Годишњи извештај о стабилности финансијског система. Јун 2012

Transkript

1 Годишњи извештај о стабилности финансијског система Јун 2012

2 Садржај Основна запажања Кључни ризици и мере Утицај међународног окружења на пословне моделе банака Одрживост дуга претња финансијској стабилности Девизне резерве подршка финансијској стабилности Стабилност банкарског сектора Стабилност небанкарског сектора Регулаторне препоруке 1

3 Основна запажања 1/3 Слабији економски опоравак због ситуације у еврозони. Поновна ескалација кризе јавног дуга у еврозониманифестовала би се кроз спољнотрговински и финансијски канал. Макроекономсканеравнотежа и даље изражена; нема знакова бржег опоравка привреде, могуће смањење потенцијалног раста БДП-а због кризе. Ниво и валутна структура јавног дуга упозоравају, снажно фискално прилагођавање и одржавање прилива капитала неопходни су за одрживост јавног (спољног) дуга. Девизне резерве представљају адекватну заштиту од шокова. Ублажавање монетарне политике заустављено у години. Привреда у послује с профитом, смањује задуженост и окреће се домаћим изворима финансирања. Услови финансирања и даље неповољни. 2

4 Основна запажања 2/3 Реалне зараде стагнирају, док незапосленост расте. Реалан раст штедње и кредитне активности се успорава, али расте учешће дугорочне штедње. Задуженост изузетно ниска. Банкарски сектор добро капитализован: смањена зависност од спољних извора финансирања; потреба јачања домаћих извора финансирања и даље изражена; ликвидност више него задовољавајућа; повећање динарских пласмана уз одсуство дугорочних динарских извора => усклађивање валутне и рочне структуре; профитабилност у целини задовољавајућа; проблематични кредити у порасту (19% крајем 2011), али у потпуности (129%) покривени резервисањима. Сектор осигурања добро капитализован, али је профитабилност ниска. Неразвијено осигурање од катастрофалних опасности представља значајан ризик. 3

5 Основна запажања 3/3 Недовољно развијено финансијско тржиште не може да се афирмише као алтернативни извор финансирања. Тржиште непокретности у карактерише пад цена и промета: пад тражње (пад прихода домаћинстава, раст незапослености); пад понуде због неповољног стања у грађевинарству; непостојање адекватног индекса промене цена непокретности. Финансијски систем стабилан, али је стабилност смањена у односу на преткризни период. У оцењивању коришћени: индикатори финансијског здравља, агрегатни индикатор финансијске стабилности, метод ЕLECTRE, и стрес-тестови. 4

6 Кључни ризици и мере 1/4 Спољни ризици: продуженa криза у еврозони утицаће у правцу смањења финансијске зависности (deleveraging), односно пада кредитне активности; истискивање реалног сектора због великог буџетског дефицита, јавног дуга и огромних потреба за новим емисијама и рефинансирањем; истискивање презадужених држава због креирања ризика негативне повратне спреге између јавног дуга и биланса банака. Мере: стабилизација јавних финансија; могућ негативан утицај на раст у кратком року; активна улога у међународним иницијативама; већа подршка међународних финансијских институција, али и матичних банака. 5

7 Кључни ризици и мере 2/4 Унутрашњи ризици: приближавање граници дуга при којој је криза могућа; велика изложеност државним ХоВвластите државе; успорен прилив капитала у земљу због аверзије инвеститора због непоштовања фискалних правила ; успорен прилив капитала у банкарски сектор (deleveraging), лоши услови за продају акција државе у добрим банкама; појачани притисци на девизно тржиште; погоршање квалитета активе: проблематични кредити негативно утичу на акцијски капитал и привлачење екстерних фондова; слаб економски раст и депрецијацијаумањују капацитет банака за одобравањем нових кредита; лоше корпоративно управљање у банкама са уситњеним власништвом. 6

