DANSKA: VODIČ KROZ ZEMLJU ODREDIŠTA

Transkript

1 1. Osnovne informacije DANSKA: VODIČ KROZ ZEMLJU ODREDIŠTA Glavni grad: Kopenhagen Broj stanovnika: (prvo tromesečje godine) Površina: km 2 Novčana jedinica: danska kruna (DKK) Stopa nezaposlenosti: 4,1% 2. Opšti uslovi ulaska i informacije o vizama Vizu morate dobiti pre ulaska u zemlju ukoliko dolazite iz zemlje za čije je grañane potrebna viza za ulazak u Dansku. Spisak možete pronaći ovde: Od decembra 2009, državljani Srbije, Crne Gore i Bivše jugoslovenske Republike Makedonije koji poseduju biometrijski pasoš mogu slobodno putovati i kroz šengensko područje. Od 15. decembra državljani Albanije i Bosne i Hercegovine koji poseduju biometrijski pasoš takoñe su osloboñeni obaveze posedovanja vize prilikom prelaska spoljašnjih granica zemalja EU koje su članice šengenske zone. Treba imati na umu da vaš pasoš mora važiti najmanje tri meseca duže od planiranog boravka u Danskoj. Ostale putne isprave moraju važiti 6 meseci duže od planiranog boravka. Vaše državljanstvo, svrha putovanja i privrženost domovini, odlučivaće o tome hoće li vam se odobriti viza. Podnošenje zahteva Šengenska viza se izdaje u svrhu kratkog boravka (manje od 3 meseca) u Danskoj i drugim zemljama Šengena. Po pravilu, vize za kratki boravak koje izdaju danska diplomatska predstavništva u inostranstvu važe za celo šengensko područje (Austrija, Belgija, Republika Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mañarska, Island, Italija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Holandija, Norveška, Poljska, Portugal, Slovačka, Slovenija, Španija i Švedska). Viza vam ne dozvoljava da radite u Danskoj. Zahtevi za vizu se podnose diplomatskim predstavništvima Danske u inostranstvu, kao što su ambasade i odreñeni konzulati. Skraćenica vis koja se spominje u spisku danskih diplomatskih i konzularnih kancelarija označava da je to predstavništvo ovlašćeno da izdaje vize. Ukoliko vam više odgovara, može se, takoñe, organizovati da se odobrenje za izdavanje vize pošalje nekom drugom diplomatskom predstavništvu Danske na vašem putu ka Danskoj. Zahtev za vizu možete podneti bilo kom ovlašćenom diplomatskom predstavništvu Danske, u zemlji u kojoj boravite zakonito na stalnoj ili privremenoj osnovi. Ovaj Vodič ažuriran je u okviru projekta Migracije za razvoj na Zapadnom Balkanu (MIDWEB) a finansira se iz Višekorisničkog IPA 2 programa Evropske komisije za 2009 godinu. Revidirano aprila 2011.

2 Za odreñene zemlje, Danska je sa drugom zemljom Šengena sklopila sporazum o obrañivanju zahteva za vizu u ime Danske. Po pravilu, ovi sporazumi se odnose samo na vize za kratki boravak. Spisak gradova gde druge zemlje Šengena predstavljaju Dansku može se skinuti ovde. Obrazac zahteva (ujednačen EU obrazac i dodatni danski obrazac) može se skinuti sa Internet stranice danske Službe za imigraciju ( Obrasce takoñe možete dobiti u diplomatskom predstavništvu u kom želite da podnesete zahtev. Ambasada u Albaniji Rr. Nikolla Tupe broj 1, 4. sprat/4 Poštanski pregradak 1743 Tirana Ovlašćena za izdavanje pasoša, viza i boravišnih dozvola Tel: Fax: [email protected] Ambasada u BiH Splitska Sarajevo Ovlašćena za izdavanje pasoša, viza i boravišnih dozvola, špediterske informacije Tel: Fax: [email protected] Ambasada u Bivšoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji Alkaloid A.D. Bul. A. Makedonski Skoplje Ovlašćena za izdavanje pasoša i posreduje vize i boravišne i/ili radne dozvole Tel: , Fax: , [email protected] Ambasada u Srbiji Neznanog Junaka 9 A Beograd Tel: +381 (11) Fax: +381 (11) [email protected] Konzulat u Crnoj Gori 19/1 Ivana Mulutinovića Sg./Trg Republike Podgorica Tel: (+381) Fax: (+381) [email protected] Dokumenta koja treba priložiti uz zahtev 2

3 Pasoš ili neka druga važeća putna isprava. Vaš pasoš/putna isprava mora važiti najmanje još tri meseca nakon vašeg planiranog dana odlaska. Takoñe, vaš pasoš/putna isprava mora biti izdata u zadnjih deset godina i mora imati barem dve prazne stranice. Fotografija za pasoš dimenzija 35mm x 45mm. Uplata naknade za obradu zahteva za vizu (uobičajeno 60 EUR). Odgovarajuća dokumenta, kao što su podaci o razlozima za vašu posetu, dokaz da imate raspoloživ smeštaj, dokaz da imate dovoljno sredstava za pokrivanje troškova života, kao i za povratak kući. Takoñe treba priložiti informacije koje će omogućiti imigracionim organima da odrede da li planirate da napustite šengensko područje nakon što vam istekne viza. Dokaz da posedujete putno osiguranje. Polisa mora važiti u čitavom šengenskom području za čitav period trajanja vize. Minimalno pokriće mora biti EUR. Ukoliko u vašem zahtevu nedostaju podaci ili je iz drugih razloga nepotpun, diplomatsko predstavništvo ima pravo da ga odbije. Kada se viza odobrava? Vaš pasoš ili neka druga putna isprava mora važiti najmanje tri meseca nakon datuma isteka vize. Takoñe, pasoš/putna isprava mora biti izdat u proteklih 10 godina. Morate posedovati neophodna sredstva za plaćanje boravka i povratka. Dansko diplomatsko predstavništvo odrediće šta će se smatrati neophodnim sredstvima, a to će zavisiti od dužine vaše posete i od toga da li ćete boraviti u hotelu ili kod prijatelja ili porodice. Po pravilu, morate posedovati polisu putnog osiguranja za pokrivanje mogućih troškova vezanih za povratak u slučaju bolesti ili smrti, neophodnog lečenja ili iznenadnog smeštanja u bolnicu tokom vašeg boravka. Polisa osiguranja mora važiti u svim zemljama Šengena, s minimalnim pokrićem od EUR. Polisa osiguranja mora važiti jednak period kao i viza. Važenje vize se može skratiti ukoliko polisa osiguranja ne pokriva njeno puno trajanje. Ne smete biti registrovani kao nepoželjna osoba u Šengenskom informacionom sistemu (SIS). Ne smete biti na spisku osoba kojima je zabranjen ulazak u Dansku. Drugim rečima, viza vam se ne može odobriti ukoliko ste prethodno bili deportovani iz Danske i ukoliko vam je izdata zabrana ulaska. Ne smete biti na spisku osoba pod sankcijama UN ili EU. Ovi uslovi se odnose na vreme izdavanja vize kao i kad ulazite i boravite u šengenskom području. Stoga je važno da ste uvek u stanju da potvrdite da posedujete neophodna sredstva za plaćanje vašeg boravka i povratka, kao i da posedujete važeću polisu putnog osiguranja. Ukoliko ne ispunjavate ove uslove, vašu vizu je moguće zapleniti i poništiti i u tom slučaju moraćete trenutno napustiti šengensko područje. Ukoliko imigraciona služba posumnja da nameravate da podnesete zahtev za stalni ili dugoročni boravak u Danskoj ili nekoj drugoj zemlji Šengena, ili da biste mogli predstavljati pretnju nacionalnoj ili javnoj bezbednosti, vaš zahtev za vizu može biti odbijen. Ukoliko ostanete u Danskoj nakon isteka vize, ili ukoliko pokušate da iskoristite vaš boravak na osnovu vize kako biste stekli stalni ili dugoročni boravak u Danskoj, može vam se izdati zabrana izdavanja vize za Dansku na period od 3 do 5 godina. Saznajte više o zloupotrebama viza. Saznajte više o specifičnim pravilima koja se odnose na poslovne, privatne i turističke posete, kao i za kulturne posete. 3. Radna imigracija 3

