ОБЈ ЕК Т И ВИ ЗО ВА ЊЕ МО РА Л Н Е Ш Т Е Т Е
|
|
- Birgitte Lange
- 6 år siden
- Visninger:
Transkript
1 UDC (497.11) UDC (497.11) DOI: /ZMSDN K ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ОБЈ ЕК Т И ВИ ЗО ВА ЊЕ МО РА Л Н Е Ш Т Е Т Е М А РИ ЈА К А РА Н И К И Ћ М И РИ Ћ Ун и в е р з и т е т у Б е о г р а д у, П р а в н и ф а к у л т е т Бу ле вар кра ља Алек сан дра 67, Бе о град, Ср би ја m a r i i u s.bg. a c. r s СА Ж Е ТА К : У с р п с ком по з ит и в н ом п р а ву п р и х в а ћ е н је н ај ч и с т и ји об лик су бјек тив не кон цеп ци је мо рал не ште те: под мо рал ном (не и мо винском, не ма те ри јал ном) ште том ми сли се на бол (те ле сни или ду шев ни) и страх довољног трајања и интензитета. Моралну то јест неимо винску ште - ту не чи ни са ма по вре да лич ног до бра или објек та не ког не и мо вин ског пра ва, већ бол или страх, по вре да ин тим не сфе ре ко ја са со бом но си поре ме ћај у псих и чкој ра внот еж и ош т ећен ика. Под објект иви за ц и јом мо ра лне ште те мисли се на про ме ну овог схвата ња, то јест на раз у ме ва ње не ма те рија ле ш т ет е к а о по в р е де л и ч ног доб р а и л и о бјек т а не и мо ви н ског п р а в а и л и с амог не имови нског п р ав а и л и п р ав ом з а ш т и ће ног и н т е р е с а, а у св а ком слу ча ју, без об зи ра на то да ли је та по вре да има ла за ре зул тат бол или с т р а х од но с но т р п љ е њ е у и н т и м ној с ф е р и ош т е ћ е н и к а. О в ом с х в а т а њу г о д и не ок р е н уо с е х р в ат ск и з а ко но да в а ц, де фи н и ш ућ и неи мови нск у ш т е т у к а о по в р е д у п р а в а л и ч но с т и. Ко м и си ја з а и з р а д у Гр а ђ а н ског з а ко - ника разматра, између осталог, могућност потпуног или делимичног објект и ви з о в а њ а мо р а л не ш т е т е у с рп ском п р а ву. У ов ом р а д у п р е и сп и т у ју с е раз ло зи за та кву про ме ну и за у зи ма став да би за срп ско пра во би ла оп тим а лн а м е ш о в и т а ко н ц е п ц и ја н е и м о в и н с ке ш т е т е: о с т а н а к п р и о с н о в н ој и д еји о м ор а лн ој ш т ет и к а о и нт и мн о м т рп љ ењу, у з п р ош ир ењ е које је би ло пред ло же но још Ски цом да и са ма по вре да лич ног до бра од но сно пра вом за шти ће ног ин те ре са мо же да бу де вид мо рал не ште те. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: мо рал на (не и мо вин ска) ште та, по вре да лич ног до - бра, по вре да пра ва лич но сти, ду шев ни бол, те ле сни бол, страх С уп р о тс т а в љ е но с т су бјек т и в ног и објек т и в ног сх в ат ањ а о мора л ној ш т е т и ода в но је по зна т а у п ра в ној на у ц и 1, али се сма тра ло да је у на шем п ра ву она де фи н и т и в но ра з р е ше на у ко рис т су бјек т и в не пе р цеп ц и је не - 1 Ви д.: п р е г л ед с х в а т а њ а о н е и м о в и н с кој ш т е т и [Станковић 1998 (1963): 40]. Реч је о пу бли ка ци ји ко ју је уре дио Зо ран Ивошевић, под на зи вом На кна да ште те, у ко јој су по нов о ш т а м п а н е ч е т и р и к њ и г е О б р е н а С т а н к о в и ћ а : Но в ч а н а н а к н ад а н еим ов и нс к е ш т ет е
2 488 и мо ви н ске ш т е т е 2. До то га је до шло под сна жним ути ца јем те о риј ских ста во ва Обре на Стан ко ви ћа о пој му мо рал не ште те [Станковић 1998 (1963): 25 27], ко ји су при хва ће ни и у ју го сло вен ском За ко ну о обли га цио - ни м од но си ма (ЗОО) 3. Пред ме т овог ра да је објек т и ви зо ва ње пој ма мо ра л- не ш т е т е, т о је с т св о ђе њ е т а к в е ш т е т е на по в р е д у не и мо ви н ског п ра в а, још прецизније, на по вре ду објек та не и мо вин ског права као што су теле - сн и и н т е г ри т е т, зд ра в ље, ча с т, у глед, п ри ват нос т и д руг о 4. Ову мо гућ ност С т а нко в и ћ је п р е д оношењ а З О О и сп ит а о и од б а ц ио [С т а н кови ћ (1963): и 84 87]. У прак тич ном сми слу, мо гућ ност да се прав ном ли цу при зна пра во н а н а к н а д у не и мо ви н ске ш т е т е о т в а р а с е с а мо а ко с е сх в а т а њ е о т о ме ш т а је мо ра л на ш т е т а п р е т ход но п ри бл и ж и о бјек т и в ној кон цеп ц и ји. Зако но дав ци по је ди них не ка да шњих ју го сло вен ских ре пу бли ка објек ти виз о в а л и с у поја м мора лне ш т ет е и п ризнал и п ра вном л иц у п раво на њ ен у на к на д у 5. Ко м и си ја з а и з ра д у г ра ђа н ског з а ко н и к а 6 ра з ма т ра мо г ућ но с т да се мо рал на ште та у срп ском пра ву објек ти ви зу је [Комисија за из ра ду Гра ђан ског за ко ни ка 2009: 64 и (чл. 168, 224 и 226 Пре д н а ц р т а)] СУ БЈЕК ТИВ НА И ОБЈЕК ТИВ НА КОН ЦЕП ЦИ ЈА МО РА Л Н Е Ш Т Е Т Е У срп ском по зи тив ном пра ву при хва ћен је нај чи сти ји облик субјективне кон цеп ци је мо рал не ште те: Под мо рал ном (не и мо вин ском, не ма те ријал ном) ште том ми сли се на бол (те ле сни или ду шев ни) и страх до вољ ног т ра ја њ а и и н т ен зи т е т а 7. Су до ви ка жу 8 : Под не ма т е ри ја л ном ш т е т ом у см и сл у ЗОО под ра зу ме ва ју се фи зич ки бол, пси хич ки бол и страх. Сто га се оште ће ном новча на на к на да на и ме не ма т е ри ја л не ш т е т е мо же до с у д и т и с а мо к а д с е по в р е да ма н и фе с т о в а ла у јед ном од на ве де н и х ви до в а т е (д ок т о р с к а д и с е р т а ц и ја, 19 63), На к н а д а з а п о ја ч а н е н а п о р е и з а ум а њ е њ е ж и в о т н е а к т и в - н о с т и (1972), На к н а д а и м о в и н с ке ш т е т е (1968) и На кна да ште те у об ли ку рен те (1975). 2 И з р а з е м о р а л н а, н е м а т е р и ја л н а и н е и м о в и н с к а ш т е т а ко р и с т и м к а о с и н о н и м е. 3 Вид. чл З а ко н а о о б л и г а ц и о н и м од н о с и м а, Слу жбе ни лист СФРЈ, бр. 29/1978; 39/1985; 45/1989. од лу ка УСЈ и 57/1989, С л у ж б е н и л и с т СРЈ, бр. 31/1993. и С л у ж б е н и л и с т СЦГ, бр. 1/2003. Устав на по ве ља. 4 Во ди не лић ов де за др жа ва фи ну раз ли ку из ме ђу по вре де ка квог не и мо вин ског права и по вре де ње го вог објек та [Vodinelić 2012: ]. 5 Упо р. ч л. 149 и 207 З а ко н а о о б л и г а ц и о н и м од но с и м а Ц р не Го р е ( З ОО Ц Г ), Сл. лист ЦГ, бр. 47/2008; чл. 19, 1046 и 1100 За ко на о об ве зним од но си ма Хр ват ске (ЗО О ХР), На р о д - н е н о в и н е, бр. 35/2005, 41/2008 и 125/2011. Вид.: по ре ђе ње ју го сло вен ског и хр ват ског ЗОО [Josipović i Nik šić 2008: 61 94]. 6 Од л у к а В л а д е Ре п у б л и ке С р б и је о о б р а з о в а њу п о с е б н е Ко м и с и је р а д и ко д и ф и к а ц и - ј е г р а ђ а нс к о г п р ав а и и зр ад е Г р ађ а нс к о г з ак он ик а, Слу жбе ни гла сник РС, бр. 104/2006; 110/2006 и 85/ Шт е т а је у м а њ е њ е н е ч и је и м ов и н е (о б и чн а ш т ет а) и с п р еч ав ањ е њ ен о г п ов ећ ањ а (из ма кла ко рист), као и н а н о ш е њ е д р у г о м е ф и з и ч ко г и л и п с и х и ч ко г б о л а и л и с т р а х а (н е м а - т е р и ја л н а ш т е т а). Чл. 155 ЗОО. 8 З а к љу ч а к с а в е т о в а њ а п р ед с т а в н и к а С а в е з н о г с у д а, в р хо в н и х с у д о в а р е п у б л и к а и ау то ном них по кра ји на и Вр хов ног вој ног су да од 15. и 16. ок то бра 1986.
3 489 ште те и под усло вом да ја чи на и тра ја ње бо ло ва и стра ха и дру ге окол но с т и т о оп ра в да в а ју, да би с е код ош т е ће ног ус по с т а ви ла на ру ше на пси хич ка рав нотежа. Оштећеном се због по вреде (не - мат ерија л н и х) п ра в а л и ч но с т и нов ча на на к на да мо же до су д и т и са мо к а д су с е послед ице т е повр еде ма н и фе с т о в а ле у јед ном од ви до ва не ма те ри јал не ште те. И ка да је не ки од ви до ва не ма те - ри јал не ште те на стао, оште ће ном се нов ча на на кна да мо же до - с у д и т и с а мо к а да ја ч и на и т р а ја њ е б о ло в а и с т р а х а и л и д ру г е окол но сти слу ча ја то оправдавају, да би се код оште ће ног ус по - с т а ви ла на ру ше на пси х и ч к а ра в но т е ж а. Мо ра л н у т о је с т не и мо ви н ск у ш т е т у не ч и н и с а ма по в р е да л и ч ног до бра или објек та не ког не и мо вин ског пра ва, већ бол или страх, по вре да ин тим не сфере која са собом носи пореме ћај у пси хич кој рав но те жи оште - ће н и к а [Станковић 1998 (1963): 150]. Дру гим ре чи ма, мо рал на ште та не с а с т о ји с е у по в р е д и не ког л и чног неимови нског п рав а ош т ећен ик а, па ни у по вре ди објек та тог ње го вог пра ва, не го у јед ном ин тим ном тр пље - њу, до ко јег че с т о до ла зи ба ш по в о дом ов а к в е по в р е де. Мо ра л на ш т е т а мо же да с е с а с т о ји и у по в р е д и не к и х мо ра л н и х и н т е р е с а и о с е ћ а њ а ко ја н и с у о бје к ат н и јед ног су бјек т и в ног не и мо ви н ског п ра в а од но сно ко ји ма не ко р е спон д ир а н иједно и менов ано п р ав о л и чнос т и [C a rb onn ie r 2004: ] 9. Ме ђу т и м, а ко по в о дом по в р е де п ра в а л и ч но с т и и л и о бјек т а пра ва лич но сти не до ђе до бо ла или стра ха до вољ ног ин тен зи те та, он да не ма ни мо рал не ште те. Реч је о сна жном и трај ном су бјек тив ном тр пљењу, б ол у и л и с т ра х у, ко ји р е ме т е емо ц и о на л н и ек вил ибрију м и нд ивид уе [Станковић 1998 (1963): 25 27]. Уштрб не ма те ри јал ног до бра мо же да има за по сле ди цу ка ко имо - вин ску, та ко и не и мо вин ску ште ту. По вре да те ла мо же да има за по сле - ди цу тро шко ве ле че ња, с јед не, и те ле сни бол, с дру ге стра не. Не и мо винска ш т е т а сво д и се на чо ве ко во пси х и ч ко у з не м и ра ва ње, у ви д у д у шев ног и л и фи зи ч ког бо ла, пат ње, с т ра ха, не у г од н и х осе ћа ња, изазвано повредом не ког њ е г о в ог л и ч ног, не и мо ви н ског до бра [ Ра д и ш и ћ : 199] 10. Псих и ч к и, т о је с т д у ше в н и б о л од р е ђ е ног т р а ја њ а и јач ине јес т е јед а н од об ли ка мо рал не ште те. Ме ђу тим, ни је ни сва ки довољно снажан и до - в о љно д у г о т р а ја н д у ше в н и б о л п ри з н а т к а о ш т е т а у п р а вном см ис л у, не го са мо онај ко ји на ста је услед ума ње ња жи вот не ак тив но сти, на ру же - 9 Има у нас и ау то ра ко ји сма тра ју су прот но: да су бол или страх ма ни фе ста ци ја неи мо вин ске ште те, али да је су шти на увек у по вре ди пра ва лич но сти. Дру гим ре чи ма, да н и је с в а к а п о в р е д а п р а в а л и ч н о с т и н е м а т е р и ја л н а ш т е т а, а л и д а н е м а т е р и ја л н е ш т е т е н е мо же да бу де без по вре де пра ва лич но сти оште ће ни ка [Petrović 1996: 12]. 10 Пре ма не ким ау то ри ма мо рал на ште та (бол или страх) мо же да на ста не и по во дом по вре де не ког имо вин ског до бра. Као при мер они на во де пра ви ло из чл. 189 ст. 4 ЗОО: Ка да је ствар уни ште на или оште ће на кри вич ним де лом учи ње ним с уми шља јем, суд мо же да о д р е д и в и с и н у н а к н а д е п р е м а в р е д н о с т и ко ј у је т а с т в а р и м а л а з а о ш т е ћ е н и к а [Đorđević i Stan ko vić 1987: 354]. Ме ђу тим, по сто ји те о риј ски спор о то ме да ли је по ме ну том нор мом за ко но да вац про пи сао по се бан, су бјек ти ван кри те ри јум за про це ну ствар не ште те (као об - ли ка имо вин ске ште те), или пра во на на кна ду за ин тим но тр пље ње услед уни ште ња или оште ће ња ства ри [Karanikić Mi rić 2011: 67 87].