8 Кључни ризици и мере 3/4 Мере: јачање макропруденцијалногнадзора и регулаторног оквира резолуције као прве линије одбране од системског ризика: унапређење оквира за решавање проблематичних кредита; веће ослањање банака на профит као извор повећања капитала; стимулисати банке да се усредсреде на емисије дугорочног дуга ради диверсификације извора финансирања; подржати процес власничке консолидације у банкама с фрагментираном власничком структуром; програм с ММФ-ом: осигурање од неповољних екстерних шокова, усидравање фискалне одговорности, ублажавање финансијских ризика, и катализатор структурних промена. 7

9 Кључни ризици и мере 4/4 И наравно: Изложеност финансијског система девизном ризику. Спровођење стратегије динаризације: нико не може сам, али је могуће заједничким напором Народнебанке Србије, Владе и банака. 8

10 Продужена криза у еврозониутицаће на промену пословног модела банака 1/2 Негативна повратна спрега између ризика јавног дуга и квалитета активе банака Ризику тзв. deleveraging-a најизложенијасу тржишта у настајању 5. Успоравање економског раста 1. Криза јавног дуга 4. Банке смањују кредитну активност 2. Пад цена државних обвезница 3. Губици у билансима банака 9

11 Продужена криза у еврозониутицаће на промену пословног модела банака 2/2 Два потенцијална канала утицаја deleveraging-a на Србију: Структура извора финансирања банака у Србији је побољшана. 1. спољнотрговински, 2. финансијски (високо учешће супсидијара страних банака). Побољшањем рочнеструктуре кредитних линија од матица смањен је ризик рефинансирања. Смањено је учешће краткорочних кредитних линија (са 12% у на 2% у марту године). Ипак, финансирање од стране матица и даље је значајно. Због тога,промене њихових пословних модела могу имати негативне ефекте на банке у Србији. Препорука: неопходно је јачање домаћих извора финансирања. 10

12 Потребно је снажно прилагођавање да би се јавни (и спољни) дуг стабилизовао на садашњем нивоу При пројектованом расту БДП-а (0,5%) фискални дефицит који стабилизује јавни дуг је око 0,5%. При расту БДП-а од 0,5% спољни дуг је одржив уз суфицит текућег рачуна од нешто испод 1% БДП-а. 11

13 Девизне резерве довољне да олакшају процес прилагођавања, али никако нису његов супститут Индикатори адекватности девизних резерви Индикатор Права мера за Србију Традиционални индикатори Указују на адекватност резерви са аспекта заштите од појединачних ризика. Композитни индикатори Обухватају комбинацију више ризика. Права мера за Србију Композитнииндикатор настао модификацијом Greenspan-Guidotti-јевог индикатора. Мери покривеност девизним резервама: 1. краткорочног резидуалног дуга, 2. текућег дефицита платног биланса, 3. 15% девизних депозита, 4. 5% динарских депозита. 12

14 Модел оптималног нивоа девизних резерви Модел Jeanne-Ranciere-a прилагођен домаћим условима Оптимални ниво резерви према четири могућа стрес-сценарија Оригинални модел: мала отворена привреда, погођена шоком (прекид спољног финансирања); девизнерезерве се користе како би се потрошња изравнала ; оптималанниво резерви за изравнање потрошње у случају кризе: r g 1 σ λ + γ (1 λ)(1 p ) 1+ g ρ = π 1 σ 1 (1 p ) π + p(1 π ) Модификација: мала, отворена, евроизованапривреда, погођена већим бројем шокова. Стрес-сценарија девизних резерви Симбол γ Штета настала изненадним прекидом (у % БДП-а) % 7% 7% 7% r Принос на резерве 2% 2% 2% 2% g Просечан раст БДП-а 4% 4% 4% 4% σ Несклоност ка ризику δ Индекс обвезница тржишта у настајању 6% 6% 6% 6% π Вероватноћа настанка прекида 10% 10% 10% 10% λ Величина шока (у % БДП-а) 30% 30% 35% 35% ΔQ Реална депрецијација 0% 10% 0% 10% ρ Параметар Оптимални ниво девизних резерви (у млн EUR) Бруто девизне резерве НБС (у млн EUR) Сценарио ρ = n i= 1 r g 1 1+ r σ λi + γ (1 λ)(1 p ) + λ Q 1+ g 1+ g π 1 σ 1 (1 p ) + (1 π + δ ) Q π + p(1 π ) Извор: Народна банка Србије. 13

