Ко је најјача карика у здравству» страна 8 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. MAJA 2017.

Transkript

1 ОСНИВАЧ ЈОВАН ПАВЛОВИЋ Тошић и Шушњар путују за Индонезију» страна 7 Ко је најјача карика у здравству» страна 8 ВЛАСНИК Број 4711, година CXLIX У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. MAJA цена 40 динара УРАНАК Друштво Незадовољни пољопривредници траже дијалог» страна 6 Политика Страх блокира колективизам» страна 10 Култура Тајна великог носа» страна 10 Село Нови председник је Јовановски» страна 11 СТА ВЉЕ НА ТАЧ КА НА СЛУ ЧАЈ БИ БЛИ О ТЕ КА СУДИЈЕ ПРЕПОЛОВИЛЕ ДЕСЕТОГОДИШЊУ КАЗНУ ЗАТВОРА Бив ша слу жбе ни ца Град ске би бли о те ке осам го ди на пре у сме ра ва ла но вац те кул тур не уста но ве на при ват не ра чу не На тај на чин сте кла про тив прав ну имо вин ску ко рист у из но су ве ћем од 20 ми ли о на ди на ра Апелациони суд у Београду донео је правоснажну пресуду којом је смањена првостепено изречена казна Ивани Ђуровић, некадашњој службеници књиговодства у панчевачкој библиоте ци, са де сет на пет го ди на за тво ра. Како је истакнуто у образложењу пресу де, оце ње но је да је то ли ка ка зна довољна за сврху кажњавања. Судије Апелационог суда преиначиле су одлуку колега из панчевачког суда, које су Ивану осудиле за проневеру и оквалификовале оно што је ура ди ла као зло у по тре бу по ло жа ја одговорног лица. Осим тога, Ивани је одузета противправно стечена имовин ска ко рист у из но су од ,82 ди на ра, а Град ска би - блиотека Панчево упућена је на парнични поступак ради остварења имовинско-правног захтева. У образложењу пресуде Апелационог су да пи ше и да је њен адво кат у жалби на првостепену пресуду правил но за кљу чио да то што је ура ди ла није била проневера и да је првостепени суд погрешно применио Кривични закон. За кривично дело проневере потребно је да је починиоцу кривичног дела новац поверен по једном основу, а да га он затим противзаконито при- сва ја. С об зи ром на то да је окри вље на радила на месту рачуновође, није била овлашћена да располаже новцем с рачуна Градске библиотеке у смислу да је мо гла да до но си од лу ке ка да и ко ме ће не што би ти пла ће но, већ је то би ло у надлежности директора те установе и других органа. Зато је погрешан закључак првостепеног суда да је њој био поверен тај новац. Окривљеној нису била поверена средства Градске библиотеке, већ је она приказивала мањи број за по сле них у тој уста но ви и тиме умањивала обавезу плаћања пореза на зараде. Тиме је омогућавала да не за ко ни то ство ре на раз ли ка бу де уплаћивана на њене приватне текуће рачуне. Дакле, окривљена је искоришћавањем свог положаја незаконито прибавила себи противправну имовин ску ко рист. Ти ме су се сте кли сви пред у сло ви да то што је ура ди ла бу де окарактерисано као кривично дело злоупотреба службеног положаја, пише између осталог у образложењу пресуде Апелационог суда. Ту се мо же про чи та ти и да је пре доношења коначне пресуде Апелациони суд узео у обзир олакшавајуће околности у Иванину корист, а посеб но то што је при зна ла да је по чи - нила кривично дело. С друге стране, Ивани је као отежавајућа околност узето то што је финансијски оштетила Град ску би бли о те ку, као и то што је Скупштина Панчева морала да из градског буџета издвоји 27 милиона динара да би платила порески дуг који је имала Градска библиотека. Подсећамо, о случају Библиотека пр ви пут се чу ло у јав но сти пре три го ди не. Та да је Слу жба за бу џет - ску инспекцију Градске управе објавила саопштење да је обављена контрола пословања Градске библиотеке и да је утвр ђе но да је би ло не пра вил - ности, о чему су обавештене надлежне институције. Након тога је дирек тор Град ске би бли о те ке под нео кри вич ну при ја ву Ви шем јав ном ту - жилаштву у Панчеву против Иване Ђуровић. Убр зо за тим по сло ва ње Град ске библиотеке почеле су да истражују и полиција и Пореска управа. Установљено је да Библиотека није платила порез држави у износу већем од 20 милиона динара и да постоје основане сумње да та обавеза није извршавана неколико година. Након тога Више јавно тужилаштво подигло је оптужницу против Иване Ђуровић. У У обра зло же њу пре су де Апе ла ци о ног су да пи ше и да је адво кат Ива не Ђу ро вић у жал би на пр во сте пе ну пре су ду пра вил но за кљу чио да то што је ура ди ла ни је би ла про не ве ра и да је пр во сте пе ни суд по гре шно при ме нио Кри вич ни за кон. пресуди Апелационог суда није оспоре но ни то да је она осам го ди на (од до године) преусмеравала новац Градске библиотеке на своје текуће рачуне. М. Гли го рић Хроника Седмогодишњак мучио и повредио пса» страна 12 Друштво Када је дозвољено снимати децу?» страна 13 Фото-репортажа Излетници запосели тамишку обалу» страна 33 Спорт Дизелка у победничком ритму» страна 34

2 2 КОМЕНТАРИ Петак, 5. мај ГРАЂАНСКА ПРОМАТРАЧНИЦА Пише: Александар Живковић Село моје лепше од Париза Про ђе и то. Баш ка ко и до ли ку је удар ни ци ма ко ји су се то ком го ди не нарадили, свечано је обележен дан роштиља, тањираче, ражња и котлића, некада познат и као Први мај, међународни празник рада. У понедељак и уторак Србија је практично стала. Улице су опустеле, али за то су про план ци, ли ва де, оба ле, шу ме и сва ко згод но ме сто где је мо гло да се нешто баци на жицу, били претесни да приме све љубитеље природе. Буквал но, тра жи ло се пар че тра ве ви ше, ка ко би се и на том ко ма ду зе ле ни ла пот па ли ла ва три ца, бар за ро штиљ чић, ако већ ни је би ло ме ста и за дру ге скаламерије у којима би се припремале месне првомајске шпеције. Ка ко већ оби ча ји и тра ди ци ја на ла жу где су ва тра и ме со, мо ра да бу - де и алкохола. У великим количинама. Дугачак је тај први дан петог месе ца у го ди ни. Ва ља по ра ни ти, за у зе ти ме сто, па се рас па за ри ти, па сец - кати разне салате, па пећи... И, наравно, пити. Од ране зоре. Такође, увек ваља и одвалити музику. Што јаче. И, наравно, свако са свог носача звука. Бу де ту ра зних пе са ма, али жа нр је го то во увек исти... Е, онда, када се саберу умор, алкохол, холестерол и нервоза, онда се ваља мало и помакљати. И то је већ постало традиција. Готово сваке годи не, па и ове ту ча је па ла у Де ли блат ској пе шча ри, а бе ше са да јед на и на Кошутњаку, у главноме граду. * * * Ипак, за раз ли ку од ла ни, ка да су услед пре кла па ња са Ус кр сом син ди - кати прескочили обележавање Првог маја, ове године су позвали чланство на про тест у Бе о гра ду. Скуп су организовали Савез самосталних синдиката Србије и УГС Независност, а придружили су им се грађани, студенти и студенткиње окупљени око протеста Против диктатуре, који се широм земље дешавају већ месец дана, као и припадници и припаднице LGBT заједнице и многи други. Догађају је присуствовало неколико хиљада људи, а након обраћања представника синдиката кренуло се у протестни марш до зграде Вла де, па по том и до скуп штин ског зда ња. Та мо је про чи тан пр во мај - ски про глас, у ко ме се, из ме ђу оста лог, ис ти че да је Ср би ја да нас зе мља хроничне незапослености. И не пре о ста је нам он да ни шта дру го до да се за пи та мо шта су 1. ма - ја прослављали ти силни људи по шумама и горама? Дан незапослености или пра зник ра да? * * * Много буре у јавности изазвао је и случај Харадинај. Влада Србије је тим поводом донела одлуку да министри и директори јавних предузећа у наредна три месеца неће путовати у Француску. Жесток одговор галским петловима, нема шта. У ствари, највише су ту оштећени управо ти јадни министри, директори и остали државни функционери, службеници, чиновници и буџетски па ра зи ти. Си гур но су и они 1. ма ја мо ра ли да се бо ре за пар че тра ве у свом се лу, а ле по су мо гли пра зник да про ве ду у Па ри зу, на при мер. * * * Кога још занима да се идеја о обележавању међународног дана радничке солидарности родила у другој половини 19. века, у јеку борби радничких организација широм света, изграђених на темељима политичких победа Прве интернационале. Ко се још се ћа мај ске бор бе чи ка шких рад ни ка из го ди не и ве - ли ког штрај ка, ка да је око љу ди об у ста ви ло рад. Из те бор бе из - два ја се де ша ва ње у фа бри ци по љо при вред них ма ши на Ма кор мик, у ко јој је до шло до ту че от пу ште них рад ни ка (син ди ка ли ста) и штрај - кбре хе ра. По ли ци ја, ко ја је шти ти ла Ма кор ми ка и ње го ву фа бри ку, отво ри ла је ва тру и усмр ти ла ше сто ри цу рад ни ка, а ра ни ла их је око пе - де сет. На про те сту ко ји је усле дио, ра ње но је две ста љу ди, а по ги ну ло је се дам по ли ца ја ца и че ти ри рад ни ка. Тим по во дом ухап ше но је ви ше од сто рад ни ка, а њих пе то ри ца осу ђе ни су на смрт. Овај до га ђај, по знат и као ма са кр на Хеј мар ке ту, нај у пе ча тљи ви ји је мо ме нат мај ских бор би чи ка шких рад ни ка. И мно го го ди на ка сни је, у пр вој по ло ви ни 21. ве ка, за 1. мај де ша ва се масакр. Али прасића, јагњића, јарића и осталих живуљки, са све сељачким, безидејним и небулозним, алкохолом потпомогнутим тучама. Па кад већ не мо же мо у Град све тло сти... Брдо барута И по но во се осећају призвуци потреса на Балкану. Брдовитом и валовитом. Иако не говоримо о сеизмологији, већ о вибрацијама које индукују искључиво овдашњи људи, својим никад докраја докучивим менталитетима, једно је сигурно превише нам je земљотреса у последњих стоти нак го ди на. Али то ов де ни је ни - шта но во у по ре ђе њу с не ка квом Швајцарском, у којој вековима није било оружаних сукоба, на овим про- УСПУТ ЗАБЕЛЕЖЕНО сторима мир се тешко може назвати неком трајнијом категоријом. И баш кад је де ло ва ло да до ла зи доба мирољубиве коегзистенције између балканских (боље рећи, ексјуго сло вен ских) на ро да, од јед ном као да то чак исто ри је на Бал ка ну ко зна ко ји пут кре ће уна зад. На и ме, све што се до га ђа у по - след ње вре ме, не ми ри ше на до бро, а некакву наду да је посреди ћорак можемо да подведемо под политичко кал ку лант ство. То јест, да се ба ха - ти државници тактички међусобно препуцавају разним националистичким, хегемонистичким, па и ратноху шкач ким ре то ри ка ма, не би ли што ду же оста ли у се длу. Кад већ гласове не могу да освајају опипљивим стварима од животног значаја, као што су еко но ми ја, стан дард, со - цијална давања... Ме ђу тим, ни кад се не зна где су границе и када политичка играрија мо же да пре ра сте у не што мно го болније и трагичније. По ред све га што се до га ђа у Хр ват - ској, Бо сни, Цр ној Го ри, Ко со ву, ипак је најалармантније у Македонији, земљи поцепаној по шавовима. Тамо криза пламти већ годинама, а ових дана прети да кулминира и излети из оквира здраворазумног. За недовољно упућене, ствар је, бар наизглед, јасна: странка која је ИЛУСТРАЦИЈА: ДУШАН ЛУДВИГ суверено владала више од десет годи на (ВМРО ДПМНЕ), на кон по - следњих избора није успела да прикупи већину посланика у Собрању и тако формира владу. То је, међутим, пошло за руком Зорану Заеву, председнику опозиционог СДСМ-а, тако што је нашао заједнички језик са албанским партијама, које су до јуче биле у чврстом загрљају премијера Николе Грујевског. Нареченом то тада није нимало сметало, али сада он и његове присталице покушавају то да спрече стварајући климу како је тај заједнички језик у ствари зачетак цепања Македоније и формирања Велике Албаније. И то уз благослов западних сила. Опасно! Ипак, та ко не што у овом тре нут ку ни ко не мо же да до ка же, а је ди на чи - њеница јесте да је математика неумо љи ва и да ак ту ел на власт по сво јој при ли ци мо ра да оде. У про тив ном, очекује нас потенцијално малигно жариште. Што је још го ре, ни ко не мо же да гарантује да ствари неће кренути по злу ни у дру гом слу ча ју. Због тога нас ишчекују тешки дани и преостаје само да верујемо у минимум одговорности свих актера ове кри зе, да не ће упа ли ти но ви фи - тиљ на балканском кукавном бурету барута. Ј. Ф. ОРГАНИЗОВАНО РАСУЛО Зоран Т. Поповић ФОТОГРАФИЈА НЕДЕЉЕ Љуби, љуби, ал главу не губи... Од 6. септембра до данашњих дана Снимио Владимир Ђурђевић Химна. Увек иста песма! Поставили смо камен темељац демократији. И ту је закопали! Устајте презрени на свету, сви сужњи које мори глад. Охладиће се роштиљ! Наш центарфор је изразити левак, јер увек игра као да има две леве ноге. Жена је варљива, мање или јаче. Само је ствар интензитета. Групни секс је користан. Јача колективни дух! МИСАО ЗА ОВУ НЕДЕЉУ ПО МИШЉЕЊУ МОГ КУМА НАЈВЕЋИ ПРОНАЛАЗАК ПОСЛЕ ТОЧКА ЈЕ ОТВАРАЧ ЗА ПИВО!

3 Петак, 5. мај АКТУЕЛНО 3 Же сто ка кон ку рен ци ја Узда ни ца ре пре зен та ци је ЕВРОП СКИ ШАМ ПИ О НАТ У КА РА ТЕУ БОБА БРАНИ ТИТУЛУ НО ВА УСЛУ ГА У ЗА ВО ДУ ПАН ЧЕ ВАЦ Суботом ултразвучни и специјалистички прегледи Сениорска репрезентација Србије у каратеу отпутовала је у Турску, где ће учествовати на Европском првенству које се одр жа ва од 5. до 8. ма ја у гра - ду Коџаели. У саставу репрезен та ци је Ср би је је нај бо љи такмичар наше земље и Карате клуба Динамо Слободан Битевић, који ће наступити и по је ди нач но, у ка те го ри ји пре ко 84 кг, али и као члан екипе. Про шле не де ље су одр жа не за вр шне при пре ме у Кра гу - јев цу, где су бор ци има ли при ли ку да из бру се фор му и спрем ни от пу ту ју на нај ва - жни је так ми че ње на Ста ром кон ти нен ту. Све очи поклоника каратеа свакако ће бити уперене у најбољег српског борца и актуелног првака Европе Слободана Битевића, који је пре две године освојио титулу у Истанбулу. Конкуренција је изузетно јака, посебно у категорији преко 84 кг, али Би те вић спрем но оче - кује нови испит на шампионату Старог континента. У овој го ди ни Бо ба је без иједног пораза тријумфовао на ПО ВОР КА КРЕ ЋЕ 17. ЈУ НА Пријавите се за учешће на Карневалу Оми ље на манифестација великог броја Панчевки и Панче ва ца Ин тер на ци о нал ни карневал биће одржана и ове го ди не, и то 16. и 17. ју на. Ве ли ка кар не вал ска по вор ка кре ну ће 17. ју на у 20 са ти, а при ја вљи ва ње гру па ко је ће уче ство ва ти у њој је у то ку и тра ја ће до 1. ју на. Све карневалске групе које же ле да на сту пе на овој ма ни - фе ста ци ји, а ни су се до са да пријавиле, формулар за пријаву могу преузети са сајта Попуњену пријаву треба доставити на имејл: karnevalpancevo@gmail.com, а Вече сећања на прерано преминулу песникињу Виолету Благу одржано је у среду, 26. априла, у читаоници Градске библиотеке. Колегама, сарадницима, пријатељима и родбини најпре се обратила новинарка Марија Пауновић Чонтош, затим су говорили писац и књижевни критичар Васа Павковић, песникиње Јасна Милићев и Јасмина Богићев, а Јована Свирац је Виолети посветила песму Итака Константина Кавафија. Читане су песме Виолете Благе, а свим такмичењима на којима је наступио (Балканско првенство, Првенство Србије и турнир Злат ни по јас Чач ка ), а сребрну медаљу освојио је у Лашком, на турниру Словенија опен. То са мо по твр ђу је да је Битевић одлично припремљен, да је кроз прет ход на ис - ПОВОДОМ ПРЕРАНОГ ОДЛАСКА ВИОЛЕТЕ БЛАГЕ Вече сећања на песникињу окупљени су се, са снажним емотивним набојем, присећали свих њених узорних људских особина и лепих тренутака које су заједно годинама делили. Прилог сећању анегдотама дали су и афористичар Зоран Т. Поповић и писац Вуле Журић. Организатор догађаја је Удружење књижевника и књижевних преводилаца Панчева, чији је члан била и Виолета Блага. Песникиња је била и чланица уредништва уметничког магазина Квартал. M. M. кушења потврдио такмичарску зрелост, психолошку стабил - ност и спрем ност да и ове го ди - не јуриша на највиши пласман, али и да бу де нај ве ћа узда ни ца репрезентације Србије у екипном делу надметања. Велику помоћ на шампионату Боба Битевић ће имати уз тај до ку мент треба послати и музичку нумеру за представљање групе у поворци. Пропозици је на ла жу да кар не вал ска група мора бити сачињена од најмање петнаест особа, а горњи лимит не постоји. Чланови групе треба да буду једнако кости ми ра ни или да об ра ђу ју исту тему. Непријављене карневалске групе и особе које нису костимиране неће моћи да учествују у поворци, нити да се крећу обележеном трасом међународног карневала. Ка ко је на ја ви ла Зо ра на Владу, председница удружења У Пан че ву, захваљујући раду Центра за таленте Михајло Пупин, стасава нова генерација математичара и физичара ко ји сво јим зна њем пле не и освајају одличја на државним так ми че њи ма. По сле маестралног успеха физичара на ред су до шле пан че вач - ке математичке наде. У категорији седмака наша суграђанка Јелена Цицварић освоји ла је тре ћу на гра ду, а ме ђу осмацима Панчево има три осва ја ча ме да ља. Иси до ра Мај кић би ла је тре ћа, а Ог - њен Пе тров и Алек сан дар Цу - цић би ли су дру ги. Др жав но од тренера Предрага Стојадино ва, ко ји је от пу то вао с њим у Турску. Нажалост, због чудне одлуке селектора, из састава репрезентације Србије изостављен је Никола Јовановић, па он ни је ни от пу то вао на так - мичење. А. Живковић Пријатељи Панчева, које организује Карневал, посетиоце очекује разноврстан програм с бројним учесницима из читаве на ше др жа ве, као и из ино - странства. Ове го ди не ће кар не вал у Пан че ву обе ле жи ти пет на ест го ди на по сто ја ња, а ујед но ће би ти обе ле же но и пет на - ест го ди на ка ко се у на шој др жа ви ор га ни зу је ме ђу на - род ни кар не вал. Ма ни фе ста - ци ја ко ју при ре ђу је мо у на - шем гра ду по ста ла је ту ри - стич ка атрак ци ја, ко ју по се - ти ви ше од сто хи ља да љу ди, а на њој се пред ста ви око две хи ља де уче сни ка из пре ко де сет зе ма ља под се ти ла је Зо ра на Вла ду. Интернационални карневал у Панчеву је међународна манифестација од великог значаја за Републику Србију, која представља различите културе и кар не вал ске тра ди ци је из целог света. Као највећа градска манифестација и први међународни карневал у Србији, одржава се под покровитељством Ми ни стар ства тр го ви - не, туризма и телекомуникација Републике Србије и Града Панчева. Д. К. УСПЕХ МА ТЕ МА ТИ ЧА РА Традиција се наставља так ми че ње из ма те ма ти ке одр жа но је 29. апри ла у Бе о - граду. За ни мљи во је да су сви освајачи медаља осим Огњена Пе тро ва (уче ник ОШ Јо - ван Јовановић Змај ) редовни уче ни ци Ма те ма тич ке гимназије у Београду. Освајачи сребрних медаља Огњен Петров и Александар Цуцић учествоваће на Српској мате ма тич кој олим пи ја ди, а нај бо љи на тој смо три ући ће у српски тим за математичку бал ка ни ја ду, ко ја ће би ти одржана у Бугарској крајем јуна. З. С. Завод за здравствену заштиту радника Панчевац однедавно је, захваљујући сарадњи са ординацијом Храст из Београда, проширио свој богат спектар услуга. Тако сада сви наши суграђани имају прилику да суботом ураде било коју врсту прегледа на најсавременијем мобилном ултразвучном апарату, а на располагању су им и специјалистички прегледи, које обавља тим стручњака из У на шем глав ном гра ду у су - боту, 29. априла, одржана је тр ка Пр вен ства Ср би је у спринт-дуатлону. На такмиче њу ко је је ор га ни зо вао Триатлон савез Београда ТК Та миш се пред ста вио са 33 члана, у свим узрасним категоријама. Почетници Ана Костић и Војин Давидовић заслужили су бронзана одличја. У групи младих нада Мила Антић је била трећа, а Лука Глигорић се оки тио сре бром. Ања Да - ви до вић је по ста ла ви це - шампионка у надметању јуни ор ки, али и у елит ној тр - ци. Сре бро је осво јио и Раст - ко До бро са вље вић у гру пи Београда, са академиком проф. др Ђорђем Радаком на челу. Прегледи се заказују радним данима од 7 до 15 сати путем телефона Завода Панчевац 013/ и 013/ Овог месеца у Заводу су за клијенте осмишљени и нови пакети услуга по изузетно повољним ценама, а више о томе погледајте на деветој страни актуелног броја нашег листа. Д. К. ДР ЖАВ НО ПРВЕНСТВО У СПРИНТ-ДУ А ТЛО НУ Тамиш ниже медаље АК ЦИ ЈА У ЦЕН ТРУ НИ КО ДЕНТ МЕ ДИК" Попуст за пензионере Пен зи о не ре ће си - гур но об ра до ва ти информација да je у Цен тру за хит ну и рестауративну стома то ло ги ју Ни ко - дент ме дик у то ку акција у оквиру које они оства ру ју пра во на 20% по пу - ста на све услу ге у тој ординацији. так ми ча ра од 18 до 30 го ди - на. У конкуренцији триатлонаца од четрдесет једне до педесет година Марјан Лукић се оки тио злат ним, а Ду - шан Лу кић брон за ним од - личјем. До бар на ступ су има ли и јуниори Дарија Ђорђевић и Алек са Кар лаш. Они су за у - зели четврта места у својој конкуренцији, уз мали заостатак за трећепласираним триатлонцима. Сезона се наставља трком Пр вен ства др жа ве у крос- -триатлону, која ће бити на програму 13. маја у Крагујевцу. А. Ж. Ис ко ри сти те ову при ли ку и за ка жи те преглед путем телефона 064/ Овај савремени и модерно опремљени центар нала зи се пре ко пу та ста - ре роб не ку ће, у Ули ци Мак си ма Гор ког 2, а у понуди има услуге из свих обла сти стоматологије. Д. К.

