према речима директора ове школе Зорана Ђурића и за наредну школску годину очеују довољан број ђака. Сем тога, у овој школи је уведена и новина. Наиме, они су први на територији општине који уводе продужен боравак деце из првог и другог разреда и то до 17 сати. Малишани ће после наставе имати ручак и онда израду домаћих задатака са учитељицама, а школа ће од родитеља наплаћивати само минималну цену ручка у износу од динара. -Лане се 106 првака уписало у школу и мислимо да ће и КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ ДСС-а ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ ПОЧЕТКА НАТО АГРЕСИЈЕ године остане иза нас. Током 78 дана бомбардовања у Србији је погинуло више од људи, углавном цивила, јер су били колатерална штета тзв. хуманитарне акције НАТО пакта, а рањено је више од људи. Сви видимо сада шта су били стварни циљеви акције - проглашена је лажне држава Косово. Они који су нас бомбардовали стоје иза те драве и покушавају да високе домете овогодишње Треме, како у избору тема, поставци представа, режији, сценографији, појединим глумачким остварењима. По одлуци стручног жирија, за најбољу проглашена је представа Окамењени принц у извођењу Малог позоришта Душко Радовић из Београда. По оцени стручног жирија најбољи глумац је Горан Јефтић из овог београдског позоришта, а најбољу женску улогу остварила је Лана Станишић из Експерименталне театарске групе ФАЦЕ из Сарајева. К. К. НОВИНЕ У СРЕМСКОМИТРОВАЧКОЈ ЗМАЈЕВОЈ ШКОЛИ Продужен боравак малишана ове године бити тако, поготову што место становања није опредељујуће. Прваци добијају на поклон од школе мајице, а приредимо им и приредбу добродошлице. Успело нам је да током ове године оградимо школско игралиште и цела школа је под видео надзором,тако да је безбедност ђака подигнута на виши ниво, каже Ђурић. Ј.З. Неправда српском народу изборе њено међународно признање - рекао је др Ненад Лејамић. Зоран Мишчевић је на конференицји за новинаре казао да је бомбардовањем нанета још једна неправда српском народу која никако није смела да се деси. Наша обавеза је да памтимо све што се десило и да извучемо поуке. С.Ђ. Сусрети привредника регионалних привредних комора у Ваљеву Под генералним покровитељством Скупштине Града Ваљева у организацији Агенције за маркетинг "Tatti" Ваљево, у суорганизацији Регионалне привредне коморе Ваљево од 22. до 24. априла године у Ваљеву одржаће се 6. сајам СПРЕГ године У оквиру сајамске манифестације планирано је низ пратећих програма који обухватају Инфо дан за МСП, предавања на тему маркетинга, презентације новог Закона о јавним набавкама, као и сусрете предузећа са подручја: Краљева, Пожаревца, Сремске Митровице и Ужица. Сусрети привредника са подручја регионалних комора планирани су за четвртак 23. априла године. Имајући у виду значај поставке раније започете сарадње и успостављање нових пословних веза, позивамо све заинтересоване привреднике са подручја Срема да учествују на овом сусрету. Сви заинтересовани који желе узети учешће на привредним сусретима у оквиру 6. сајамске манифестације СПРЕГ године у Ваљеву потрбно је да се јаве Сремској привредној комори најкасније до 15. априла године секретару Одбора Удружења за трговину, туризам и угоститељство Душану Стојковићу: телефон 022/ dusan.stojkovic@komora.net Објављен конкурс за кредите за почетнике и за "start - up" кредите предузетницима и предузећима Министарство економије Србије, Фонд за развој и Републичка агенција за развој малих и средњих предузећа објавили су недавно конкурс за кредите за почетнике без хипотеке и за "start - up" кредите предузетницима и предузећима. За те кредите је обезбеђено 4 милијарде динара од чега је 3.1 милијарда из буџета а остатак из наплате раније одобрених кредита. Право да конкуришу за кредите имају предузетници и правна лица регистровани од 1. јуна године а захтеви се подносе у Фонду за развој или у једној од 31 експозитуре Агенције за мала и средња предузећа. Предност у добијању кредита имаће предузетници млађи од 25. година који су прошли обуке самозапошљавања, као и предузећа чији су оснивачи млађи од 40 година. Најнижи износ кредита без хипотеке је , а највиша 1.3 милиона динара, годишња каматна стопа је 1%, а рок отплате од 3 до 5 година, са почетком од годину дана. Кредит, за који се тражи рачун залога на опрему, враћа се у динарима на свака три месеца, а рата је везана за евро. Кредити за предузећа су у максималном износу од 2.5 милиона динара и за њих је потребна хипотека у истом износу као и вредност кредита. Кредити са или без хипотеке не могу се користити за примарну пољопривредну производњу, изградњу инфраструктуре, трговину, куповину путничких возила и организовање игара на срећу. Основна школа "Филип Вишњић, Моровић Краља Петра I број 18, одржава: ЈАВНУ ПРОДАЈУ - ЛИЦИТАЦИЈУ 1. Аутомобил "лада рива" 1300, година производње нерегистрован, почетна цена ,00 динара. - Лицитација ће се одржати у суботу, 11. априла у 11 часова у просторијама школе у Моровићу. - Право учешћа имају сва правна и физичка лица која најкасније на дан лицитације до 11 часова уплате 10% вредности почетне цене аутомобила. - Ауто се може прегледати на дан продаје од 9 до 11 часова, а продаја се врши у виђеном стању. - ПДВ и све остале трошкове сноси купац. - Информације на телефон: 022/ Одељење за стамбено-комуналне послове, заштиту животе средине и инспекцијске послове, Општинске управе општине Стара Пазова, сходно одредбама члана 10. Закона о процени утицаја на животну средину ( Службени гласник РС, број 135/2004 ) објављује ОБАВЕШТЕЊЕ Носилац пројекта, КМС Д.О.О. из Београда, ул.устаничка бр.128 б, поднео је дана године, захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину пројекта пословно-магацинског комплекса са двонаменским склоништем од којих је један објекат намењен изложби и продаји ауто делова за питничка и теретна возила, док је други објекат намењен изложби и продаји делова за тракторске приколице. Изградња поменутог комплекса се планира у оквиру источне радне комуналне зоне у Старој Пазови, на кат.парц.бр.4813/56 к.о.стара Пазова. Увид у документацију из захтева носиоца пројекта, могућ је сваког радног дана у просторијама Општинске управе општине Стара Пазова, ул.светосавска бр. 11, канцеларија бр.2. Ваше мишљење, у писаној форми можете доставити на адресу надлежног органа, Одељења за стамбенокомуналне послове, заштиту животне средине и инспекцијске послове, Стара Пазова, ул. Светосавска бр. 11. Надлежни орган одлучиваће о поднетом захтеву узимајући у обзир мишљења достављена до године.

7 Среда, 1. април ЏЕЗ БЛУЗ ФЕСТИВАЛ Учествује пет бендова У петак и суботу, 3. и 4. априла у Дому омладине, у 21 сат, одржаће се 4. SM Jazz Blues Spring Fest којег организује Позориште "Добрица Милутиновић". Фесивал који је пре четири години покренут под покровитељством Града прерастао је у једну од најзанимљивијих музичких манифестација ове врсте у Војводини, речено је на конференцији за новинаре. О фестивалу, његовим почецима, досадашњим и овогодишњим учесницима говорили су ресорна начелница Зорица Гашпар, фронтнен групе "Гемблерси" Марин Баленовић и директорица Позоришта Татјана Марељ Зечевић. Током две фестивалске вечери Митровчанима ће се представити бендови: The Gamblers, NS Brass Orchestra, Belgrade Sensation, Point Blank и Naked, а улаз у Дом омладине је слободан. Изложба фотографија "Нешто другачије" је назив изложбе фотографија митровачке групе "Гемблерс", која у сусрет овогодишњем фстивалу има за циљ да подсети на претходно одржане фестивале. Организатор изложбе постављене у читаоници Библиотеке је Покрет "Митровица - европска регија", а поставку чини фото документација из приватне архиве и са сајта " Гемблерса". НА ПАРКИНЗИМА Нов систем наплате Од среде, 1. априла у Сремској Митровици уводи се нов систем наплате паркинга: куповином картица на киосцима и слањем СМС-а порука са мобилних телефона. Уводе се три уместо досадашње две зоне паркирања, a сат паркирања плаћен картом са киoска је 30 динара за све три зоне. Наплата паркинга СМС поруком зависно од зоне је од 29,50 динара до 24,78 динара са ПДВ -ом. Први месец примене је промотивни, речено је на конференцији за новинаре поводом увођења овог система наплате паркинга коју је организовало ЈКП "Комуналије". СКУПШТИНА ГРАДА УСВОЈИЛА ВИШЕ ПРОГРАМА Обнова 200 километара путева За одржавање локалних путева и градских саобраћајница превиђено 124 милиона динара - Донет план детаљне регулације дела производно технолошке зоне источно од Улице Марка Аурелија и низ одлука Јавно предузеће Дирекција за изградњу града је програмом свог пословања за ову годину предвидело средства од близу 124 милиона динара за одржавање локалних путева и градских саобраћајница. Предвиђено је одржавање 100 километара локалних путева и 100 километара градских саобраћајница. Овим средствима сем поменутог финансираће се и одржавање семафора, уклањање штетне вегетације и обележавање хоризонталне саобраћајне сигрализације. Програм одржавања локалних путева, улица и јавних површина за годину усвојен је на седници Скупштине Града 27. марта. Бојан Гаврић, директор Дирекције казао је се ових дана може очекивати почетак практичне реализације програма што ће донети боље стање на путевима. На седници су усвојени програми одржавања зелених површина и постављања мањих монтажних објеката, а донет СЛИКОМ И РЕЧИМА је и План детаљне регулације дела привредно - технолошке зоне источно од Улице Марка Аурелија са комплексом индустријског погона топионице у Сремској Митровици. Овој план детаљне регулације је важан документ јер омоућује долазак нових инвеститора. У перспективи "Металфер" у овој зони треба да гради још један свој производни комплекс - топионицу, а усвојеним документом су регулисани неопходни услови за такве и сличне погоне. План прати студија о процене утицаја на животну средину коју је радио Факултет техничких наука у Новом Саду. Усвојене су и одлуке о радном времену у угоститељским објектима, одржавању чистоће, јавном превозу путника на територији Града Сремска Митровица, условима за држање домаћих и егзотичних животиња. Дате су сагласносту на Статут ЈКП Водовод" и споразум о партнерству између француског града Невера и Сремске Митровице. Начелница Управе за образовање, културу и спорт Зорица Гашпар је након усвајања споразума о партнерству два града изјавила да је суштина споразума у наставак раније започете сарадње. - Овај споразум биће потисан 24. априла у Неверу, а сарадња је већ донела Сремској Митровици низ значајних пројеката. Међу њима су реконструкција кровног покривача у згради лапидаријума где се налази један од највећих мозаик чија реконструкција је при крају, уређење келтске собе, туристички водич "плава линија", увођење франкофоније за основце и средњошколце, разне размене и слично. Сарадња са Невером је донела и значајну материјалну помоћ а све то је допринело развоју друштвене заједнице - рекла је начелница Зорица Гашпар. О предлогу одлуке о ауто такси превозу одборници ће накнадо расправљати. Годишњица бомбардовања Оглашавањем сирене, минутом ћутања и полагањем венаца и цвећа код споменика погинулим припадницима Војске СРЈ и цивилним жртвама обележена je 10. годишњица почетка НАТО бомбардовања наше земље. Венце и цвеће су положиле делегације Града, Сремског управног округа, Kоманде гарнизона Војске Србије у Сремској Митровици, градских одбора СПС-а и ПУПС-а. Током НАТО бомбардовања од 24. марта до 26. јуна године погинули су наши суграђани Миленко Б. Божић, Милоје Б. Јаковљевић, Жељко Ј. Варга, Зоран Б. Веселић и Љиљана В. Весели. СИРМИЈУМАРТ Tрибина и концерт Центар за културу Сирмијумарт" организовао је 23. марта у Музеју Срема трибину "Зашто је људима тешко да се воле". На трибини су говорили проф. др Владета Јеротић и господин Едуард Шпановић, жупник католичке цркве у Сремској Митровици, а модератор је била Весна Грабић, уредница ово програма. Трибина је привукла велики број слушалаца. Директор "Сирмијумарта" Јосип Новотни изјавио је медијима да су трибине део програма ове установе културе и да ће их бити и у наредном периоду. У четвртак, 26. марта у Позоришту је одржан концерт народног оркестра "Сирмијумарта", под руководством Владимира Марушића. На концерту под називом "Мој голубе" учествовали су вокални солисти Љиљана Лончаревић, Милена Кесер и Дамир Ромек. Полагање венаца Са концерта народног окрестра Од среде до среде Библиотка У читаоници у току изложба фотографија "Нешто другачије" поводом Џез блуз фестивала Музеј Срема До 5. априла изложба "Суживот са великим зверима" Позориште 3. и 4. априла, у 21 сат, у Дому омладине - 4. Џез блуз фестивал Сирмијумарт У Музеју Срема у току изложба ускршњих дечјих ликовних радова Из матичарског звања СКЛОПИЛИ БРАК: Бајагић Богољуб, угоститељ и Ђурђевић Слађана, домаћица; Ердељанин Срђан, инж. машинства и Живак Вања, дипл. правник;марек Дражен, аутомеханичар и Грујић Марија, студент ДОБИЛИ ЋЕРКУ: Копчић Јоца и Наташа, Теодоровић Мирко и Маја, Гајевац Милан и Тања, Стојшић Милан и Мирјана, Месарош Зоран и Љубица, Маринковић Саша и Драгана, Лаћарац Душан и Тамара- Сремска Митровица, Матијашевић Бошко и Ивана, Момчиловић Далибор и Оливера -Лаћарак, Вуковић Милан и Јелена - Велики Радинци, Влајковић Миленко и Дејана - Дивош, Ђурђевић Мирослав и Ружица- Манђелос, Башић Зоран и Жељка, Цетић Симо и Бранислава -Шид, Симеуновић Миломир и Јелена -Рума, Максимовић Зоран и Маја - Никинци, Ратковић Марко и Сунчица - Шимановци, Савић Златко и Душица - Вишњићево, Трајковић Зоран и Слађана -Прхово, Бијелић Слободан и Драгана -Гибарац ДОБИЛИ СИНА: Ступар Георгије и Снежана, Радош Стојан и Снежана, Лукић Милорад и Милана, Хорватић Мирослав и Мирјана, Ломпар Саша и Јасна - Сремска Митровица,Савић Душко и Биљана -Мартинци, Томашевић Владимир и Нада - Кузмин, Видаковић Жељко и Драгана, Пилиповић Раде и Драгана -Рума, Тонковић Жарко и Маја -Стара Пазова, Ранђеловић Александар и Јелена -Ириг, Повожан Борис и Јована, Хнатко Владимир и Снежана, Пунош Шпира и Наталија -Ердевик, Јашћур Стевица и Марија -Стара Бингула, Табаковић Горан и Данијела - Шид УМРЛИ: Дудок Марија рођ , Радановић Златко рођ , Хихић Вера рођ , Живковић Ружица рођ , Тешић Паула рођ , Баљак Јово рођ , Црнковић Иван рођ , Шимовић Јосип рођ , Копчок Ђура рођ , Ковачевић Александар рођ , Милиновић Невенка рођ , Марковић Славко рођ , Станишић Никола рођ , Сигнајић Споменка рођ , Божић Јевросима рођ , Ђермановић Милан рођ , Пил Антун рођ , Шекрест Стјепан рођ , Стојић Лазар рођ , Цветковић Јулијана рођ , Цвијетић Остоја рођ , Миличић Загорка рођ године. Матичар: Ж. Јанковић Сат за нашу планету аш град је протекле суботе Нбио један од 25 српских градова учесника светске акције " Сат за нашу планету". Једносатним искључењем јавне светете у шеталишној зони Градског трга и на кеју дат је допринос очувању животне средине и скренута пажња на негативне последице глобалног загревања. Градска управа за пољопривреду и заштиту животине околине и Канцеларија за младе одржали су конференцију за новинаре на којој су о значају акције говорили ресорни помоћник градоначелника Бошко Уметић, ресорни начелник Горан Чекеринац и координатор Канцеларије за младе Милорад Попадић.

