Тема: Предшколски програм у Републици Српској као чинилац учења и развоја дјеце Кандидат: Мр Наташа Цвијановић

Transkript

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 10 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ, КАНДИДАТА И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Тема: Предшколски програм у Републици Српској као чинилац учења и развоја дјеце Кандидат: Мр Наташа Цвијановић I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију: Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду на седници одржаној године именовало је Комисију за оцену подобности теме, кандидата и ментора за израду докторске дисертације. 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: - Проф. др Јасмина Клеменовић, ванредни професор за ужу научну област Педагогија, изабрана године; запослена на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду (ментор); - Проф. др Оливера Кнежевић-Флорић, редовни професор за ужу научну област Педагогија, изабрана године; запослена на Филозофском факултету Универзитета у Н. Саду (члан); - Проф. др Живка Крњаја, ванредни професор за ужу научну област Предшколска педагогија, изабрана године; запослена на Филозофском факултету Универзитета у Београду(члан). II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Наташа, Фрањо, Цвијановић 2. Датум и место рођења, општина, република: , Прњавор, БиХ 3. Датум одбране, место и назив магистарске тезе: , Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци, Вриједносне оријентације младих и преференције њиховог слободног времена 4. Научна област из које је стечено академско звање магистра наука: Педагогија 5. Приказ научних стручних радова са оценом: - Цвијановић, Н. (2005). Утицај породице на испољавање емоција дјеце предшколског узраста. Наша школа, 1-2,стр YU ISSN: Х (UDK: 372.3) Рад је усмјерен на одговор на питање да ли родитељи и породица утичу на дјететову осјећајност, те да ли породица утиче на контролу и начин изражавања емоција дјеце. У раду су понуђени подаци који указују на различит утицај породице и родитеља на јављање, испољавање, контролу и регулацију позитивних и негативних емоција дјеце предшколског узраста (рад припада проблематици докторске дисертације). - Цвијановић, Н. (2012). Процјена и анализа психофизичког статуса дјеце предшколског узраста. У књизи Учење је игра (стр ). Бања Лука: Мако Принт Рад је настао као резултат истраживања у оквиру пројекта Рана детекција и стимулација развоја дјеце са посебним образовним потребама који је реализовало Министарство просвјете и културе Републике Српске у сарадњи са Уницефом у 52 предшколске установе (у јавном и приватном сектору) и 33 основне школе када су прикупљени подаци о 2256 дјеце и то 1175 дјечака и 1081 дјевојчица рођених у периоду од године до године када је посматран однос испољавања моторичких способности и социопсихолошких карактеристика дјеце (рад припада проблематици докторске дисертације).

2 2 НАПОМЕНА: Приказ треба да садржи пуне називе научних и стручних радова, где и када су објављени, имена коаутора и кратак опис садржине радова, са експлицитном оценом да ли радови припадају или не припадају ужој научној области из које је докторска дисертација, односно да ли су радови у вези са докторском дисертацијом. III ОБРАЗЛОЖЕНИ КРИТЕРИЈУМИ И РАЗЛОЗИ НА ОСНОВУ КОЈИХ СЕ ЗАСНИВА ПОЗИТИВНА ОЦЕНА ДА ЈЕ КАНДИДАТ ПОДОБАН ДА РАДИ ДИСЕРТАЦИЈУ На основу достављене документације и биографско-библиографских података о кандидату Комисија констатује да Мр Наташи Цвијановић својим квалификацијама, истраживачким ангажманом, те изузетно богатим и плодним радним искуством у области предшколског васпитања и образовања испуњава прописане услове за пријаву и израду докторске дисертације Предшколски програм у Републици Српској као чинилац учења и развоја дјеце која припада области Педагогије. Наиме, кандидаткиња је: (а) магистрирала из научне облaсти Педагогија; (б) објављивала научне радове (два) из тематике којој припада дисертација; (в) учествовала на међународним научним скуповима у чијем фокусу су питања којима се бави у предложеној теми (научне конференцијe у организацији UNICEFa о раном учењу, повећању обухвата деце предшколским васпитањем, квалитету услуга у раном детињству); (г) учесник је више пројеката које је Министарство просвете Републике Српске реализовало у сарадњи са UNICEFом и HBO Save the Children у вези са раним учењем и образовањем свe