15 Банкарски систем у Србији стабилан Како бисмо унакрсно проверили добијене резултате, ослонили смо се на комбинацију различитих метода оцене финансијске стабилности: 1. поређење изабраних индикатора финансијског здравља; 2. конструкцију агрегатног индикатора финансијске стабилности (АИФС); 3. коришћење методе ELECTRE; 4. излагање финансијског система јаким шоковима у стрес- -тестовима. Резултати су показали да је банкарски систем у Србији стабилан. Ипак, његова стабилност је смањена у односу на преткризни период. 14

16 Поређење изабраних индикатора финансијског здравља Мреже стабилности банкарског сектора Србије и региона Већа удаљеност од центра мреже значи већи ризик Приказано јешестстандардизованих индикатора стабилности банкарског сектора крајем године: 1. показатељ адекватности капитала, 2. билансни капитал/билансна актива, 3. проблематичнибруто кредити/укупни бруто кредити, 4. резервеза процењене губитке/бруто проблематични кредити, 5. принос на активу, 6. принос на капитал. 15

17 Агрегатнииндикатор финансијске стабилности АИФС Конструкција агрегатног индикатора Кретање АИФС Србије*у односу на преткризни период Компоненте АИФС: показатељи адекватности капитала, квалитета активе, профитабилности, ликвидности и осетљивости на тржишне ризике. АИФСје ендоген, његова вредност зависи од вредности индикатора у 27 земаља ЕУ и региона. Агрегатни индикатордобија се као пондерисани просек индикатора нормализованих помоћу формула: N kj I kj min I ki 1 i n = max I min I 1 i n ki 1 i n ki N kj max I ki I kj 1 i n = max I min I 1 i n ki 1 i n ki 0,6 0,5 0,4 0,3 0,2 0,1 0, * Процена Народне банке Србије. 16

18 Упоредна анализа финансијске стабилности коришћењем метода ELECTRE ELECTRE (ELimination Et Choix Traduisant la RЕalité) Хијерархијски нивои према стабилности банкарских сектора Kвалитативнаметода рангирања алтернатива на основу задатих критеријума Рангирали смо банкарске секторе 27 земаља на основу основних индикатора финансијског здравља. Циљ: оцена финансијске стабилности Србије у односу на остале земље. Естонија Луксембург Холандија Турска Француска Чешка Румунија Србија Данска Аустрија Норвешка Хрватска В. Британија Летонија При разматрању хипотезе да је алтернатива А боља од алтернативе Б, метод посебно разматра разлоге за и против: индекссагласностипредставља проценат критеријума по којима је алтернатива А боља од алтернативе Б; БиХ Италија Словачка Пољска Португал Финска Ирска Шпанија Македонија Литванија индекснесагласностипоказује колико је процентуално алтернатива А лошија од алтернативе Б посматрајући критеријум по коме А највише заостаје за Б. Мађарска Словенија Грчка 17

19 Анализа кредитног ризика Кредитни ризик је најзначајнији ризик у банкарском сектору Србије. Због тога смо користили неколико приступа његовој процени: 1. моделирање проблематичних кредита у функцији њиховог предвиђања: економетријским моделом, моделом ARIMA; 2. испитивање отпорности система на раст проблематичних кредита, а да ПАК не падне испод 14,5% (12%). 18

20 Пројекцијаучешћа бруто проблематичних кредита економетријским моделом Највећи утицај на кретање учешћа проблематичних кредита испољава девизни курс (његов допринос је око 60%). Претпостављена депрецијацијаод 15 и 25% повећава проблематичне кредите за 3,5 5,5 п.п., штопак не обара испод 14,5%. 19