4 4 ПОЛИТИКА Петак, 5. мај НА ЦИ О НАЛ НИ СА ВЕТ МА КЕ ДОН СКЕ НА ЦИ О НАЛ НЕ МА ЊИ НЕ Братски апел На ци о нал ни савет македонске националне заједнице у Републици Србији с великом забринутошћу и узнемиреношћу прати последња дешавања у матичној држави. Ми смо ви ше пу та ис ти - цали да од осамостаљења Репу бли ке Ма ке до ни је на шу матицу гледамо као савремену, плуралистичку и демократску државу свих грађа на ко ји жи ве у њој и свих држављана ван ње. Изражавајући своју дубоку забринутост, упу ћу је мо искрен и Поводом Светског дана слободе медија, који се обележава 3. маја акцијом Пет минута громогласне тишине, УНС и НУНС су објавили прогласе. Слобода медија у земљи je угрожена, јер новинари нису никада били у тежем економском положају и под већим притисцима стоји у прогласу УНС-а. Излазак државе из власништва у медијима локалне власти су искористиле за драстично смањење финансирања медија и тако извршиле додатни притисак на њихову слободу. Последица је осиромашење медија, њихова зависност од центара моћи, таблоидизација, пад етичких стандарда, аутоцензура и висок ниво клијентелизма наводи УНС. Како се додаје, сада чак и Министарство информисања признаје да треба утростручити издвајања из буџета општина и градова за пројектно суфинансирање медијског садржаја. У години за нама власт, али и опозиција, демонстрирале су бахат однос према новинарима и медијима. Уредници су експресно смењивани или незаконито отпуштани, а новинари су дискриминисани због уређивачке политике својих редакција пише у прогласу. УНС зато захтева да Влада покрене измену Закона о јавном информисању и медијима, како би обавеза свих нивоа власти била да расписују конкурсе за пројектно суфинансирање и да за те намене локалне самоуправе (осим великих градова) издвајају најмање два одсто својих буџета. Као гаранција за извршење ове обавезе, треба да буду предвиђене и казне за функционере локалне самоуправе ако не издвоје новац. УНС захтева и да Влада и медијска заједница успоставе дијалог о важним питањима медијских слобода и потребе унапређења културе јавне комуникације значајне за демократизацију српског друштва. Траже и да се што пре реши статус Танјуга и доврши приватизација Вечерњих новости и Политике. брат ски апел свим на шим сународницима, али пре свега политичким чиниоцима Републике Македоније да се уздрже од било какве употребе насиља и реаговања на провокације, већ да све своје снаге усмере на решавање кри зе мир ним пу тем, по - штујући Устав и законе Републике Македоније. Целокупну ситуацију у нашој матич ној др жа ви сва ки при - падник македонског народа осе ћа као да је и сам при су - тан. Припадници македонске заједнице у Србији су у последње две деценије врло до бро ис ку си ли по сле ди це нерешавања кризе мирним пу тем. Ми Ма ке дон ци из Србије желимо да упутимо поруку да подржавамо настојања и залагања за мирну, ста бил ну и про спе ри тет ну Ма ке до ни ју у ко јој вла да ју до бри ме ђу ет нич ки од но си, али исто вре ме но по др жа ва - мо за ла га ња за уни тар ну, не за ви сну и сло бод ну Ма ке - до ни ју свих, на ве де но је у са оп ште њу од 28. апри ла ко је је пот пи сао Бор че Ве - лич ков ски, пред сед ник На - ци о нал ног са ве та ма ке дон - ске на ци о нал не ма њи не у Ср би ји, чи је је се ди ште у Панчеву. УНС захтева да у медијској стратегији и законодавству постојање социјалног дијалога у медијима буде важан критеријум за подршку државе медијима. Траже и да Влада пружи сву неопходну подршку Комисији за истраживање убистава новинара, како би што пре била подигнута оптужница за убице јагодинског новинара Милана Пантића и расветљене околности смрти Даде Вујасиновић. Захтевају и да Специјално тужилаштво за ратне злочине најзад почне да ради свој посао и када су у питању 39 новинара и медијских радника српских редакција убијених у грађанском рату у бившој Југославији, на Косову и Метохији и током НАТО агресије, уместо што годинама без резултата, по пријави НУНС-а, истражује одговорност новинара осумњичених за припрему и организовање ратних злочина и геноцида. УНС захтева и да се преговарачки тим Владе Србије за преговоре с косовским институцијама најзад заузме за заштиту интереса српских медија на Косову и Метохији, а посебно за формирање независног телевизијског канала на српском језику који ће сигналом покривати цело Косово и Метохију, имати независан управни одбор и финансирање. ИН ТЕР ВЈУ: МИ ЛАН КО БО ДИ РО ГА, ПРЕД СЕД НИК ВЕ ЋА СССС У ПАН ЧЕ ВУ СТРАХ БЛОКИРА КОЛЕКТИВИЗАМ Савез самосталних синдиката и Удружени грански синдикати Не за ви сност тра ди ци о - нално су поводом Међународног празника рада организовали про тест у Бе о гра ду, на ко ме су затражили боље услове рада и веће плате и пензије. Минимал на це на ра да је кра јем про шле го ди не по ве ћа на на 130 ди на ра, а у сеп тем бру се оче ку је но во по ве ћа ње. И Европска конфедерација синдиката је ову годину прогласила годином борбе за веће зараде. Пред сед ник Ве ћа Са ве за самосталних синдиката Србије у Панчеву Миланко Бодирога, ко ји је 1. ма ја био на Тр гу Николе Пашића, рекао је да се и данас синдикати боре за гото во иста пра ва као и про шле године. ПАНЧЕВАЦ: Који су ове године ваши захтеви и шта поручујете у прогласу? М. БО ДИ РО ГА: Зах те ви учесника првомајског протеста су ве ће пла те и пен зи је, до - стојанствен рад, потписивање колективних уговора, повећање минималних зарада и изме на За ко на о ПИО и За ко на о раду. У медијима чујемо да је за бе ле жен раст БДП-а, па син - ди кат тра жи да пла те пра те тај раст, про фит ко ји оства ру ју ПРОГЛАСИ УНС-а И НУНС-а Пет минута громогласне тишине * * * НУНС у прогласу поручује да се новинарство данас суочава са све већим политичким и економским притисцима, цензуром и аутоцензуром, несигурношћу рада, угрожавањем безбедности, недостатком професионалне обуке, родном неравноправношћу, кршењем ауторских права и с још много тога. У извештају Репортера без граница Србија је у односу на претходну годину доживела пад од седам места, па је сада на 66. месту. И према извештају истраживачког центра Европског парламента, Србија се суочава с политизацијом, проблемима у спровођењу медијских закона, застрашивањем новинара и аутоцензуром. НУНС наводи да у ситуацији кад је један човек окупирао и монополизовао готово комплетну јавну сцену, експлоатишући је до крајњих граница, кад водећа странка медије у Србији користи као средство креирања јавног мњења у складу са својим, уским и себичним интересима и кад су стотине колега остале без радног места, а више стотина њих, чак и у профитабилним медијским компанијама, ради за смањене и нередовне зараде, новинари морају постићи јединство, дићи глас и непристајањем на те услове показати да су слободни грађани који имају слободу, право и обавезу да људима, пре свега, пренесу истину. А слобода је и да јавности кажете и оно што власт не жели чути. Улога медијских посленика није испуњавање жеља моћника, већ одговорно информисање и стварање критичке јавности. НУНС и Независност позивају све медијске раднике да се заједно супротставе даљој ерозији професије и учине све како би подигли углед новинарства и вратили поверење грађана. На крају апелују на целокупну јавност Србије да се на овај дан сете и некажњивости злочина против новинара: 23 године нису биле довољне да се открије ко је убио новинарку Даду Вујасиновић, ни после 18 година не зна се по чијем налогу је убијен колега Славко Ћурувија и већ 16 година остају непознати и некажњени налогодавци и убице новинара Милана Пантића. фирме и раст цене потрошачке корпе. Уосталом, нема разло га да се и рад ни ци ма не по - бољшају услови ако остварују тако добре резултате. Залажемо се и да се пен зи је вра те на ни во пре сма ње ња и да се из - мени пензијски закон како би се за све оне ко ји су оти шли у пре вре ме ну пен зи ју ка зне ни поени укинули када напуне 65 година. Наравно, ту је наша непрекидна борба за достојанствен рад, од но сно да чо век ко ји ра ди не бу де сред ство за рад. За ко ја пра ва се да нас рад - ници највише боре, односно ко је је нај у гро же ни је рад но право? Пра во на рад је нај у гро же - није у Србији. После тога је право на зараду, јер велики број фир ми не упла ћу је ре дов - но зараде, порезе и доприносе за пензијско и здравствено осигу ра ње. Ту је и пра во на без бед - ност и здра вље на ра ду, јер по - слодавци избегавају да плаћају здравствене прегледе, што је иначе уобичајена пракса у другим земљама. Услови рада су те шки, а рад ник се да нас, уме - сто за што ве ћу пла ту, бо ри за радно место. Синдикат пуно енергије троши како би убедио радништво у Србији да тако нема перспективе. Радник је данас пун стра ха и окре нут је се - би. Нема колективизма, што је и циљ неолибералног капитали зма. Тај страх на кра ју бло - кира и рад синдиката... Некадашњи систем који је познавао друштвену својину, сада познаје приватну. Ти исти комунисти су постали капиталисти, на разноразне начине злоупотребља ва ју ћи све оно што је др жа - ва некада имала, све ресурсе, и сада су њима главна препрека по ста ли љу ди ко ји код њих ра - де. Они се у су шти ни и нај ви ше пла ше рад ни ка и цео про блем, ко ји је ду бок, ба зи ран је на страху од радничке класе. Они због тога прибегавају репресивним методама. То он да зна чи и да је сна га радника велика. А највећа ако иза ђу на ули це. Синдикати су данас анатемисани. Ми смо као кочничари реформи у држави. Држава иде то ли ко бр зо да је са да син - дикати успоравају. А ти исти ко ји то твр де, у ства ри су на платним списковима великих финансијских организација и по сло да ва ца. Они ко ри сте своје позиције преко медија да омаловаже синдикалну борбу у Ср би ји. С дру ге стра не, код рад ни ка по сто ји син дром стрељања, када мисле да је до бро све док они ни су про - гла ше ни за тех но ло шки ви - шак. Нису свесни да тај механи зам не мо же да их за о би ђе. То је механизам који, када се активира, само меље. Покушај синдиката да стане томе на пут, не може бити реализован ако код рад ни ка не по сто ји осе ћај за ко лек ти ви зам, за удруживање. Понављам, сада су рад ни ци у фа зи стра ха и тај страх блокира и рад синдиката и сна гу и жи вот са мих рад - ника. Ко ли ко тра је та фа за стра ха? Тра је док сви не схва ти мо да ова ко ви ше не мо же. Док не схватимо да је једина радничка прича у колективизму. До та да ће и рад ни ци и гра ђа ни мо ра ти да сно се по сле ди це, које су велике. Тај механизам који меље, како сте рекли, није заобишао ни Панчево. Од ка да смо ушли у про цес транзиције, имамо очекивања да ће мо ус пе ти Пан че ву да вратимо стару славу великог ин ду стриј ског гра да. Сре ди - ном двехиљадитих година је и било назнака бољитка, али све се све ло са мо на до ла зак Га- спромњефта и продају НИСа. Ве ли ки број фир ми оти шао је у сте чај, по пут Те сле, Трудбеника, Стакларе, Слободе, Минела. Када је реч о броју запослених Панчеваца, он је са да дво стру ко ма њи. Којим бројем располаже синдикат? Син ди кат је у са рад њи са челницима локалне самоуправе кон ста то вао да се у про те кле две деценије број запослених сма њио за око 50 од сто у од но - су на пе ри од од кра ја осам де - сетих година и златног доба развоја Панчева. На територији Пан че ва је да нас од до запослених. Средином осамдесетих је било преко Ови подаци говоре да Панчево има велики проблем. А још је ве ћи про блем то што не ма на ја ве до ла ска но вих компанија, практично је партне ра до би ла са мо фа бри ка Утва Авиони. Охрабрују само позитивни финансијски резултати Петрохемије и прива ти за ци је по љо при вред ног сектора. Нема другог помака у Панчеву када говоримо о привреди. Ка кав од нос има Са вез са - мосталних синдиката Србије с Градом? С об зи ром на све окол но - сти, мо гао би да бу де бо љи. Да бу де бо љи? Да. Да бу де бо љи. То ли ко. Радници које панчевачке фирме су последњи контактира ли с ва ма и због че га? Највећи проблеми долазе од радника у приватном секто ру. Због стра ха са мих рад - ника нећу да откријем назив предузећа. Добро је што радни ци до ла зе код нас у син ди - кат и тра же по моћ. Де ша ва се и да по сло дав ци укљу че и дру - ге син ди ка те ка ко би се с на - ма, односно радницима обрачунали или примењују метод за ва ди па вла дај, а епи лог је увек исти фир ма ула зи у ве - лике проблеме. Могу да откри јем да је реч о на ја ви сма - њења зарада и исказивања техно ло шког ви шка, као и о мал - третирању и злостављању на раду. Има ли раз ли ке у по ло жа - ју рад ни ка код др жав ног и приватног послодавца? Ми слим да је све те же и за - посленима у државним предузећима. Бојим се да је понашање директора у јавним предузећима веома слично понашању појединих лоших послодаваца у приватном сектору. Не воде дијалог, већ само издају налоге запосленима. Да ли је ММФ нај ве ћи не - пријатељ радника у Србији? ММФ као сте чај ни управ - ник Свет ске бан ке има циљ да контролише буџете земаља у тран зи ци ји. Где год је ММФ, радницима није добро. Синдикат не ма про блем са ММФ-ом колико има проблем с продуженим рукама те организације у Ср би ји. То су ра зно ра зни економски саветници и експер ти ко ји се др же ман тре да нема бесплатног ручка. Па и њима неко плаћа ручкове. На кра ју, ни ка да од њих ни смо чу ли пред лог ка ко да из ове си ту а ци је иза ђе мо. Ис ку ства неких земаља, попут Мађарске, по ка за ла су нам да мо же да се функ ци о ни ше и без ММФ-а. Без об зи ра на све, ми морамо знати да смо презадужени и питање је колико ћемо још моћи да функционишемо. Ушли смо у про ме ну а да ни - смо би ли све сни шта она до - носи. Сада када постајемо свесни, улазимо у период апатије, што је нор мал но, јер не ви ди - мо како из ове ситуације да иза ђе мо. Има мо не ке ши ре ци ље ве, по пут ула ска у ЕУ, али не видимо како друштво да уре ди мо. При ва ти за ци је, за које сви политичари говоре да су катастрофалне, јесу унакази ле зе мљу, али су и са мо по - следица промене друштвеног си сте ма, за ко ју ми ни смо би - ли спрем ни. Ка да сте по ме ну ли, шта је било са оне 24 спорне приватизације? Бо јим се да ће то пи та ње још би ти без од го во ра. И не са мо 24, већ ре као бих 224 спор не при - ватизације. Сви су хтели да буду над ле жни, осно ва ли су Аген ци ју за при ва ти за ци ју, која је имала надлежност, али не и од го вор ност, и ми смо про да ли све оно што су ге не - рације пре нас градиле. Тако и сада функционишемо без логи ке и ра ди мо од да нас до су - тра. СССС обележава ове године 114 година постојања. Која је уло га син ди ка та да нас и шта вам је нај ве ћи иза зов у на - редном периоду? Син ди кат је 27. апри ла обележио 114 година постојања, када смо поделили признања истакнутим члановима. У будућности наш императив биће да повратимо осећај колективизма о којем сам говорио. Страну припремила Марина Димитрић