4 490 но сти, по вре де угле да, ча сти, сло бо де или пра ва лич но сти, смр ти или т еш ког и нв ал ид ит ет а бл иског л ица, т е по с е ба н д у шев н и б ол ко ји т р пе жр тве кри вич них де ла про тив пол не сло бо де (чл. 200 и 202 ЗОО). Ре че но је да са ма по вре да пра ва лич но сти од но сно не и мо вин ског до - бра н ије ш тета; ш те та је тек пси х и ч к и бол по во дом ове повреде. Међут и м, по сто ји и п рав но сред ство за от к ла ња ње по вре де п ра ва ли чност и као так ве: Суд мо же да на ре ди да се на тро шак штет ни ка об ја ви пре су да или ис правка или да штет ник по ву че из ја ву ко јом је учи ње на по вре да, од но сно да се у ч и н и не ш т о д ру г о 11 чи ме се мо же оства ри ти иста свр ха (чл. 199 ЗОО). Ме ђу тим, нов ча на на к на да ште те мо же се до су ди ти са мо оно ме ко ји за то што му је по вре ђе но не ко пра во лич но сти под но си ду шев ни бол. Под објек ти визацијом морал не ште те мисли се на промену овог схват а њ а, т о је с т на ра з у ме в а њ е не ма т е ри ја ле ш т е т е к а о по в р е де л и ч ног до - бра и л и о бјек т а не и мо ви н ског п ра в а и л и с а мог не и мо ви н ског п ра в а и л и пра вом за шти ће ног ин те ре са, а у сва ком слу ча ју, без об зи ра на то да ли је та по вре да има ла за ре зул тат бол или страх или тр пље ње у ин тим ној сфе ри ош т е ће н и к а 12. О в ом сх в а т а њу с е ок р е н уо х р в ат ск и з а ко но - да в а ц, де фи н и ш у ћ и не и мо ви н ск у ш т е т у к а о по вре ду пра ва лич но сти 13 : Под прави ма лич но сти (осо б но с т и), пре ма чл. 19 ЗО О ХР, под ра зуме ва ју се пра во на жи вот, те ле сно и ду шев но здра вље, углед, част, до стоја н с т в о, и ме, п ри в ат но с т л и ч ног и по р о д и ч ног ж и в о т а, с ло б о да и д ру г о. На в е де на п ра в а п ри зна ју с е и п ра в ном л и ц у и з у з ев он и х ко ја су в е з а на з а би о ло ш к у с у ш т и н у фи з и ч ког л и ц а. Х р в а т ск и з ако но д ав а ц пос е бно ис ти че пра во прав ног ли ца на углед, част, име, по слов ну тај ну и сло бо ду п ри в р е ђи в а њ а. По р ед св е г а на в е де ног, но ви м з а ко ном п ри зна т о је п ра в о н а н а к н а д у не имови нске ш т ет е и з азв ане по в р е дом у г о в о р не о б а в е з е 14. Д у ше в н и и т е ле сн и б ол и с т р а х више не п р ед с т а в љ а ју по ја в не о б л и ке не и мо ви н ске ш т е т е, он и н и с у мо р а л на ш т е т а по с е би, в ећ и ма ју зна чај ме ри ла, к ри т е ри ју ма з а оце н у ко л и ко је т е ш к а кон к р е т на по в р е да п ра в а 11 Ре ц и мо, д а с е у ме с т о п р е с у де о б ја ви т е кс т с а д р ж и не ко ју п р ед л аже т уж ил ачк а с т р а - на. Пре су да Вр хов ног су да Ср би је Рев. 229/2004/2 од 21. апри ла На мар ги ни: У не мач ком пра ву новча на накна да не и мо вин ске ште те мо же се зах те - ва ти са мо у слу ча је ви ма ко ји су од ре ђе ни за ко ном ( 253 Гра ђан ског за ко ни ка). Овом па рагра фу је го ди не до пи сан још је дан став да се нов ча на на кна да мо же зах те ва ти увек к а д а је н е и м о в и н с к а ш т е т а н а с т а л а ус л ед п о в р е д е т е л а, з д р а в љ а и л и с л о б о д е с е к с у а л н о г са мо о дре ђе ња. Исто вре ме но је укинут 847 у којем је ра ни је ста ја ла слич на од ред ба. Про пуште на је при ли ка да се по за ко ни пра ви ло о пра ву на пра вич ну нов ча ну на кна ду не и мо вин - ске ш т ет е п р оуз р око в а не по в р е дом оп ш т е г п р а в а л ич н о с т и (all gem ein e s Resönlichkeitsrecht), ко је су су до ви p r a e t e r l e ge m при зна ли још го ди не, екс тен зив ним ту ма че њем 823 ал. 1 Гра ђан ског за ко ни ка. Ипак, ово про пу шта ње се не ин тер пре ти ра као од у ста нак од за теч е н о г с т ан ов иш т а с у д о в а о п р а в у н а н а к н а д у н е и м о в и н с к е ш т е т е у з р о к о в а н е п о в р е д о м оп штег пра ва лич но сти [Mag nus 2003: 4]. Не мач ки су до ви раз ли ку ју три ти па по вре де прав а л и ч н о с т и : п о в р е д у и н д и в и д уа лн е с ф ер е (Individualsphäre), п о в р е д у п р и в а т н е с ф е р е (Privatsphäre) и по вре ду ин тим не сфе ре (Intimsphäre) [Mag nus and Fed tke 2001: 121]. 13 Шт е т а је у м а њ е њ е н е ч и је и м о в и н е (о б и ч н а ш т е т а), с п р је ч а в а њ е њ е з и н а п о в е ћ а њ а (из ма кла ко рист) и по вре да пра ва особ но сти (не и мо вин ска ште та). Чл ЗО О ХР. Де - таљ ну ана ли зу пој ма и функ ци је неимовинске штете пре ма но вом За ко ну о об ве зним од но - си ма Хр ват ске дао је Мар ко Ба ре тић [Baretić 2006: ]. 14 Вид.: Чл. 346 ЗО О ХР.
5 491 л и ч но с т и, ш т о је да љ е би т но з а од р е ђи в а њ е и з но с а п ра ви ч не на к на де 15. Д ру г а ч и је р е че но, к а да с е мо ра л на ш т е т а ра з у ме о бјек т и в но, он да б ол и с т ра х не п ред с т а в љ а ју ш т е т у, не г о су т о ч и ње н и це које, з аједно с д руг и м окол но сти ма, ути чу на оце ну су да о то ме да ли је пра во лич но сти по вређе но у до в ољ ној ме ри да ош т е ће н и к с т ек не п ра в о на п ра ви ч н у нов ча н у на кна ду за ње го ву по вре ду [Klarić i Ve driš 2006: 591]. О во је у т еорији к рит иков ано. Тако Радолови ћ п ише да је ш т ет а ш т о је но ви ЗО О Х Р м а ло з а бо ра в и о н а с в о ј у но в у и п ра в и л н у ор и је н т а ц и ј у па је по но вио ста ру од ред бу да ви си на нов ча не на кна де за ви си о ја чи ни и тра ја њу бо ло ва: Тре ба ло је са мо ре ћи да ви си на нов ча не на кна де за виси од ступ ња по вре де пра ва особ но сти [Radolović 2006: 158]. У сва ком с л у ча ју, Хр в ат ск и су до ви су спо ри у п ри х в а т а њу ов е п р о ме не: он и с е и д а љ е д р же с у бјек т и в ног с х в а т а њ а о не и мо ви н ској ш т е т и, ш т о т е о ри ја з апаж а и ош т р о и м з амера. Тако с е може п р о ч и т а т и да су до ви о с т а ју п ри ста рој кон цеп ци ји мо рал не ште те за то што уво ђе ње промена захтева инте лек ту ал ни на пор да се оне схва те и при хва те [Ћурковић 2010: 1]. Међу т и м, и н с т и т у ц и о на л н и о т пор но ви на ма мо же да бу де зна к да не ш т о с пред ло же ним про ме на ма ни је у ре ду. То што се су до ви др же ста рог схвата ња не зна чи ну жно да су инерт ни, или да бе же од ин те лек ту ал ног напо ра. Срп ски за ко но да вац све ово тре ба да узме у об зир ако се бу де упуштао у ра ди кал ну про ме ну за кон ског пој ма не и мо вин ске ште те. Те о ри ја опо м и ње да од л ук а о о снов анос т и з а хт ев а з а нак над у ш т ет е т р е ба да з а ви си на п р в ом ме с т у од т е ж и не по в р е де п ра в а л и ч но с т и: То што по вре да пра ва лич но сти у кон крет ном слу ча ју не ма пси хич ку ема - на ци ју, што се не ис по ља ва као ду шев ни или те ле сни бол те страх не зна чи по се би да је од штет ни зах тев нео сно ван [Baretić 2006: 472]. Ка да оце њу је да ли је пра во лич но сти по вре ђе но у до вољ ној ме ри, суд мо же да узме у об зир сва ки пси хич ки бол до вољ ног тра ја ња и ја чи не, а не са мо б о ло в е ко ји по т и ч у од т а к с а т и в но по бр о ја н и х у з р о к а [ Ba ret ić : 475]. У су бјек тив ној кон струк ци ји се као пра вом при зна та ште та сма тра ју само д у шев н и б о ло ви и з з а кон ског к а т а ло г а ( р е ц и мо, д у шев н и б ол ус лед на ру же но с т и, д ушевн и б ол з б ог см рт и бл и ског л и ца и о с т а ло) 16. У објект и в ној кон с т ру к ц и ји, п ри л и ком п р о це не ко л и ко је т е ш к а по в р е да п ра в а лич но сти, суд је сло бо дан да узме у об зир сва ки до вољ но јак и ду го траја н д уш е вн и б о л који је н ас т а о пов од ом пов р еде з аконом з аш т ић еног не и мо ви н ског до бра. 15 Вид.: Чл ст. 2 ЗО О ХР: Pri od lu či va nju o vi si ni pra vič ne nov ča ne na kna de sud ć e vo d i t i r a č u n a o ja č i n i i t r a ja nju p o v r e d o m i z a z v a n i h f i z ič k i h b o l i, d u š e v n i h b o l i i s t r a h a, c i lju ko je mu slu ži ta na kna da, ali i o to me da se njo me ne po go du je te žnja ma ko je ni su spo ji ve sa njezi nom na ra vi i druš tve nom svr hom. 16 При ме ра ра ди, Вр хов ни суд Ср би је не до су ђу је на кна ду за ду шев ни бол услед губит ка ства ри, чак ни ка да је реч о умет нич ком де лу, за то што то ни је за ко ном при знат об лик мо рал не ште те. Ре ше ње Вр хов ног су да Ср би је, Рев. I 2749/2004 од 25. но вем бра У истом кљу чу: Осно ван и ин тен зи ван страх ро ди те ља за суд би ну де те та ни је прав но при зна та нем а т е р и ј а л н а ш т е т а. З а к љу ч а к с а в е т о в а њ а г р а ђ а н с к и х и г р а ђ а нс к о - п р ив р е дн и х од ељ ењ а Са ве зног су да, вр хов них су до ва ре пу бли ка и по кра ји на и Вр хов ног вој ног су да од 14. и 15. с е п т е м б р а 1983.
