УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 6.

Transkript

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 6. ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију На својој 10. седници Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду је године имeновaло Комисију за оцену и одбрану докторске дисертације кандидата мр Предрага Окановића. 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: др Небојша Мајсторовић, ванредни професор за ужу научну област Психологија, ментор, , Филозофски факултет, Одсек за психологију, Универзитет у Новом Саду. др Станислав Фајгељ редовни професор у пензији за ужу научну област Психологија, члан, Факултет за пословне и правне студије у Новом Саду. др Бојан Јаничић, доцент за ужу научну област Психологија, председник комисије, , Филозофски факултет, Одсек за психологију, Универзитет у Новом Саду. II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Окановић (Ђорђе) Предраг 2. Датум рођења, општина, држава: , Сремска Митровица, Република Србија 3. Назив факултета, назив студијског програма дипломских академских студија мастер и стечени стручни назив Филозофски факултет Нови Сад, Психологија, Дипломске академске студије-мастер, Дипломирани психолог-мастер 4. Година уписа на докторске студије и назив студијског програма докторских студија 2008., Докторске студије психологије 5. Назив факултета, назив магистарске тезе, научна област и датум одбране: Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, ''Провера метријских карактеристика упитника куповних стилова примењеног у условима са и без везаности за производ'', индустријска/организацијска психологија, Научна област из које је стечено академско звање магистра наука: Индустријска/организацијска психологија III НАСЛОВ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Лажирање тестова у професионалној селекцији: модел базиран на теорији очекивања

2 IV ПРЕГЛЕД ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Навести кратак садржај са назнаком броја страна, поглавља, слика, шема, графикона и сл. Докторска дисертација Мр Предрага Окановића садржи 151 страну, укључујући 203 референце, 26 табела, 24 дијаграма и 2 групе прилога. Текст је организован у 3 дела: Теоријски део, Емпиријски део и Прилози. У оквиру ових делова текст се састоји од следећих поглавља унутар њих: Увод, Проблем и циљ истраживања, Хипотезе, Узорак испитаника, Процедура, Варијабле и инструменти, Статистичка обрада података, Резултати, Дискусија и закључак, Референце, Материјали коришћени у истраживању и Додатни резултати. Садржај дисертације: ТЕОРИЈСКИ ДЕО УВОД ПРОФЕСИОНАЛНА СЕЛЕКЦИЈА И ТЕСТОВИ ЛИЧНОСТИ Професионална селекција Тестови личности у професионалној селекцији ЛАЖИРАЊЕ ТЕСТОВА ЛИЧНОСТИ У ПРОФЕСИОНАЛНОЈ СЕЛЕКЦИЈИ Дефиниције лажирања Додатна разматрања у вези са дефиницијом лажирања НАЧИНИ МЕРЕЊА ЛАЖИРАЊА Скале социјалне пожељности Диференцијални скорови Додатни начини мерења лажирања ИСТРАЖИВАЊА У ОБЛАСТИ ЛАЖИРАЊА Квантификовање лажирања Утицај лажирања на валидност тестова личности и селекцијску одлуку Предиктори лажирања МОДЕЛИ ЛАЖИРАЊА Интеракционистички модел лажирања (Snell et al., 1999) Модел лажирања базиран на теорији планираног понашања (McFarland & Ryan, 2006) Интегративни модел лажирања (Mueller-Hanson et al., 2006) Унапређени модел лажирања (Goffin & Boyd, 2009) ТЕОРИЈА ОЧЕКИВАЊА И ЛАЖИРАЊЕ Теорија очекивања Хипотетски модел лажирања базиран на теорији очекивања ПРОБЛЕМ ИСТРАЖИВАЊА ЦИЉ И ХИПОТЕЗЕ ИСТРАЖИВАЊА ЕМПИРИЈСКИ ДЕО УЗОРАК ИСПИТАНИКА ПРОЦЕДУРА ВАРИЈАБЛЕ И ИНСТРУМЕНТИ Независне варијабле Модераторске варијабле Зависне варијабле Додатне варијабле СТАТИСТИЧКА ОБРАДА ПОДАТАКА РЕЗУЛТАТИ Дескриптивна статистика Провера успешности манипулације Поређење скорова на два мерења ЦИЉ 1. Испитивање релативног удела Валенце, Инструменталности и Очекивања у појави

