У Л И Ц А. Сремскомитровачка Улица Краља Петра Првог у најужем. Италијани граде комерцијално -туристички центар у Пећинцима

Transkript

1 Година XLIX Сремска Митровица Среда 3. јун Број 2519 Цена 40 динара у овом броју: Италијани граде комерцијално -туристички центар у Пећинцима странa 2. У Л И Ц А Скица за портрет: др Срђан Козлина, заменик градоначелника Сремске Митровице Добровољно ватрогасно друштво у Шиду: Ватра као добро и зло На сремској Куленијади победник Биг Бул странa 4. странa 5. Сремскомитровачка Улица Краља Петра Првог у најужем градском језгру биће и званично пуштена наредних дана након вишемесечне тоталне реконструкције. За радове војвођански Фонд за капитална улагања је обезбедио 105 милиона динара, а Дирекција за изградњу града је успела да све послове заврши са осамдесетак милиона динара. М.М. странa 16. Недоумице инђијских средњошколаца око будућег позива странa 18.

2 2 УСКОРО У ПЕЋИНЦИМА ПОЧИЊЕ ГРАДЊА НАЈВЕЋЕГ КОМЕРЦИЈАЛНО-ТУРИСТИЧКОГ ЦЕНТРА У ВОЈВОДИНИ Италијани инвестирају у Пећинце Поводом потписивања уговора између Општине Пећинци и италијанске компаније Бернарди, о изградњи, комерцијално туристичког комплекса у Пећинцима, вредног преко 250 милиона евра 27. маја у овој општини одржана је презентација италијанског инвеститора и ове гринфилд инвестиције. Председник покрајинске владе Бојан Пајтић је истакао да је долазак ове компаније потврда добре сарадње Војводине и италијанске регије Фриули-Венеција-Ђулија а да је инвестиција, утолико значајнија јер долази у време глобалне економске кризе. Он је додао да је сигуран да ће пећиначка локална самоуправа пружити потпуну логистичку подршку изградњи овог комплекса Италијанска компанија Бернарди закупила је око 100 хектара земљишта у Срему, у пећиначкој општнини на којој ће градити највећи комерцијално-туристички центар у Војводини у чију изградњу ће уложити преко 250 милиона евра. Поводом потписивања уговора са Општином Пећинци о изградњи овог комплекса, у среду, 27. маја у Пећинцима одржана је презентација пројекта и компаније Бернарди. Директор ВИП-а (Фонда за подршку инвестиција у Војводини) Бранислав Бугарски у најави презентације је рекао, да је Фонд успоставио мноштво контаката са потенцијалним инвестирорима из Италије и да је и ово један од њих. Током протекле године ВИП је италијанској фирми БЕРНАРДИ С.п.А пружио сву неопходну помоћ у тражењу могућности и одговарајуће локације за инвестицију у Војводини. И ако су обишли, како се чуло, више локација у суседним општинама и земљама у окружењу, Италијани су се одлучили за Пећинце и то не, само због добре локације, него, како рече председник СО Пећинци, Живко Марковић, и због сигурности и експедитивности које ова локална самоуправа може да им пружи. Иначе, Бернарди је велика италијанска компанија која поседује 180 робних кућа у Италији а до сада је инвестирала у Руску Федерацију, Саудијску Арабију, Бојан Пајтић и Синиша Вуков Ирак и друге блискоисточне земље. У Војводини, односно у Пећинцима желе да изграде један изузетан пословнокомерцијални центар који би се простирао на 100 хектара с разноврсним садржајима као што су designers outlet, комерцијални центар, хотелско угоститељски објекат, аква парк и производно занатски садржаји. Како је истакао власник Компаније Бернарди Рикардо ди Томазо, изградња овог центра који ће кад у потпуности буде завршен, запошљавати око људи, почеће у року од 90 дана, од када Општина Пећинци инвеститору преда Рикардо ди Томазо сву потребну документацију. По речима Рикарда ди Томаза, инвеститор има план, да у првој фази до септембра године сагради трговински део пословног центра на метара квадратних и запосли између 800 и људи. У другој фази градиће се више од метара квадратних простора за разне намене, од комерцијалног, туристичког центра с хотелом од 250 лежаја и разним угоститељским садржајима који ће имати неколико фирмираних аутлет радњи, луна и аква парк и других садржаја забавног карактера. Власник Компаније је још додао да им је ово први пројекат у Србији. Председник покрајинске владе Бојан Пајтић, је истакао да ова, овако влика гринфилд инвестиција у време најтеже глобалне кризе стиже у Пећинце, представља и потврду добре сарадње Војводине са италијанском регијом Фриули- Венеција-Ђулија, одакле стиже и чувена фирма Бернарди, а то би по њему значило да треба јачати везе између Војводине и европских регија. Представник те италијанске регије задужен за међународне односе, Ђузепе Наполи је подсетио да је сарадња између Живко Марковић регије Фриули-Венеција-Ђилија и Војводине веома добра и да даје одличне резултате, те да је у Новом Саду основан мастер центар регије како би јачала сарадња и везе између ова два европска региона. Један од резултата те сарадње, како каже Наполи је и ова инвестиција Бернардија у Пећинцима, која ће, свакако допринети развоју ове војвођанске општине. Председник Општине Пећинци, Синиша Вуков је овом приликом обећао да ће општина у најкраћем могућем року урадити све што је неопходно како би инвеститор добио сва потребна решења и дозволе за почетак градње. На крају власник италијанске компаније која инвестира у Пећинце је истакао да им Србија од свих земаља на Балкану највише одговара и да се нада да ће она врло брзо ући у Европу, а њих, сем трговинског центра занима и енергетски сектор. Бојан Пајтић је на крају ове презентације, новинарима рекао:- Наша међународна обавеза је да будемо експедитивни и ја се надам да су Пећинци способни да обезбеде логистичку подршку и да ће мо врло брзо доћи до неколико хиљада нових радних места у Општини Пећинци. Г.М. У Покрајину стигло пет милијарди евра Гости и домаћини у пећиначкој општини Председник покрајинске владе Бојан Пајтић је подестио да је у ову покрајну од године до сада стигло око пет милијарди евра инвестиција и да је запослено око радника и да ће ВИП и у овом случају пружити финансијску подршку од евра по запосленом раднику. Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Јо ван ка Зур ко вић, ДИРЕКТОР МАРКЕТИНГА Златко Зрилић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Ка ти ца Ку зма но вић, Зо ри ца Га ра ша нин-сте фа но вић, Ду шан По зна но вић, Са ња Ми хај ло вић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), Гордана Мајсторовић ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: (цен тра ла и телефакс), (маркетинг) ку ћи ра чун: Металс банка Штам па "Борба а.д.", Београд. ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.100,00 ди на ра, за го ди ну да на 2.200,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко. CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci ji Bi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad ( ) SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Jo van ka Zur ko vi}. - God. 1, br. 1 (1961) -. - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, Ilu str. ; 45 cm Ne deq no. ISSN CO BISS.SR-ID

3 3 Расизам ЖИВОТ НАШ Пише: Милијана Барјактаревић Постоје обавезе које морате да урадите, пре него што дође време да обучете купаћи костим и одете на плажу. Под претпоставком да ће у сваки део вашег тела гледати најмање пет хиљада људи и жена, не можете себи дозволити да изгледате трагично, и зато приступате методама инквизиције (изгладњивање, тегови, опруге) већ од јануара, а чим гране сунце, трчање - док се не онесвестите. Паралелно са спортом добро би дошла редовна масажа и соларијум као и попити цистерну течности дневно, због целулита. Кад још ни птице нису сигурне да ли је дошло лето, има оних што су већ на тераси, дворишту, па и на плажи. Не зна се одређено одакле потиче та потреба да кожа потамни (чак до стадијума боје сличније животињи) али нема података да је стигла из кругова аристократије. Привлачност је ионако релативна ствар па неком ни боја коже не помаже ма колико времена и одрицања уложио. Чињеница је да је женама важније како изгледају од мушкараца, и да више од њих потроше на препарате за летњу метаморфозу. Пошто не могу све жене изгледати као го го играчице, морају се довијати како да камуфлирају широке бокове, мале груди, кратке ноге, испупчен стомак. Потрага за идеалним костимом уме да потраје, па тако не смете у шопинг гладни, али ни сити (због стомака). Презнојавање по кабинама са обавезним: «Јел вам ово огледало шири?», присешће и вама и продавачици која вас, уз кисео осмех, и сажаљив поглед, неубедљиво лаже да вам феноменално стоји. Тако обмањени мислићете да сад немате разлога да не продефилујете плажом, и да можете да изађете на црту свима сличним вама али и кандидаткињама за мис света, које кад прођу поред вас дође вам да се з акалуђерите. Наравно, за експонирање пред оноликом народом неопходно је уклонити све израслине, пеге, флеке и остале аномалије коже лица и тела. О длакама да не говоримо. То је посебна област коју, ако вас је природа обдарила, препуштате професионалцима (бол је занемарљива у односу на порођајни). Ако сте у родном месту одабраћете место на плажи, сразмерно вашем самопоуздању (ако уопште пристајете на цику, прскање, песак у очима и устима, законито улетање скутера у плићак). Ако имате малу децу, увек можете да се извлачите на њих као су баш ту, где нема гужве хтели да се купају (социофобични ће се брчкати кући у базенчићу). Ако пак имате вишак самопоуздања, а нисте постали филмска звезда, гледаћете да вас цела плажа прати док устајете, улазите (или утрчавате ако вам кожа или купаћи нису млитави) у воду, док пливате, излазите из воде, главом дигнутом идете ка тушу, довикујете се и кад није неопходно, и упадљиво дуго стојите на сред плаже, злостављајући саговорника који можда ипак више воли хладовину. Шминка је притом наравно сценска а тело у пози за севање блицева. Сви, и све око вас је, лети, подређено телесном. С посебним нагласком на боју тела. Несрећне димензије тела се још толеришу у односу на изостанак тена боје бронзе. То је недопустиво. Оглушујете се о апеле о штетности УВ зрака, поготово о претераном излагању Сунцу. За вас не постоје ограничења од и до. Ако имате дете или унуче уводићете га у тајне сунчања чим научи да песак није храна. Па се, дабоме, разликује речна од морске боје, па планинска од равничарске, јадранска од средоземне. Угрожена антрополошка врста са недостатком пигмента је изван конкуренције. Она нек се доказује зими. И онда, да ли је препланулост постала ОУТ с обзиром на опасно Сунце, и колико је превазиђена сама по себи, и да ли бели треба да се стиде што могу само да поцрвене или црни што никад неће бити бели, остаје вечита загонетка. Или само још једна од многих српских подела ПРЕДСТАВНИЦИ НЕМАЧКЕ РАЗВОЈНЕ БАНКЕ И МИНИСТАРСТВА ЗА НИП У ПОСЕТИ СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ Водоснабдевање по европским стандардима СУЂЕЊЕ ДАМИРУ ДОКИЋУ Задовољство постигнутим: Детаљ са састанка у Градској кући Успешно се приводни прва фаза пројекта побољшања водоснабдевања у коју су Немци уложили 1,1 милион евра, а Град Митровица петину средстава Представници Немачке развојне банке KfW и Министарства за Национални инвестициони план оценили су у Сремској Митровици да овај град успешно приводи крају прву фазу пројекта побољшања водоснабдевања. За пројекте система реконструкције дела система водоснабдевања и набавку нове опреме, митровачком "Водоводу" је одобрено евра, од којих је петину уложио Град Сремска Митровица из свог буџета. Највећи део донације, око евра, уложено је у реконструкцију аерационог система и потисне црпне станице. Како је оценио шеф KfW за Европу и Кавказ Роланд Зилер, улагање у побољшање система водоснабдевања у осам општина у Србији је изузетан важан програм за ову банку и јасан сигнал да не подржава само три велика града која су била обухваћена раније овим пројектима. Поред тога, пројекат не обухвата само инвестиције и финансије, већ даје институционану подршку "Водовода" која ће руководству предузећа омогућити ефикасније управљање предузећем и системом водоснабдевања по највишим европским страндардима. - У време голбалне кризе, која је и у Србији показала своје последице, ми ћемо наставити с инвестицијама у овом области. Ускор следи друга фаза у којој ћемо упетостручити улагања - најавио је Зилер. Координатор целог пројекта у Министарству за НИП Зоран Лакићевић је истакао да се ефекти донација Владе Немачке преко КфW програма већ осећају широм Србије. - После три града и осам општина, у пројекат ће се укључити Суђење без јавности Суђење Дамиру Докићу (50) из Врдника, оцу познате тенисерке Јелене Докић, који је оптужен за кривична дела изазивања опште опасности и недозвољеног држања оружја и експлозивних материја, одржаће се иза затворених врата, без присуства новинара одлучило је на почетку суђења веће судије Драгане Кличковић у Општинском суду у Руми. Судски процес против Дамира Докића почео је прошлог петка и изазвао је огромно интересовање медија из земље и света. Иако је Дамир Докић рекао да пристаје на јавно суђење јер жели да јавност све зна, а ни заступник оптужбе заменик општинског јавног тужиоца Владимир Шарац није био против искључења јавности, судско веће је одлучило да удаљи новинаре и тако целокупну јавност са суђења образложивши овакву одлуку заштитом угледа аустралијске амабасадорке и њене породице, очувањем јавног реда и мира, као и коректних дипломатских односа Србије и Аустралије. На првом рочишту Дамир Докић још шест општина тако да ће позитивне ефекте осетити више од половине становника Србије јер ће се у другој фази приступити захтевнијим и конкретнијим инвестицијама - нагласио је Лакићевић. Сремскомитровачки градоначелник Бранислав Недимовић подсетио је да ће се реализацијом пројекта побољшати квалитет водоснабдевања, а у другој фази у систем ће бити умрежено још насеља с крајњим циљем да свако место на територији општине има чисту, исправну воду из система водоснабдевања по највишим светским стандардима. На састанаку у Градској кући одржана је и презентација Менаџер информационог система, а представници донатора и министарства посетили су и градилиште у постројењу за прераду воде где су се на лицу места уверили у квалитет и обим до сада изведених радова. Ж.Н. Одбијен предлог одбране да се Дамир Докић пусти из притвора и брани са слободе Остаје у притвору: Дамир Докић је изнео своју одбрану, а на следећим се очекује саслушање исказа сведока. Судско веће је одбило и предлог Докићеве адвокатице Босиљке Ђукић да се Дамиру Докићу укине притвор који му је, на предлог општинског тужилаштва, 25.маја продужен за још 60 дана, после чега је Докић враћен у притворску јединицу сремскомитровачког КП Завода. Уз десетине новинарских екипа из земље и света, пред судом су били и представници Грађанске иницијативе за одбрану Дамира Докића који су петицијом с око 800 потписа људи из Врдника, Ирига тражили да се Докић брани са слободе. Они су били видно незадовољни одлуком да се јавност искључи из овог судског процеса. Наставак претреса заказан је за 11. јуни. Ж.Н.