6 492 К РИ Т И К А И З ЛО Ж Е Н И Х СХ ВА ТА ЊА И М Е Ш ТО ВИ ТА КОН Ц ЕП Ц И ЈА МО РА Л Н Е Ш Т Е Т Е Основ на за мерка свођењу неимовин ске штете на каталог субјектив - н и х п ра ва за ч и ју по вре д у мо же да се д у г у је на к на да у п у ћу је на ко нач нос т тог ка та ло га. Стан ко вић на ро чи то ис ти че ту ко нач ност као мањ ка вост: Људ ска лич ност је та ко суп тил на и сло же на и ње не ма нифе с т ац ије т ако м ног обр ој не и р азнов рсне да н и најг ен иозн ији си стем та квих су бјек тив них пра ва не би био у ста њу да по кри је све слу ча је ве не и мо вин ских ште та [Станковић 1998 (1963): 30]. За Ст а н ко ви ћ а сх в а т а њ е о неимо ви нској ш т ет и к а о пов р ед и п р ав а л и ч но с т и су ви ше је ре с т ри кт и вно: он сма т ра да и ма м но г о ви ше по ја в н и х об ли ка пси хич ког бо ла него права личности ко ја би мо гла да бу ду по вре - ђе на, и з чег а з ак ључ ује да би у о бјект и в ној кон с т ру к ц и ји не и мо ви н ске ште те многе по вре де оста ле не по кри ве не. Ова кри тика почива на погре - шном схва та њу о за тво ре ном кру гу су бјек тив них пра ва или пра ва лич но - сти ко ји је су ви ше узак да обез бе ди за шти ту у свим слу ча је ви ма ка да би тре ба ло, а то је увек ка да не ко ли це тр пи пат њу у ин тим ној сфе ри. Пр во, број лич них пра ва ни је ко на чан, он се раз ви ја [Kr ne ta 2007 (1957): 263; Vo d i ne l ić 2012: 253]. И д руг о, у пос т у пк у к в а л и фи к а ц и је по је д и н ач ног с л у ч а ја и и н т е р п р е т а ц и је п р а ви л а ко је т р е б а п римен ит и р едовно с е ко ри гу ју са др жи на и обим пој ма ште те и огра ни ча ва или про ши ру је до - ма шај ус т а нове од г о вор но с т и. Све и да т о же л и, з а конодав а ц не би мог а о да за у ста ви ове про це се, то јест да у не ком објек тив ном схва та њу ис црпн и м на бра ја њ ем п р а в а л и ч но с т и и л и о бје к а т а т и х п р ав а сп р еч и с удов е да к в а л и фи к у ју ч и ње н и це и т у ма че п ра ви ла и да на т ај нач и н поја м ш т е - те увек из но ва од ре ђу ју. Не к а ф о р м а к а т а ло г а п р а в ом п ри зна т и х ш т е т а не може с е и зб ећ и, би ло да је реч о кру гу лич них пра ва или обје ка та тих пра ва, би ло да је реч о кру гу пра вом при зна тих ма ни фе ста ци ја пси хич ког бо ла: Aко огра ниченост каталога правом признатих неимо вин ских ште та пред ста вља про - блем, тај про блем по сто ји ка ко у објек тив ном, та ко и у су бјек тив ном сх в а т а њу не и мо ви н ск и х ш т е т а. П и т а њ е ко је с е мо же по с т а ви т и т и че с е т ех но ло г и је ш и ре њ а к ру г а п ра вом п ри зна т и х ш т е т а. Да би до т ог а дош ло у објек тив ном мо де лу, нео п ход но је да се при зна но во или пак ши ре тума чи већ при зна то пра во лич но сти. Да би до исто га до шло у су бјек тив ном модел у, т р еб а п р ав ом п ризн ат и нов и л и ш и р е т у м а ч и т и в е ћ п ри з н а т и слу чај ин тим не пат ње (бо ла или стра ха). Су бјек тив ност су бјек тив ног схва та ња о мо рал ној штети у практичној рав ни по при ма фор ма ли зо ван, де пер со на ли зо ван об лик. По сте ри ор - но у т в р ђи в а њ е т у ђег б о ла и л и с т ра х а по п ри р о д и с т в а ри н и је мо г у ће: не мо же с е зна т и да л и је од р е ђе но л и це у од р е ђе ном т ре н у т к у у п р о ш ло с т и за и с та т р пе ло бол и л и с т ра х и кол и ког и н тен зи т е та. Нај ви ше ш то се мо же је сте да се утвр ди си ту а ци ја у ко јој се дру ги био на шао и да се оце ни да ли би у та квој си ту а ци ји хи по те тич ки чо век ко ји је узет као стан дард
7 493 осе тио бол или страх и ко је си ли не. И ка да се кре ћу у окви ри ма крај ње су бјек т и в ног сх ва та ња, су до ви су п ри н у ђе н и да к ва н т и фи к у ју п ри ме ре н у на кна ду за бол или страх. Ну жност кван ти фи ка ци је не пре ста је ни ка да с е сх в а т а њ е п р о ме н и. (1) У су бјек т и в ном мо де л у су до ви у т в р ђу ју и з но с пра вич не накнаде која треба да пружи са тис фак ци ју оште ће ни ку за де фини ти ван мо ра л ни г у би так, то јест да м у омо г у ћ и да се би п ри ба ви не ко д руго до бро ко је ће му олак ша ти по вре ду ко ју је пре тр пео у ин тим ној сфе ри. (2) У о бје к т и в ном мо де л у с у д о в и у т в р ђу ју н а к н а д у која је п р им ер ен а јед ној не о п и п љи вој, с а сви м а пс т ра к тној пов р ед и, одр еђују и зно с који би тре ба ло да пред ста вља пра ви чан од го вор на по вре ду пра ва лич но сти 17. У Ск и ц и з а з а ко н и к о о бл и га ц и ја м а и уго в о р и м а Кон с т а н т и но ви ћ је о с т а в ио п р о с т о р а з а о т к лон од ч и с т о с у бје к т и в ног с х в ат ањ а мор а лне ш т ет е. О н је мо р а л н у и л и не и мо ви н ск у ш т е т у ш ир око одр ед ио к а о (1) по вре д у сва ког за ко н и т ог и нт ереса, (2) повред у п рава л и чнос т и: слоб оде, ча с т и, у гле да, с т и да, л и ч ног и пор од и ч ног м и ра и д ру г и х л и ч н и х до ба ра, и (3) на но шење д ру г о ме фи зи ч ког и л и пси х и ч ког б ола (ч л. 124 Ск ице). То од р е ђе њ е до п у ш т а ис ко ра к и з сфе р е и н т и м ног т р п љ е њ а у с л у ча ју да је по в р е ђе но не ко ош т е ће н и ко в о л и ч но до бр о и л и з а ко н и т и и н т е р е с, а б е з об зи ра на то да ли је та ква по вре да пра ће на ду шев ним или те ле сним патњ ама. И па к, домаћ и з аконодав а ц је р ед у ко в а о Ск и цом п ред ло же н и по ја м мо рал не ште те на про у зро ко ва ни бол или страх, а то ће ре ћи на те ле сне и д у ш е в н е п а т њ е д о в о љ ног т р а ја њ а и и н т е н з и т е т а. У с л у ч а ју по в р е д е угле да, ча сти, сло бо де или пра ва лич но сти сма тра се да мо рал на ште та по сто ји са мо ако је услед те по вре де оште ће ник тр пео пси хич ки бол (чл. 200 ЗОО). У Ск и ц у је, д а к ле, у г р а ђ е н а ме шо ви т а кон цеп ц и ја мор а лне ш т ет е. Конс т а нт ино ви ћ је т у кон цеп ц и ју и з ло ж ио в ећ у Бе л е ш ка м а: Мо р а л н а ште та је од ре ђе на као ду шев ни или те ле сни бол и то са мо онај бол ко ји је о бјек т и в н и м п ра в ом п ри знат к а о ш т е т а. Пр е ц и зн и је, п ри зна је с е с а мо онај бол ко ји на ста је од но сно ко ји се под но си из пра вом при зна тих раз - ло г а: р е ц и мо, д у шев н и б ол услед смр ти бли ског ли ца или те ле сни бол услед по вре де те ла. Ме ђу т и м, у не к и м с л у ч а је ви м а мор а лн а ш т ет а с е с а с т о ји в е ћ у с а мој по в р е д и з а ко ном з а ш т и ћ е ног неимови нс ког д об р а [ Кон с т а н т и нов и ћ 1969: 8 4]. Ме шо в и т о је и К а р б он ијеов о (C a rb o nn ie r) схва та ње мо рал не ште те: Мо рал на ште та се не ти че имо ви не. Она се одно си на по вре ду не и мо вин ских или основ них пра ва, као што су пра во на име, лик, част и др. Ме ђу тим, мо рал на ште та се од но си и на по вре ду не ких мо рал них ин те ре са и осећања ко ја ни су обје кат ни јед ног су бјект и в ног не и мо в и н с ког п р ав а однос но ко ји м а н е ко р е с пон д и р а н и јед но 17 О б а м о д е л а (с у бје к т и в а н и о бје к т и в а н) п о з н а ј у у н а п р ед од р е ђ е н е т а р и ф н и к е и л и ска ле (les barè mes). Овај на зив до би ле су по фран цу ском ма те ма ти ча ру из 17. ве ка ко ји се звао Фран соа Ба рем (François Barrême) [Ser ve rin 2004: ]. То су смер ни це на ко је се с у д о в и о с л а њ а ј у к а д а у т в р ђу ј у в и с и н у н а к н а д е м о р а л н е ш т е т е. С х в а т а њ а ф р а н ц у с ке п р а в - не док три не о овим та риф ни ци ма су по де ље на, о њи ма се пи ше афир ма тив но [Tunc 1981: 23], а л и и в е о м а к р и т и ч к и [C o u t a nt- L a p a lu s : 305]. Та р и ф н и ц и у м н ог о м е ком п р о м ит уј у иде ју о су бјек тив ној при ро ди мо рал не ште те.
8 494 име но ва но п ра во лич но сти. Тре ба ре ћ и и да се у мо ра л н у ште т у не убра ја ју повреде које су по сле ди ца чи сте оште ће ни ко ве пре о се тљи во сти [Car bonni er 2004: ]. Оста је пи та ње шта, у окви ри ма ме шо ви те кон цепц и је, т р е ба да бу де по ла зна по зи ц и ја: не и мо ви н ск а ш т ет а к а о и нт и мно т р п љ е њ е или по в р е да п ра в а л и ч но с т и. К а да је да н п ра в н и си с т ем (по п у т на шег) од к рај њ е су бјек т и вне концепц ије мо ра л не ш т е т е к р е не к а ње ном објек ти ви зо ва њу, он да тре ба за др жа ти за те че ну иде ју као основ ну (мора лн а ш т ет а је до в ољ но и н т е н з и в а н и д у го т ра ја н т е ле с н и и л и д у ше в н и бол или страх), па њу п р о ш и ри т и т а ко да не и мо ви н ск а ш т е т а мо же да с е ма н и фе с т у је још и к а о по в р е да п ра в а л и ч но с т и, од но сно по в р е да л и ч ног до бра ко је је обје кат та квог пра ва. ОБЈ ЕК Т И ВИ ЗО ВА ЊЕ МО РА Л Н Е Ш Т Е Т Е DE LE GE FE REN DA За раз ли ку од пот пу не објекти визаци је пој ма не и мо вин ске ште те (ње - ног сво ђе ња у све му на по вре ду пра ва лич но сти), до че га је до шло у хр ватском пра ву, цр но гор ски за ко но да вац про ши рио је по јам не и мо вин ске ште - те та ко да са да, по ред бо ла и стра ха, она об у хва та и по вре ду пра ва лич ности и по вре ду угле да прав ног ли ца (чл. 149 ЗО О ЦГ). Ова кво ме шо ви то од р е ђењ е неимови нске ш т ет е доп уш т а да ус лов пос т ојањ а ш т ет е буде за до во љен би ло та ко што ће се сте ћи су бјек тив ни усло ви (пат ња у су бјектив ној сфе ри), би ло та ко што ће по сто ја ти по вре да пра ва или пра вом заш т и ће ног л и ч ног до бра. Ту по ја м мо ра л не ш т е т е н и је објек т и ви зо ва н на на чел ном нивоу (није укинут сваки значај бола и страха), него је промење - на струк ту ра тог пој ма, па се под не и мо вин ском ште том ми сли на (1) повре ду уну тра шње сфе ре оште ће ни ка (бол, страх), као и на (2) по вре ду не ког ње го вог п ра ва и л и п ра вом за ш т и ће ног и н т е ре са. Ово д ру го сма т ра се ш те том неза ви сно од то га да л и је иза зва ло и н т и м н у пат њу ош те ће н и ка. У насто јању да објективизује појам мо рал не ште те цр но гор ски за - ко но да вац кре тао се ка ре ше њу из чл. 124 Ск и це па је усво јио ре д у ко в а н у вер зи ју тог ре ше ња. На мера хрватског за ко но дав ца та ко ђе је би ла да про - ме н и з а т е чен у конце пц ију неимови нске ш т е т е, а л и с е он у т ом по с л у к р е т а о у су п р о т ном сме ру па с е с а сви м од р е к а о су бјек т и в ног е ле мен т а. К а да је р еч о Ср би ји, Ко м и си ја з а и з ра д у г ра ђа н ског з а ко н и к а по н у д и ла је на јав ну рас пра ву ал тер на тив не пра дло ге. Ни је дан од њих не зна чи по т п у но од ри ца ње од су бјек т и в ног е ле мен т а. Пр ви п ред лог под ра зу ме в а да се у бу ду ћем гра ђан ском ко дек су ште та де фи ни ше на на чин на ко ји је т о био у ч и н ио Кон с т а т инови ћ одр едб ом ч л. 124 Ск иц е. Д руг и п р едлог са сто ји се у ши ре њу пој ма не и мо вин ске ште те из чл. 155 ЗОО, та ко да, по р ед б о ла и с т ра х а, о б у х в а т и и по в р е д у з а јем че н и х п ра в а л и ч но с т и. У по то њем слу ча ју за јем че на пра ва лич но сти тре ба ло би да бу ду од ре - ђ е н а опш т и м де лом бу д у ће г г р а ђ а н ског з а ко н и к а к а о п р а в а л и ч но с т и ко ја с у г а р а н т о в а н а Ус т а в ом, по т в р ђ е н и м ме ђу н а р од н и м у г о в о ри м а и оп ште при хва ће ним пра ви ли ма ме ђу на род ног пра ва. Пот пу на објек ти виза ци ја мо ралне ште те се и не раз ма тра. Раз ми шља се о мешовитој струк-