3 мотивације за лажирање и само лажирање тестова у професионалној селекцији. ЦИЉ 2. Испитивање модераторске улоге способности између мотивације за лажирање и лажирања тестова личности у професионалној селекцији ЦИЉ 3. Поређење различитих начина мерења лажирања Модел лажирања базиран на теорији очекивања ДИСКУСИЈА Провера успешности манипулације и поређење скорова на два мерења Дискусија за Циљ 1. - ВИЕ компоненте, Мотивација за лажирање и Лажирање Дискусија за Циљ 2. - Модераторска улога способности Дискусија за модел лажирања тестова личности базиран на теорији очекивања Дискусија за ЦИЉ 3. Поређење различитих начина мерења лажирања Ограничења истраживања Генерална дискусија и практичне импликације Закључак РЕФЕРЕНЦЕ ПРИЛОЗИ МАТЕРИЈАЛИ КОРИШЋЕНИ У ИСТРАЖИВАЊУ ДОДАТНИ РЕЗУЛТАТИ У првом делу текста дисертације под називом ТЕОРИЈСКИ ДЕО, кандидат Окановић разматра примену тестова личности и њихово лажирање у професионалној селекцији, описује начине мерења лажирања на тим тестовима, даје приказ истраживања и теоријских модела лажирања тестова и, коначно, дефинише теоријски оквир свог истраживања опредељујући да тестира хипотетски модел лажирања заснован на теорији очекивања. У другом делу текста дисертације назван ЕМПИРИЈСКИ ДЕО, кандидат Окановић описује узорак испитаника, одабране конструкте и њихове мере, процедуре за прикупљање податка и одабране поступке обраде података. У поглављу РЕЗУЛТАТИ кандидат представља дескриптивне податке, тестира разлике у скоровима у два мерења, анализира удео са којим валенца, инструменталност и очекивање учествују у формирању мотивације за лажирање и предлаже финални модел лажирања базиран на конструктима теорије очекивања. У оквиру поглавља ДИСКУСИЈА кандидат разматра успешност симулације и информативност поређења скорова из два мерења, модераторску улогу когнитивних способности испитаника, пореди начине мерења и могуће моделе лажирања на психолошким тестовима, даје практичне импликације налаза, ограничења истраживања и коначне закључке. У ЗАКЉУЧЦИМА кандидат истиче значај инструменталности као и ситуационих фактора и формата теста у формирању мотивације за лажирање на тестовима личности током професионалне селекције. У поглављу ПРИЛОЗИ кандидат приказује све инструменте кориштене у прикупљању података, резултате додатних статистичких анализа као и дијаграме свих модела тестираних у истраживању.

