ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ ДИПЛОМСКОГ (MASTER) РАДА ЗА ОДБРАНУ

Transkript

1 Образац 3 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ Кнеза Вишеслава 1, Београд ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ ДИПЛОМСКОГ (MASTER) РАДА ЗА ОДБРАНУ I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум именовања (избора) комисије: г 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање и назив факултета (установе) у којој је члан комисије запослен: 1. Др Милан Медаревић, ред. проф. Шумарског факултета Универзитета у Београду, ужа научна област Планирање газдовања шумама, 2. Др Ненад Петровић, доцент Шумарског факултета Универзитета у Београду, ужа научна област Планирање газдовања шумама, 3. Др Биљана Шљукић, доцент Шумарског факултета Универзитета у Београду, ужа научна област Планирање газдовања шумама II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Александар, Урош, Поповић 2. Датум и место рођења, општина, држава: г., Пријепоље Студијски програм основних студија које је кандидат завршио: Шумарство Датум завршетка основних студија: г. III НАСЛОВ ДИПЛОМСКОГ (MASTER) РАДА: Адаптивно планирање газдовања шумама у условима израженог фактора ризика у најзаступљенијим типовима шума на Златару IV ПРЕГЛЕД ДИПЛОМСКОГ (MASTER) РАДА: Дипломски (master) рад дипл. инж. Поповић Александар, под насловом Адаптивно планирање газдовања шумама у условима израженог фактора

2 ризика у најзаступљенијим типовима шума на Златару" Рад обухвата укупно 91 страницу, 8 табела, 18 слика, 9 дијаграма, 40 графикона и 2 шеме. Списак коришћене и цитиране литературе износи 46 наслова домаћих и страних аутора, 1 правилник, 1 извођачки пројекат, 1 основу газдовања шумама, 2 закона, 2 сајта. Дипломски (master) рад је подељен у 9 поглавља и то: 0.Увод, 1.Задатак и садржај рада, 2.Метод рада, 3.Објекат истраживања-биоеколошке карактеристике, 4.Опис досадашње истражености проблема, 5.Резултати истраживања, 6.Дискусије, 7.Закључци, 8.Литература. Сва поглавља чине целину и имају своју структуру која је прилагођена теми дипломског (master) рада. Закључна разматрања обједињују материју и садрже кратку ретроспективу и основне и битне оцене. Рад садржи извод и резиме у складу са Правилником. V ВРЕДНОВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА ДИПЛОМСКОГ (MASTER) РАДА У уводном делу кандидат између осталог истиче да су четинарске шуме у Србији (11,7%) су угрожене различитим факторима абиотичке и биотичке природе. Претходних година неповољне климатске прилике су додатно утицале на поремећаје у структури и стабилности поменутих екосистема. Оне су се одразило и на комплекс моно и полидоминантних четинарских и четинарсколишћарских типова шума на Златару. У одређивању задатка и садржаја рада се констатује да је задатак рада утврђен самим називом(темом) овог дипломског рада. Другим речима, кандидат је у раду имао задатак и у томе је увеликој мери успео да нам приближи садашње стање шума смрче; смрче и јеле и смрче,јеле и букве у одосу на проблем сушења на примеру планинског масива Златар.Садржај рада је претпостављен на другој страни овог Извештаја,те га на