9 495 т у ри мо р а л не ш т е т е, од носно о опт им а л ном н а ч и н у д а с е с у бјек т и в но схва ћена морал на ште та про ши ри та ко да об у хва ти и одређене објектив - не ком по нен т е. Тра ж и с е на ч и н да, у з до с а да ш њ е т р п љ е њ е у и н т и м ној с ф е ри ош т е ћ е н и к а (д у ше в н и б о л, т е ле сн и б о л, с т р а х), мор а лн а ш т ет а о б у х в а т и још и а п с т ра к т н у по в р е д у з а јем че н и х п рав а л и чнос т и односно у ш т р б на з а ко ном з а ш т и ће н и м л и ч н и м (не и мо ви н ск и м) до бри ма. Због че га је хр ват ск и за ко но да ва ц на п ра вио по т п у н и за о к ре т у ра з у- ме ва њу мора лне ш т ет е? Који су ра злози п ре ва г н у л и? Пр во, п ра в ном л и ц у не мо же се при зна ти пра во на на кна ду мо рал не ште те све док се она разу ме као бол или страх. Упра во ово хр ват ски прав ни пи сци и на во де као раз лог за про ме ну схва та ња о не и мо вин ској ште ти [Baretić 2006: 472]. Међу тим, за то ни је нео п ход на пот пу на објек ти ви за ци ја пој ма мо рал не ште - т е, ње но а п со л у т но сво ђе ње на по вре д у п ра ва л и ч но с т и, не го је до вољ но да се су бјек т и в но сх ва ће на не и мо ви н ска ш т е та п ро ш и ри она ко ка ко је то у ч ин ио ц рно гор ск и за ко но да вац, те да се п ри х ва т и да у не ки м слу ча је ви ма мо ра лна ш т е т а н и је н и ш т а д ру г о до а п с т ра к т на по в ре да не и мо ви н ског п ра ва, и л и објек т а т а к вог п ра ва, и л и п ра вом за ш т и ће ног не и мо ви н ског ин те ре са. Ипак, ја сно је да без ми ни мал ног по ма ка у сме ру објек ти ви зо - вања појма мора лне ш тете н ије мог уће да се п раво на њен у нак над у п ризна и п ра в н и м л и ц и ма. Шта ви ше, објек т и ви за ц и ја мо ра л не ш т е т е ола к ша ла би од лу ку да се свим прав ним су бјек ти ма, па и прав ним ли ци ма, при зна п ра в о на на к на д у мо ра л не ш т е т е и з а зв а не по в р е дом у г о в ор не о ба в е з е 18. Дру го, ука зу је се на то да је по вре да пра ва лич но сти прав ни а не ме д и ц и н ск и по ја м, па п ри х ва т а ње објек т и в не кон цеп ц и је мо ра л не ш т е т е тре ба да омо гу ћи да о ви си ни на кна де од лу чу је суд а не ве штак [Radolović 2006: 158]. Овај ар гу мент не сто ји. Ште та је прав ни по јам у сва ком случа ју. Ка да се ште та схва ти су бјек тив но, као бол или страх, пи та ње за в еш т ак а мед иц и нске с т руке може да буде да л и у сит уац ијама к ак в а је ош т е ће н и ко в а нор ма л но до ла зи до т р п љ е њ а у и н т и м ној сфе ри, и к а к в о је то т р п ље ње у по гле д у и нт ензит ета и т рајања. Суд цен и нала з и м иш ље - њ е в е ш т а к а с ло б од но, з а јед но с д ру г и м до к а зи ма. До ма ћ и ау т о ри к а ж у да би и з јед на ча в а њ е в е ш т а к а с ја в ном ис п ра в ом у по гле д у до к а зне сна г е зна чи ло пот чи ња ва ње суда вештаку, што је не при хва тљи во [Poznić i Rak ić -Vo d i ne l ić 1999: 263], а фран цу ски прав ни пи сци ис ти чу да суд (мо ра да) има да ле ко ви ше сло бо де при утвр ђи ва њу ви си не ште те и из но са на - к на де к а да је у п и т а њу не и мо ви н ск а ш т е т а, не г о к а да је у п и т а њу и мо - вин ска ште та [Ca r b on n i e r 2004: 2273]. Ве штак не од лу чу је ни о че му, па ни о ви си ни на кна де на ко ју оште ће ник има пра во. Дру гим ре чи ма, и су бјек тив но схва ће на мо рал на ште та је прав ни кон структ, а суд је тај ко ји утрв ђу је да ли је до ње до шло и ко ли ка на кна да мо же да пру жи сат исфа кц ију ош т е ће н и к у, т о је с т да м у по мог не да ла к ше под не се ко на ча н, не по п р а в љи в г у би т а к у мо р а л ној с ф е ри. О в а ко сх в аћен а с ат исфа кц ија п р ед с т а в љ а св р х у нов ча не на к на де не и мо ви н ске ш т ет е [Ca rbonn ie r : 2272]. Ре ч им а у гледног ш в ајц а рског п исц а, н ак н ад а мор а лне ш т ет е је 18 Хр ват ски за ко но да вац до нео је и ту од лу ку, вид. чл. 346, ст. 1, ЗО О ХР.
10 496 мелем з а с рце ош т ећен ик а: [La ré p arat io n m orale] veu t me tt re d u b aume sur le co e ur du lésé [En gel 1997: 525]. Ра до ло ви ћ т в р д и да је п о л и т ич ко и де о ло ш к и т о т а л и т а р и з а м ко ји не п р и з н а је п ра в а л ич но с т и, је р не п р и з н а је с ло бо д у п о је д и н ц а, до ско ра сп р е ча в а о Хр в ат ск у да у дов ољној мери з а ш т и т и п ра в а л и ч но с т и, па и да р е де фи н и ше не и мо ви н ск у ш т е т у на ов ај на ч и н. О п р о ме на ма ко је је у ов ој о бла с т и до не о но ви ЗО О Х Р Ра до ло ви ћ г о в о ри к а о о на по ру да с е Хр в ат ск а п ри к љу ч и з а јед н и ц и де мо к р ат ск и х и ц и ви л и з о в а н и х на р о д а, з а ш т а је још пот ре бно с т ворит и п ра вн у к улт уру л ибера лне демок рат ије, к ул т у ру по ш т о в а њ а чо в е к а и њ е г о ви х в р ед но с т и [Radolović 2006: 131]. A c o n t ra r io, п р а в н а з а ш т и т а ко ју је по је д и н а ц у ж и в а о по југ ос лов енском ЗОО, док су му ду шев ни бол, те ле сни бол и страх при зна ва ни као не и- мо ви н ск а ш т е т а, в е з у је с е з а по л и т и ч ко и де о ло ш к и т о т а л и т а ри з а м и не п ри л и ч и де мо к рат ском и ц и ви л и зо в а ном на р о д у. Радолови ћ к аже и да с е в ећ а в аж но с т д аје в ел ик и м и п р ави м с л у ч а је ви м а не и мо ви н ске ш т е т е ка да се она схва ти као по вре да пра ва лич но сти, не го што је то био слу чај р ан ије, к а да с у с е н ак н аде дос уђив але з а в р ло ма ле по в р е де [ Radolović 2006: 158]. Пр во, ово је ем пи риј ска тврд ња ко ја би се мо ра ла чи ње нич но пот кре пи ти. И дру го, оста је пи та ње ме ри ла по ко јем се це ни шта су то ве ли ки и пра ви слу ча је ви, а шта тек ма ле по вре де. На с т р а н у по м и њ а њ е дв а т от ал ит а рн а с ус т ав а које је Х рв а тс ка и с к у с и л а у к ра т ком и с т о р и ј с ком ра з д о бљу, и то што Ра до ло вић про пушта да ка же на ко је си сте ме ми сли и да ли се они ме ђу со бом раз ли ку ју по би ло че му, па и по од но су пре ма лич ним пра ви ма: Су бјек тив на концеп ц и ја мо ра л не ш т е т е н и је н и т в о р е ви на, н и мар к а н т но о б е ле ж је т о т а- л и т ар н и х по р е да к а. О св р н и мо с е с а мо н а ш в ајц а рско п р а в о и п р а в н у т е о ри ју. Те р си је ( Te r ci e r) к а же: Мо ра л на ш т е т а (le tort mo ral, de r im m a te r i a le Un bil, il tor to m o ra le) је сте фи зич ка или пси хич ка пат ња ко ју осе ћа жр тва услед на пада на ње ну лич ност [Ter ci er 2009: 252, 378]. Мо рал на ште та (le tort mo ral) је д у шев на и л и т е ле сна пат ња (су бјек т и в н и еле мен т) ко ју осе ћа ош т е ће н и к ус лед по в р еде њ е г о в е л и ч но с т и (о бје к т и в н и е ле ме н т). Од г о в о р но с т з а мо рал ну штету је уре ђе на од ред бом чл. 49 швај цар ског Законика о облиг а ц и јама. Пос е б но је п ри зна т а мо ра л на ш т е т а услед т е ле сне по в р е де, к а о и мо рал на ште та услед смр ти чла на по ро ди це (чл. 47). Нео п ход но је да т е ж и на по в р е де оп ра в да в а на к на д у, к а о и да ш т е т н и к н ије на нек и д руг и н ач и н п ру ж ио с ат и сф а кц ију ош т ећ ен и к у. И м а и д руг и х п р оп ис а који у ре ђу ју по себ не об л и ке мо ра л не ш т е т е и од г о вор нос т за њи х [Wer ro 2003: 267, 331]. У прав ној те о ри ји го во ри се о не ми ру ко ји штет ни ко ва про тив - п ра в на ра д њ а мо же да и з а з о в е у пси х и ч кој сфе ри ош т е ће н и к а ; о с т и д у, т у зи, бриг ама, не ра с по ло же њу ко је ош т е ће н и к т р п и ус лед пов р еде час т и и у гле да ; о т о ме к а ко ус лед т е ле сне по в р е де мо же да на с т а не ма т е ри ја л- на ште та, али и те ле сни бол и ума ње ње од но сно гу би так ра дости живље - ња и ду шев ног ми ра [En gel 1997: 523] До мо рал не ште те у швај цар ском пра ву до ла зи услед по вре де лич но сти, те ле сне по вре де и смр ти [E n gel 1997: 524].
11 497 Углед н и фра нц уск и п исц и, браћа Мазо ( Mazeaud), г оворе о мора лној ш т е т и ко ја по г а ђа м и сл и и осе ћа ња и не спор но и ма субјект и вне елемент е: Уво де по ја м мо ра л не и мо ви не (le pa t r i mo i ne mo r al), ко ја п ред с т а в љ а ск у п лич них до ба ра јед ног ли ца и ко ја има сво ју дру штве ну и афек ци о ну страну [Ma ze aud et al., 1998: ] 20. Бра ћ а Ma зо мо ра л н у ш т е т у од ре ђу ју к а о по в р е д у д ру ш т в е не и л и а ф ек ц и о не с т р а не мо р а л не и мо ви не јед не л и ч но с т и. Уз по в ре д у д руш т вене с т ра не л и чнос т и (њене час т и, у гледа, достојан ства, телесног интегритета и слично) обично на стаје и нека имо - вин ска ште та, али то не мо ра да бу де слу чај: при мер по вре де ко ја ни је п р а ћена још и м а т е ри ја л н и м г у би т ком је с т е по в р еда е т и чк и х одно сно ре ли ги о зних осе ћа ња. С дру ге стра не, по вре да афек ци о не стра не лич но - с т и по п ра ви л у н и је по ве за на с и мо ви н ском ш т е т ом, п ре ма бра ћ и Ма зо, не г о се ма н и фе с т у је са мо у и н т и м ној сфе ри, ре ц и мо, к а о д у шев на пат њ а због г уби тк а бл и ске осо бе. Ф ра н ц у ска док т ри на да в но је у к а за ла на т о да за да так уста но ве од го вор но сти у гра ђан ском пра ву ни је да по пра ви повре ду која је нанет а неком п ра вно заш т ићеном добру, нег о да о тк ло н и и л и у бла ж и п о с ле д и це т е п о в ре де ко је се ис по ље у имо ви ни или би ћу оштеће ни ка. У том сми слу се у де лу прав не те о ри је и пра ви раз ли ка из ме ђу пој мо в а le dom ma ge и le pré ju d i c e. По јед ном схва та њу ово пр во је део фак тич ког по рет ка (ре ци мо, по вре да те ла, dom ma ge cor po rel ), што за после д и ц у мо же да и ма ра з л и ч и т е п ра вом п ри зна т е и мо ви н ске и л и не и мо - ви нске г уби тке ( préjud ice pat r imon ial, préjud ice ext r a-pa t r i mon ial) з а ко је мо же да се за х т е ва на к на да [ P r a del : 11]. Ф ра н ц у ск и К а са ц и о н и суд (Co ur de cas sa tion) је још го ди не пр ви пут pra e ter le gem п ри знао п ра во на на к на д у не и мо ви н ске ш т ет е и од т а да не одс т упа од једне в рло ш ир о - ке кон цеп ци је ком пен за бил них гу би та ка [Ga land-car val 2001: 88]. Да сумирамo: Ста ра гра ђан ско прав на иде ја о мо рал ној ште ти као и н т и м ном т р п љ е њу не мо же с е п ри п и с а т и ев ен т у а л ној т о т а л и т ар но с т и по ре да ка у ко ји ма је на ста ја ла или би ва ла при хва ће на. С убјект и вно сх ват ање о мора лној ш т ет и не г овори п рот и в пос т оја ња не к и х по с е б н и х п ра в н и х с р ед с т а в а з а о т к ла њ а њ е а п с т ра к т н и х по в р е да пра ва лич но сти Ка же и сâм Обрен Стан ко вић: С у бјек т и в на кон цеп ц и ја не и мо ви н ске ш т е т е не знач и да т а к в а ш т е т а не мо же да с е п р о у з р о к у је по в р е дом не и мо ви н ског пра ва, не го да сва ка по вре да не и мо вин ског пра ва не зна чи ауто мат ски и не и мо вин ску ште ту. Дру га ствар је то што се на св а к у т а к ву по в р е д у мо ра р е а г о в а т и и ш т о по не к а д т а р е а к ц и ја у п р ав о је с т е до с у ђи в а њ е нов ча не с у ме у ко рис т т у ж и о ца а на ра чун ту же ног [Станковић 1998(1963): 33]. Онај ко ме је по вре ђе но пра во лич но сти има пра во на нов ча ну на кнад у мо р а л не ш т е т е ис к љу ч и в о а ко з б ог т е по в р е де под но си и д у ше в н и 20 Јед на к ри т и ка сх ва та ња о мо ра л ној и мо ви н и мо же се на ћ и код Сла ви це Кр не т е [K r ne t a 2007(1957), 261].