4 V ВРЕДНОВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: У поглављу УВОД кандидат Окановић, разматрајући примену тестова личности у професионалној селекцији, наводи да су ови тестови вулнерабилни на лажирање у смислу да се кандидати за одређени посао могу на тим тестовима приказати у светлу за које верују да ће им повећати шансе и да добију посао за који су се пријавили. Овакво представљање у бољем светлу кандидата за посао (лажирање), уместо добијање њиховог реалног статуса на мереним личносним димензијама, води ка доношењу погрешних одлука организације у запошљавању. Наиме, ако се у селекцији примењују тестови подложни лажирању онда је за очекивати да ће део новозапослених бити они који су вешти у лажирању тестова, односно, они који реално не поседују особине потребне за успешно обављање посла. У даљем делу увода кандидат Окановић исцрпно наводи бројне резултате истраживања лажирања тестова у професионалној селекцији, налази да таква истраживања до сада нису рађена у Србији и истиче генералну потребу да будућа истраживања буду чешће смештена унутар оквира неке теорије којом ће се на обухватнији начин објаснити феномен лажирања. У наставку текста кандидат Окановић даје преглед различитих одређења лажирања на тестовима, контрастира низ сродних термина којима се истраживачи овог феномена служе. У поглављу НАЧИНИ МЕРЕЊА ЛАЖИРАЊА кандидат на систематичан начин приказује 9 индикатора лажирања у Табели 1 на страни 28, описује неке које се најчешће срећу у истраживањима, а потом приказује и неке додатне мере лажирања. У поглављу ИСТРАЖИВАЊА У ОБЛАСТИ ЛАЖИРАЊА кандидат групише истраживања на она која су имала за циљ квантификовање присуства лажирања током професионалне селекције, истраживања која су била усмерена на утицај лажирања на ваљаност тестова и селекцијске одлуке и истраживања која су се бавила предикторима спремности на лажирање. Даље у тексту кандидат представља 4 најпознатија модела лажирања: интеракционистички (Snell et al., 1999), модел базиран на теорији планираног понашања (McFarland & Ryan, 2006), интегративни модел (Mueller- Hanson et al., 2006) и такозвани ''унапређени'' модел (Goffin & Boyd, 2009). У поглављу ТЕОРИЈА ОЧЕКИВАЊА И ЛАЖИРАЊЕ кандидат даје детаљан опис теорије очекивања (Vroom, 1964) и образлаже избор ове теорије за концептуални оквир сопственог истраживања. На страни 58 кандидат приказује хипотетски модел лажирања заснован на теорији очекивања (График 6). Кандидат Окановић дефинише ПРОБЛЕМ истраживања као следеће питање: Да ли компоненте теорије очекивања (валенца, инструменталност и очекивање) могу да предвиде и објасне лажирање тестова личности у професионалној селекцији? Он дефинише као главни циљ истраживања формирање модела лажирања на бази теорије очекивања. Да би тај циљ остварио кандидат је предвидео да тестира значај инструменталности, валенце и очекивања за настанак мотивације за лажирање, да анализира модераторску улогу когнитивних способности у релацији претходних компоненти и саме мотивације као и да утврди значај формата теста личности на подложност лажирању. На основу претходних истраживања, одабраног теоријског модела, кандидат је хипотезе истраживања представио на разумљив и систематичан начин. Тестирање ових хипотеза је спровео прикупљајући податке на 301испитанику који су били студенти треће и четврте године студија са 5 различитих факултета Универзитета у Новом Саду и Универзитета у Новом Пазару. Примењујући нацрт неексперименталног корелационог истраживања, кандидат је податке прикупио у два мерења поновљена на истим испитаницима: прво, извршено је нормативно мерење без симулиране ситуације селекције и друго, након две седмице уз симулирану ситуацију селекције за запошљавање асистента на факултету. У другој ситуацији испитаници су добили инструкције о радном месту (оглас за запослење уз информацију да се не ради о стварном огласу) а за посао за који су били заинтересовани (провера је показала да је валенца оваквог запослења била позитивна). Подаци су прикупљени током редовних термина предавања и вежби на групама од 22 до 72 студента док је упаривање упитника из првог и другог мерења извршено на основу броја индекса студента. Прикупљени подаци су обрађени помоћу два статистичка програма: SPSS 20.0 и AMOS У поглављу РЕЗУЛТАТИ кандидат Окановић је показао систематичност у припреми и анализи

5 прикупљених података дајући описе дистрибуција сирових и диференцијалних скорова са два мерења, анализирајући релације варијабли истраживања, исходе тестирања мерних и различитих структурних модела уз њихове индексе подесности. Кандидат је спровео бројне и разноврсне статистичке анализе како би одговорио на основно истраживачко питање и остварио постављене циљеве истраживања. Основни налаз истраживања је да једна од три компоненте теорије очекивања, инструменталност, значајно предвиђа мотивацију за лажирање а ова да значајно предвиђа само лажирање на тесту личности током професионалне селекције (График 17 на 106. страни). У ЗАКЉУЧЦИМА кандидат се позива на финални структурни модел са значајним индексима подесности, односно, налаз да уверења о вредности лажирања и уверења о учесталости лажирања у селекцији заједно са моралношћу у оквиру компоненте инструменталности, представљају најбоље предикторе мотивације за лажирање на тестовима. Кандидат такође наглашава да додатне анализе указују на то да не постоји модераторски ефекат когнитивних способности као и на то да је формат теста познат као Ликертова скала вулнерабилнији на лажирање. Спрам ових закључака кандидат Окановић препоручује креаторима селекционих процедура да, када користе тестове личности у селекцији, нагласе у инструкцијама кандидатима за посао да скор на овим тестовима није пресудан како би, на тај начин, спречили ефекат инструменталности на формирање мотивације за лажирање тестова личности. У два ПРИЛОГА и на 22 странице текста кандидат приказује инструменте кориштене у прикупљању података, резултате додатних статистичких анализа као и дијаграме свих модела тестираних у истраживању. VI СПИСАК НАУЧНИХ И СТРУЧНИХ РАДОВА КОЈИ СУ ОБЈАВЉЕНИ ИЛИ ПРИХВАЋЕНИ ЗА ОБЈАВЉИВАЊЕ НА ОСНОВУ РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА У ОКВИРУ РАДА НА ДОКТОРСКОЈ ДИСЕРТАЦИЈИ Таксативно навести називе радова, где и када су објављени. Прво навести најмање један рад објављен или прихваћен за објављивање у часопису са СЦИ листе односно са листе министарства надлежног за науку када су у питању друштвено-хуманистичке науке. У случају радова прихваћених за објављивање, таксативно навести називе радова, где и када ће бити објављени и приложити потврду о томе.