4 4 СКИЦА ЗА ПОРТРЕТ: ДР СРЂАН КОЗЛИНА, ЗАМЕНИК ГРАДОНАЧЕЛНИКА СРЕМСКЕ МИТРОВИЦЕ Политичар и обичан породични човек Доктор ветеринарских наука Срђан Козлина је до августа прошле године каријеру градио у својој струци, а наставио је на функцији заменика градоначелника Сремске Митровице. Члан је ДС-а јер су га одувек привлачиле напредне идеје и ширина посматрања разних области. За себе каже да је упоран и да заврши све што започне да ради Након низа година успешног бављења струком ветерином, током којих је прошао све фазе од приправника до генералног директора Ветеринарске станице Сремска Митровица, др Срђан Козлина је своју каријеру наставио на функцији заменика градоначелника Сремске Митровице. Ову функцију обавља 10 месеци и не крије да у време лањских локалних избора није одмах постојала опција да баш он буде кандидат за место другог човека овог сремског града. Пристао је на то када му се пружила прилика, када су му одређени људи понудили такву могућност, јер су препознали његове људске, стручне и политичке квалитете. Хтео је да, пре свега, личним ангажовањем допринесе што бољем функционисању тада нове градске власти. Др Срђан Козлина је члан Демократске странке званично од пре две године, а годинама пре тога био је чврсто опредељен за исту политичку опцију, као симпатизер и гласач. Јер, увек га је привлачило оно што је напредно, што вуче испред других, европске идеје и ширина посматрања разних области. Иста размишљања су пресудила и да постане члан Демократске странке. Рођени Митровчанин пореклом са Кордуна Срђан Козлина је рођен у Сремској Митровици 31. марта године. У родном граду је завршио основну и средњу школу, било је то време када је важило усмерено образовање, тако је две године средњег образовања ишао у гимназију, а две у медицинску школу. Иначе, његова породица је пореклом са Кордуна. Тамо су рођени Срђанов деда и отац, који су дошли у Војводину после Другог светског рата. Отац му је сада пензионер, радни век је провео као угоститељ и предавач угоститељатва у школи, а мајка је била професор. До пре 15 - так година, знали су да се окупљају у разним приликама на Кордуну, у њиховом месту поред реке Коране, где је и Срђан волео да оде. Када је завршио средњу школу и када је дошло време да се определи за студије одабрао је ветерину. Многи су га питали: зашто он, дете одрасло у стану, уписује баш тај факултет? Кратко и јасно : од малена је волео животиње. Ветеринарски факултет у Београду је са успехом завршио, добио је звање доктора ветеринарских наука и никада се није покајао што је баш ветерина његова струка. Одмах по завршетку студија др Срђан Козлина се запослио у овдашњој Ветеринарској станици. Када је одрадио приправнички стаж добио је радни задатак да буде ветеринар на терену, а радно место су му била села у мачванском делу сремскомитровачке општине. Рад у тим селима био му је први, прави, директни контакт са животињама и њиховим власницима. Памти само лепе успомене са терена Радо се сећа тог времена свог теренског ветеринарског рада, из тог периода у сећању су му остали само лепи догађаји и непроцењива практична искуства. Били су то почеци каријере младог ветеринара, било је шала или још боље покушаја да се нашале са њим, да му подменту женско уместо мушког прасета за штројење и сличних догодовштина. Одмах би знао шта је шта, а ко је ко и није се љутио већ је све прихватао као шалу. После годину и по дана рада по селима Срђан Козлина је постао руководилац ветеринарске службе за то подручје митровачке општине. Увођење програма обележавања стоке и животиња у Републици Србији за др Срђана Козлину је значило нов изазов, одговоран посао, јер је био координатор овог програма за Сремску Митровицу. Успешно је водио цео овај поступак. После је постао генерални директор Ветеринарске станице Сремска Митровица. Биле су то и година, када је ова јавна ветеринарска станица установа добила оцену пет плус, јер је по резултатима била међу пет најуспешнијих у Србији. Ширина, кооперативност, разумевање Функција заменика градоначелника захтева ширину образовања, кооперативност, разумевање и много тога другог. Надлежности заменика градоначелника се јасно знају - он мења градоначелника у одсуству, заједно са градоначелником је извршилац буџета, координира рада градских управа, рад на одређеним пројектима и друго. Оно што није у службеном опису радног места су сусрети и разговори са обичним људима, грађанима. Иначе, врата канцеларије заменика градоначелника су " на удару" када се дође на спрат Радо се сећа тог времена свог теренског ветеринарског рада, из тог периода у сећању су му остали само лепи догађаји и непроцењива практична искуства. Били су то почеци каријере младог ветеринара, било је шала или још боље покушаја да се нашале са њим, да му подменту женско уместо мушког прасета за штројење и сличних догодовштина. Одмах би знао шта је шта, а ко је ко и није се љутио већ је све прихватао као шалу. Градске куће. У канцеларију улазе знани и звани, али и незвани и незнани, ако им успе да прођу поред портира у приземљу. Заменик градоначеника нема дан одређен за пријем странака, али ко га нађе и тражи помоћ спреман је да саслуша, помогне и усмери на адресу где се налази решење нечијег конкретног проблема. Сваком је његов проблем највећи Срђан Козлина сматра да је културно сваког саслушати, тако се и понаша, јер зна да је сваком човеку њихов лични проблем увек највећи. Једном је у канцеларију заменика градоначелника ушла непозната жена да тражи помоћ. Пита га: "је ли он тај и тај", када је потврдио и питао шта јој треба, суграђанка је рекла: "Ја сам дошла да ми будете жирант у банци ". "Зашто баш код мене", упитао је заменик градоначелника, а ова одговори како је чула да он хоће да помогне људима. Жирант јој није био, али јој је помогао тако што ју је усмерио на место где би могла да оствари жељено. Другом приликом опет ненајављено га је посетио неки старији господин из Шида, због проблема са пензијом. И он је у уводу рекао да је дошао код заменика градоначелника, јер је чуо да може да помогне у решавању питања грађана. И овом човеку је помогао упућивањем на надлежну службу, јер човек је имао све потребне документе везане за свој проблем, само није знао где и како да га реши. После му се исти човек јавио и захвалио на помоћи. Слободно време за породицу Слободно време др Срђан Козлина посвећује породици - супрузи и двема ћеркама. Његова супруга је лекар специјалиста педијатар, старија ћерка је ђак првак, а млађа има три године. Заменик градоначелника воли да иде на концерте, позоришне представе, још као студент је одгледао цео репертоар Звездара Театра и других београдских позоришта, прати и спортове. Труди се и да за времене овог актуелног ангажовања не Др Срђан Козлина изађе из своје струке, прати стручне часописе, књиге. Тако у њиховој породици сви стално нешто уче. Супруга учи због субспецијализације, старија ћерка због школе, Срђан да не изађе из струке, а ни млађа ћерка се не да старијима па нешто пише и учи кроз игру. Онај ко први пут сретне заменика градначелника Сремске Митровице приметиће да није претерано причљив човек, чак док га људи боље не упознају делује и затворено. Сам о себи говори да је упоран, тврдоглав и да увек заврши оно што започне. У слободно време дружи се са пријатељима, истим људима са којима се и раније дружио, неће да их најбраја поименично да случајно не би кога прескочио и тако ненамерно запоставио. Срђан Козлина је човек отворен за сарадњу, приватно и пословно, јер сматра да се заједнички сигурније стиже до сваког резултата. Светлана Ђаковић

5 PETA STRANA SVETA 5 ДОБРОВОЉНО ВАТРОГАСНО ДРУШТВО ШИД Ватра као добро и зло Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра Наш задатак је да људе едукујемо о превенцији заштите од пожара а на надлежнима је, ако ипак до пожара дође, да оформе јединице у сваком месту и тако ажурно помогну онима којима је то потребно истиче Маринко Маринковић председник шидских ватрогасаца Хладно је и гладни смо! Наложићу ватру да се угрејемо и скувамо нешто... И још много тога доброг што нам њено величанство ватра може доброг подарити. Све би то било лепо да не постоји она лоша страна, она црвена страна ватре. Пожар!!! А онда на сцену ступају они. Хероји у флуоресцентним оделима који журе са великим црвеним возилом да спасу људе и сачувају имовину, пуцајући из воденог оружја. Све ово чинили су и чланови Добровољног ватрогасног друштва. Кажемо чинили, јер је оснивањем професионалне ватрогасне јединице њихова активност пренета на област првенције заштите од пожара. А свакако је боље спречити него лечити! Међутим, они су и даље хероји јер нас уче како да избегнемо лошу страну ватре. Често фали простор и техника Добровољно ватрогасно друштво има две категорије својих чланова. То су ватрогасни подмладак, који чине деца од седам до једанаест година и сениоре, односно сви они преко осамнаест година. За старије омладинце, од дванаест до шеснаест година како кажу немају адекватних услова, а упрво то је кључна група ако неко жели да постане прави ватрогасац. С обзиром на то да нису једини који користе Ватрогасни дом, који је узгред буди речено изграђен још године, услови рада су им отежани. - Овај простор, као и сву опрему делимо са ватрогасном јединицом и ватрогасним савезом и та нам околност баш и не иде на руку. Наш подмладак углавном вежба овде, у дворишту дома са ручним пумпама, па нам често фали или простор или неопходна техничка средства којима се користимо. Немамо услова да радимо са старијим омладинцима и ту онда губимо децу, која заиста када једном ово заволе тешко од тога одустају говори са жаљењем Маринко Маринковић, председник Добровољног ватрогасног друштва, којем је ово трећи мандат. Млади чланови су у великом броју случајева деца ватрогасаца. Али, један од начина на који долазе до нових чланова јесу и предавања по школама, где се деца едукују о позиву ватрогасца и свему ономе што оно са са собом носи. А једном младом бићу није потребно много да би пожелело да и оно буде део нечега што је у исто време и опасно и хумано, одговорно и пуно адреналина. Као што је већ поменуто, основна активност Добровољног ватрогасног друштва, поред учешћа на такмичењима јесте рад на превенцији од пожара, а што је уједно и један од видова финансирања. Тачније, врше обуке радника у предузећима, установама и привредним организацијама. Поред тога раде прегледе механизације приликом жетве и вршидбе, сервисирају ватрогасне апарате, али добију одређена средства и из општинског буџета сходно активностима. Међутим, та средства нису довољна за адекватно функционисање овог друштва. Задатак едукација и превенција Оно што охрабрује јесте њихов ентузијазам и воља да се помогне. Околина веома позитивно и са дивљењем гледа на ову професију. Од велике је важности информисати јавност на прави начин како делују ватрогасна друштва и шта је њихов циљ. - Месне заједнице морају схватити колико је неопходно оснивање и деловање наших јединица. Никада се не зна када ће људима затребати наша помоћ. Ако дође до пожара на пример у Јамени, потребно је доста времена да јединица из Шида стигне дотле. А када би тамо постојала, сигурно би се у знатној мери спасили и многи људски животи а и материјална добра. Наш задатак је да људе едукујемо о превенцији заштите од пожара а на надлежнима је, ако ипак до пожара дође, да оформе јединице у Такмичења и награде И поред многих препрека на које наилазе и даље су успешни у ономе што раде. Учествују на многим такмичењима и освајају награде. Тако је на овогодишњим традиционалним Мајским сусретима ватрогасаца одржаним у Силбашу, њихова мушка екипа била друга најуспешнија екипа у вежби са возилом, а женска екипа из Ердевика освојила је треће место. На том истом такмичењу прошле године, екипе из Шида, Ердевика и Јамене освојиле су прва три места. Због недостатка финансијских средстава и застареле Маринко Маринковић, председник Добровољног ватрогасног друштва Шид сваком месту и тако ажурно помогну онима којима је то потребно истиче Маринковић. Док се не пронађу бољи смештајни услови и не обезбеде већа финансијска средства оно што ће измамљивати осмехе чланова овог друштва и уливати им наду, биће признања и пехари са разних такмичења. А просторије ће грејати својом топлином цртежи малишана на којима ће чика ватрогасци увек бити суперхероји који спашавају свет. Вања Продановић опреме, од године сениори не учествују на такмичењима. Те године су учествовали последњи пут и освојили прво место, те тиме осветлали образ свом граду који је био и домаћин тадашњих Мајских сусрета. Свака узрасна категорија такмичи се у посебним дисциплинама, односно, подмладак у брзој вежби са руском пумпом, омладинци у вежба са ватрогасном пумпом уз свлађивање препрека, док се сениори такмиче у вежби са моторном ватрогасном пумпом. Бећар ски би се ри срем ских там бу раша Алај мене моја жена воле, ја на кревет, она бега доле. Мала моја чупава ко јаре, продо би те да зарадим паре. Волем плаво, волем и гараво, а највише бело па дебело. Моја мала уловила зеца, пустиће га деветог месеца. СМЕШНА СТРАНА СРЕМА УЧИТЕЉЕВА СЕ СЛУША Разговарају две учитељице о наставном плану. Не обраћају пажњу на домаћиновог сина, првака у школи мамине гошће. Гошћа амбициозна, хвали се иновацијама у настави, а првакова мати присталица је старе школе. Каже гошћи: - Ја идем по књизи. - Мама, нама је учитељ рекао да треба ићи по пешачком прелазу, а не по књигама - умеша се сав важан, ђак првак. - Тако је, сине, - насмеја се мама и отпреми сина у игру. ПОБУЊЕНЕ МИ СЛИ Из бор: Милић Јовановић Ко лаже, мора да зна истину. За промашаје одговарају увек они који нису пуцали. Само је човек постао од мајмуна. Мајмунлуци су људски изум. Челична воља није погодна за уступке, пуца при повијању. Живот после смрти, ако не служи потомцима за пример, служи за опомену. Религија проповеда екстензивно сточарство: напред пастир, за њим овчице. Ко живи од својих десет ноката, не може да рачуна на хигијену. Изгубљено време искористе они који се добро сналазе у невремену. ЕПИГРАМ Ватрогасна бригада ЈАВНА ТАЈНА Капиталом без покрића, није тешко знати, располажу увек прилично познати.

6 6 ПРИВРЕДНА КРЕТАЊА У СРЕМУ У ПРВОМ ТРОМЕСЕЧЈУ Успорен опадајући тренд Остало да се приватизује потпуно или делимично још 16 предузећа Крајем прошле и почетком ове недеље у седишту Сремске привредне коморе у Сремској Митровици одржане су седнице њених одбора на којима се разговарало о привредним кретањима у региону у прва три месеца ове године. Оцењено је да су она слична као и другим срединама у Србији и да их, пре свега, услед економске кризе карактеришу пад индустријске производње и робне размене с иностранством. Рецимо, индустријска производња у Сремском округу у односу на исти период претходне године била је нижа чак за 298 одсто, а обим робне размене с иностраним партнерима мањи за готово 50 милиона долара. Истина, у марту је дошло до успоравања опадајућег тренда, међутим, самостални стручни сарадник у Сремској привредној комори Душко Стојковић упозорава да је у овом моменту преурањено за давање прогноза како ће се у овој години одвијати привредна активност и да ће се то моћи да учини тек на јесен. Доминантно место у индустријској производњи региона има прерађивачка индустрија, која у овом периоду бележи пад од 28,7 одсто. До коначне приватизације, овде је остало да се прода потпуно или делимично још 16 предузећа, од тога шест из стечаја. Најважнији део имовине, рецимо, некадашње митровачке Фабрике обуће Диана и румског Корза, већ је продат. Новог већинског власника још увек није добило ни Бродоградилиште Сава у Мачванској Митровици, с обзиром да су три покушаја аукције продаје завршене неуспешно. Тиме су се стекли услови за ликвидацију тог предузећа, Један од бродова изграђен у Бродоградилишту Сава међутим, судећи по свему, Агенција за приватизацију није склона да повучће тај потез имајући у виду да Бродоградилиште у овом моменту има пуну успосленост капацитета и углавном израђује пловила за стране наручиоце, а запошљава готово 400 радника. Његово пословање у највећој мери оптерећују велика дуговања према Војвођанској банци, чија висина ни до данас није усаглашена. Јер, различите податке у вези с тим дају с једне стране банка, а с друге пословодство Бродоградилишта. Једно од могућих решања, како предлаже пословодство Бродоградилишта, је продаја предузећа из стечаја. С.Л. За Матроз поново нема заинтересованих купаца Од предузећа која ће се продати из стечаја, свакако највећу пажњу побуђује коначна усдбина производног компекса с управном зградом на површини од 45 хектара митровачког Матроза. Јер, 25. маја, када је био одређен термин за јавно отварање понуда за његову куповину путем непосредне погодбе, у Агенцији за приватизацију констатовано је да опет није било заинтересованих. Након и седме нуеспле продаје, сви су изгледи да ће се формирати технолошке целине и да ће се Матроз понудити купцима у деловима. Робна размена тешка 140 милиона долара Предузећа у Срему у прва три месеца остварила су робну размену с иностраним партнерима у вредности 138,8 милиона долара. Суфицит је био 237,6 хиљада долара. Покривеност увоза извозом у региону знатно је повољнија у овом региону у односу на кретања на нивоу Војводине и Србије у целини. Сремци су највише извозили у Словенију, Холандију, Босну и Херцеговину и Италију. Четвртину укупног извоза региона остварила су сремскомитровачка предузећа. На другом месту је румска, а на трећем шидска општина. Водећи извозник је Викторија груп, испред Teame и Румагуме. ЈОШ ЈЕДНА ШАНСА ЗА МИТРОВАЧКУ ФАБРИКУ ШЕЋЕРА Опоравак, или банкрот У митровачком Трговинском суду потврђено да је решење о прихватању реорганизације Шећеране постало правоснажно Решење о прихватању измењеног плана реорганизације митровачке Шећеране АД у стечају, који је предложила београдска фирма Шећер плус, постало је поравоснажно, потврђено је у Трговинском суду у Сремској Митровици. Могућа су два исхода стечајног поступка. Први је да почетком јуна подносилац Измењеног плана реорганизације измири све преузете финасијске обавезе према повериоцима и исплати им укупно 622 милиона динара. Уколико се то не догоди прогласиће се банкрот стечајног дужника и уследиће продаја његове имовине. Стечајни поступак Шећеране покренут је 2008, а њених 265 радника упућено је на тржиште рада. У међувремену из републичког Фонда солидарности радницима Фабрике шећера исплаћено је 6,5 зоасталих загарантованих личних доходака. Иначе, фабрика је запала у тешку финасијску ситуацију Фабрика шећера у Митровици: Измиривање обавеза или банкрот након неуспеле прераде,,слатког корена,, године, мада је у ремонт и реконструкцију постројења било уложено више од два милиона евра. Кампања је кренула касно, док су велики проблеми настали услед отежаног транспорта, због обилних падавина. Такође, фабрика није била у стању да редовно измирује трошкове енергије, што је доводило до успоравања и прекида производње. Кампања се отегла све до пролећа године, док су ранији и губици из тог периода достигли готово пет милиона евра. С.Ловчанин СТАРА ПАЗОВА НА САЈМУ ИНВЕСТИЦИЈА У БЕЧУ Потенцијални улагачи заинтересовани за Стару Пазову Општина Стара Пазова учествовала је од 26. до 28. маја на једном од највећих сајмова некретнина и инвестиција у Европи "Real Vienna" у Бечу. Ова општина се представила на националном штанду Србије, где су се поред ње, представиле и Инђија, Шабац и Ужице. Ради се о престижној сајамској манифестацији на којој је учествовало 327 излагача, са учесника из 50 земаља. Заинтересованим улагачима све предности и потенцијале општине у Бечу је представио председник Горан Јовић који је изјавио да је ово била прaва прилика да се старопазовачка општина представи ван земље и да је за време трајања сајма остварено много контаката те да су потенцијални улагачи заинтересовани за ову општину јер им погодује изузетан гео стратешки положај једне од најразвијенијих општина у Србији. Општина је представљена у кратком промотивном филму на енгленском језику, где је акценат стављен на индустријске зоне И општинско земљиште које није продато. Председник Јовић је изразио задовољство што се након дугог низа година Стара Пазова представља и у иностранству и нагласио да је то најбољи вид изградње новог имиџа старопазовачке општине и да је, то уједно, била прилика за све оне који нису чули за Општину Стара Пазова, да упознају њене привредне И природне потенцијале. Г.М.