21 Пројекција учешћа бруто проблематичних кредита моделом АRIMA Модел предвиђа раст проблематичних кредита до краја године: умерени сценарио: преко 3 п.п., најгори сценарио: око 6 п.п. Раст проблематичних кредита ПАК не обара испод 14,5%. 20

22 Испитивање отпорности система на раст проблематичних кредита У завршној фази анализе утврђени су: раст учешћабруто проблематичних кредита којиби ПАКспустио на 14,5%, односно 12%; вероватноћа раста проблематичних кредита до нивоа који ПАК спушта на 14,5%, односно 12%. Резултати анализе: банкарскисектор може да апсорбује раст учешћа проблематичних кредита од 6 п.п., односно 9 п.п., а да ПАКне падне испод 14,5%, односно 12%; вероватноћа достизања критичнограста проблематичних кредита веома је ниска. 21

23 Небанкарски финансијски сектор 1/2 Осигурање: Добровољни пензијски фондови: укупна премија = 57,3 млрд динара; укупан NAV = 12,45 млрддинара; 1,7% БДП-а. 0,39% БДП-а. 22

24 Небанкарски финансијски сектор 2/2 Осигурање: Добровољни пензијски фондови: ниска профитабилност високи ризик концентрације улагања; трошкови спровођења осигурања; ризик ликвидности финансијских неразвијено осигурање имовине инструмената. од катастрофалних опасности. 23

25 Финансијски лизинг, брокерско-дилерска друштва и инвестициони фондови Пад активности лизинга због смањене ликвидности и повећаног опреза при задуживању: смањење прихода и билансне активе давалаца лизинга скоро за петину. Укупна актива брокерско-дилерских друштава мања за 11,0% у односу на 2010, нето финансијски резултат 170 млн динара. Друштва за управљање ИФ у пословала с мањим губитком у односу на 2010: нижа билансна актива, нижа нето имовина. 24

26 Финансијско и тржиште непокретности 1/4 Динарске државне хартије од вредности: од фебруара поново покренуте аукције; проценат реализације у великој мери зависан од курса EUR/RSD; најдужа рочност 5Г ( ); ниско учешће домаћих институционалних инвеститора. 25

27 Финансијско и тржиште непокретности 2/4 Динарске државне хартије од вредности ризици: зависност од домаћих банака и страних инвеститора; неразвијено секундарно тржиште. 26

28 Финансијско и тржиште непокретности 3/4 Тржиште акција: прецењена тржишна капитализација висока концентрација власништва; ниска ликвидност; пад вредности. 27

29 Финансијско и тржиште непокретности 4/4 Тржиште непокретности: немогућност адекватне процене вредности непокретности; Непостојање адекватног индекса за праћење тржишта и процену вредности непокретности. 28

30 Платни системи 1/2 Улога НБС: оператор платних система: RTGS, клиринг, DinaCard, међубанкарски клиринг у девизама; надзор платних система: фокус на функционисању платног система у целини, заштита система од домино ефекта. Измене регулативе : Нацрт закона о коначности поравнања: уређује неопозивост налога, дефинисање средстава обезбеђења; Нацрт закона о платним услугама: отварање тржишта за друге институције сем банака (ефикасније и јефтиније платне услуге); Нацрт закона о електронском новцу (мала плаћања). 29

31 Платни системи 2/2 Ризици: Кредитни: бруто принцип (RTGS), debit cup лимити (клиринг); Ризик ликвидности: intradayкредити (RTGS, клиринг), постављање приоритета за извршавање трансакција (RTSG) итд.; Оперативни: обезбеђење континуираног пословања кроз резервне локације (RTGS, клиринг). Утицај оперативних проблема два најзначајнија учесника RTGS: значајан ризик за цео систем; примена стоп-сендинг правила ублажава неповољне ефекте. 30