6 Кандидат Окановић има укупно 2 објављена научна рада везана за тему докторске тезе, 7 радова објављених у стручним часописима, од којих 5на СЦИ листи министарства везане за друштвенохуманистичке науке: Okanović, P., Okanović, D., Mitrović, D., & Majstorović, N. (2013). Academic integrity captured by a personality-based test. Psihologija, 46(1), Maraš, J.S., Kolundžija, K., Dukić, O., Marković, J., Okanović, P., Stokin, B., Mitrović, D., & Ivanović- Kovačević, S. (2012). Some psychological characteristics of adolescents hospitalized following a suicide attempt. European Review for Medical and Pharmacological Sciences, 17, Беара, М. и Окановић, П. (2010). Спремност на професионални развој наставника - како је измерити? Андрагошке студије, Вол.1, Окановић, П. и Окановић, Д. (2009). Могућност лажирања резултата на тесту ПИЕ-ЈРС у ситуацији професионалне селекције, Примењена психологија, Вол. 2(3), Окановић, П., Окановић, Д. и Мајсторовић, Н. (2009). Провера метријских карактеристика упитника стилова доношења куповних одлука примењеног у условима са и без везаности за производ, Примењена психологија, Вол. 2(2), Радовановић, Д. и Окановић, П. (2009). Особине личности као предиктори жељене организацијске културе. Примењена психологија, Вол. 2(1), Товиловић С., Окановић, П. и Крстић, Т. (2010). Процена асертивности, у М. Биро, С. Смедеревац и З. Нововић (уредници), Процена психолошких и психопатолошких феномена (63-72). Београд: ЦПП VII ЗАКЉУЧЦИ ОДНОСНО РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА У поглављима РЕЗУЛТАТИ, ДИСКУСИЈА И ЗАКЉУЧЦИ кандидат Окановић, као најважнији налаз свог истраживања, описује финални структурни модел са значајним релацијама мерених конструката, односно, истиче налаз да уверења о вредности лажирања и учесталости лажирања заједно са моралношћу у оквиру компоненте инструменталности представљају фактор који, за разлику од свих осталих мерених у овом истраживању, прогнозира мотивацију за лажирање тестова личности у ситуацији професионалне селекције. У овом поглављу кандидат такође представља резултате додатних анализа које говоре да не постоји модераторски ефекат когнитивних способности у тестираном моделу. Коначно, резултати упућују и на значај формата теста личности за формирање мотивације за лажирање и то тако да тест са принудним избором показује мању подложност лажирању него тест са Ликертовим скалама. Полазећи од ових закључака кандидат Окановић препоручује креаторима селекционих процедура да када користе тестове личности у селекцији нагласе у својим инструкцијама кандидатима за посао да скор на овим тестовима није пресудан и да, на тај начин, спрече ефекат инструменталности на формирање мотивације за лажирање на тим истим тестовима. VIII ОЦЕНА НАЧИНА ПРИКАЗА И ТУМАЧЕЊА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА Експлицитно навести позитивну или негативну оцену начина приказа и тумачења резултата истраживања. Добијени истраживачки подаци су приказани на дескриптивном и инференцијалном нивоу. Дистрибуције свих варијабли, укључујући и дистрибуције диференцијалних скорова, су описане у смислу централне тенденције и распршења, распона скорова као и мера закривљености и издужености. Кандидат је посебном анализом проверио и потврдио успешност симулације ситуације запошљавања. На инференцијалном нивоу кандидат је униваријатно упоређивао средње вредности које су испитаници постигли на мерењима без и са симулираном ситуацијом запошљавања, мултиваријатно корелације између мотивације за лажирање и компоненти мотивације предвиђене теоријом очекивања, као и корелације ове мотивације и показатеља лажирања (диференцијални скорови на предикторима лажирања). Кандидат је на коректан начин