7 8 ШИД Припрема: С. Михајловић УКРАТ КО Пријем за кајакаше Председница Општине Наташа Цвјетковић организовала је протекле недеље пријем за чланове Кајак кану клуба Филип Вишњић из Вишњићева. Том приликом младим кајакашима, који су у овој години освојили више од 80 медаља на разним такмичењима, уручено је тридесетак дресова које је обезбедила локална самоуправа. Сусрети жена Традиционална спортска манифестација Сусрети жена шидске општине биће одржана 7. јуна у Моровићу. Планирана су такмичења у пикаду, полигону спретности, трци у врећи, одбојци и надвлачењу конопца. Музичка школа Четири ученика Музичке школе Филип Вишњић наступила су на такмичењу младих клавириста Мали виртуоз у Београду. Ученици првог разреда Луна Рачић и Срђан Цвјетковић, освојили су прву, а Милана Мишић, такође ученица првог разреда и Матеја Колар, ученица другог разреда, другу награду. ЈКП Стандард Из ЈКП Стандард обавештавају грађане да ће радно време овог предузећа од 1. јуна почињати од шест сати. Моле се грађани да из тог разлога на време износе кућно смеће. Илинци У Илинцима је проширено месно гробље за око 160 квадрата. На месту је био багремик, посечено је дрвеће и извађено око 350 пањева. Уз помоћ ЈП Србија шуме радови су приведени крају, а коштали су око 200 хиљада динара. СА СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ Основан Савет за међунационалне односе Одборници донели одлуку о завршном рачуну општинсмог буџета, усвојили извештаје о пословању јавних предузећа и установа и дали сагласност на статуте месних заједница На прошлонедељној седници Скупштине општине одборници су усвојили завршни рачун буџета за протеклу годину, дали сагласност на статуте седамнаест месних заједница и усвојили годишње извештаје јавних предузећа и установа. Због неважећих изборних резултата при избору чланова Савета месних заједница у Шиду и Кукујевцима, па самим тим и поновљеног гласања, о њиховим статутима биће накнадно одлучено. Много времена на седници било је посвећено избору Савета за међунационалне односе. Бирана су по три представника српског народа и по један представник хрватског, словачког и русинског народа. У Савет су изабрани: Ђока Остојић, Зоран Шапоња и Срђан Малешевић као представници српског, Ђура Мартиновић као представник хрватског, Павел Туран као представник Комисија за спровођење општинских избора објавила је коначне резултате за избор чланова Месне заједнице Шид. Ови резултати су утврђени после гласања, односно након истека законског рока за покретање управног спора. У Савет Месне заједнице изабрано је 13 чланова, а то су: словачког, те Мирослав Цирба као представник русинског народа. Одборници су донели и решење о образовању стручне комисије за израду годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта у државној својини. Што се тиче спорног објекта у којем је смештен Музеј наивне уметности Илијанум донета је одлука од стране Дирекције за регистрацију и републичког јавног правобраниоца о повраћају зграде Српској православној цркви. - Сматрам да треба да се помиримо са овом одлуком и да у наредном периоду изнађемо што боље решење за будућу локацију музеја. Желим да вас обавестим да сам у разговору са надлежнима у Фонду за капитална улагања Војводине добила гаранције да ће нам покрајинске институције СВЕТСКИ ДАН ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Уручена признања из екологије Поводом обележавања Светског дана заштите животне средине Еколошки покрет Шид уручио је признања - Зелени лист. Према речима Александре Недић, председнице Еколошког покрета Шид, реч је о традиционалним признањима из области екологије, која заслужним појединцима и колективима овај покрет додељује сваке године. Тако су за најлепше уређена еколошка зелена дворишта ове године проглашена дворишта Шиђанки Светлане Савић, из Улице Алексе Шантића број 2 и Вере Бибић, из Улице Б. Петровића број 10. За најактивнију школу у области заштите животне средине изабрана је Гимназија Сава Шумановић, а за најактивније удружење грађана општинско Друштво за борбу против рака, чија је председница др Анка Крнач. Признање за очување културне и духовне традиције Шида добили су Радован Сремац, археолог, за организацију еко изложбе и Снежана Михаиловић, песникиња. Новинару из Шида Петру Вејновићу уручено је признање за пропагирање и ширење идеја Еколошког покрета Шид, док су најактивнији појединци, који су награђени за допринос и учешће у акцијама заштите животне средине: Ана Молдовановић, за уређење Насеља Јелица Станивуковић Шиља, Бошко Марковић и Веселинка Игић, као и Еколошка секција Актив жена општинског Удружења старосних пензионера Шид. Зелени лист добила је и Шиђанка Лидија Петрић, за активан допринос у акцији спашавања угрожених животиња и паса луталица, пружања помоћи и ветеринарске неге и исхране. ОДЛУКОМ ОПШТИНСКЕ ИЗБОРНЕ КОМИСИЈЕ Конституисан Савет МЗ Шид Зоран Шапоња, Крсто Куреш, Бранко Јошић, Никола Васић, Станислав Ћиерчан, Драган Јандрић, Зоран Лазић, Милош Јовковић, Срђан Малешевић, Сања Петровић, Анђелка Дудук, Звонко Хнатко и Здравко Тадић. Проблем наплате воде На седници Општинског већа, која је предходила Скупштини, речено је да су нека јавна предузећа, попут Радио Шида, током прошле године пословала су са добитком, док су неки, као што је Галерија слика и ЈКП Водовод, имали буџетски дефицит. - Имамо велики проблем са наплатом воде, тако да смо били принуђени да почнемо са искључењима. Такође, често долази до пуцања цевовода према Батровцима, а то су доста скупе интервенције. Осам литара воде у секунди се изгуби испод ауто-пута. Имамо и губитке који настају јер сељаци у појединим селима отворе хидранте и из њих напајају овце рекао је Мирослав Рибар, директор ЈКП Водовод. значајно помоћи да на најбољи начин решимо овај проблем. Односно, да и у будуће слике нашег познатог наивца, Илије Башичевића Босиља буду у његовом родном граду коме их је и даривао истакла је Наташа Цвјетковић, председница Општине. На седници су такође Проблем заостале комуналне инфраструктуре општине, који представља једну од озбиљних сметњи у развоју туризма и инфраструктуре овог региона, мора да буде решен у наредних пет година речено је на радном састанку стратешког развоја Општине Шид, који је одржан протекле недеље. Заједно са представницима Центра за стратешка истраживања чланови радних група за туризам и инфраструктуру утврдили су извршена разрешења и именовања председника и чланова више управних и надзорних одбора јавних предузећа и установа. Изабрани су и чланови скупштинских одбора као и председник Општинске изборне комисије. В. Продановић РАЗГОВОРИ О СТРАТЕШКОМ РАЗВОЈУ ОПШТИНЕ Приоритети инфраструктури Општина Шид на дну лествице развоја чињенично стање природног окружења општине, а у циљу заштите животне средине. Према речима представника локалне самоуправе, у поређењу са осталим општинама Сремског региона, општина Шид се налази на дну лествице развоја. Ово би требало да буде подстицај за озбиљну израду плана стратешког развоја, као једне од конкретних могућности изласка из кризе и даљег напретка општине.

8 9 IN\IJA Priprema: Z.G. Stefanovi} НА САЈМУ У БЕЧУ Остварени пословни контакти Инђија се са групом општина из Србије у оквиру штанда СИЕП-е представила прошле недеље на сајму инвестиција и некретнина у Бечу. Иако је због светске економске кризе било мање учесника него лане, по речима председника општине Инђија Горана Јешића, постоји велико интересовање за инвестирање у наш регион. - Остварено је низ пословних контаката и састанака са великим светским компанијама. Врло брзо, кроз инвестиције, од тога очекујемо позитивне ефекте како за грађане Инђије тако и за грађане Србије, рекао је председник инђијске општине Горан Јешић. Представници Инђије на штанду у Бечу UKRAT KO Продужена водоводна мрежа ЈКП ''Водовод и канализација'' ради на продужењу водоводне и канализационе мреже у дужини од 150 метара између Школске и Дунавске улице, поред новоизграђеног објекта ''Треидјуника''. По речима директорице ''Водовода'' мр Борке Поповић радиће се и атмосферска канализација као и нови прикључак на постојећу атмосферску и канализациону мрежу. Недавно, ово јавно предузеће је урадило водоводну и канализациону мрежу у новој улици Стамбеној 13. Ново паркиралиште У непосредној близини фудбалског стадиона уређена је јавна површина насута ризлом и тиме обезбеђено паркиралиште за 250 возила. Паркиралиште ће послужити учесницима ''Универзијаде'' а касније ће то бити паркиралиште за тешке теретне камионе за које до сада није изграђен паркинг у граду. Контрола инсталација У СУСРЕТ КУПАЛИШНОЈ СЕЗОНИ Радови на градском базену У току су радови на обезбеђивању бољих услова купачима на градском базену у Инђији. Комплетна реконструкција тоалета приводи се крају подна изолација, плочице, замена санитарија, санирају се ободи великог и малог базена, ремонт пумпи и постројења за пречишћавање воде, планира се увођење електронског очитавања карата као и комплетно уређење простора око базена, сазнајемо од техничког директора Установе спортски центар у Инђији Драгана Алимпијевића. Годинама уназад градски У ИНЂИЈИ БОРАВИО У ОКОМ КАМЕРЕ Пресејавање базен отвара своје капије посетиоцима 20.јуна, тада почиње летњи распуст а основци и средњошколци су и најприсутнији на купалишту. За њих као и за студенте и пензионере који живе на подручју инђијске општине, Установа спортски центар ће пустити у продају претплатне карте које за целу сезону стају динара. Цена дневних улазница биће иста као прошлог лета 200 динара. У плану је и школа пливања у јутарњим сатима, наравно, ако се пријави довољан број заинтересованих непливача. Међународни караван песника оквиру Међународног фестивала поезије који је по трећи пут одржан у Београду под називом ''Тргни се!поезија 03'', седамнаест песника из четрнаест европских земаља говорили су своје стихове прошле среде у Културном центру у Инђији. У циљу афирмисања поезије, њихов долазак организовали су Културни центар и Народна библиотека ''Др Ђорђе Натошевић''. Међународни караван песника је још боравио у Сремским Карловцима и Новом Саду. Мирка Пејановић у име организатора београдског фестивала поезије каже да је превасходни циљ популаризација Реконструкцијом до бољих услова базен у Инђији поезије млађе и средње генерације који су већ познати у својим земљама и да интернационалну поезију приближи целој Србији, односно, грађанима Србије. Ово је прилика да се песници приближе публици и публика песницима. Инђијска песникиња студент књижевности Мирјана Хлебјан својим песмама придружила се међународном каравану песника а за поезију каже да је то велика тајна књижевности коју свако открива на свој начин. Бехатон у Новосадској У току је техничка контрола гасних инсталација, до сада је прегледано пола домаћинстава и замењено 200 мерача којима је доспео рок за баждарење. Радило се и на проширењу гасне мреже у дужини од 350 метара према спортско рекреативном центру, сазнајемо од Марјана Милаковића, референта за информисање у ''Ингасу''. Подсећамо грађане да ће добити мајске рачуне за гас обрачунате по новом тарифном систему. ''Комуналац'' је, ових дана, морао да пресеје 150 метара квадратних траве коју су несавесни возачи уништили возилима и то у центру града где су на оку и полиције и инспекције. Новац потрошен У улици Краља Петра Првог за ове намене могао се искористити за нешто корисније. 7. јуна су Духови, градска слава Инђије када дође пуно гостију са стране, лепо је када је град чист и уређен, биће ако га ми сачувамо. Настављени су радови на реконструкцији Новосадске улице у Инђији. Са једне и друге стране тротоари ће бити поплочани бехатон плочама и урађене прилазне ћуприје, вредност радова је 15 милиона динара. По завршетку овог дела посла следи уређење зелених површина, сазнајемо од Миливоја Симића, заменика директора Реконструкција тротоара у Новосадској Дирекције за изградњу општине која је надлежна за ову инвестицију. Следећа по реду је реконструкција Школске улице. Подсетимо се, до сада су урађене детаљне реконструкције улица Бранка Радичевића, Ђорђа Војновића, Милетићеве, део Југ Богданове и Соње Маринковић, Mитровданска и нарвно, други део улице Војводе Степе.

9 10 ОПШТИНСКО ВЕЋЕ О ЗАВРШНОМ РАЧУНУ БУЏЕТА Реалног повећања није било PAZOVA^KA HRONIKA Priprema: Gordana Majstorovi} На седници од 26. маја, Општинско веће, између осталог, разматрало је и утврдило нацрт предлога одлуке о завршном рачуну буџета за годину која ће бити упућена Скупштини општине на усвајање на наредној седници. Анализирајући нацрт предлога, начелница за финансије Радмила Грумић је оценила да реалног повећања прихода буџета у у односу на годину за 8,6 одсто ако се има у виду стопа инфлације, није ни било. Раст је забележило само повећање изворних прихода за 2,5 одсто и то највећи обим прихода је остварен од пореза на доходак, добит и капиталне добитке у износу од ,00 што чини 43,73 од укупно наплаћених буџетских прихода. Начелница за финансије је подсетила да је већина изворних прихода буџета забележила пад у односу на годину и нагласила, да су и сви приходи које прописује СО Стара Пазова, такође, забележили пад. Стога је, по њеној оцени добро што је прошле године, одлуком о допунском буџету првобитно, планирани обим буџета за годину од ,00 коригован наниже, тако да су укупни приходи и примања с пренетим вишком из остварени у износу од ,00 динара, односно за 17,05 одсто мање. У структуру буџета, поред изворних, мешовитих и неодређених прихода, прихода по основу трансфера и донација улазе и сопствени приходи буџеских корисника који су остварени у већем износу у односу на планиране за 23,72 одсто, износе ,00 динара. С обзиром да су приходи буџета и расходи уравнотежени, у години укупни расходи су остварени у мањем обиму за 19, 87 одсто и износе ,557,00 динара. Расходи из самог буџета, како је рекла начелница Радмила Грумић износе ,00 динара, што чини 86,27 одсто укупно остварених расхода, док расходи извршени из додатних средстава буџетских корисника износе ,00 динара, што представља 13,73 одсто укупно извршених расхода. Све што смо приходовали, то смо и потрошили, рекла је начелница Грумић и додала да је највећи износ у расходовној страни утрошен на финансирање рада јавних предузећа. То се првенствено односи на бивше ЈП Геа план, сада Дирекцију за изградњу општине и на њен рад (инвестиционе послове) је утрошено ,00 динара док на расходе за запослене које финансира буџет отпада 20,79 одсто од укупних расхода буџета. На овој седници прихваћени су и извештаји о раду јавних предузећа и установа а кад се ради о предлогу нацрта одлуке о давању у закуп пословног простора чији је носилац својине општина и око које је било полемике о поступку јавног надметања, с примедбама на члан 7 и 12, усвојена је уз предлог председника општине, да се примени став да је одлука Општинског већа коначна. Управни одбор Водовода и канализације и школски одбор ОШ Никола Тесла Нови Бановци претрпали су измене, а дата је сагласност на измене Статута Дома здравља Јован Јовановић Змај и прихваћено Радмила Грумић, начелница за финансије доношење новог плана детаљне регулације другог централног блока у Старој Пазови. Такође, је одлучено да се спроведе комплетна акција сузбијања комараца. МЗ СТАРА ПАЗОВА НАКОН МЕСНИХ ИЗБОРА Конституисани органи Месне заједнице Месну заједницу Стара Пазова после 10.маја у Савету предводиће чланови демократске опције који су на месним изборима освојили највише мандата. Да подсетимо, да је коалиција За европску Стару Пазову Борис Тадић ( ДС, ГГ Препород и ЛСВ) освојила 18 мандата, док су СНС 2 и Г 17 плус једно. На конститутивној седници од 25. маја којој је, до избора руководства преседавала Ана Лепшановић, верификовани су мандати новоизабаним члановима након чега су они дали свечану изјаву а потом се приступило избору председника и потпредседника Савета МЗ, Извршног одбора и пред- седника ИО. За председника Савета МЗ Стара Пазова изабран је др Михал Филип а за потпредседника Владимир Јовнаш. У Извршни одбор ушли су Мирослав Шепицки, Дејан Вранић, Борис Мутић, Александер Бако, Паја Гирек и Јанко Мајорски. За председника ИО поново је изабран Слободан Јовановић. Захваливши се на избору, председник савета МЗ др Мишо Филип је рекао да сви чланови савета треба да раде у интересу грађана Старе Пазове а председник ИО Слобаодан Јовановић је нагласио да ће се наставити с инвестицијама Слободан Јовановић поново изабран за председника ИО МЗ Стара Пазова Др Михал Филип, председник савета МЗ Стара Пазова и израдом пројеката за средства из покрајинских и републичких фондова, како би се град што брже развијао. ЗАВРШЕНИ 47.СУСРЕТИ АМАТЕРСКИХ ПОЗОРИШТА ВОЈВОДИНЕ Магија позоришне игре На затварању, смотре, у име генералног покровитеља, Општине стара Пазова, председник Горан Јовић најавио да ће, већ догодине сусрети прерасти у фестивал Четрдесет седми сусрети аматерских позоришних друштава Војводине који су одржани у Старој Пазови од 15. до 23. маја донели су прегршт признања победничкој представи Аматерског позоришта из Ковина, Жорж Данден, ужитак позоришној публици али и све похвале домаћинима, Савезу аматера општине и Центру за културу за изузетно добру организацију смотре и сарадњу са Савезом аматера Војводине. У лепој и пријатној атмосфери уз пратеће манифестације, публика је видела 8 представа у конкуренцији, по избору селектора Богдана Рушкуца и што је показало да је овогодишња продукција аматерских позоришта на завидном нивоу с посебним доприносом кулске општине која је имала три представе. То су представе Дуго путовање у Јевропу КУД-а Крушчић и Драмског студија Луча из Крушчића, Женидба, Позоришта ВХВ из Ковачице, Цинцари или корешподенција Камерне сцене Мирослав Антић из Сенте, Штефица Цвек у раљама живота, Позоришта Стеван Сремац из Црвенке, Проба савести словачког Позоришта из Пивница, Оскар КУД-а Бриле из Беочина, Жорж Данден Аматерског позоришта из Ковина, и Цирк-Уз-Анти Културног центра из Куле. У част награђених, домаћини су, након затварања смотре извели прошлогодишњу победничку представу старопазовачког Позоришта ВХВ, Сабирни центар. Оцењивачка комисија у саставу Лука Хајдуковић, театролог из Новог Сада, председник, и чланови Андреа Јанковић, глумица из Новог Сада и новосадски редитељ Тибор Вајда, одлучили су да на републичко такмичење иду три представе. Прва је представа аматерског позоришта из Ковина, Жорж Данден у режији Јована Грујића, друга је представа из Сенте, Цинцари или корешподенција у режији Драгана Остојића и трећа Штефица Цвек у раљама живота, у режији Милана Белегишанина, Позоришта из Црвенке. На овој смотри оцењивачка комисија, поред проглашења три најбоље представе доделила је похвале и дипломе за најбоља глумачка остварења, сценски покрет, сценски говор, сценографију, костимографију, избор музике и уметничко педагошки рад. У име генералног покровитеља 47. сусрета аматерских друштава Војводине, Општине Стара Пазова, смотру је затворио председник општине Горан Јовић, уз обећање да ће она догодине прерасти у фестивал. Међутим, како је написано у Билтену смотре завршне вечери, аматери у Старој Пазови, граду домаћину и граду аматеризма увек су добро дошли, без обзира да ли ће остати сусрети или бити фестивал. Пазовачки заљубљеници у позоришну илузију и даље ће их с нестрпљењем чекати и веровати у магију позоришне игре. ЕКОЛОШКИ ПОКРЕТ ЗОВА Зова зове из Пазове Под слоганом Зова зове из Пазове у градском парку у Старој Пазови, Еколошки покрет обележио је, 24. маја Дан зове. О значају екологије и заштити животне средине говорио је председник Еколошког покрета Зова Берислав Мијић, подсетивши колико је значајан чист ваздух, вода биље и незагађена околина. Он је нагласио да свако од нас треба да чува своју средину и да се ова манифестација одржава у градском парку да бисмо ставили акценат на значај природе. Манифестацију су уптопунили Фолклорни ансамбл Бранко Радићевић и најмлађа фолклорна група СКУД-а Херој Јанко Чмелик, док је глумац Милан Дудић говорио песму Стеве Брице, Кадгод посвећену новосадском салашару Николи Јефтићу која сликовито говори о здравом животу на војвођанским салашима. Награђени су и ученици старопазовачких основних школа који су радили литерарне и ликовне радове на тему зове. За литерарне радове награде су добиле Кристина Хриц, Ана Хавран и Данијела Чањи. За ликовне Тамара Турелић, Ана Марија Захировић и гимназијалка Клинко Марина. Грађани који су пратили програм манифестације посвећене зови имали су прилику да дегустирају производе и сок од зове који су били изложени у градском парку.