32 Место макропруденцијалне политике Политика Непосредни циљ Коначни циљ МОНЕТАРНА Стабилност цена Стабилан економски раст (економски систем) МАКРОПРУДЕНЦИЈАЛНА Финансијска стабилност МИКРОПРУДЕНЦИЈАЛНА Ограничавање ризика појединачне институције Заштита потрошача Извор: Schoenmaker and Wierts (2011). 31

33 Макропруденцијална и микропруденцијална политика Непосредни циљ Коначни циљ Макропруденцијална ограничавање ризика по финансијски систем као целину избећи трошкове по БДП Микропруденцијална ограничавање ризика који погађа индивидуалну институцију заштита корисника (инвеститора/депонената) Карактер ризика (делимично) ендоген егзоген Корелисаност изложености институција битно небитно Усмереност контроле Извор: Borio (2003). ризик финансијског система као целине; одозго на доле ризик појединачне институције; одоздо на горе 32

34 Инструменти регулаторне динаризације Кредити Лимит на валутну клаузулу 1), 3) 70% 50% 45% 40% 35% 30% Процена прихода клијента у FX 1) 4) Инструменти заштите од девизног ризика 1) Порез на употребу валутне клаузуле 2) 0% 0.5% 0.5% 1% 1.5% 2% Субвенције само за динарске кредите 2) Депозити Минимална рочност девизних депозита 1) 6М 1 год. 1,5 год. Увођење минималног стандарда Обавезна резерва 1) Порез на камату на девизне депозите 2) 20% 25% 30% 35% 40% Различити осигурани износи дев./дин. у 2) 25000/ Јавни дуг 15000/ / / Задуживање у динарима, изузетно у FX 2) Развој тржишта динарских ХоВ 2) 1) Инструмент у надлежности Народне банке Србије. 2) Инстру мент који може у потребити Влада или предложити његов у у потребу Народној ску пштини. 3) Од агрегатног износа кредита. 4) Контину ирана примена /

35 Инструменти очувања куповне моћи динара Инструменти динаризације - контрола цена Стабилна и ниска инфлација 1) 3) Субвенције пољопривредних производа 2) Субвенције стамбене изградње 2) Контрола цена лекова 2) 1) Инструмент у надлежности Народне банке Србије. 2) Инстру мент у надлежности Владе. 3) Контину ирана примена. 34

36 Регулаторне препоруке 1/6 ПРОБЛЕМАТИЧНИ КРЕДИТИ (NPL) Банке и Удружење банака Србије Банке основати групе за NPL Решавању питања NPL-а Банке треба да приступе употребом ресурса који су адекватни с обзиром на озбиљност овог питања на нивоу банке; банке треба да формирају посебне групе специјализовале за решавање питања проблематичних кредита. Споразумно реструктурирање Потребно је да се банке укључе у процес финансијског реструктурирања и да се на тај начин подстакне вансудско решавање питања NPL-а. Обука кадрова Потребно је да банке интензивно раде на обуци кадрова задужених за решавање питања проблематичних кредита Активна улога Удружења банака Србије Решавање питања проблематичних кредита треба да буде приоритет у раду Удружења банака. То удружење треба да покрене колективну акцију решавања питања проблематичних кредита. 35

37 Регулаторне препоруке 2/6 ПРОБЛЕМАТИЧНИ КРЕДИТИ (NPL) Влада и други државни органи Порески прописи да не отежавају решавање NPL-а Порески прописи треба да буду такви да не утичу негативно на решавање питања NPL-a. Потребно је пренос, односно уступање NPL-a ослободити пореских терета, а у случају споразумног финансијског реструктурирања, отписани износ је потребно изузети из опорезивих прихода свих страна у реструктурирању. Генералноунапредитиправниоквиризсегментаобезбеђења, вансудскогнамирења, извршења и пореских обавеза Вансудсконамирење (тј. неуспели покушај таквог намирења ), уз адекватне доказе, прихватити као један од услова за отпис вредности појединачних потраживања на терет пореских расхода банке Поступак процене проблематичних кредита Потребно је да се законом утврди поступак процене NPL-a банака у случају њиховог уступања, која треба да укључи процену комисије стручних лица, специјализованих за тај посао. Потребно је утврдити регулаторни оквир за пословање компанија за управљање имовином (AMC) Наведене компаније се оснивају с циљем откупа, управљања и наплате лоше активе а то значи да су оне специјализоване за решавање питања NPL-a. 36