3 овом месту нећемо посебно образлагати. Метод рада је прилагођен задатку и он има дедуктивну и индуктивну конотацију и приступ.наиме, користећи досадашње искуство (задњих 5.г.) кандидат је на основу Евиденције газдовања шумама утврдио динамику сушења шума u ГЈ Златару II. Користећи индуктивни метод, поставио је серију ОП у наведеној јединицама на којима је познатим дендрометријским поступком утврдио интензитет сушења у чистим смрчевим шумама, мешовитим шумама смрче и јеле и мешовитим шумама смрче, јеле и букве. При опису општих карактеристика подручја Златара обухваћен је приказ: општи географски опис и положај, површина, природне карактеристике(едафски и орографски услови),хидрографске прилике и клима, опис шумских заједница. Потом следи опис досадашње истражености проблема са посебним освртом на адаптивно планирање газдовања шумама. Адаптивно газдовање је нарочито важно у условима изражених климатских промена. У последњој деценији јак утицај климатских промена оставља велики траг на шумски фонд, широм планете. Начини газдовања који су се до сада примењивали више нису за површине под шумom захваћенoм сушењем у потпуности прихватљиви, стога се приступа новом адаптивном начину газдовања. Адаптивно управљање последњих година постаје нова парадигма при планирању управљања шумским екосистемима. Адаптивно управљање спроводи политику као експерименте и то је методолошка иновација у управљању ресурсима. Оно подразумева адаптивни приступ и ревидирање циљева и мера за њихово остваривање у складу са учењем и његовим напретком у односу, пре свега, на шумске екосистеме. Праћење и учење о природним процесима и структурама шумских екосистема, односно, поузданост информација о њима омогућује пројекцију и прогнозу реалнијег развоја шумског фонда, његове заштите и коришћења (Wilhere, G према Медаревић, М. et al., 2014).При том кандидат теоријски кратко дефинише пасивни и активни приступ адаптивном учењу. У оквиру резултата а у односу на здраствено стање и угроженост шума од штетних утицаја, кандидат анализира ванредни принос у три газдинске класе раније наведених категорија шума.по извршеној анализи закључује да је очигледно да су сушењем најинтензивније угрожене чисте смрчеве шуме,потом мешовите шуме јеле и смрче из чега проистиче закључак са довољно сигурности да су четинари у овом комплексу угроженији од лишћара.при том интензитет у ГК је такав да захтева озбиљнији однос према овом проблему посебно кад се има у виду аспект трајности. Анализирајући стање сушења у три одељења која припадају наведеним

4 категоријама шума оцењује се да је ситуација по појединим одељењима различита и да засад нема разлога за забринутост а појава сушења је досад решавана санитарном сечом-карактера случајног приноса.динамички посматрано,проблем је непредводивост појаве и спонтаност која сваког трена може да се понови на истом месту и далеко интензивније.односно, порука је да извршеном сечом често само тренутно решавамо проблем. У односу на индуктивни приступ,постављена је серија ОП ради утврђивања тренутног интензитета сушења и његовог утицаја на потребу адаптивног газдовања.добијене вредности појединих таксационих показатеља посебно са аспекта сушења приказане су у даљем тексту по огледним површинама. Смрчеве шуме ОП 1. Број стабала смрче по 1 хектару износи 432, од тога 407 (94,2%) здравих и 25 (6,8%) сувих стабала. Здрава стабла смрче имају темељницу од 34,3 m² (93,5%), а сува 2,4 m² (6,5%). Утврђена запремина на 1. огледном пољу је 521,7 m³*ha -1. Здрава стабла имају запремину од 487,8 m³*ha -1 (93,5 %), а сува 33,8 m³*ha -1 (6,5%). Текући запремински прираст здравих стабала је 9,13 m³*ha - ОП2.Број стабала смрче по 1 хектару износи 387, од тога 320 (82,7%) здравих и 67 (17,3%) сувих стабала. Темељница износи 25 m², односно 19,5 m² (78%) здравих и 5,5 m² (22%) сувих стабала. Утврђена запремина износи 337 m³*ha -1, од чега здрава стабла имају запремину од 260,3 m³*ha -1 (77,2%) и сува 76,7 m³*ha -1 (22,8%).Текући запремински прираст здравих стабала је 5,25 m³*ha. ОП 3.Број стабала смрче по 1 хектару износи 323, од тога је 306 (94,6%) здравих и 17 (5,3%) сувих стабала. Укупна темељница износи 32 m², од чега 30 m² (93,7%) чине здрава стабла, а 2 m² (6,3%) сува стабала. Утврђена запремина износи 470,8 m³*ha -1, здрава стабла имају запремину од 440,6 m³*ha -1 (93,6%), а сува стабла 30,2 m³*ha -1 (6,4%).Текући запремински прираст здравих стабала је 7,83 m³*ha -1. ОП4.Број стабала смрче по 1 хектару износи 290, од тога 257 (88,6%) здравих и 33 (11,4%) сувих стабала. Укупна темељница износи 23,2 m², односно 19,3 m² (83,2%) здравих и 2,9 m² (16,8%) сувих стабала. Утврђена запремина износи 314 m³*ha -1, од чега здрава стабла имају запремину од 261,4 m³*ha -1 (83,3%), а сува стабла 52,6 m³*ha -1 (16,7%).Текући запремински прираст здравих стабала је 4,95 m³*ha -1 Смрчево јелове шуме ОП5.Утврђена запремина је 573 m³*ha -1, од чега стабла смрче имају запремину од 292,9 m³*ha -1 (51,1%), стабла јеле 249,7 m³*ha -1 (43,6%) и стабла