4 Uslovi ulaska i boravka stranih radnika Lakše dobijanje boravišne i radne dozvole Program radnih karti Osobe kojima je ponuñen posao u struci koja trenutno beleži nedostatak kvalifikovanih radnika imaju naročito lak pristup danskom tržištu rada. Ova zanimanja i polja su navedena u Pozitivnom spisku. Na Internet stranicama danske imigracione službe i zvaničnog danskog portala za strance i integraciju, može se pronaći spisak koji sadrži detaljnije opise sektora rada koji su uključeni u ovaj program više podataka možete pronaći i niže pod naslovom Sektori tržišta rada i manjak radne snage. Vaš posao mora biti naveden na Pozitivnom spisku. Pored toga, morate imati pisani ugovor o radu ili ponudu za posao koja navodi iznos plate i uslove zaposlenja. Iznos plate i uslovi zaposlenja moraju odgovarati danskim standardima. Diploma završenih dodiplomskih studija, poput pedagoga, je minimalni nivo obrazovanja neophodan za radno mesto sa Pozitivnog spiska. U nekim slučajevima, morate dobiti dansko odobrenje. Ovo se izričito navodi u Pozitivnom spisku. Npr. lekari koji su završili medicinu u inostranstvu moraju dobiti odobrenje Danskog nacionalnog odbora za zdravstvo. Boravišna dozvola vam se može izdati ili produžiti samo u trajanju do 3 meseca do isteka vašeg pasoša. To znači da ukoliko vaš pasoš ističe za 12 meseci, dozvola vam se može izdati samo na 9 meseci ili vam se dozvola može produžiti samo na 9 meseci. Boravišna dozvola čiji je početak važenja jedan mesec pre vašeg prvog dana rada može vam se izdati ukoliko izjavite da ste u stanju da izdržavate sebe i članove porodice koji se nalaze sa vama tokom celog meseca pre nego što počnete da radite. U suprotnom, boravišna dozvola će vam važiti 14 dana pre vašeg prvog radnog dana. Ukoliko dobijete boravišnu i radnu dozvolu na osnovu privremenog ugovora o radu, dobićete takoñe i dodatnih 6 meseci boravka, kako biste mogli da tražite posao nakon što vaš ugovor istekne. Meñutim, ne može vam se odobriti više od ukupno 4 godine boravka. Tokom perioda traženja posla, nije vam dozvoljeno da radite, tako da ako nañete novi posao, morate podneti zahtev za novu boravišnu i radnu dozvolu na osnovu vašeg novog posla. Zahtev morate podneti najkasnije sa prvim danom zaposlenja na vašem novom radnom mestu. Ukoliko se gubitak posla nije desio vašom krivicom, npr. zbog smanjenja broja radnika, može vam se odobriti dodatnih 6 meseci boravka za traženje novog posla. U tom slučaju, morate podneti zahtev za boravišnu dozvolu u svrhu traženja posla, najkasnije 2 dana nakon prekida ugovora o radu. Zahtev možete podneti slanjem pisma danskoj imigracionoj službi u kome je navedeno vaše puno ime, adresa, CPR broj, Identifikacioni broj za strane državljane (Udl.nr.) i kopija važećeg pasoša zajedno sa otkaznim pismom ili nekim drugim dokumentom koji objašnjava razloge zbog kojih ste ostali bez posla. Uslov za dobijanje dodatnih 6 meseci boravka je da ne primate državnu pomoć u skladu sa Zakonom o aktivnoj socijalnoj politici. Ukoliko nañete novi posao Ukoliko nañete novi posao dok radite, ili dok posedujete boravišnu dozvolu u svrhu traženja posla, morate podneti zahtev za novu boravišnu i radnu dozvolu. Meñutim, možete početi da radite na novom radnom mestu pre dobijanja nove dozvole pod uslovom da zahtev podnesete najkasnije sa danom početka rada na novom radnom mestu. Produženje 4

5 Ukoliko vaša boravišna i radna dozvola isteknu, a podneli ste zahtev za produženje, i još uvek ste na istom radnom mestu, pod istim odredbama i uslovima kao u trenutku kada vam je odobrena prvobitna dozvola, možete ostati u Danskoj i nastaviti da radite dok imigraciona služba obrañuje vaš zahtev. Dozvola vam se može produžiti čak i ako se vaše radno mesto više ne nalazi na pozitivnom spisku pod uslovom da ste na istom radnom mestu, pod istim odredbama i uslovima. Članovi porodice Ukoliko imate boravišnu i radnu dozvolu u skladu sa Pozitivnim spiskom, vaš supružnik, registrovani ili kohabitacioni partner, kao i deca mlaña od 18 godina koja žive sa vama takoñe imaju pravo na boravišnu dozvolu. Članovi vaše porodice moraju biti u stanju da se sami izdržavaju i morate živeti zajedno u Danskoj na istoj adresi. Vaš supružnik, registrovani partner ili kohabitacioni partner ima pravo da radi puno radno vreme tokom celog perioda važenja njegove/njene dozvole. Ukoliko ste državljanin nordijskih zemalja, imate pravo da boravite, studirate i radite u Danskoj. Ukoliko ste državljanin EU/EEP, ili Švajcarske, a tražite boravak u Danskoj na osnovu EU pravila o slobodi kretanja, za vas mogu važiti posebni propisi. Više informacija o državljanima EU/EEP i nordijskih zemalja. Ukoliko već posedujete dansku boravišnu dozvolu na osnovu spajanja porodice ili azila, ili posedujete boravišnu dozvolu izdatu na humanitarnim osnovama, nije vam potrebna radna dozvola za rad u Danskoj. Ukoliko vam je potrebna radna dozvola, vaša je obaveza da je dobijete. Ukoliko nezakonito radite u Danskoj, izlažete se riziku deportacije, a vi i vaš poslodavac riziku od novčane kazne i zatvora. Pored gore navedenih grupa, sledeće grupe mogu raditi u Danskoj bez boravišne i radne dozvole: Strane diplomate koje borave u Danskoj i drugi sa odgovarajućim diplomatskim povlasticama kao i njihovi članovi porodice i osobe zaposlene u njihovom domaćinstvu. Osobe koje rade u stranim vozovima i motornim vozilima u meñunarodnom saobraćaju. Osoblje na danskim komercijalnim brodovima u meñunarodnoj plovidbi, pod uslovom da brodovi ulaze u danske luke najviše 25 puta godišnje. Sledeće grupe mogu raditi bez boravišne i radne dozvole, pod uslovom da trajanje njihovog boravka nije duže od 3 uzastopna meseca: Istraživači i predavači koji su pozvani da drže predavanja u Danskoj. Umetnici, uključujući i muzičare i druge zabavljače čije učešće predstavlja značajan ili bitan deo umetničkog dogañaja od izuzetne važnosti. Predstavnici stranih preduzeća ili organizacija koje nemaju ogranak u Danskoj i koji se nalaze u poslovnoj poseti Danskoj. Monteri, konsultanti ili instruktori angažovani da montiraju, ugrade, izvrše proveru ili poprave mašine, opremu, kompjuterske programe ili slične predmete, ili pruže informacije o upotrebi istih, pod uslovom da takvu osobu zapošljava preduzeće koje je proizvelo opremu. Pročitajte više o pravilima za instalatere. Osobe zaposlene u domaćinstvima stranih državljana koji su u poseti Danskoj u trajanju do 3 meseca. Profesionalni sportisti i treneri koji treba da učestvuju u velikim pojedinačnim sportskim dogañajima ili u proveri za danski sportski klub. Nakon potpisivanja ugovora o radu, trening se smatra radom, pa je potrebna boravišna i radna dozvola. Izuzeće od obaveza koje se tiču boravišne i radne dozvole, ne oslobaña obaveze posedovanja vize. Ukoliko ste državljanin zemlje za koju važi obaveza posedovanja vize za ulazak u Dansku, uvek morate posedovati vizu kako biste boravili i radili u Danskoj, bez obzira na okolnosti. Ukoliko ste državljanin Turske, a posedujete dansku boravišnu dozvolu na osnovu, npr. azila ili spajanja porodice, a vaša dozvola je poništena ili nije odobreno njeno produženje, sporazum o pridruživanju izmeñu Turske i EU 5

6 omogućava da vam se odobri nova boravišna dozvola ukoliko ste zakonito boravili i radili u Danskoj duži vremenski period. Dodatne informacije: Sektori tržišta rada i manjak radne snage Ispod se nalazi pregled svih zanimanja sa Pozitivnog spiska, koja su podeljena po stručnim oblastima. Akademski rad Računovoñe uslov: stepen magistra Docent/lektor, prirodne nauke i tehnika uslov: dokaz o najmanje tri godine rada na univerzitetskom nivou Vanredni profesor/viši lektor, prirodne nauke i tehnika uslov: stepen magistra Pravnici uslov: stepen magistra + dansko odobrenje Pravnik pripravnik uslov: stepen magistra Grañevinski inženjer uslov: stepen magistra Lekar - konsultant uslov: stepen magistra + dansko odobrenje Elektroinženjer uslov: trogodišnje univerzitetsko obrazovanje Inženjer ekologije uslov: stepen magistra Finansijski kontrolor uslov: dokaz o barem tri godine obrazovanja na univerzitetskom nivou Lekar opšte prakse uslov: stepen magistra + dansko odobrenje Zdravstveni ekonomisti uslov: stepen magistra Bolnički doktor uslov: stepen magistra + dansko odobrenje Pravni savetnik uslov: stepen magistra Mašinski inženjer uslov: trogodišnje univerzitetsko obrazovanje Medicinski savetnik uslov: stepen magistra + dansko odobrenje Medicinski specijalist uslov: stepen magistra + dansko odobrenje Dobitnik doktorske stipendije, prirodne nauke i tehnika uslov: stepen magistra Inženjer plastike 6

7 uslov: trogodišnje univerzitetsko obrazovanje Proizvodni inženjer uslov: trogodišnje univerzitetsko obrazovanje Psiholog ulov: stepen magistra + danska dozvola Nastavnik u trgovačkoj školi uslov: stepen magistra + danska dozvola Nastavnik u višoj srednjoj školi, prirodne nauke i sport Uslov: stepen magistra + danska dozvola IT i telekomunikacije IT konsultant uslov: dokaz o barem tri godine informatičkog obrazovanja Mrežni konsultant uslov: dokaz o barem tri godine informatičkog obrazovanja Menadžer sistema uslov: dokaz o barem tri godine informatičkog obrazovanja Menadžment Računovodstveni menadžer uslov: dokaz o barem tri godine obrazovanja na univerzitetskom nivou Glavni izvršni direktor uslov: dokaz o barem tri godine obrazovanja na univerzitetskom nivou Glavni finansijski direktor uslov: dokaz o barem tri godine obrazovanja na univerzitetskom nivou Zamenik šefa institucije uslov: dokaz o barem tri godine obrazovanja na univerzitetskom nivou Šef institucije uslov: dokaz o barem tri godine obrazovanja na univerzitetskom nivou Šef odeljenjea institucije uslov: dokaz o barem tri godine obrazovanja na univerzitetskom nivou Rukovodilac prodaje uslov: dokaz o barem tri godine obrazovanja na univerzitetskom nivou Šef socijalnog i zdravstvenog odeljenja uslov: dokaz o barem tri godine obrazovanja na univerzitetskom nivou Obrazovni, socijalni i verski rad Socijalni vaspitač uslov: završene dodiplomske studije Socijalni vaspitač dece, mladih i odraslih s posebnim potrebama uslov: završene dodiplomske studije Specijalni vaspitač uslov: završene dodiplomske studije Prodaja, nabavka i marketing Specijalista za proizvode uslov: završene dodiplomske studije vezan za tu struku Zdravlje, zdravstvena zaštita i lična zaštita 7