5 Петак, 5. мај ХРОНИКА 5 ДЕМИСТИФИКУЈЕМО РАД СЕКРЕТАРИЈАТА ЗА ИНСПЕКЦИЈСКЕ ПОСЛОВЕ (2) СЕРВИС ГРАЂАНА КОЈИ СЕ БАВИ НА СЕД НИ ЦИ ГРАД СКОГ ВЕ ЋА Планови и измене Секретаријат за инспекцијске послове је једна од организационих јединица Градске управе града Панчева. До Нове године био је организован у четири одељења: комунална, саобраћајна и грађевинска инспекција и одељење за управно-правне послове и послове извршења. Након ступања на снагу новог Закона о аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе Градско веће је усвојило нову систематизацију. Тако, од 23. децембра прошле године, Секретаријат је проширен за одељење просветне инспекције и одељење за друге инспекцијске послове. Секретаријат на чијем је челу Милорад Ћировић представљамо у наставцима. И ПРЕВЕНТИВОМ ве понаособ и излазак на терен ради утврђивања чињеничног стања наше су обавезе. Бавимо се решавањем проблема. Наше странке обавештавамо о утврђеном и учињеном у тачно одређеним роковима, а доносимо решења чим пре. На сајту Града постоје и наши годишњи планови односно извештаји о учињеном објашњава Ћировић. Како би функционисање сваког одељења било јасније нашим читаоцима, замолили смо њихове шефове да их приближе, спусте на терен. Нада Беркуљан, која води просветну инспекцију, задужену за контролу рада предшколских, основношколских и средњошколских установа, каже: Одељење које водим функционише мало другачије, јер се овде не раконтролише објекте од почетка изградње, од темеља па до завршетка конструкције. То се тиче објеката за које је издата грађевинска дозвола и који се граде у складу с пројектном документацијом. Друга врста надзора је када имамо пријаву или када уочимо сами на терену да се објекат гради, а да нема градилишну таблу или да немамо евиденцију да за ту локацију постоји дозвола, одобрење за изградњу. Грађевинска инспекција доноси у таквим случајевима решење о рушењу објеката и дајемо рок од тридесет дана да инвеститори сами изврше ту обавезу, а после тога ми преузимамо на себе поступак рушења. Од прошле године за рушење бесправно подигнутих објеката надле- Просветна инспекција контролише рад предшколских, основношколских и средњошколских установа Ни за једно одељење се не може рећи да је важније од неког другог, да би требало да има приоритет: сегменти деловања су им различити, али једнако битни за грађане. Укупно четрдесет троје људи запослено је у Секретаријату. Ангажовани су на различитим пословима, а постоји тридесет и један инспектор. Милорад Ћировић наглашава да је недавно у писменој форми обавестио начелника Градске управе и градоначелника да је старосни просек запослених у инспекцији 53,9 година. Додаје: Врло искусни људи, али време брзо пролази. Морамо да водимо рачуна о обнављању кадра. Да би неко био инспектор, мора имати најмање вишу стручну спрему, а да би то постао у, на пример грађевинској инспекцији, поред осталих законом прописаних услова, неопходно је да је завршио грађевински или архитектонски факултет. Такође, да би неко самостално обављао посао инспектора, мора да ради под надзором ментора од три до пет година и да положи инспекторски испит пред комисијом у Министарству за државну управу и локалну самоуправу. Тим састављен од шефова одељења састаје се сваког понедељка и четвртка, а по потреби и другим данима. Осим што координира акцијама инспекције, секретар Секретаријата се стара о правилном и правовременом обављању послова, као и о унапређењу рада инспекције, али о томе мисли и сваки члан тима. Инспекција је сервис грађана, каже њен први човек, па је уобичајено да сарађује с јавним и јавним комуналним предузећима и да обавља превентивне и саветодавне разговоре с грађанством, а не, како се обично мисли, да искључиво кажњава. Грађани могу да позову инспекцију и да пријаве све што сматрају проблемом. Ту је и веома развијени Систем 48, који функционише од јуна Обавеза инспектора је да прима све пријаве грађана, да их проанализира и да потом усмери конкретан случај инспекцији овлашћеној за поступање или одређеном јавном предузећу. Панчевке и Панчевци имају могућност и да дођу лично или да нам се обрате писменим путем. Разматрање сваке пријади о објектима, већ о људима, а и Закон о инспекцијском надзору нам омогућава да се примењују и други акти. С грађанима имамо добру сарадњу; најчешће се родитељи интересују за своју децу у вези са уписом и дисциплинском одговорношћу. Наравно, има и мало оних који злоупотребљавају право, па нам отежавају рад. Превенција насиља у школама јесте оно чиме се моментално бавимо, јер је ниво насиља веома висок, а и праг се спушта са, рецимо, седмих и осмих разреда на четврте и, чак, на прве разреде. Ми зато проверавамо да ли школе имају превентивне планове, на који начин поступају, дајемо им упутства како би то требало да функционише. Приметили смо да се углавном заборавља разговор о узроцима кршења правила понашања, тако да сада директорима и стручним службама углавном указујемо на то да та димензија мора да се појача. Све су чешћи случајеви дигиталног насиља, тј. слања увредљивих порука. Интересантно је да родитељи, рецимо, ни у једном тренутку не негирају да су њихова деца слала поруке вулгарне садржине, али сматрају да је школа пренаглила у изрицању дисциплинских мера. Опште је место да се људи више баве обезбеђивањем егзистенције, да немају времена да оду до школе, па се ослањају на оно што им деца кажу, а онда се, на пример, изненаде када им снимак видео- -надзора покаже шта се у некој ситуацији заиста десило. Најчешће то није ништа драматично, али се људи суоче с нечим што нису очекивали, а резултат тога је пристанак на сарадњу с нама. Школама препуштамо да се баве конкретним случајевима, а ми само контролишемо да ли су предузете све законом прописане мере. Наш посао је да школи укажемо на то шта је, евентуално, пропустила да уради и шта би требало да поправи објашњава Нада Беркуљан. Живана Француз прича да су поступање грађевинске инспекције, права и дужности грађевинског инспектора прецизирани Законом о планирању и изградњи. Додаје: Грађевински инспектор врши надзор над објектима који се граде, жна је ЈП Дирекција, која путем тендера тражи одговорног извођача. П. МАРЧЕТИЋ С. Трајковић (Наставиће се) Про ле ће је пра во вре ме да из по дру - ма, тавана и гаража извадимо своје двоточкаше. Питали смо наше суграђа не да ли во зе би цикл, ко ри сте ли га као пре во зно сред ство или за ре - креацију и има ли Панчево довољно добре услове за коришћење тог превозног средства. ПРЕДРАГ МАРЧЕТИЋ, предузетник: У последњих неколико година не во зим би цикл, али ра ни је, док сам био мла ђи, во зио сам ре дов но. Би - цикл сам више користио у рекреативне сврхе него као превозно средство ни сам од ла зио њи ме у шко лу, ни ти на по сао, не го бих се про во - зао. Ми слим да је мо ја гре шка, као и свих дру гих, што га не ко ри сти мо. Чињеница је да смо сви предебели, а то је једно од најприступачнијих рекреативних средстава и доступно је сви ма. И за рад здра вља и дру гих по - годности, мислим да би требало возити бицикл. Постоје добри услови за коришћење бицикла у нашем граду. Ми че сто иде мо пре да ле ко сад сви же ли мо да од на ше сре ди не на - правимо неку европску метрополу, ми сле ћи да је сву да у све ту мно го бо - ље не го што је код нас. Ко же ли да НАША АНКЕТА ВО ЗИ ТЕ ЛИ БИ ЦИКЛ? Веома корисно превозно средство В. ШВЕРТЕЦКИ Д. СТОЈАНОВСКИ С. МИЛОСАВЉЕВИЋ А. ЦВЕТКОВИЋ С. АНЂЕЛОВИЋ во зи, има усло ва. Чи ста ле њост је про блем што се не во зи би цикл, а не усло ви то је мој став. ВАЉБОНА ШВЕРТЕЦКИ, незапослена: Ре дов но во зим би цикл као пре - во зно сред ство. Мно го ми зна чи за то што жи вим на Ка ра у ли, да не че кам ау то бус кад тре ба да до ђем до гра да. Би цикл је пра ва ствар, од лич но пре - во зно сред ство не тро ши ни шта, а да је сна гу и бо ље здра вље. Ште та што не ма би ци кли стич ких ста за, увек се иде дру мом, а зна мо ка кви су возачи, колико смо нервозни и на шта све можемо да наиђемо. ДРАГИ СТОЈАНОВСКИ, пензионер: Во зим би цикл од мла ђих да на до пен зи је. Ра ни је сам се и так ми чио бициклом, а сада га возим рекреативно. Ја бих на кра ју кра је ва уки нуо ау - томобиле, само да би се возили бицикли. Пан че во има усло ве за ко ри шће - ње би ци кла, али мо жда не до вољ но. СЛОБОДАНКА МИЛОСАВЉЕВИЋ, пензионерка: Не во зим би цикл због бо ле сти. Раније сам га возила као превозно Шест тачака дневног реда обрадили су град ски већ ни ци на сед ни ци одр жа ној 28. апри ла. Две те ме ти - ца ле су се Гло го ња. Најпре су представљени средњорочни и дугорочни планови пословне стратегије и развоја Јавног комуналног предузећа Глогоњ. На папиру стоји да се развој предузећа огле да у уна пре ђе њу ко му нал них услу га, као и у прав цу пру жа ња бољег квалитета пружених услуга по захтевима корисника и стандардима који се примењују у најразвијенијим европским државама. Високо постављени циљеви, нема шта. Да би се то по сти гло, тре ба ја ча ти кадровске капацитете, инвестирати у возила и опрему и развијати информациони систем у функцији опти ми за ци је учи на ка. Ду го роч ни је гледано, предузеће ће се трудити да употпуни свој делокруг пословања новим услугама на основу којих би повећало укупне приходе и да истовремено трошкове сведе на што је могуће нижи ниво како би се повећала економичност пословања. Добро зву чи. Све ово тре ба да усво је и одборници Скупштине града. Друга глогоњска тема била је измена финансијског плана Месне заједнице за Пренамењена су сред ства, па ће из нос од ди - на ра ићи на уград њу опре ме. Град ски оци ба ви ли су се и из ме - нама Одлуке о финансијској подршци породици с децом на територији града. Они су предложили локалном парламенту да усвоји новину ко ја ка же да ће се убу ду ће по ред регресирања трошкова боравка деце у вр ти ћу то чи ни ти и ка да се ра - ди о целодневној настави и продуженом боравку ученика у основној шко ли. Ово пра ти и из ме на у ве зи с достављањем папирологије. Ка да по сле већ ни ка и од бор ни - ци усво је из ме ну Од лу ке о осни ва - њу Ту ри стич ке ор га ни за ци је гра да Пан че ва, би ће озва ни че на већ прак тич но при ме ње на про ме на адре се ТОП-а: уме сто до са да шњег се ди шта у Со ка че ту број 2, оно се на ла зи у Ули ци вој во де Пе тра Бо - јо ви ћа 2. За тим, ре ше но је да се Скуп шти ни гра да упу ти на до но - ше ње за кљу чак да она на сле де - ћем за се да њу пред ло жи вла ди АП Вој во ди не да до не се од лу ку о да - ва њу на ко ри шће ње без на кна де Гра ду Пан че ву не по крет но сти на адре си Трг кра ља Пе тра I број 2, тј. згра ду Град ске упра ве. На кра ју, из ме њен је про грам унапређења социјалне заштите града Панчева за годину како би се створили услови за расписивање конкурса за (су)финансирање пројеката, на коме ће учествовати удружења у чијем су опису ангажовања проблеми који прате свакодневицу особа са инвалидитетом и тешким и хроничним обољењима. С. Т. сред ство, али у Пан че ву не ма где ни да се вози. Нема бициклистичких ста за и вр ло је опа сно. Ве о ма је ко - рисно превозно средство, поготово за нас ко ји не мо же мо мно го да ше та - мо, јер се он да ма ло по мог не мо би - циклом. АЛЕКСАНДАР ЦВЕТКОВИЋ, трговац: Бицикл возим рекреативно. Мислим да не по сто је до вољ но до бри усло ви за во жњу и да би тре ба ло до - градити још бициклистичких стаза у нашем граду. Вожња бицикла много доприноси нашем здрављу. САЊА АНЂЕЛОВИЋ, фризерка: Не во зим би цикл већ пет на ест година. Користим своја кола и такси. Бицикл је добро превозно средство, али ако нечији посао захтева ношење кра ва те и оде ла, он да не мо же да се одлази на посао бициклом. Што се тиче спорта, рекреативно се бавим вежбањем три пута недељно, а иначе свом детету препоручујем да вози бицикл. Вози ролере од четврте године и бицикл одскора. Ан ке ти ра ла Ми ли ца Ма нић