5 букве 30,4 m³*ha -1 (5,3%). Запремина сувих смрчевих стабала је 1,9 m³*ha - 1 (0,33%), јелових сувих стабала 8,6 m³*ha - 1 (1,5%). Сувих стабала на огледном пољу у односу на укупну запремину има 10,5 m³*ha -1 (1,8%). Текући запремински прираст здравих стабала износи 10,93 m³*ha - 1, од тога смрче 5,19 m³*ha - 1 (47,5%), јеле 4,92 m³*ha - 1 (45%) и букве 0,82 m³*ha - 1 (7,5%). ОП 6. Број стабала по 1 хектару износи 383, од тога 153 (40%) стабла смрче, 177 (46%) стабала јеле и 53 (14%) стабла букве. Од укупног броја стабала сувих смрчевих стабала је 3 (0,8%) стабла су сува. Букова и јелова стабла су здрава. Укупна темељница по 1 хектару износи 38,8 m², а смрчевих темељница сувих стабал смрче је 0,6 m² (1,5%). Запремина је 497,6 m³*ha -1, од чега смрче 226,5 m³*ha -1 (45,5%), јеле 237,1 m³*ha -1 (47,6%) и букве 34 m³*ha -1 (6,8%). Сувих стабала на огледном пољу има 8,2 m³*ha -1 (1,6%).Текући запремински прираст здравих стабала износи 9,56 m³*ha -1, од тога смрче 4,34 (45,4%) m³*ha -1, јеле 3,96 m³*ha -1 (41,4%) и букве 1,26 m³*ha -1 (13,2%). ОП 7.Број стабала по 1 хектару износи 437, од тога 120 (27,5%) стабла смрче, 277 (63,3%) стабала јеле и 40 (9,2%) стабла букве.. Од укупног броја стабала сувих смрчевих стабала је 7 (1,6%) а сувих јелових 7 (1,6%).. Укупна темељница по 1 хектару износи 35,3 m², од тога смрча је заступљена са 10,4 m² (29,6%), јела са 21,3 m² (60,3%) и буква са 3,57 m² (10,1%). Сува смрчева стабла имају темељницу од 0,2 m² (0,5%) а јелова стабла сува 0,1 m² (0,3%). Запремина је 490,7 m³*ha -1, смрче 138,9 m³*ha -1 (28,3%), јеле 322,2 m³*ha -1 (65,7%) и букве 29,6 m³*ha -1 (6,0%). Запремина сувих смрчевих стабала је 2,7 m³*ha - 1 (0,6%). јелових сувих стабала је 0,9 m³*ha - 1 (0,2%). Сва стабла букве су здрава. Сувих стабала на огледном пољу у односу на укупну запремину има 3,6 m³*ha -1 (0,7%).Текући запремински прираст здравих стабала износи 8,78 m³*ha - 1, од тога смрче 1,58 m³*ha -1 (19%), јеле 6,24 m³*ha -1 (70%) и букве 0,96 m³*ha -1 (11 ОП 8.Број стабала по 1 хектару износи 633, од тога 97 (15,3%) стабала смрче и 537 (84,7%) стабала јеле. Од укупног броја стабала смрче сувих је 3 (0,5%). Укупна темељница по 1 хектару износи 38,8 m², од тога смрча је заступљена са 10 m² (25,7 %) и јела са 28,8 m² (74,3%). Сува смрчева стабла имају темељницу од 0,8 m² (2%). Запремина је 563,5 m³*ha -1, од чега стабла смрче 135,6 m³*ha -1 (24,1%), јеле 427,9 m³*ha -1 (75,9%). Запремина сувих смрчевих стабала је сувих 9,9 m³*ha - 1 (1,7%). Текући запремински прираст здравих стабала износи 10,68 m³*ha -1, од тога смрче 2,14 m³*ha -1 (20,1%) и јеле 8,53 m³*ha -1 (79,9%). Шуме смрче, јеле и букве