8 Bioanalitičar uslov: završene dodiplomske studije + dansko odobrenje Glavni bioanalitičar uslov: završene dodiplomske studije + dansko odobrenje Obrazovanje i podučavanje Nastavnik u trajnom obrazovanju uslov: završene dodiplomske studije + dansko odobrenje Nastavnik za osobe sa posebnim potrebama (disleksija) uslov: završene dodiplomske studije Nastavnik u stručnoj školi uslov: završene dodiplomske studije + dansko odobrenje Internet adrese za traženje posla Smernice za evropske tražioce posla Ovde pročitajte kako pronaći posao i dobiti boravišnu dozvolu, saznajte više o socijalnoj sigurnosti i osiguranju od nezaposlenosti u Danskoj. Korisne informacije za one koji žele pronaći posao u Danskoj pre nego što u nju stignu. Možete pronaći i posebne informacije za grañane 10 zemalja novih članica EU. Život i rad u Danskoj Ova Internet stranica nudi informacije o mogućnostima zapošljavanja, pronalaženju radne snage opšte kao i o nekim posebnim programima vezanim za potražnju radne snage u Danskoj. Ovde ćete pronaći i informacije o danskom poreskom sistemu, socijalnoj sigurnosti i sl. Monster.dk meñunarodni pretraživač poslova Ova Internet stranica nudi na stotine poslova u Danskoj i na hiljade širom sveta. Tu možete pronaći dobre poslovne savete vezane za traženje posla, razvoj karijere, plate, naknade, penzije itd. Tu su i linkovi na meñunarodnu Monster mrežu. Danska imigraciona služba Ovde ćete pronaći opšte informacije o radnim i boravišnim dozvolama i posebne propise za au pair, pripravnike, stažiste i studente! Dansko tržište rada Informacije o radu i životu u Danskoj, službama za zapošljavanje, javnim upravama i danskom Ministarstvu zapošljavanja kao i vrlo korisni, opšti pregled podataka o zemlji. Au pair Možete dobiti boravišnu dozvolu kako biste radili kao au-pair u danskoj porodici. Ukoliko ste državljanin nordijskih zemalja, imate pravo da boravite, studirate i radite u Danskoj. Ukoliko ste državljanin EU/EEP, ili Švajcarske, a tražite boravak u Danskoj na osnovu EU pravila o slobodi kretanja, za vas mogu važiti posebni propisi. Ukoliko vam je potrebna radna dozvola, vaša je obaveza da je dobijete. Svrha au pair boravka 8

9 Pojam au pair znači 'na jednakim osnovama'. Zamisao au pair boravka je da omogući mladim osobama da borave u porodicama sa decom mlañom od 18 godina 'na jednakim osnovama' sa drugim članovima porodice. Cilj je au pairu omogućiti da usavrši jezičke i/ili stručne veštine kao i da proširi svoje kulturne vidike tako što će se bliže upoznati sa Danskom. Zauzvrat, au pair učestvuje u dnevnim obavezama porodice domaćina (npr. čišćenje, pranje odeće, kuvanje, čuvanje dece) najmanje 3 a najviše 5 sati dnevno i ne više od 6 dana sedmično. Uslovi Neophodno jezičko i kulturološko predznanje, koje će vam omogućiti da u potpunosti osetite korist vašeg boravka u Danskoj, predstavlja preduslov za dobijanje prilike za poboljšanje jezičkih i/ili stručnih veština i proširenje kulturnih vidika na način opisan gore, kao i za dobijanje boravišne dozvole kao au pair. To znači da postoje odreñeni uslovi koji se moraju ispuniti, bilo sa vaše strane ili sa strane porodice domaćina, ili obostrano. Za više informacija o ovim uslovima, posetite: Trajanje Može vam se izdati boravišna dozvola u trajanju do 18 meseci, ali ne i u trajanju dužem od vašeg au pair ugovora. U izuzetnim slučajevima, boravišnu dozvolu je moguće produžiti za 6 meseci, produžavajući njeno ukupno trajanje na 2 godine. Izuzetni slučajevi su, npr. ukoliko dete porodice domaćina boluje od teške bolesti ili stanja, ili zbog drugih okolnosti zahteva posebnu negu, i ukoliko dete postane posebno privrženo vama. Bolest ili stanje roditelja po pravilu ne predstavlja 'izuzetan slučaj'. Imigraciona služba ima restriktivnu politiku prema produžavanju au pair boravišnih dozvola. U tom smislu, ne treba očekivati produženje nakon isteka 18 meseci. Pripravnici Boravišna i radna dozvola vam se može odobriti kao pripravniku u Danskoj. Može vam se odobriti boravišna i radna dozvola ukoliko želite da radite u Danskoj kao pripravnik na ograničeni vremenski period. Rad mora biti deo obrazovnog programa koji ste započeli ili završili u vašoj zemlji porekla. Uslovi Kako bi vam se odobrila boravišna i radna dozvola kao pripravniku, morate ispuniti sledeće uslove: Morate imati izmeñu 18 i 34 godine u trenutku podnošenja zahteva, uključujući i te dve godine. Cilj pripravništva mora biti dopunjavanje obrazovnog programa koji ste započeli ili završili u vašoj zemlji porekla. Uz zahtev morate priložiti overen prevod dokumentacije vašeg tekućeg ili završenog obrazovanja uključujući spisak predmeta koje ste pohañali. Napomena: ukoliko ste već završili studije arhitekture, ne možete koristiti pripravništvo kao osnov za podnošenje zahteva za boravišnu dozvolu (vidi poglavlje 'Posebni uslovi za arhitekte pripravnike' dole). Mora postojati prirodna veza izmeñu pripravništva i vašeg tekućeg ili završenog obrazovanja u vašoj zemlji porekla. Mesto pripravništva mora biti u stanju da pruži odgovarajuće i relevantno usavršavanje. Uz zahtev, morate priložiti kopiju tekućeg odobrenja mesta pripravništva (ovo se ne odnosi na arhitekte pripravnike ili pripravnike koji rade u bolnicama u Danskoj). Broj izdatih boravišnih i radnih dozvola ne sme biti veći od ukupnog broja pripravništava odobrenih za mesto pripravništva. Ukoliko broj pripravništava nije naveden u odobrenju, mestu pripravništva će se dozvoliti da ugosti najviše 2 pripravnika. 9

10 Plata i uslovi zaposlenja moraju odgovarati danskim standardima za pripravnike (vidi poglavlje 'Posebni uslovi za arhitekte pripravnike' dole). Vaš zahtev mora sadržati opis vaših obaveza i ciljeve vašeg pripravništva. Ovo se ne odnosi na pripravnike u oblasti poljoprivrede, šumarstva ili hortikulture. Vaš zahtev takoñe mora sadržati i objašnjenje kako će pripravništvo dopuniti obrazovni program koji ste započeli ili završili u svojoj zemlji porekla. Ovo se ne odnosi na pripravnike u oblasti poljoprivrede, šumarstva ili hortikulture. Posebno o plati i uslovima zaposlenja za pripravnike u oblasti poljoprivrede Pripravnici u oblasti poljoprivrede, šumarstva i hortikulture mogu naći više informacija o trenutnim sporazumima o plati i zaposlenju na Internet stranici Jordbrugets Uddannelser (samo na danskom). Posebni uslovi za pripravnike u oblasti zdravstvene zaštite Pored opštih uslova, pripravnici u sektoru zdravstvene zaštite moraju takoñe ispuniti neke dodatne uslove: Lekar pod čijim se nadzorom obavlja pripravništvo mora podneti pisanu izjavu kojom potvrñuje vaše sposobnosti i prihvata odgovornost za vaš nadzor, kao i za rad koji obavljate tokom pripravništva. Ukoliko je vaše pripravništvo neplaćeno morate dokazati da se možete sami izdržavati tokom vašeg boravka. To znači da na raspolaganju morate imati sumu koja odgovara 5,384 DKK mesečno. Dokaz može biti u obliku bankovnog izvoda na vaše ime, ili dokumentacije o odobrenoj studentskoj pomoći ili stipendiji. Sve državne bolnice u Danskoj imaju dozvolu da primaju pripravnike. Posebni uslovi za arhitekte pripravnike Pored gore navedenih opštih uslova, arhitekte pripravnici moraju ispuniti sledeće dodatne uslove: Dansko udruženje arhitektonskih firmi (Danske Ark) i Sindikat plaćenih arhitekata pripremile su standardni ugovor pod nazivom 'Sporazum o pripravništvu i smernice', koji se koristi prilikom zapošljavanja stranih arhitekata pripravnika. Ugovor se može naći na Internet adresi Danskog udruženja arhitektonskih firmi, kao i na Internet stranici Sindikata. Boravišne dozvole izdaju se samo pripravnicima koji nisu završili studije u vlastitoj zemlji. Ukoliko ste završili studije arhitekture, ne možete koristiti pripravništvo kao osnov za podnošenje zahteva za boravišnu dozvolu. Ukoliko ste plaćeni pripravnik, morate biti plaćeni u iznosu koji odgovara danskoj državnoj pomoći za obrazovanje (SU) u trenutku vašeg angažmana. Nivo pomoći u iznosio je 5,384 kruna mesečno. Ukoliko ste neplaćen pripravnik, morate dokazati da posedujete finansijska sredstva koja odgovaraju trenutnoj danskoj državnoj pomoći za obrazovanje (SU), u trenutku vašeg angažmana. Nivo pomoći u iznosio je 5,384 kruna mesečno. U valjanu dokumentaciju spadaju: izvod sa računa iz banke, koji vas oslovljava punim imenom i prezimenom kao vlasnika računa, pismo iz banke u kojem ste punim imenom i prezimenom navedeni kao vlasnik računa, dokumentacija o primljenim stipendijama. Arhitektonske firme ne moraju tražiti odobrenje kada angažuju pripravnike, ali 'Sporazum o pripravništvu i smernice' zahtevaju od firme da navede broj diplomiranih arhitekata, pripravnika i studenata koji rade za njih. Trajanje Može vam se izdati boravišna dozvola u trajanju do 18 meseci, ali ne i u trajanju dužem od vašeg pripravničkog ugovora. Po pravilu, dozvola vam se ne može produžiti mimo ovog roka, meñutim, može se produžiti na ukupno 24 meseca ukoliko pripravnički ugovor uključuje redovan studijski program koji traje najmanje 6, a najviše 8 meseci. Članovi porodice 10