38 Регулаторне препоруке 3/6 ПРОБЛЕМАТИЧНИ КРЕДИТИ (NPL) Влада и други државни органи наставак Увести стечај физичког лица Поступак индивидуалног стечаја омогућава физичком лицу поновни почетак" у финансијском смислу, а необезбеђеним повериоцима колективно, равномерно, правично и принудно намирење, што убрзава процедуру решавања NPL-a. Употреба државних средстава у поступку решавања NPL-a треба да буде последња мера Употреба финансијске помоћи државе банкама како би решиле питање NPL-a изазива подстицаје за пасиван став банака у погледу благовременог решавања тог питања, због чега је државна средства потребно употребити само изузетно када је реч о системски битним банкама и када постоји непосредна опасност од угрожавања стабилности финансијског система. 37

39 Регулаторне препоруке 4/6 ПРОБЛЕМАТИЧНИ КРЕДИТИ (NPL) Народна банка Србије Потребно је формирати радну групу за решавање питања NPL-a Да би се успешно решавао проблем NPL-a, потребан је системски приступ. Он треба да укључи све релевантне приватне и јавне чиниоце због природе проблема NPL-a.Радна група треба да укључи представнике Удружења банака Србије, Народне банке Србије, Министарства финансија и Министарства правде. Уступање проблематичних потраживања Олакшати уступање потраживања укидањем постојећих ограничења ради остварења брзе наплате дела потраживања и чишћења биланса банака од лоше активе. Потребно је да Народна банка Србије упоступкуконтролепословањабанакаврши контролу процене вредности уступљених потраживања Неопходно је и стално унапређење регулаторног оквира из надлежности Народне банке Србије У сарадњи с другим државним органима и релевантним удружењима потребно је развити институт овлашћених проценитеља некретнина као најзначајнијег средства обезбеђења Потребно је унапредити едукацију у погледу NPL-a Народна банка Србије треба да учествује у свим регионалним и међународним иницијативама за решавање питања NPL-a 38

40 Регулаторне препоруке 5/6 ОКВИР УПРАВЉАЊА КРИЗОМ Увести планове опоравка Увести банкама обавезу израде планова опоравка с различитим сценаријима како би се омогућила благовремена и ефикасна реакција банке на системски догађај. Увести планове реструктурирања Увести обавезу надлежним органима израде планова реструктурирања као накнадних планова који се примењују у случају да планови опоравка не дају резултате. Ти планови предвиђају поступак ограничења права акционара и кредитора. РИЗИК ЕВРОИЗАЦИЈЕ Лимит на валутну клаузулу Наведени лимит требало би да обухвати лимитирање износа нових девизно индексираних кредита на агрегатном нивоу и да омогући вишегодишњи период прогресивног увођења новог стандарда (нпр. прве године стопа девизно индексираних кредита не би смела да пређе 70% укупних кредита, наредне 60%, следеће 50% итд.). Различити осигурани износи и премије осигурања девизних/динарских депозита Потребно регулаторним изменама Закона увести различите осигуране износе динарских и девизних депозита, као и различите премије осигурања тих депозита, и на тај начин подстаћи динарске депозите. Субвенције само за динарске кредите Потребно је законом прописати обавезу да Република Србија субвенционише само динарске кредите банака, без валутне клаузуле. 39

41 Регулаторне препоруке 6/6 ЈАВНИ ДУГ Програм смањења јавног дуга Потребно је донети програм за смањење дуга општег нивоа државе у односу на БДП и испоштовати фискално правило од 45% БДП-а. Задуживање у динарима, изузетно у FX Потребно је увести фискално правило у складу с којим се држава и органи локалне самоуправе задужују у динарима, а само изузетно у страној валути. На тај начин би се смањио степен девизног ризика коме је изложен буџет државе и локалних самоуправа а који се лако може претворити у кредитни ризик. Потребно је да држава почне са издавањем дугурочнијих државних обвезница Динаризацију јавног дуга мора да прати интезивна активност државе на издавању дугорочнијих (преко пет година) динарских државних обвезница и развој тог тржишта. 40