7 тестирао потенцијални модераторски ефекат когнитивних способности на релацију мотивације за лажирање и мере лажирања. Поред провере евентуалних разлика у прогнози лажирања ако се исто мери као диференцијални скор са скала Ликертовог типа и скала принудног избора, кандидат је посебно био ангажован у тестирању модела лажирања применом анализе помоћу структурних једначина. Након тестирања мерних модела кандидат је кренуо са тестирањем структурног модела лажирања у више итерација и респецификација истог како би дошао до финалног модела са задовољавајућим показатељима подесности спрам емпиријских података. Цео ток анализа прикупљених података је у довољној мери илустрован дијаграматски као и систематизован у бројним прегледним табелама. У целини гледано, кандидат Окановић је добијене резултате тумачио коректно и прецизно, компарирајући их са резултатима претходних истраживања и разматрајући њихове домете и ограничења спрам ограничења које намеће примењени нацрт истраживања. На основу својих налаза кандидат нуди препоруке креаторима селекцијских процедура који користе тестове личности у одабиру најбољих кандидата за посао. На основу одабира истраживачког дизајна, квалитета прикупљених података, начина њихове обраде и интерпретације, може се констатовати да овај рад представља значајан научни допринос у области Индустријске/организацијске психологије, посебно у домену управљања људским ресурсима, као и да задовољава очекивања која се обично постављају пред формат докторске тезе. IX КОНАЧНА ОЦЕНА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Експлицитно навести да ли дисертација јесте или није написана у складу са наведеним образложењем, као и да ли она садржи или не садржи све битне елементе. Дати јасне, прецизне и концизне одговоре на 3. и 4. питање: 1. Да ли је дисертација написана у складу са образложењем наведеним у пријави теме Докторска дисертација мр Предрага Окановића је написана у складу са образложењем наведеним у пријави теме. 2. Да ли дисертација садржи све битне елементе Докторска дисертација мр Предрага Окановића садржи све битне елементе оригиналног научног рада у области Индустријске/организацијске психологије. 3. По чему је дисертација оригиналан допринос науци Ова дисертација представља оригиналан допринос науци јер тестира објашњавалачку моћ једне од познатих теорија радне мотивације у условима када посматрани исход није позитивна радна ангажованост особе него њена мотивација за обмањивање других као и система селекције у целини. 4. Недостаци дисертације и њихов утицај на резултат истраживања Недостаци докторске дисертације мр Предрага Окановића произилазе из уобичајених недостатности корелационог истраживачког нацрта, односно, немогућности утврђивања каузалних односа варијабли у моделу лажирања на тесту личности. Сем тога, артифицијелност третмана истраживачког проблема, са увођењем хипотетског огласа за запошљавање и са спровођењем мерења на студентима уместо на реалним кандидатима, представљају претњу интерној ваљаности налаза. Истраживач је ипак предузео све што је било могуће како би, и поред хипотетског огласа за посао и животног статуса испитаника, осигурао интерну и екстерну ваљаност налаза. Наиме, овакав нацрт је већ раније примењиван у истраживањима лажирања тестова, укључујући и мерења на узорку из студентске популације. Коначно, истраживање на реалним кандидатима за реалан посао није могуће јер би оно захтевало да нормативно тестирање кандидата буде извршено и пре него што они постану кандидати за посао, као што није могуће и да они сарађују у истраживању њиховог сопственог лажирања на тестовима током реалне селекцијске процедуре. Отуда се може рећи да се изнети недостаци нису могли избећи, односно, да је кандидат тестирао постављене хипотеза на начин који је био могућ и да је формулисао модел који, по први пут у нашој средини, утврђује факторе спремности за лажирање на тестовима током професионалне селекције.

8 X ПРЕДЛОГ: На основу укупне оцене дисертације, комисија предлаже: На основу увида у садржај докторске дисертације кандидата мр Предрага Окановића, под насловом '' Лажирање тестова у професионалној селекцији: модел базиран на теорији очекивања '' и укупне оцене њене научне вредности, Комисија позитивно оцењује ову дисертацију и предлаже Наставно-научном већу Филозофског факултета, Универзитета у Новом Саду да прихвати позитивну оцену и одобри кандидату да докторску дисертацију под овим насловом јавно брани. ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ др Небојша Мајсторовић, ванредни професор, Филозофски факултет у Новом Саду др Станислав Фајгељ редовни професор, Факултет за пословне и правне студије у Новом Саду др Бојан Јаничић, доцент, Филозофски факултет у Новом Саду НАПОМЕНА: Члан комисије који не жели да потпише извештај јер се не слаже са мишљењем већине чланова комисије, дужан је да унесе у извештај образложење односно разлоге због којих не жели да потпише извештај.