децe; (д) учествовала у изради законских и подзаконских аката за област предшколског васпитања и образовања; (ђ) учесник је више семинара и округлих столова у организацији Министарства просвете Републике Српске са различитим педагошко-психолошким и дидактичко-методичким темама међу којима су најбројније оне из области предшколства; (е) својим професионалним ангажманом на пољу предшколског васпитања и образовања дужим од две деценије стекла драгоцено искуство радећи као васпитач, педагог а затим и директор предшколске установе, на које се последњих година ослањала обављајући послове вишег стручног сарадника за предшколско васпитање и образовање у Министарству просвете и културе Републике Српске. Од године кандидаткиња је начелник истог Одељења при министарству просвете те се процењује да рад на дисертацији може допринети јачању компетенција кандидата за аргументовано залагање за повећање обухвата деце предшколским програмом и указивање на значај раног учења. IV ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА Предложени ментор, ванредни професор др Јасмина Клеменовић бирана је године за ужу научну област Педагогија на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. На основним академским студијама матичног факултета професорка Клеменовић реализује наставну на предметима Предшколска педагогија (1,2) и Методика рада предшколског педагога, док у оквиру дипломских (мастер) студија предаје Курикулуме предшколског васпитања и образовања, Дечју игру и стваралаштво, Припрему деце за полазак у школу. На докторским студијама реализује наставу на предмету Предшколска педагогија. Ментор је двадесетак дипломских и мастер радова, те члан комисија за одбрану више магистарских теза и докторских дисертација на новосадском и београдском Универзитету. До сада је била ментор у изради три докторске дисертације од којих су две успешно одбрањене. Током досадашњег научно-истраживачког рада др Ј. Клеменовић најчешће истражује тематику из области предшколског васпитања и образовања као што су питања: услова за развој и учење деце раног и предшколског узраста; улова за развој ране писмености; игре и играчака савременог детињства; сарадње породице и предшколске установе; савремених програма предшколског васпитања; компетенција васпитача и стручних сарадника; педагошке комуникологије и развоја ране двојезичности; еколошког васпитања и образовања у раном детињству; те образовања за људска права и права детета, итд. Професорка Ј. Клеменовић аутор је монографије из предшколске педагогије под називом Савремени предшколски програми (2009) и више десетина радова из ове области

3 3 објављених у референтним регионалним (Croatian Journal of Education, Iskolakultura pedagogusok szakmaitudomanyos folyoirata, Наша школа) и водећим националним часописима (Зборник института за педагошка истраживања, Настава и васпитање, Теме, Педагогија, Зборник Филозофског факултета у Новом Саду, Педагошка стварност). Коаутор је студије Развој школског система (2003) и више десетина прилога за већи број тематских зборника насталих у оквиру научно-истраживачких пројеката покрајинског, републичног и међународног нивоа, углавном са проблематиком из домена предшколске педагогије. Учесник је и организатор неколико међународних и националних научних и стручних скупова, рецензент радова за водеће часописе у земљи и региону, а рецензирала је и неколико научних студија и монографија из области предшколског васпитања и образовања. Члан радне групе Завода за унапређивање васпитања и образовања која је, за потребе Министарства просвете Србије, пратила увођење припремног предшколског програма код нас и учествовала у припреми нових Основа програма предшколског вапитања и образовања. * Комисија констатује да предложени ментор, проф. др Јасмина Клеменовић, испуњава услове за вођење кандидата у изради докторске дисертације која припада области предшколске педагогије и предвиђа испитивање утицаја прогама предшколског васпитања и образовања на дечји развој и учење. V ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ: ОЦЕНА: 1. формулације назива тезе (наслова): Предложени наслов Предшколски програм у Републици Српској као чинилац учења и развоја дјеце усклађен је са садржајем дисертације и планираним истраживањем. *Комисија констатује да је назив докторске дисертације јасно формилисан и усклађен са проблемом истраживања. 