6 6 ДРУШТВО Петак, 5. мај ЗАПИСИ О ОДРЖИВОМ РАЗВОЈУ ИНИ ЦИ ЈА ТИ ВА ДО ЛО ВА ЦА НЕЗАДОВОЉНИ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ ТРАЖЕ ДИЈАЛОГ Ре ги стро ва но удру же ње гра ђа на Гра ђан ска не по слу шност Др Владан Угреновић Др Владимир Филиповић Фитотерапија или лечење биљем У по след њих неколико десетина година у високоразвијеним државама људи се све више окрећу ка фитотерапији с циљем изналажења природних лекова, али и због бројних нежељених ефеката синтетичких лекова. Фитотерапија је метода лечења, ублажавања, спреча ва ња бо ле сти и те го ба упо тре бом це лих ле ко ви - тих би ља ка или њи хо вих де ло ва (цве то ва, ли сто ва, корена итд.), биолошки активних материја (етарских уља и дру гих изо ла та, о че - му смо пи са ли у прет ход - ном бро ју), као и го то вих препарата (чајева, тинктура, уља, кре ма, кап су ла). На зив фи то те ра пи ја уместо назива биљна медицина увео је француски доктор медицине Анри Леклер ( ), а фи то - терапеутске препарате назвао је фи то те ра пе у ти ци - ма. По зна то је да је ле ко ви - то би ље нај ста ри ји лек и да је фитотерапија стара безмало колико и само човечанство. Вековима је фитоте ра пи ја би ла је ди ни на - чин лечења и ублажавања бола, а искуствена сазнања пре но си ла су се на но ве ге - нерације у облику народне или алтернативне медицине, одвојене од класичног лечења. Данас многе научне ди сци пли не хе миј ски, биодинамички и фармаколо шки до ка зу ју оправ да - ност при ме не ле ко ви тог биља и препарата, па понекад и пред ност у од но су на хемијске препарате код разних тегоба и поремећаја организма. Са вре ме на фи то те ра пи ја ни је ал тер на тив на ме ди - ци на, већ део на уч не ме ди - ци не и чи ни осно ву, пре - вен ци ју и по моћ при из ле - че њу ра зних по ре ме ћа - ја/бо ле сти. При ли ком ко - ри шће ња биљ них пре па ра - та тре ба би ти стр пљив, јер се би о ло шки ак тив не ма те - ри је спо ри је ап сор бу ју у ор га ни зму у од но су на син - те тич ке. Та ко ђе, при ли ком ко ри шће ња по је ди них биљ них пре па ра та мо ра мо се при др жа ва ти да тих пре - по ру ка о на чи ну и вре ме ну њи хо вог ко ри шће ња; нпр. ехи на цеа, ко јом ја ча мо ор - га ни зам и чи ни мо га от - пор ни јим, ни у ком слу ча ју не сме се ко ри сти ти ду же од осам не де ља. У наредних неколико реченица дајемо пример како фи то те ра пи ја мо же спре - чити лакше или ублажити те же кар ди о ва ску лар не про бле ме. По сто ји чи тав низ кардиоваскуларних поремећаја, па сходно томе по сто је ме ша ви не про тив повишеног и ниског крвног при ти ска, про тив ан ги не пекторис, аритмије, артериосклерозе, тромбозе, тромбо фле би ти са. У зна чај ној ме ри при ле че њу ових про - блема могу помоћи и тинкту ре од бе лог лука, глога, ва ле ри ја не Екс тракт од глога веома је делотворан код ср ча не ин су фи ци јен - ци је. Код свих ових ср ча - них про бле ма де ло твор на је упо тре ба ча ја или ка пи за циркулацију, направљених од иђи ро та, гло га, ра - ста ви ћа, ср да чи це, зеч јег трна, матичњака, хајдучице, маслине, валеријане и имеле. Овде треба напо ме ну ти јед ну до ма ћу, ло кал ну институцију чија се де лат ност управо базира на соп стве ним ис - тра жи ва њи ма и стеченим знањима о лековитости ве ли ког бро ја биљних врста које се га је и са ку - пљају ради прераде у различите врсте фитопрепара та. Реч је о Ин - ституту за проучавање лековитог би ља Др Јо сиф Пан чић, ко ји већ седам децени ја при род ним пре па ра ти ма по ма же на - шим суграђанима у лечењу раз ли чи тих здрав стве них про бле ма. Ду го го ди шњи рад стручњака тог института уграђен је у фитотерапеутски производни програм који покрива различита терапеутска подручја. Про грам се ба зи ра на око 100 биљ них вр ста из при - роде и из производње. Производни програм обухвата: мо но ком по нент не ча је ве, чајне мешавине за ублажава ње раз ли чи тих те го ба, биљне капи, тинктуре, етанол не теч не, гу сте и су ве екс трак те, етар ска уља, препарате на бази пчелињих производа и лековитог биља и фитопрепарате савре ме них фар ма це ут ских облика. У наредном броју видећемо како одређене биљке по се ду ју свој ства при род - них антибиотика. Но вац при ку пљен од за ку па др жав ног по љо при вред ног зе мљи шта мо ра се ко ри сти ти у за ко ном про пи са не свр хе Око 250 грађана Долова оформи ло је пре пет ме се ци кри зну радну групу за решавање комуналних проблема Доловаца, али и оних из обла сти по љо - при вре де. Ње ни чла но ви су сваке последње суботе у месецу одржавали редовне зборове грађана и на њих позивали и званичне институције локалне самоуправе, које, као сервис гра ђа на, тре ба да ус по ста ве ди ја лог са они ма што су их би - ра ли, те да на тај на чин по мог - ну у решавању актуелних проблема. Али како ова неформална група грађана није успевала да допре до званичника, с циљем да се окупе мештани Долова који желе напредак и развој села и пољопривреде, донета је од лу ка да се осну је и ре ги - струје удружење грађана Грађан ска не по слу шност. Оно има де вет ко пред сед ни ка, а овлашћено лице за заступање је Не над Ми тић из До ло ва. Удру же ње сма тра да се но вац прикупљен од закупа државног по љо при вред ног зе мљи - шта ко ји Град Пан че во уби ре (40 од сто од укуп них сред ста - ва с лицитације) мора искључи во на мен ски ко ри сти ти у пољопривредне сврхе, као што закон и налаже. По љо при вред ни ци из До - ло ва су вр ло не за до вољ ни ка - ко Град Пан че во рас по ре ђу је сред ства; ка жу да их тро ши за све дру го осим за оно што је по љо при вред ни ци ма нај - ва жни је: из град ња и уре ђе ње атар ских пу те ва и отре си шта на при кљу че њу с јав ним пу - те ви ма. Они твр де да у До ло - ву већ че ти ри го ди не ни је из - гра ђен ни ме тар атар ских пу - те ва, а два про јек та су већ ду - го на че ка њу. Долову су атарски путеви нај ва жни ји, јер су у вр ло ло - шем ста њу, а не ки су не про - Шта се све и како дешавало у вези са уговорима ЈКП-а Греја ње док ни су до шли до гра - ђана на потписивање. Са сајта Грејања скинуо сам, између оста лог, и ово оба ве ште ње: Садржај уговора су припремиле стручне службе Градске управе града Панчева уз асистен ци ју струч них слу жби ЈКП Гре ја ње. Од мах да ка - жем да је то оба ве за још из 2014, а по За ко ну о енер ге ти - ци (Сл. гла сник РС 145/2014 г.) то је и је ди ни за кон ко ји је у уго во ру (у чл. 1) са мо по ме - нут, али не и на ве ден (чл. 360), ко ји ка же: Снаб де вач топлотном енергијом и крајњи ку пац ду жни су да за кљу че писани уговор о снабдевању то плот ном енер ги јом. Са др - жај уго во ра из ста ва 1. овог члана прописује јединица локалне самоуправе. Као што се види, међусобни уговор у писаној форми закључују снабдевач топлотном енергијом и крај њи ку пац. У овом слу ча ју уговор договарају и потписују с јед не стра не ЈКП Гре ја ње као произвођач, дистрибутер и про да вац ро бе ко ја се у овом случају зове топлотна енергија, а с дру ге стра не гра ђа ни ко - ји су купци топлотне енергије, а не струч не слу жбе. У ставу 2 дефинисано је да садржај уговора прописује једи ни ца ло кал не са мо у пра ве. Под садржајем уговора подразу ме ва се шта све он мо ра да де фи ни ше, а не и ка ко ће се ти односи између снабдевача топлот не енер ги је и крај њег куп ца уре ди ти. У За ко ну о облигационим односима стоји (члан 11): Стра не у обли га ци - оним односима су равноправне и (члан 12): У за сни ва њу облигационих односа и остваривању права из тих односа стра не су ду жне да се при др - жа ва ју на че ла са ве сно сти и поштења. За бра на ства ра ња и ис ко - ри шћа ва ња мо но пол ског по - ло жа ја (члан 14): У за сни ва - њу обли га ци о них од но са стра не не мо гу уста но вља ва ти пра ва и оба ве зе ко ји ма се за би ло ко га ства ра или ис ко ри - шћа ва мо но пол ски по ло жај на тр жи шту. Уго вор је за - кљу чен ка да су се уго вор не стра не са гла си ле о бит ним са стој ци ма уго во ра. Да упот пу ним и овом ин - формацијом, такође скинутом са сај та ЈКП-а: На црт Од лу ке о условима и начину снабдевања топлотном енергијом купаца на подручју града Панчева сачинили су Секретаријат за урбанизам, грађевинске и стамбено-комуналне послове, Се кре та ри јат за фи нан си је Градске управе града Панчева и Јавно комунално предузеће Грејање. У овом случају не знам ко је пред ста вљао нас ко - ри сни ке тих услу га и бра нио наше интересе... Када је Одлука о условима и начину снабдевања топлотном енергијом купаца на подручју града Панчева (Сл. лист града Панчева, бр. 19/2014 од ) у пи та њу, на ве - шћу са мо је дан од мно гих раз - лога због чега нисам потписао уго вор ко ји се ве же на ова ко срочену одлуку, која је за нас катастрофална. У чла ну 3, тач ка 10: При - марни део инсталације у топлотној подстаници индирек тан тип пред ста вља део то - плотне подстанице од запорних вентила на улазним цевоводима у топлотну подстаницу са свом опре мом за ме ре ње топлотне енергије, аутоматску ре гу ла ци ју и да љин ски над - зор, закључно са измењивачем топлоте ; тачка 12: Секундарни део инсталације у топлотној под ста ни ци ин ди рек тан тип представља део топлотне подстанице од излазних секундарних прирубница измењи ва ча то пло те у то плот ној под ста ни ци за јед но са свом опремом узимајући циркулационе пумпе, колекторе, регулационе вентиле на огранцима, запорну арматуру, сонде и др. до излазних запорних вентила из топлотне подстанице. Топлотна опрема купаца је секундарни део топлотне подстанице; цевовод и опрема од се кун дар ног де ла то плот не под ста ни це; уну тра шње то - плотне инсталације, грејна тела и вентили; подмерила (калориметри) и делитељи трошко ва ис по ру че не то плот не енергије (алокатор трошкова); сва оста ла опре ма на се кун - ходни после сваке јаче кише. По зна то је да на ше се ло има нај ве ћи атар, па са мим тим и највећу мрежу алејних и атарских путева. Добили смо извештај о то ме на ко ји на чин је Град прошле године потрошио 40 од сто сред ста ва ко ја му припадају од лицитације држав ног по љо при вред ног зе - мљишта. Од укупно уложених 228 милиона динара, за уређење дивљих депонија дато је 140, за од вод ња ва ње 30, за услуге по уговорима и одржавање софтвера 23, за пољочувар ску слу жбу 18 и за ве тро за - штитне појасеве 15 милиона, а за атар ске пу те ве све га ди на ра. То зна чи да је за оно што је на ма нај ва - жније утрошено свега око један од сто сред ста ва ре као је Јован Негован, који је испред удру же ња овла шћен за кон - такт с медијима. Гра ђан ска не по слу шност до би ла је и по дат ке у ве зи са из но ше њем сме ћа. Не го ван твр ди да се из њих ја сно ви ди да је та ко му нал на услу га по - скупела за просечно око 250 одсто на домаћинстава у До ло ву, те да је за ве ћи ну До - ловаца то неприхватљиво, јер драстично и непримерено подизање цене услуга изношења сме ћа не ма аде кват но обра - зложење, нити било какво економ ско оправ да ње, што по ње - му зна чи да се град ска јав на предузећа понашају монополски у условима тржишне економије. С. Трај ко вић ПИ СМА ЧИ ТА ЛА ЦА Зашто нисам потписао уговор с Грејањем дарном делу топлотне подстанице у сваком стану понаособ, осим мерног уређаја; примарни и секундарни део топлотне подстанице у индивидуалним пословним објектима, односно пословни објекти који испуњавају услове за уградњу самосталне топлотне подстанице. Унутрашња топлотна опрема купца је регулисана чланом 14. Ку пац је од го во ран за одр жа ва ње сво је опре ме из чла на 10 ове од лу ке, као и да исте технички и функционално одржава у исправном стању о свом тро шку. Ку пац мо же са енер гет ским су бјек том или дру гим прав ним ли цем са од - го ва ра ју ћом ли цен цом скло - пити посебан уговор о одржавању своје топлотне опреме. Ово је са мо де лић оно га што је неприхватљиво за кориснике услу га Гре ја ња, а на шта их уговором обавезује то предузе ће. Ако би до шло до суд ског спора, било би потписали сте уго вор ко ји је пред су дом је - дино меродаван, а што нисте пре потписивања уговора о томе раз ми шља ли, оста је ваш проблем. Во лео бих да знам да ли они који нису потписали знају зашто ни су, као и они ко ји су пот - писали знају зашто су то урадили. И, на кра ју, оста је пи та ње: шта да ље? Ко ће ко ри сни ке услуга овог предузећа штитити? Не мо гу они, као што ра де, кад год им у не ком ак ту не што за сме та, да га из ме не, као што су мењали и Статут предузећа, Одлуку о систематизацији, Одлуку о грејању итд. Бо ги ца Ста кић Ки кинд ска 5, Пан че во

7 Петак, 5. мај ПРОСВЕТА/ЕКОЛОГИЈА 7 ВЕ ЛИ КИ УСПЕХ ПАН ЧЕ ВАЧ КИХ ФИ ЗИ ЧА РА ТО ШИЋ И ШУ ШЊАР ПУТУЈУ ЗА ИНДОНЕЗИЈУ На ста вља се до ми на ци ја пан че вач ке шко ле фи зи ке МЕ ЂУ НА РОД НА СА РАД ЊА Каталонци у Панчеву Пе ту го ди ну за ре дом НИС по др жа ва Срп ску олим пи ја ду Наши суграђани Огњен Тошић и Марко Шушњар бриљирали су на Срп ској фи зич кој олим - пијади Марко је заузео прво, а Огњен треће место. Захваљујући одличним резултатима на тесту знања, обезбедили су место у репрезентацији Србије. Ог њен и Мар ко би ће део срп - ског тима и представљаће нашу државу на светском такмичењу физичара, које ће бити одржано 16. до 24. ју ла у Ин до не зи ји. По ред њих, на овом пре сти - жном такмичењу, које организује Друштво физичара Србије уз подршку НИС-а, учествовали су и Панчевци Даница Зечевић и Андреј Танко. Вреди истаћи да су четворо талентованих физичара полазници панчевачког Регионалног центра за таленте Михајло Пупин. Српска физичка олимпијада одржана је пету годину заредом уз подршку компаније НИС. На так ми че њу ко је је 27. и 28. апри - ла у просторијама Физичког факултета у Београду организовало Друштво физичара Србије учествовала су 23 најбоља млада физичара из школа из целе Србије. Првог дана такмичења учесници су показали знање у експерименталном делу, а другог дана у теоријским задацима. На свечаности одржаној у НИС-овој лабораторији на Физичком факултету у Београду проглашени су победници. Велику златну статуу Енергија зна ња осво јио је Мар ко Шу - шњар, велика сребрна статуа За хва љу ју ћи донацији фарбаре Мар ко Пан из Пан че ва и компаније Tikkurila из Шапца, биће освежени учионица, трпезарија и ходник у вртићу Бај ка, као и учи о ни ца и ход - ник у ОШ Јо ван Јо ва но вић Змај. Ове две фир ме од лу чи ле су да заједничким снагама као друштвено одговорни предузетници помогну панчевачким васпитно-образовним установа ма и том по во дом у су бо ту, 30. априла, у играоници Нептун организовале су дружење де це из Зма је ве шко ле и вр - ти ћа Бај ка. Ма ли ша ни су имали прилику да учествују у сликарској радионици сликара Вељка Оњина, а њихови родитељи да се детаљније упознају с предностима еколошких боја за зидове које производи Tikkurila. припала је Душану Ђорђевићу, а велике бронзане статуе понели су Ог њен То шић и Вук Ра - до вић. Сви они су уче ни ци Ма - тематичке гимназије у Београду. Похвале за ове изузетне успехе младих физичара свакако заслужују и њихови професори Наташа Чанковић из Математич ке гим на зи је у Бе о гра ду, Љиљана Костић из Гимназије Светозар Марковић у Нишу, као и предавачи у панчевачком Регионалном центру за тален те Ми хај ло Пу пин, без чијег знања, ентузијазма и посве ће но сти ус пе си њи хо вих ђа ка не би би ли мо гу ћи. Иа ко нас је већ сти гао умор, веома сам узбуђен због победе на овој олимпијади и учешћа на Међународној физичкој олимпијади. Задаци су били тежи него прошли пут, али су били јако занимљиви и уживао сам решавајући их. У при пре ми нам је до ста зна чио рад у НИС-овим лабораторијама за фи зи ку на Фи зич ком фа - култету, па верујем да ћемо се Владимир Марковић, директор ОШ Јован Јовановић Змај, сматра да је ова донација веома значајна. Захвалио је фарбари Мар ко Пан што је по зва ла представнике школе и укључила Зма је ву шко лу у ову ху ма - ни тар ну ак ци ју. Он је ре као да је та иде ја сјај на и да је на че ло ак - ци је да де ца сво јим тру дом и идејама омогуће да школа сутра из гле да леп ше и бо ље пра ви избор. Према речима Марка Јаковљевића, власника фарбаре Марко Пан, неколико година постоји успешна сарадња с компанијом из Шапца. Ово је пр ва од ак тив но сти које планирамо. Убудуће ће их би ти још. Ове го ди не смо иза бра - ли ОШ Јо ван Јо ва но вић Змај и ПУ Деч ја ра дост да им по мог - немо. Убудуће ћемо изабрати неке друге објекте у којима бораве одлично припремити за међународно такмичење рекао је Марко Шушњар, апсолутни победник Српске физичке олимпи ја де. Он је на по клон до био и сат, ко ји му је да ро ва ла швај - царска компанија Грована. Иван Дојчиновић, председник Друштва физичара Србије, ис та као је да је Срп ска фи - зичка олимпијада велики изазов за уче сни ке, а уче шћем на Међународној физичкој олимпијади имају бољу могућност за упис на пре сти жне свет ске факултете. Де ца су уло жи ла пу но тру - да и ра да, а на на ма је да их у свему томе подржимо. Свакако, све ово не би би ло мо гу ће без по др шке НИС-а, јер је од по чет ка про гра ма Енер ги ја знања реновиран велики број лабораторија за физику широм Србије, а само на Физичком факултету добили смо две нове лабораторије које нам омогућују ква ли тет не усло ве за рад са студентима и средњошколцима рекао је Дојчиновић. ПОКЛОН ПРИ ВРЕД НИ КА ПАН ЧЕ ВАЧ КИМ ВАС ПИТ НО-ОБРА ЗОВ НИМ УСТА НО ВА МА Ду ги не бо је за вр тић и шко лу де ца. Ми сли ли смо да је нај бо љи начин да своју одговорност заједници покажемо тако што ћемо омогућити деци да бораве у чистим и здравим просторијама рекао је Јаковљевић. С друге стране, Горица Јевић, ди рек тор ка мар ке тин га компаније Tikkurila, истакла је да је по слов на по ли ти ка Марк Пана другачија од већи не фир ми ко је се ба ве про - дајом боја и лакова. Tikkurila, као дру штве но одговорна компанија, донацијом боја и материјала за сређивање школе и вртића у Панчеву жели да помогне заједници у ко јој по слу је и обез бе ди квалитетније услове у простору у којем деца одрастају. Данашње дружење с децом пружи ло нам је при ли ку да се од - макнемо од свакодневних послова и завиримо у дечји свет. Ту видимо дивне примере сарадње, толеранције, солидарности и емпатије. Нема веће радости од оне када видите де цу ко ја се ра ду ју и игра ју, јер само срећна деца постају и срећни и задовољни људи рекла је Горица Јевић и напоменула да ће компанија увек помагати свуда где је потребно да се уна пре де усло ви за квалитетно одрастање и образовање наших најмлађих. Де ца из вр ти ћа и шко ле цр - та ла су на те му Мо ја ча роб на соба, а сви ликовни радови биће поклоњени Дому за лица ометена у менталном развоју Срце у јабуци. Да под се ти мо, по ред Срп - ске фи зич ке олим пи ја де, НИС по др жа ва и ре а ли за ци ју олим пи ја да из ма те ма ти ке, хе ми је и ру ског је зи ка, а по - ред ор га ни за ци је на ци о нал - них так ми че ња, ком па ни ја омо гу ћа ва и од ла ске срп ских ти мо ва на ме ђу на род не олим пи ја де. У скло пу про гра - ма Енер ги ја зна ња, НИС по - др жа ва раз вој на у ке и обра зо - ва ња, пре све га ула га њем у мла де та лен те и ства ра њем ква ли тет них усло ва за њи хо - во уса вр ша ва ње. У скла ду са сво јим сло га ном Бу дућ ност на де лу, ком па ни ја ре а ли - зу је ве ли ки број дру штве но од го вор них про је ка та, од ко - јих је ве ћи на на ме ње на мла - ди ма. Пот пред сед ник По кра јин ске владе Ђорђе Милићевић и покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство мр Вук Радојевић у петак, 28. априла, уручили су уго во ре пред сед ни ци ма ло - калних самоуправа у Војводини ко је су оства ри ле пра во на бесповратна средства на основу двају конкурса Покрајинског се кре та ри ја та за по љо - привреду, водопривреду и шумар ство: за су фи нан си ра ње уре ђе ња атар ских пу те ва и отресишта и за опремање пољочуварске службе у годи ни. Град Пан че во је на осно ву овог кон кур са до био око 20 милиона динара из покрајинског буџета. По здра вља ју ћи при сут не пред став ни ке гра до ва и оп - штина, потпредседник Покрајинске владе Ђорђе Милићевић ре као је да њи хо во при су - ство у великом броју говори заправо о значају ових конкурса за локалне самоуправе и зна ча ју за оне љу де ко ји се ба - ве пољопривредом, али и све љу де ко ји жи ве у тим ло кал - ним самоуправама. Он је нагла сио да је зна чај агра ра за нашу економију сагледала и ова покрајинска влада, о чему говори више од осам милијарди динара из покрајинског буџета за подстицаје у аграру, што је, ка ко је ре као, но ми - нално више него иједне године пре у би ло ком по кра јин ском буџету АП Војводине. Према ње го вим ре чи ма, ме ре ко је предузима војвођанска влада за раз вој агра ра углав ном су окренуте према малим произво ђа чи ма, јер по кра јин ска власт сма тра да је ве о ма ва - жно подржати мале произвођа че, ко ји ма је та по др шка Уче ни ци и наставници ОШ Бранко Радичевић недавно су угостили другаре из Каталоније које су упознали током манифестације Интернационална недеља, коју је ор га ни зо вао Ин сти тут Ла Сегара (средња школа) из гра да Сер ве ре. Реч је о про - јекту интернационалне разме не ђа ка чи ји је циљ да оку - пи децу између дванаест и тринаест година из неколико зе ма ља и да она кроз сед мо - днев но дру же ње раз ме не различита културолошка искуства. Вреди истаћи да запо сле ни у тој ка та лон ској средњој школи већ неколико година у оквиру својих ваннаставних активности редовно организују дружења учени ка из Ита ли је, Пољ ске итд. Ове го ди не пр ви пут су нео п ход на да би оп ста ли у оштрим тржишним условима. Друга веома важна карактеристика јесте да је добар део мера усмерен према општинама и градовима за подстицање руралног развоја. Ови подстицаји треба да створе инфраструк ту ру за бу ду ћу бо љу и ефикаснију аграрну производњу, за бољи и квалитетнији жи вот по љо при вред них про - извођача у мањим срединама. И трећа карактеристика онога што По кра јин ска вла да у обла сти под сти цај них ме ра чини, јесте принцип заједничког ра да свих ни воа вла сти и у обла сти агра ра ре као је пот - председник Покрајинске владе Ђорђе Милићевић. С друге стране, покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство мр Вук Радојевић овим поводом је ре као да је пот пи са но 20 уговора с локалним самоуправама, којима је обезбеђено око 420 милиона динара за уређење атарских путева и отресишта. На овај на чин би ће уре - организатори позвали и децу са ових про сто ра. Посета Панчеву реализована је од 19. до 26. апри ла, а тим Бран ко ве шко ле, у са - радњи с родитељима, Градском управом, Јосипом Вебером и председником Српскошпанског друштва Ђорђем Сави ћем, при пре мио је за го сте детаљан план активности и посета како би на непосредан и занимљив начин Каталонци упознали културу и обичаје нашег народа. Гости су имали прилику да обиђу Калемегдан, Музеј Николе Тесле, Трг Николе Пашића, Природњачки музеј у Свилајнцу, манастир Манасију, Ресавску пећину, Лисине водопаде, Петроварадинску тврђаву и многа друга значајна места у Србији, па тако и Пан че во. ДО НА ЦИ ЈА ПО КРА ЈИН СКЕ ВЛА ДЕ ЛО КАЛ НИМ СА МО У ПРА ВА МА Наш град добија неколико отресишта у атару ђе но ви ше од ме та ра атар ских пу те ва и ви ше од пет хиљада отресишта. Према Радо је ви ће вим ре чи ма, ово је нова мера, која се у Војводини ни је при ме њи ва ла ви ше од пет го ди на. Са да ће се од ма - те ри ја ла ко ри сти ти ту ца ник, бетон, асфалт и стругани асфалт. Ка ко је ре као, ло кал не самоуправе су биле условљене тиме да морају имати готово ела бо ра те о гра ђе вин ском надзору. Другим конкурсом су распо де ље на под сти цај на сред - ства на девет локалних самоупра ва за опре ма ње по љо чу - варске службе. Између осталог, фи нан си ра ју се во зи ла, мопеди, рачунари, GPS уређаји, фо то-апа ра ти, дво гле ди, те рен ска обу ћа и оде ћа и опрема за гашење пожара. Страну припремиo Зоран Станижан