6 ОП 9.Број стабала по 1 хектару износи 455, од тога 136 (29,9%) стабала смрче, 282 (62%) стабала јеле и 37 (8,1%) стабала букве. Сувих смрчевих стабала је 4 (0,9%), јелових сувих 2 (0,4%).. Укупна темељница по 1 хектару износи 38,5 m², од тога смрча је заступљена са 11,6 m² (30,2%), јела са 22 m² (57,1%) и буква са 4,9 m² (12,6%). Сува смрчева стабла имају темељницу 0,1 m² (0,3%), јелова сува од 0,1 m² (0,3%). Запремина је 584,8 m³*ha -1, смрче 168,5 m³*ha -1 (28,8%), јеле 343,8 m³*ha -1 (58,8%) и букве 72,6 m³*ha -1 (12,4%). Запремина сувих смрчевих стабала је 2,2 m³*ha - 1 (0,3%). јелових стабала сувих 0,9 m³*ha - 1 (0,1%). Сувих стабала на огледном пољу у односу на укупну запремину има 3,1 m³*ha -1 (0,53%).Текући запремински прираст здравих стабала износи 10,20 m³*ha -1, од тога смрче 2,66 m³*ha -1 (26,1%), јеле 6,26 m³*ha -1 (61,4%) и букве 1,28 m³*ha -1 (12,5%). ОП 10.Број стабала по 1 хектару износи 298, од тога 94 (31,5%) стабла смрче, 151 (50,7%) стабала јеле и 53 (17,8%) стабла букве. Од укупног броја стаб сувих смрчевих стабала 1 (0,3%),јелових сувих 3 (1%) стабла. Укупна темељница 31,1 m², од тога смрче 14,61 m² (47%), јеле 12,2 m² (39,2%) и букве са 4,31 m² (13,8%). Сува смрчева стабла имају темељницу 0,01 m² (0,03%). јелова стабла сува 0,1 m² (0,32%). Запремина је 448,1 m³*ha -1, смрче 203,5 m³*ha -1 (45,4%), јеле 187,2 m³*ha -1 (41,8%) и букве 57,4 m³*ha -1 (12,8%). Запремина сувих смрчевих стабала је 0,1 m³*ha - 1 (0,02%). јелових сувих 1,51 m³*ha - 1 (0,48%). Сувих стабала на огледном пољу у односу на укупну запремину има 2,3 m³*ha -1 (0,5%).Текући запремински прираст здравих стабала износи 6,3 m³*ha - 1, од тога смрче 2,5 m³*ha -1 (39,7%), јеле 2,68 m³*ha -1 (42,5%) и букве 1,12 m³*ha -1 (17,8%). ОП 11.Број стабала по 1 ха износи 429, од тога 102 (23,8%) смрче, 132 (30,8%) јеле и 195 (45,5%) букве. Сувих смрчевих стабала је 2 (0,5%). јелових сувих 3 (0,7%) Темељница по ха износи 45,3 m², од тога смрча је 18 m² (39,8%), јела 18,9 m² (41,7%) и буква 8,4 m² (18,5%). Сува смрчева стабла имају темељницу од 0,05 m² (0,1%). јелова сува 0,04 m² (0,1%). Запремина је 636,3 m³*ha -1, смрче 245,3 m³*ha -1 (38,5%), јеле 294,3 m³*ha -1 (46,3%) и букве 96,7 m³*ha -1 (15,2%). Запремина сувих смрчевих стабала је 0,6 m³*ha - 1 (0,1%), јелових стабала сувих 0,4 m³*ha - 1 (0,06%). Сувих стабала на огледном пољу у односу на укупну запремину има 1 m³*ha -1 (0,16%).Текући запремински прираст здравих стабала износи 9,33 m³*ha - 1, од тога смрче 3,19 m³*ha - 1 (34,9%), јеле 4,32 m³*ha - 1 (46,3%) и букве 1,82 m³*ha - 1 (18,8%). ОП 12.Број стабала по 1 хектару износи 339, од тога 71 (20,9%) смрче, 77 (22,7%) јеле и 191 (56,3%) букве. Од укупног броја стабала на 1 ха, сувих смрчевих стабала је 3 (0,9%),букових 4 (1,1%).На огледном пољу су сва стабла јеле здрава. Темељница по 1. ха износи 30,8 m², смрче 8,9 m² (28,9%), јеле