12 498 бол 21. Ме ђу т и м, в ећ с а ма по в р е да п ра в а л и ч но с т и је с т е до в ољ на да суд на р е д и о б ја в љи в а њ е п р е су де и л и ис п ра в ке по ч л. 199 ЗО О б е з о б зи ра на то да ли је кон крет на по вре да иза зва ла и тр пље ње у ин тим ној сфе ри 22. Суд то мо же и ка да је по вре ђе но не ко не и мо вин ско до бро прав ног ли ца. И ма ау т о ра ко ји с е не с ла ж у с ови м т у ма че њ ем: По Во д и не л и ће в ом мишљењу ефикасна заштита личности мо гу ћа је је ди но ако је за упо тре - бу сви х ра с по ло ж и ви х п ра в н и х с р ед с т а в а (а т у спа да ју нов ча на на к на да мо р а лне ш т ет е, о бјав љив ањ е п р ес уде и л и ис п р а в ке, де м а н т и и д ру г о) до вољ на и са ма по вре да лич них до ба ра. Уз то он да мо же да се про пи ше и да се нов ча на на к на да досуђује само оно ме ко и ма спо с об но с т з а са т ис - ф а к ц и ју, и л и с амо з а т еже пов р еде, и т о ме с л и ч но. В о д и не л и ћ, д а к ле, сма тра да ва же ће су бјек тив но од ре ђе ње не и мо вин ске ште те не до зво љава су ду да на ре ди опо зив, по вла че ње тврд ње, ис прав ку, укла ња ње плак а т а а ко по вре да кон к ре т ног су бјек т и в ног п ра ва н и је п ра ће на т е ле сн и м бо лом, или ду шев ним бо лом, или стра хом [Водинелић 1996: 400]. Ме ђутим, то не про из ла зи из је зич ког ту ма че ња чл. 199 ЗОО, по ко јем у случа ју по вре де пра ва лич но сти суд мо же да на ре ди да се об ја ве пре су да или ис п ра в к а, по ву че и з ја в а и л и би ло ш т а д ру г о ч и ме се пос т иже ис т а св рх а. Не ма и з ри ч и т ог з а х т е в а да је ус лед по в р е де п ра в а л и ч но с т и и ма ла ц т ог пра ва тр пео још и пси хич ки или фи зич ки бол или страх 23. И на че, су до - ви до пу шта ју ку му ла ци ју прав них сред ста ва за от клањање повреде права лич но сти и нов ча не на кна де не и мо вин ске ште те 24. Су бјек тивна кон цеп ци ја морал не ште те не спор но има сво јих сла бо - с т и. По ме н у т е су по т е ш ко ће да с е у њ е н и м ок ви ри ма п ри х в а т и и де ја да и п ра в но л ице може да т рп и неимови нск у ш т е т у 25. По ред то га, ка да се не и мо вин ска ште та раз у ме као ду шев ни бол или те ле сни бол или страх, он да на к на д у т а к в е ш т е т е мо же да з а х т е в а с а мо оно фи зи ч ко л и це ко је има способност за ин тим но тр пље ње. Спор ни су слу ча је ви ка да оште ће - н и к услед повреде ос т ане без свес т и, односно у д уг от рајном и л и коначном ста њу ко ме, па не осе ћа бол и страх, или ни је у ста њу да нас о то ме оба- 21 Вид.: Ре ше ње Вр хов ног ка са ци о ног су да Рев. 584/2010 од 11. фе бру а ра 2010, у ар хиви ау тор ке (нај ви ши суд, из ме ђу оста лог, на ла же пр во сте пе ном су ду да утвр ди да ли је по во дом нео сно ва ног ли ше ња сло бо де оште ће ник тр пео страх чи ја ја чи на и тра ја ње оправд а в а д о с у ђ и в а њ е н а к н а д е. Не о с н о в а н о с т л и ш е њ а с л о б о д е н и је д о в о љ н а). 22 Исто вре ди за прав на сред ства из чл. 101 За ко на о јав ном ин фор ми са њу и ме ди ји ма, Слу жбе ни гла сник РС, бр. 83/2014 (ре ци мо, бри са ње ау дио или ви део за пи са ко јим је по вређе но пра во на при ват ност). 23 Би т не ч и њ ен и це з а од л у ч и в а ње о о снов анос т и з а х т е в а да с е о т р о ш к у т у же ног об ја ви и з р е к а п р е с у д е ко јом је у т в р ђ е н а п о в р е д а ж и г а с у : и н т е н з и т е т н а п а д а н а п о в р е ђ е н о д о б р о, на чин и сред ства ко ји ма је по вре да учи ње на, ко ли чи на ро бе ко јом је по вре да учи ње на, усло - в и п од ко ји м а п р а в н и с у бје к т и п о с л у ј у, п о н а ш а њ е од г о в о р н о г л и ц а н а кон и з в р ш е н е п о в р е - д е, н ег ат и вн е е к о н о м с к е п о с л е д и ц е п о в р е д е п о н о с и о ц а ж и г а и т о м е с л и ч н о. П а р а ф р а з а из во да из Ре ше ња Ви шег тр го вин ског су да, Пж. 6348/2008(3) од 29. ја ну а ра З а к љу ч а к С а в е т о в а њ а г р а ђ а н ск и х и г р ађ а нско -п р ив р едн и х одељ ењ а С ав ез ног с уд а, вр хов них су до ва ре пу бли ка и ау то ном них по кра ји на и Вр хов ног вој ног су да од 15. и 16. окто бра И м а ау т о р а ко ји т о н е в и д е к а о п р о б л е м. П р а в о п р а в н о г л и ц а, к а о ко л е к т и в и т е т а, н а н а к н ад у неимови н ске ш т е т е К а р б о н и је н а з и в а fan ta sme de fantômes, п ри в и ђ а њ е м д у хо в а, и ис ти че пе нал ни ка рак тер те уста но ве [Car bon ni er 2004: 2273].
13 499 ве сти, или су не до вољ на људ ска са зна ња о то ме шта он мо же да осе ћа, од но сно да л и су си л и на и т ра ја њ е њ е г о ви х не г а т и в н и х с ен з а ц и ја и о с е - ћ а њ а т а к в а да оп ра в да в а ју на к на д у. Не к а да је б ол ко ји ош т е ће н и к т р п и у ма њ ен и л и по т п у но е л им ин ис а н леко вима п р от и в б олов а [ Мед и ћ 2014: 19]. Ме дић ука зу је и на по ку шај да се то што чо век због не све сти гу би од ре ђе ни број да на у жи во ту пред ста ви као по се бан об лик ду шев не пат - ње, али за кљу чу је да то не мо же ус пе ти, јер се по пра ви ли ма ЗОО нов чана на к на да да је за т ач но одређене д ушевне б олове. Д руг и м реч има, човек ко ји се про бу ди из ко ме из ве сно ће па ти ти због то га што је део жи во та про вео без све сти о то ме. Ме ђу тим, ту ње го ву пат њу срп ско пра во не при зна је као ште ту [Медић 2014: 19]. Уз то, су до ви сма тра ју да је и за трпље ње стра ха по треб на свест у пу ном оби му: Ако оште ће ни из гу би свест услед по вре де мо зга, а по што до ђе све сти не мо же да се се ти штет ног до га ђа ја, он да он не мо же да осе ћа ни при мар ни, ни се кун дар ни страх 26. И уз раст оште ће ни ка мо же да бу де пре пре ка да осе ти ду шев ни бол или страх. Су до ви се тру де да ове и дру ге спор не слу ча је ве по кри ју ши рим т у ма че њ ем з а кон ског п ра ви ла, а ко је т о ра зу м но мо г у ће 27. Ме ђу тим, тај на пор не би био по тре бан ако би се већ са ма по вре да пра ва лич но сти, или лич ног до бра као објек та тог пра ва, раз у ме ла као не и мо вин ска ште та. Ево при ме ра из упо ред ног пра ва [Wer ro 2003: , 344]: По вре да лич но сти се у швај цар ском праву сматра објективним елементом моралне ш т е т е, а пат њ а ко ју ош т е ће н и к под но си ус лед ов е по в р е де по сма т ра се као њен су бјек тив ни еле мент. То зна чи да оште ће ник ко ји ни је у ста њу да осе ти пат њу не мо же да пре тр пи мо рал ну ште ту. Ме ђу тим, у не ким с л у ч а је ви м а С а в е зн и с уд (Tr ib un a l fédéral) је сма трао да је објек тив ни е ле мен т мо ра л не ш т е т е в а ж н и ји од су бјек т и в ног: г о д и не до с у д ио је на к на д у мо р а л не ш т е т е дев ојч иц и ко ја је ус лед т е ш ке по в р е де мо зг а трај но оста ла без све сти. Ве ро (Wer ro) кри ти ку је ову прак су: Са ве зни суд је оч и глед но н а ме р а в а о д а по с р ед но у б л а ж и п а т њ е ч л анов а пор од ице по в р е ђе ног де т е т а. До су д ио је на к на д у з а т е ле сн у пат њу де в ој ч и ц и ко ја ни је у ста њу то да осе ти јер чла но ви ње не по ро ди це ни су има ли не посре дан од штет ни зах тев. На и ме, пре ма од ред би чл. 47 швај цар ског За ко - н и к а о обл и г а ц и ја ма, ч ланови пор од ице и ма ју п ра во на на к на д у мо ра л не ш т е т е са мо у с л у ча ју см р т и бл и ског л и ца, а де в ој ч и ца н ије у м рла нег о је па ла у ко му. И по ред то га, Ве ро ис ти че да ни је при ме ре но да се на кна да за ин тим но тр пље ње до су ђу је они ма ко ји то не мо гу да осе те. Но ва пракса Са ве зног су да, пи ше Ве ро, с пра вом при зна је да бли жњи има ју не посре дан захтев за на кна ду ште те услед по вре де њи хових сопствених личн и х и нт ер ес а, и т о п р е м а но в ом ш и р о ком т у м а че њу п р а ви л а и з ч л Пре су да Окру жног су да у Ва ље ву Гж. 1259/2007(1) од 13. но вем бра Те к р о ђ е но де т е и м а п р а в о н а н ак н ад у н ем ат ер ија лне ш т ет е з а п р ет р п љ ене д уше в - не бо ло ве због смр ти бли ског ли ца, јер ће оно до жи вља ва ти бол раз во јем све сти и ду шев ним сазрева њем. Закљу чак Са ве то ва ња пред став ни ка Са ве зног су да, вр хов них су до ва ре пу блик а и ау т о н ом н и х п о к р а ји н а и Вр хов н о г в ој н о г с у д а о п р о б л е м и м а н е м а т е р и ја л н е ш т е т е од 15. и 16. ок то бра До су ђу је се, да кле, бу ду ћа мо рал на ште та ка да је то мо гу ће. Ме ђу тим, к а д а б и с е р а д и л о о н а к н а д и з а а п с т р а к т н у п о в р е д у п р а в а л и ч н о с т и, т а н а к н а д а б и м о р а л а да бу де ве ћа, јер по вре да по сто ји ex tunc, а душевнe бо ли ће тек да усле де.
МО РАЛ НИ КР СТА ШКИ ПО ХОД ДР ЖА ВЕ НА СП А ВА ЋУ СО БУ: П РЕ К Р Ш А Ј П РО СТ И Т У Ц И Ј Е У НО ВОМ Зо Ј РМ
Ори ги нал ни на уч ни рад 343.544:17 doi:10.5937/zrpfns50-12182 Др Бра ни слав Р. Ри сти во је вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду B. Ri st i v o
Læs mereС А Д Р Ж А Ј. В л а д а. Ус т а в н и суд. М и н и с т а р с т в а. Ло ка л н а с а моу п р а в а. Београд, 6. јануар 2014.
ISSN 0353-8389 COBISS.SR-ID 17264898 Београд, 6. јануар 2014. Година LXX број 1 Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36.147 динара С А Д Р Ж А Ј В л а д а Одлука o из ме на ма Од лу ке о обра
Læs mereX + Y = ПЕ СМА ИЛИ МО ЈЕ ОСЕ ЋА ЊЕ СВЕ ТА. 1 У К У Т И Ј И РЕ Н Е СА Н СЕ М И РО ЉУ БА
Е С Е Ј И Ј Е Л Е Н А М А РИ Ћ Е ВИ Ћ X + Y = ПЕ СМА ИЛИ МО ЈЕ ОСЕ ЋА ЊЕ СВЕ ТА. 1 У К У Т И Ј И РЕ Н Е СА Н СЕ М И РО ЉУ БА ТО ДО РО ВИ Ћ А 2 Па н д о р и н а к у т и ја М и р о љуб а Тод о р о в и ћ
Læs mereХ У БЕ РО ВЕ. (II део) 14.