8 8 ХРОНИКА Петак, 5. мај Првомајски цех Пише: др Мирослав Тепшић Про лећ не кише проредиле су се та ман то ли ко да пр во - мај ски ура нак про тек не у добром расположењу и без кишобрана. Многи од нас су искористили прилику за бора вак у при ро ди с дра гим људима и, макар накратко, без при ча о по ли ти ци и ег - зистенцијалним темама. На ка же се тек та ко да су фи - зич ка ак тив ност, сун ча но вре ме и до бро дру штво не - што што пуни батерије, јача имунитет и поправља расположење. Ипак, вишак адреналина и ал ко хо ла у кр ви и овог пу - та су проузроковали трауме због којих су неки суграђани првомајске празнике провели у болничким просторијама. Четири саобраћајне незгоде су се само пуком случајношћу завршиле без губитка живота. Превртање возила, из ле та ње на глав ни пут и су - дарање с другим аутомобилом у пуној брзини, ударање у ка ми он и стуб кра так је саобраћајни рапорт, који не говори готово ништа о правим узроцима незгода. Ка да је о на шим ин тер - вен ци ја ма реч, не кад је и пр ви по глед на уче сни ке са о бра ћај не не зго де до во - љан за ди јаг но сти ко ва ње акут не ин ток си ка ци је ал - ко хо лом и из ме ње но пси - хо мо тор но ста ње. Те сти ра - ње ал ко хо ле ми је у кр ви по ста ло је део ру тин ског Пише: Бојана Ћорлука, козметичар КО ЗМЕ ТИ ЧАР СКО ЋО ШЕ Исхрана и квалитет коже Иа ко ме ди ци на ни је да ла званичан суд о утицају исхра не на тен, ја сно је из ис - ку ства свих нас да вр ста хра - не коју конзумирамо и те како има узрочно-последичне везе. Уживање у слаткишима, чоколади и свим врстама шећера лоше утиче на кожу, покреће њено машћење, запушава поре и ствара акне и митесере. Када је јетра оп те ре ће на ше ће ри ма, цео организам пати, па тако и ко жа, на ко јој се огле да наше здравље. Конзумирање млека и млечних производа такође може погоршати тен, јер млеко садржи казеин као везивну супстанцу коју наш организам не мо же да пре ра ди због тога што нема одговарајуће ензиме, па онда непрерађен садржај складишти на зидови ма цре ва као от пад. Је тра бива преоптерећена и опет се ХИТНА ПОМОЋ про то ко ла. Ни је слу чај ност да су мно го број не сту ди је по све ће не упра во овим те - ма ма, јер је ста ти сти ка не - у мо љи ва са о бра ћај ни тра у ма ти зам је зна ча јан узрок људ ских гу би та ка, нај че шће мла дих и оних у нај про дук тив ни јем пе ри о - ду жи во та. Ал ко хо ли зам је тре ћи по уче ста ло сти, иза кар ди о ва ску лар них и ма - лиг них обо ље ња. Ка да се ове две цр не ста ти сти ке сје ди не у јед ну, не по сто ји мно го оп ти ми зма по пи та - њу бу ду ћих трен до ва. Прет по став ка је да ће се смрт ност у са о бра ћа ју по - пе ти с де ве тог на пе то ме - сто у на ред них два де се так го ди на. Уче ста ли је ће би ти са мо ис хе миј ске бо ле сти ср ца, це ре бро ва ску лар не бо ле сти, хро нич не оп - струк тив не бо ле сти плу ћа и ин фек ци је до њих ре спи - ра тор них пу те ва. Док земље у развоју плаћају данак повећане моторизације, лошег квалитета возила и путне инфраструктуре, оне развијене имају проблем с масовном злоупотребом алкохола. Заблуда је да концентрације алкохола у крви ниже од 0,5 промила не утичу битније на психомоторне способности, јер је доказано да нагли пораст алкохолемије онемогућава нервни систем да се брзо адаптира. Алкохолемија изме у 0,5 и 0,7 промила за четири до десет пута повећава ризик од саобраћајних незгода са смртним исходом. С једне стране су присутни прецењивање сопствених способности, агресивно понашање, брза вожња и непоштовање прописа, а с друге - успорава се време реакције, сужава видно поље и ремети просторна оријентација. Све ово су довољни разлози за једно велико НЕ алкохолу у саобраћају. тај проблем одражава на лицу. Тре ћа по губ на ствар су за - си ће не ма сти, ко јих има у на - мир ни ца ма као што су ма сно ме со, мар га рин, али и пре пр - же ни чипс и дру ге гриц ка ли - це. Избацивањем овакве хране по ма же те свом ли цу и ути - чете на побољшање целокупног здра вља. Имај те у ви ду и то да газирана, слатка пића, као и ал ко хол до во де до де хи - дратације, па тако исушују кожу. Уме сто слат ки ша тре ба конзумирати природне воћне со ко ве и све же во ће, по - себ но оно ко је је бо га то ан - тиоксидантима, као што је бо би ча сто во ће. По вр ће је бла го за наш тен, а тре ба га ко ри сти ти си ро во, крат ко ку ва но или као сок. Оно чи - сти организам и кожу лица, а са др жи бит не ви та ми не. Препоручује се и храна богата влакнима и антиоксидантима, попут интегралних житарица и овсених пахуљица, јер повољно утиче како на рад ор га на за ва ре ње, та ко и на тен. Испијање најмање два литра во де днев но, а ле ти и ви - ше, ути ца ће на ко жу ли ца као нај бо ља хи дра тант на крема. Воће и поврће можете користити и као савршене ма ске за ли це и ти ме та ко ђе допринети бољем тену. РАЗ ГО ВОР С ПО ВО ДОМ: ЈЕ ЛЕ НА МИ ТИЋ, ГЛАВ НА СЕ СТРА ДО МА ЗДРА ВЉА КО ЈЕ НАЈ ЈА ЧА КА РИ КА У ЗДРАВ СТВУ У знак се ћа ња на да тум ро ђе ња енглеске болничарке и хуманитарне раднице Флоренс Најтин гејл ( ), ко ја је основала прву школу за медицин ске се стре, 12. мај се ши - ром пла не те обе ле жа ва као Међународни дан сестринства. Ка да би Фло ренс да нас мо - гла да ви ди усло ве у ко ји ма њене следбенице раде и њихов положај, поготово у Србији, јасно је да би се ве о ма раз о ча ра - ла. С дру ге стра не, си гур но би би ла по но сна на то ка ко са ме медицинске сестре, упркос лошим околностима, доживљава ју свој по сао и с ко ли ко се пажње, труда, воље и ентузијазма препуштају бризи о пацијентима. Управо о овим темама, уо чи Да на се стрин ства, раз го ва ра ли смо с Је ле ном Митић, главном сестром панчевачког Дома здравља. Јелена је виша медицинска сестра тех ни чар, а свој рад ни стаж за - по че ла је го ди не у Слу - жби поливалентне патронаже, где је го ди не по ста ла главна сестра. Две године касније именована је за главну сестру читавог Дома здравља. ПАНЧЕВАЦ: Шта све обухвата по сао глав не се стре До ма здравља? Ј. МИ ТИЋ: Мој по сао под - разумева организацију, координирање и контролисање рада запослених вишег и средњег кадра, као и хигијеничарки. Уз то, пра тим снаб де ва ње свих слу жби До ма здра вља ле - ковима и другим санитетским материјалом, а с обзиром на то да је наша установа разуђена и да бро ји 18 ам бу лан ти оп - ште ме ди ци не и још де вет специјалистичких служби, то није нимало лак посао. Такође, свакодневно вршим унутра шњи над зор над струч ним радом запослених и старам се о стручном оспособљавању за самостални рад у струци вишег и сред њег ка дра. Бри нем и о то ме да се хи ги јен ско-са - нитарне мере у сваком моменту обављају по усвојеним процедурама. Те шко је за ми сли ти да све набројано стане у осам сати радног времена. Како заправо изгледа један ваш радни дан? Врло турбулентно. Никад га не могу унапред испланирати, јер не мо гу да прет по ста - вим шта ће се све у то ку да на десити. То могу бити, условно ре че но, ба нал не ства ри, на Страну припремила Драгана Кожан при мер: шта ће ко ме и кад за - фалити од лекова, материјала, опре ме, али и да ле ко ве ћи иза - зови. Ипак, највећи проблем нам је не до ста так ме ди цин - ских се ста ра и он је, на жа лост, већ дуже време наша свакодневица. Веома често долазимо у си ту а ци ју да ако се јед на од колегиница разболи, то осети чи тав Дом здра вља. Ве ро ва - ли или не, од го ди не до да нас из на ше уста но ве је оти - шло чак 46 се ста ра, а ни јед на нова није запослена. Сваки пут кад нека од колегиница оде у пензију, њено радно место се не по пу ња ва, већ се га си. По - следњих година знатан број сестара одлази у иностранство због бо љих при ма ња, што нам ствара додатне потешкоће. Ка ко с тим про бле мом из - лазите на крај? Тре нут но Дом здра вља бро ји 254 се стре, што је, при - зна ће те, на уку пан број ста - нов ни ка Пан че ва од око и ви ше не го ма ло. Обим по сла се утро стру чио, а ка дар се дра стич но сма њио. Имам сре ћу да су мо је ко ле ге велики професионалци, а пре свега добри људи, с којима се све може договорити. Сви су вр ло по жр тво ва ни и сва ки проблем успевамо да савладамо. Функционишемо као тим и сто ји мо јед ни уз дру ге. Бу де ту и су за и сме ха и те шких мо - мената, али највише је поштова ња и љу ба ви, па нам ни шта не па да те шко. У то ме је чи та - ва ма ги ја и то нам по ма же да пацијенти у већини случајева не осе те у ка квим се не при ли - кама налазимо. Како бисте дочарали предно сти и ма не свог по сла? Увек ис ти чем да по сао ме - дицинске сестре није занимање, већ на чин жи во та. Би ти глав на се стра До ма здра вља носи велику одговорност, али и пуно могућности за исказива ње кре а тив но сти. Основ на де лат ност До ма здра вља је превентива, а то је моја велика љу бав. На овом рад ном ме сту имам мо гућ ност да број не сво - је иде је, уз по моћ ко ле га и по - дршку директора, спроведем у дело. Носиоци многих пројека та ко ји су у овом гра ду за - живели су управо медицинске сестре. Споменула бих неке од њих: Здра ва шко ла, ко ји спро - воде патронажне сестре, Психофизичка припрема трудница, чији су носиоци бабице Службе за здравствену заштиту жена, КПР изазов и дружење за по сле них у Слу жби хит не медицинске помоћи с децом у вртићима, као и акције Превентивног центра по многим локацијама у граду и насељеним ме сти ма. Што се ти че ма - на, не знам шта бих на ве ла... Има вр ло стре сних да на и си - туација, када морам да донесем битне одлуке, да пресечем, да у секунди одреагујем, да без об зи ра на то што мо жда баш тог дана нисам расположена, морам да будем насмејана и спремна за комуникаци ју са сви ма... Ма на је то што имам ја ко ма ло вре ме на за по - родицу, пријатеље и себе, јер је мо је рад но вре ме 24 са та, седам дана у недељи. Шта је то што о по слу ме - дицинске сестре треба да знају млади који размишљају о томе да одаберу ово занимање за свој животни позив? Као што сам већ ре кла, би - ти медицинска сестра је начин жи во та. Ме ди цин ска се стра ни си са мо на рад ном ме сту, већ си то увек и сву где: у ау то - бу су, на пи ја ци, у шет њи, на одмору... Особа која се бави овим по слом мо ра би ти емо - ЗДРАВА ИСХРАНА На пра гу сезоне роштиљања и годишњих одмора представљамо вам рецепт који мирише на Грчку и савршено иде уз ро штиљ. У Грч кој се највише конзумира уз гирос, али сјај но се сла же и уз печење, рибу, лигње Ова са ла та је соч на, све жа и ла га на, а бр зо се и ла ко ционално зрела и стабилна како би могла разумети људску пат њу и но си ти се с њом, али и ка ко би мо гла да аде кват но ре - агује у хитним случајевима и да се из бо ри са здрав стве ним и етич ким про бле ми ма. До бре комуникацијске вештине, стрпљи вост и осе тљи вост за људ - ске проблеме саставни су део сваког сестринског поступка. Медицинска сестра мора бити из у зет но струч на, бри жна и спремна да прихвати одговорност. Рад с љу ди ма је и ина че те жак и стре сан, а ка да су они бо ле сни или ка да им је де те болесно, то ситуацију додатно отежава... А за све то медицинске сестре нису довољно плаћене. Бићу нескромна и рећи ћу да су оне нај ја ча ка ри ка у здрав ству и да без њих ни шта не би функционисало. На ко ји на чин ће у Пан че - ву бити обележен Међународни дан се стрин ства? Ове го ди не, 12. ма ја, од 8 до 11 са ти, на пла тоу ис пред Град ске упра ве, ме ди цин ске се стре До ма здра вља ће, у са - радњи с колегиницама из Опште болнице, организовати велику акцију превентивних прегледа за све наше суграђане. Сви ко ји то бу ду же ле ли, мо ћи ће бесплатно да измере тежину, висину и индекс телесне масе, као и да провере стање триглицерида, холестерола и шећера у крви. Поред тога, службе Опште болнице имаће своје штандове на којима ће суграђани моћи да се информишу и добију савете о здрављу. Посебно изненађење спремамо за најмлађе: Служба хитне медицинске помоћи показиваће малишанима правила кардиопулмоналне реанимације, односно оживљава ња, а де ца ће мо ћи и да уђу у један од санитета Хитне помоћи и да се та ко бли же упо зна ју с про фе си јом ме ди цин ских техничара. Пи ше: Драгана Јоцовић Цацики салата спрема. У топлим данима волећете је добро расхлађену, јер ће вас не ве ро ват но освежити и повратиће вам енергију. Ако не волите мирођију, слободно је замените бо сиљ ком или на ном. Мо же по слу жи ти и као пред је ло, ка да се уз њу мо гу на ћи тост или кре ке ри. По треб но: 500 гра ма све жих кра ста ва ца, 300 гра ма грч ког јо гур та, јед на су пе на ка ши ка сец ка не ми ро ђи је, је дан чен бе лог лу ка и со. При пре ма: Кра ста вац опра ти и не љу шти ти. Исе ћи на тан ке ко лу то - ве. По со ли ти га и оста ви ти да пу сти сок. За тим до бро ис це ди ти од во де. Бе ли лук ис ти сну ти у пре си или сит но на сец ка ти. До да ти јо - гурт и ми ро ђи ју и до бро по ме ша ти. До со ли ти по соп стве ном уку су. Пре по ру ка је да се са ла та пре кон зу ми ра ња до бро рас хла ди. Овај ре цепт и мно ге дру ге мо же те про на ћи на бло гу

9 Петак, 5. мај ЗАВОД ЗА ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ РАДНИКА ПАНЧЕВАЦ ВУКА КАРАЏИЋА 1, 013/ , 013/ РАДНО ВРЕМЕ: 7 14, СУБОТОМ 7 12 ПРЕВЕНТИВНИ, СИСТЕМАТСКИ И ЦИЉАНИ ЛЕКАРСКИ ПРЕГЛЕДИ ЛАБОРАТОРИЈСКА ДИЈАГНОСТИКА КОМПЛЕТНЕ АНАЛИЗЕ КРВИ И УРИНА ПО НАЈПОВОЉНИЈИМ ЦЕНАМА У ГРАДУ АКЦИЈЕ ПАКЕТ 1 АНАЛИЗА КРВНЕ СЛИКЕ И ГВОЖЂА Цена: 350 динара ПАКЕТ 2 АНАЛИЗЕ СВАРЉИВОСТИ ПРОТЕИНА, МАСТИ И СКРОБА У ФЕЦЕСУ Цена: 600 динара ПАКЕТ 3 ХОРМОНИ ШТИТНЕ ЖЛЕЗДЕ ft3, ft4, TSH Цена: 450 динара сваки ИЗДАВАЊЕ ЛЕКАРСКИХ УВЕРЕЊА ЗА МАКСИМАЛНО ДВА САТА! ЗА ДРЖАЊЕ И НОШЕЊЕ ОРУЖЈА ЗА ВОЗАЧЕ (АМАТЕРИ, ПРОФЕСИОНАЛЦИ, ВОЗАЧИ ТАКСИЈА, ВИЉУШКАРИСТИ, ИНСТРУКТОРИ) ЗА УПРАВЉАЊЕ МОТОРНИМ ЧАМЦЕМ СТАЛНА АКЦИЈА ЛЕКАРСКО УВЕРЕЊЕ ЗА ТАКСИСТЕ динара ПАКЕТ 4 МОКРАЋНА КИСЕЛИНА ЗА ДИЈАГНОСТИКУ БУБРЕЖНИХ И РЕУМАТСКИХ ОБОЉЕЊА Цена: 100 динара ПАКЕТ 5 ТУМОР-МАРКЕР PSA Цена: 650 динара ТУМОР-МАРКЕР fpsa Цена: 750 динара НОВО САМО СУБОТОМ СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИ И УЛТРАЗВУЧНИ ПРЕГЛЕДИ НА НАЈСАВРЕМЕНИЈЕМ МОБИЛНОМ АПАРАТУ (ЗАКАЗИВАЊЕ РАДНИМ ДАНИМА ОД 7 ДО 15 САТИ) ПОСЕБНА ПОГОДНОСТ ЗА НАЈСТАРИЈЕ СУГРАЂАНЕ, КОРИСНИКЕ ПЕНЗИЈА ПРОВЕРА ШЕЋЕРА У КРВИ ПО ЦЕНИ ОД 50 динара ЗА ОСТАЛЕ СУГРАЂАНЕ ПО ЦЕНИ ОД 100 динара ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ ВЛАСНИЦИ ВОЗИЛА РЕГИСТРОВАНИХ ГОДИНЕ У АУТО-ЦЕНТРУ ЗОКИ МОГУ ТАМО ПРЕУЗЕТИ СВОЈЕ ЛОЈАЛТИ КАРТИЦЕ и остварити попусте за услуге: Завода за здравствену заштиту радника Панчевац Ауто-сервиса Зоки Недељника Панчевац Стоматолошког центра Никодент (Максима Горког 2) НАЈСАВРЕМЕНИЈА ОПРЕМА, НАЈСТРУЧНИЈИ КАДАР, НАЈБОЉА УСЛУГА