10 11 RUMA АКЦЕНТИ СА СКУПШТИНСКОГ ЗАСЕДАЊА Основан Савет за младе Усвојен и буџет за годину Priprema: Katica Kuzmanovi} КРЕДИТИ ЗА ПОЧЕТНИКЕ Сремском округу одобрено 45 кредита Према подацима Републичке агенције за развој малих и средњих предузећа и предузетништва, канцеларије у Руми коју води Снежана Курјага, одобрена је прва транша кредита за почетнике. У Општини Рума, у првој транши одобрено је пет старт ап кредита за почетнике у укупном износу од 8,1 милион динара, а у Сремском округу 45 кредита чија је вредност 66,7 милиона динара. На мајској седници Управног одбора Фонда за развој, за покретање сопственог бизниса, одобрено је кредита у укупном износу од 1,6 милијарди динара. Наредно одобравање кредита обухватиће све привредне субјекте који су поднели захтеве Фонду, или експозитурама Републичке агенције за развој малих и средњих предузећа до 20. маја ове године. Кредити за почетнике ће се одобравати све док се не утроши целокупни износ средстава од три милијарде динара. У оквиру програма подршке развоју конкурентности и иновативности, пословних инкубатора и кластера, Републичка агенција је недавно уручила 293 уговора у вредности од 60 милиона динара. На нивоу Сремског округа, бесповратна финансијска средства су одобрена за осам предузећа у износу од 1,7 милиона динара, ту су и два предузећа из Руме на која се односи износ од 440 хиљада динара. КУЛТУРНИ ЦЕНТАР Филмски програм "Марадона" - од 1. до 7. јуна "Београдски фантом" - од 8. до 12. јуна Музички програм Фестивал музичких друштава Војводине и 14. јун Скупштинско заседање у Руми, којим је председавао Ненад Боровић, одржано 29. маја, задржало је стил досадашњих седица: предложене тачке су, већном гласова усвојене, али из уз маратоснко трајање од десет и више часова. Кључне теме седнице су успешно приведене крају а односиле су се на прошлогодишњи буџет и Савет за младе. Пре усвајања дневног реда, пажњу одборника привукле су дискусије чланова СРС и ДСС поводом кривичне пријаве групе незадовољних радника у Дому здравља везане за нови Статут, затражено је и формирање анкетног одбора по овом питању, али тај предлог није добио потребну подршку одборника. Одборник ЛДП, с друге стране, тражио је формирање анкетног одбора који би преиспитао стање у апотеци, финансијско пословање у 2008, као и начин куповине и продаје лекова. У форми одговора на одборничка питања, стигао је и извештај о платама у општини као и јавним предузћима и установама. По оцени одборника опозиције, у чему су предњачили представници радикала, плате општинских функционера, посебно плате директора у ЈП "Гас-Рума", ЈП У Руми је 28. маја, у страначким просторијама, одржана редовна изборна Скупштина ОО ПУПС-а: скупу је присуствовало 75 делегата из 16 сеоских и четири градске месне организације. За председника ОО ПУПС-а у Руми изабран је Радислав Новаковић, а за потпредседнике Стојан Марковић и Милан Буђановац. Поред страначких колега из Шида, Сремске Митровице, Пећинаца, Ирига, Инђије и Старе Пазове, изборној Скупштини ИЗБОРНА СКУПШТИНА ПУПС-А Председник Радислав Новаковић присуствовали су високи функционери партије Борислав Ковачевић, Момо Чолаковић, Јован Погуберовић и Петар Мудринић. Новоизабрани председник Новаковић изразио је задовољство досадашњим постигнутим резултатима (у коалицији са СПС, ПУПС има представнике у СО, Општинском већу, скупштинским радним телима), и нагласио да ће се ПУПС и даље борити за сваког пензионера и социјално угроженог грађанина. Детаљ са седнице у Руми "План" и ЈП за грађевинско земљиште и путеве, које су 105, 96 и 84 хиљаде динара, нису у складу са прописаним мерама Владе Србије о штедњи због евидентне економске кризе. Поводом завршног рачуна буџета за годину, говорио је председник Општине Рума Горан Вуковић, наглашавајући да је остварен суфицит од 48,7 милиона динара - највећи део суфицита остварен је из средстава пренетих из године. Приходи буџета остварени су са 89,63 процента, расходи су мањи од плана за 132,8 милиона динара - највише неутрошених средстава било је у ЈП за грађевинско земљиште и путеве. Ненад Боровић, председник СО, истакао је да су транфери и донације допринели добрим резултатима, на тај начин је начињен прави пробој, у односу на резултате претходне власти. Једна од тема са седнице Општинског већа у Руми, одржане 28. маја, односила се на захтев Епархије сремске за доделу простора у коме би се убудуће налазио епархијски духовни центар, на шта су чланови Већа дали позитиван одговор. Чланови румске општинске владе обратио се епископ сремски Василије писмом следеће садржине: "Већ дуже време Српска православна црква, Епархија сремска, настоји да у граду Руми, средишту наше епархије, организује епархијски духовни Мада је на одлуку о формирању Савета за младе поднето чак 36 амандмана од стране СРС, од којих су усвојена три, после вишечасовне расправе, овај предлог је усвојен: ово радно тело бавиће се тематиком живота младих у области запошљавања, учења, културе, спорта. Усвојен је и предог о увођењу самодоприноса у Буђановцима, на период од до године, као и извештај о раду Општинске управе: одборници СРС Жељко Дошен и Драган Миловановић изнели су низ примедби на рад Одељења за урбанизам и комуналностамбене послове, а по питањима Ватрогасног дома у Хртковцима (претварања пословног у стамбени простор што се доводи у везу са предузетником Цицваром) и фарме живине у Краљевцима, за коју је, како је одговорио начелник Одељења Лука Загорац, донето решење грађевинске инспекције о рушењу. До краја седнице усвојени су извештај о раду Јавног правобранилаштва, ценовник "Комуналца" и захтев "Стамбеног" за кредит. СА СЕДНИЦЕ ОПШТИНСКОГ ВЕЋА У Руми ускоро духовни центар Епархије сремске центар. Циљ нам је да се центар што пре оспособи за што успешније обављање мисионарске делатности, да постане место окупљања људи добре воље, место у коме бисмо окупили пре свега младе и место повремене резиденције епископа сремског. Адекватан простор неопходан за рад и смештај будућег духовног центра налази се у Руми, Улица Главна број 150, у виду вишестамбене пословне зграде површине 167 квадрата, а која је власништво Републике Србије, са правом коришћења ЈП за грађевинско земљиште и путеве у Руми". МАТИЧАР Венчани: Пера Никшић и Јелена Нишић, Ђуро Пјевац и Оливера Вечерновић, Мирослав Грујић и Николина Марковић Добили сина: Душан Комленски и Слађана Чолаковић Умрли: Петар Пражић , Ружица Крајновић , Вучић Ђокић , Андријана Перовић , Милош Милинковић

11 12 СПОРТСКИ РИБОЛОВ Иришка хроника Школа риболова за најмлађе Како је иришка општина богата језерима, није нуимало чудно што риболовци, овога пута они спортски, чине све напоре да унапреде своју делатност коју неки подводе под хоби, други под спорт, а сви они заједно слажу се да је у питању - љубав. Баш из тих разлога пре два месеца, односно средином марта ове године, основано је Удружење спортских риболоваца у Иригу, под називом "Купринус каприо", чији је основни циљ окупљање многобројних љубитеља риболова. Прва редовна Скупштина Удружења спортских риболоваца одржана је у сали Месне заједнице Ириг, на њој је изабрано руководство ове спортске асоцијације. Председник Удружења је Тодор Иванић, потпредседник Лазар Стојчевић, секретар Синиша Јовић, а благајна је поверена Ђорђу Јовичину. У Управном одбору Удружења спортских риболоваца су: Тодор Иванић, Припрема: Катица Кузмановић Лазар Стојчевић, Синиша Јовић, Ђорђе Јовичин, Обрад Гачић, Горан Ловре и Зоран Јовић. Чланови Надзорног одбора су Иштван Мајарош, Александар Малешевић, Саша Војводић и Јовица Лазић. У међувремену завршени су послови око регистрације Удружења и осмишљавања облика амблема. Како су нагласили чланови Удружења спортских риболоваца, њихов најважнији задатак у будућем периоду биће омасовљење чланства и стварања услова за нормалан рад који ће непосредно допринети резултатима на такмичењима која ће се одвијати у иришкој општини, али и ван ње. Чланови новоформираног Удружења нагласили су да ће највећу пажњу посветити најмлађим риболовцима, и то кроз школу риболова: тиме ће се створити добра основа за опстанак друштва, јер ту важи правило - једном риболовац, увек риболовац. Беочинска хроника УДРУЖЕЊЕ ЖЕНА МОЈЕ СЕЛАНЦЕ ИЗ ЧЕРЕВИЋА Одржана прва хуманитарна акција У Черевићу је недавно основано прво Удружење жена под називом "Моје селанце". Жене Черевића своје Удружење назвале су по песми Јована Грчића - Миленка посвећеној родном селу. Тренутно имају 35 чланица које се окупљају око заједничких идеја и акција, а председница Удружења је Мара Петковић. Састају се у просторијама Завичајног музеја, пошто је Месна заједница Черевић препознала потребу за постојањем оваквог Удружења. Њихова прва хуманитарна акција завршена је протекле Уручивање поклона недеље, када су прикупљале помоћ у одећи и храни за једну угрожену породицу. С обзиром да се о овој породици стара ШОСО "Милан Петровић" из Новог Сада, у њихово име помоћ је примила дефектолог ове школе Виолета Страхињевић. У питању је трочлана породица - глувонеми родитељи уз дете веома оштећеног слуха. У знак захвалности, Виолета Страхињевић уручила је председници Петковић дечје ручне радове настале у радном центру школе - војвођански пенџер и платнену торбу. С. М. БОЈАН ПАЈТИЋ ПОСЕТИО ВРДНИЧКИ "ТЕРМАЛ" Ове године у "Термалу" 75 хиљада туриста У последње три године Покрајина је у "Термал" уложила више од 200 милиона динара Председник Извршног већа Војводине др Бојан Пајтић посетио је 26. маја Специјалну болницу за рехабилитацију "Термал" у Врднику: била је то прилика да са домаћинима разговара о условима за будући развој овог центра, али и укупне туристичке понуде у иришкој општини. На тај начин је обележен почетак рада реконструисаних отворених базена "Термала", из средстава Фонда за капитална улагања АП Војводина. Поред Бојана Пајтића, Врдник су тога дана посетили и проф. др Драгослав Петровић, покрајински секретар за науку, Јовица Ђукић, покрајински секретар за финансије, др Атила Ченгери, покрајински секретар за здравство, у име домаћина гостима су приредили дочек председник Општине Ириг др Радован Ерцеговац, заменик председника општине и председник Скупштине општине Владислав Илкић и Владимир Петровић, као и в.д. директора "Термала" Добривоје Антонић. Током посете Врднику наглашена је помоћ Покрајине овом делу иришке општине. Набавком савремене опреме, рехабилитациони блок достигао је високи ниво пружања здравствених услуга. У последња два месеца у отворени базен је уложено више од 20 милиона динара. "Термал" је коначно прикључен на канализацију, комплетно је обновљен, постављени су нови тушеви, уређене хотелске терасе. Бојан Пајтић је, обраћајући се домаћинима, подсетио да је у последње три године Покрајина у "Термал" уложила више од 200 милиона динара, чиме су знатно побољшани У ДОМ ЗДРАВЉА ДР ДУШАН САВИЋ - ДОДА Стигла нова опрема Недавно је у Дом здравља "Др Душан Савић - Дода" стигла нова опрема, која је набављена средствима из фонда Републичког завода за заштиту здравља, уз подршку Покрајинског секретаријата за здравство и Општине Беочин. У питању је модерна и пре свега веома потребна опрема, која ће умногоме побољшати рад специјалистичких служби. Набављени су следећи апарати: холтер мониторног крвног притиска са три рекордера, холтер ЕКГ 12-канални са два рекордера уз рачунар, ЕКГ апарати за потребе свих служби, два спирометра за Службу пнеумофтизиологије и Медицине рада, кардиотокограф са три сонде за Службу гинеколошке заштите, разна мања опрема за потребе свих ординација и здравствене заштите деце - беби вага, вага за мерење дужине беба, шест вага са висинометром, пет инхалатора и аспиратора и два дестилатора. Вредност ове опреме је девет милиона динара. Раније је у опремање Дома здравља из буџета Општине и сопствених средстава уложено у адаптацију РТГ кабинета и у рентген апарат за снимање зуба са комором за развијање малих филмова, а из сопствених средстава уложено је у санитетско возило са лежајем логан караван, санитетско возило пежо боксер са основном опремом и у медицински лежај и два паравана. Вредност ове инвестиције је 5,6 милиона динара. При Дому здравља веома добро ради и Служба кућног лечења, која раније није постојала, а установљена је 1. јануара године. Бојан Пајтић у "Термалу" услови за здравство и туризам. У плану је, нагласио је Пајтић, бржи развој бањског и вреског туризма, за шта постоје одлични услови - близина Фрушке горе и манастира. Најављено је и уређење затворених базена за шта ће се издвојити око седам милиона динара. В.д. директора "Термала" Добривоје Антонић нагласио је да ће ове године кроз "Термал" проћи око 75 хиљада туриста, као и то да су до 22. јуна већ попуњени здравствени аранжмани. Вредност апарата који ће умногоме побољшати рад специјалистичких служби је девет милиона динара Побољшан рад специјалистичких служби Дом здравља Беочин у свој рад уводи и Саветовалишта, како би осигураницима пружио што бољу здравствену заштиту. Примера ради, од недавно је организовано Саветовалиште за младе од 10 до 18 година, које ради уторком од 12, 30 до 14 сати, у просторијама гинекологије и педијатрије. С. М.

12 13 ОДСЕК ЗА ИНСПЕКЦИЈСКЕ ПОСЛОВЕ У ШИДУ Навике се тешко мењају Потребно је покушати пронаћи неко адекватно решење, упутити грађане шта и како може, а шта не, пре него што дође до примене казне за било који вид прекршаја наглашава Тихомир Стаменковић, начелник инспекцијске службе. Кршимо ли закон у било ком погледу, због тога нам (наравно, ако смо ухваћени на делу) следе санкције, новчане, па чак и затворске. Онај ко је задужен да надзире и контролише спровођење таквих законских аката јесте управо Одсек за инспекцијске послове, који у свом саставу има грађевинску, саобраћајну, комуналну и инспекцијау заштите животне средине. Свако од тих одељења има своју област деловања, али је веома честа ситуација да се њихове активности преплићу и надопуњују. Од октобра прошле године у Шиду начелник инспекцијске службе је Тихомир Стаменковић који се труди да уведе неке измене у раду како би према његовом мишљењу и грађани и управа били задовољни. - Циљ нам је да инспекцијски органи не раде само као контролори. Да не будемо само они који кажњавају, него да се више ради на едукацији и превенцији са грађанима. Инспектори морају бити на терену перманентно, јер једино тако могу бити упознати са свим постојећим проблемима. Потребно је покушати пронаћи неко адекватно решење, упутити грађане шта и како може, а шта не, пре него што дође до примене казне за било који вид прекршаја. Није поента нешто санкционисати, него решити проблем наглашава Стаменковић. Као и у свакој области и овде постоји низ како постојећих тако и наслеђених неправилности и проблема које треба решити. Са некима је то већ урађено, неки се тренутно решавају, док су поједини у плану. Први посао којег су се прихватили био је сређивање изгледа и стављање у функционалније стање градских улица, зелених површина, обала и слично. Оно што је било и јесте спорно су паркинзи за путничка и теретна возила. Они су сада функционалнији и сређенији, али још постоји недостатак места. Одређено је неколико нових паркинг зона. Тако су у центру града одређене три паркинг зоне, а на местима као што је насеље Исток, излаз из града према Товарнику и простор код аутобуске и железничке станице по једна. Такође, решен је и проблем са паркирањем такси возола, тако што је на основу њиховог броја обезбеђен и адекватан број места. У сарадњи са покрајинским Секретаријатом за урбанизам ово одељење врши проверу стања изграђених а нелегализованих објеката. Недостатак је како кажу постојање адекватне и ваљане папирне документације. У плану је изградња нових паркинга, а постоји и идеја да се од једног његовог дела направи кванташка пијаца. - Било би веома корисно и практично да се од једног дела паркинга направи простор за кванташку пијацу, које нема у Шиду. Тако се разно воће и поврће, али и друге намирнице продају где стигну. Таквим решењем растеретио би се ужи центар града и грађани би на једном, адекватном месту могли Тихомир Стаменковић Акција Очистимо Србију Још једна од ствари које су у току је и учешће у акцији Очистимо Србију. Питање депонија је веома актуелно за ово подручје. Пројекат регионалне депоније урађен је у сарадњи са више општина, а неке од њих су Инђија и Стара Пазова. За сада је урађен мониторинг, а у плану је израда идејног плана којим је предвиђена изградња трансфер станице за кабасти отпад у Шиду. да пронађу све оно што им је потребно. Проблем је само што се људи на нешто навикну и онда је то тешко мењати каже начелник. Поред непрописног паркирања, постоје и други проблеми са којима се ово одељење суочава. То су неконтролисано бацање смећа, паљење лишћа, али и пргласна музика која се може чути из башта кафића у центру града, а што многима смета. - Не разумем потребу да се музика у летњим баштама пусти до 250 децибела јачине. Не седи свако у башти и не слуша свако одређену врсту музике, али свако може да прошета улицом и да му буде пријатно. Мислим да власници локала треба да прихвате одговорност за креирање друштвеног живота. Локал не треба да буде само чист, шанк осветљен и да је пуштена актуелна музика. Треба разумети чињеницу да су највећи број гостију млади, на које боравак у том простору и те како утиче истиче Тихомир Стаменковић. Ниједна ситуација није безизлазна. Увек постоји некакво решење. Ако смо спремни на сарадњу можемо много тога да поправимо. Зашто да будемо кажњени будимо обзирни и толерантни. В. Продановић ПОБЕДНИЦИ X "СРЕМСКЕ КУЛЕНИЈАДЕ" За десето такмичење произвођача сремског кулене на "Сремској куленијади" предато је 73 кулена, од тога број у категорији предузеће-предузетник је било 12 куленова а у категорији физичка лица 61. Према врсти омотача: у природном омотачу је предато 51, а у вештачком 22 кулена. Стручна комисија у саставу: др Радивој Тадић са Института за хигијену и технологију меса у Београду, проф. Љиљана Петровић са Технолошког факултета у Новом Саду и проф. Илија Вуковић са Ветереинарског факултета у Београду, оценила је квалитет предатих куленова и утврдила ранг листу: У I) Предузеће-предузетник природни омотач: 1."BIG BULL" Бачинци 2."ЂУРЂЕВИЋ" Суботиште 3."ЛИПИЋ" Шид II) Предузеће-предузетник вештачки омотач: 1."НЕДЕЉКОВИЋ Шашинци 2."МЕСКО" Лаћарак 3."ЂУРЂЕВИЋ" Суботиште III) Физичко лице природни омотач: 1.ШОЈИЋ БОРИСЛАВ, Мартинци 2.ПАВЛОВИЋ ЂОРЂЕ, Добринци 3.ТОДОШКОВИЋ МАРКО, Кузмин IV) Физичко лице вештачки омотач: 1.ИВОШЕВИЋ ВЕДРАН, Манђелос 2.ИВОШЕВИЋ ДУШАН, Манђелос 3.ГЕЛО МИРОСЛАВ, Сремска Митровица Апсолутни победник X"Сремске куленијаде " је "BIG BULL" из Бачинаца. OКОМ КАМЕРЕ Концерт Озарја сремкомитровачком Музеју Срема прошле суботе и недеље митровачка вокално-инструментална група Озарје одржала је два концерта. Сала Музеја била је тесна да прими све поштоваоце звука Озарја а обе вечери су протекле у знаку добрих вибрација. М.М.