11 Ukoliko ste strani državljanin, po pravilu ne možete dovesti porodicu. Imigraciona služba će samo u izuzetnim slučajevima odobriti boravišnu dozvolu vašem supružniku, registrovanom partneru, kohabitacionom partneru, ili deci mlañoj od 18 godina koja žive u vašem domu sa vama. U ovom slučaju, članovi vaše porodice moraju biti u stanju da se sami izdržavaju, i morate živeti zajedno u Danskoj na istoj adresi. Vašem supružniku/partneru dozvoljeno je da radi puno radno vreme tokom celog perioda važenja njegove/njene dozvole. 4. Imigracija u svrhu školovanja Vama kao stranom državljaninu može se odobriti boravišna dozvola u svrhu školovanja u Danskoj. Postoje tri kategorije školovanja koje omogućavaju dobijanje boravišne dozvole: programi visokog obrazovanja osnovni i programi studija za mlade narodne srednje škole (folkehøjskoler) Boravišna dozvola vam se može odobriti u svrhu pohañanja programa visokog obrazovanja u Danskoj. Uslovi Da bi vam se odobrila boravišna dozvola, morate potvrditi sledeće: Da ste primljeni na program visokog obrazovanja odobren od državnih vlasti ili koji nudi javno akreditovana obrazovna institucija Da se možete izdržavati vlastitim sredstvima tokom celog trajanja vašeg boravka u Danskoj. Ukoliko ćete plaćati školarinu, morate dokazati da ste platili školarinu za prvi semestar ili godinu umesto da priložite dokaz da ste u stanju da se sami izdržavate. Imajte u vidu da strani studenti u Danskoj ne mogu primati državnu pomoć/naknade. Ukoliko to učinite, boravišna dozvola vam se može oduzeti. Da govorite i razumete jezik na kom se izvodi nastava i da imate radno znanje bilo danskog, švedskog, norveškog, engleskog ili nemačkog. Ministarstvo ili institucije visokog obrazovanja moraju organizovati vaše učešće u obrazovnom programu, ili obrazovni program mora biti deo programa visokog obrazovanja koji ste već započeli u vašoj zemlji porekla. Drugim rečima, boravišna dozvola vam se može odobriti kako biste završili ili čitav obrazovni program ili kako biste pohañali deo programa kao student gost. Šta je program visokog obrazovanja? Obično se pojam 'program visokog obrazovanja' koristi kada je uslov za upis na program završena viša srednja škola ili njen ekvivalent. Ukoliko je obrazovni program deo koordinisanog sistema podnošenja zahteva za prijem na programe visokoškolskog obrazovanja ministarstva obrazovanja, tada će se program smatrati 'višim' kada je u pitanju podnošenje zahteva za boravišnu dozvolu. Više informacija o programima visokog obrazovanja možete naći na Internet stranici Ministarstva obrazovanja i na Internet stranici Ministarstva nauke, tehnologije i inovacija. Upis na jednopredmetne studije i sl. ili upis na program Otvorenog univerziteta po pravilu se ne smatra upisom na program visokog obrazovanja. Isto se odnosi na nastavu u centrima za učenje jezika, opštinskoj školi za učenje stranih jezika, ili sličnoj instituciji. Pripremni program visokog obrazovanja 11

12 U nekim slučajevima imigraciona služba vam može odobriti boravišnu dozvolu za pripremni kurs za program visokog obrazovanja. Neophodno je ispuniti sledeće uslove: Ministarstvo obrazovanja mora ustanoviti da je učešće na pripremnom kursu uslov za upis kako biste pohañali program visokog obrazovanja. Morate već biti primljeni na obrazovni program na koji se odnosi pripremni kurs. Trajanje kursa ne sme biti duže od jedne godine. Trajanje Trajanje vaše boravišne dozvole zavisi od toga da li ćete završiti celokupan obrazovni program ili ćete pratiti samo deo programa kao student gost. Ukoliko ćete završiti celokupan program, odobriće vam se boravišna dozvola u trajanju programa. S druge strane, ukoliko ćete pratiti samo deo programa, boravišna dozvola će vam se odobriti samo za period trajanja dela programa koji ćete pratiti. Ukoliko ćete pohañati pripremni kurs, boravišna dozvola će vam se odobriti za period trajanja kursa. Uslov za boravišnu dozvolu je da ste aktivni i upisani na obrazovni program. Ukoliko ovo nije slučaj, imigraciona služba vam može oduzeti boravišnu dozvolu. Obrazovna institucija je obavezna da obavesti imigracionu službu ukoliko ne pratite obrazovni program. Program zelene karte za studente Ukoliko vam je odobrena boravišna dozvola za završavanje programa visokog obrazovanja u Danskoj, boravišna dozvola će vam važiti dodatnih 6 meseci nakon završetka programa. Razlog za ovo je da vam se omogući traženje posla u Danskoj. Ukoliko završite program visokog obrazovanja u Danskoj a prethodno vam nije odobrena boravišna dozvola na dodatnih 6 meseci, možete produžiti boravišnu dozvolu za 6 meseci kako biste tražili posao. Ovo možete uraditi podnošenjem zahteva za produženje. Članovi porodice Ukoliko vam je odobrena boravišna dozvola za praćenje programa visokog obrazovanja, tada vaš supružnik, registrovani partner ili kohabitacioni partner, kao i deca mlaña od 18 godina koja žive sa vama takoñe imaju pravo na boravišnu dozvolu. Meñutim, morate dokazati da imate na raspolaganju iznos koji odgovara DKK po članu porodice, a članovi vaše porodice moraju biti u stanju da se sami izdržavaju i morate živeti zajedno u Danskoj na istoj adresi. Vaš supružnik, registrovani partner ili kohabitacioni partner ima pravo da radi puno radno vreme tokom celog perioda važenja njegove/njene boravišne dozvole. Nemate pravo na spajanje porodice tokom perioda traženja posla nakon završetka obrazovnog programa. Meñutim, ukoliko ste već doveli vašu porodicu u Dansku, onda im je dozvoljeno da borave dodatnih 6 meseci. Gore navedeni uslovi važe i dalje tokom ovog perioda. Posao Strani studenti koji pohañaju program visokog obrazovanja ili neophodni pripremni kurs koji je odobrilo ministarstvo obrazovanja imaju pravo da rade 15 sati sedmično kao i puno radno vreme tokom juna, jula i avgusta. Isto se odnosi i na period traženja posla nakon završetka obrazovnog programa. U vaš pasoš biće zalepljena nalepnica sa radnom dozvolom. Ukoliko ste mlañi od 18 godina, pravo na radnu dozvolu imate samo ukoliko imate pisanu ponudu ili ugovor za konkretan posao i ukoliko poslodavac potvrdi imigracionoj službi da poštujete zakone o uslovima na radnom mestu. 12

13 Ukoliko radite nezakonito u Danskoj, npr. više sati nego što je dozvoljeno, imigraciona služba vam može oduzeti ili odbiti da produži boravišnu dozvolu. Ovo se može desiti čak i ako ispunjavate ostale uslove za boravišnu dozvolu, npr. ukoliko ste još uvek aktivno upisani na kurs ili studijski program. Ukoliko nezakonito radite u Danskoj, izlažete se riziku deportacije, a vi i vaš poslodavac riziku novčane i zatvorske kazne. Saznajte više o podnošenju zahteva na: Dodiplomske i postdiplomske stipendije Stipendije danske vlade Danske institucije visokog obrazovanja primaju svake godine ograničen broj vladinih stipendija za finansiranje visoko kvalifikovanih studenata koji su završili petogodišnje studije iz zemalja koje nisu članice EU/EEP. Kako biste imali pravo na stipendiju, morate: biti državljanin zemlje koja nije članica EU ili Evropskog ekonomskog prostora; biti upisani na petogodišnji program visokog obrazovanja; posedovati dansku boravišnu dozvolu ograničenog trajanja u svrhu obrazovanja. Vladine stipendije sastoje se iz dva dela i mogu se dodeliti u obliku punog ili delimičnog oslobañanja od plaćanja školarine i/ili finansijske pomoći za pokrivanje životnih troškova. Meñutim, pošto svaka institucija zasebno dodeljuje stipendije, za potpunije informacije obratite se instituciji visokog obrazovanja koju ste izabrali. Spisak glavnih univerziteta i fakulteta Adrese danskih obrazovnih ustanova i linkovi Slede linkovi na velike grupe škola i ustanova. Spiskovi su na danskom jeziku, osim spiska visokoškolskih ustanova: 1. Škole Stučno obrazovanje Stručne škole (tehnička, poslovna, socijalna i zdravstvena): Edukativni centri za tržište rada e]=%22amuudbydere%22))&start=0&count=600&searchorder=4&sidetype=searchtype4&la=5479!21899!88!706!5!32&nyq =ja&queryord=*&notop=1&select2_4_2=amu-udbydere Obrazovanje odraslih Narodne srednje škole Srednje škole Obrazovni centri za odrasle Centri za učenje danskog jezika 13