ПО Е ЗИ ЈА И ПРО ЗА ВЛ А Д И М И Р КО Н Е Ч Н И Х У БЕ РО ВЕ (II део) 14. Омаж То ма су Ма ну и гра ду Ли бе ку Не ко л и ко г о д и на к а сн и је до ш л а јој је у по с е т у Бри г и т а, ко ја се ко
Læs mereСА ВРЕ М Е Н Е КОН Ц ЕП Ц И Ј Е И ОРГА Н И ЗА Ц И JE ВОЈ СК Е УСЛО ВЉЕ Н Е Т ЕХ НО ЛО Ш К И М ЗА Х Т Е ВИ М А 1
UDC 355/359 20 DOI: 10.2298/ZMSDN1552429M ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД СА ВРЕ М Е Н Е КОН Ц ЕП Ц И Ј Е И ОРГА Н И ЗА Ц И JE ВОЈ СК Е УСЛО ВЉЕ Н Е Т ЕХ НО ЛО Ш К И М ЗА Х Т Е ВИ М А 1 МОМ Ч И ЛО М И Л И НО ВИ
Læs mereСВЕЧАНО УРУЧЕЊЕ НАГРАДА У МАТИЦИ СРПСКОЈ
број 30 април 2011 www.maticasrpska.org.rs тел. 021/420-199 СВЕЧАНО УРУЧЕЊЕ НАГРАДА У МАТИЦИ СРПСКОЈ Пупинова награда Матице српске Награда Фонда капетана Мише Анастасијевића ЧЕТВРТИ МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ
Læs mereС А Д Р Ж А Ј. В л а д а. Београд, 31. децембар Година LXX број 147. Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36.
ISSN 0353-8389 COBISS.SR-ID 17264898 Београд, 31. децембар 2014. Година LXX број 147 Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36.147 динара С А Д Р Ж А Ј В л а д а Уредба о из ме на ма и до пу
Læs mereCopyright Дејан Лучић, 1994 Copyright 2011 за ово издање, ЛАГУНА
4 5 Copyright Дејан Лучић, 1994 Copyright 2011 за ово издање, ЛАГУНА Ре це зен ти Фре де рик Ештон Дра гош Ка ла јић Да је Дејан Лучић амерички pисац њеgов роман Владари из сенке би pосtао, tренуtачно,
Læs mereПИ СМО ВУ КА НО ВО ПА ПИ ИНО ЋЕН ТИ ЈУ III**
БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 32, 2012 УДК 94(497.11) 11/12 ; 94(497.6) 11/12 Др Дра га на ЈА њић* ПИ СМО ВУ КА НО ВО ПА ПИ ИНО ЋЕН ТИ ЈУ III** Ап стракт: Ву ка но во пи смо па пи Ино ћен ти ју III
Læs mereДО П РИ НОС Д Е Ј ВИ Д А Х А Р ВИ ЈА
UDC 330.8:929 Harvey D. UDC 316.334.56 DOI: 10.2298/ZMSDN1550157C ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАД ДО П РИ НОС Д Е Ј ВИ Д А Х А Р ВИ ЈА У Р БА НОЈ СО Ц И О ЛО Г И Ј И М А РИ ЈА Ц ВЈ ЕТ КО ВИ Ћ С у б о т и ц а, С р
Læs mereМА ТЕ МА ТИЧ КА ПИ СМЕ НОСТ
Република Србија Ми ни стар ство про све те За вод за вред но ва ње ква ли те та обра зо ва ња и вас пи та ња Ин сти тут за пси хо ло ги ју Фи ло зоф ског фа кул те та Универзитета у Бе о гра ду МА ТЕ
Læs mereЈу би леј. Ју би леј 240-го ди шњи це до се ља вања. Равње добило нову амбуланту. У Инђији отворена деоница пута Р-109
1960 2010 Година L Сремска Митровица Среда 29. септембар 2010. Број 2588 Цена 40 динара у овом броју: Равње добило нову амбуланту Страна 2. Ју би леј У Инђији отворена деоница пута Р-109 Страна 3. Четири
Læs mereРА КЕ ТЕ. За са ви ца у зна ку кам по ва. Да би успе шно од бра ни ли. Трој ке, по сле 18 го ди на бра ка Стра на 22.
www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LI Сремска Митровица Среда 3. август 2011. Број 2631 Цена 40 динара у овом броју: Ка ко се ми тро вач ка То пли фи ка ци ја при пре ма за греј
Læs mereСА ВЕ СНИ УЧЕ НИ ЦИ: УСПЕ ШНИ ЈИ У ШКО ЛИ, АЛИ НЕ И СРЕЋ НИ ЈИ ЗБОГ ТО ГА *
Зборник Института за педагошка истраживања Година 44 Број 1 Јун 2012 59-73 УДК 159.923.072-057.874(497.113) 2011 ; 371.263-057.874(497.113) 2011 ISSN 0579-6431 Оригинални научни чланак DOI: 10.2298/ZIPI1201059J
Læs mereЕКСКЛУЗИВНО! и с п о с в е с т Ми тров ча ни на Ср ђа на Динчи ћа,
Година XLIX Сремска Митровица Среда 2. децембар 2009. Број 2545 Цена 40 динара у овом броју: Сертификација градова Сарадња сремских општина и Вуковарско сријемске жупаније странa 2. странa 3. Јубилеј Скица
Læs mereдана до Игара Дивац: Улагање у будућност
30 дана до Игара Дивац: Улагање у будућност Ни ка да не од у стај те Зо ра на Ару но вић, ре пре зен та тив ка Ср би је у стре ља штву Са свим је си гур но да ће ме ђу 4.000 школ ских олим пи ја ца у Срем
Læs mere2/20/2018. е по тој оп те п ће де ј е т к под ут (по ђе ) у у к пл т.
О, О О Љ Њ О ОШ Љ Њ О е по тој оп те п ће де ј е т к под ут (по ђе ) у у к пл т. е ње п л упот е те кој е од о е по ђе е у е у ке пл т е је оте ел к оје п ел о л к у е о о о е до њ ду о оп одње. о д ње
Læs mereВРТ ТВИ ТЕР ПРО ЗА КАО ЕХО УСМЕ НОГ ПРИ ПО ВЕ ДА ЊА. Бранислав Живановић
ВРТ Бранислав Живановић ТВИ ТЕР ПРО ЗА КАО ЕХО УСМЕ НОГ ПРИ ПО ВЕ ДА ЊА Шта је тви тер (од енг. twe et цвр кут) ако не рад го вор ног ор га на, вер бал на ар тикулација и облик комуникације? Уосталом,
Læs mereЖеремију и Ани, мојим учитељима Р. Б. Ани, мојој првој читатељки, чије су ми примедбе много помогле Б. К.-П.
Eдиција Мала психологија прво издање Назив оригинала: Roland Beller & Bernadette Costa-Prades Comment survivre à l école Copyright 2002 Albin Michel Jeunesse За издање на српском језику Kреативни центар
Læs mereАвстрија. Ав стрија е земја со нај мала невработеност во Евро па. На скии може да поминете над километри
Австрија 1 ТО МАС МИ ХА ЕЛ БАЈЕР, АМ БА СА ДОР НА АВ СТРИ ЈА ВО МА КЕ ДО НИ ЈА Ав стрија е земја со нај мала невработеност во Евро па Д-Р ЗО РАН НА РА ША НОВ, ПРЕ ТСЕ ДА ТЕЛ НА УПРАВ НИ ОТ ОД БОР НА ВИ
Læs mereМатавуљев Бакоња фра-брне као скривена комедија
udc 821.163.41 31.09 Горан Максимовић (Ниш) Матавуљев Бакоња фра-брне као скривена комедија 305 1. Кључне речи: комедија, комично, смијех, хумор, пародија, роман, приповијетка, анегдота, композиција, комична
Læs mereЗвезда падалица на Миси» страна 30 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 21. АПРИЛА 2017.
Ало, зна се како се овце чувају!» страна 6 Звезда падалица на Миси» страна 30 Број 4709, година CXLIX У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 21. АПРИЛА 2017. цена 40 динара БА ХРЕ ИН ПОД ТОЧ КО ВИ МА НА ШЕГ СУ ГРА ЂА НИ
Læs mereКо је најјача карика у здравству» страна 8 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. MAJA 2017.
ОСНИВАЧ ЈОВАН ПАВЛОВИЋ Тошић и Шушњар путују за Индонезију» страна 7 Ко је најјача карика у здравству» страна 8 ВЛАСНИК Број 4711, година CXLIX У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. MAJA 2017. цена 40 динара УРАНАК Друштво
Læs mereМилош Црњански. Код Хипер бо ре ја ца
Милош Црњански Код Хипер бо ре ја ца II Naslov originala name delo Copyright Задужбина Милоша Црњанског, Београд Copyright овог издања 2015, ЛАГУНА Kupovinom knjige sa FSC oznakom pomažete razvoj projekta
Læs mereДва тима једна победа» страна 34 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 27. ЈАНУАРА 2017.
Представили први албум» страна 13 Два тима једна победа» страна 34 Број 4697, година CXLVIII У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 27. ЈАНУАРА 2017. цена 40 динара ЈОШ ЈЕДАН СКУП ШАМПИОНА ГРАД СПОРТА Политика Тактика неоткривања
Læs merew w w. d e re t a. r s
www.dereta.rs Библиотека ПОСЕБНА ИЗДАЊА Уредник издања Александар Шурбатовић Copyright oвог издања Дерета Станислав Краков Путописи Приредио Мирко Демић ДЕРЕТА 2017. Београд УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА Животни
Læs mereАФИЛЛОФОРОВЫЕ И ФИТОПАТОГЕННЫЕ МАКРО- И МИКРОМИЦЕТЫ ЛЕСОВ ЗАПОВЕДНИКА «ПАСВИК» (МУРМАНСКАЯ ОБЛАСТЬ)
Труды Карельского научного центра РАН 2, 2011. С. 29 34 УДК 582.282+582.284.237 (1-751.2)(470.21) АФИЛЛОФОРОВЫЕ И ФИТОПАТОГЕННЫЕ МАКРО- И МИКРОМИЦЕТЫ ЛЕСОВ ЗАПОВЕДНИКА «ПАСВИК» (МУРМАНСКАЯ ОБЛАСТЬ) А.
Læs mere1 Substantiver Russisk operer med tre grammatiske køn eller genera: maskulinum, neutrum og femininum.
V. Appendiks 2 Grammatik I nærværende appendiks gives en oversigt over de nominale ordklassers deklination. Endvidere er medtaget en oversigt over de almindeligste præpositioner og disses rektion. Desuden
Læs mereKonsonanter udtaleregler
ÉÉ Konsonanter udtaleregler Der findes 21 konsonanttegn i det russiske alfabet. Antallet af konsonantlyde overstiger 40. Nedenfor gives en oversigt over bogstavtegnene og de lyde, disse kan angive. Bogstav
Læs mereПРОЦЕНА ЗАПРЕМИНЕ, БИОМАСЕ И ЗАЛИХЕ УГЉЕНИКА САСТОЈИНА БУКВЕ ПРАШУМСКОГ ТИПА У РЕ ЗЕР ВА ТУ КУ КА ВИ ЦА
UDK 630*537+630*631 (497.11-751.3 Kukavica) Оригинални научни рад ПРОЦЕНА ЗАПРЕМИНЕ, БИОМАСЕ И ЗАЛИХЕ УГЉЕНИКА САСТОЈИНА БУКВЕ ПРАШУМСКОГ ТИПА У РЕ ЗЕР ВА ТУ КУ КА ВИ ЦА МИ ЛОШ КО ПРИ ВИ ЦА 1 БРА ТИ СЛАВ
Læs mereНАЦИОНАЛНА АСОЦИЈАЦИЈА ГРАДОВА И ОПШТИНА У СРБИЈИ
НАЦИОНАЛНА АСОЦИЈАЦИЈА ГРАДОВА И ОПШТИНА У СРБИЈИ ШТА ЈЕ СТАЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА ГРАДОВА И ОПШТИНА (СКГО) је национална асоцијација локалних власти у Србији, основана у Београду, априла 1953. године. У Асоцијацију
Læs mereВАСКРСЕЊА. У fiравослав.f101 ЦРI<В1-1. Ћ. :М. СТ$.l:IојЭЕzЋ:, llрештii.мпr!1o из "ВеСI1НЕа C})~cJte Црш~е" БЕоrРАД
i," > ",, ",,,, ',' НЕТАЧНО ПРА3НОВАЊВ ВАСКРСЕЊА У fiравослав.f101 ЦРI
Læs mereDANSKE MODALPARTIKLER SOM INDIKATORER PÅ AFSENDERS FORSKELLIGE KOMMUNIKATIONSSTRATEGIER
Elvira Krylova København 10. juni 2014 Moskvas Statslige Lomonosovuniversitet elvira_krylova@yahoo.dk DANSKE MODALPARTIKLER SOM INDIKATORER PÅ AFSENDERS FORSKELLIGE KOMMUNIKATIONSSTRATEGIER Russisk og
Læs mereа) Нацртај неколико дужи и обележи их. б) Уочи дужи приказане на слици 60.
1) 2) γ Слика 57. β Слика 57 Поред опруженог угла, приказан је још један угао пун угао (слика 58). q 1) 2) Слика 58. α β Краци Ох и Оу пуног угла β се поклапају и чине једну полуправу. 2.3. Кружна линија
Læs mereДводимензинални низи во с++
Дводимензинални низи во с++ Повеќедимензионалните низи претставуваат низи од низи. Сите елементи од една повеќедимен - зионална низа мора да бидат од ист тип - важи истото ограничување што важеше и кај
Læs mereAltid klar til at hjælpe. Registrer dit produkt, og få support på MT3120. Spørgsmål? Kontakt Philips.