13 14 КУЛТУРА ПРВА САМОСТАЛНА ИЗЛОЖБА БИЉАНЕ БРАУНШТАЈН Пејзажи богатог колорита ИЗЛОЖБА У МУЗЕЈУ СРЕМА Прошле среде отворена је изложба академског сликара Владимира Провчија, у органзацији друштва Русина и Музеја Срема. Владимир Провчи је председник и заступник културног друштва Русина и Украјинаца ''Рушњак'' из Ријеке. Интензивно се бави сликарством осам година, и каже да је већ искусан излагач, са просечно пет-шест изложби годишње. Завршивши приватне сликарске школе у Ријеци и Опатији, определио се, поред мртве природе и портрета, највише за пејзаж. Тврди да нема разлике између сликања пејзажа и људи, а посетиоци изложбе су имали прилике да уживају у крајолицима Украјне, Аустрије, Хрватске и Јадранског мора. Изложбу је отворио, директор Музеја, Никола Стокановић, заједно са аутором, који је том приликом носио Закарпатску народну У четвртом циклусу квиза Колико се познајемо који заједно припремају и реализују покрајински Секретаријат за прописе, управу и националне мањине и Радио телевизија Војводине, једина из Срема учествовала је Техничка школа Миленко Веркић Неша из Пећинаца. Од 96 школа колико је учествовало у току регионалног, четвртфиналног, полуфиналног и финалног такмичења, одржаног 19. маја у Новом Саду, ова школа је победила 92 војвођанске школе и заузела четврто место у Покрајини а снимци финалног дела емитоваће се у септембру. Квиз Колико се познајемо је такмичење војвођанских средњошколаца који треба да покажу колико занају из историје националних заједница које су живеле и живе у Војводини. Кроз њега ће видети колико се међусобно познајемо, колико познајемо културно и историјско богатство простора на коме живимо. У овом квизу из Пећиначке школе учествовале су ученице других и трећих разреда, Север Ана, Великић Сања, Брдаревић Зорица и Маричић Сања. Како каже једна од учесница квиза, Сања Великић, такмичарке су имале подршку директора школе и наставног особља а од организатора, свака појединачно награђена је с мобилним телефоном, динара од ОТП банке, књигом и комплетом Бамбијевих производа. Општина Пећинци их је даривала са по динара и књигом Света гора Фрушкогорска. Сања Великћ нам је рекла да јој је то једно Сликарка Биљана Браунштајн Прошлог четвртка у овалној сали Библиотеке отворена је прва самостална изложба Биљане Браунштајн. Родом је из Богатића али живи и ради у Сремској Митровици. Учесница је многих групних изложби и ликовних колонија, а такође је и дугогодишња чланица Удружења ликовних уметника ''Sirmium''. На изложби су представљени радови из различитих фаза њеног стваралаштва, међутим, све те пејзаже, портрете и мртве природе спаја препознатљиви богати колорит, Биљанин лични стваралачки печат. Овом приликом о Биљанином стваралаштву говориле су мр Александра Хорват, ликовна уметница, и Иванка Трифуновић, историчарка уметности. Програм је водила Весна Спасојевић, библиотекарка, а Златко Гомбош и Хајрудин Дурмановић су песмом уз пратњу гитара увеличали овај културни догађај. Л. Вулић Пејзажи Владимира Провчија Отварање изложбе ношњу, подсећајући да су се Русини у ове крајеве доселили из Закарпатја. Овом приликом аутор је поклонио једну своју слику Музеју, и пожелео да ова изложба допринесе успостављању што бољих односа између Сремске Митровице и Ријеке. Отварање изложбе су улепшале Јелена Јанковић, глумица, и Милена Костић глумачком минијатуром, уз клавирску пратњу Станиславе Будишин. Л. Вулић ТЕХНИЧКА ШКОЛА МИЛЕНКО ВЕРКИЋ НЕША ПЕЋИНЦИ ОСВОЈИЛА ЧЕТВРТО МЕСТО У КВИЗУ Колико се познајемо ново и лепо искуство јер први пут учествује у квизу и да би опет желела да учествује у сличном квизу. Иначе, ова школа учествује и у ПИСА (Програм међународне процене постигнућа ученика) истраживању које организује ОЕЦД (Организација за економски развој и сарадњу) а спроводи Институт за психологију Београд који бира школе и ученике по методу случајног узорка. То истраживање је међународно с циљем компарације ученичких образовања и постигнућа у одређеном узрасту. Почетком маја у овом истраживању учествовало је 35 ученика пећиначке школе која је изабрана са осталих 150 школа у Србији. Тестирање у овој школи је спровела Данијела Овука, педагог. Г.М. ВЕЧЕ СА ОЛИВЕРОМ КАТАРИНОМ Аристократско стопало - сјај и беда позорнице Како је некада славна певачица и глумица преводила Американцима песму Иде Миле лајковачком пругом - Писмо братије из Хиландара као нова нада Читаоница Градске библиотеке у Руми била је мала да тог 29. маја прими све заинтересоване за један занимљиви културни догађај: било је то вече са некада славном глумицом и естрадном звездом Оливером Катарином, а поводом осмог издања њене књиге под називом Аристократско стопало. Према живописном излагању Оливере Катарине, познатије као Оливера Вучо, ипак најпознатије као циганске певачице у легендарним Скупљачима перја, живот ове филмске диве одвијао се по правилима старе латинске пословице - од трња до звезда, и назад. Како сама прича, запевала је у раном детињству, имала је само 1,5 годину када је отпевала једну тада познату италијанску песму. -У осмој години наступила сам као Пепљуга у позоришту Бошко Буха, сасвим случајно, планирана мала глумица се не појави, и ја упаднем. То се поновило и касније у Народном позоришту - главна глумица се повреди, опет ја упадам, 25 страна густо куцаног текста савладам за ноћ и дан. И тако, све је у мом животу некако било случајно-прича глумица. А онда, баш као на филму, следе Кански фестивал, и отказ у Народном позоришту које јој никада више није дало шансу. У Кану, на велика врата улази са филмом Скупљчи перја, ређају се певачки наступи у Олимпији, 72 концерта у пробирљивом Паризу. Страни медији су, сећа се Оливера Катарина, писали - рођена нова Ана Мањани, а код нас - пење се на сто и пева по кафанама. Нудили су јој, каже, француске шасоне, није желела да постане шансоњерка, већ да промовише нашу, српску, културу и музику. Књигу Аристократско стопало написала је јер: -Нема ме на сцени већ три деценије, ни песме, ни филма. Не знам зашто, коме сам толико сметала, али, отели су ми пола живота, мени је отета уметност. Али, уметник увек пронађе пукотину и начин да се прикаже. То су моје песме Бели облаци посвећене Косову, то је ова књига, то је филм Чарлстон за Огњенку, недавни концерт у Сава центру. Покушавам да одговорим на питања - зашто сам нестала, зашто ме нигде нема? Следе занимљиве приче о сусрету са славном Џозефином Бекер, Акиром Куросавом, о упознавању Холивуда, Јапана. -Акиро Куросава је покушао да се убије, хара-кири није успео, преживео је, али му Јапанци то никада нису опростили - по њиховим законима, морао је да умре. Током боравка у Јапану ја са га бранила, причала да је по нашој Оливера Катарина у Руми Питају ме Американци да им преведем песму - како њима превести зашто Миле иде баш пругом, зашто му гори цигара, и зашто да не остави друга, иако је дугачка лајковачка пруга? хришћанској вери, живот изнад свега. То је некако дошло до њега, и упознали смо се, кратко дружили. Пар година након Скупљча перја певам у Америци. Мој син је са мном, носи тањире у истом ресторану где ја наступам. Певам Иде Миле лајковачком пругом, и плачем, и он плаче с друге стране. Питају ме Американци да им преведем песму - како њима превести зашто Миле иде баш пругом, зашто му гори цигара, и зашто да не остави друга, иако је дугачка лајковачка пруга? Онда им кажем - није то пруга, већ живот, векови кроз које Срби иду, иду и не одустају. Од тада је то моја и Манетова песма-сећа се Оливера Катарина. Живи данас у приличној немаштини, са пензијом од 28 хиљада динара. Мисли да је заслужила националну пензију. Оци у Хиландару чули су шта доживљава, а прве комшије не знају ништа. Од братије манастира стиже јој недавно писмо, са печатом Хиландара. Пишу, моле се за њу, да истраје, да издржи. Била је то прича Оливере Катарине, детета капатена брода са Саве Мале, жене која је прошла Јапан, Париз, Холивуд, Америку, Русију, Европу, све велике позорнице света. Снимила је 30 филмова. Још жели шансу да младима поручи - није све Гранд и Пинк, изворна култура Срба је нешто много лепше. И више. К. Кузмановић

14 КУЛТУРА 15 СРЕМСКОМИТРОВАЧКИ СЛИКАРИ ОКУПЉЕНИ У ЕСНАФУ У НОВОМ ПРОСТОРУ Отворени атеље за све узрасте и школе ПРОМОЦИЈА У ПЕСНИЧКОМ ДВОРИШТУ БУК БАРА Корак у свет бајки Протеклог петка у песницком дворишту Бук бара Књижевна заједница Сремска Митровица је организовала промоцију књиге Подно мирног сна песникиње Гордане Симеуновић. О ауторки и књизи су говорили Мирјана Марковић председник Књижевне заједнице и писац Бошко Радић. У музичком делу програма наступили су Александра Станков Мандић ( вокал) и Братислав Митровић ( гитара). Митровачка публика је на трен закорачила у праву малу бајку. Седело се на осликаним хоклицама, малим троношцима. Декор су употпуњавали необични столови, веома занимљиве саксије и цвеце. Атмосфера је била веома пријатна, зато је већи део публике остао и после промоције да се дружи са песницима члановима Књижевне заједнице. Током лета у песничком дворишту Бук бара ће се догађати бројне промоције писаца, чланова Књижевне заједнице као и промоције афирмисаних писаца из Србије и других земаља. Већ 12.јуна у 20 часова ће се одржати промоција књиге Анахронике Ненада Глишића писца из Крагујевца. Ето разлога да посетите Бук бар и закорачите у бајку. С.Н. Нови простор за изложбе Еснафа У ЗАВИЧАЈНОМ МУЗЕЈУ У ЧЕРЕВИЋУ Представљена фото монографија о Светој Гори Признати академски сликар Драган Мартиновић Мартин отворио је у сремскомитровачкој Водној улици "Мартин центар", изузетно занимљив простор у коме ће се налазити галерија, отворени атеље и креативне ликовне радионице за све узрасте, за уметничке школе, архитектуру и академије. Као један од оснивача сремскомитровачког Удружења ликовних уметника "Еснаф", а сада декан прве приватне Академије класичног сликарства "Едуконс", Драган Мартиновић наставља да даје свој допринос афирмисању младих уметника. Кроз школе "Еснафа" током више деценија прошли су бројни талентовани млади људи, град је обогаћен муралима, изложбама, ликовним колонијама. - Када сам дошао у Сремску Митровицу, у граду је било само три академска сликара. Основали смо Еснаф и радили прво при Сирмијумарту а потом у свом атељеу. Бирали смо међу стотинама деце оне најдаровитије, доживотне сапутнике и наследнике. Радознале очи брзо су добијале израз аналитичког погледа уметника. "Еснаф" је својим школама сликарства усмерио будућност многих даровитих ученика. Та деца су данас људи, уметници, чланови "Еснафа" и сада Митровица има више од 40 академских сликара. У односу на број становника, претекли смо и чувени Сомбор по броју академских сликара - присетио се на отварању Мартиновић.- Време је за нови "круг". Сада моји некадашњи ученици примају и бирају своје нове сапутнике и наследнике. Плима се шири и На отварању креативне ликовне радионице за нас знају на далеко. Дошло је време да млађи и талентовани уче од Еснафоваца, наводи Мартиновић. Према његовим речима у овом новом простору убудуће ће бити органитоване све Еснафове изложбе, као што је и ова отворена протеклог петка, која је изложба малог формата и на којој су заступљени Еснафовци са својим делима. Ј.З.-М-М. Детаљ са промоције Протекле суботе у Завичајном музеју у Черевићу одржана је промоција фото монографије Горана Вукчевића Света Гора оком и душом, чији је издавач Продукција кућа Вина из Черевића. Пред препуном салом о књизи је, поред аутора, говорио и издавач Небојша Бошњак, а текст Моме Капора, који је написао рецензију читала је глумица Ивана Вукчевић. - Ова књига, која има нешто више од стотину страна и више од 200 фотографија, није доказ радозналости путника са камером који скупља фотографије бизарних места и околности, него представља оно што се у манастирима зове послушање усрдан рад, који је истовремено и молитва рекао је Небојша Бошњак, издавач. Промоцију је својим наступом увеличао хор из Черевића, а организацију је помогла Месна заједница Черевић. С. М. ОЖИВЉАВАЊЕ СРЕМСКОМИТРОВАЧКОГ БИОСКОПА Филмови Небојше Ненадића Протеклог викенда одржане су пројекције филмова независне продуцентске куће ''15 Minutes Pictures'' из Панчева на малој сцени сремскомитровачког позоришта ''Добрица Милутиновић''. Пројекције су реализоване захваљујући удружењима грађана ''Иницијативни центар младих'' и ''Кооператива''. У три дана било је приказано четири филма аутора Небојше Ненадића, нашег суграђанина и студента режије ФДУ у Београду. У петак је приказан ''Проклетство иконе Светог Теодора'', у суботу ''Чудовиште из Тамиша'' а у недељу, љубитељи биоскопа били су у прилици да виде два остварења: ''Bad day'' и ''Убица са маском''. Низак буџет филмова и повремено лоша глума нису утицали на успешност пародирања актуелне и класичне светске кинематографије, великих ликова као Индијане Џонса или Ника Слотера, детектива ТВ серије ''Тропска врелина''. Пародија је танка нит на којој Небојша гради елементе хумора, са ослонцем на сјајну традицију српске комедије. Л. Вулић ИНЂИЈА ''Розенкранц...'' изведен у КЦ Позоришна представа ''Розенкранц и Гилдестерн су мртви'' аутора Тома Стопарда у режији Јована Грујића, уз уметничку дирекцију Никите Миливојевића први пут је изведена у суботу у Културном центру у Инђији дан пре учешћа на ''Стеријином позорју''. Реч је о копродукцији Културног центра Инђије, Битеф театра и Позоришта младих, представи која је премијерно изведена прошле године у Вили Станковића у Чортановцима на завршетку инђијског ''Сценафеста''. З.Г.С.