14 Visoko obrazovanje Spisak institucija visokog obrazovanja dostupan je na: Programi za strane studente Informacije o akademskim programima za strane studente koji dolaze u Dansku dostupne su na: Po pravilu, strani studenti upisani na studije u Danskoj nemaju pravo na obrazovnu pomoć. Izuzeci se prave na osnovu specifičnih uslova za izbeglice i roñake izbeglica i za druge strane državljane pod uslovom izmeñu ostalih da su živeli i radili u Danskoj dovoljno dugo. U meri u kojoj to pravila i propisi EU omogućavaju, državljani EU mogu dobiti pomoć danskog sistema. Ukoliko ste strani državljanin, možete podneti zahtev za jednak status. Danska državna pomoć za obrazovanje (SU) se u pravilu dodeljuje samo državljanima Danske. Ukoliko ste strani državljanin, možete, meñutim, podneti zahtev za jednak status, barem u delu koji se tiče državne pomoći za obrazovanje, i dobiti državnu pomoć za obrazovanje za program studiranja, jednako kao i danski državljani. Jednak status odnosi se samo na program studiranja za koji ste podneli zahtev za državnu pomoć za obrazovanje. Jednak status vam se može odobriti prema danskim pravilima ili prema pravilima EU pogledajte oznake za opis uslova koje morate ispuniti. Kako podneti zahtev Prvi put kada podnosite zahtev za državnu pomoć za obrazovanje, morate ispuniti zahtev minsu, zajedno sa informativnim obrascem za strane državljane. Ukoliko zahtev za državnu pomoć za obrazovanje podnosite drugi put, npr. ukoliko počinjete neki drugi studijski program, morate ispuniti standardni obrazac zahteva. Podrška za obrazovanje iz vaše zemlje Ukoliko primate pomoć za obrazovanje iz vaše zemlje, nemate pravo na dansku državnu pomoć za obrazovanje. Ukoliko imate pravo na pomoć za obrazovanje iz vaše zemlje, ali je ne primate, ne možete dobiti dansku državnu pomoć za obrazovanje, izuzev ako niste državljanin EU ili EEP (Island, Lihtenštajn i Norveška). Za dodatne informacije pogledajte: 5. Boravak Zakon o strancima Strancima koji žele da boravie u Danskoj duže od 90 dana potrebna je boravišna dozvola ili boravišna potvrda. Boravišnu dozvolu morate dobiti pre dolaska u Dansku. Uobičajeni postupak Uobičajeno je pribaviti boravišnu dozvolu pre ulaska u Dansku. Danska imigraciona služba savetuje da se zahtev preda dva do tri meseca pre planiranog dolaska. Treba imati na umu da vaš pasoš mora važiti tri meseca duže od vašeg planiranog boravka u Danskoj. Ostale putne isprave moraju važiti šest meseci duže od vašeg planiranog boravka. 14

15 Ako zahtev podnosite u svojoj zemlji, to morate učiniti u danskom predstavništvu (ambasadi ili generalnom konzulatu). Nakon što ispunite i predate obrazac, diplomatsko predstavništvo ga prosleñuje danskoj imigracionoj službi na obradu. Ako ste poslednja tri meseca trajno boravili u drugoj zemlji, možete podneti zahtev u danskom predstavništvu u toj zemlji. Imigraciona služba šalje svoju odluku u diplomatsko predstavništvo u kome je zahtev predat. Diplomatsko predstavništvo zatim odluku šalje na vašu kućnu adresu, ili traži da istu lično podignete. U nekim slučajevima moguće je podneti zahtev u Danskoj, ali to zavisi od razloga zbog kojih se nalazite u zemlji. Ako već imate neku drugu vrstu boravišne dozvole u Danskoj, imate važeću vizu ili vam ona nije potrebna, obično možete podneti zahtev za boravišnu dozvolu u Danskoj. Meñutim, osobe s pravom boravka dok traje postupak tj. oni koji imaju pravo na boravak iako nisu dobili boravišnu dozvolu, kao što su tražioci azila, ne mogu podneti zahtev za boravišnu dozvolu. Ako podnesete zahtev nakon ulaska u zemlju, imigraciona služba ga može odbiti. To znači da se morate vratiti u svoju zemlju i podneti zahtev tamošnjem danskom diplomatskom predstavništvu. Ako imigraciona služba prihvati vaš zahtev na obradu, tokom obrade smete ostati u zemlji. Ako imigraciona služba odbije vaš zahtev, možete podneti žalbu Ministarstvu izbeglica, imigiracija i integracija. Imigraciona služba će poslati svoju odluku na vašu adresu u Danskoj ili vašem advokatu. Imigraciona služba isto tako može zatražiti od vas da zahtev podignete lično u uslužnom centru ili ga može poslati policiji koja će ga proslediti na vašu kućnu adresu. Ako imigraciona služba odbije vaš zahtev, morate napustiti Dansku u zadatom roku. Nakon što imigraciona služba primi vaš zahtev za boravišnu dozvolu, obavlja procenu zahteva i popratne dokumentacije. Takoñe proverava jeste li prijavljeni u Šengenskom informacionom sistemu, (SIS-u). Ukoliko imigraciona služba primi informacije koje se ne slažu s informacijama koje ste vi pružili, pre donošenja odluke zamoliće vas da objasnite nepodudaranja. Kada primi sve potrebne informacije vezane za vaš zahtev, doneće odluku. Ukoliko imigraciona služba odbije vaš zahtev, možete podneti žalbu Ministarstvu izbeglica, imigracija i integracija. U početku se boravišne dozvole obično izdaju privremeno, uz mogućnost produženja pod uslovom da su još uvek ispunjeni uslovi za izdavanje dozvole. Nakon početnog razdoblja, koje je odreñeno u skladu s vašom specifičnom situacijom, možete podneti zahtev za trajnu boravišnu dozvolu. Boravišna dozvola obično vam daje pravo rada u Danskoj. Program zelene karte za osobe koje traže posao Kako biste dobili boravišnu dozvolu putem green card programa, morate zaraditi najmanje 100 bodova. Bodovi se dodeljuju za: nivo obrazovanja, poznavanje jezika, radno iskustvo, sposobnost prilagoñavanja, starosno doba. Morate imati puno zdravstveno osiguranje koje pokriva vas i članove porodice koji se nalaze sa vama, do trenutka kada vas pokrije Dansko nacionalno zdravstveno osiguranje. Morate priložiti dokaze da ste u stanju da se samostalno izdržavate tokom prve godine u Danskoj. Dokaz može biti u formi novijeg izvoda sa računa iz banke na vaše ime, koji jasno navodi u kojoj valuti i na koji datum je izjava izdata. Ukoliko želite da podnesete zahtev za boravišnu dozvolu za članove porodice, morate takoñe priložiti dokaze da ste u stanju da izdržavate članove porodice. Ovi dokazi moraju biti na vaše ime, ili na ime vašeg supružnika/partnera. Pored toga, dodatni uslov predstavlja neprimanje državne pomoći prema odredbama Zakona o aktivnoj socijalnoj politici (lov om aktiv socialpolitik) tokom vašeg boravka u Danskoj. Prva boravišna dozvola na osnovu green card programa može vam se odobriti u trajanju do 3 godine. Pre isteka ovog perioda možete podneti zahtev za produženje na još jednu godinu. Pre isteka ovog perioda možete podneti zahtev za produženje još 4 godine. 15

16 Boravišnu dozvolu vam je moguće produžiti ukoliko ste u poslednjih 12 meseci radili najmanje 10 sati sedmično. Boravišnu dozvolu je moguće produžiti za jednu godinu ukoliko ste ostali bez posla ne vašom greškom (npr. zbog smanjenja broja radnika) ne više od 3 sedmice pre podnošenja zahteva za produženjem i ako ste pre ovoga radili 12 meseci najmanje 10 sati sedmično. Zahtev za produženje možete podneti najranije 2 meseca pre isteka dozvole. Kada podnosite zahtev za produženje boravišne dozvole, od ključnog je značaja da to uradite na vreme, odnosno, pre nego vaša trenutna boravišna dozvola istekne. Ukoliko se to ne uradi, zahtev se u pravilu odbija zbog činjenice da nezakonito boravite u Danskoj. Imigraciona služba neće obraditi zahteve koji se podnesu prekasno. Umesto toga, moraćete da napustite Dansku i podneti zahtev za novu boravišnu dozvolu u vašoj zemlji porekla. Boravišna dozvola vam se može odobriti ili produžiti na period do 3 meseca do isteka vašeg pasoša. Ovo znači da ukoliko vaš pasoš ističe za 12 meseci boravišna dozvola vam se može odobriti samo na 9 meseci, ili vam se dozvola može produžiti za 9 meseci. Ukoliko vam se pasoš produži nakon dobijanja boravišne dozvole, možete podneti zahtev za puno trajanje dozvole slanjem pisma imigracionoj kancelariji zajedno sa kopijom vašeg obnovljenog pasoša. 6. Azil Podnošenje zahteva za azil Strani državaljanin koji ulazi u Dansku bez ulaznih isprava (boravišne dozvole ili vize) i koji traži azil, naziva se spontanim tražiocem azila. Načini na koje strani državljanin može podneti zahtev azil su sledeći: - lično u policijskoj stanici, uključujući i policijsku stanicu na aerodromu u Kopenhagenu - lično u prihvatnom centru Sandholm - predavanjem pisanog zahteva imigracionoj službi ili policiji, bilo lično bilo uz pomoć advokata ili drugog predstavnika. Ne postoji službeni obrazac, ali se u zahtevu jasno mora navesti identitet i mesto boravka tražioca azila. Spontani tražilac azila koji zahtev podnosi pisanim putem upućuje se u prihvatni centar Sandholm, gde će biti registrovan i gde mu se nudi smeštaj. Policija registruje, fotografiše i uzima otiske prstiju kandidata koji se ne odbiju na graničnom prelazu; danski Crveni krst ih nakon toga smešta u Sandholm prihvatni centar, i započinje dalje obrañivanje njihovog slučaja. Imigraciona služba koristi ove informacije kako bi odlučila hoće li se zahtev za azil obraditi u Danskoj ili nekoj drugoj zemlji, shodno Dablinskom sporazumu. Saznajte više o Dablinskom sporazumu. Strani državljanin koji ima odobrenje za boravak u Danskoj (boravišnu dozvolu ili vizu) takoñe ima pravo da podnese zahtev za azil. Zahtev je moguće podneti: lično u policijskoj stanici, lično u prihvatnom centru Sandholm, predavanjem pisanog zahteva imigracionoj službi ili policiji, bilo lično bilo uz pomoć advokata ili drugog predstavnika. Ne postoji službeni obrazac, ali se u zahtevu jasno mora navesti identitet i mesto boravka tražioca azila. Odmah po prijemu zahteva, tražilac azila se upućuje u najbližu policijsku stanicu u kojoj ga registruju, fotografišu i uzimaju otiske prstiju. Nakon toga imigraciona služba traži od njega ispunjavanje obrasca zahteva i dogovara razgovor. U obrascu i razgovoru tražilac azila mora navesti na kojim osnovama traži azil. Više o obradi zahteva pročitajte na: Azil u Danskoj ne može se tražiti izvan granica zemlje. Osobe izvan Danske ne mogu tražiti azil u danskim diplomatskim predstavništvima (ambasada ili generalni konzulat), niti slanjem pisanih zahteva imigracionoj službi ili Ministarstvu izbeglica, imigracija i integracija. Pre obrade zahteva za azil 16