8 8 Среда, 1. април ШИД Припрема: С. Михајловић УКРАТ КО Избори за Савете месних заједница У изборној трци за 131 место у 19 Савета месних заједница на подручју општине Шид учествоваће 459 кандидата потврдила је Комисија за спровођење избора. Коначне изборне листе објављене су на огласним таблама свих месних заједница и на огласној табли Општинске управе. Посета секретара за локалну самоуправу Заменик покрајинског секретара за локалну самоуправу и међуопштинску сарадњу, Миодраг Јововић, посетио је јуче општину Шид. У разговору са председницом општине, Наташом Цвјетковић, најављени су нови конкурси овог секретаријата који би омогућили модернизацију локалне самоуправе. Музичко фолклорно стваралаштво На зонском такмичењу у Старој Пазови, 5. априла, шидску општину представљаће млађе фолклорне групе: КУД Једнота, Основна школа Сава Шумановић Ердевик, СКПД Ердевик, КПД Ђура Киш Шид и Бикић До и СКУД Свети Сава. За даље такмичење пласирали су се и старија фолклорна група КПД Ђура Киш Шид, СКУД Свети Сава, те Дечји тамбурашки оркестар КОЦ-а. Дечје драмско стваралаштво Представе Три брата гаврана, Словачког културно просветног друштва Ердевик, у режији Владимира Шерфезија, Марко Краљевић и Муса Кесеџија, школе Филип Вишњић из Јамене, у режији Вере Вукић и Принц Растко, школе Бранко Радичевић из Гибарца у режији Сање Манојловић, представљаће шидску општину на зонској смотри Дечјег драмског стваралаштва, 6. и 7.априла у Инђији. ИЗ ЈАВНО КОМУНАЛНОГ ПРЕДУЗЕЋА ВОДОВОД Санација цеви испод аутопута Решење тог дугогодишњег проблема донеће нам уштеду енергије, а за неопходна средства конкурисаћемо код неких од покрајинских фондова, мада помоћ очекујемо и од локалне самоуправе каже Мирослав Рибар, директор Водовода Националном стратегијом за младе, која је усвојена прошле године, предвиђено је формирање локалних канцеларија за младе, које ће преузети веома важну улогу у спровођењу циљева дефинисаних овим стратешким документом. Свесни да је неопходно створити услове за нормалан живот млади, представници локалне власти такву канцеларију крајем прошле године отворили су у Шиду. Према речима Наташе Скакун, координаторке, првенствени циљ оснивања ове Канцеларије је брига о приоритетним проблемима младих. - На основу конкурса за финансирање програма и пројеката локалних самоуправа, Министарство омладине и спорта доделило нам је средства у износу од близу 400 хиљада динара, за реализацију пројекта Интернет клуба, који би се налазио у оквиру Канцеларије за младе. Отварање тог клуба је нужно, с обзиром да развој младих захтева подстицајно Мирослав Рибар, директор Водовода Захваљујући Фонду за капитална улагања Војводине, који је одобрио потребна средства у износу од 22 милиона динара, у Јавно - комуналном предузећу Водовод током прошле године потписани су уговори за бушење два нова бунара. Како каже директор овог предузећа Мирослав Рибар, то значи да ће, уз постојећих 10 бунара, бити обезбеђене довољне количине питке воде у летњем периоду када је потрошња највећа, а довољно воде биће и за будућу индустријску зону која ће се градити поред Коридора Међутим, проблем и даље остаје "комплетирање" дуплог цевовода од изворишта, јер паралелни цевовод треба изградити у дужини од неких девет километара према Шиду, а критична тачка је и део испод ауто-пута Београд-Загреб. Реч је о дугогодишњем проблему шидског Водовода, који нам ствара губитке воде већ четири године. Санација тог цурења биће један од приоритетних послова за ову годину, јер ће - захваљујући уштеди енергије, донети уштеду новца. Почели смо са израдом пројекта и документације, а за средства која су нам неопходна за тај посао конкурисаћемо код неких од покрајинских фондова. Имамо обећања и од локалне самоуправе да ће нам у санацији тог проблема новчано помоћи, с обзиром да је то у интересу целе општине каже директор Рибар. Такође, у прошлој години у ЈКП Водовод започета је и израда пројектне документације за водоснабдевање фрушкогорских села: Бикић До, Привина Глава, Сот и Моловин, а урађена је и аутоматизација дела постројења у потисној станици у Кузмину, која водом снабдева Ердевик и Бингулу. - Захваљујући томе већ су смањени рачуни за потрошену електричну енергију за 50 ОТВОРЕНА КАНЦЕЛАРИЈА ЗА МЛАДЕ У ШИДУ Цена и наплативост Цена воде се мењала само у оквирима које је дозволила Републичка Влада, што је око осам посто. То значи да кубик воде за домаћинства сада износи 33,34, а за правна 50,03 динара, без ПДВ-а. Како каже директор Рибар, постоје проблеми са ненаплаћеним дуговањима. -Наплативост наших потраживања код грађана се креће око 70 одсто. Иако имамо разумевања и схватамо да је велика незапосленост, те да је све више домаћинстава са малим приходима, али ипак апелујемо на кориснике да редовно измирују своје рачуне, како би предузеће могло нормално да функционише и како не би били принуђени никога да искључујемо са мреже - каже директор Рибар. посто. Сада нам још преостаје да са 10 киловолтног пређемо на 20 киловолтни трансформатор. Прве припреме тих радова крећу ових дана, а извођач ће бити предузеће Фелт из Руме каже директор Рибар. Подршка иницијативама младих Наш задатак је да указујемо на највеће проблеме ове популације и да те проблеме у сарадњи са надлежнима и решавамо каже Наташа Скакун, координаторка ове Канцеларије окружење које омогућава доступност информација. Реч младих мора да се чује и они ће у Канцеларији моћи да потраже и да добију подршку за све своје иницијативе, а овде ће, такође, да се усклађују и заступају њихови интереси. Наш задатак је да указујемо на највеће проблеме младих и да те проблеме у сарадњи са надлежнима и решавамо. Канцеларија ће да функционише као јавни сервис са циљем увођења младих људи у институционалне оквире сарадње са представницима власти, како на локалном и регионалном, тако и на националном нивоу. Општина Шид је у свом буџету за ову годину за рад Канцеларије за младе предвидела 500 хиљада динара. Та средства биће утрошена за реализацију нових програма и пројеката. Неки од циљева због којих је и основана, Канцеларија за младе је почела да реализује и пре свог званичног отварања. Реч је о организовању двомесечног семинара о информационим технологијама, који ће се реализовати у сарадњи са средњом Техничком школом Никола Тесла. Семинар је почео крајем марта, а намењен је ученицима средњих школа са подручја шидске општине, као и ученицима седмих и осмих разреда основних школа. На тим предавањима гости ће бити бројни истакнути стручњаци за ту област из наше земље каже Наташа Скакун, координаторка. Представници ове Канцеларије активно се укључују у све важне активности у граду. Тако је почетком фебруара у просторијама Црвеног крста одржан округли сто на тему волонтерског рада у организацији Европског покрета у Србији, Локалног већа Сремска Митровица, коме је присуствовала и Наташа Скакун. Канцеларија за младе успоставила је, такође, и сарадњу са Еколошким покретом Шид, с обзиром да он у свом саставу има велики број чланова који су основци и средњошколци. ИЗ НАЦИОНАЛНЕ СЛУЖБЕ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ Близу четири хиљаде незапослених Међу лицима која траже посао 84 их је са факултетском дипломом, а најбројнији незапослени су старости између 40 и 50 година У току прва два месеца ове године пријављено 280 слободних радних места рема подацима Национал- службе за запошљавање, Пне Филијале у Сремској Митровици, за прва два месеца ове године на подручју шидске општине регистровано је укупно незапослених лица. Од овог броја више од половине су жене, њих Према квалификационој структури, највише незапослених има међу лицима са првим степеном стручне спреме 1.270, затим са трећим степеном: 926 и четвртим: 922. Иако међу онима који траже посао најмање има факултетски образованих, ипак ни њихов број није занемарљив: 84. Од укупног броја евидентираних, на прво запослење чека њих 1.265, док на посао дуже од десет година чека 272 лица, која су регистрована на евиденцији Националне службе за запошљавање. Када је у питању старосна структура, највећи број незапослених у шидској општини је старости између 41 и 50 година, њих на евиденцији има Доста има незапослених старости изнад 50 година:786, док их је најмање у популацији од 26 до 30 година: 412. Филијали за запошљавање у Сремској Митровици од почетка године до 1. марта пријављено је укупно 280 слободних радних места на подручју шидске општине, а сва места су већ попуњена. Наташа Скакун, координаторка Канцеларије за младе - Заједно са Еколошким покретом крајем децембра смо поднели документацију на конкурс Фонда за отворено друштво, а који се односио на младе и заштиту животне средине објаснила је Наташа Скакун, координаторка Канцеларије за младе.