15 16 ОДРЖАНА ДЕСЕТА СРЕМСКА КУЛЕНИЈАДА У ЕРДЕВИКУ Диван је кићени Срем Манифестације на којој су главни адути укусни сремачки специјалитети, чаша доброг вина, али и доброг расположења, свакако су пун погодак. Таква је била и овогодишња, десета по реду, Сремска куленијада која је протеклог викенда одржана у Ердевику. Ова традиционална манифестација окупила је како многобројне произвођаче и удружења тако и велики број посетилаца који су осим у наведеним ђаконијама уживали и у богатом културно - уметничком програму. За организацију су се побринули Сремска привредна комора, Месна заједница Ердевик, Туристичка организација Општине Шид и Културно образовни центар. - Оба Срема, такозвани вински и свињски, су нам у срцима, оба нам дарују своје благодети. А на овој Куленијади стапају се у једно, јер заправо један без другога и нису потпуни, што ће присутни свакако осетити духовито је констатовао председник СПК Владимир Малбашић. Председница Општине Шид Наташа Цвјетковић је истакла важност подршке коју су овој манифестацији пружили АП Војводина и републичка Влада, односно Министарство за пољопривреду, водопривреду и шумарство, које је и генерални покровитељ, јер како је рекла, без њих би било На штандовима за свакога понешто Најбољи Биг бул из Бачинаца Производе на оцењивање ове године донело је 76 такмичара. Победник у конкуренцији кланица које праве кулен у природном цреву је Биг бул из Бачинаца, друга је кланица Ђурђевић иу Суботишта, а трећа кланица Липић из Шида. Најбољи кулен у природном цреву кућне израде направио је Борислав Шојић из Мартинаца, други је био Ђорђе Павловић из Добринаца, а трећи Марко Тодошковић из Кузмина. С. М. тешко орагнизовати овакву манифестацију. У делу културно - уметничког програма учествовали су: КУД Ђура Киш Шид, КУД Једнота Шид, КУД Бранко Радичевић Ердевик, КУД Свети Сава Шид, КУД Бачинци, КУД Кукујевци, као и ученици Основне школе Сава Шумановић из Ердевика, са својим фолклорним изведбама. Присутни су могли да уживају и у гласовима соло певача Љиљане Ганић и Драгана Цветковића, али и певачке групе из Шида Златни глас. Било је ту за свакога по нешто, па тако и за оне најмлађе. Чланови СКОС-а Ердевик су извели дечију позоришну представу Три брата гаврана, док су клинци и клинцезе из ердевичког забавишта наступили са представом Златокоса и три медведа. Такође, своје глумачко умеће показали су и глумци Позоришта Бранислав Нушић из Шида, у луткарској представи Палчица. У вечерњим часовима одржан је и концерт групе Неуништиви. Ово је била још једна прилика да се на једном месту окупе, друже и презентују своје производе, делатности и активности сви заинтересовани. А било је ту, и пчелара, медара, винара, месара, разних удружења и организација. Нешто се поклонило у знак промоције и рекламе, нешто се продало. Али у сваком случају све је било корисно и лепо. Вања Продановић ФИЈАКЕРИЈАДА У ПЕЋИНЦИМА Празник за очи ОКОМ КАМЕРЕ Пола века матуре Традиционално окупљање митровачких гимназијалаца који су ову елитну школу завршили пре 10, 20, али и 50 година, уприличено је протеклог викенда. Генерација која је давне школске године завршила своје школовање, од некадашњих четири одељења и више од стотину ђака, прошле суботе је окупила око половине од овог броја. Многи од њих након даљег школовања постали су угледни лекари, правници, стоматолози, инжењери, али и академици. Након евоцирања успомена на некадашње дане у просторијама Гимназије, дружење је настављено до касних сати у ресторану Пробус. М. М. На пећиначком вашаришту, у организацији месног Коњичког клуба "Каниса" организована је четврта Фијакеријада у дисциплинама једнопрег, двопрег и четворопрег. Коментари посматрача били су истоветни: "Празник за очи!". Фијакери дотерани и угланцани, коњи упарађени, а возачи у ношњи, с обавезним шеширима на главама. У конкуренцији је било 24 једнопрега. Победио је Далибор Ковачевић из Кикинде са "Елзом" у времену 1:11,10. Други је био Владимир Антин (Мокрин) са "Дивном" 1:14,20, трећи Никола Врањеш (Стари Бановци) са "Миром" 1:19, 55. Код возача двопрега најбољи је био Милан Станић Празник за очи из Коњичког клуба Доњи Срем из Добановаца, са "Вером" и "Гајтаном" у времену 1:24, 46. Други Милан Гаковић (Куцура), са "Бебом" и "Монтенегром" 1:32,02, а трећи Радован Битевић (Зрењанин), са "Селком" и "Владиком" 1:36,88. Занимљиво такмичење је било и код четворопрега. Победио је Далибор Ковачевић (Кикинда), са Зором, Вером, Каприцом и Гајтаном у времену 1:55,33. Други је био Радован Станков из Добановаца, са Ветом, Гајтаном, Липом и Зором 1:47,25 и 40 секунди казне, док је трећи био Војислав Гаковић (Куцура). Додељено је више специјалних награда. Ж. Радивојевић СЛИКОМ И РЕЧЈУ Испраћај колега у пензију Протекле недеље Сремске новине су организовале сусрет са новопеченим пензионерима, колегама: Аном Антонин, Недељком Терзићем и Тодором Бјелкићем. Била је то прилика да се на свечаности, уз дружење са колегама и пријатељима, евоцирају успомене на све оне лепе дане које су провели у редакцији. Уз захвалност што су свој рад уложили у ову новинску кућу и поруку да ће наша врата за њих увек бити отворена, у име свих запослених поклоне им је уручио директор Сремских новина Драган Ђорђевић. С. М.

16 17 ЈОВАН ПЕТРОВИЋ, ДОБИТНИК НАГРАДЕ ЗА АФИРМАЦИЈУ РЕЦИТАТОРСКОГ ПОКРЕТА Комуникацију свели на фразе Наш свакодневни говор се свео на што више речи у минуту са што мање њиховог значења. Брзина живота утицала је да се и говор убрза, изгубили смо дужине које су чиниле мелодичност српског језика. Све што се десило има за последицу деструкцију мисли, а ако појединац не зна правилно да мисли, не може се правилно ни изразити - каже за наш лист руководилац Рецитаторског студија "Калиопа" Јован Петровић. Он истиче да се стање у друштву рефлектује и на језик. Много је девијација у свакодневној комуникације, а најгоре је што се речник сужава и комуникација своди на фразе. Језик је жива материја, стално се мења, а посебно под утицајем великих електронских медија. Ово је приметно не само код деце, већ и код свих узрасних категорија. Јован Петровић је један од првих добитника награде за афирмацију рецитаторског покрета у Војводини коју су установили Покрајински секретаријат за културу и Савез аматера Војводине. Награда је Петровићу додељена на Покрајинској смотри рецитатора "Песниче народа мог" у Сечњу и први пут је додељена поводом 40-годишњице ове манифестације. На истој смотри, као један од победника, Јован Петровић златну плакету добија је чланица "Калиопе" Сенка Пајић. Награда Јовану Петровићу је признање за вишегодишњи рад. У рецитаторским водама је још од другог разреда основне школе, од године. Дуго је био успешан рецитатор, а онда је године постао руководилац "Калиопе" када је у пензију отишла Споменка Лазић, оснивач и дугогодишњи руководилац студија који постоји од године. - У "Калиопи" је активно више десетина рецитатора који су подељени у три групе. У млађој групи су основци, у средњој ученици виших разреда основне школе, а у старијој групи средњошколци - каже Петровић.- Генерално, базирамо се на основну делатност студија а то је афирмација културе говора у најширем смислу, рад на правилном артикулисању мисли и придржавању говорних књижевних норми. У неком ужем смислу, "Калиопа" афирмише поетско стваралаштво што подразумева припрему поетских програма које рецитатори изводе самостално или кроз учешће у пригодним програмима и свечаним академијама где је заступљена презентација поетског стваралаштва. Петровић каже да у последње време нема већег интересовања младих за рецитовање. Ипак, Студио "Калиопа" при центру за културу "Сирмијум арт" ради без потешкоћа. - Ипак, приметно је да нема оног квантитета из осамдесетих година прошлог века. Не само с аспекта неговања говорне културе, већ и дружења самих чланова - наводи Петровић. - Нови чланови су увек добродошли. Битно је да заинтересовани за чланство нема говорну ману, остало се да научити. Пробе се одржавају два пута недељно и радовало би нас да је веће интересовање за чланство у "Калиопи". Ж.Н. Сенка Пајић У МИТРОВАЧКИМ ОСНОВНИМ ШКОЛАМА Едукација деце у заштити од пожара Протеклих дана у основним школама на територији Општине Сремска Митровица Ватрогасно спасилачка јединица је организовала едукацију деце на тему "Заштита од пожара и спасавање". -Ову активност сматрамо веома корисном и неопходном из разлога што деца веома мало знају које све опасности могу настати ако дође до избијања пожара. Досадашња искуства су показала да велик број деце без одобрења родитеља користи предмете и средства која изазивају пожар, која су за тај узраст строго забрањена Дружење деце и ватрогасаца и које су веома опасне по њихову безбедност и здравље. Деца су едукована да ако дође до избијања пожара не предузимају никакве радње већ да што пре напусте просторије и са безбедног места обавесте било коју старију особу или позову Ватрогасце на број "93". Едукација деце је наша дужност и обавеза коју планирамо и даље да спроводимо како би децу заштитили и што боље упознали о опасностима од пожара, каже командир Ватрогасно спасилачке јединице Владимир Дрмановић. С.Н. У СЛИЦИ И РЕЧИ Срећко, Лија и Ромео ешко је замислити дете да не Тволи животиње. Та љубав се формира још у раном детињству и развија кроз одрастање. На недавно одржаној ''Сремској потковици'' у Новим Карловцима камера је забележила дечака Богдана Миљковића из Старих Бановаца како јаше свог понија Срећка. Каже, добио га је од тате пре годину и по дана за рођендан, брине о њему, храни га и тимари. Иначе, одраста у породици где се негује љубав према расним коњима, липицанерима. Други портрет детета и кућног љубимца забележили смо у Инђији на Међународној изложби паса. Јелена Јовановић из Инђије, загрлила је свог петнаестомесечног пса Лију којег је први пут са стрицем довеле на такмичење. Каже, веома је задовољна јер је Лија добила одличне оцене. А да се љубав према животињама негује од најмлађих дана потврђује нам девојка Јелена Јовановић са својом Лијом Наталија Станимировић из Земуна. Љубав према псима негује од најранијег детињства, њеног коврџавог бишона Ромеа не би Богдан Миљковић на понију Срећку дала низашта на свету. Изузетном негом Ромео је постао првак расе младих на недавној изложби у Бановцима и Инђији. З.Г.С. Наталија Станимировић са поносним Ромеом

17 18 ЗАШТИТА И УПРАВЉАЊЕ СПЕЦИЈАЛНИМ РЕЗЕРВАТОМ ПРИРОДЕ ЗАСАВИЦА КАО СРЕДСТВО ЗА ОДРЖИВИ РУРАЛНИ РАЗВОЈ Стартује пилот пројекат за обједињавање заштите Заштита и управљање Специјалним резерватом природе Засавица као средство за одрживи рурални развој је двогодишњи пилот пројекат, подржан у оквиру холандског BBI-Matra програма, који холандска организација Njageningen International реализује у сарадњи са Покретом горана Сремске Митровице. Према речима Миријане Бартуле из митровачког Покрета горана главни циљ пројекта је обједињавање заштите и управљања Специјалним резерватом природе Засавица са одрживим руралним развојем, нарочито са развојем одрживе пољопривреде и еко туризма, кроз елаборирање интегралног плана развоја и управљања Резерватом. Ради достизања постављеног циља основане су радне групе за биодиверзитет, хидрологију, туризам и пољопривреду, које ће кооридинисаним радом помирити интересе заштите природе, развоја туризма и пољопривреде и дефинисати заједничку визију развоја СРП Засавица. Пројекат ће директно допринети повећању бројности две угрожене расе стоке, које су некада биле бројне у долинама Саве, а од којих је само мали број опстао до данас. То су сремска црна ласа (мангулица) и подолско говече, обе врсте на ФАО листи угрожених старих раса. Биће промовисана реинтродукција ових врста на фарме у околини СРП Засавица и њихов позитиван допринос одржавању поплавних ливада испашом, а самим тим и допринос управљању биодиверзитетом ових екосистема. Такође, биће развијена стратегија за унапређење институционалног и организационог оквира за управљање заштићеним подручјима широм Србије, базираних на искуству стеченом на Засавици, а кроз конкретне инвестиције биће унапређен еко туризам у Резервату. -У реализацију пројкета су директно укључени Завод за заштиту природе Србије, ЈВП Воде Војводине, Институт за водопривреду Јарослав Черни, а индиректно кроз учешће у Управном одбору пројекта Министарство заштите животне средине и просторног планирања, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Покрајински секретаријат за заштиту животне средине и одрживи развој, као и амбасада Краљевине Холандије, наводи Мирјана Бартула. С.Н. Засавица ИНЂИЈА: НЕДОУМИЦЕ СРЕДЊОШКОЛАЦА ОКО БУДУЋЕГ ПОЗИВА Кад се техничари определе за васпитаче Од осамдесет одсто ученика који желе да наставе школовање, половина је неодлучна који позив да изабере, у педест посто случајева то буде нешто што није блиско са средњом школом, каже школски психолог Јелена Басарић Није лако основцима да изаберу средњу школу и будући позив, највише због тога што нису довољно информисани а често ни свесни својих афинитета. Родитељи још увек мало користе могућност тестирања деце и разговор са психолозима и педагозима о избору будућег занимања па код ученика најчешће превагне оно где иде друштво, идем и ја. После тек настају проблеми, ученици прођу средњу школу да би констатовали да то није оно што су желели па школовање настављају у сасвим другом правцу. Потврду ових навода налазимо у Техничкој школи ''Михајло Пупин'' у Инђији где је значајан број ученика стигао до матуре а да се још увек нису определили коју вишу школу или факултет да упишу. - Од укупно 111 матураната наше школе 80 одсто њих жели да настави школовање и упише неку од високих и виших школа. Међутим, месец дана Жељко Батало пре краја школске године половина њих је неодлучна који позив да изабере. Са групом од 50 ученика спровела сам професионално саветовање и помогла им да се професионално усмере. Урадили смо тест способност вербалног и неварбалног типа и слично. Показало се да само 11 ученика има интересовање за техничке науке и жели да надогради знање стечено у средњој школи, они Техничка школа у Инђији желе да буду програмери, да се баве графичким дизајном, индустријским менаџментом, грађевинарством. Међутим, значајан број ученика како ових који су били неопредељени тако и оних који су знали шта хоће да упишу након матуре, изабрао је занимања која немају никакве везе са програмом средње техничке школе. Тако имамо појаву да се машински техничари опредељују за васпитаче, педагоге, учитеље, туризмологе, политичке науке, стране језике, криминалистичке школе, каже школски психолог Јелена Басарић. Један од ученика који је одлучио да само делимично користи знање стечено у Техничкој школи је Жељко Батало, машински техничар за компјутерске конструкције који се припрема да упише Пољопривредни факултет у Новом Саду, смер за пољопривредну технику. Каже, ишао је на припреме на поменути факултет, добио потребну литературу и припрема се за полагање пријемног. З.Г.Стефановић СЕМИНАР НА ТЕМУ НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ И ИНСТИТУЦИОНАЛНА ЗАШТИТА Ефикасно зауставити насиље Покрајински секретаријат за рад, запошљавање и равноправност полова, у сарадњи са Општинама Ириг и Рума организовао је семинар Насиље у породици и институционална заштита. Семинар је одржан 21. и 22. маја године у Градској кући у Руми. Циљ семинара и обуке коју изводи стручни тим Аутономног женског центра је био стицање знања и вештина за препознавање и разумевање насиља у породици и унапређење заједничког деловања служби за ефикасно заустављање насиља. Поред запослених из Центра за социјални рад, полиције, тужилаштва, здравства, невладиних организација и Органа за прекршаје и румски суд је имао своje представникe. На овај начин само је продубљена сарадња коју суд и у своме раду реализује са свим наведеним институцијама како у редовним поступцима тако и кроз активности у пројекту Унапређење доступности правде у судовима у РС. С.Н.