10 10 КУЛТУРА Петак, 5. мај Културни телекс Музика Че твр так, 11. мај, 18.30, сала Музичке школе Јован Бандур : у оквиру циклуса концерата поводом дана школе, биће одржан концерт најбољих ученика. На програму ће бити дела Ф. Шопена, М. де Фаље, М. Пребанде и других композитора. Пе так, 12. мај, 18.30, сала Музичке школе Јован Бандур : у оквиру циклуса концерата поводом дана школе, биће приређен концерт професора. Публика ће чути композиције С. Рахмањинова, Г. Диникуа, Г. Фореа, А. Шостаковича и других аутора. Изложбе Пе так, 5. мај, 19 сати, Галерија савремене уметности: отвара ње из ло жбе ин ста ла ци ја Мр тва во да Го ра на Де спо тов - ског. Че твр так, 4. мај, 19 сати, Галерија Милорада Бате Михаило ви ћа: отва ра ње из ло жбе цр те жа Цр но по ље Дра га не Б. Стевановића и Горана Јуреше. Након отварања следи музички наступ београдског дуа Понтон. Књижевност Че твр так, 11. мај, 19 сати, Галерија Милорада Бате Михаи ло ви ћа: пред ста вља ње књи ге Па ри ски раз го во ри Жи ва - ди на К. Ми тро ви ћа. Уче ству ју: Гор да на Ми ло са вље вић Стојановић, уредница, и аутор. Пе так, 12. мај, 20 сати, читаоница Градске библиотеке: промоција књиге Принц Ђорђе околности или судбина Борислава Јовановића. Представе Пе так, 12. мај, 19.30, сцена Културног центра: позоришна представа Производ Марка Рејвенхила. Реч је о ауторском про јек ту Ива на То ми ћа, а по ред ње га, у пред ста ви игра и Милена Предић. Про грам за де цу Пе так, 5. мај, 12 сати, дворана Културног центра: представа за де цу Бо ки и Оки шоу Тај на ве ли ког но са. Текст и режија: Маша Вујошевић; играју: Бојан Ивковић, Ненад Окановић, Јасмина Вечански и Младен Вуковић. Тематски програм Не де ља, 7. мај, 17 сати, дворана Културног центра: Регионал на смо тра му зич ко-фол клор ног ства ра ла штва де це из осам општина јужног Баната. МОЈ избор МОЈ Михић актуелан и данас Бра ни слав Чер њев, драм ски пи сац и сце на ри ста ФИЛМ: Још одмалена сам био љубитељ наше кинематографије. Образложење за реч наше ле жи у то ме што већина људи које сам упознао, фил мо ве с про сто ра бив ше Ју го сла ви је на зи ва домаћим филмовима. Термин домаће се, ба рем из ви - зуре једног аутора, сматра понизним за уметнике који су, на би ло ко ји на чин, до - при не ли раз во ју кул тур не ба шти не на ше зе мље. Да - кле, филм мо же би ти са мо национални, као и све остало што спа да под окри ље уметности. Домаће се употребљава за ајвар, парадајз, ракију, јабуке... За данашњу рубрику Мој из бор од лу чио сам се за комплетан опус нашег најталентованијег и најреализованијег живог сценаристе Гордана Михића. Најпре бих по чео од нај оп шти јег Михићевог сценарија Кад бу дем мр тав и бео (ре жи ја: Жика Павловић), који је писао заједно с Љубишом Козомаром. Кад будем мртав и бео није први заједнички пројекат између најпознатијег југословенског сценаристичког тандема и чувеног редитеља црног таласа, али зато јесте последњи; обојица су, пре не го што су ра ди ли овај филм, исте го ди не пи - сали Буђење пацова. Све до пре ра не Ко зо ма ри не смр ти Ми хић и он су ра ди - ли на још неколико филмова: Бубашинтер, Звиждук у осам, До ћи и оста ти, Вре - ме љубави, Топле године, Сирота Марија и Вране. Не смем из о ста ви ти ни Крај ра та рат ну дра му о човеку коме су усташе убиле же ну и, за јед но са сво јим малим сином, одлази да им се осве ти. Крај ра та је од ли - чан при мер за све љу де ко ји су љу би те љи мо но ми та у аме рич ким фил мо ви ма: освета, горчина, сам против свих. За оне ко ји же ле да по гле - да ју до бар стра ни филм, ево неколико предлога: In Bruges, Collateral, The Band s Visit, Scott Pilgrim vs The World, Annie, Oldboy, Cry Baby, Viridiana СЕРИЈА: Они ко ји ни су, не - ка обавезно испрате серију Си ви дом, ко ја се тре нут но емитује на телевизији, као и За бо ра вље не. Прет по ста - вљам да су Бал кан екс прес сви гле да ли. Ако већ ни сте, вре ме је да се упо зна те с Ми хи ће вим ју на ци ма: Ба - јом, Џимијем Барком, Бамбер гом, Шор гом Ти гром, Бу ла том, Пе ри цом, Зе ком, Дином и Кифлом, Господином По по ви ћем, као и с многим другим... Про је кат ће се на ста ви ти у ра зним об ли ци ма по зо ри шним пред ста ва ма, ТВ еми си ја ма, Ју тјуб еми си ја ма, пу тем ин тер не та... Пред ста ва за де цу Бо ки и Оки шоу Тај на ве ли ког но са пре - мијерно је одиграна у среду, 26. апри ла. Инспектор Боки, кога игра Бојан Ивковић, његов помоћник Оки Ненад Окановић, чистачица Роса Јасмина Вечански и поштар Младен Вуковић (обоје су наши суграђани) забављали су малишане, њихове родитеље, тетке, баке, деке... Пуно пе сме, сме ха и пле са на сце ни ре кло би се да су се и глум ци од - лично забавили. Дружење с глумцима наставило се и после представе, у фоајеу Културног центра малишани су се сликали с јунацима које гледају најчешће на ма лим екра ни ма, тра - жили им аутограме, желели да их додирну (како би проверили да ли су ствар ни)... Сваки позоришни процес, колико год деловао забавно на кра ју, ма ло је те жак и на по - ран. Ме сец и по дуг на по ран рад прет хо дио је то ме. Је смо се за ба вља ли за то што је до бра еки па, али ствар но је уло жен ве ли ки труд и за то ми је по - себ но дра го да је пред ста ва прихваћена на овакав начин. Ово го ди шњи интернационални ма стер-клас др Ог ње на По - повића, који је одржан трећи пут на Чардаку у Делиблатској пе шча ри од 24. до 30. апри ла, крунисан је завршним концертом по ла зни ка. Они су, на кон ди сци пли но ва ног сед мо днев - ног слушања предавања и вежба ња, на на ступ до шли с не - распакованим коферима, једва че ка ју ћи да из ве ду при пре - мље ни про грам. Као и прет - ходне две године, предавачи су били професори Огњен Поповић и Ан џеј Ма ев ски, а по ла - зни ци су опет има ли при ли ку да се упознају с најновијим Јамахиним кларинетима. Му зич ко-сценски игроказ Азбу кар Пу ту ју ћег по зо ри шта Ван дро ка ши из Пан че ва и Срп ског др жав ног по зо ри шта из Те ми шва ра пре ми јер но је од и гран у че твр так, 27. апри - ла, у на шем гра ду. Глу мац Ми ро слав Жу жић, ко ји игра за јед но с мла дим глумцем Марком Аџићем из Темишвара, као костур за представу користио је монодраму Азбука свог колеге Милоша Жу ти ћа, ко ју је играо кра јем осам де се тих го ди на. На пра - вљена је према сабраним делима Вука Стефановића Караџића, а употпуњена је песмама наших најзначајнијих песника 19. ве ка, као што су Ла за Ко - стић, Милорад Митровић и Јован Јо ва но вић Змај, ко ји су пи - сали Вуковим језиком. У овај игроказ је уврштена и најстарија народна песма Разгранала грана јоргована, која се пева ла још у 16. ве ку на фран цу - ском дво ру јед на од нај леп - ших које су написане нотално. Неке од нумера публика је чула пр ви пут. Глум це је на ги та ри пратио Петар Павлов. ПРЕ МИ ЈЕ РА ПО ЗО РИ ШНЕ ПРЕД СТА ВЕ ЗА ДЕ ЦУ ТАЈНА ВЕЛИКОГ НОСА Ствар но сам имао стреп њу, нај те же је игра ти за де цу искрен је Не над Ока но вић. За оригинално осмишљене костиме побринула се Панчевка модна креаторка Наташа Шарић, сценографију је осмислио Зо ран Ми си та, а за му зи - ку, коју је публика, вероватно, пе ву ши ла и кад је сти гла ку ћи, задужен је композитор Иван Алексијевић, такође наш суграђанин. Данас се путем медија масов но про па ги ра ју та лен ти. Маша Вујошевић, која је написала и режирала комад, напомиње да је таленат да разумеш дру ге љу де, да им пра - шташ и да их во лиш. Основ ни циљ био је да од - го ва ра Ву ко вом ду ху. То је враћање на наше корене, враћање једном језику који се данас ви ше не го во ри и вр сти народних песама које се данас ви ше не пе ва ју. Ме ђу тих се - дамнаест или шеснаест које смо пе ва ли, би ло је и шест-се - дам које гледаоци никад пре то га ни су чу ли, а оне по сто је већ две сто ти не го ди на при - ча Мирослав Жужић. Ми слим да смо овом пред ста вом бу ду ћим ге не ра - ци ја ма при ка за ли основ не вред но сти ко је ће мо ћи да понесу током свог одрастања да буду весели, разиграни, увек буд ни, да уме ју да пре по - знају ствари које им сметају, да науче да избегну неку непри ли ку и да ве ру ју у све што ра де ка же глу мац Бо јан Ив - ковић. Бо ки и Оки шоу за ми - шљен је као ши ри про је кат за децу, а Тајна великог носа је почетак тог пројекта. По што ми осе ћа мо да та - кав про је кат за де цу фа ли, Бо ки и Оки шоу ће се на - ста ви ти у ра зним об ли ци ма ЗА ВР ШНИ КОН ЦЕРТ КЛА РИ НЕТ СКОГ МА СТЕР-КЛА СА Допуна стандардном школовању На репертоару су били хитови класичне музике, мало џе за, али и филм ска му зи ка. Анџеј Маевски, соло кларинетиста Норвешке државне опере из Осла, ис ти че да је, као и претходних година, било задовољство радити с талентованим полазницима. Иако су ради ли по го то во цео дан, уве - жбавање камерних нумера није би ло те шко, већ див но. Ма стер-клас је са мо јед на фантастична допуна стандардном школовању. Јако је важно то што они јед ни дру ге мо ти - вишу. Млађи слушају старије и ви де ка ко јед ног да на тре ба да напредују и како треба да свирају, а старији усавршавају педагошки сегмент објашњава Огњен Поповић. Први пут је одржано шаљиво так ми че ње Кла ри ба нат, за ко је је озбиљ не на гра де обезбедио Митрос мјузик из Београда, који је већ другу годину заредом партнер мастеркласа. Полазнике су оцењивали професори Поповић и Маев ски, а тре ћи не за ви сни члан жирија био је кларинетиста Михајло Саморан из Београдске филхармоније. Такмичење је конципирано тако да се могу такмичити само полазници мастер-класа не постоји могућност да се Панчевачки глумац каже да представа има и едукативни карактер. Иако је она занимљи ви ја мо жда ста ри јој пу - блици, може бити од користи и младима. Наш је зик се, на жа лост, ква ри дра стич но. Ти по вао сам на то да играм за мла де љу де ко ји го то во да не ма ју при ли ке да чу ју ак це нат ски тачно казану реч. Желели смо да истакнемо лепоту српског по зо ри шним пред ста ва ма, ТВ еми си ја ма, Ју тјуб еми си ја - ма, пу тем ин тер не та... На ма је дра го да су де ца у стар ту то при хва ти ла на ја вљу је Не - над Ока но вић. Пријатељ представе је Котор ски по зо ри шни фе сти вал за де цу, а ра ђе на је у про дук - ци ји Е. Т. М. и Деч је по зо ри - шне сце не По ђи ту да... КЦ Панчева. Тајна великог носа ускоро ће имати и београдску премијеру, планирана су гостовања у Србији и региону, као и учешћа на фестивалима. Због великог интересовања ре при за ће би ти у пе так, 5. ма - ја, у под не. при ја ви не ко са стра не. Циљ је да оценимо читав рад с полазницима. Ми их пратимо од првог до последњег дана и онда оцењујемо како су радили и колико су напредовали. Желео сам да то бу де рас те ре ће - но так ми че ње из ме ђу по ла - зни ка, ко ји су се дру жи ли и вежбали даноноћно, а мислим да су га они ису ви ше озбиљ но схва ти ли. Ми слим да сва ко такмичење треба схватити као је дан на ступ, као не што што је крај ње ве се ло и за бав но. До - бро, ту су оце њи ва ња, али та - ко је то у жи во ту стал но мо - ра те не где да бу де те оце ње ни ка же По по вић. МУ ЗИЧ КО-СЦЕН СКИ ИГРО КАЗ АЗБУ КАР Лепота српског језика кроз тридесет слова језика и мелодија српских песа ма. У на шем пи сму ни је слу - чај да три сло ва чи не је дан глас не ма про сти јег ни јед - но став ни јег пи сма на ку гли зе маљској, али је ве ли ки па ра - докс да нема ни неписменијег народа. У Београду има људи који се потписују отиском прста, а милион и седам стотина хиљада Београђана никада није купило позоришну карту. Страшан податак, аутентичан, истинит. Невероватно. Међу народом који има најједноставније писмо требало би да свећом тра жиш не пи сме ног разочаран је Жужић. Ре а ли за ци ја овог про јек та ни на који начин није подржана. Пред ста ва ће у на ред ном периоду пропутовати Србију, Републику Српску, Мађарску, Румунију... Страну припремила Милица Манић