9 Среда, 1. април ОДРЖАНА СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ОДБОРА ЗА ''УНИВЕРЗИЈАДУ'' Припреме увелико теку У новој хали 33 одбојкашке утакмице - Поред постојећих биће обезбеђено хиљаду додатних паркинг места IN\IJA Priprema: Z.G. Stefanovi} UKRAT KO 120 милиона из НИП-а Инђији је одобрено 120 милиона динара из Националног инвестиционог плана за изградњу саобраћајнице од пута Р-109 до локације на којој ће се градити ИТ парк и фабрика ''Грундфоса''. На овај део индустријске зоне лане су доведени гас и вода а поменутим средствима биће урађена саобраћајница са атмосферском канализацијом. Радови ће почети чим се заврши поступак за избор извођача радова. Конституисан Савет за МЗ Формирано је још једно радно тело Скупштине општине Инђија, Савет за месне заједнице. За председника Савета именован је Јано Махо а на његов предлог за заменика је изабран Бојан Татић. У интересу грађана је да се оствари добра комуникација између месних заједница и локалне управе како би се на што квалитетнији начин завршавали, пре свега, комунални послови, истако је заменик председника општине Синиша Филиповић на прошлонедељном састанку Савета за месне заједнице. Након спроведених избора у свим насељеним местима изузев Крчедина конституисани су савети месних заједница. У Инђији је за председника изабран Милан Вукобрат, у Бешки Душко Лупуровић, Новим Карловцима Никола Дивљак Пеца, Новом Сланкамену Радослав Леро, у Мрадаику Димитрије Татић, у Љукову Микица Петковић, у Чортановцима Владимир Марковић, у Старом Сланкамену Зоран Николић, у Јарковцима Драган Стојаковић и у Сланкаменачким Виноградима Јано Махо. Мање од сто дана остало је до почетка највеће светске спортске манифестације студената која ће се делом одржати у Инђији. У функцији такмичења и тренинга биће нова спортска дворана где по плану треба да се одиграју 33 одбојкашке утакмице, тренинзи ће се одвијати у постојећој хали а фудбалске утакмице на стадиону ФК Инђије. О свему овоме је било речи на трећој по реду седници општинског одбора за ''Универзијаду'' којом је председавао Петар Филиповић, заменик председника одбора. Филиповић је упознао присутне да ће у догледно време бити потписан протокол о пословно техничкој сарадњи са Организационим одбором ''Универзијаде'' Београда када ће се прецизније знати шта је чија обавеза. О томе како теку радови на изградњи нове спортске дворане чланове одбора је информисао Миливоје Симић, заменик директора Дирекције за изградњу општине Инђија. Могло се чути да радови касне десетак дана и да ће то бити надомештено увођењем треће смене када се пролепша време, те да ће хала, ако не буде проблема са финансирањем, бити предата на употребу 15.јуна. За ову прилику очекује се долазак великог броја посетилаца из земље и иностранства који ће пратити утакмице. Зато ће поред постојећа 392 паркинг места бити обезбеђена додатних 1.090, чуло се том приликом. Активности волонтера одвијају се по плану, од 300 пријављених 220 се изјаснило у ЗАСЕДАЛА ОПШТИНСКА ВЛАДА Више реда у јавном превозу У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ У припреми предстојеће седнице Скупштине општине која је најављена за 3. април, прошлог четвртка је одржана седница Општинског већа председавао заменик председника општине Синиша Филиповић. Разматрано је више значајних питања од важности за грађане општине Инђија. Две тачке су се односиле на саобраћај, нови програм техничке регулације саобраћаја и нову општинску одлуку о превозу путника чије ће усвајање донети више реда у овој области, односно, бољу организацију јавног градског и приградског превоза. Разматран је и усвојен Програм заштите животне средине, који, између осталог придаје већу важност екологији и обавезује локалну управу да за ове намене обезбеди новац у буџету. На истој седници дато је позитивно мишљење на план рада Црвеног крста Инђије за ову годину и утврђен предлог измена висине накнада одборницима, члановима радних тела СО и Општинског већа која ће, ако се усвоји на скупштини износити динара. Први пут су на седници Општинског већа присуствовала два новоизабрана члана Зоран Адам и Емина Басара. На седници Општинског већа ''Светлосно путовање'' Изложба фотографија ''Светлосно путовање'' младе уметнице Александре Радонић отворена је у кафеу Културног центра у Инђији 27.марта. Након Италије, Америке и Швајцарске ово је њена прва смостална изложба у Србији на којој долази до изражаја лепота пејзажа приказана на бајковит и мистичан начин. Њене фотографије руралних војвођанских подручја у одумирању биле су одабране за велики светски календар а одмах након тога представљене су у Њујорку и Чикагу. Изложба ће у Инђији остати отворена до 10. априла. којим областима жели да волонтира. Крећу са презентацијама и тренинзима како би били КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У организацији Народне библиотеке ''Др Ђорђе Натошевић'' у Културном центру одржана је промоција збирке приповедака ''Акт'' књижевнице Љиљане Дугалић. С обзиром да је рођена у Инђији, Љиљана је завичајни писац. ''Акт'' је збирка приповедака која је прошле године добила Андрићеву награду а која се додељује ауторима за најбољу збирку написану на српском ПОВОДИ На предстојећој седници Скупштине општине биће донет програм заштите животне средине што је, кажу надлежни, законска обавеза. Али и без тог прогарама велика већина грађана је заједно са ''Комуналцем'' настојала да очисти, уреди и заштити своју животну средину све у жељи да и они малобројни који не брину пуно о томе следе њихов пример. Ипак, то је до сада тешко ишло, хајванима, на пример, када је далеко градска они направе своју дивљу депонију, цистерну са фекалијама изруче где стигну, а новопостављену саобраћајну сигнализацију очас посла спрејом ишарају. Не маре они што је општина за осам табли које је, ових дана, поставила на улазима и излазима из града платила Ужурбано се ради на изградњи хале спремни за посао који их очекује, присутне је информисала Марија Пребисалић. ''Акт'' Љиљане Дугалић На књижевној вечери: Весна Степановић, Љиљана Дугалић и Весна Капор језику. Иначе, ово је осма по реду књига Љиљане Дугалић, новинарке и списатељице. Приповетке говоре о интелектуалцима средњег доба који су усамљени, разочарани и жељни љубљви. О стваралаштву Дугалићеве на књижевној вечери говориле су директорица Народне библиотеке Весна Степановић и књижевни критичар Весна Капор. Одабране приче читала је сама ауторка. Очистимо и заштитимо Инђију динара а то је новац свих нас... Инспектора нема толико колико има нас а ми немамо манире оних на ''трулом'' западу да комшија пријави комшију само зато што је у сопственом дворишту посекао грану стабла а надлежне није питао... Али ако желимо добро и себи и комшији морамо се окренути и погледати шта ко ради, опоменути и замолити, ако не упали и пријавити. Министарство за екологију је покренуло акцију ''Очистимо Србију'', на нама је да очистимо и од хајвана заштитимо Инђију. Нас је више и не треба да губимо наду да ће нам се они пре или после приклонити на задовољство свих оних којима је стало до здраве и лепо урећене животне средине.

10 10 Среда, 1. април СЕДНИЦА САВЕТА МЗ СТАРА ПАЗОВА Припрема за изборе у месним заједницама PAZOVA^KA HRONIKA Priprema: Gordana Majstorovi} Последња седница Савета МЗ Стара Пазова у овом сазиву одржана је 26. марта на коме су донете одлуке везане за предстојеће месне изборе на територији старопазовачке општине. Наиме председник СО Стара Пазова Милош Црномарковић, 23. марта расписао је изборе за чланове савета месних заједница у Општини Стара Пазова за 10. мај. Предизборне радње почеле су да теку од 24. марта, те је ова седница Савета, како је рекао председник Јано Заборски, заказана убрзано. Избори се спроводе на основу Одлуке о начину и поступку избора чланова савета МЗ на територији општине и МЗ Стара Пазова. Ову одлуку Месна заједница је имала из године али се, она сада морала ускладити са Одлуком о месним заједницама коју је СО Стара Пазова донела на седници од 11. марта ове године. Најважније измене се односе на скраћење рокова до када се морају спровести избори. Сада је утврђено да је то 15 дана пре истека мандата члановима садашњег савета, а у старој Одлуци овај рок је био 30 дана. Такође је новом Одлуком утврђено да је рок за верификацију мандата 15 дана, уместо како је то раније било 20. Новом Одлуком је брисан и члан који даје могућност председнику општине да распусти савет МЗ. Одлука о начину и поступку избора чланова Савета МЗ усвојена је већином гласова као и Одлука о изборним јединицама. Нова Одлука о изборним јединицама, како је образложено морала се донети из разлог што у Старој Пазови има доста нових улица које се морају разврстати по изборним јединицама. Приликом састављања изборних јединица, поштован је распоред с прошлогодишњих општинских избора а што олакшава састављање бирачких спискова и поштовање навика грађана. На овој седници донета је и Одлука о именовању чланова Изборне комисије МЗ Стара Пазова. За председника комисије изабран је Душан Ћетојевић а за његовог заменика Марина Мајорски. За чланове Слободанка Нешковић и Милош Јовић а за њихове заменике Марија Чопа и Радослав Продановић. О УРЕДБАМА ВЛАДЕ И ПОДСТИЦАЈНИМ СРЕДСТВИМА У ПОЉОПРИВРЕДИ Субвенције и дотација државе Ове године субвенције и дотације државе у пољопривреди моћи ће да користе регистрована пољопривредна газдинства по правилима које је Влада прописала својим уредбама. Ове акте на трибини у Старој Пазови коју је, 25. марта организовало општинско Oдељење за привреду и локални развој, тумачили су стручњаци из Пољопривредног инситута Др Петар Дрезгић из Сремске Митровице Општинско Одељење за приврду и локални развој, у среду 25. марта организовало је трибину за пољопривреднике која је имала за циљ да да стручно тумачење Владиних уредби које се односе на регресирање и подстицај пољопривредне производње у години. Овом скупу поред пољопривредника, присуствовали су начелник поменутог одељења Радивој Секулић и Здравко Суботић, шеф експозитуре за трезор у Старој Пазови, док су уредбе тумачили стручњаци из Пољопривредног Од 23. марта, па у наредне две недеље у холу Позоришта у Старој Пазови, у организацији Центра за културу, биће отворена изложба Народног музеја из Бачког Петровца и Галерије Зуске Медвеђове, под називом Обреди прелаза Словака у Војводини. Изложбу је отворио директор Центра за културу, Александер Бако а о теми изложбе која се односи на обреде прелаза сваког човека од рођења до смрти, говорили су мр Павел Чањи, директор војвођанског, словачког позоришта и ауторка поставке и каталога Мирослава Блажићова Петрашова. Важан сегмент сваке културе су обичаји. Обичаји нам олакшавају међусобну комуникацију, међусобно повезују чланове једне заједнице, издвајају нас од других, помажу нам да изађемо на крај са разним животним ситуацијама и често су наша веза са природом. У свету нема заједнице без обичаја, они су његов саставни део и неодвојиви су део сваког појединца. Обичаји који су примењивани у преломним ситуацијама човека или друштва а чије придржавање је строго прописано су обреди истакла је Мирослава Блажићова У ХОЛУ ПОЗОРИШТА ИЗЛОЖБА О СЛОВАЧКИМ ОБИЧАЈИМА Обреди прелаза Словака у Војводини Пазовско кољесо носиле девојке на главама до Првог светског рата Петрашова и објаснила да специфичну групу обреда чине обреди прелаза. Они се вежу за преломне тренутке у животу појединца у којима долази до промене биолошког, породичног или социјалног положаја или стања. Најчешћи обреди, што ова изложба лепо илуструје везани су за рођење или смрт, затим за свадбе, одрастање и слично. Циљ ове изложбе која се, сада може видети у Старој Пазови, одмах, након Бачког Петровца у фебруару, када је обележена шездесетогодишњица Народног музеја, је да пружи основне смернице везане за проблематику обреда прелаза, да се прошири на властиту културу и да укаже на неке специфичне елементе и симболе у култури Словака у Војводини. На овој изложби се, међу експонатима може видети и пазовско кољесо, једини експонат типичан за Стару Пазову (кољесо су носиле девојке све до Првог светског рата). Пољопривредници постављају питања института Др Петар Дрезгић из Сремске Митровице, др Катица Шкрбић, Граовац Жељко, Мирјана Тојагић Миловановић и Радисав Ковачевић. Њихов задатак је био да пољопривредницима појасне законска правила и објасне кад и шта за коју културу или, кад је реч о сточарству, за које грло или пак, од механизације и пољопривредних објеката могу добити подстицајна средства и како, када и коме се захтеви подносе. Испред Министарства за пољопривреду, водопривреду и шумарство, сртучњаци из сремскомитровачког Инстутута тумачили су уредбе које се односе на средства за регресирање ратарске и повртарске производње, средства за развој и унапређење сточарства, као и подстицајна средства за генетско унапређење сточарства, средства за субвенције произвођачима пољоприврених и прехрамбених производа, средства за регресирање осигурања животиња, усева и плодова, подстицајна средства за подизање производних и матичних засада воћа, винове лозе и хмеља, као и средства која се односе на подршку развоја села. Пољопривредници старопазовачке општине су у дискусији која се на крају водила рекли да им је мање више, све то познато али не занју од момента подношења захтева кад ће им држава исплатити субвенције. Сетва како су рекли не може да чека и они морају да је исфинансрају а кад је реч о сточарству премије, се такође, дуже чекају од законски прописаних рокова. По многима, и ако је ту био присутан Здравко Суботић, шеф трезора у Старој Пазови, недостајали су представници ПИО фонда да појасне статус пољоприврдног осигураника. Здравко Суботић је и овом приликом апеловао да земљорадници искористе последње дане марта за обнову или регистрацију газдинстава (мање их је регистровало и обновило газдинство у односу на 2008.) како би све ове бенефиције које уредбама Влада прописује могли користити. Подстицајна средства се односе само на регистрована пољопривредна газдинства. ОБЕЛЕЖЕНА ДЕСЕТОГОДИШЊИЦА НАТО АГРЕСИЈЕ Сећање на жртве Д есетогодишњица НАТО бом-бардовања, 24. марта обележена је и у старопазовачкој општини у знак сећања на жртве НАТО агресије. Председник општине Горан Јовић тог дана примио је родитеље и родбину Сећање на жртве НАТО агресије погинулих из ове општине. Цвеће на споменик жртвама У НАТО бомбардовању погинули НАТО бомбардовања, поред су: Душан Иванчевић, Здено родитеља и родбине погинулих Бзовски, Бранимир Крњајић, положили су председник општине Драган Репија, Владимир Ковач и Крста Муминовић. Сећајући се овог најтрагичнијег дана Горан Јовић, представ- ници Војске Србије, општински Савез бораца, општинска за породице погинулих а и за Организација ратних војних цео српски народ, председник инвалида ратова од до Јовић је пре полагања венаца године и општинска на споменик жртвама рекао да дани сећања буду порука мира. Организација резервних војних старешина.