17 Kada spontani tražilac azila uñe u Dansku, mora se javiti policiji. Odgovornost je Nacionalnog odeljenja za strance da utvrdi državljanstvo i identitet tražitelja azila. Nacionalno odeljenje za strance uzeće otiske prstiju i forografisati tražioca azila i evidentirati njegovu službenu izjavu, uključujući i opis puta kojim je došao u Dansku. Evropska unija je usvojila Dablinski sporazum (Dublin regulation) koji utvrñuje u kojoj bi zemlji trebalo obrañivati zahtev podnet u nekoj od zemalja članica EU. Prema odredbama sporazuma, zahtev se može obraditi samo u zemlji koja je članica EU. Ako je podnosilac zahteva za azil bio u kontaktu s vlastima neke druge članice EU pre dolaska u Dansku, njegov se zahtev ne može obrañivati u Danskoj. Umesto toga, upućuje se u zemlju u kojoj je prvobitno registrovan i tamo se obrañuje. Druga mogućnost je da se pošalje u sigurnu treću zemlju na obradu. Tražilac azila se može odbiti u Danskoj i poslati nazad u takvu zemlju ako je u njoj boravio pre dolaska u Dansku. U sigurne treće zemlje spadaju Švajcarska, SAD i Kanada. Tokom obrade slučaja, tražilac azila se obično upućuje u prihvatni centar. Prihvatnih centara ima širom Danske i većinu vodi danski Crveni krst. U nekim slučajevima tražiocima azila dopušta se privatni smeštaj. Ovde možete pronaći više informacija o prihvatnim centrima: Obrada zahteva za azil Ako imigraciona služba odluči da se zahtev može obraditi u Danskoj, odlučiće može li se tražiocu odobriti azil. Tražilac azila zatim mora ispuniti obrazac u kome detaljnije obrazlaže razloge traženja azila u Danskoj. Imigraciona služba potom obavlja razgovor s kandidatom uz pomoć prevodioca. Tokom razgovora tražilac azila ima mogućnost da dodatno pojasni svoje razloge traženja azila u Danskoj. Nakon razgovora imigraciona služba odlučuje o slučaju na osnovu činjenične i pojedinačne procene svih podataka koji su od važnosti za slučaj. Imigraciona služba razmatra izjavu tražioca azila kao i opšte informacije o uslovima u zemlji iz koje tražilac dolazi. U većini slučajeva to je dovoljno za donošenje odluke. Meñutim, u nekim slučajevima imigraciona služba može zatražiti dodatne informacije, npr. u slučajevima u kojima postoje nedoumice vezane za uslove u pojedinoj zemlji. Ovde možete naći više informacija o zemljama: Postupak Većina slučajeva se obrañuje po uobičajenom postupku. To znači da se zahtev, u slučaju da je odbijen, šalje Žalbenom veću za izbeglice koje donosi konačnu odluku u slučaju. Manji broj slučajeva smatra se očito neosnovanim. To znači da je imigraciona služba procenila da tražilac azila očigledno ne zadovoljava uslove za dobijanje azila. Ti se slučajevi šalju Danskom veću za izbeglice (nevladina organizacija) koje iznosi svoje mišljenje o slučaju. Ako se Dansko veće za izbeglice slaže s imigracionom službom da je zahtev očito neosnovan, isti se odbija. S druge strane, ako se Dansko veće za izbeglice ne slaže, imigraciona služba ostaje pri svojoj odluci, ali šalje slučaj Žalbenom veću za izbeglice koje donosi konačnu odluku. U pojedinim slučajevima zahtevi za azil obrañuju se prema ubrzanoj verziji očito neosnovanog postupka. To se dogaña kada tražilac azila dolazi iz zemlje u kojoj, prema najsvežijim dostupnim podacima, nije verovatan progon ako se tražilac u nju vrati. U tim slučajevima kandidat ne mora ispuniti obrazac i brzo se šalje na razgovor s imigracionom službom. Potom Dansko veće za izbeglice daje svoje mišljenje o slučaju. Ako se ono poklapa s mišljenjem imigracione službe, zahtev će biti odbijen što je pre moguće. Ovakvi slučajevi se obrañuju u roku od nekoliko dana. I u slučaju očito neosnovanog postupka i u slučaju ubrzane verzije očito neosnovanog postupka, podnosilac zahteva odmah mora napustiti Dansku. Nakon što se tražiocima azila odobri boravišna dozvola: Ako se kandidatu odobri azil, on će živeti u Danskoj. Imigraciona služba odlučuje gde će izbeglica živeti u Danskoj. Više o daljem postupku pročitajte pod Integracija: Nakon što je azil odbijen 17

18 Ako tražilac azila dobije konačnu odbijenicu, mora odmah napustiti Dansku. Žalbeno veće za izbeglice odrediće rok od 7 dana za napuštanje Danske, izuzev u hitnim slučajevima u kojima tražilac azila mora odmah napustiti Dansku. Meñutim, tražiocu azila daće se dovoljno vremena da se pripremi za odlazak. Vlasti će imati razumevanja u slučajevima akutnog oboljenja, visokog stepena trudnoće ili ako je kandidatkinja rodila neposredno pre donošenja konačne odluke. Konačna odbijenica znači da kandidat nema više mogućnosti žalbe na odluku. Odbijenice Žalbenog veća za izbeglice ili imigracione službe u tzv. očito neosnovanim slučajevima smatraju se konačnim. Ukoliko tražilac azila kome azil nije odobren odbije da napusti Dansku dobrovoljno, Nacionalno odeljenje za strance zaduženo je da obezbedi njegov odlazak. Boravišne dozvole na drugim osnovama Ukoliko postoje stvarni humanitarni razlozi, Ministarstvo izbeglica, imigracija i integracija ima ovlašćenje da odobri privremenu boravišnu dozvolu tražiocu azila čiji je zahtev odbijen. Vrlo je mali broj na ovaj način izdatih dozvola. Visoko kvalifikovani stručnjaci Ukoliko tražilac azila poseduje posebno obrazovanje, ili posebne kvalifikacije npr. doktor, inženjer ili medicinska sestra i ponuñen mu je posao u struci, moguće je podneti zahtev za boravišnu i radnu dozvolu po ovom osnovu ukoliko se obrazovanje ili stručna oblast nalazi na Pozitivnom spisku. Pozitivni spisak je spisak zanimanja i oblasti za koja trenutno postoji nedostatak kvalifikovanih stručnjaka u Danskoj. Saznajte više o Pozitivnom spisku. Ukoliko je tražiocu azila ponuñen visoko plaćen posao, on može podneti zahtev za boravišnu i radnu dozvolu na osnovu programa platnog limita. Ne postoje specifični uslovi vezani za obrazovanje, oblast, ili specifičnu prirodu posla. Saznajte više o programu platnog limita. U oba slučaja, tražilac azila mora imati pisani ugovor o radu ili ponudu za posao koja tačno navodi visinu plate i uslove zaposlenja. Plata i uslovi zaposlenja moraju odgovarati danskim standardima. Ukoliko tražilac azila želi da podnese zahtev za boravišnu ili radnu dozvolu na osnovu Pozitivnog spiska ili Programa platnog limita, važno je da zahtev podnese tokom obrade zahteva za azil. Ukoliko je zahtev za azil obrañen i odbijen, tada je već kasno za podnošenje zahteva za boravišnu i radnu dozvolu u Danskoj. Umesto toga, podnosilac zahteva mora napustiti Dansku i podneti zahtev putem diplomatskog predstavništva Danske. 7. Spajanje porodice Ukoliko imate bliske roñake u Danskoj, možete podneti zahtev za boravišnu dozvolu u svrhu spajanja porodice. Pod uslovom da su odreñeni uslovi zadovoljeni, spajanje porodice može se odobriti. Supružnicima, registrovanim partnerima i kohabitacionim partnerima Deci mlañoj od 15 godina Ukoliko vam se odobri boravišna dozvola, ona će biti samo privremena. Možete podneti zahtev za produženje vaše boravišne dozvole i, nakon odreñenog vremena, možete podneti zahtev za stalnu boravišnu dozvolu. I dalje morate ispunjavati uslove za vašu prvobitnu boravišnu dozvolu. Po pravilu, boravišna dozvola odobrena u svrhu spajanja porodice dozvoljava vam da radite u Danskoj. Posebna pravila važe ukoliko je osoba koja boravi u Danskoj (supružnik/partner ili roditelj) student ( Pored toga, posebna pravila važe za danske državljane koji podnose zahtev za spajanje porodice pod propisima EU o slobodi kretanja. 18