18 23 СУСРЕТИ ГЕНЕРАЦИЈЕ ЗА НЕЗАБОРАВ Песмо младости наше Суморно јесење јутро. Време када и највеселијег човека обузима нерасположење, туга, сета...на платоу испред Робне куће у Руми одједном се кроз измаглицу проби весела цика, галама,граја, смех и бујица радости. Падали су као пљусак пољупци и загрљаји. Среле се другарице, сада већ баке, бивше ученице Учитељске школе у Сремским Карловцима. Иду у Босну, у посету код другарице Зорице Анчин, одавно већ Хећимовић. Обећале јој на последњем сусрету у Карловцима да ће на екскурзију код ње. И, после дана договарања и уштимавања, стигао и тај дан. Ево нас Бачкуље, Банаћанке и Сремице, где дижемо грају у још поспаној и кишом окупаној Руми, правимо распоред седења, водећи рачуна о томе где ће седети наша разредна, која иде са нама. А некада... Одељење V1, најбољи разред Учитељске школе у Сремским Карловцима, са својом разредном, професорком математике Анђелијом Константиновић. Дошле са разних страна, бојажљиве сељанчице, жељне знања, упијале смо га здушно, неуморно, и свесно корачале ка испуњењу свог сна, ка дану када ћемо постати лучоноше и то знање преносити млађим генерацијама. Првих дана у Интернату, а већина нас је тада први пут напустила родитељску кућу, очи многих биле су црвене од плача. Убрзо смо постале колектив, породица, сестринском љубављу помагале смо једна другој, лавовски се бориле за сваку оцену не би ли обрадовале себе, нас, нашу разредну, наше родитеље. Разредна нас је звала"моје девојчице". Тако нас је и данас поздравила, иако смо у поодмаклим шездесетим.била нам је друга мајка. Чувала нас на сваком кораку, нарочито на екскурзијама од насртљивих момака, бранила наше интересе у зборници, обазриво неке несташлуке предочавала нашим родитељима на родитељским састанцима. Пут у Градачац Слика из албума:генерација са омиљеним професором филозофије Звонком Ђурековићем Мујом, фебруара И данас, после четрдесет година, она је са нама. Идемо код Зорице и њене породице, у муслимански део Босне. Такав је договор, сваке године виђамо се код неке од нас, сваке пете године сусрет буде у нашим Карловцима, иако Учитељске школе одавно више нема. Све је као некад, као да је време стало, као да се ни раздвајале нисмо. Смех, подсећање на школске дане и наше дивне професоре. Неко примети да је занимљиво што су наши професори нама били чика Ака, деда Гена, Цака, Цујка, баба Дана, Муја, и то некако дође присно и топло, па смо их се тако и сећали и тог дана. Разредна мрко погледује Косу што јој је тајила дужину пута, а она јој узвраћа да признаје кривицу, али да није тако поступила, не би се разредна одлучила на овај пут, па би Зорица била тужна. Улазимо у Босну, гледају нам личне карте, па опет то чине, смешкају се кад чују куда се упутила ова женска дружина у поодмаклим годинама. Неколико километара после Брчког, код једне бензинске пумпе, по договору са нашим домаћинима, сачекују нас Зорица и Осман. Опет цика, загрљаји, срећа. У Градачац улазимо уз водичке реченице наше Зорице. Слушамо њен меки јекавски говор и присећамо се девојке из Ботоша и развученог лалинског говора, којег више нема. У кући нас дочекују срдачно, газдашки. Доручкујемо дивне пите, које, са поносом истиче наша домаћица, прави снајка Адела, пијемо кафу и крећемо у обилазак града. Градачац лежи на обалама речице Градашнице, између планина Мајевице и Требаве, има два вештачка језера, једну бању са термалним водама, дивну главну улицу наткривену дрворедима, неколико основних, гимназију и неколико средњих школа. Град краси Кула Хусеин капетана Градашчевића, грађена између 1765 и године. Пријатно опуштене у ресторану Куле пијемо кафу и сладимо се ратлуком. Кружни облик омогућава нам да видимо сав пејсаж, питоме брежуљке, град као на длану, и три верска објекта, сачувана и лепа, католичка и православна црква и џамија, те најстарију библиотеку у БиХ. Градачац је познат воћарски крај. Од 1969.године у њему се одржава Сајам шљиве, о чему нам домаћин са поносом прича. банатске и босанске кухиње. Уживамо, грдећи Зорицу што је толико наспремала, ипак смо ми маторе, холестерол, притисак...размењујемо поклоне и договарамо следећи сусрет. Домаћица ће бити Дара, у Марадику, следеће године у мају. Ана пита кад је она и њен Бечеј на реду, онда неколико реченица разредне, домаћина и поче песма, она наша "Сећаш ли се оне Дворске баште?", песма младости наше, певана само у Карловцима и нигде више. Певамо сузно, носталгично. Плаче нам се. Да ли за младошћу, за старом Југом, сећањима на екскурзије...ко ће знати. Биће да је највише за оним данима у којима је најважније било шта ћемо обући за корзо, кога ћемо срести, с ким погледе разменити, коју реч у ваздуху ухватити, како на време стићи до интерната и коју књигу ноћас читати, читати па макар сна ни мало не уграбити. Поздрављамо се. Напуштамо Босну. После поновног прегледања личних карата, једна промрмља: "Бем те рате у барут!" Ноћ се спушта на Босну. Полако почињемо нашу песму. Знамо, и док је последње од нас, песма наше младости остаће недопевана. Дружимо се, и сваким новим сусретом дописујемо јој стих. Ускоро предстоји нови сусрет. Вукица Јовановић, учитељица у пензији, Суботиште Градачац: Кула Хусен капетана Градшчевића Сећаш ли се оне Дворске баште Враћамо се у кућу Хећимовића. Унучица Ема, збуњена толиким бројем бака, другарица њене баке, стрпљиво одговара на питања. Шта да кажемо, учитељице увек нешто питају, бранимо се. Ручак је изврстан. Како и може бити другачије? То је микс најбоље традиције TRAŽIMO KOLPORTERE ZA PRODAJU HRVATSKE RIJEČI

19 24 ЗБОГ НАЈАВЉЕНОГ СМАЊЕЊА ЗАРАДА Штрајк у митровачкој Градској кући Протеклог понедељка, 1. јуна, Митровчани запослени у локалној администрацији су по одлуци Извршног одбора синдиката Градске управе одржали једносатни штрајк упозорења, који је трајао од 11 до 12 часова у приземљу зграде Градске управе где се налази овдашњи Услужни центар и за то време странке нису могле да улазе у Градску кућу. У Штрајк упозорења: Празан Услужни центар Штрајк седењем у ходницима саопштењу синдиката запослених у управи Сремске Митровице наводи се да су незадовољни најављеним смањењем плата за чак 39 до 50 процената у односу на досадашња примања, што је много веће кресање плата од најављених 10 одсто на плате веће од динара. Синдикат сматра да ово смањење плата доводи у питање егзистенцију запослених и њихових породица. У исто време, запослени у локалној самоуправи су стављени у неравноправни положај у односу на друге буџетске кориснике и запослене у јавним предузећима и установама чији је оснивач Град Сремска Митровица. Запослени у локалној управи наводе да су су радници са средњом стручном спремом имали плате око динара, а са вишом од до динара, док ће драстичним кресањем плата, запослени с вишом школом имати зараду око динара, а дипломирани правници мање од динара без минулог рада. Запослени у администрацији су решени да не одустану од штрајкова, а у синдикату запослених у управи кажу да ће све активности организовања радника на себе преузети новоформирани Штрајкачки одбор радника Градске управе. Како кажу, када виде ефекте штрајка упозорење предузимаће се даље кораци, који могу да буду и радикалнија обустава рада. Градоначелник Сремске Митровице Бранислав Недимовић каже да запослени имају законско право на једносатну обуставу рада, али не и радикалније мере. -Слажем се да су кресања плата велика и жао ми је због тога, али то је закон и ја као градоначелник морам да га испоштујем и омогућим спровођење законитости, али је сигурно да ни грађани не смеју да трпе и да општина не ради, каже Недимовић и додаје да је овако велики проценат смењења последица одлуке Владе да нема стимулација ни додатака на основне зараде, а у Митровици приде нису лане повећаване плате у администрацији. Ј.З.-Ж.Н. АД,,МЕТАЛ,, СЕНТА -ИНДУСТРИЈСКИ ПУТ ББ, СЕНТА ОРГАНИЗУЈЕ ПРОДАЈУ РАСХОДОВАНЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ МЕХАНИЗАЦИЈЕ ПУТЕМ Л И Ц И Т А Ц И Ј Е Према следећем списку: 1.ТРАКТОРИ : ИМТ, МТЗ, МФ 8260, УРСУС... ВИШЕ КОМАДА 2.ПРИКОЛИЦЕ: ЗМАЈ, ЛОЗНИЧКА...ВИШЕ КОМАДА 3. КАМИОН,,ЗАСТАВА,, КОМБИ: ТАМ 2001, ЗМАЈ ЗАСТАВА,, СКАЛА 101,, 6. САМОХОДНИ БЕРАЧ КУКУРУЗА З ЛИНИЈА ЗА ШЕЋЕРНУ РЕПУ,,ЛИФАМ,, (ТАРУП, ВАДИЛИЦА, УТОВАРИ- ВАЧ) 8. КОМБАЈНИ,,Ђ.ЂАКОВИЋ,,-3 КОМ, ШПАРТАЧИ,,ИМТ,, И ОСТАЛА ОПРЕМА КАО И ВИШЕ КОМАДА: ПРСКАЛИЦА-600 Л И,,РАУ,,-2000 Л, ШЕСТОРЕД- НИХ СЕЈАЛИЦА, СЕЈАЛИЦА,,НОДЕТ,,-12 РЕДИ, КУЛТИВАТОРА ЗА КУТ.-8 РЕДИ, БУРАДИ ЗА ВОДУ, КОСАЧИЦА, ПРЕСА, ЦИСТЕРНИ ЗА ВОДУ-5000 Л, КОСАЧИЦА И ДРУГЕ МЕХАНИЗАЦИЈЕ КОЈА ЋЕ БИТИ ИЗЛОЖЕНА ПРОДАЈИ. ЛИЦИТАЦИЈА ЋЕ СЕ ОДРЖАТИ ГОДИНЕ У АД,,МИТРОС- РЕМ,, СРЕМСКА МИТРОВИЦА- ЕКОНОМИЈА,,ГЛАЦ,, СА ПОЧЕТКОМ У 10,00 ЧАСОВА. РАЗГЛЕДАЊЕ РОБЕ ИСТОГ ДАНА ОД 8,00 10,00 ЧАСОВА. КОНТАКТ ТЕЛЕФОНИ: 064/ , 063/ , 021/ , 024/ АД,,МЕТАЛ,, СЕНТА ЈП "ВОЈВОДИНАШУМЕ"ПЕТРОВАРАДИН Шумско газдинство Сремска Митровица О Г Л А Ш А В А продају средстава јавном лицитацијом Ред. број НАЗИВ СРЕДСТВА Ком. Почетна цена по ком/дин. са ПДВ 1. Трактор "Раковица 120" неисправан ,00 2. Стари склопови и делови "Раковица 120" ,00 3. Камион "ФАП 26-35", кипер у возном стању ,00 4. Комбајн "Змај-143" - исправан ,00 5. Лада "Нива" 1.9 ТД, тип 215, год.неисправна ,00 6. Моторни чамац "Детлић" у половном стању, Купиново ,00 7. Агрегат за прање 325о ТСТ, неисправан ,00 8. Агрегат за заливање ИМР М34, исправан ,00 9. Агрегат за заливање ИМР М34, исправан ,00 10.Агрегат за заливање ИМР С44, исправан ,00 11.Агрегат за заливање ИМР С44, исправан ,00 12.Агрегат за заливање "Дајц" без пумпе, исправан ,00 13.Моторне тестере, "Stihl" 064, од 4.000,00 до неисправне ,00 14.Моторна прскалица "Stihl" СР 400, неисправна ,00 15.Моторна коса "FS 35o Stihl" неисправна ,00 Лицитација ће се одржати дана године/субота/ у 11,00 часова, РЈ Шумска механизација Моровић, Шидска број 22, Моровић. Средства за продају могу се видети сваким радним даном у машинском парку, Шумске механизације од 8-13 часова. Право учешћа имају сва правна и физичка лица. Обавеза учесника је да уплате 10% од процењене вредности средства. У цену је урачунат ПДВ-18%. За све информације јавите се на телефон:022/ , 022/ , 022/

20 26 АТЛЕТИКА Марија без премца тлетичари Срема успешно су Анаступили на међународном митингу за млађе јуниоре који је у недељу одржан у Београду. Марија Вученовић је освојила прва места у бацању кугле и бацању копља и у свеукупном збиру проглашена је за трећу такмичарку овог митинга. Добре пласмане су остварили и Стефан Масал који је био трећи у трци на 110м са препонама. Никола Чанковић у бацању кугле и Ивона Шарић у скоку у вис су такође освојили трећа места. Треба поменути и Симу Недића који је био четврти на 110 м са препонама и Монику Марић која је била пета у троскоку. Два дана раније, такође у Београду је одржан велики међународни митинг за сениоре на којем је по позиву наступила и Марија Вученовић иако има тек 16 година. Наступила је у бацњу копља и освојила четврто место са веома добрим резултатом од 48,44. Марија је у пуном тренигу јер се припрема за Светско првенство за млађе јуниоре и олимпијски фестивал младих и ови резултати наговештавају добру сезону. Следеђће викенда Марија наступа у Истамбулу на великом међународном митингу за млађе категорије. РАДНИЧКО СПОРТСКЕ ИГРЕ Марија Вученовић Тријумф румског суда рву фудбалску лопту у град на ПСави донели су године митровачки Немци, браћа Хајнрих и Виктор Вајс. Лопта која је тада први пут заскакутала на ондашњим пољанама стигла је из Беча. Према до сада истраженим подацима, прва фудбалска утакмица у Сремској Митровици одржана је у Хесни, на игралишту поред страљане, где се сада налази Стадион ФК Раднички. Састали су се домаћи Спортски спорт клуб и Фрушкогорац из Шида, а победили су гости. Рачуна се да је до сада овде постојало 29 клубова, од којих је највећи број угашен. Највећу славу митровачког фудбала пронео је, свакако, Срем, који ове године обележава девет деценија постојања. Пехар враћен у витрине румског суда портска екипа запослених у Оп- суду Рума је крајем Сштинском маја у Доњем Милановцу учествовала на традиционалним спортским играма Синдиката организација правосудних органа Србије, на којима су по први пут као гости и такмичари наступили и Удружени синдикати Србије "Слога" из Београда. Такмичење је организовано у више спортских дисциплина у мушкој и женској конкуренцији, а екипа Општинског суда Рума је, као и прошле године, укупни победник ових игара, па јој је поново уручен велики прелазни победнички пехар, који краси просторије овог суда. Екипа Општинског суда Рума је постигла следеће резултате - у женској конкуренцији:у стрељаштву екипно прво место, а Мирјана Галетић појединачно прво место, у атлетици екипно прво место, а појединачно Весна Батало прво место и Драгана Небригић треће место, у кошарци екипно прво место, у стоном тенису екипно прво место, а ВеснаБатало појединачно прво место, у одбојци екипно прво место, у пливању екипно друго место, а појединачно Драгана Небригић Драгана треће место. У мушкој конкуренцији:у атлетици екипно прво место, а појединачно Горан Штимац друго место, у стоном тенису екипно друго место, у кошарци екипно друго место, у одбојци екипно треће место, у надвлачењу конопца екипно треће место. Век фудбала у Митровици Тим поводом је у среду, 27 маја конституисан Организациони одбор за обележавање јубилеја, на чијем је челу инжењер информатике Јовица Стевић, страствени истраживач историје фудбалског спорта на овим просторима и аутор изузетно документоване и богато опремљене монографије митровачког Радничког. Следи детаљан програм обележавања јубилеја, а оно што је сада већ сасвим извесно је да ће у Библиотеци "Глигорије Возаревић" бити организована велика изложба посвећена свим клубовима на подручју општине, а планира се и издавање пригодне монографије. С.Л. ИНТЕРВЈУ: ГОРАН ЈОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ СТАРА ПАЗОВА Корист од "Куће фудбала" ада је почетком новембра про- године Милош Паприца, Кшле председник тренерске организације Војводине, иначе из Нове Пазове, договорио посету Томислава Караџића, председника ФС Србије са сарадницима Старој Пазови, мало ко је очекивао да ће она имати историјски значај за ову општину и српски фудбал. Био је то почетак разговора о изградњи "Куће фудбала" на територији ове општине, који је, после непуна два месеца, завршен потписивањем уговора у хотелу Хајат. У могућност да "Кућа фудбала" буде изграђена баш у Старој Пазови, није тог 6. новембра поверовао ни Горан Јовић, председник Општине Стара Пазова. - Нисам веровао у ту могућност све док нисам обавио први разговор са Томиславом Караџићем и Зораном Лаковићем, јер сам мислио да су то само формални контакти у тражењу најпогодније локације за изградњу српске куће фудбала. Тек након првог састанка схватио сам да постоји могућност да Стара Пазова буде место где ће се градити "Кућа фудбала". Од тог дана, па до потписивања уговора, моји сарадници и ја буквално смо радили даноноћно, како бисмо обезбедили све услове да се он и потпише. Мислим да смо показали велику озбиљност, да смо били конкретни, брзи и да је то определило челнике ФС Србије да потпишу уговор са нама. Уз то, мислим да смо понудили најбољу локацију у овом тренутку, јер има изузетан положај у односу на све општине у окружењу - близу је Београда и Новог Сада, аеродрома, два међународна пута. Стара Пазова је право место за велике инвестиције - каже у разговору за наш лист Горан Јовић, први човек Општине Стара Пазова. Колико је на потписивање уговора утицало то што је земљиште за изградњу "Куће фудбала" дато ''бесплатно''? - Ми смо, у складу са законом, склопили партнерски однос са ФС Србије тако што је вредност земљишта наш улог у ову инвестицију. Такође, ослободили смо Савез свих трошкова комуналног опремања. Мислим да Општина Стара Пазова добија нешто што не може да се измери новцем, да смо руги део првенства у Првој Дсрпској лиги група Војводина за митровачке кошаркаше био је драматичан и неизвестан. Екипа Александра Петковића нашла се у опасној зони и претило је најгоре. Срећом, у пресудним тренуцима, Сремци су смогли снаге да преброде кризу и са 38 освојених бодова сачували су статус српског лигаша што је у овом моменту најважније. Истина, у клубу тврде да криза у коју је екипа запала није била једини разлог што су се морали борити за опстанак, већ су појединци пошто-пото хтели да Сремци испадну из овог ранга такмичења. -Већ на старту првенства знали смо да ова екипа није спремна за велеке домете, с обзиром да нас је напустило неколико стандардних играча, а ми нисмо били у стању да доведемо појачања - истиче секретар клуба Жељко Адашевић. Срем је био једна од најмлађих екипа у овом рангу такмичења, а чинили су је искусни Илић, Огризовић и Перић и талентовани јуниори, Секулић, Цундра Грозданић, Кокар, Брадсоњић, Марковић, Степановић и Ковиљац. У току првенства повредио се центар Маркетановић, док је његово место заузео Бјелић. Извесно је да ће клуб напустити Грозданић, Секулић, Кокар, Брадоњић и Бјелић, сигурно се враћа Вуковић, а можда и Михајловић. Како ће изгледати екипа у следећој сезони, још је рано говорити. Горан Јовић и Мишел Платини добили много више у маркетиншком смислу, јер изградња овог спортског центра би требало да отвори врата и многим другим инвеститорима, да дођу и улажу код нас. Похвале су стигле и од челника ФИФА и УЕФА, Сепа Блатера и Мишела Платинија: - Изузетно смо почаствовани што је председник ФИФА, у писму које је послао председнику Караџићу, честитао на брзини потписивања уговора, што сматрам и признањем Општини Стара Пазова. Са Мишелом Платинијем сам имао прилику и да се сретнем, недавно у Београду и могу рећи да сам био поносан када је рекао да је импресиониран оним што је урађено и да је сигуран да одлука ФС Србије да се "Кућа фудбала" гради у Старој Пазови није погрешна. Ми се посебно спремамо за дан када ћемо имати прилику да у нашем граду поздравимо челнике УЕФА и ФИФА. То ће бити, ако не пре, сигурно оног дана када буде свечано отварање "Куће фудбала". Ја лично се надам да ће то бити следеће године и да ће наша репрезентација, пут Јужне Африке, на Светско првенство наредне године, кренути из Старе Пазове. Шта ће изградња спортског центра у Старој Пазови значити за развој фудбала и спорта уопште на КОШАРКА Срем сачувао статус Сада се углавном рекреативно тренира у хали "Пинки" и тако ће бити све до јула, када наступа прави одмор, а у августу на теренима крај Саве крећу припреме за нову сезону. У току лета клуб ће уступити неколико талантованих јуниора Лаћарцима, који ће покушати у оквиру такмичења у Сремској лиги поврате статус војвођанског лигаша. Кошарка је традционално веома популаран спорт у навећем сремском граду. Школе кошарке постоје у свим образовним установама a клуб жели на направи и корак даље па покреће иницијативу да се формира Општинска лига. За то има могућности, нарочито сада када овом подручју? -Осим невиђеног публицитета који ћемо добити изградњом овог центра, јер Стара Пазова ће постати престоница фудбала у Србији, очекујем још већу експанзију фудбала на овим просторима. Друго, то ће допринети још већем интересовању младих за фудбал, поготово када центар почне да ради и када овде почну боравити и играти утакмице наши најбољи фудбалери. Такође, приоритет приликом запошљавања у центру ће имати људи са подручја старопазовачке општине. То је, на почетку преговора, обећао и председник Караџић, и ја немам разлога да сумњам да ће тако и бити с обзиром да је сарадња до сада са челним људима Савеза изванредна. Изградњу "Куће фудбала" ће пратити и бројне манифестације. Шта је све у плану? - Имамо пуно идеја и планова. Прву смо већ реализовали, пре месеца дана: на Тргу др Зорана Ђинђића отворили смо "Кућицу фудбала", терен са вештачком травом. Ту се свакодневно окупља велики број деце и игра фудбал. Конкурисали смо код Министарства за спорт и омладину и за мини-пич терен. Планирамо да нам у госте дођу фудбалски репрезентативци и промовишу изградњу "Куће фудбала", да тако допринесу још већој популарности фудбалске игре. Организоваћемо турнире за најмлађе, биће ту концерата и читав низ других садржаја, који ће пратити изградњу спортског центра у Старој Пазови. Први човек Општине Стара Пазова Горан Јовић, некада републички фудбалски судија, не сумња да ће радови ускоро почети, јер, како каже, ових дана је Општина Стара Пазова завршила свој део посла око израде пројектно-техничке документације и документацију проследила ЦИП-у, који је добио поверење да уради пројекат спортског центра. У Старој Пазови се, на сваком кораку, прича о историјском тренутку, а то је дан када буде завршен велелепан спортски објекат. С обзиром да ће ускоро бити ударен камен темељац, грађани старопазовачке општине су сигурни да је и тај дан веома близу. Драган Бурсаћ Остаје успомена: Из ове екипе Срема одлази најмање пет играча су подигнуте фискултурне дворане у Мартинцима и Кузмину, док у Ноћају постоји још од раније. Рад с младима и ослањање на сопствени играчи кадар остаје константа политике овог клуба и она несумњиво даје резултате. Јуниори су, рецимо били други у Војводине и пласирали се на Првенство Србије у Чачку, где су наступиле екипе из наших најбољих кошаркашких клубова. Такође, пионирске селекције Срема убрајају се међу најбоље у Војводини. Дакле, Сремска Митровица је данас значајан кошаркашки центар, а генерације које пристижу биће спремне да колико сутра преузму терет одговорности. С.Л.