11 Среда, 1. април RUMA Priprema: Katica Kuzmanovi} Седница Општинског већа, одржана 27. априла, којом је председавао Горан Вуковић, имала је на дневном реду осам тачака: да ли због случајног стицаја околности, или кризе која све више продире у све поре друштва, па и овог на локалу, тек, на репероару се нашло чак пет захтева за мању или већу финансијску помоћ. Разматрање амандмана на Као и у свим градовима Србије, 24. марта, тачно у подне, и у Руми, огласиле су се сирене које су подсетиле на почетак бомбардовања СР Југославије од старна 19 земаља НАТО алијансе, у марту године. Поводом десетогодишњице овог безумног чина најразвијенијих европских држава, предвођених сагама САД, још једном је поновљено да ће овај рат црним словима бити убележен у светској историји, тим пре што је започео без сагласности Уједињених нација, чиме су нарушени основни принципи међународног права. Румљани су десетогодишњицу бомбардовања земље обележили полагањем венаца на Градском гробљу, чиме је одата пошта свим жртвама НАТО агресије. У делегацији која је положила венце били су представници Општине Рума, Драган Кардаш, заменик председника општине и Ненад Боровић, председник Скупштине општине, ратни ветерани, представници СУБНОР-а и православног свештенства. Помен жртвама бомбардовања одржао је протојерејски намсник Јован Јовичић, о данима агресије цинично назване "Милосрдни анђео" говорио је секретар СУБНОР-а Предраг Вукмирић: СА СЕДНИЦЕ ОПШТИНСКОГ ВЕЋА Кључна тема - захтеви за паре КУЛТУРНИ ЦЕНТАР Филмски програм "Св. Георгије убива аждаху" - 1. април "Тоше - најтежа ствар" - од 2. до 5. априла "Божићна прича" - од 6. до 8. априла "Зона мртвих" - од 9. до 12. априла "Необичан случај Бенџамина Батона" - од 13. до 16. априла ОБЕЛЕЖЕНА ДЕСЕТОГОДИШЊИЦА БОМБАРДОВАЊА НАТО бомбе - безумни акт -Током 78 дана агресије земаља НАТО агресије на нашу земљу погинуло је људи од којих су 89 била деца, на нашу земљу је бачено 25 хиљада тона експлозива, срушено је 60 мостова, 300 фабрика, болница школа, у самој Руми са шест пројектила погођена је Касарна Горан Вуковић -Током 78 дана агресије земаља НАТО агресије на нашу земљу погинуло је људи од којих су 89 била деца, на нашу земљу је бачено 25 хиљада тона експлозива, срушено је 60 мостова, 300 фабрика, болница школа, гађане су и медијске куће као што су РТС и РТВ Нови Сад, у самој Руми са шест пројектила погођена је Касарна. Акцијом Војске Југославије, срушено је неколико авиона агресора, међу њима и чувени "невидљиви" који је пао у Буђановцима. Ово треба да буде опомена свима у свету да се ништа слично никада више нигде не понови. У име Општине Рума говорио је Ненад Боровић: -Данас смо положили венце у знак сећања на све жтрве НАТО агресије која се не може другачије оценити него као злочиначки чин и безумни акт великих сила према једној малој земљи, и који је резултирао независношћу наше јужне Покрајине - Косова. Надамо се да ћемо политиком коју спроводи актуелна власт у земљи, на челу са председником Борисом Тадићем, доћи до резултата да Косово поново буде саставни део Србије. предлог одлуке о неангажовању ревизорске институције, као и оних на предлог одлуке о заштити пољопривредног земљишта, наћи ће се на скупштинском заседању. УПВО "Полетарац" је упутио захтев за финансирање три радна места, финансијску помоћ су затражили СПЦ управе парохије Св. духа, Ловачко друштво "Фазан" из Грабоваца, Друштвени актив жена Руме, Удружење грађана "Еко-село Буђановци". Ниједан од захтева није сасвим одбијен, мада су одобрени износи били знатно мањи од тражених. Седница Скупштине општине Рума, заказана за 30. март, вероватно ће имати дужи ток имајући у виду дневни ред који се састоји од 17 тачака, као и занимљивост појединих тема битних за функционисање јавних предузећа, установа и румске општине у целини. С обзиром да се скупштинско заседање одвијало у време завршних припрема и штампања нашег листа, детаљнији извештај са седнице уследиће у наредном броју. Пред одборницома Скупштине општине наћи ће се одлука о неангажовању ревизорске институције за ревизију завршног рачуна буџета Општине Рума за годину, потом информације о заштити пољопривредног земљишта, усева и засада, пољских путева и канала од пољске штете, као и реализација пролећне сетве и жетве у пољопривредним радовима током године. За очекивати је да ће посебно интересовање одборника изазвати захтеви јавних предузећа "Водовод" и "Стамбено" који се односе на повећање цена услуга за осам процената. У оба случаја повећање цена се објашњава растом цена струје, мазута и осталих енергената битних за функционисање ових предузећа. Градска кућа СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ Програми установа у текућој години Ненад Боровић Након разматрања понуђеног Локалног акционог плана за решавање питања избеглих лица и иницијативе СО Ириг за оснивање Центра за социјални рад у тој општини, треба да уследи анализа планова и програма рада установа као што су Културни центар, Завичајни музеј, Градска библиотека и Спортски центар. Седница на дневном реду има и изборе и именовања, као и избор нових чланова Општинског већа. Позориште "Трема у априлу" - програм изненађења - 8. април, Велика сала КЦ у 20 часова ИЗ МАТИЧАРСКОГ ЗВАЊА Венчани: Милан Гаљен и Драгана Дудуковић Умрли: Радојка Матић , Драгиша Ђурашковић , Живана Ристић , Ђорђе Пошарац , Бранка Милојевић , Лазар Поповић , Владимир Милинковић , Радованка Славнић

12 12 Среда, 1. април Током априла, културни живот у Иригу биће обележен позориштем: на "даскама које живот значе", у Дому културе, одвијаће се 37. по реду Фестивал драмаског стваралаштва Срема. Федрас ће трајати од 10. до 18. априла, пред Ирижанима ће се појавити осам позоришних аматерских ансамбала, још увек су у току селекције у општинама које ће имати своје представнике у Иригу. Како нас је информисала Весна Радојчић, председница Савета аматера Општине Ириг, отварању ФЕДРАС-а претходиће изложба у организацији Центра за развој ликовне уметности у Јаску, реч је о радовима са ликовне колоније "Јазак 2008". Како учеснициовог позоришног фестивала још увек нису познати, прилика је да се на кратко вратимо у време настајања ове смотре. Према писаним документима, већ године драмска секција учествује на општинској смотри Припрема: Катица Кузмановић У СУСРЕТ ФЕДРАСУ Пред публиком осам ансамбала са комадом "Аналфабета". Следи смотра у Руми и представа "Протекција", смотра у Инђији и "Покојник", па "Зла жена" у Сремској Митровици. У историји друштва златним словима је забележена година и смотра у Руми на којој су се Ирижани прославили комадом "Николетина Бурсаћ". ФЕДРАС је имао значајно место у развоју културног живота Ирига, нарочито од године када је Културно-просветна заједница Војводине поверила јубиларни, 25-ти фестивал Иригу. Госте је тада поздравио доајен иришког Весна Радојчић позоришног аматеризма Мика Ћосић, подсећајући на иришку легенду Ђурицу Ешкиревића - Цивру. На ФЕДРАС-у је те године учествовало 205 извоћача, а приказано је десет представа. Од 1999, до данас, Ирижани су домаћини овој сремској позоришној светковини. Beo~inska hronika АКТУЕЛНЕ ВЕСТИ Посета градоначелника Будимпеште У оквиру посете нашој земљи, градоначелник Будимпеште др Габор Демски боравио је, 25. марта, у Беочину, где су га примили председник Општине мр Богдан Цвејић и генерални директор компаније Лафарж БФЦ Костин Борк. Први човек мађарске престонице посетио је Нови Сад поводом одржавања изложбе "Неоренесансна архитектура Будимпеште" у градском музеју. Иначе, у кругу беочинске цементаре налази се више зграда насталих између и године, па се овде разговарало о њиховој евентуалној заштити у оквиру пројекта УНЕСКО. Високи гост је обишао и Стари дворац у Беочину. Седница Скупштине На 11. редовној седници Скупштине општине Беочин, 24. марта, усвојени су предлози решења о давању сагласности на статуте свих десет месних заједница. На тај начин, ови акти су усклађени са Статутом општине и Одлуком о месним заједницама, а све са циљем да се уједначи пракса у материји која је регулисана статутима МЗ. Такође, утврђен је престанак мандата одборника Јарослава Ројка са изборне листе "Демократска странка - Борис Тадић", а потврђен мандат Мирослава Бађонског са исте листе. Донета је Одлука о екстерној ревизији Завршног рачуна општине за годину, измене и допуне Одлуке о локалним комуналним таксама, прихваћен финансијски план Дома здравља "Др Душан Савић Дода" за годину, а усвојена су и нека кадровска решења. ОСНОВАН САВЕТ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ Шанса у јавним радовима Председник Савета мр Слободан Радојчић На седници Општинског већа, одржаној 20. марта ове године, донето је решење о оснивању Савета за запошљавање на нивоу иришке општине. За председника савета именован је мр Слободан Радојчић, помоћник председника Општине Ириг за друштвено-економски развој и урбанизам, а за чланове Сања Рикић, помоћник председника за међуопштинску сарадњу и АКЦИЈЕ ПЛАНИНАРА У о р г а н и з а ц и ј и Планинарскосмучарског савеза Војводине и ПСД "Др Лаза Марковић" у Иригу, 4. априла ће се организовати традиционална планинарска манифестација "Доситејевим стазама". Старт ће бити у Иригу, циљ на Иришком венцу: мала стаза биће дужине осам, а велика 20 километара. У позиву на ово планинарско Стеван Казимировић развој сектора малих и средњих предузећа, Жељко Вишекруна, представник Националне службе за запошљавање, Јасмина Николић, представник синдикалне организације и Далибор Фрут, представник Удружења предузетника Ирига. О задацима и циљевима Савета мр Радојчић нам је ових дана изрекао следеће процене: Доситејевим стазама Очекује се око 500 учесника едавно одржане две пред- "Оскара" (премијера Нставе 20, прва реприза 26. марта) Аматерског позоришта КУД "Бриле", пред препуним гледалиштем, потврдиле су да Беочин има сјајне аматере и публику жељну квалитетних културних програма. За овај типичан француски водвиљ, аутора Клода Манијеа, познати новосадски редитељ Јулијан Урсулеску окупио је екипу од дванаест глумаца, на челу са провереним протагонистима - Ранком Симићем и Ратком Дулић. Носиоци осталих улога су: Драгана Крајишник, Дејан Костадиновић (дебитант), Тамара Јевтић, Никола Ивановић, Невена Игрутиновић, Сања Домазетовски, Хајрулах Исаку - Хари, Саша Вучетић, Михајло Дулић и Мирослав Гогић. Сценографију и костиме за ову представу урадио је Марко Тобџић, музику Слободан Боб Живковић, док је организатор био Радован Ђуричин, и сам глумац и председник Управног одбора КУД "Бриле". Иначе, премијери беочинске представе "Оскар" присуствовали су гости из Новог Сада, Шида, Богатића, Лознице и других места, а посебан задатак је имао Цветин Аничић, селектор Смотре аматерских позоришта Срема у Иригу ( април). - У средишту радње овог водвиља су интриге у породици дружење, секретар иришког ПСД Стеван Казимировић је истакао: -Ове године на "Доситејвим стазама" очекујемо око 500 учесника, најавили су долазак планинари "Железничара" из Новог Сада, "Спартака" из Суботице, "Др Радивој Симоновић" из Сомбора, "Цер" из Шапца, "Челик" из Смедерева, као и планинарско друштво -Задатак локалног Савета за запошљавање је да даје мишљења и препоруке надлежним органима локалне самоуправе у вези са доношењем програма мера активне политике запошљавања, организовањем јавних радова и ангажовањем незапослених лица у извођењу тих радова, додатним образовањем и обуком и другим питањима од интереса за запошљавање. из Зенице. Манифестацију ће отворити председник Општине др Радован Ерцеговац, за учеснике ће КУД "Змај" извести пригодан културно-уметнички програм, заједнички ручак предвиђен је за 14 часова, након чега ће уследити додела признања за учешће на "Доситејевим стазама". Како би то планинари рекли - дођите да се дружимо, да уживамо у хладовини и мирису Фрушке горе, наше панонске лепотице. КУД "БРИЛЕ" У СУСРЕТ ЈУБИЛЕЈУ Успешан старт "Оскара" У мају ће бити обележена 65-годишњица Друштва које има више од 250 активних чланова Глумачки ансамбл у представи "Оскар" (снимио: Огњен Адемовски) Бурније, где се новац и друштвени статус стављају изнад осталих вредности. "Оскар" је припреман скоро четири месеца и веома смо задовољни крајњим учинком. Наш циљ је био да забавимо публику, која је, очигледно, у овим тешким временима жељна разоноде и смеха. Пријављени смо за сремску смотру у Иригу, имамо договорена гостовања у Богатићу и Лозници, а у Беочину ћемо представу поново давати у мају, приликом обележавања јубилеја Друштва - каже Ђуричин, не заборављајући да истакне захвалност Општини Беочин, Лафаржу, МЗ Раковац, Беочин, Беочин град, Бразилија и Черевић, фирмама "Економистелектро", ДАК и осталима који су помогли. Иначе, обележавање 65-годишњице рада КУД "Бриле", почетком маја, трајаће три дана, а поред представе "Оскар" публика ће пратити концерте фолклоног ансамбла и тамбурашког оркестра, присуствовати промоцији књиге Секуле Петровића "Бео - чинови" (Позоришни живот у Беочину од до 2009.). У Друштву су веома задовољни због чињенице да је недавно одржан први самостални концерт обновљеног омладинског тамбурашког оркестра, који води Бранко Ракић. Предстоји формирање хора и обезбеђивање бољих смештајних услова за КУД који има више од 250 активних чланова. Д. П.