19 Saznajte više o spajanju porodice za danske državljane prema zakonu EU : 8. Sistem zdravstvene zaštite Danska ima sveobuhvatan državni sistem zdravstvene zaštite, uključujući lekare opšte prakse, specijaliste, bolnice, kućne posete, pedijatre, stomatologe, itd. Državna zdravstvena zaštita u Danskoj finansira se iz poreza i većina zdravstvenih usluga je besplatna, npr. bolničke usluge i posete lekarima opšte prakse. Zdravstveno osiguranje Svako ko dobije dansku boravišnu dozvolu i lični registarski broj ima pravo na dansko zdravstveno osiguranje. Osobi se tada izdaje karta zdravstvenog osiguranja kao dokaz prava na državne zdravstvene usluge. Karta zdravstvenog osiguranja služi kao prijemna karta u sistem zdravstvene zaštite. Neki se odluče na dodatno privatno zdravstveno osiguranje. Saznajte više o zdravstvenom osiguranju na: _and_insurance.htm Svako ko živi u Danskoj ima pravo na besplatnu hitnu medicinsku pomoć u bolnici. Lekari opšte prakse Pristup javnoj zdravstvenoj zaštiti ostvarujete putem vašeg lekara opšte prakse. Lekar opšte prakse može lečiti neke zdravstvene probleme odmah. Drugi mogu zahtevati upućivanje na dalje preglede ili lečenje kod specijaliste ili u bolnici. Pregledi kod nekih specijalista mogući su bez uputa od vašeg lekara opšte prakse. Nije vam potreban uput od lekara opšte prakse ukoliko trebate da posetite stomatologa (nije pokriveno javnom zdravstvenom zaštitom) ili ukoliko vam treba hitna medicinska pomoć u bolnici. U hitnim situacijama, ukoliko neko iznenada izgubi svest, nije u stanju da diše, doživi nesreću ili bude napadnut morate odmah nazvati hitnu pomoć na broj 112. Slobodan izbor bolnice U Danskoj imate mogućnost slobodnog izbora državne bolnice u kojoj ćete se lečiti. Ukoliko državne bolnice nisu u stanju da pruže neophodno lečenje u roku od mesec dana, pacijenti imaju pravo na besplatno lečenje u privatnoj bolnici u Danskoj ili u inostranstvu koja je potpisala sporazum sa danskim regionalnim vlastima. Za pregled obima i organizacije zdravstvene zaštite u Danskoj, vidi publikaciju Zdravstvena zaštita u Danskoj. ( pdf.ashx) Važni linkovi Nacionalni odbor za zdravstvo: Ministarstvo socijalne zaštite: Okruzi: Opštine: Više informacija na engleskom i nemačkom jeziku: Zdravstvene službe/zdravstveno osiguranje u Danskoj Das Gesundsheitswesen in Dänemark 19

20 9. Sistem socijalnog osiguranja Socijalna sigurnost u Danskoj Nivo socijalne sigurnosti u Danskoj je visok i veliki deo se pokriva iz poreza. Danska poseduje povoljna pravila vezano za, npr. bolest, roñenje deteta, brigu o deci i penzije. Odreñene stvari se razlikuju od većine drugih zemalja; osiguranje u slučaju nezaposlenosti se npr. ne pokriva iz poreza ili kroz pojedinačno radno mesto. Obaveza je radnika da postane član Danskog fonda za nezaposlene (A-kasse). Strane državljane koji rade u Danskoj po pravilu pokriva dansko zakonodavstvo o socijalnoj sigurnosti od trenutka kad počnu da rade. U odreñenim slučajevima, mora se ispuniti uslov stalnog boravka u Danskoj. Postoje, meñutim, odreñeni fiksni periodi čekanja za različite vrste usluga, npr. usluge zdravstvenog osiguranja, zdravstvena naknada, naknada u slučaju nezaposlenosti, odšteta u skladu sa Zakonom o povredama na radu, itd. Pod odreñenim uslovima, možete podneti zahtev da umesto ovoga budete pokriveni socijalnom sigurnošću u vašoj zemlji. Pravila zavise od toga iz koje ste zemlje. Saznajte više o različitim oblastima socijalne sigurnosti na: Plata tokom bolesti Plaćeni radnici primaju platu tokom bolovanja. Radnici koji nemaju pravo na nadnicu tokom bolesti primaju zdravstvenu naknadu od svojih poslodavaca ili lokalnih vlasti. Briga o deci Sva mala deca u Danskoj imaju mogućnost upisa u centar za brigu o deci. Postoji niz mogućnosti za brigu o deci starosti od 0 do 6 godina. Svaka opština odreñuje vlastite ukupne ciljeve i okvir mogućnosti za brigu o deci. Većina programa za brigu o deci nalazi se u institucijama, ali takoñe postoje i opštinski programi putem kojih se brine o deci u privatnim kućama, naročito o deci mlañoj od 3 godine. Pored toga, opštine pružaju subvencije za pokrivanje troškova roditelja koji žele privatnu brigu o deci umesto državnih programa brige o deci. Takoñe postoji mali broj privatnih programa brige o deci koji u celosti funkcionišu bez finansijske podrške opština. Većina opština ima institucije sa osobljem čije su aktivnosti usmerene na pomaganje integracije multilingvalne dece. Cenu brige o deci odreñuje opštinski odbor ali, u skladu sa državnim zakonom, roditelji ne smeju plaćati više od 25 do 28% cene brige o detetu u instituciji. Cena takoñe zavisi od toga da li institucija pruža obroke ili ne. U lokalnim novinama takoñe je moguće davati oglase za privatnu brigu o deci. Cena takve brige zavisi od toga da li opština ima sporazum sa pružaocem takve usluge. Dečiji doplatak Svi roditelji koji su poreski obveznici i imaju decu u Danskoj, kvartalno primaju neoporezivu naknadu za svako dete mlañe od 18 godina. Naknada se počinje primati automatski nakon prijave deteta u matičnoj službi. Ako je dete stanovnik neke druge zemlje, treba podneti prijavu za naknadu lokalnim vlastima. Naknada je neoporeziva i ne zavisi od prihoda i imovinskog stanju roditelja. Iznos se obično uplaćuje na bankovni račun, ali možete zatražiti i da vam ga šalju čekom. Naknada se uobičajeno plaća majci deteta. Nezaposlenost Osiguranje u slučaju nezaposlenosti je dobrovoljni program koji sprovodi fond za osiguranje u slučaju nezaposlenosti. Danski sistem pravi razliku izmeñu nezaposlenosti osiguranih i nezaposlenih neosiguranih osoba. Fondovi za osiguranje u slučaju nezaposlenosti su privatna udruženja zaposlenih ili samozaposlenih lica organizovana samo u svrhu obezbeñivanja ekonomske podrške u slučaju nezaposlenosti. Naknadu za nezaposlene, meñutim, velikim delom finansira država. Ukoliko ste član fonda za osiguranje u slučaju 20

21 nezaposlenosti i ostanete bez posla, morate se registrovati kao nezaposleno lice u Javnoj službi za zapošljavanje prvog dana nezaposlenosti i kontaktirati fond za osiguranje u slučaju nezaposlenosti. Ukoliko ostanete bez posla a niste član fonda za nezaposlene, možete imati pravo na neke socijalne naknade. Socijalnim naknadama upravljaju opštine. Stoga, ukoliko želite da primate socijalne naknade, morate se obratiti centru za socijalni rad. Nacionalna direkcija za rad, koja je jedinica u Ministarstvu zapošljavanja radi na sprovoñenju Zakona o osiguranju u slučaju nezaposlenosti. Porodiljsko odsustvo Trudnice mogu uzeti odsustvo četiri sedmice pre poroñaja, a obavezne su biti na odsustvu prve dve sedmice nakon poroñaja. Nakon poroñaja, majka ima pravo na 14 sedmica majčinskog odsustva. Otac ima pravo na 2 sedmice odsustva tokom prvih 14 sedmica nakon roñenja deteta. Ukupno, roditelji imaju pravo na 52 sedmice plaćenog majčinskog odsustva. Kada dete napuni 14 sedmica, roditelji imaju pravo na dodatne 32 sedmice odsustva koje meñusobno rasporeñuju. Uslov za ovo je, meñutim, da oba roditelja rade u Danskoj. Zaposleni u državnim ustanovama primaju punu platu tokom porodiljskog odsustva. Kao minimum, zaposleni u privatnom sektoru imaju pravo na naknadu, ali mogu takoñe dogovoriti i više isplate. Penzija Vlada obezbeñuje starosnu penziju za sve osobe u Danskoj. Svi zaposleni plaćaju doprinose za dodatnu penziju (ATP doprinose) i za penziju iz posebnog programa štednje (SP doprinose). Nakon nekoliko godina boravka u Danskoj, dobijate pravo na državni penzioni program. Većina zaposlenih je pokrivena ili penzionim programom svog preduzeća u skladu sa svojim ugovorom, ili kolektivnim penzionim programom osiguranja, koji je dogovoren kroz udruženja poslodavaca i zaposlenih. Ostali imaju privatne penzione programe. Više informacija: Smeštaj Danske nekretnine su velike, a cene su relativno niske u poreñenju s drugim evropskim gradovima kao što su London, Pariz, Brisel i Frankfurt. To se odnosi pre svega na najam nekretnina, ali su i cene za vlasnike nekretnina u načelu niže nego u ostalim glavnim gradovima. Detaljne rubrike o smeštaju mogu se naći u najvećim danskim novinama (Berlingske, Tidende, Jyllands-posten, Politiken i Borsen) petkom, subotom i nedeljom. Ove rubrike donose oglase velikog broja nekretnina koje se mogu kupiti i nekih koje se iznajmljuju. Ukoliko želite da iznajmite sobu, stan ili kuću u Danskoj, dobra je ideja potpisati ugovor o zakupu. Ugovor o zakupu definiše neka od prava i obaveza koje stanar i vlasnik imaju jedan prema drugom, uključujući ukupan iznos najma i uslove koji se odnose na stanje imovine prilikom useljenja i iseljenja. Ukoliko iznajmljujete kuću u društvenom stambenom sektoru, zakonska je obaveza da posedujete pisani ugovor o zakupu. Pisani ugovor o zakupu takoñe je obavezan prema zakonu za sve stambene jedinice koje se daju pod zakup. Pisani ugovor o zakupu za privatno izdavanje nije obavezan prema zakonu, ali je uvek dobro imati ga. Ukoliko vlasnik ne želi da da pisani ugovor, treba pitati zašto. Takoñe, uobičajeno je platiti i depozit i iznos koji odgovara tromesečnoj kiriji pre ili po početku zakupa. Ukoliko je kirija previsoka, možete opštini podneti zahtev za stambenu subvenciju. Pravo na stambenu subvenciju zavisi od vaših prihoda. Više informacija o zakupnim ugovorima, otkaznim rokovima i stambenim subvencijama možete naći na Na ovoj stranici takoñe možete izračunati da li imate pravo na stambenu subvenciju. Više informacija: 21