Altid klar til at hjælpe Registrer dit produkt, og få support på www.philips.com/welcome Spørgsmål? Kontakt Philips MT3120 Brugervejledning Indholdsfortegnelse 1 Vigtige sikkerhedsinstruktioner 3 2 Din
Læs mereAltid klar til at hjælpe. Registrer dit produkt, og få support på M110. Spørgsmål? Kontakt Philips.
Altid klar til at hjælpe Registrer dit produkt, og få support på www.philips.com/support Spørgsmål? Kontakt Philips M110 Brugervejledning Indholdsfortegnelse 1 Vigtige sikkerhedsinstruktioner 2 2 Din
Læs mereСветозар Марковиh ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА I-XVH
Светозар Марковиh ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА I-XVH ОДБОР ОДЕЉЕЊА ДРУШТВЕНИХ НАУКА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ ЗА ПРИПРЕМУ ЦЕЛОКУПНИХ ДЕЛА СВЕТОЗАРА МАРКОВИЋА Преgсеgнuк лан САНУ ДУШАН НЕДЕЉКОВИЋI члан САНУ
Læs mereРоберт Шиндел. Ледени. Превео с немачког Реља Дражић
Роберт Шиндел Ледени Превео с немачког Реља Дражић Каткад опазим тишину која ме окружује. Као животиња која ноћу изненада ослушне, без неке непосредне опасности, уплашена само сопственим опрезом, не би
Læs mereЗАКОН ЗА ПРЕКРШОЦИТЕ ПРОТИВ ЈАВНИОТ РЕД И МИР
ЗАКОН ЗА ПРЕКРШОЦИТЕ ПРОТИВ ЈАВНИОТ РЕД И МИР (Објавено во Сл. Весник на РМ, бр.66 од 31.05.2007 година) I. ОПШТИ ОДРЕДБИ Член 1 Со овој закон се утврдуваат прекршоците против јавниот ред и мир, прекршочните
Læs mereП Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1. Број решења НБС о одузимању дозволе. Г. бр
НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Сектор за надзор над обављањем делатности осигурања, 18. октобар 2017. године П Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1 ДРУШТВА ЗА ПОСРЕДОВАЊЕ У
Læs mereСоциолошки преглед, vol. XLII (2008), no. 3, стр
ПРИКАЗИ Ратко Божовић ЛИЈЕПО СОЦИОЛОШКО ПРИПОВИЈЕДАЊЕ Драгољуб Б. Ђорђевић, Узорници и пријани (Скица за портрет YU социолога религије), Чигоја штампа, Београд, 2008. Драгољуб Б. Ђорђевић нас је тако рећи
Læs mereISSN
ISSN 1840-4952 9 771840 495004 1 РИЗНИЦА Послао ми Тоде Ризницу да читам, да на њене стазе бацим своје очи, и тако сам редом почео да скитам, слушајући наду негде ћу већ доћи ПАСТИР СА ХИЛАНДАРА РИЈЕЧ
Læs mereJf1B~O. :..:.:-- "" t. И РАЗВИТАК ЬРАСКИХw UРН:ОГОРСКИХ И, ХЕРIЈЕГОВАЧКИХ ... ПЛБМЕНА ТИТОГРМ
Црногорска ~кадемија Jf1B~O ЈА_,"',ц:t,' ~CU с c>)i" x;t~trщ~т~~_"~c": :,: --------~...;..._------~~~~ :..:.:-- "" t И РАЗВИТАК ЬРАСКИХw UРН:ОГОРСКИХ И, ХЕРIЈЕГОВАЧКИХ...... ПЛБМЕНА ТИТОГРМ 1984 БРАНИСЛАВ
Læs mereБЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
На основу члана 108. Закона о јавним набавкама ( Службени гласник Републике Србије, број 124/2012, 14/2015 и 68/2015) и Извештаја о стручној оцени понуда број 01-30/57, од 27.012017. године, директор Београдске
Læs mereб
3 0 6 0 8 0 0 0 0 0 0 6 а 0 3 0 5 0 8 0 6 0 7 0 4 0 7 0 4 0 0 8 0 9 0 0 0 0 6 0 00 5 0 9 0 3 0 8 0 0 0 6 0 0 0 0 4 0 3 0 6 0 0 0 3 0 6 0 0 0 6 а 0 3 0 5 0 8 0 6 0 3 0 0 0 8 0 6 0 3 0 4 0 6 0 8 0 9 0 4
Læs mereгодина VI * број 5 * мај године Лист ученика и наставника Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча
година VI * број 5 * мај 2010. године ЧАРОЛИЈЕ Лист ученика и наставника Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча Чаролије, лист Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча Уређивачки
Læs mereТЕОРИСКЕ' МЕХАНИКЕ ОСНОВИ. Dr И. В. АРНОВЉЕВИЋ. , И3ДАЊЕ ЦЕНТРАЛНОГУДРУЖЕЊА ету ДЕНАТ А ТЕХНИКЕ. 1'Ј.)Јр Q г Р 4..д [',!иј
у Н И В Е Р з'ит Е Т У Б Е О Г Р А ДУ Dr И. В. АРНОВЉЕВИЋ ОСНОВИ ТЕОРИСКЕ' МЕХАНИКЕ ' И3ДАЊЕ ЦЕНТРАЛНОГУДРУЖЕЊА ету ДЕНАТ А ТЕХНИКЕ ~" - '.-; 1'Ј.)Јр Q г Р 4..д ['!иј Одбор ФQнда ва ивдања Београдског
Læs mereСЕРИЯ колонны
ТИПОВЫЕ СТРОИТЕЛЬНЫЕ КОНСТРУКЦИИ.ИЗДЕЛИЯ И УЗЛЫ СЕРИЯ 1.424.1-10 КОЛОННЫ ЖЕЛЕЗОБЕТОННЫЕ ДВУХВЕТВЕВОГО СЕЧЕНИЯ С ПРОХОД АМИ В УРОВНЕ КРАНОВЫХ ПУТЕЙ ДЛЯ ОДНОЭТАЖНЫХ ПРОИЗВОДСТВЕН НЫХ ЗДАНИЙ ВЫСОТОЙ 15,6;
Læs mereАКЦИОНАРСКО ДРУШТВО ЗА ЖЕЛЕЗНИЧКИ ПРЕВОЗ ПУТНИКА СРБИЈА ВОЗ Београд, Немањина 6
АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО ЗА ЖЕЛЕЗНИЧКИ ПРЕВОЗ ПУТНИКА СРБИЈА ВОЗ Београд, Немањина 6 Број: 22/2016-578 Датум: 25.03.2016. године Предмет: Измене и допуне број 3 конкурсне документације за јавну набавку сијалице
Læs mereУ'' J Ь К К И СТО II Р Е С П У Б Л И К АС и ОЛИЙ ВА У РТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ФАРГОНА ПОЛИТЕХНИКА ИНСТИТУТИ
У'' J Ь К К И СТО II Р Е С П У Б Л И К АС и ОЛИЙ ВА У РТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ФАРГОНА ПОЛИТЕХНИКА ИНСТИТУТИ АЙТА F J U?П! Ш i Г t ^F FF Л VIК с) р ' s f: х i j о л О Г И Я Л А Р и U /. ) UFFiHF!1 1"!IIC>lsAl
Læs mereООМТ факултетининг 2-курс 3-семестр (кузги семестр) 2018/2019 укув йили. Ауд. Физик-коллоид кимё (Маъруза) проф. Нуруллаев Ш.П.
«СДИ;ЛЙМН» И проректор и доц. Сафаров.. & & 08 йил У У МШГУ ЖДЛИ ООМ факултетининг -курс -семестр (кузги семестр) 08/09 укув йили ХФ УНИ -7 ЁМ та талаба (Мураббий: Файзуллаев.) -7 ДМ, НММ та талаба (Мураббий:
Læs mere11l КОРИС Н И К ДС. двориште 4Ј5 ОО '" СП 1/"'5 1 1 града с уда 21-\5 ОО ,Ј ОСНОВНИ С УД СП 1/85
о- ()( /,
Læs mereНожeви зa. хaртијa. klever.com.mk. офис ризница
Ножeви зa хaртијa klever.com.mk офис ризница Ножeви зa хaртијa Неопходни за канцеларии и печатници, како и фотостудија. Тие се корисни за сечење многу видови хартија, од тенка хартија за печатење до картон.
Læs mereПРАВИЛА ШИФРИРАЊА У ИНФЕКТОЛОГИЈИ
ПРАВИЛА ШИФРИРАЊА У ИНФЕКТОЛОГИЈИ 1 НЕКЕ ИНФЕКТИВНЕ И ПАРАЗИТАРНЕ БОЛЕСТИ 0102 ХИВ/АИДС Наведено правило шифрирања односи се на дијагнозе B20 B24, а искључује шифру B23.0 Акутни синдром сиде. Шифре за
Læs mereЕДНОДИМЕНЗИОНАЛНИ НИЗИ
ЕДНОДИМЕНЗИОНАЛНИ НИЗИ Во многу проблеми податоците имаат посложена структура и тешко е да се oбработуваат, ако секој од податоците има различно име Пр Ако сакаме да направиме програма во која ќе внесеме
Læs mere"БУКОВИЧКД БД~t Д АНЪЕЛ ONOI
На основу члана 108. Закона о jавним набавкама и Извештаjа Комисиjе заjавне набавке броj 354. од 12.04.2017. год. У поступку jabhe набавке мале вредности добара - санитетеки и медицински материjал и тест
Læs mereНАДЕЖДА ТОМИЋЕВА 1 ( )
Пир од дјеце илити пир Сима Бацате 141 УДК 929 Tomić N. НАДЕЖДА ТОМИЋЕВА 1 (1896 1922) На Новом гробљу у Београду, када се пође широком стазом, лево од цркве Св. Николе а према споменику рањеницима из
Læs mereМлин Игњат Бајлони и синови у Малом Црнићу
Аутор: Ена Мирковић (1986), 2. разред Пожаревачке гимназије, Пожаревац Млин Игњат Бајлони и синови у Малом Црнићу Апстракт: У раду се говори о првом парном млину Игњат Бајлони и синови, од његове изградње
Læs mereSerbisk. Tekst- og opgavesamling B. Til elever, der læser og skriver på serbisk som stærkeste sprog. Afdækning af litteracitet
Afdækning af litteracitet Tekst- og opgavesamling B Serbisk Til elever, der læser og skriver på serbisk som stærkeste sprog 1 Introduktion Denne tekst- og opgavesamling anvendes sammen med samtaleark,
Læs mereRegistrer dit produkt, og få support på. CD191 CD196. Brugervejledning
Registrer dit produkt, og få support på www.philips.com/welcome CD191 CD196 Brugervejledning Indholdsfortegnelse 1 Vigtige sikkerhedsinstruktioner 3 2 Din telefon 4 Pakkens indhold 4 Oversigt over telefonen
Læs mereДИПЛОМАТСКИ ИЗВЕШТАЈИ ИЗ БЕЧА
Андрићград, април 2015. Број 16 ДИПЛОМАТСКИ ИЗВЕШТАЈИ ИЗ БЕЧА 1874-1914. Прилози за историју српско-аустроугарских односа Почев од овог броја, Редакција Историјских свезака ће, у више наставака, објавити
Læs mereПроналазак балона на топли ваздух
Проналазак балона на топли ваздух Поред брзине и једноставног функционисања без мотора, дакле и без буке, балони типа монголфје фасцинирају и својом мистеријом, јер намеће се питање како се чун окачен
Læs mereAltid klar til at hjælpe. Registrer dit produkt, og få support på M550 M555. Spørgsmål? Kontakt Philips.
Altid klar til at hjælpe Registrer dit produkt, og få support på www.philips.com/welcome Spørgsmål? Kontakt Philips M550 M555 Brugervejledning Indholdsfortegnelse 1 Vigtige sikkerhedsinstruktioner 3 2
Læs mereУ ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 4. ЈУНA 2015.