13 14 КУЛТУРА Среда, 1. април ИНТЕРВЈУ "СРЕМСКИХ НОВИНА": ЖАРКО ДИМИЋ, ИСТОРИЧАР И ПЕСНИК (2) Битка за истину и повратак старе славе Европа је у Сремским Карловцима стварана још далеке године - Као да не умемо да искористимо благо које смо наследили - Свака лаж и ћутање су злочин У наставку разговора за Сремске новине, историчар, песник и есејиста Жарко Димић, директор Архива САНУ у Сремским Карловцима, говори о новијој историји и садашњем тренутку "Српског Сиона", о значајним годишњицама, сопственом виђењу прошлости и будућности центра српске културе и духовности. Шта су данас Сремски Карловци, колико и како о њима сви заједно бринемо, јер добро знамо да је држава ову малу варош, због њеног изузетног значаја, прогласила посебном општином? Да ли је то довољно да се Бранковом "месту драгом" врати заслужени стари сјај? Жарко Димић испред портрета митрополита Стратимировића - Сремски Карловци јесу и данас Српски Сион, символ вере, просвете, опстанка и трајања српског народа у његовој тешкој и трагичној историји. Међутим, Сремски Карловци су истомах радосни, нежни и распевани песник Бранко, али и суморни и генијални Црњански. Карловци су као гнездо радости саткано од безбројних ђачких снова и радости. Карловци су и виногради, вино, али и Дунав и раскошна Фрушка. Одласком Патријаршије за Београд, након уједињења, 1919, место је почело лагано да тавори и копни, но пред II светски рат лагано се подиже, да би тежак ударац доживело у злочинима усташких власти године, када је"десетковано" и остало без своје елите у организованом злочиначком пиру у Јадовну, Јасеновцу, Градишки и др. Након ослобођења, баш неки бивши ђаци Карловачке гимназије и то они "најмилији", задали су коначан ударац развоју, између осталог и реченицом да Карловци "смрде по тамјану"! Требало је да прође времена у ситном развојном таворењу. Доказ за то је до данас, пре свега, слаб или никакав културни и туристички развој, тј. развој који има темеље, а јефтин је. Тек крајем 80-их година ХХ века стекли су се услови, али су се и сами Карловчани некако "отрезнили" и подигли из вишедеценијског мамурлука. Изборили су се да Сремски Карловци постану најзад самостална општина (да подсетимо, уочи Другог рата били смо центар среза у ком је Инђија имала статус села, на пример). Успели смо да скренемо пажњу тадашњих политичких структура на себе, пре свега пројектима из културе, где је најснажније одјекнула забрањена изложба сликара Милића од Мачве Карловачке сање. Са много ентузијазма једна млада генерација која се, историјски посматрано, овде појављује циклично, сваких сто година, успела је да пробуди, подигне и врати Карловце на место које им историјски припада. Скупштина Србије прогласила је ову "варош" местом од изузетног значаја, донела Закон о Карловцима (као што Хрвати имају Закон о Дубровнику), али нажалост до данас није дошло до правог остварења одличне и фундаменталне намере за обнову и развој Карловаца, коју би пратила редовна финансијска средства. На питање да ли је то довољно да се Бранковом "месту драгом" врати заслужени стари сјај, морам одговорити да су Карловци и данас у тешкој, не само економској ситуацији, они су без институција. Карловачка локална самоуправа нема на свом буџету ниједног запосленог у култури, има музеј који већ деценијама издржава Град Нови Сад, у чијем се склопу и налази преиначен у Завичајну збирку и на буџету је Новог Сада. Нажалост, и библиотека је на буџету Новог Сада, док су карловачке институције, које су основали сами Карловчани, у стању таворења, а неке су и угашене. Ипак, и поред свега, уверен сам да ће се Карловци за неколико година опоравити и наћи у свом савременом "златном добу" захваљујући љубави према овом бисеру на Дунаву, пре свега људи који данас и нису становници Карловаца. Обележена је 310-годишњица Карловачког мира, престоји обележавање 140 година од оснивања овдашње српске читаонице, 60 година Архива САНУ у Сремским Карловцима и других јубилеја чији значај превазилази градске оквире. Шта Вас и Ваше сараднике и истомишљенике на том плану очекује? - Као што сам рекао, Карловци су град у ком је створена савремена европска Србија и зато, заиста, не видим разлога силним "путовањима у Европу" наших политичара и других јавних личности. Јер, овде је Европа стварана још далеке године. Све важније институције, културне и просветне, створене су овде уз какву - такву подршку те католичке Европе, а конкретно и највише православне Русије. Да подсетим, овде је одиграна прва савремена позоришна представа код Срба, године, Смрт цара Уроша пјатога од знаменитог Руса Емануела Козачинског. Годишњице значајних догађаја обележавају народи широм света, тако и у Карловцима само ове, 2009, обележили смо 310 година од потписивања Карловачког мира, затим 140 година од оснивања Прве српске читаонице и 60 година од оснивања Архива САНУ у Сремским Карловцима. Ови јубилеји свакако да превазилазе не само градске оквире, већ и шире и даље. Нажалост, често ове значајне датуме ми Карловчани као да не умемо да искористимо на прави начин, у смислу да иза њих остане нешто трајно у граду, нпр. позоришна и биоскопска сала, музејска поставка, вишејезична монографија, нови објекат за Читаоницу и Архив, итд. Неки датуми, и поред мог личног залагања, нису нажалост обележени, а од националног су значаја. На пример, имали смо прилику за обележавање 100 година од оснивања Првог српског соколског друштва године, да би следеће то нажалост обележили у Новом Саду, уз то као "датум" оснивања Соколова. Сујете, глупости и зависти никада нам, нажалост, није мањкало. На овом плану очекује нас заиста велик и озбиљан посао, чврсти пројекти и много, много разумевања од стране, пре свега, државне и локалне самоуправе. Да закључим, не можемо прихватити уз све уважавање да се свака карловачка бакица бави озбиљном науком, као што је историја и то са експертског нивоа, сећајући се, а каткад и лично познавајући царицу Марију Терезију и тумачећи историјске догађаје, како се коме прохте. Најгрознији пример за то је однос мојих суграђана према датумима геноцида и слободе године. Нико се од потомака и родбине жртава усташког злочина и геноцида У смо обележили 310 година од потписивања Карловачког мира, 140 година од оснивања Прве српске читаонице и 60 година од оснивања Архива САНУ у Сремским Карловцима није "сетио" да се на дан ослобођења 23. октобра појави или учествује у полагању венаца жртвама усташког терора и ослободилаца, као да се то језовито време десило некоме другом. А зна се, ко заборавља своју прошлост, своје претке, може да очекује скоро понављање истих догађаја у мало измењеним амбијентима. Дакле уз подршку Малог историјског друштва, лично, о свом трошку и сам полажем венце на спомен плоче у Карловцима, то осећам пре свега као људску, а затим и дужност историчара, часну обавезу према невино пострадалим суграђанима. Надамо се да ћемо вратити стару славу Карловцима. Нажалост, многи значајни пријатељи, савременим речником речено - лобисти, нису више са нама: академици Дејан Медаковић, Славко Гавриловић, Гојко Николиш, Мића Поповић, Борислав Михајловић Михиз, Љубица Цуца Сокић и многи други, али долазе нови, на срећу. Коначно, има ли места примедбама да својим активностима друштвеним, научним, литерарним можда и више него што то приличи модерном времену, прилазите из старовременог, носталгичног, па националног угла посматрања? - Ако се мој рад ставља под "примедбу", прихватам то са великим задовољством. Своје личне ресурсе и таленат ставио сам у службу најлепшег града на свету. Ова веза је за мене изгледа фатална, а град ће као кроз претходне, подвукао бих, миленијуме, надам се искрено опстати још богатији и без бора, јер ово је град младости. Имао сам у свом раду полемика око мог националног приступа историографији, не само Карловаца и морам још једном подвући: Ја сам Србин и то истичем са нескривеним поносом, изучавам историју мог славног народа овде, у својим Сремским Карловцима, а да при том поштујем и људе и народе који нису од мога рода или моје вере. Све моје књиге су до данас штампане ћирилицом, осим две које су објављене у Италији. Као историчар осећам обавезу да бринем о прошлости мог народа, при том не само да је откривам већ и да је чувам од сваког заборава. Моја поезија је, такође, на овом трагу. У овом миленијуму налазимо се пред великим искушењима и обавезама, на просторима овог дела Европе створене су многе "државице" без прошлости. Оне увелико преко својих историчара исписују неку нову историју својих "народа" фалсификатима најгоре врсте, затим крађама, отимајући делове историје српског народа, градећи квази, монструозна нова "чудна" историографска дела. Српска историографија је некако изашла, искобељала се из погубног загрљаја југословенства прво између два светска рата, потом из тешког поратног периода, захваљујући таквим именима као што су: Самарџић, Медаковић, Радојчић, Ивић, Гавриловић, Крестић, Попов, Екмечић, Радић, Љ. Димић, Благојевић, Живојиновић... Тако да можемо и формално говорити о српској историографској школи не само за националну, већ и за општу историју, а та имена српске историографије истовремено су и европска имена. Ови дани су озбиљан изазов и за нас млађе историчаре, јер нам предстоји велика битка за истину коју нећемо добити без подршке СПЦ, САНУ, Матице српске и државе Србије. Ово је битка за опстанак српског народа и њеног постојања, која се не сме ни по коју цену изгубити, између осталих значајан допринос мора дати и српска средњовековна археологија. Кажу ми да сам помало носталгичан, старовремен и националан и, признајем, јесам, то сам научио од својих пријатеља песника, историчара, професора и уметника из Јужне Италије. Они су у Европи али су старовремени, носталгични, национални и сретни, али их поштују у целом свету. А ми, као да се стидимо себе, а пола кућа у Срему су старије од САД. На крају, лепо је што имамо Exit у Петроварадину, у јединственом европском утврђењу који треба да прима туристе, али као што рече мој пријатељ књижевник Роберто Фујано: "Са Exit-ом се не иде у Европу, већ са дивним иконостасима, манастирима и вама Србима, као људима, који ће личити пре свега на себе, јер Европа је као скуп, замишљена идеја различитости... " Мој угао посматрања нашег времена је независност, слобода, мир, равноправност ради општег напретка целог човечанства. А мото као историчара: свака лаж и ћутање су злочин! Душан Познановић

14 Среда, 1. април КУЛТУРА 15 НОВЕ КЊИГЕ Карловци - Стражилово - Бранко "Српски Сион" (песници о Карловцима, Стражилову и Бранку), приредио Раша Перић, Карловачка уметничка радионица, Сремски Карловци Мало је градова у свету, а још мање малих градова, који су тако опевани као што су Сремски Карловци. Ово лепо и часно место на мапи српске поезије одавно је у песму ушло, најпре у народну и грађанску, а онда и у уметничку поезију. Раша Перић је изабрао и у зборник Српски Сион унео све оно најлепше што су песници о Карловцима, Стражилову и Бранку Радичевићу написали током више од два века. О Карловцима су испевани многи стихови, у широком распону од шаљиво - мудријашких до сентименталноносталгичних и, кадикад, узвишено патетичних. Хумора и ведрине највише има у народним и варошким песмама о карловачким ђацима и фрајлама којима се осмехују "млади богословци и гдикоји велики латинци" и, наравно, код Бранка, понајвише у Ђачком растанку. Касније су многи песници, од којих су се неки школовали у карловцима, варирали Бранкове мотиве према својим расположењима и виђењима. Песници помињу култна места карловачка: цркве, Дворску башту, Патријаршију, Гимназију, Карловачку чесму, Белило, Стражиловски поток... А бивши ђаци певају не само о своме ђаковању, него и о великанима карловачким. Тако, рецимо, у песми Жарка Димића Повратак у Карловце налазимо низ имена славних Карловчана из старих и новијих времена: Стратимировић, Рајић, Мушицки, Рајачић, Маширевић, Бранковић, Адамов, Будисављевић, Врховац, Михиз, Медаковић, Гавриловић... а најлепшу песму о једном професору (Софронију Попадићу) написао је Жарко Васиљевић. О Карловцима поетски упечатљиво говоре, у мисаоном заносу, Дејан Медаковић, Владимир Предић, Милић од Мачве, Душко Трифуновић, Бошко Ивков, Ана Дудаш, Бранислав Петровић, Раша Перић, Перо Зубац, Ненад Грујичић и други. Песнички култ Стражилова почиње с Бранком, а до највиших врхова уздиже га Милош Црњански, пре свега