7 10,1 m² (32,8%) и буква 11,8 m² (38,3%). Сува смрчева стабла имају темељницу 0,3 m² (1%), букова сува 0,05 m² (0,2%). Запремина је 404,3 m³*ha -1, смрче 117,4 m³*ha -1 (29%), јеле 152,8 m³*ha -1 (37,8%) и букве 134,1 m³*ha -1 (33,2%). Запремина сувих смрчевих стабала је 3,8 m³*ha - 1 (1%), букових сувих 0,4 m³*ha - 1 (0,1%). Сувих стабала на огледном пољу у односу на укупну запремину има 4,2 m³*ha -1 (1%).Текући запремински прираст здравих стабала износи 6,35 m³*ha - 1, од тога смрче 1,14 m³*ha - 1 (18%), јеле 2,32 m³*ha - 1 (36,5%) и букве 2,89 m³/ha (45,5%). Закључак је, на основу структурне анализе по појединим структурним елементима,да затечени интензитет сушења засад не иницира потребу радикалнијег адаптивног газдовања шумама. У дискусији кандидат износи нека искуства других аутора у односу на наведену проблематику. У закључцима кандидат истиче потребу флексибилније приступа планирању газдовања шумама, и поред засад незнатног интензитета сушења у појединим одељењима јер на то упућује досадашње искуство и случајни принос у појединим ГК посебно чистим смрчевим шумама. VI ЗАКЉУЧЦИ Дипломски (мастер) рад који се односи на сушење шума и утицај на реалност планова на Златару, и због опште актуелности ове тематике, пре свега у практичном смислу представља врло значајан и користан рад. Посебан допринос рада је у целовитости приказа заокруженог поступка и оргиналним резултатима добијеним премером стационарних ОП. Методологија која је коришћена омогућила је кандидату да целовито заокружи у дипломском раду одабрану тему. Сам план истраживања условљен је задатком и садржајем рада. Коришћена литература, како домаћа тако и страна,расположива практична упутства су омогућила кандидату да целовито и са довољно поузданости оцени прикупљене податке а у оквиру одабране теме. Резултати рада су прегледно дати у практично усвојеном формату укључујући и закључна разматрања. Имајући у виду наведене констатације, сматрамо да је кандидат у свом дипломском (мастер) раду успешно обрадио одабрану тему и проблеме који су уз критичку анализу из ње произашли те да добијени резултати имају и значајну практичну вредност што је била и основна смерница при самом одабиру теме. На основу извршеног вредновања резултата рада Комисија сматра да је дипломски (мастер) рад дипл. инж. Александра Поповића, методолошки успешно постављен, да

8 третира актуелну проблематику, да је урађен коректно коришћењем литературе и извора других аутора,практично усвојене методологије и да добијени резултати у потпуности оправдавају иницирана и извршена истраживања. У том смислу овај дипломски рад представља вредан и самосталан стручни рад, који у односу на структуру истраживања,приказ,критичку анализу и оцену има елементе и научног рада. VII КОНАЧНА ОЦЕНА ДИПЛОМСКОГ (MASTER) РАДА: Дипломски (мастер) рад који се односи на истраживање и оцену утицаја сушења шума на практичну планску процедуру и увођење адаптивног газдовања у праксу у шумарству представља вредан рад а тиме и допринос посебно кад су у питању (угрожени)шумски екосистеми и планирања газдовања шумама и самог газдовања шумама у шумским подручјима. Методологија која је коришћена у раду је проверена у ранијим пре свега практичним радовима који се односе на сличне задатке и сличну проблематику тако да је неоспорна као добро одабрана, и омогућила је кандидату да целовито заокружи у дипломском раду одабрану тему.сам план истраживања условљен је насловом рада,дефинисан је задатком рада а разрађен садржајем. Коришћена литература, како домаћа тако и страна, је омогућила кандидату да целовито и са довољно поузданости оцени изнесене ставове и оцене а у оквиру одабране теме. Крајњи резултати су прегледно дати, закључна разматрања такође. Рад је писан јасним стилом, коректно и конкретно у складу са природом истраживања и примењиваним методама.распоред материје у дипломском раду има логичан редослед, а коришћене технике су задовољавајуће, те и због тога рад заслужује високу оцену. Имајући у виду наведене констатације, сматрамо да је кандидат у свом дипломском (мастер) раду успешно обрадио одабрану тему и проблеме који су уз критичку анализу из ње произашли те да добијени резултати имају и значајну практичну вредност што је била и основна смерница при самом одабиру теме. Имајући у виду све наведено Комисија сматра да дипломски (мастер) рад дипл. инж. Александра Поповића, под насловом "Адаптивно планирање газдовања шумама у условима израженог фактора ризика у најзаступљенијим типовима шума на Златару" има све садржајне елементе и да се може прихватити као такав. 1.Да ли дипломски (master) рад садржи све битне елементе и да ли је написан у складу са насловом рада: ДА 2. Недостаци дипломскog (master) радa и њихов утицај на резултат истраживања: Осим ситних недостатака техничке природе (словне грешке и испуштени знакови и ознаке) нема битнијих недостатака који би утицали на

9 коначну позитивну оцену овог рада. VIII ПРЕДЛОГ: На основу укупне оцене дипломскog (master) радa, комисија предлаже: - да се дипломски (master) рад прихвати а кандидату одобри одбрана; ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ Др Милан Медаревић, ред. проф Др Ненад Петровић, доцент Др Биљана Шљукић, доцент