Мушкарац скочио под воз» страна 10 О холокаусту, двојезичности, исповедању и смрти» страна 13 Број 4612, година CXLVII У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 4. ЈУНA 2015. цена 40 динара ВРТИЋУ НА РАСТАНКУ У ОВОМ БРОЈУ,
Læs mereУ Л И Ц А. Сремскомитровачка Улица Краља Петра Првог у најужем. Италијани граде комерцијално -туристички центар у Пећинцима
Година XLIX Сремска Митровица Среда 3. јун 2009. Број 2519 Цена 40 динара у овом броју: Италијани граде комерцијално -туристички центар у Пећинцима странa 2. У Л И Ц А Скица за портрет: др Срђан Козлина,
Læs mereП Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1. Број решења НБС о одузимању дозволе. Г. бр
НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Сектор за надзор над обављањем делатности осигурања, 28. март 2018. године П Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1 ДРУШТВА ЗА ПОСРЕДОВАЊЕ У ОСИГУРАЊУ
Læs mereDEN HEMMELIGE AGENTS HÅNDBOG TIL SPROGUDFOR- DRINGER
DEN HEMMELIGE AGENTS HÅNDBOG TIL SPROGUDFOR- DRINGER DA KÆRE AGENT GIV DIG I KAST MED OP TIL 50+1 SPROG- UDFORDRINGER I DIN OPLÆRING SOM TOPAGENT Som international agent kommer du til at skulle besøge
Læs mereDEN HEMMELIGE AGENTS HÅNDBOG TIL SPROGUDFOR- DRINGER
S T N E G A E G I L E M DEN HEM L I T G O B D N HÅ R O F D U G SPRO DRINGER DA 10 GIV DIG I KAST MED OP TIL 50+1 SPROG- UDFORDRINGER I DIN OPLÆRING SOM TOPAGENT KÆRE AGENT Som international agent kommer
Læs mereНЕКОЛИКА ПИТАЊА ИЗ ПРОШЛОСТИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
KРАЈИНА 308 СТАРИНЕ НОВИНЕ Др Васо Глушац НЕКОЛИКА ПИТАЊА ИЗ ПРОШЛОСТИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Мјесто предговора Поводом неразборитих нападаја на г. Станојевићеву Историју српскога народа, подврћи ћу објективној
Læs mereИДЕJА ДОБРА, АЛИ ТЕШКО ОСТВАРЉИВА
Могућа велика улагања» страна 5 Стварност Рома из Малог Лондона» страна 13 Број 4636, година CXLVI У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 19. НОВЕМБРА 2015. цена 40 динара ПОВОДОМ ПЕТИЦИЈЕ ЗА ПОСТАВЉАЊЕ ПАСАРЕЛЕ КОД АВИВ
Læs mereOpgaver efterår 2015 russisk propædeutik 1
Opgaver efterår 2015 russisk propædeutik 1 Der tages forbehold for ændringer Opgave 1 afleveres 16/9 A) Oversæt følgende sætninger til russisk: Hvem er det? Det er Ivan. Er Ivan hjemme? Ja, det er han.
Læs mereMeget formel, modtager har en meget speciel titel som skal bruges i stedet for deres navne
- Åbning Dansk Russisk Kære Hr. Direktør, Уважаемый г-н президент Meget formel, modtager har en meget speciel titel som skal bruges i stedet for deres navne Kære Hr., Уважаемый г-н... Formel, mandelig
Læs mereЛИСТ ЈАВНОГ КОМУНАЛНОГ ПРЕДУЗЕЋА ПАРКИНГ СЕРВИС НОВИ САД. Паркинг. Септембар Број 16.
Септембар 2013. Број 16 интервју интервју РЕЧ УРЕДНИКА РЕЧ УРЕДНИКА Овај, шеснаести, број НС-а отварамо интервјуом са нашим директором Миланом Костићем, који нам у разговору износи тренутно стање у Предузећу
Læs mereКАКО РАЗГОВАРАТИ СА АТЕИСТИЧКИМ ЕВОЛУЦИОНИСТОМ РИЧАРДОМ ДОКИНСОМ ПОВОДОМ ЊЕГОВЕ КЊИГЕ ЗАБЛУДА О БОГУ
Е С Е Ј И ВЛАДЕТА ЈЕРОТИЋ КАКО РАЗГОВАРАТИ СА АТЕИСТИЧКИМ ЕВОЛУЦИОНИСТОМ РИЧАРДОМ ДОКИНСОМ ПОВОДОМ ЊЕГОВЕ КЊИГЕ ЗАБЛУДА О БОГУ Биолог и философ, Ричард Докинс (рођен 1941. године), професор је на Оксфордском
Læs mereКАТЕГОРИЈА БИЉАКА У БАСМАМА ОД ЧИНИ И УРОКА У ЈУЖНОСЛОВЕНСКОЈ БАЈАЛАЧКОЈ ТРАДИЦИЈИ 2
ПРЕГЛЕДНИ РАД 821.163.09-141:398 DOI:10.5937/ZRFFP46-12405 ИВАНА Н. БОЖОВИЋ 1 УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ КАТЕДРА ЗА РУСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ
Læs mereП Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1. Број решења НБС о одузимању дозволе. Г. бр
НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Сектор за надзор над обављањем делатности осигурања, октобар 2018. године П Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1 ДРУШТВА ЗА ПОСРЕДОВАЊЕ У ОСИГУРАЊУ
Læs mereНАСЛИКАЈТЕ СВОЈЕ СНОВЕ ХРАБРО КРЕЋУЋИ У ЊИХОВО ОСВАЈАЊЕ
Поводом обиљежавања 15 година рада и постојања ХО Партнер, наше дугогодишње чланове и активисте питали смо шта за њих значи ХО Партнер и на који начин је утицала на њихов живот, а они су нам одговорили:
Læs mereУказ о проглашењу Закона о арбитражи. Закон о арбитражи
На основу члана 83. тачка 3. Устава Републике Србије, доносим Указ о проглашењу Закона о арбитражи Проглашава се Закон о арбитражи, који је донела Народна скупштина Републике Србије, на Четвртој седници
Læs mereEksamen i anvendt dansk 3 5. årgang 14. februar 2007 Del 1/4 (1 time ingen ordbøger) navn: nr.: 1 Substantiver
navn: nr.: Eksamen i anvendt dansk 3 5. årgang 14. februar 2007 Del 1/4 (1 time ingen ordbøger) 1 Substantiver Indsæt substantiverne i den rigtige form. a Mange i Bulgarien har en del og. [landmand, får,
Læs mere"О должном почитанију к наукам"
2011. новембар "О должном почитанију к наукам" Возљубљени ученици, Бог преблаги и многомилостиви избавља земљу нашу и љубимо отечество од сужањства турскога, а ми ваља да се старамо да избавимо душу нашу
Læs mere= = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = pн меймен=d дбав в~ел еƒ д б«= = зелзкнбмг=rf^= е=ir`=j=ommp= = = = = fp_k=vmjttotnjmojp= = t
pн мейменd дбав в~ел еƒ д б«зелзкнбмгrf^ еir`jommp fp_kvmjttotnjmojp t нн дбавa йзнwalommplpsum kб нлмбн«т мбн ~о г~ пзк«ео ко дозм«б «еlз зй еƒ~~к г~~вн«ззк гб««до~е«кмвi знзвзйб Iгб кз бдгi дмб«лƒ~е«з
Læs mereСОДРЖИНА НА ПОНДАТА РАСПОРЕД ПО ТЕРМИНИ
СОДРЖИНА НА ПОНДАТА РАСПОРЕД ПО ТЕРМИНИ... - ЛИГА НА НАЦИИTE A... - 3 ЛИГА НА НАЦИИTE Б... 4-5 ЛИГА НА НАЦИИTE Ц...6-8 ЛИГА НА НАЦИИTE Д...9 - МЕЃУНАРОДНИ ПРИЈАТЕЛСКИ... - 3 КВАЛИФИКАЦИИ ЗА EП М...4 5
Læs mereТИ ПО ЛО ГИЈА ВЛА СНИ КА ПРИ ВАТ НИХ ШУ МА У СР БИ ЈИ
UDK 630*682+630*923(497.11) Оригинални научни рад ТИ ПО ЛО ГИЈА ВЛА СНИ КА ПРИ ВАТ НИХ ШУ МА У СР БИ ЈИ ДРА ГАН НО НИЋ 1 НЕ НАД РАН КО ВИЋ 1 ПРЕ ДРАГ ГЛА ВО ЊИЋ 1 ЈЕ ЛЕ НА НЕ ДЕЉ КО ВИЋ 1 Извод: Током
Læs mereOхридска Банка. мтокен. Упатство за употреба на мобилниот токен
Oхридска Банка мтокен Упатство за употреба на мобилниот токен Што е мтокен? мтокен е мобилна апликација која генерира еднократни кодови кои служат за најава и потпис на трансакции. Апликацијата се превзема
Læs mere282 7()) _ 34 Y]>S22.Z [, ]^%NN т `5 0 : > CECS02: 2005 у 0:,=\]</Y.W?_2cDSS E,2D9CD, 2,\]-.D?_: E,^_DE_2. 3 A()! 1 2 " W4^Z `55S2 >.5:ED,.,I, Xc
( ),2012,34(S2):281~286 CN53-1045/N ISSN0258-7971 JournalofYunnanUniversity htp://www.yndxxb.ynu.edu.cn ab LM#c'@AB?/()? ?.,X
Læs mereAТРАКЦИЈА. Чудесна животиња балкански магарац. Срећни првомајски празници
Година XLIX Сремска Митровица Среда 29. април 2009. Број 2514 Цена 40 динара у овом броју: Почетак сарадње Сименса и Општине Инђија: Енергетска ефикасност и заштита животне средине страна 2. AТРАКЦИЈА
Læs mereO D L U K A. Za rasporeduvawe na neto dobivkata ostvarena po Godi{nata smetka i finansiskite izve{tai za 2017 god. ^l. 1. ^l. 2
1 PREDLOG Vrz osnova na ~l. 57 stav 1 to~ka 6 od Statutot na A.D. Moda i ~l. 483 od Zakonot za trgovski dru{tva, Sobranieto na A.D. Moda na svojata sednica od 29.05. 2018 godina ja donese slednata: Za
Læs mereКОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ НАБАВКА ДОБАРА КОЖНЕ ТУБЕ ЗА ДИПЛОМЕ ЗА ПОТРЕБЕ ФАКУЛТЕТА МЕДИЦИНСКИХ НАУКА
Број:03-12428 Датум: 26.10.2016. године КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ НАБАВКА ДОБАРА КОЖНЕ ТУБЕ ЗА ДИПЛОМЕ ЗА ПОТРЕБЕ ФАКУЛТЕТА МЕДИЦИНСКИХ НАУКА ЈАВНА НАБАВКА бр. 19-2016 Објављено
Læs mereШотра у Черевићу. Редитељ Здравко Шотра, после. Лаћарци чисте депонију од кубика
Година XLIX Сремска Митровица Среда 29. јул 2009. Број 2527 Цена 40 динара у овом броју: Лаћарци чисте депонију од 30.000 кубика Скица за портрет: Драган Дроњак власник Атељеа Антре из Старе Пазове странa
Læs merei FeedGood M Quick Guide Indvejningsanlæg Model 1515
i FeedGood M Indvejningsanlæg Quick Guide Model 1515 Indhold 1. Generelle Informationer 3 2. Brugergrænseflade 4 Skærm... 6 Ikoner... 6 Tastatur... 8 Programmering af alfanumeriske og numeriske felter...
Læs mereНОВОСАДСКИ РОМАН И УРБАНА НЕЛАГОДНОСТ (СЕДАМ НАПОМЕНА И ЈЕДНА ОПОМЕНА ) *
ВЛАДИМИР ГВОЗДЕН НОВОСАДСКИ РОМАН И УРБАНА НЕЛАГОДНОСТ (СЕДАМ НАПОМЕНА И ЈЕДНА ОПОМЕНА ) * 1. Друgосt gрада? Реторика књижевне критике се наводно или заиста променила: некада се искључиво говорило да књижевност
Læs mereGloser til teksterne. Мама и футбол
Gloser til teksterne Мама и футбол 1 выступа ть at optræde Her ipf. Perf.: вы ступить 3 уста ть at blive træt Her perf. Ipf.: устава ть 4 отдохну ть at hvile sig, slappe af, Her perf. Ipf.: отдыха ть holde
Læs mereДр. Бранимир Малеш. О људским расама
Др. Бранимир Малеш О људским расама Београд 1936. год. Садржај: Антропологија Наука о човеку Циљеви антропологије Људске групе Морфолошке одлике Комплексија Телесна висина и телесне пропорције Глава и
Læs mereСвети Патрикије Ирски
УДК: 27-475"03/04" Посланица Коротику * EPISTOLA AD COROTICUM Свети Патрикије Ирски I. Patricius peccator, indoctus scilicet, Hiberione constitutum episcopum me esse fateor. Certissime reor, a Deo accepi
Læs mereВ о д а. Дунав баш уме да изненади, поготову у време великих. Од сремских спортиста најпријатније изненађење на управо. Бронза Андријани Ћирић
Година XLIX Сремска Митровица Среда 15. јул 2009. Број 2525 Цена 40 динара у овом броју: У Старој Пазови сахрањен војник Милан Улемек В о д а странa 2. Шта је показала вечера за инвеститоре у Крчедину:
Læs mereЛепота жене у девет сцена» страна 12 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. ФЕБРУАРА ПУНО (КО) ОКО
Васпитно-образовна установа за пример» страна 7 Лепота жене у девет сцена» страна 12 Број 4647, година CXLVI У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. ФЕБРУАРА 2016. цена 40 динара ПУНО (КО) ОКО Страначке активности Побољшати
Læs mereРЕДАКЦИЈА МУДРИЦЕ НАЛАЗИ СЕ У КАБИНЕТУ 76!!!
Из садржаја: Ближи циљу 3 Интервју 6 Такмичења 8 Ученик генерације 18 Председник парламента 19 Екскурзије 24 Живот школе 26 Мала матура велико срце 28 Посете, излети 30 Забава 32 Спорт 33 Страна страна
Læs mereЛОКАЦИЈА. Српска кућа фудбала у Старој Пазови
Година XLIX Сремска Митровица Среда 4. март 2009. Број 2506 Цена 40 динара у овом броју: Дебели Сремци не треба да брину за вишак килограма страна 2. ЛОКАЦИЈА Платичево: Сремци праве роботе страна 3. За
Læs mereПријепоље, 27. јануара Година XXVI број 26 Цена 200 дин. ISSN X
Пријепоље, 27. јануара 2016. Година XXVI број 26 Цена 200 дин. ISSN 0354-883X СВЕТИ ЈОВАН ВЛАДИМИР 1016-2016 СТОГОДИШЊИЦА МОЈКОВАЧКЕ БИТКЕ Да није било крвавог Божића на Мојковцу не би било ни Васкрса
Læs mere