својом поемом Стражилово, која доминира и овом књигом, али и својим путописом Љубав у Тоскани, јер су та дела проистекла из истог доживљаја. Црњански, додуше, углавном помиње Срем (Име Срема), али знамо да је за њега срце Срема на Стражилову. Црњански каже:... "завичај је оно што осећате на срцу, Срем". У Тоскани, са вољеном женом, најснажније је доживео и љубав према Срему. Видео је сличност "мог Срема и Тоскане", а у путопису каже: "И тако, при уласку у фиорентинску земљу, (...) неколико пута тихо, изрекох име Срема." (Цитати су преузети из књиге Име Срема Драшка Ређепа.) Тај Срем његов, то је поема Стражилово. Временом је та поема, уз Бранкове стихове о Стражилову, дубоко урасла у читалачку свест, а неким песницима је била инспирација у сопственом песништву. Трећи стуб песништва у књизи Српски Сион је - Бранко. Његово име заправо све повезује: и Карловце, и Стражилово и цело сазвежђе стражиловско, као и песме о њему самом. О Бранку певају и савременици и песници наредних генерација (Његош, Змај, Лаза Костић, Јован Грчић Миленко, Алекса Шантић, Милан Ђурчин, Милутин Бојић и др.), као и новог доба (Иво Андрић, Скендер Куленовић, Михиз, Раичковић, Антић, Миљковић и др.). У новијој поезији Бранко све више постаје песничка мисао, симбол, далеки одјек. Понекад се у истој песми (песника с краја прошлог века) нађу Бранко и Милош, сједињени у незабораву стражиловском, у мелодији и У НОВО ИЗДАЊЕ мисли песништва које траје. На крају, поновићу мисао с почетка: мало је градова, као што су Сремски Карловци, о којима има толико много и толико добрих песама. Зато ова књига, Српски Сион, треба да буде Карловцима на понос, песницима на част, а читаоцима на задовољство. Анђелко Ердељанин ''ПРИЈАТЕЉИ ДЕЦЕ ИНЂИЈЕ'' Тродневно дружење на Авали Средњошколци се упознали са карактеристикама различитих култура организацији ''Пријатеља деце Инђије'', средњошколци из овога града заједно са својим вршњацима из Суботице, Руме, Уздина, Руског Крстура и Бачког Петровца боравили су три дана у интеркултуралном кампу ''Радозналост за разлике'' на Авали, крај Београда. - Млади Русини, Румуни, Словаци, Мађари и Срби радили су у кампу и упознали карактеристике различитих култура. Развијали смо хуманистички приступ, што је добар основ за успешну интеграцију у мултикултуралну средину. Договорено је да се следећи камп одржи у априлу наредне године у Руском Крстуру - каже Зорица Петровић, председница ''Пријатеља деце Инђије''. З. Г. С. FOTO GALERIJA Душан Познановић СЕДМИ ПЕЧАТ Разговори, сећања и записи о људима Драгана Живковић: Поглед на цркву у Моровићу

15 16 Среда, 1. април МЕСНА УПРАВА ШИД УОЧИ ПРЕДСТОЈЕЋИХ ИЗБОРА, ЗАКАЗАНИХ ЗА НЕДЕЉУ, 5. АПРИЛ За бољи живот Шиђана 17 Санитарна сеча дрвећа у Словачком парку Током протекле године највећи део средстава из месног самодоприноса, око 15,5 милиона динара, Месна управа Шид издвојила је за реконструкцију и изградњу пешачких стаза у граду - Планом улагања за годину предвиђено је да ће се изградити и реконструисати 4.840, а урађено је квадрата пешачких стаза каже Зоран Шапоња, председник Месне управе Шид У Канализациона мрежа Канализационом мрежом покривене су све улице у граду, односно она је изграђена у више од 95 посто градских улица, осим Улице Вељка Пауновића и индустријског дела града, за који се тражи техничко решење. Ову инвестицију Месна управа је финансирала из сопствених средстава. Зоран Шапоња, председник Месне управе Шид изборној трци за 131 место, у 19 Савета месних заједница на подручју шидске општине, у недељу, 5. априла, учествоваће 459 кандидата чије је кандидатуре потврдила Комисија за спровођење избора. У Шиду, као највећој месној управи, потврђено је 90 кандидатура за 13 места у Савету Mесне заједнице, што показује огромно интересовање грађана, јер се за свако место у будућем Савету јавило близу седам кандидата, што само потврђује заинтересованост Шиђана да учествују у даљем развоју свог града. Изборне радње одвијаће се на шест бирачких места, што заправо представља враћање права грађанима да своје канидате бирају на непосредним демократским изборима. Оно им је одузето од стране прошле власти (коалиције СРС, ДСС, СПС, СПО), а поновно враћање тог права јесте једно од предизборних обећања коалиције окупљене око Демократске странке. Актуелни председник Месне управе Шид и један од кандидата за члана Савета на предстојећим изборима, дипломирани инжењер пољопривреде Зоран Шапоња, каже да је у протеклом периоду, од како се он налази на челу Месне управе, поштован постојећи, односно затечени план рада. Извештај о томе недавно је поднет Скупштини општине на усвајање, заједно са предлогом рада за ову годину. - Током протекле године највећи део средстава из месног самодоприноса, око 15,5 милиона динара, Месна управа Шид издвојила је за реконструкцију и изградњу пешачких стаза у граду. Планом улагања за годину предвиђено је да ће се изградити и реконструисати 4.840, а урађено је квадрата пешачких стаза. До повећања изграђених 7.333, уместо планираних квадрата, дошло је због преусмеравања дела средстава за атмосферску одводњу, као и захваљујући успешно изведеним јавним набавкама, којима смо постигли најниже цене и ангажовали најповољније извођаче радова. Додатне реконструкције смо радили на основу захтева грађана у појединим улицама, а због безбедности деце нарочиту пажњу смо обратили на пешачке стазе у оним улицама које гравитирају према школама каже председник Месне управе Шид, Зоран Шапоња, напомињући да су грађани после дужег времена били у прилици да својим предлозима и сугестијама, уз молбе и захтеве активно учествују у доношењу плана улагања за ту годину. Ових дана Веће Месне управе планира да распише два јавна позива за извођаче радова у градским парковима у Шиду. Реч је о Словачком парку и парку који се налази код аутобуске и железничке станице. Према речима председника, иако у граду постоји већи број парковских површина, због њихове неуређености и недостатка основних парковских обележја, оне не испуњавају своју намену. - Одлучили смо да највећи део средстава којима располаже Месна управа ове године усмеримо на решавање комуналних питања. Одводња атмосферских вода је проблем који је присутан у целом граду већ дужи низ година. У протеклом периоду решавани су најургентнији проблеми на том пољу, привременим решењима као што су изградња упијајућих канала и бунара, прочишћавањем пропуста у раскрсницама или продубљивањем постојећих путних канала. Све то није решење трајног карактера, јер би се услови за одвођење атмосферских вода створили тек изградњом примарних колектора атмосферске канализације. Управо из тог разлога, током прошле године Месна управа је расписала јавни позив за израду генералног пројекта атмосферске канализације за насељено место Шид и изабрала пројектанта, тако да ће се у овој години створити услови за трајније решење тог проблема објашњава председник Шапоња. - Изградњом пешачких стаза, довођењем електричне енергије и постављањем канделабера за јавну расвету, постављањем клупи за одмор, корпи за смеће и довођењем питке воде, постојеће парковске површине добиле би урбани изглед, те тако постале удобна места за одмор и рекреацију наших суграђана. У прошлој години у парку на Тргу Републике, такозваном Зеленом појасу, урадили смо пешачке стазе, поставили јавно осветљење и засадили нове саднице украсног жбуња. Тиме је завршена прва фаза уређења те парковске површине. У другој фази, постављањем клупа, корпи за отпатке и реконструкцијом постојеће трим стазе, радови у том парку би у потпуности били завршени. У години издвојено је близу четири милиона динара за постављање јавне расвете, односно нешто више од три милиона динара за изградњу пешачких стаза на површини од 900 квадрата каже Зоран Шапоња, председник МУ Шид. Бушењем старих и нових пањева ових дана настављено је уређење Словачког парка у Шиду. На места извађених пањева посађене су нове, младе саднице, предвиђене пројектом планског уређења парковских површина. На овом простору биће засађено 88 садница, после којих следи обнова стаза и постављање клупа и канти за отпад. Радове за које је из месног самодоприноса издвојено око 60 хиљада динара, изводи екипа Јавно комуналног предузећа Стандард. Поред бриге о комуналној инфраструктури, Веће Месне управе велику пажњу, такође, поклања и друштвеним, културним и спортским организацијама које делују у граду, јер дотира њихове активности, а помаже и рад Народне кухиње Црвеног крста. Припремила: Сања Михајловић Изградња трим стазе Новоизграђена стаза у Улици Јанка Чмелика АКТУЕЛНИ ПРОБЛЕМИ Дивље депоније, паркинг, Шидина... Изглед парка пре стаза... Бушење пањева Један од проблема са којима се суочавају у Месној управи јесу дивље депоније и то пре свега са чврстим грађевинским отпадом, који се одлаже углавном по рубним деловима града. - Верујем да ћемо у сарадњи са општинским инспекторатом и тај проблем решити у догледно време. Апеловао бих на свест и савест суграђана да чувају своју околину, посебно у насељу Исток, где појединци уместо у контејнер, смеће бацају поред њега. Такође, проблем нам представља и недовољан број паркинг места у целом граду, због чега се возачи сналазе паркирајући своја возила по зеленим површинама, парковима, тротоарима и дечјим игралиштима каже председник Зоран Шапоња, додајући да је још један од горућих градских проблема и неуређеност потока Шидине, који представља право ругло града. Према речима председника, проблем представљају и стални притисци на Месну управу да се парцеле у насељу Бељњача уступе на коришћење другом, а то значи да би уместо спортског садржаја, који је планиран да се изгради у том делу града, на том простору били подигнути погони мале привреде и приватне куће. Али, и овај, као и све остале проблеме са којима се свакодневно сусрећу, у Месној управи покушавају да реше на одговарајући начин и уверени су да ће у томе и успети. Фонтана у парку...и након њихове изградње

16 18 Среда, 1. април РУМА И БУЂАНОВЦИ: ДЕСЕТ ГОДИНА ПОСЛЕ "Невидљиви" и Золтаново око соколово Документарни филм "21. секунд" говори о томе како је, пре десет година, у атару Буђановаца срушен "невидљиви" авион Ф 117 А - У рату пуковник, у миру пекар егош је, сада већ дав- написао "У рукама Њно, Мандушића Вука, свака пушка биће убојита", а то се, и у наше време, може лепо применити у Руми: како другачије објаснити подвиг у коме омала војска, са још скромнијом техником, обори "светско чудо технике", авион Ф 117 А, популарнији као "невидљиви", и то усред Срема, у Буђановцима, 27. марта те кобне 1999-те. После су Буђановчани спевали и песму чији рефрен гласи "Ој, Клинтоне, џаба теби новци, када не знаш где су Буђановци"! Мада би данас ретко ко ставио руку у ватру за тачност малопређашње констатације, синтагма "око соколово" поново је везана за наше просторе. Клинтон додуше одавно није први човек најмоћније државе у свету, моћнија је тренутно његова лепша половина, ако и то није привид (једном Клинтон - увек Клинтон: и даље све остаје у нашој кући), тек - Буђановци су на велика врата ушли у историју. Ових дана, 26. марта, дакле десет година после, Румљани су се поново окупили да се присете НАТО бомби, "невидљивог", жртава ратних дејстава између Давида и Голијата, да виде документарац "21. секунд". Није то било по систему "Сели људи да с напију вина", додуше вина и прасетине било је сат касније у Буђановцима, где је филм поновљен, био је то сусрет са главним јунаком још ненаписаног романа о малом артиљерцу и великом гвозденом америчком чуду. Гост Румљана био је Золтан Дани, пуковник, сада у пензији, командант 3. дивизиона 250 ракетне базе. У Културном центру, минутом ћутања најпре је одата захвалност жртвама акције "Милосрдни анђео", сусрет је имао за тему сећање на највећи подвиг Војске Југославије у једном тешком времену. Госте је поздравио председседник Општине Рума Горан Вуковић, наглашавајући да је и сам у то време три месеца провео у униформи, и уз поруку да ће, без обзира на политуичка трвења и кризе, у нашој земљи - хероја увек бити. Поред "јунака нашег доба", гости Румљана били су и Жељко Васиљевић, државни секретар у Министарству за рад и социјалну политику, командант Золтан Дани у Руми 250. ракетне бригаде генералмајор Милисав Лазовић, као и аутор фолма "21. секунд" Жељко Мирковић. Золтан Дани је у пензији, живи у родном Ковину. Униформу и чин пуковника заменио је пекаром која