11 Петак, 5. мај СЕЛО У плану су многе инвестиције, пре свега завршетак прикључка на градски водовод. Славко Јовановски, председник Скупштине МЗ-а Глогоњ 11 ПРО МЕ НА НА ЧЕ ЛУ ГЛО ГОЊ СКЕ СКУП ШТИ НЕ НОВИ ПРЕДСЕДНИК ЈЕ ЈОВАНОВСКИ Месне актуелности Чла но ви од лу чи ли јед но гла сно За ме ник Трај ков ски имао два гла са про тив На кон из бо ра за скуп шти не ме сних за јед ни ца у апри лу 2016, пре неколико дана догоди ла се дру га про ме на на ме - сту председника. Најпре је још летос у Брестовцу Саву Ђурића заменио Драган Миричић (обо ји ца из СНС-а), а не дав но је исти сце на рио ви ђен и у Глогоњу. Тачније, у четвртак, 27. априла, уместо председнице др Миреле Петровић, изабран је њен досадашњи заменик Славко Јовановски (обоје су, такође, у Вучићевој партији). За њега је гласало свих присутних седморо чланова, међу којима и двојица представника опозиције. Након то га је би ран и но ви пот пред - седник између Дарка Трајковског (СНС) и Драгана Стојанови ћа ( За наш Гло гоњ ), а са два гласа против победио је представник владајуће странке. Треба ре ћи и то да је до не дав на председница поднела оставку и на ме сто у скуп шти ни, ко ја са да укупно броји осморо чланова. Но ви пр ви чо век Гло го ња Слав ко Јо ва нов ски ро ђен је године, по образовању је струковни инжењер електротехнике, по занимању директор До ма кул ту ре од го - ди не, а у по след ња два са зи ва месног органа власти био је потпредседник. Како је и досад обављао велики део посла око Ве ро ват но најважнији догађај у омољичкој школи, под називом Дани Доситеја, одржан је крајем протекле седмице. Требало је да ова манифестација буде реализована недељу дана раније, што је пролонгирано због најаве лошег времена, али су ипак две ак тив но сти уприличене у првобитном терми ну, 18. апри ла, у школ ском хо лу. Реч је о ре ци кла жној про - дај ној из ло жби на ко јој су се разноликим ручним радовима представили ученици и предшкол ци, на кон че га је деч ји хор Жи сел, под буд ним оком наставнице Музичке културе Милице Божић извео десетак песама. Најбољи утисак код публи ке оста ви ла је пе сма Не ру - гај се, от пе ва на и на бис. Као и ра ни јих го ди на, 25. апри ла одр жан је тра ди ци о - руковођења селом, не би требало да има про бле ма са адап та - цијом на нову функцију. Те шко да се то мо же на - зва ти функ ци јом ка ко то мно - ги да нас за ми шља ју, јер је пот пу но во лон тер ска и не под ра зу ме ва ни ка кву ма те ри - јал ну на док на ду. С дру ге стра - не, зах те ва мно го од ри ца ња, мо рал не и дру ге од го вор но - сти, а као фи нан сиј ски на ло - го да вац имам и све оба ве зе пред за ко ном. Јед но став но, очи гра ђа на упр те су пр вен - стве но ка Ме сној за јед ни ци без об зи ра на то што она ду же вре ме не ма го то во ни ка кве над ле жно сти. Све ве ли ке ин - ве сти ци је иду пре ко Гра да, а по ред оста лог, не ма мо ви ше пра ва ни да бри не мо о клу бо - ви ма и удру же њи ма ис ти че Јо ва нов ски. БО ГА ТА НЕ ДЕ ЉА У ОМО ЉИЧ КОЈ ШКО ЛИ Дани Доситеја на лан еко ло шки кар не вал, на ко јем су, по ред ма лих Омољ ча на, го сто ва ла и де ца из Ива но ва, Бре стов ца, Пан - че ва и Ка ча ре ва. Већ су тра - дан на про гра му је био ни - шта ма ње атрак ти ван Дан то ле ран ци је, и то под сло га - ном Све је исто, са мо је ко - Ка да је реч о ула га њи ма, он ис ти че да је од до године владала нека повољнија клима за мања панчевачка села. До би ли смо три ули це и из гра ди ли ка пе лу, као и атар - ски пут у ду жи ни од шест ки - ло ме та ра. На ста вље но је и са за ме ном азбест них це ви они - ма од ПВЦ-а на ло кал ној мре жи, до би ли смо еко-че - сму с ко је гра ђа ни мо гу да се снаб де ва ју ис прав ном во дом, а и ра до ви на при кљу че њу на град ски во до вод су при кра ју, чи ме би тре ба ло да трај но ре - ши мо и наш акут ни про блем с пи ја ћом во дом на во ди но - ви пред сед ник. Он до да је и то да је кул тур - ни жи вот са свим при сто јан, као и да је пра во за до вољ ство што у Дому културе функциони шу удру же ња као што су лек тив мла ђи. По но во су ко лек тив и уче ни ци за ме ни - ли уло ге, што ни ма ло ни је сме та ло да се ре дов не ак тив - но сти у шко ли не сме та но од - ви ја ју. Мла ђа ни на став ни ци по ка за ли су стро го ћу, а за то време њи хо ви до ју че ра шњи и су тра шњи пе да го зи вра ћа ли Веселија, Глогоњке, Омладинска организација... Недостаје нам затворени простор за реализацију већих манифестација, а нова зграда До ма кул ту ре још увек ни је до - била употребну дозволу. Немамо ни адекватну фискултурну са лу, јер она школ ска је не у - словна и руинирана. То ће бити један од приоритета у будућности. У пла ну су и да ља ре кон - струк ци ја во до вод не мре же, наставак асфалтирања, изградња паркинга испред поште, као и уређење зграде Месне заједни це, а у пер спек ти ви и улеп - ша ва ње из лет нич ких ме ста, попут тамишке скеле. Надам се да ће мо има ти по др шку од Града за покрајинске конкурсе, јер за све ин ве сти ци је, као што је канализација, имамо готове пројекте каже Јовановски. су им ми ло за дра го ра зним не ста шлу ци ма. Истог да на одр жа на су и спортска надметања, а најинтересантнија била су она између екипа наставника и учени ка, као и Игре без гра ни ца и Полигони спретности. И, коначно, свечана академија посвећена Доситеју Обрадовићу приређена је у четвртак, 27. апри ла, у До му кул ту ре. Приредба се састојала од Беседе о Доситеју, басни и рецитација, плесних и музичких тачака, драматизације на енглеском језику... Такође, саопштена су име на уче ни ка ко ји су се успе - шно надметали на предметним такмичењима, а Дејану Савановићу из одељења VII3 додељена је награда за најбољи литерарни рад на ово го ди шњем кон - курсу Јелена Танасијевић. Банатски Брестовац: Према на ло гу Ме сне за јед ни це, промењене су даске на трина ест клу па у цен тру се ла. Захтев те институције за уређе ње та ко зва ног не мач ког гробља амбасада те државе про сле ди ла је над ле жним удру же њи ма, ко је ће га у нај - ско ри је вре ме раз ма тра ти. Полазници школе рукомета учествовали су на турниру у граду. На Поњавици ће ускоро почети да ради рибочувар ска слу жба, а пре пра зни - ка ко ше на је тра ва на пла жи и у око ли ни. Банатско Ново Село: Вокални и ин стру мен тал ни со ли сти Дома културе су у суботу, 29. априла, на квалификацијама у Овчи изборили учешће на Деч јем фе сти ва лу Ру му на Војводине. Млађи фолклорни ансaмбли поменуте установе представиће се на зонској смо три у не де љу, 7. априла, у Културном центру. Долово: Школска женска рукометна екипа победила је на међуокружном такмичењу у Београду и пласирала се на завршно републичко надметање, ко је ће би ти одр жа но 9. и 10. маја у Кладову. Њихови вршњаци у мушкој конкуренцији освојили су треће место на поменутом турниру. Акција добровољног давања крви биће уприличена у понедељак, 8. ма ја, од 9 до 11 са ти, у про сто - ријама Месне заједнице. Глогоњ: Следеће недеље биће окончани радови на капели, а оче ку је се да ће се у ско ри - је вре ме пре ћи на спољ но уре ђе ње објек та, за шта би требало да је обезбеђен новац из градске касе. Фолклорна секција наступиће на зонској смо три у не де љу, 7. апри ла, у Културном центру. Иваново: Према резултатима конкурса објављеним на сајту Покрајинског секретаријата за образовање, школа је добила новац за израду пројектно-техничке документације за санацију крова на фискул тур ној са ли, а код Се кре - таријата за спорт и омладину конкурисала је за постављање тартан-подлоге на кошарка шком те ре ну. Тра ди ци о - нална чајанка у организацији МКУД-а Бо наз Шан дор би - ће приређена у недељу, 7. маја, у До му кул ту ре. Јабука: Други пролећни ручак одр жан je у не де љу, 30. априла, на летњој позорници по ред шко ле, ка да су број ни кулинари из дванаест удруже ња при пре ма ли спе ци ја - литете у котлићима, које је не ко ли ко сто ти на гра ђа на могло бесплатно да дегустира. Јабучко приобаље било је 1. маја препуно излетника. Качарево: У току је постављање преко хиљаду метара цеви с ци љем да бу ду спо је ни ста - ри бу на ри и је зе ро. Сат деч је сатире Александра Чотрића одр жан је у че твр так, 27. априла, у Дому омладине. Омољица: Доситејеви дани приређени су протекле недеље, за кључ но са све ча ном ака де ми јом по во дом да на шко ле у че твр так, 27. апри - ла, у Дому културе. Балетска пред ста ва Жи вот но до ба биће изведена у среду, 10. апри ла, од 11.30, у ве ли кој сали Дома културе. Старчево: Дом културе припрема дечји фестивал ревијалног карактера, који ће најве ро ват ни је би ти одр жан кра јем ма ја, а у пла ну је и ре - новирање библиотеке. Протеклог викенда чланови ОИ Надел посадили су биљке добијене од ЈКП-а Зеленило у жар ди ње ре на пла тоу Дома културе и комплетно префарбали дечје игралиште у старом забавишту. ЧО ТРИ ЋЕВ САТ ДЕЧ ЈЕ СА ТИ РЕ Афоризми за мале Качаревце Из ло жба радова Жељка Синобада под називом Сенке траја ња отво ре на је у пе так, 28. априла, у галерији која се налази у просторијама Ватрогасног до ма. Ор га ни за то ри овог до га ђа - ја би ли су Клуб филм ских и фо то ама те ра По ња ви ца и Дом кул ту ре, а упра во је и ди рек тор ка те уста но ве Не ве - на Ђу рић по здра ви ла при сут - не и по же ле ла им до бро до - шли цу. По том је у име по ме - ну тог клу ба Жељ ко Ђу рић из Сме де ре ва го во рио о са мој Страну припремио Јордан Филиповић ОТВО РЕ НА ИЗ ЛО ЖБА РА ДО ВА ЖЕЉ КА СИ НО БА ДА Сенке трајања у Брестовцу из ло жби, ко ју је зва нич но отворио можда и најчувенији српски фотограф свих времена Томислав Петернек. Он је, поред осталог, напоменуо да из да ва ње пу бли ка ци је по во - дом брестовачких изложби даје огроман допринос српској фотографији. Након тога је и сам аутор Жељко Синобад, поздрављен бурним аплаузом, захвалио свим присутнима од публике, преко великог броја фотографа, до репортера и новинара из неколика редакција. Искусни фото-репортер из Београда пекао је занат још од године, поред осталог и код поменутог Петернека, а ова изложба посвећена је друштвенополитичким догађајима, пре свега онима из осамдесетих и деведесетих година, и то у црно-белој техници. Поставком доминирају масовна окупљања од демонстрација Албанаца с Ти то вим сли ка ма у ру ка ма, пре ко 9. мар та и сту дент ских протеста, до 5. октобра. Сат деч је сатире Александра Чотрића, чувеног београдског афористичара, одржан је у че твр так, 27. апри ла, у ка ча - ревачком Дому омладине. Малишани су препунили салу и показали велико интересовање за рад познатог спи са те ља, због че га су се тим не тако давно реновираним објектом неретко пролама ли смех и апла у зи. Неки од афоризама који су се, на осно ву тих ре ак ци ја, највише допали ученицима, јесу: Кад добијем добру оцену из математике, сви остали часови су музичко, јер певам од сре ће ; От кад су ми за - кључене оцене на полугодишту, ја сам, по та ти ној ка зни, закључан у својој соби ; Сањам да добијем петицу. Зато и спавам на часовима... Према речима Зорана Т. Поповића, уредника програма Дома културе, организатора ове у потпуности успешне ве че ри, и овај до га ђај представља део кампање за про мо ци ју са ти ре, чи ја се цен трал на ма ни фе ста ци ја, фестивал Жаока, одиграва сваке године у новембру.

12 12 ХРОНИКА Петак, 5. мај СИНДИКАТ СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ Почело потписивање петиције НЕ ВЕ РО ВА ТАН ПРИ МЕР ВАН ДА ЛИ ЗМА НАД ЖИ ВО ТИ ЊА МА СЕДМОГОДИШЊАК МУЧИО И ПОВРЕДИО ПСА Де чак ве зао ла бра до ра жи цом и ву као га низ ули цу Зло ста вљао још јед ног пса Синдикат српске полиције покренуо је потписивање петиције чији је циљ укидање или измена одређених чланова Закона о полицији којима се, по оцени ССП-а, смањују већ нарушена права припадника МУП-а. Предлаже се да се укину или промене чланови који се односе на кршење претпоставке невиности, висину службених дневница, остваривање права на солидарну помоћ запослених, висину отпремнина државних службеника, право на штрајк, услове за напредовање у служби, обавештавање о промени распореда радног времена, урачунавање времена проведеног у путу на службени задатак у радно време, повећање плата и њихово усклађивање с растом цена, исплату регреса и топлог оброка и још много тога. ПО ЧЕ ЛА АК ЦИ ЈА МИ НИ СТАР СТВА ПРО СВЕ ТЕ И МУП-а За већу безбедност матураната Петицијом се захтева да се укину и четири члана Закона о полицији којима се прецизира под којим условима припадници МУП-а смеју да користе службене пиштоље. Као образложење за то наводи се да је то тренутно законски регулисано потпуно исто као и за обичне грађане. По тим одредбама службено оружје може да се користи само у крајњим случајевима нужне одбране, што је бесмислено и противправно разлозима безбедности. Та материја је била добро регулисана претходним Законом о безбедности и нема разлога да поново не буде тако, пише такође у петицији. Синдикат српске полиције позвао је и чланове осталих синдиката да је потпишу, јер и они могу од тога имати користи. Образац петиције може се одштампати са сајта Пре вен ци ја насиља и подизање свести о опасностима од злоупотребе алкохола и дрога и небезбедном учешћу младих у саобраћају основни су циљеви акције Матура, у оквиру које ће припадници Министарства унутрашњих послова током маја и јуна одржати предавања матурантима у средњим школама. Ову ак ци ју за јед нич ки спроводе МУП и Министарство просвете, науке и технолошког развоја, а осмишље на је као упо зна ва ње матураната са штетним последицама које могу настати услед во жње под деј - ством алкохола, конзумирања наркотика и осталих ризичних облика понашања. Циљ акције Матура јесте већа безбедност ученика завршних разреда средњих школа, као и одржавања повољног стања безбедности за време матурских прослава и дру гих школ ских ма ни фе - стација. Породица Калањ из Иванова ових дана је удомила лабрадора До бри цу ко ји је не дав но претрпео праву тортуру. Њега је мучио седмогодишњи дечак у јед ном обли жњем се лу та ко што га је ве зао жи цом, ву као и ударао, због чега је четвороношцу тешко повредио предњу и задњу ногу. На овај застрашујући случај насиља скренула је пажњу на Феј сбу ку на ша су гра ђан ка Зо ра Ко лар ски, пред сед ни ца Друштва за заштиту животиња и природе Еколибријум. Након указане прве помоћи у Ка ча ре ву пас је пре ве зен у Ве - те ри нар ску ам бу лан ту Ви ва вет у Пан че ву. Та мо је утвр ђе - но да су по вре де ње го ве зад ње но ге те же не го по вре де на пред њој но зи, иа ко то ни је у по - четку тако изгледало. На основу по на ша ња пса, ви ди се да је био не чи ји љу би мац, а да га је он да вла сник пу стио на ули цу. О овом случају је обавештена полиција и она је обавила разговор с дечаковим родитељима. Они су ре кли да се де чак са мо мало играо. Међутим, након то га, ви ђен је ка ко му чи још У Ср би ји свакодневно у саобраћају страда много људи који су ста ри ји од ше зде сет пет година, и то као пешаци, возачи или путници у возилима. У протеклих пет година погинуле су 834 осо бе у том жи вот - ном до бу, од ко јих је 11 би ло из Панчева. Тешко је повређено ли ца, ме ђу ко ји ма су 123 наша суграђанина. У покушају да прекине овај тренд, Агенција за безбедност саобраћаја организује широм Србије предавања за старија ли ца на ко ји ма она мо гу чу ти како треба да се понашају да би се сма њи ла на ми ни мум или потпуно избегла опасност да страдају у саобраћају. Једно такво предавање одржа но је 27. апри ла у Клу бу за ста ра ли ца на Те сли, а том до га - ђају је присуствовало више наших старијих суграђана. Ову акцију је подржала градска агенција за безбедност саобраћаја. јед ног пса и ка ко га ве за ног ву - че на ули цу, пи ше у тек сту Зо - ре Коларски на Фејсбуку. Ова при ча има ла је сре ћан крај по што се До бри ца бр зо спријатељио с малом девојчицом Ан ђе лом, ко ја је је дан од чланова домаћинства његових нових газда у Иванову. Ме ђу тим, то се не би мо гло рећи за претходни случај мучења и злостављања животиња који се догодио прошле године у на шем гра ду. Бранко Стаматовић из републичке агенције говорио је о нај кри тич ни јим си ту а ци ја ма у којима страдају старији учесници у саобраћају. Истакао је да они често неопрезно претрча ва ју ули цу, чи не то ван пе - шачког прелаза, носе гардеробу у ко јој во за чи не мо гу да их при ме те по мра ку и не да ју на вре ме ја сан знак во за чи ма Пан че вач ки суд од ба цио је кри вич ну при ја ву ко ју је под не ла По ли циј ска упра ва про тив Дра го ми ра Д., осум - њи че ног за кри вич но де ло уби ја ње и зло ста вља ње жи - во ти ња. Прет ход но је удру же ње Еко ли бри јум пан че вач кој по ли ци ји под не ло кри вич ну пријаву у којој је било наведено да је не ко ли ко па са на Хи - подрому намамљено у шталу, претучено, стрпано у џакове и уко ли ко скре ћу док су на би - ци клу. Про блем је и то што старији бициклисти, када прелазе улицу на пешачком прелазу, возе бицикл уместо да га гурају. Зо ран Де спо то вић, са о бра - ћај ни ин же њер из Но вог Са - да, апе ло вао је на слу ша о це пре да ва ња да, ка да су на ули - ци, во де ра чу на о то ме да оста вље но по ред кон теј не ра на Котежу. Сви су има ли ви ше стру ке тешке повреде и трауме, а у најтежем стању је била једна керуша, која је морала да буде успавана. Панчевачка полиција је брзо обавила истрагу о овом догађају и испитала неколико запослених на Хиподрому. Међутим, ни ко од њих ни је ре као да је при ме тио да је Дра го мир Д. радио било шта сумњиво. АГЕН ЦИ ЈА ЗА БЕЗ БЕД НОСТ Смањити страдање старих у саобраћају има ју сла би ји вид, слух и цен тар за рав но те жу и да су спо ри ји због то га што су у го - ди на ма. Он их је по са ве то вао да увек када излазе из куће или стана, носе са собом наочаре и слушне апа ра те, ка ко би ја сно мо гли да при ме те и чу ју дру ге учеснике у саобраћају. Уколико су на ули ци у ве чер њим ча - совима, требало би да носе бар је дан део гар де ро бе, обу ћу, тор бу или ки шо бран све тле боје, да би били видљиви возачима. Не над Ву кас из До ма здра - вља у Но вом Са ду скре нуо је пажњу слушаоцима предавања ко ји још увек во зе и узи ма - ју ле ко ве да во де ра чу на о то - ме да ако су узе ли не ки ме ди - каменат који изазива поспаност, не се да ју за во лан. Пре - ма његовим речима, такви лекови могу се препознати по црвеном троуглу на кутијама. Аме рич ка авијација била је године пре почетка бомбардовања Србије толико сигурна да су невидљиви бомбардери Ф-117А необориви да њихови пилоти, за разлику од других, нису на униформама имали локаторе који прецизно откривају њихову локацију у слу ча ју да бу ду обо ре ни и падну на непознату територију. Ти ави о ни ни су има ли у ка - бинама ни уређаје који показу ју да су их при ме ти ли не - пријатељски радари, иако су они били инсталирани у све друге америчке борбене авионе изјавио је пензионисани пуковник Золтан Дани на предавању које је поводом годишњице НАТО агресије на Срби ју ор га ни зо вао ин тер нет пор тал Tango Six. Подсећамо, Дани се прославио због то га што је ко ман до - вао групом припадника Трећег ракетног дивизиона 250. ракетне бригаде Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране, која је ракетом оборила амерички бомбардер Ф- 117А. Он је из ја вио да је НА ТО пре агре си је на на шу зе мљу сма трао за ста ре лим ра да ре које је године користила Вој ска Ср би је, што је би ло по - грешно, јер се касније испоста ви ло да су они ефи ка сни и добри. Об ја снио је да је сма ње њу наших губитака од бомбардовања у великој мери допринело добро маскирање наше технике и неукључивање електронских уређаја које је користила ПОД СЕ ЋА ЊЕ НА ВЕ ЛИ КИ УСПЕХ НА ШЕ ВОЈ СКЕ Како је оборен невидљиви на ша вој ска, да их не би де - тектовали НАТО радари. За обарање невидљивог била је довољна само једна раке та не ва. Пре не го што је експлодирала у близини тог авиона и оштетила га, његов пилот је покушао да побегне од ње пе ња њем увис, али му то ни је ус пе ло. На кон по гот ка искочио је падобраном. Амери кан ци су га спа сли тек из трећег покушаја, око четири сата ујутру, и пребацили хеликоптером у базу Авијано, пошто се прет ход но крио се дам и по сати на нашој територији. Припадници наше 72. специјалне бригаде покушали су да га открију, али нису успели да стигну први до њега. Каснили су неких десет-петнаест минута. Зашто се тако завршило, ни до да нас ни сам уста но вио до дао је Да ни. Он је на гла сио да је оба ра ње не ви дљи вог би ло ре зул тат тим ског ра да, мо ти ва ци је и добре увежбаности наше посаде. До дао је и да је аме рич ко ратно ваздухопловство после рушења тог авиона избацило и све друге летелице тог типа из борбене употребе. Поводом годишњице обарања бомбардера Ф-117 говорио је и Бо шко До тлић, ко ман дант на ше по са де ко ја је го - дине оборила амерички авион Ф-16. Он је об ја снио да на ша вој - ска не ма зва нич ну по твр ду да је го ди не по го ди ла тај ави он, јер ни је пао на на шу те ри то ри ју. До дао је да се то де си ло и с дру гим аме рич - ким лов ци ма ко ји су обо ре ни то ком агре си је на Ср би ју, јер су не ки па ли у Бо сни, не ки у Хр ват ској, а не ки у су сед ним др жа ва ма или у Ја дран ско мо ре. Да би ума њи ла успе хе на ше вој ске, про па ган да НА - ТО-а је то об ја шња ва ла ти ме да су се ти ави о ни сру ши ли због то га што су има ли ква - ро ве. До тлић је го во рио и о по ги - бији генерала Величковића и још двојице наших официра у околини Омољице. Рекао је да су они страдали због Величкови ће вог па три о ти зма, за то што је он до шао да оби ђе бор - бени положај једне наше једини це иа ко то ни је мо рао. Пре - ма Дотлићевим речима, посада на шег ра да ра на том по ло - жа ју је по гре ши ла, јер је он пре ду го био укљу чен. То је би - ло довољно америчким авиони ма да га от кри ју и по го де противрадарском ракетом. Страну припремио Михајло Глигорић