21 SPORT 27 ФУДБАЛ ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ Резултати 32. кола: Металац - Бежанија 2:0, Севојно-Младост (Л) 3:0), Младост (А) - Срем 0:2, Млади радник - Нови Пазар 2:0, Колубара - Динамо 2:2, Хајдук - Инђија 0:3, Вождовац - Нови Сад 2:2, Смедерево - ЧСК Пивара 2:0, Спартак Златибор вода - БСК 2:0. 1. БСК : Смедерево : Мл. радник : Спартак : Металац : Инђија : Севојно : ЧСК Пивара : Срем : Динамо : Младост(А) : Колубара : Нови Сад : Младост (Л) : Бежанија : Нови Пазар : Вождовац : Хајдук :75 10 У следећем колу састају се: Спартак Златибор вода - Металац, БСК - Смедерево, ЧСК Пивара - Вождовац, Нови Сад - Хајдук, Инђија - Колубара, Динамо - Млади радник, Нови Пазар - Младост (А), Срем - Севојно, Младост (Л) - Бежанија. ХАЈДУК - ИНЂИЈА 0:3 (0:0) БЕОГРАД: Гледалаца 300, Судија Пипер (Чачак). Стрелци: Јанковић у 73, Перовић у 81 и Бубало у 90+2 минуту. Жути картон: Кајго (Хајдук). ХАЈДУК: Кљајић 7, Ристивојевић 6, Лазић 7, Ранковић 7, Мемовић 6, Бабић 7 (Гојковић), Кордолуп 7 (Шајиновић), Митић 7, Богдановић 6 (Пауновић), Кајго 7, Ковачевић 7. ИНЂИЈА: Полексић 7, Новаковић 7, Костић 7, Јакшић 7, Станисављевић 8, Ако 7, Јанков 7, Вукобратовић - (Наглић 8), Коџо 7 (Кекић 7), Перовић 7 (Бубало), Јанковић 8. МЛАДОСТ (А) - СРЕМ 0:2 (0:1) АПАТИН: Спортски центар "Раде Свилар", гледалаца 100. Судија: Анђелковски (Качарево). Стрелци: Свитлица у 22. (из једанаестерца) и 72. минуту. Жути картони: Топчагић, Мудреша, Пањковић, Киш, Ковачевић (Младост), Маловић, Николић (Срем). МЛАДОСТ: Мартић 6, Топчагић 6, Какаш 6, Вејновић 7, Мудреша 6, Томановић 6 (Зелић 6), Пауновић 7, Пањковић 6(Ковачевић), Пешић 7, Петровић 7, Киш 6. СРЕМ: Лабус 7, Татомировић 7, Маловић 7, Совиљ 7, Јоановић 7, Николић 7, Тмић 7, Јанковић 7 (Рељић), Савићевић 7 (Галић), Свитлица 8, Срећковић 7. СРПСКА ЛИГА ВОЈВОДИНА Резултати: Словен ОФК Кикинда 3:3, Раднички (НП) Раднички (Ш) 2:1, Слога Пролетер 1:1, Текстилац Итес Сента 2:3, Палић Коминг Вршац 3:1, Спартак БК Раднички (С) 4:1, Бачка Младост 1:5, Биг Бул Металац АВ 3:0 1. Пролетер : Раднички (С) : Младост : Биг Булл : Палић : Сента : Раднички (НП) : Кикинда (-1) : Раднички (Ш) : Вршац : Бачка (-3) : Металац АВ : Слога : Спартак БК : Текстилац : Словен :84 10 У Прву лигу Србије пласирао се Пролетер. Раднички из Сомбора се пласирао у бараж јер је у међусобним сусретима био бољи од Младости из Бачког Јарка. Из лиге је испао румски Словен. Статус Текстилца зависи од учинка Радничког из Сомбора у баражу. Ако Раднички (С) прође у виши ранг, Текстилац остаје у лиги. БИГ БУЛ - МЕТАЛАЦ АВ 3:0 (1:0) БАЧИНЦИ: Гледлаца 150, судија Билић (Рума). Стрелци: Требовац у 15. и 50. и Веселиновић у 63. минуту. Жути картони: Симеуновић (Биг бул), Мићић, Јовић (Металац). БИГ БУЛ: Пешић 7, Гачић 7 (Кнећевић 7),Радин 7, Аперлић 8, Вукобрат 7, Вселиновић 7, Перовић 7, Ливаја 7 (Пурић 7), Требовац 8 (Милићевић 7), Вучетић 7, Симеуновић 8. МЕТАЛАЦ: Ђуркић 7, Бјелац 6, Ђурђевић 7, Галић 6, Сашпањаш 6, Станојев 7, Јовић 6, Мићић 6 (Јелача 7), Галић 7, Шарац 7, Ђоговић 7. СЛОВЕН - КИКИНДА 3:3 (1:0) РУМА: Стадион Словена, гледлаца 150. Судија: Савић (Житиште). Стрелци: Алимпић у 36, М.Новаковић у 88 и Шибул у 90. (аутогол) за домаће, а Коврлија у 56. и 90 и Гецић у 71. минуту за госте. Жути картони: М.Новаковић, Маринковић, Ракић (Словен), Мисић, Шибул (Кикинда). Црвени картон: Ракић (Словен). СЛОВЕН: Мандић 7, Радовић 7, М.Новаковић 8, Видаковић 7, Маринковић 7, Миличић 8, Алимпић 8, Трнић 7, Н.Новаковић 6 (Врзић), Ракић 6, Спасојевић 7. КИКИНДА: Поповић 7, Ђукић 6, Ћазић 7, Јанковић 6 (Шибул 6), Белеуц 7, Мисић 7, Илић 7, Гецић 8 (Степанов), Росић 7, Коврлија 8, Момчилов 6 (Спасић 6). РАДНИЧКИ (НП) - РАДНИЧКИ (Ш) 2:1 (2:1) НОВА ПАЗОВА: Гледалаца 300, судија Сремац (Рума). Стрелци: Марић у првом и Ивић у 29. за домаће, а Пендо у 17. минуту за госте. Жути картони: Ромић и Балешевић (Раднички, НП), Миловановић (Раднички,Ш). РАДНИЧКИ (НП): Кнежевић 8, Кекић 7 (Бабић 7), Пунишић 8 (Ђерић), Балешевић 7, Филиповић 7, Ромић 7, Ченик 7, Сарачевић 7 (Скробић), Чепрња 7, Ивић 8, Марић 8. РАДНИЧКИ (Ш): Добројевић 7, Чобановић 6, Ђиркић 6, Миловановић 7, Арамбашић 6 (Милетић), Јукић 6, Минић 6, Господаревић 7, Јоковић 6, Наранћић 6 (Дерајић), Пендо 7. ВОЈВОЂАНСКА ЛИГА - ЗАПАД Резултати: Солунац - Доњи Срем 2:2, Југовић Будућност 2:3, Младост - Цемент 0:1, Ветерник Љуково 5:0, Станишић Први мај Агрорума 2:1, Јединство (СП) Борац 2:3, Црвенка - Раднички (И) 3:4, Хајдук - Црвена Звезда 1:0, Раднички (СМ) Полет одложено. 1. Ветерник : Д. Срем : Цемент : Борац : Будућност : Цр. Звезда : Југовић (-1) : Младост : Раднички (И) : Хајдук : Љуково : Солунац : Раднички (СМ) : Први мај Аг : Станишић : Полет : Црвенка : Јединство :58 17 оводом одлагања утакмице са По- ФК Раднички из Сремске Ми- Плетом, тровице је Фудбалском савезу Србије, Војвођанској лиги - Запад и Подручном фудбалском савезу Срема упутио саопштење у коме се каже да је овим чином доведена у питање регуларност такмичења. -Као разлог за одлагање утакмице наведено је да је девет играча ФК Полет болесно. Медицинска документација на основу које је донета одлука је фалсификована јер је у ту документацију унет неистинит садржај. Против др. Зорана Максимовића, лекара Здравствене станице у Каравукову, биће поднета кривична пријава због кривичног дела злоупотребе службеног положаја и фалсификовања службене исправе, о чему ће бити обавештенео и Министарство здравља ради одузимања лиценце, а против челника клуба ће бити поднета кривична пријава због подстрекивања на извршење наведених кривичних дела. Наиме, читавој Војводини је познато (на жалост не и Комесару за такмичење), да је прави разлог за одлагање утакмице ступање у брачну заједницу једног од играча ФК Полет из Каравукова(капитена Богдановића). Свакако, утакмица чије је одигравање домаћин, као озбиљан клуб, планирао још зимус, одложена је тек у петак године у 15,30 часова, дан пред одигравање, јер су се вероватно играчи, и то њих девет баш тада отровали. Остаје само да се види само да ли свињским грипом или алкохолом на момачкој вечери - наводи се у саопштењу Радничког и закључује да ФК Раднички из Сремске Митровице, због обавеза играча на послу и у школи, нема расположивих термина за накнадно одигравање ове утакмице, због чега је првенство нерегуларно, па је несхватљиво да такмичарски орган донесе овкву исхитрену и непромишљену одлуку која ће директно утицати на стање на табели. СТАНИШИЋ - ПРВИ МАЈ АГ. 2:1 (0:1) СТАНИШИЋ: Гледалаца 200. Судија: Ђурђевић (Беочин). Стрелци: Куриџа у 56 и Драгићевић у 82. минуту за домаће, а Јовановић у 42. минуту за госте. Журти картони: Ђуришић, Грујић (Станишић). Црвени картон: Јовановић (Први мај Агрорума). СТАНИШИЋ: Иг.Шарић 7, Ђуришић 7, (Драча), А.Јагодић Кулиџа 7, Ил.Шарић 7,Бобанац 7, Грујић 7, Терзија 7 (Перић), Џепина 7 (Драгићевић), Г.Јагодић Кулиџа 8, Кањо 8. ПРВИ МАЈ АГРОРУМА: Делић 7, Путица 6, Алимпић 6 (Јокић), Ћорић 6, Старчевић 6, Ђокић 6, Сикирица 7, Коларевић 6 (Петковић), Крсмановић (Милошевић 7), Гупевач 7, Јоановић 7. СРЕМСКА ЛИГА Резултати: ЛСК - Јединство (П) 6:1, Граничар - Сремац (Д) 2:1,Фрушкогорац - Борац (С) 1:0, Омладинац - Хајдук (Б) 1:0, Слога Милшпед - Јединство (Р) 3:0, Сремац (В) - Слога (Е) 0:6, Дунав Змај 6:0, Полет - Борац (М) 1:4, Јадран - Хајдук (В) 3:0 1. Слога (Е) : Омладинац : Борац (М) : Борац (С) : Слога Мил.(-1) : Фрушкогор.(-1) : ЛСК : Хајдук (В) : Дунав : Јадран : Граничар : Хајдук (Б) : Јединство (Р) : Сремац (Д) : Јединство (П) : Змај : Сремац (В) : Полет (-1) :107 3 ОПШТИНСКА ЛИГА СРЕМСКА МИТРОВИЦА Резултати: Сремац Слобода 4:1, Напредак - Борац (Р) 5:1, БСК Будућност 2:2, ОФК Босут - Слога (Ч) 2:3, Хајдук Срем 4:3, Подриње - Борац (ВР) 4:1, Фрушкогорац Митрос 1:1. Зека Буљубаша је био слободан. 1. Подриње : З. Буљубаша : Будућност : Слога (Ч) (-1) : Слобода : Фрушкогорац : Срем : Митрос : БСК (-1) : Сремац : Хајдук : Борац (ВР) : ОФК Босут : Напредак : Борац (Р) :69 1 ОКОМ КАМЕРЕ У сремскомитровачком "Митросрему" покушавају да оживе и унапреде радничко-спортске активности па су недавно на фудбалски мегдан, на Летенку, изазвали саобраћајне полицајце. Снаге су ОПШТИНСКА ЛИГА СТАРА ПАЗОВА, ИНЂИЈА, ПЕЋИНЦИ (ПРВИ РАЗРЕД) Резултати 24. кола: Шумар Младост (К) 2:4, Младост (П) ОФК Брестач 2:2 (пг 75, 3:0, пф), Подунавац Напредак 4:3, Граничар ЧСК 0:0, Слобода Словен 2:1, Слога Ловац 12:0, Железничар Фрушкогорац 3:0. 1. Младост (К) : Железничар : Слога : Фрушкогорац : Шумар : Напредак : Слобода : Словен : Подунавац : ЧСК : Младост (П) : Ловац : ОФК Брестач : Граничар :69 11 ОПШТИНСКА ЛИГА ШИД Резултати: Борац - Јединство (М) 1:1, Напредак (В) Синђелић 4:1, ОФК Бингула - ОФК Бикић 0:1, Братство - Јединство (Љ) 3:2, Граничар (Ј) - Граничар (А) 1:1, Једнота Омладинац 1:1. 1. Граничар (А) : Једнота : Напредак : Омладинац : Синђелић : Јединство (Љ) : Борац : Граничар (Ј) : ОФК Бикић : Јединство (М) : Братство : ОФК Бингула :69 44 ремски џудисти су имали успе- наступ на јуниорском Сшан Првенству Србије које је одржано у Београду уз учешће више од 200 такмичара из 62 клуба. Освојили су две шампионске титуле, два друга места и три трећа места. Титуле јуниорског шампиона Србије освојили Горан Пргоњић из беочинског Цемента (у категорији до 100 кг) и Јелена Жабић из лаћарачког ЛСК-а (до 78 кг). Вицешампиони државе постали су џудиста Руме Владимир Гајић (преко 100 кг) и Милица Жабић из одмериле две екипе "ратара" и два тима полицајаца. И без униформе и пендрека полицајци су очитали фудбалску лекцију својим противницима па се "Митросремовци" од овог полицијског "третмана" неће ЏУДО ОПШТИНСКА ЛИГА РУМА-ИРИГ (ПРВИ РАЗРЕД) Резултати: Напредак - Цар Урош 4:1, Доњи Петровци - Слога (Х) 2:1, Младост Војводина 1:1, Слога (В) Граничар 2:1, Полет - Фрушкогорац 2:2, Фрушка Гора Крушедол 0:1, ПСК Партизан 1:0, Сремац (Д) Рудар 3:1. 1. ПСК : Партизан : Сремац : Д. Петровци : Рудар : Слога (Х) : Крушедол : Напредак : Фр. Гора : Младост : Фрушкогорац : Граничар : Војводина (-2) : Полет : Слога (В) : Цар Урош :83 24 ОПШТИНСКА ЛИГА РУМА-ИРИГ (ДРУГИ РАЗРЕД) Резултати: Борац - ОФК Краљевци 7:2, Планинац - 27.Октобар 2:4. Младост је била слободна. 1. Борац : Младост : Октобар : Краљевци : Планинац :39 11 Успешни Сремци ЛСК-а (преко 78 кг), док су трећа места освојили Јасмин Кајић (Цемент, Беочин, до 55 кг), Јасмина Дрмаку (Цемент, Беочин, до 78 кг) и Јелена Башица (Цемент, Беочин, преко 78 кг). Младим сремским џудиста сада предстоје још напорније припреме за бројна такмичења која их очекују, у зависности од узрасне категорије, а то су Првенство Европе за кадете у Словенији, Олимпијаду младих у Финској, те првенства Балкана и Европе за јуниоре. Полиција савладала "ратаре" дуго опоравити. У "трећем полувремену" договорено је да се реванш одигра после окончања жетвених радова а тада ће полицајци бити домаћини сусрета. Почетак нове традиције: фудбалери "Митросрема" и полиције