је породична трација Данијевих. Сада коначно има довољно времена за супругу, за децу, за кошарку, за лаки роштиљ са пријатељима. И то је велика и важна ствар, додаје Золтан. Са видним емоцијама прича о ратној 99-ој: -Ово што сте припремили ви Румљани, то је манифестација која ће допринети незабораву. Те 99-те сам храбро погледао у очи непријатељу, ако не можемо да их победимо, моји другови и ја покушали смо бар да узвратимо истом мером. Показало се да је тих дана, на једном месту било пуно позитивне енергије, зато није могао да изостане овакав резултат. Једном је Душан Радовић рекао: "Време неумитно оставља траг у нама, покушајмо и ми да оставимо траг у времену, у томе нас нико не може спречити". Мислим да смо ми управо у томе успели. Када данас размишљам о том догађају, а размишљам често, у једно сам сигуран - добро је што се све завршило за 20 секунди, ко зна шта би се десило у 21. секунду. Један од првих који се нашао у атару Буђановаца непосредно након пада "невидљивог" био је румски хроничар Божидар Пауковић. Увек спреман за причу, поновио је неке најупечатљивије детаље о Разгледница која је обишла свет догађају у Буђановцима тог 27. марта. Баш због разгледнице која је обишла свет, многи Пауковићеви другари са стране су га после звали и питали да ли је он скинуо авион. Знао је Бошко да у заносу, док прича о овом догађају, каже: "У том моменту, кад смо гађали авион...". Остала је и анегдота о буђановачким Ромима који су врло брзо све претворили у бизнис - сто марака - пола крила авиона, десет марака мање парче. Шпедитер у кога су Роми покушали да утоваре крило авиона и данас у Буђановцима зову - носач авиона. И тако, невидљиви је у Срему, у Буђановцима, постао видљива олупина, Буђановци су кроз дим те смртно рањене гвожђурије дошли на прве странице светских медија, без обзира на званичне изјаве да је Ф 117 А пао "из техничких разлога", све остало су сећања. И незаборав. К. Кузмановић СРЕДСТВИМА ДОНАЦИЈЕ НЕМАЧКЕ KfW БАНКЕ МИТРОВАЧКИ ВОДОВОД ДОБИО САВРЕМЕНУ ОПРЕМУ Ултразвук открива кварове Најсавременија опрема за ултразвучно детектовање кварова на водоводу вредна седамдесетак хиљада евра стигла је ових дана у митровачко ЈП Водовод захваљујући донацији немачке развојне KfW банке. Реч је заправо о савременим уређајима за детектовање цурења на мрежи и ултразвучним мерачима протока воде. По речима портпаролке "Водовода" Љиљане Јанковић, на територији Сремске Митровице и околних села водоводна мрежа је дугачкае 344 километра и има прикључака. Цевоводи су од азбест-бетона и прилично су дотрајали што је узрок честих цурења и великих губитака воде. У новој опреми за проналажење кварова налазе се и детектори металних инсталација, логери притиска, геофон, корелатори и мобилни мерачи протока воде. Руковалац нове опреме Бранислав Бјелаковић каже да се сада за кратко време очитавају најпрецизније мере цурења и стварни губитак воде, а опрема ће дати и праву слику стања Нова опрема омогућава брзо детектовање квара мреже тако да ће постојати потпуна контрола притиска и потрошње воде. Новом опремом ће се откривати кварови не само на магистралном цевоводу, већ и на секундарној мрежи и локалним дистрибутивним водовима. - Губици воде на мрежи знатно су смањени последњих година, али сада желимо да их сведемо на најмању меру. То ће допринети и смањењу трошкова црпљења, прераде и диструбиције воде, као и уштеде у потрошњи електричне енергије - истиче Љиљана Јанковић. Иначе, немачка развојна банка је овом јавном предузећу за пројекте донирала 1,1 милион евра, а од тога је град обезбедио учешће од 20 одсто. У реконструкцију машинске сале и санацију ареатора биће уложено око евра, а у току је реконструкција потисне црпне станице којом ће се повећати капацитет пумпног система, реконструисати усисни и потисни цевовод и заменити дотрајале пумпе за потискивање воде у дистрибутивну мрежу. Преостали део средстава биће утрошен за трећи пројекат којим је предвиђено побољшање водоснабдевања Летенке, будућег великог туристичкорекреативног центра. Ж.Н.-Ј.З. МИТИНГ СРПСКЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ У СТАРОЈ ПАЗОВИ Србија тражи нова решења На митингу Српске напредне странке 27. марта, у Старој Пазови, председник странке Томислав Николић је изјавио да су они нова снага на политичкој сцени Србије која треба земљу да уједини политички и уздигне морално и да им је, за само пет месеци од оснивања приступило људи, од тога у Срему 6.000, што говори да грађани желе нова решења. Он је додао, да његова странка и овим митингом у Старој Пазови управо, започиње две кампање. Једна је за расписивање нових На конференцији за новинаре председник Општинског одбора СРС у Старој Пазови Срђо Комазец критиковао је рад локалне самоуправе тврдећи да је направила проблеме правне природе доносећи нелегитимне одлуке након спорне, прошлогодишње, јулске седнице на којој је, како је рекао, бланко именовала Општинску изборну комисију без учешћа Са митинга у Старој Пазови парламентарних избора а друга да се спречи усвајање Статута Војводине јер они сматрају да он неће грађанима ове регије донети ниша добро, да ће се само централизација из Београда преселити у Нови Сад. Г.М. КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ СРС У СТАРОЈ ПАЗОВИ Критика локалне власти радикала. Он је навео да су све касније донете одлуке по њима нелегитимне, и објаснио код којих су органа покретали поступак за заштиту законитости. На крају је рекао да су поднели захтев Врховном суду Србије где очекују решење. Комазец је, такође, навео да његова странка у медијима нема приступа и да су у тоталној медијској блокади. Г.М.

17 Среда, 1. април FEQTON SREM SKIH NO Vi NA (26) Operacija Zlat no ru no Ova pri ~a ni je plod ma {te. Do ga a ji ko ji su tu is pri ~a ni su se stvar no do go di li. Ob zi rom da svet po ste pe no na pu {ta sta re mo ral ne za ko ne, a ni je pro na {ao no ve, {to je pro u zro ko va lo pad qudske vred no sti i do ve lo do si tu a ci je da qudski `i vot po sta je sve jef ti ni ji, pri nu en sam da iz me nim ime na i me sta do ga a ja u ovoj pri ~i. Even tu al na sli~ nost sa bi lo kim ili bi lo ~im bi la bi sa mo igra slu ~a ja. Сутрадан сам се поново вратио у Венецију, али из других разлога. Јуче сам приметио да у Венецији постоји једна експозитура банке Креди Лионе. Због тога сам поново дошао у Венецију. Ушо сам у банку и затражио да ме пријаве код директора. Примио ме је у својој канцеларији. - Шта могу да учиним за вас? - Не знам тачно, али то ће зависити од наставка нашег разговора. - Слушам Вас пажљиво. - Имам један рачун у Вашој банци који ће ми послужити да оптворим једну франко југословенску фирму са једним пријатељем Французом. Ево вам пасош и моја банкарска картица. Пажљиво је разгледао картицу и пасош. Затим је неколико секунди пребирао по клавијатури свог компијутера, да би на крају рекао: - Врло добро, Ви имате један велики рачун код нас, али на ову картицу можете подизати само десет хиљада долара месечно, према уговору који сте Ви потписали. Никада у животу нисам потписао уговор тог типа, али сам схватио да је то сређено од стране генерала Курјакова. Зато хладнокрвно рекох, као да је то нешто уобичајено код мене: - Уреду, знам то. Сад бих желео да отворим нови рачун у девизама и то под шифром. - О којој је суми реч. - Ради се о седамдесет хиљада долара. - То је прилично велика сума и у таквим случајевима морамо имати уверење о пореклу новца, али ми правимо изузетак за грађане који долазе из источних земаља. Хоћете ли одмах да уплатите? - Не, нисам хтео да носим ту суму уза се док не будем сигуран. - Имате право. Ево како ћемо да урадимо: Дођите сутра са Вашим новцем око десет сати. Бићу лично овде да вас дочекам. - Хвала лепо и довиђења. - Ја сам тај који захваљује зато што имате поверења у нашу банку. *** Feqton potpisujemo pseudonimom MOST Улазећи у болницу то после подне, налетех на једну болничарку која се мувала по приземљу. - Где сте Ви, сви Вас траже на све стране, пуковник жели да Вас види хитно! Говорила је шапућући као да се ради о некој завери. Одмах сам отишао у собу код Орлова. - Па где си ти мајку му божију?! - Мало сам се прошетао, о чему се ради? - Спреми се брзо, напуштамо ово место у року од једног сата, то је веома хитно! - Полако, прво ми објасни полако о чему се ради? То је било први пут да видим Орлова да губи своју хладнокрвност. Нешто се није окретало како треба и то од јутрос. Реших се да извучем на чисто ту ситуацију. - Можеш ли да ми испричаш без узрујавања о чему се ради? Покушај да будеш прецизан и са мало речи. - Глорија је мртва! Немам тачне информације о том случају, јер немам времена да студирам ту ситуацију поближе. Најбоља је солуција да се повучемо одавде. Орлов није падао у панику тако лако. Почео сам да сумњам да иза овога има нешто друго али шта? Реших се да одиграм једну игру која ће да га врати на његово место. - Жао ми је мој драги друже али овога пута хоћу комплетан извештај о тој ситуацији. Скрећем ти пажњу да сам ја пуковник ССР и официр тринаесте секције у специјалној мисији. Заборави наш другарски однос и одговарај на моја питања. - Ау где ти оде... Хајде спроведи твоју истрагу. - О чему се тачно ради? - Послао сам Глорију да преузме од једног фрајера који је високи чиновник у министарству финансија у Верони, нашли су је мртву. - Шта је то нешто, хоћу тачан назив! Нећу да чујем никакве импровизације, тражим да употребљаваш тачне називе. - Ради се о једној дискети на којој су регистровани сви чланови директне акције. Између осталог она садржи имена и активности неколико високих личности из италијанског политичког живота које је требало ликвидирати у наредних неколико дана, чак и директора ове клинике. - Колико времена треба да би се дешифровала та дискета? - Недељу дана, све зависи од јачине компјутера. - Да ли си сигуран да се дискета налазила код Глорије? - Нисам сигуран у ништа. Момак који је требао да је штити није још стигао. Морао је бити овде најкасније до 19 часова. На који начин те је контактирао? - Мобилним телефоном али не више од десет секунди и то кодираним језиком... Слушај Михајло ми морамо отићи, не могу да преузмем никакав ризик, веруј ми да је опасно. У сваком случају ову сам мрежу ставио на лед до следећег наређења. Већина докумената који нас интересују су већ овде. Било је нешто бесмислено у његовој причи, нешто што се губило у нелогици. Пришао сам му на педесетак сантиметара и осетио јак задах алкохола. Био је пијан. - Послушај ме Михајло, морамо отићи и то брзо! - Пуковниче Орлове, престани да ми сугеришеш шта треба да радим, одговарај на моја питања ово ти је задња опомена! - Разумем друже пуковниче! - Као прво хоћу да знам све у вези са момком који је штитио Глорију приликом те акције. - Овај момак ми је био предложен лично од Глорије. То је један активни члан Црвених Бригада. Његово шифровано име је Фратело Ђиди. Употребљавам га само у акцијама где је потребна физичка снага. -Да ли си га већ видео? -Никад.