2. предмета (проблема) истраживања: Бојним студијама у свету процењивано је да ли се и у којој мери програмима предшколског васпитања и образовања може осигурати подршка за учење и развој деце раног узраста. Предмет овог истраживања испитује повезаност између укључености деце у предшколски програм и домета њиховог учења. С обзиром да је фокусирана веза веома сложена и посредова бројним другим утицајима предвиђено је да се она прати утврђивањем исхода учења дефинисаних у виду промена у различитим аспектима дечјег развоја остварених током предшколског узраста и услова у којима се учење и развој одвијају. Отуда се планира процењивање исхода учења, с једне стране, и прикупљање исцрпних података о демографским и педагошко-психолошким одликама породичног окружења у којем деца одрастају, те инфорамација о активностима и програмима у које су деца укључивана, с посебним освртом на не/похађање развојно оријентисаног предшколског програма у државним установама. Предвиђено је да сви исходи учења буду разрађени кроз различите аспекте дечјег развоја који ће, поштујући систематичност садржаја предшколског курикулума Републике Српске, бити обухваћени посредством четири домена: физички развој, социјално-емоционални развој и развој личности, интелектуални развој и развој говора, комуникације и стваралаштва. *Имајући у виду да је предмет истраживања замишљен као допринос утврђивању повезаности између укључености деце у развојно конципиран предшколски програм и домета раног учења Комисија оцењује да је представљени елеменат подобан да се истражи на нивоу докторске дисертације. 3. познавања проблематике на основу изабране литературе: Кандидактиња је планирала да се у истраживању ослони на релевантну и богату литературу (више од 180 наслова) која укључује радове истраживача из региона и шире, користећи се референцама и на енглеском језику из међународних научно-истраживачких база података. У средишту истраживања је веза између раног учења и образовања током првих пет година живота, те на основу те везе стеченог дечијег искуства. Кандидаткиња се у пројекту позива на

4 4 наслове који анализирју различите аспекате утицаја предшколских програма. Већина студија које су укључене пратиле су везу између образовања у раном детињству и каснијег школског успеха, те везу између образовања у раном детињству и деце која живе у породичном окружењу са недовољно подстицаја узрокованих сиромаштвом (Barnett, 1995., Burger, 2010., Guralnick, 1998.,Zigler, E, Gilliam, W.S., Jones, M.S , Masten, S.A., and Coatsworth, J. D , Nelson, G., and Westues, A , Reynolds, A.J. and Temple, J.A ). У фокусу истраживања је квалитет предшколских програма, укљученост деце у различито конципиране програме, као и утицај родитељске посвећености и услова живота детета у породици на дечји развој. Предвиђено је пстављање налаза истраживања о предшколским програмима и раном учењу којима су праћени: ефекти предшколских рограма (Anderson, L. M., Shinn, C., Fullilove, M. T., Scrimshaw, S. C., Fielding, J. E., Normand, J. and Carande-Kulis, V. G., 2003), дугорочни ефекти програма и њихов утицај на школски успех, когнитивне способности и социјалну мобилност (Barnett, 1995., Barnett, S.W., and Belfield, R.C., 2006., Eisenberg, N., Fabes, R.A., Karbon, M., Murphy, B.C., Wosinski, M., Polazzi, L., Carlo, G., and Juhnke, C., 1996., Peisner-Feinberg, E. S., Burchinal, M. R., Clifford, R. M., Culkin, M. L. Howes, C., Kagan Sh. L. and Yazejian, N., 2001.), као и утицај родитељских стилова на понашање детета (Baumrind, D., 1966.), утицај образовног нивоа родитеља на дечије постигнуће (Davis-Kean, P. E., 2005.) и на емоционалне компетенције предшколаца (Denham, A.S., Mitchell- Copeland, J., Strandberg, K., Auerbach, S., and Blair, K., 1997.). Указало би се и на релевантне доказе (Heckmann, J.J., 2008.) о економској оправданости улагања заједнице у бригу о деци и рано учење током предшколског детињства како на нивоу појединца, тако и друштва у целини. *Комисије констатује да је кандидаткиња одабрала одговарајућу грађу која је у складу са темом и отвореним питањима докторске дисертације. 