22 Agenti za nekretnine: Priznavanje diploma Danska agencija za meñunarodno obrazovanje daje ocene stepena inostranih diploma i svedočanstava i informacije o meñunarodnom priznavanju kvalifikacija. Ukoliko ste spremni da podnesete zahtev za prijem na odreñeni program, treba kontaktirati odreñenu instituciju koju ste odabrali. Svaka institucija odlučuje da li ispunjavate uslove za upis na osnovu vaših inostranih kvalifikacija. Odluka o tome da li ispunjavate uslove za upis ili ne na osnovu opštih preporuka danske Agencije za meñunarodno obrazovanje zavisi od obrazovne institucije u koju se želite upisati. U nekim slučajevima korisno je dobiti ocenu od agencije. Ocena danske Agencije za meñunarodno obrazovanje daje se u obliku kratkog mišljenja koje navodi čemu vaše strane kvalifikacije odgovaraju u Danskoj: kojem obrazovnom nivou i, ukoliko je moguće, kojoj oblasti obrazovanja. Obrazac zahteva za ocenu možete naći na: Ukoliko je vaše zanimanje regulisano u Danskoj, potrebno vam je dansko odobrenje ili slična dozvola da biste mogli da počnete da radite na stalnoj osnovi. Spisak regulisanih zanimanja možete naći na: Više informacija o postupku priznavanja kvalifikacija možete naći na: Službe podrške migrantima Adrese nadležnih ustanova: Udruženje Care 4 You Kigkurren 8 E, 3 DK/2300 Copenhagen S Danska Tel [email protected] Danska imigraciona služba Ryesgade 53 DK-2100 Kopenhagen Tel [email protected] Ministarstvo izbeglica, imigracija i integracija Holbergsgade Kopenhagen K Danska Tel [email protected] Dansko veće za izbeglice Borgergade 10, Kopenhagen K 22

23 Tel [email protected] Danski institut za ljudska prava Strandgade Kobenhavn K Tel: Fax: [email protected] CVR EAN Danska vlada (lokalni nivo) Weidekampsgade 10 Postboks Kobenhavn S Tel Fax: CVR [email protected] Aarhus Kommune 13. Sticanje državljanstva Dansko državljanstvo može se steći na jedan od sledećih načina: - automatski roñenjem - automatski ako je osoba usvojena kao dete s manje od 12 godina - deklaracijom koja važi za državljane druge skandinavske zemlje - priroñenjem. 1. Državljanstvo stečeno roñenjem Ukoliko su vaši roditelji bili venčani u vreme vašeg roñenja, stekli ste dansko državljanstvo ukoliko ste se rodili: pre i vaš otac je državljanin Danske; ili na ili posle i vaša majka ili otac je državljanin Danske. Ukoliko vaši roditelji nisu bili venčani u vreme vašeg roñenja, stekli ste dansko državljanstvo ukoliko je: vaša majka državljanin Danske, bez obzira na vaš datum roñenja; ili samo vaš otac državljanin Danske, a vi ste roñeni u Danskoj na ili posle Dakle, ukoliko je vaša majka strani državljanin a vaš otac državljanin Danske, a vi ste roñeni ili pre ili u inostranstvu, vi niste danski državljanin. Meñutim, ukoliko se vaši roditelji naknadno venčaju, stičete dansko državljanstvo koje stupa na snagu sa danom venčanja. Važeći zakon o državljanstvu na: Prema Članu 1 važećeg Zakona o državljanstvu, dete automatski stiče dansko državljanstvo roñenjem ukoliko su roditelji venčani i ukoliko je ili otac ili majka danski državljanin. Ovo važi bez obzira gde se dete rodi. Ukoliko roditelji deteta nisu venčani u vreme roñenja, dete automatski stiče dansko državljanstvo ukoliko je majka danski državljanin. Ukoliko je majka strani državljanin, a otac danski državljanin, dete će dobiti dansko 23

24 državljanstvo samo ako je roñeno u Danskoj. Ukoliko je dete roñeno u inostranstvu, dete mora podneti zahtev za dansko državljanstvo na osnovu naturalizacije. Za više informacija vidi Član 1 Zakona o državljanstvu. 2. Državljanstvo na osnovu venčanja roditelja nakon roñenja Ukoliko dete danskog oca i majke strane državljanke ne stekne dansko državljanstvo roñenjem, dete će automatski steći dansko državljanstvo ukoliko se biološki roditelji venčaju nakon detetovog roñenja. Ovo važi čak i ako se roditelji kasnije pravno odvoje ili razvedu. Uslov je, takoñe, da je dete mlañe od 18 godina, da nije venčano i da nije steklo dansko državljanstvo roñenjem. Za više informacija, vidi Član 2 Zakona o državljanstvu. 3. Sticanje državljanstva usvajanjem Usvojena deca mlaña od 12 godina Strano dete mlañe od 12 godina usvojeno na osnovu danske odluke o usvajanju ili priznate strane presude automatski će dobiti dansko državljanstvo na osnovu usvojenja ukoliko je dete usvojeno od: nevenčanog danskog državljanina; ili venčanog para, a barem jedan od supružnika je danski državljanin. Dete stiče dansko državljanstvo od trenutka pravnog stupanja na snagu usvajanja. Uslov za ovo je da je usvajanje priznato prema danskom pravu. Pastorčad koju usvoje danski državljani mogu steći državljanstvo na osnovu naturalizacije, odnosno odlukom po podnošenju zahteva. Usvojena deca starija od 12 godina stoga moraju podneti zahtev za dansko državljanstvo lokalnoj policijskoj stanici. Tom prilikom, moraju pokazati poznavanje danskog jezika, itd., i moraju imati 2 godine boravka u Danskoj. 4. Sticanje državljanstva davanjem izjave Poseban postupak odnosi se na državljane nordijskih zemalja (Finska, Island, Norveška i Švedska). U odreñenim situacijama, državljanin neke druge nordijske zemlje može dobiti dansko državljanstvo davanjem izjave regionalnom državnom administrativnom uredu Danske. 5. Sticanje državljanstva naturalizacijom Ukoliko ne ispunjavate bilo koji od gore navedenih uslova za sticanje danskog državljanstva, možete podneti zahtev za dansko državljanstvo. U tom slučaju, morate ispuniti niz uslova koje je odredio Parlament. Ukoliko ispunite te uslove, bićete navedeni u Zakonu o naturalizaciji. Postaćete danski državljanin kada se zakon usvoji i stupi na snagu. Ovo se naziva sticanjem danskog državljanstva naturalizacijom. Da biste bili navedeni u Zakonu o naturalizaciji, morate se odreći trenutnog državljanstva; morate imati stalnu boravišnu dozvolu u Danskoj i živeti u Danskoj. Pored toga, opšte je pravilo da morate imati barem 9 godina neprekidnog boravka u Danskoj. Uslov kraćeg boravka važi za državljane nordijskih zemalja, osobe venčane ili u braku sa danskim državljaninom, osobe koje su u Dansku došle kao deca i primile su dansko obrazovanje i osobe koje su značajan deo opšteg ili stručnog obrazovanja završile u Danskoj. Više informacija na: Ostali korisni kontakti i informacije Podaci o Danskoj: danske statistike: 24

25 žute stranice (danski jezik) : Grañanin u Danskoj informacije za nove članove danskog društva Ambasada Albanije u Kopenhagenu Ny Ostergrade 7, DK-1101 Kopenhagen K Tel: Fax: [email protected] Ambasada Bosne i Hercegovine u Kopenhagenu H.C.Andersens Boulevard 48, DK 1553 Kopenhagen V Tel: Fax: [email protected] Ambasada Bivše jugoslovenske Republike Makedonije u Hellerupu Kildegardsvej 36, DK-2900 Hellerup Tel: Fax: [email protected] Ambasada Srbije u Kopenhagenu Svanenaenget 36, DK-2100 Kopenhagen O Tel: Fax: yuembdk@vip_cybercity.dk 25