Он прима моја наређења преко специјалне шифре, за њега је моје шифровано име ил Падре. -Добро дај ми број његовог мобилног делефона. Дао ми га је са устезањем. Имао сам утисак да се плаши од нечега. Тринаеста секција је била баук за све, плашили су се и кад су били сасвим исправни. Разумео сам ово и покушао да променим регистар свирајући на другу жицу. -Слушај Вања још нам не гори под ногама. Ми смо обојица најбољи тандем у нашој служби: ти у домену шпијунаже а ја на нивоу сигурности. Да је генерал Курјаков имао боље елементе, ми сад не би били овде. Ми смо два професионалца, ми не можемо да доносимо исхитрене одлуке а још мање падати у панику. Ми морамо деловати на основу реалних чињеница а не на претпоставкама. Знам да је твоја повређена нога утицала на твоје понашање. Али покушај да заборавиш. - Да ли ме ти то зајебаваш! Причаш о мојој нози.. Ја сам стари вук који лиже своје ране у самоћи... Добро, шта предлажеш у овом тренутку? - Сад је до деветнаест часова остаје нам још два и по сата. То је довољно време да два инелигентна човека нађу праву солуцију за један проблем. Напустићемо клинику одмах, али нећемо отићи далеко. На неколико километара између Порто Груара и Венеције налази се један мотел, знам га одлично, јер сам у њему провео једно после подне са Глоријом. То је један мотел кроз који пролазе странци разних националности. Одвешћу те тамо и узети собу на моје име. Твоја нога је скоро излечена, јер видим да су ти скинули гипс. Можеш да ходаш са једном штаком... - То је тачно, сад се добро осећам, али шта ћу да радим у том мотелу? - Чекаћеш. Бићеш стрпљив и чекаћеш да се ја вратим. За то време ћу покушати да средим ту ситуацију. - У реду, имам пуно поверења у тебе и твоју компетенцију. Већ си показао да си један прави професионалац. - Врло добро. Покупимо сад наше ствари и напустимо ово место. Позови једну болничарку у коју имаш поверења нека ти помогне да снесемо ствари. Реци твојим људима који су овде шта треба да раде у оваквој ситуацији и како треба да се понашају. Претпостављам да си то већ урадио? - Немој да се секираш, они ће поступити према обичајима који су устаљени и добро истренирани. Десет минута касније били смо на аутопуту према Венецији. До мотела је имало око тридесетак километара. Искористио сам то време да још мало продискутујем са Орловом. -Имаш ли неку идеју где би та дискета могла да буде у овом тренутку? - Не бих могао тачно да кажем. Та дискета је требала бити испоручена Глорији од стране једног фрајера који шљака за Министарство информација. У колико би тај фрајер пао у руке њихове тајне службе, имали би на помолу једну дипломатску катастрофу на интернационалном нивоу. - Постоји ли могућност да се тај фрајер контактира на неки начин за кратко време? - Никаква! Он нас увек контактира у случају потребе. - Како си успео да га заврбујеш? - То је један хомосексуалац! Подметнуо сам му једног агента коме није био у стању да одоли Дугачка је то прича. -Добро, ево стижемо. Остани у колима док ја не обавим формалности око изнајмљивања собе. Закључај се у ту собу и одмори се, а ја ћу гледати да ово што пре завршим. eks Klu ziv Na is po Vest ^O Ve Ka KO ji je u^e STVO Vao u naj Ve ]oj [pi jun SKOj afe ri 20. ve Ka (Наставиће се) Забрањено копирање и прештампавање УСКОРО УСКОРО УСКОРО УСКОРО ПОРУЧИТЕ НА ВРЕМЕ СВОЈ ПРИМЕРАК КЊИГЕ "ОПЕРАЦИЈА ЗЛАТНО РУНО" ПРОМОТИВНА ЦЕНА 550,00 ДИНАРА ДО 1. МАЈА ПОЗОВИТЕ СМЕСТА

18 20 Среда, 1. април СРЕМСКЕ НОВИНЕ У ПОСЕТИ МЕСНОЈ УПРАВИ КУКУЈЕВЦИ Решавање проблема подземних вода Након што завршимо измуљавање ових канала, следи нам чишћење још једног дужине 1,5 километар, који ће примати све одводне воде, као и воде са Фрушке горе каже председник Месне управе Мирослав Стојчевић Ових дана у Месној управи Кукујевци у току су послови на измуљивању подводних канала, чиме ће се решити један од највећих проблема који већ година мучи мештане овог села у шидској општини. Како каже председник Месне управе Мирослав Стојчевић, радове изводи Водопривредно предузеће Шидина из Шида, а финансирају се из средстава Месне управе. - Након што завршимо измуљавање ових канала, следи нам чишћење још једног дужине 1,5 километар, који ће примати све одводне воде, као и воде са Фрушке горе, с обзиром да Кукујевци већ годинама имају проблем са подземним водама. Поред тог посла, предстоји нам и сређивање атарских путева, како људи не Предшколци задовољни поклонима Месне управе би ишли једни другима преко њива каже председник Месне управе Мирослав Стојчевић, наглашавајући да све одлуке важне за село доноси у договору са члановима Већа Месне управе, на заједничким састанцима који се редовно одржавају. У протеклом периоду у Кукујевцима је уређено десет километара атарских путева, као и један километар макадамског пута. Такође, сређено је православно и католичко гробље, а на православном је изграђена капела. - Успоставили смо сарадњу са Јавно комуналним предузећем Стандард, тако да су они на себе преузели укоп покојника и послове око сахрањивања. Поред тога, у селу смо основали и Културно уметничко друштво, затим школу фудбала, а прошле године смо опремили и просторије вртића. Малишанима смо купили играчке, телевизор, видео, тепих...када су у питању послови на побољшању изградње инфраструктуре, ускоро ће са Мирослав Стојчић, председник Месне управе радом почети нова дигитална телефонска централа, што значи да ће свака кућа имати сопствени број, без двојника. Такође, планирамо и да продужимо водоводну мрежу у још две улице, то су Савска и Измуљивање канала Грчког пријатељства, у дужини од 250 метара каже председник Стојчић. Најзначајније за све мештане Кукујеваца, свакако, јесте и податак да је управо ово село прво у шидској општини у коме ће бити започета нека нова инвестиција. О томе председник каже: - Предвиђено је да се код нас отвори предузеће које би се бавило узгојем коза и производњом млека и сира. На тај начин до посла би дошло 25 мештана. Поред тога, имамо још око пет хектара слободне површине коју би дали привредницима заинтересованима да овде започну свој бизнис. Све то би само утицало на повећање запослености и даљи развој овог села са становника каже председник Месне управе Мирослав Стојчић. Сања Михајловић ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА ДОСТАВЉАЊЕ ПОНУДА ЗА ОБАВЉАЊЕ КОМУНАЛНИХ ДЕЛАТНОСТИ СУЗБИЈАЊЕ КОМАРАЦА И УНИШТАВАЊЕ АМБРОЗИЈЕ НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ БЕОЧИН Скупштина општине Беочин је Одлуком, број од године ( Службени лист општина Срема, број 4/2009) одредила делатности сузбијања комараца и уништавања амброзије за комуналне делатности чије ће се обављање поверити предузећу или предузетнику на период од 5 година. 1. Сузбијање комараца У складу са Пројектом интегралног сузбијања комараца на територији АП Војводине у 2009.години, на подручју општине Беочин у току године, извели би се следећи третмани: - биолошки третман ларви комараца са земље површина 50 ha - биолошки третман ларви комараца из ваздуха површина 150 ha - таблете за домаћинство ком. - хемијски третман ларви комараца са земље површина 130 ha - хемијски третман одраслих комараца из ваздуха површина ha - Хемијски третман одраслих комараца са земље површина 600 ha 2. Уништавање амброзије Полен биљке амброзија је један од најзначајнијих алергена у ваздуху. Основни циљ уништавања амброзије, као инвазионе врсте корова, је смањење њене популације и довођење њене бројности на одрживи ниво. За сузбијање амброзије кристе се административне, агротехниучке, механичке, хемијске и биолошке мере. На подручју општине Беочин у току године, извеле бис е следећи третмани: механичко сизбијање амброзије површина 45 ha - хемијско сузбијање амброзије површина 15 ha Право учешћа по овом јавном позиву имају сва домаћа и страна правна и физичка лица, која уз пријаву доставе следеће доказе: 1. Доказе о испуњености правних услова (извод из регистра надлежног органа, оснивачки акт понуђача, потврду надлежног органа да понуђачу није у року од две године пре обвајвивања овог јавног позива изречена правоснажна судска или управна мера збране обављања делатности које је предмет овог јавног позива) 2. Доказе о испуњености финансијских услова (потврду надлежног органа да је понуђач за текућу годину измирио доспеле порезе и друге јавне дажбине у складу са прописима РС или стране државе када има седиште на њеној теритотриј и биланс стања и успеха са мишљењем овлашћеног ревизора за претходне три обрачунске године , и 2008). 3. Доказе о испуњености техничких услова - референце понуђача списак најважнијих наручилаца за последње три године за области које су предмет овог јавног позива. Обавезан услов је да је понуђач за последње три године вршио послове уништавања комараца и других штетних инсеката на минимум ha површине - да понуђач располаже неопходним техничким капацитетом ( минимум 1 ваздухоплов са опремом за апликацију гранула или доказ да ће га изнајмити,минимум 4 возила на којима је монтиран ULV замагљивач и минимум 10 GPS уређаја - да понуђач располаже са неопходним кадровским капацитетом (минимум 5 запослених у сталном радном односу са ВСС -Пољопривредни факултет смер заштитаа биља или Природно- математички факултет смер биологија или хемија; минимум запослених у сталном радном односу са ССС који су обучени за рад са отровима и апликацију пестицида и најмање 5 НКВ радника у сталном радном односу или по уговору о пословно-техничкој сарадњи 1. Изјаву или писмо о намерама којим се понуђач обавезује да ће у случају ако му се повере послови по овом јавном позиву, за послове механичког уништавања амброзије ангажовати Јавно комунално предузеће Беочин. Понуде за обављање комуналних делатности које су предмет овог јавног позива достављају се изражене у динарима, са посебно исказаним ПДВ-ом. Уз понуду доставља се и Нацрт уговора о поверавању предметних послова понуђачу. Основ за доставаљњ понуда су третмани и површине наведени у тачкама 1. и 2. Јавног позива. Оцењивање и рангирање понуда, вршиће се на принципу економски најповољније понуде и то на следећи начин: цена 50 бодова, функционалност опреме 30 бодова и квалитет 20 бодова. Понуде се достављају у року од 10 дана од дана објављивања Јавног позива у Сремским новинама, на адресу: ОПШТИНСКО ВЕЋЕ ОПШТИНЕ БЕОЧИН Светосасвска 25, Беочин На коверти назначити ПОНУДА ЗА ОБАВЉАЊЕ КОМУНАЛНИХ ДЕЛАТНОСТИ НЕ ОТВАРАТИ

19 26 Среда, 1. април КРОС СРЕМА АТЛЕТИКА Победе Столићеве и Петровића ржавни прваци у кросу, Соња ДСтолић и Мирко Петровић победници су традиционалног 29. Кроса Срема, одржаног прошле суботе под покровитељством општине Инђија, на теренима "Леје". Петровић, иначе члан Младости је освојио прво место испред Етиопљанина Гебре Селасија и Сретена Миљковића, који је био трећи. Петровић је већ на старту трке на метара кренуо фуризоно, потом мало смањио ритам да би јаким финишем у последњем километру савладао ривале са 80 метара предности. После државног рекорда на метара, који је истрчала на Европском првенству у Торину, Соња Столић, новопечена чланица Пролетера је на истој дужини одбранила титулу у Инђији, испред новопазарских такмичарки Амеле Терзић и Азре Еминовић. На кросу је учествовало око хиљаду такмичара сврстаних у 11 трка зависно од пола и годишта. Мирко Петровић на победничком постољу РУКОМЕТ ДРУГА ЛИГА - СЕВЕР (М) Резултати 21. кола: Тител ЏД - Пролетер Агр. 27:19, Милиционар - Рума 38:31, Сомбор - Раднички (НС) 24:23, Апатин:Спартак 28:20, Хајдук - Јединство (БПС) 29:27, Херцеговина - Граднулица 28:34, Раднички(Ш) - Нова Пазова 27:28, Младост - Јабука 29: Н.Пазова : Апатин : Раднички : Тител ЈД : Хајдук (Ч) : Граднулица : Јабука : Јединство : Пролетер Агр : Херцеговина : Милиционар : Рума : Спартак : Сомбор : Раднички (Ш) : Младост :7420 ДРУГА ЛИГА - СЕВЕР (Ж) Резултати: Младост - Јединство 35:13, Апатин - Грандулица 34:16, Халас Јожеф - Војводина 23:22, Равангард - Пролетер С. 19 :41, Јабука 95 - Панчево 20:25, Врбас - Срем Нопал 29:21. ремска Митровица је 28. и 29. Смарта била домаћин 47. по реду Појединачног првенства Војводине у боксу за све узрасне категорије. Првенство је одржано у хали Пословно-спортског центра "Пинки", а наступило је 85 боксера из 15 клубова. Такмичење је отворио градоначелник Сремске Митровице Бранислав Недимовић. У конкуренцији пионира за најбољи клуб проглашен је Нови Сад, а школараца Цемент из Беочина. Најуспешнији у кадетској конкуренцији били су такмичари суботичког Спартака, а у јуниорској Кикинђани. У сениорској конкуренцији за најбољу екипу проглашена је шабачка Мачва. Овај БОКС Првенство Војводине Куп Војводине ШАХ клуб са седам освојених златних медаља је проглашен и за апсолутног победника првенства. Из Срема су наступили боксери из три клуба: Цемента из Беочина, Словена из Руме и Срема из Сремске Митровице. Најуспешнији су били Беочинци с две златне и једном сребрном и једном брфонзаном медаљом. Румљанима је припало једно "злато" и две бронзане медаље, док су боксери Срема освојили три сребрне и једну бронзану медаљу. Организацију такмичења материјално су помогли Градска управа за образовање, културу и спорт и компанија Биг Бул из Бачинаца. С.Л. 1. Пролетер С : Х. Јожеф : Јабука : Врбас : Панчево : Апатин : Срем : Раванград : Војводина : Младост : Граднулица : Спартак : Јединство :5718 Детаљ са сусрета Шимановци Срем Резултати другог кола - Шимановци Срем (Сремска Митровица) 1:3 (Резултати по таблама: м Мирослав Бабић мк Дејан Марчак реми, мк Душам Ерић - им Бранко Станојевић 0:1, мк Славиша Спасић фм Петар Кологнат 0:1 и мк Слободан Зорић мк Стеван Богић реми), Сремац (Черевић) Михаил Таљ (Ветерник) 3:1, Цемент (Беочин) ЛСК (Лаћарак) 4:0, Стара Пазова 2 Стевица Пузић (Ириг) 3:1, Михајло Пупин (Индјија) Цар Урош (Јазак) 2,5:1,5 и Хајдук (Бешка) Стара Пазова 1 2,5:1,5. Ж. Радивојевић