4. циљева истраживања Сагледавање односа између похађања предшколског програма и процеса раног учења деце предшколског узраста ауторка поставља као циљ планираног емпиријског неексперименталног истраживања. Предвиђено је процењивање описане мреже исхода учења груписаних у четири развојна аспекта и њихове повезаности са подацима о похађању предшколског програма и уловима породичног живота према следећим задацима: 1. Уочавање индикатора раног учења кроз исходе учења и њихова корелација; 2. Испитивање разлика у достигнутим исходима као индикаторима раног учења у односу на социоекономски статус породице; 3. Утврђивање појављивања везе изнеђу похађања предшколског програма и раног учења; 4. Утврђивање детерминисаности између не/похађања предшколског програма и сваког од четири развојна аспекта; 5. Издвајање индикатора који указују на које аспекте развоја предшколски програми највише делују; 6. Утврђивање предиктивне вредности развијености појединих исхода учења детета за спремност за полазак у школу. *Комисије констатује да је кандидаткиња коректно поставила истраживачки циљ и операционализовала задатке у складу са проблематиком докторске дисертације. 5. очекиваних резултата (хипотезе) Истраживачке хипотезе постављене су на основу претходно дефинисаног циља и разрађених задатака истраживања. Основна хипотеза гласи да између похађања предшколског програма и раног учења постоји значајна и изражена међузависност, однодно да похађање предшколског програма детерминише рано учење деце. Из тога произилазе следеће помоћне хипотезе: (1) израженост извесних индикатора раног учења (исхода учења) условљава мању или већу израженост других индикатора раног учења; (2) улови породичног живота утичу на развијеност појединих исхода учења; (3) постоји значајна повезаност сваког од четири аспекта развоја детета и не/похађања предшколског програма; (4) предшколски програми не утиче на све аспекте развоја деце у истој мери; (6) поједини исходи учења детета могу предвидети његову спремност за полазак у школу. * Према оцени Комисије, очекивани резултати показују да је кандидаткиња добро промислила полазишта и импликације теме за коју се определила, као и да се њиховом

5 5 реализацијом може доћи до научно вредних резултата који ће представљати допринос теорији и пракси предшколске педагогије. 6. плана рада Након што се на одговарајући начин обави припрема за истраживање, која подразумева избор и формулацију предмета и проблема истраживања уз анализу релевантне доступне грађе, приступа се фази реализовања емпиријског дела истраживања у неколико подфаза: (1) процена мерних карактеристика инструмената истраживања након пробне примене; (2) дефинисање узорка истраживања примена инструмената на терену по претходно утврђеном календару активности; (3) обрада података на темељу статистичких показатеља добијених кориштењем рачунарског програма SPSS, верзија 13.00; (4) интерпретација резултата истраживања и компарација са тангентним истраживањима; (5) на темељу добијених података прихватање или одбијање постављених хипотеза уз извођење закључака и педагошких импликација на основу добијених података. * Комисија процењује да је кадидаткиња развила план рада у складу са темом пријављене дисертације и уобичајеним корацима у извођењу емпиријског истраживања, чиме се овај елемент може оценити као задовољавајући. 7. метода и узорка истраживања У проучавању и истраживању теме дисертације кандидаткиња је планирала да комбинује одговарајуће методе и технике истраживања. Методом теоријске анализе планирано је: утврђивање педагошких, психолошких, филозофских и других сазнања о програмима предшколског васпитања и образовања у свијету и код нас; дефинисање појма рано учење, разумевање његових карактеристика и односа према васпитању, уз указивање на значај и користи од раног учења за појединца и друштво. Ова метода користиће се у анализи Програма предшколског васпитања у који су укључена деца у Републици Српској, као и при изради пројекта истраживања, дефинисању његовог проблема, формулисања хипотеза, те при интерпретацији резултата истраживања. Сервеј истраживачком методом ће се прикупити емпиријске чињенице које се односе на развојни статус деце укључене и оне која нису била укључена у предшколски програм. Планиране су технике анализе садржаја, скалирања и анкетирања. Скалирање је техника којом ће се у овом случају истраживати присутност и испољеност развојних аспеката деце која су укључена и која нису укључена у предшколски програм, док ће анкетирањем бити прикупљени подаци о социоекономском статусу породице сваког детета и родитељској посвећености улози родитеља. Избор узорка и његова величина у складу је са природом проблема истраживања, постављеним задацима и хипотезом. У истраживању ће учествовати деца која