42 Препоруке за измену позитивних закона ради динаризације Законе које би требало изменити ради вишег степена динаризације: Закон о девизном пословању (дозвољава плаћање у девизама код куповине непокретности, по основу закупа непокретности, код плаћања премије осигурања живота), Закон о осигурању депозита (потребни различити износи осигураних депозита и премија осигурања), Закон о трговини и Закон о оглашавању; Закон о јавном дугу, нови Закон о тржишту капитала (искључиво користи евро као меру вредности у свим случајевима осим код казнених одредби), Закон о банкама, Закон о осигурању, Закон о враћању одузете имовине и обештећењу. С друге стране, ретки су закони који изричито подржавају употребу динара: нови Закон о привредним друштвима, Закон о заштити корисника финансијских услуганалаже банкама и даваоцима лизинга да кориснику финансијску услугу понуде првенствено у динарима. 41

43 Препоруке за измену уредби Владе РС ради динаризације Анализом уредби Владе РС из 2009, и утврдили смо да неке уредбе подржавају употребу стране валуте: подстицаји грађевинској индустрији и стамбеном кредитирању, подстицаји за инвестиције без посебне намене, подстицаји за производњу аутомобила, подстицаји за развој туризма. Утврдили смо охрабрујуће позитивне трендове према употреби динара као мере вредности код следећих уредби: подстицаји за пољопривредну производњу, подстицаји за производњу трактора, аутобуса и камиона, подстицајиза потрошњу, и субвенције за одржавање ликвидности и финансирање трајних обртних средстава. Поред тога, треба додати и уредбе код којих се динар и раније употребљавао као неспорна мера вредности: подстицаји за сточарство и подстицаји за производњу млека и меса. Меморандум о стратегији динаризацијефинансијског система Србије Влада ће одобравати евентуално ново субвенционисање кредита, ако су кредити динарски 42

44 Генеза регулаторне евроизације 1978 Законом о облигационим односима (ЗОО) експлицитно је прокламовано начело монетарног номинализма (члан 394) и забрањења је упутреба индексне клаузуле (везивање износа новчане обавезе за промену цене добара и услуга, односно инфлацију члан 396. ЗОО) чисти облик монетарног номинализма због хиперинфлације долази до промена ЗОО којим се укида забрана индексне клаузуле (брисање члана 396) односно дозвољава се валоризација дуга монетарни валоризам Закон о висини стопе затезне каматеје прописао да се стопа затезне камате састоји од стопе раста цена на мало и фиксне стопе од 1,2% монетарни валоризам. Од 2002 Закон о девизном пословању утврђује да је дозвољено уговарање у девизама у земљи, с тим што се плаћање и наплаћивање врши у динарима (слободна употреба валутне клаузуле) екстремни облик монетарног валоризма. 43

45 Висок ниво евроизације, чак и према регионалним стандардима 44

46 Зашто сада регулаторни концепт динаризације? Значајан ризик угрожавања финансијске стабилности због одсуства заштите од девизног ризика у реалном сектору (сектор домаћинства и компанија) Корени високе евроизације и одсуства заштите: дуга историја високе и волатилне инфлације, недостатак поверења у приврженост фискалних ауторитета ниској и стабилној инфлацији, због честих и оштрих заокрета од фискалне честитости, недостатак инструмената заштите, неразвијено динарско финансијско тржиште и политичке одлуке које су фаворизовале употребу евра. Имајући у виду добармоменат завршетка Извештаја (формирање нове Владе и новог сазива Народне скупштине), велику пажњу смо посветили неопходном регулаторномзаокрету регулаторном концепту динаризације. 45