су похађала неку предшколску установу у Републици Српској као и она која нису ишла у вртић, нити су била укључена у неки облик предшколског васпитања и образовања. Узорак ће се бирати из приближно сличних дефинисаних средина широм Српске, како би оправдано било генерализовање података на цјелокупну популацију дјеце предшколског узраста Републике Српске. Исто тако у истраживању ће учествовати и родитељи испитиване деце од којих ће се добити подаци о социјалном статусу породице и њиховој посвећености родитељству. Очекивања су да ће се у осамнаест наведених школа моћи укључити око 750 дјеце, што представља око 7% укупне популације дјеце која у Републици Српској похађа први разред, што даје могућност да се статистички показатељи добијени на оваквом узорку могу генерализовати на цијелу популацију. Планирано је да учитељи посматрају децу током првог тромесечја у првом разреду, како би се реално могли сагледати сви аспекти дечијег развоја. *Комисија процењује да је представљене елементе (меотоде и узорак) кадидаткиња поставила у складу са темом дисертације и методологијом педагошких истраживања те се сходно томе они могу оценити као задовољавајући. 8. места, лабораторије и опреме за експериментални рад: Сагледавајући мрежу предшколских установа које реализују предшколски програм на територије Републике Српске и демографску распрострањеност популације кандидаткиња планира да обави

6 6 истраживање у 14 насеља обухватајући децу првог разреда у оквиру 18 основних школа. *Према оцени Комисије, кандидаткиња је добро изабрала локације за прикупљање података чијом обрадом се може доћи до научно релевантних резултата који ће представљати допринос процени ефеката предшколског васпитања и образовања у Републици Српској. 9. методе статистичке обраде података и осталих релевантних података Подаци прикупљени истраживањем предвиђено је да буду обрађени уз помоћу информатичког програма SPSS 13 (Statistical Package for Social Sciences) који омогућава планирано израчунавање: аритметичких средина, стандардних девијација, Пирсоновог коефицијента коралације, статистике анализе варијансе (АНОВА) и показатеља мултипле степенасте регресионе анализе. *Комисија процењује да је кандидаткиња одабрала одговарајуће статистичке поступке за обраду података који су усклађени са осталима елементима пријављене дисертације те се овај елемент оцењује као подобан. НАПОМЕНА: Поред релевантних података о девет наведених елемената, обавезно написати експлицитну оцену да ли је сваки појединачни елеменат подобан или не. VI ЗАКЉУЧАК СА ОБРАЗЛОЖЕНОМ ОЦЕНОМ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ И КАНДИДАТА: (НАПОМЕНА: Обавезно написати оцену да ли су тема и кандидат подобни или не.) На основу формулације наслова и образложења значаја истраживања предвиђеног пројектом, избора предложене грађе, циљева и очекиваних резултата истраживања, као и коректно сачињеног плана рада и изабора метода и узорка истраживања, чланови Комисије су се једногласно сложили да је тема подобна да се истражи на нивоу докторске дисертације. Такође, Комисија је сагласна да се својим квалификацијама, досадашњим истраживачким ангажманом, те изузетно богатим и плодним радним искуством у области предшколског васпитања и образовања кандидаткиња квалификовала за пријаву и израду диктората. На основу тога, Комисија предлаже Сенату Универзитета у Новом Саду да одобри израду дисертације под насловом Предшколски програм у Републици Српској као чинилац учења и развоја дјеце и укаже поверење научне заједнице магистру Цвијановић Наташи која добро познаје проблем истраживања и посетује потребна знања и вештине за израду научног рада предвиђеног обима. У Новом Саду, 30. јун 2014.године ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ: Проф. др Јасмина Клеменовић, ванредни професор за ужу научну област Педагогија, на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду (ментор); Проф. др Оливера Кнежевић-Флорић, редовни професор за ужу научну област Педагогија, на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду (члан); Проф. др Живка Крњаја, ванредни професор за ужу научну област Предшколска педагогија, на Филозофском факултету Универзитета у Београду (спољни члан). НАПОМЕНА: Члан комисије који не жели да потпише извештај јер се не слаже са мишљењем већине чланова комисије, дужан је да унесе у извештај образложење, односно разлоге због којих не жели да потпише извештај.

7 7