13 Петак, 5. мај ДРУШТВО 13 Ди рек тор ка јед не пред школ ске уста но - ве са мо и ни ци ја тив но об ја ви ла деч је фо то - гра фи је на лич ном на ло гу на Феј сбу ку То је мо гла учи ни ти са мо уз до зво лу ро - ди те ља Сни ма ње и фо то гра фи са ње де це, као и об ја вљи ва ње фо то - гра фи ја и ви део-за пи са на ко - ји ма се она ви де не би тре ба ло да се оба вља без прет ход не са - гла сно сти њи хо вих ро ди те ља ис ти че се у ре а го ва њу вр ши - о ца ду жно сти за штит ни ка пра ва гра ђа на Ми ло ша Јан ко - ви ћа на не дав ну од лу ку ди - рек тор ке јед не пред школ ске уста но ве да са мо и ни ци ја тив - но об ја ви деч је фо то гра фи је на Феј сбу ку. Ту пи ше и да је ди рек тор ка пре објављивања дечјих фотографија морала прво да обавести њихове родитеље и старатеље о сврси и времену фотографисања, као и о начину на који ће се те фотографије користити. РЕ А ГО ВА ЊЕ ЗА ШТИТ НИ КА ГРА ЂА НА НА ЈЕ ДАН ДО ГА ЂАЈ КАДА ЈЕ ДОЗВОЉЕНО СНИМАТИ ДЕЦУ? Заштитник права грађана је реаговао поводом овог случаја на кон што га је гра ђа нин оба - вестио о томе да директорка не само да то није испоштовала већ је са мо и ни ци ја тив но објавила фотографије деце и УГРО ЖЕ НА СЛО БО ДА МЕ ДИ ЈА То ком про шле го ди не Не за ви сно удру же ње но ви на ра Ср би - је за бе ле жи ло је 69 на па да на но ви на ре, а са мо у пр ва че - ти ри ме се ца ове го ди не 30, ме ђу ко ји ма и осам вер бал них прет њи и два фи зич ка на па да, ис ти че се у са оп ште њу ом - буд сма на по во дом 3. ма ја, Свет ског да на сло бо де ме ди ја. На во ди се и да су лош еко ном ски по ло жај но ви на ра, као и фи нан сиј ска и по ли тич ка за ви сност ме ди ја до ве ли до то - га да су цен зу ра и ау то цен зу ра по ста ле глав ни уред ни ци срп ских ме ди ја, а да је ви со ка про фе си о нал на ети ка у њи - ма све ре ђа по ја ва. Као вер ни читалац Панчевца, убеђен у снагу писане речи и фотографија у вашем листу, же лим да вам скре нем па жњу на про блем оних ко ји про ла зе тро то а ром у Ули ци Жар ка Зрењанина. Не про ђе ни дан а да с ку ће ко - ја почиње бројем 27, а завршава се бро јем 29, не от пад не део по - прилично дотрајале фасаде. Иа ко су за сад та пар чад ма ла, постоји опасност да падне неки ве ћи део и да озбиљ ни је угро зи пролазнике. Свако ко туда пролази, може јасно видети да је цео бедем од цигала накривљен ка тро то а ру и да уоп ште ни је не - могуће његово рушење. Моја деца свакодневно туда про ла зе и већ су се на ви кла да воде рачуна о опасној фасади. ви део-сни мак у ко ме се она ви де на лич ном на ло гу на Фејсбуку. На пи та ње за што је то ура - дила, директорка је изјавила да су и фо то гра фи је и ви деоклип снимљени на прослави 50-го ди шњи це уста но ве на чи јем је че лу. До да ла је да су об ја вље ни на сај ту те пред - школ ске уста но ве и у ње ном ча со пи су и да је за то, ка ко је накнадно утврђено, имала роди тељ ску до зво лу. Ме ђу тим, није тражила сагласност за објављивање дечјих фотографија и ви деа на Феј сбу ку. У времену у коме живимо је захваљујући лакој доступности и јед но став ној при ме ни савремених технологија веома лако доћи до информација о другим лицима и злоупотреби ти их да би им се на шко ди - У ГРАДСКОМ ПАРКУ 9. МАЈА Борци обележавају Дан победе У организацији Градског одбора Удружења бораца Народноослободилачког рата, у Градском парку ће идућег уторка, 9. маја, бити положени венци на споменике народним херојима, чиме ће бити обележен Дан победе, као и 72-годишњица од пораза фашизма и краја Другог светског рата. Тог дана ћемо се најпре окупити у 10 сати у просторијама наше организације, које се налазе у Улици др Светислава Касапиновића 1. Након тога, у 11.15, положићемо венце на споменике херојима. Поводом тога говориће и Саша Павлов, градоначелник Панчева изјавио је председник Градског одбора Удружења бораца НОР-а Тодор Тоша Стојановић за Панчевац. Он је додао да наш народ може да се поноси отпором који је пружио нацистичком окупатору током Другог светског рата. Други светски рат донео је тешка времена Панчеву и много страдања, због чега је његов крај 9. маја дочекан с радошћу на улицама нашег града. Поред партизана, велики допринос у борбама за ослобађање Панчева дали су руски војници и Црвена армија. У борбама за ослобађање нашег града погинуло је сто двадесет црвеноармејаца. Подсећамо, 9. мај се обележава због тога што је тог дана године нацистичка Немачка потписала капитулацију у Берлину. Иако је тиме званично означен крај Другог светског рата на територији Европе, остаци немачких снага и њихови савезници су још две недеље пружали отпор у неким државама (између осталог и у Југославији, где су се предали 15. маја). Други светски рат је у потпуности завршен тек 2. септембра предајом Јапана и потписивањем капитулације те земље на америчком бојном броду Мисури у Пацифичком океану. То је био највећи, најдужи и по броју жртава најтежи сукоб ло. Објављивањем фотографије или ви део-сним ка без прет - ходне сагласности, лице на које се односе ти садржаји нема мо гућ ност да свој лик и при - ватност заштити од неконтролисане употребе и могуће злоупотребе на интернету. Један од најважнијих циљева сваког правног система треба да буде заштита права на приватност, посебно заштита права деце на приватност, истакнуто је у реаговању Милоша Јанковића. Та мо је на ве де но и да је об ја - вљивањем дечјих фотографија на свом приватном налогу на Фејсбуку директорка предшкол ске уста но ве по вре ди ла њихово право на приватност, као и законске и подзаконске од ред бе ко је шти те и дру га права детета. М. Глигорић у светској историји. Трајао је нешто мање од шест година, а у њему је учествовала 61 држава са око 110 милиона војника. Прецизан број страдалих никада није установљен, а процењује се да је животе изгубило 80 милиона цивила и војника. Од године 9. мај се обележава широм света, а највећа свечаност је војна парада која се сваке године на тај дан одржава у Москви. Девети мај се слави и као Дан Европе. Француски министар спољних послова Роберт Шуман је тог дана године објавио декларацију којом је позвао на успостављање новог поретка међу европским земљама. М. Г. ПИ СМО ЧИ ТА О ЦА Опасна фасада у Улици Жарка Зрењанина Међутим, има доста старијих и неупућених који свакодневно про ла зе по ред тог, ни је пре - теривање рећи, зида смрти. Пре неколико дана први пут је ре а го ва ла ко му нал на или грађевинска инспекција. После пријава бројних грађана инспектори су изашли на терен и огра ди ли то ме сто тра - ком. Ме ђу тим, сма трам да она није развучена целом дужином и да је нај о па сни ји део фасаде и даље остао слободан. Због то га сам од лу чио да се обратим вашем реномираном ли сту и да на пи шем ово пи - смо. Сма трам да ће то отво ри - ти очи надлежнима и утицати на њих да поново реагују, јер људски живот нема цену. Бо јан Мик шић, Пан че во ПАНЧЕВАЦ И ЛАГУНА ПРЕПОРУЧУЈУ И НАГРАЂУЈУ Спасавање Николасa Спарксa До бро вољ ни ватрогасац Тејлор Макејден излаже се великим опасностима да би спасао људске животе. Посто ји, ме ђу тим, не што са чим ни је у ста њу да се су о чи не мо же да се за љу би. Чо - век ко ји ра до при ска че у по - моћ женама у невољи неминовно их напушта чим од њега пожеле нешто више. А он да јед ног да на стра шна олуја погађа његов мали јужњач ки град и Теј лор у смр - сканом аутомобилу проналази младу самохрану мајку Де низ Хол тон. Ка да јој се вра ти свест, Теј лор кре ће у потрагу за њеним сином који је не стао и за ње га ће ово спа са ва ње би ти пот пу но другачије од свих претходних. Овог пу та ће мо ра ти да отвори врата своје прошлости, ко ја је бол сна жно за лу - пио. Уз Де низ ће по же ле ти да се ср цем и ду шом пре да вечној љубави. Сви елементи којима се Спа ркс ба ви у сво јим књи - га ма љу бав, гу би так и жи - вот у ма лом гра ду с мно го емоција и веродостојности при ка за ни су и у овим сјај - ном де лу, уз до да так да је Спа са ва ње ве ро ват но и ње гов нај лич ни ји ро ман, будући да дечак у роману, Кајл, има про блем с дис лек - си јом као и Спарк сов дру ги син Ра јан. Два чи та о ца ко ји до сре де, 10. ма ја, у 12 са ти, СМС-ом на број 1201 пошаљу најинспиративнији одговор на питање: Од чега тражите спас?, наградићемо по једним примерком књиге Спасавање Николаса Спаркса. Најбоље одговоре ћемо објавити у наредном броју Панчевца, а награде се могу преузети у књижари Делфи. Пра ви ло за сла ње СМС-а је сле де ће: уку цај те КО (раз мак) Ла гу на (раз мак) текст по ру ке и по ша - љите на Бруто цена СМС-а износи 39,48 динара у ВИП мрежи, 39,60 динара у Теленор мрежи и 38,64 ди на ра у мт:с мре жи. ПАНЧЕВАЦ И ВУЛКАН ИЗДАВАШТВО НАГРАЂУЈУ Ко је Али са? Т. Р. Рич мон да Ко је Али са Салмон? Новинарка. Кћерка. Девојка која во ли ноћ не из ла ске, мр зи рокове. Девојка које више не ма. Ипак, то не зна чи да је заборављена. Сви ми оставимо не ки траг за со бом. Али то никада није цела прича. Али са је умр ла про шле го ди не, а при ча о ње ном трагичном завршетку могла је да се на ђе у ве сти ма, на интернету, као и у срцима њених најближих. Ме ђу тим, чо век ко ји је најбоље познавао Алису није члан њене породице или пријатељ. Његово име је Џере ми Кук и он је Али син бивши професор. Опседнут иде јом да скло пи де ли ће приче о њеном животу, он про у ча ва ње не днев ни ке, поруке и активности на друштвеним мрежама. Ипак, про фе сор Кук не зна да ће га по тра га од ве сти све до шо кант не при че о љу - бави, губитку и опсесији, у ко јој сви па и он сам има ју шта да са кри ју. Два чи та о ца ко ји до сре де, 10. ма ја, у 12 са ти, СМС-ом на број 1201 пошаљу најинспиративнији одговор на питање: Које су најчешће тајне младих?, наградићемо по једним примерком књиге Ко је Алиса Т. Р. Ричмонда. Најзанимљивије одговоре ћемо објавити у наредном броју Панчевца, а награде се могу преузети у књижари Вулкан. Пра ви ло за сла ње СМС-а је сле де ће: уку цај те КО (раз мак) Алнари (раз мак) текст по ру ке и по - ша љи те на Бру то це на СМС-а из но си 39,48 ди на ра у ВИП мре жи, 39,60 ди на ра у Те ле нор мре жи и 38,64 ди на ра у мт:с мре жи. НА ГРА ДЕ ИЗ ПРО ШЛОГ БРО ЈА Трач би Ра ду вра тио међ жи ве У про шлом броју нашег листа пи та ли смо вас ка ко оста ти свој. Панчевац и издавачка кућа Вулкан издаваштво припремили су по један примерак књиге Поново своја Но ре Ро бертс за два на ша чи - таоца или читатељке који су најкреативније одговорили на то пи та ње. Награђени су читаоци који су послали следеће СМС-ове: Они хо ће, а ја не ћу да ме сми ре без по тре бе, изем ти ја та кву сре ћу кад из гу бим са мог се бе. И за то оста ћу слободан, нећу се везати, важно је са мо до бро се зе за - ти / Не ре ћи да кад ми слиш не и обр ну то. До ду ше, то је лакше рећи него учинити / Награде се могу преузети у књи жа ри Вул кан у Авив парку. Издавачка кућа Лагуна на гра ди ће два ау то ра нај - кре а тив ни јих од го во ра на пи та ње да ли ве ру ју у жи вот по сле жи во та. Они ће осво - ји ти по је дан при ме рак књиге Живот после живота Кејт Ат кин сон. То из да ње мо ћи ће да у књи жа ри Иси до ра Се ку - лић у Авив пар ку, од на - редног уторка, преузму аутори следећих одговора: Мо ја ком ши ни ца Ра да во ле ла је, по кој јој ду ши, ви - ше трач не го хлеб. Да по сто - ји не што, вра ти ла би се да чу је но ви трач. 064/ Ево, наши политички прелетачи су најбољи доказ да је живот после живота и могућ и исплатив. 064/ С добитницима ћемо контак ти ра ти на ред них да на, како бисмо њихове податке про сле ди ли спон зо ри ма. Нова наградна питања потражите на страницама овог броја Панчевца. Д. К.

14 14 Петак, 5. мај ОГЛАСИ ВОЗИЛА ПОНУДА ПРОДАЈЕМ даеву нек си ју 1,5, бен зин, у одличном стању.063/ (СМС) СКОДА фабија, ,4 elegance, лимузина, бензин, гас реатестиран. 064/ (СМС) ПРОДАЈЕМ скутер. 063/ (239883) ОДЛИЧАН ауди А 3, 1.9, тур бо ди зел, регистрован. 069/ (4711) МЕРЦЕДЕС Ц 120, 2009, за ме на за ау - то, стан плус до пла - та. 064/ (240006) ГРАНДЕ пун то 1.3, мултиџет, 2006, петора врата, км, власник. 064/ (240017) ПУН ТО 3, 1,2, 8 в, децембар, петора врата, км, власник. 064/ (240017) СТИ ЛО 1.9, ди зел, 2004, караван, км, све од опре ме, на име. 064/ (240017) ЛАДА нива годиште, регистро ван до 1. сеп - тем бра 2017, ау тога с са ате стом. 063/ (240016) ПРОДАЈЕМ југо 55, годиште, плин атест 2018, 190 евра. 064/ (240061) ПРОДАЈЕМ фијат пунто годиште, фабричко стање, гаражиран. Тел. 060/ (240032) ПРОДАЈЕМ/мењам за но ви је голф 4, 1.9, и астра Г 1.7 караван, / (240137) АУТО-КЛИМЕ за све типове возила сервисирамо и пунимо фреоном дигиталном машином, комплетно са заменом уља и УВ бо јом, динара. Фриготехник, , 064/ (239340) ВОЗИЛА ПОТРАЖЊА СТАЛНИ откуп свих врста возила, катализатора, продаја делова. 066/ , 063/ (239874) КУПУЈЕМ аутомобиле у би ло ком ста њу, 90 до 800 евра. 063/ , 064/ (24) КУПУЈЕМ круњач/прекрупач оџаци. 065/ (240031) КУПУЈЕМ аутомобиле у би ло ком ста њу од 80 до евра. 062/ (240103) КУПУЈЕМ томос аутоматике, исправне, неисправне. 064/ (240146) ГАРАЖЕ ИЗДАЈЕМ гаражу на Тесли. 063/ (239337) ГАРАЖЕ у Панчеву, Синђелићева 60-а продајем или издајем. 064/ (4710) ИЗДАЈЕМ зидану гаражу на Стрелишту. Тел. 065/ (240105) АПАРАТИ СЕРВИС телевизора, монитора, сет-топ боксева, даљинских. Плус, Д. Туцовића (239679) КИНО-ФИЛМОВЕ 8 мм, 16 мм и све вр - сте видео-касета квалитетно преснима вам на ДВД , 063/ (239875) ВЕШ-МАШИНА, ел. шпорет и половни делови од веш-маши на. Тел , 063/ (239564) ПРОДАЈЕМ ТВ самсунг, пла зма лап-топ MSI. 064/ (240116) КУПОПРОДАЈА ПОНУДА РАСПРОДАЈА новог намештаја: столице од 1.200, сто ло ви од 4.500, кревети од 9.000, угаона кухињске клупице од Ста ра утва, 060/ (238005) АЛУМИНИЈУМСКЕ ограде, гелендери, алу, пвц столарија, превоз. 063/ , 065/ (239093) ХИТНО продајем равне шиваће маши не за тек стил, ју - ки. 064/ , 063/ (239749) МЕСНАТА прасад, стална продаја, могућност клања, печења и резервисања. Тел. 063/ (239837) РАСАД: парадајз, краставац, паприка продајем, гаранција квалитета. 064/ , 062/ , (239387) ПОВОЉНО продајем полице, канцеларијски сто, сточиће. 064/ (239916) САДНИЦЕ рабарбаре продајем. Тел. 064/ (239909) ДЕЧЈА колица троцикл, продајем. 065/ (239909) ПРОДАЈЕМ кауч, регал и четири столице. Тел. 064/ (239868) КОМБИНОВАНИ фрижидер са два мотора, веш-машине, Та пећ 3,5 кв, те - левизор 51 цм, угаона гарнитура, француски лежај, тросед мојца, брачни кревет. Тел: 063/ (239933) ПРОДАЈЕМ компјутер ски сто Фор ма идеале расклопљен и спакован. 064/ (239934) ПРОДАЈЕМ стару ци глу, има и по лут - ки. 063/ (239942) ПРОДАЈЕМ: троседе, кауче, замрзивач сандучар, мојца фотеље, гарнитуре, регале, мост+регал, сто+столице, спаваћа со ба ком плет, ел. шпо рет, ТА пе ћи, теписи, амерички плакари, разно / (239942) ВЕШ-МАШИНЕ, фрижидери, замрзивачи, шпорети, сушилице из Немачке. 062/ (240026) ПРОДАЈЕМ шпорет на бу тан гас, две рингле, боца за плин. 063/ (240024) ПРОДАЈЕМ прасиће те жи не до 20 кг, це - на 350дин/кг. Мо гућ договор. 063/ (240049) БИ БЕР цреп и ста ра цигла, велики формат, на про да ју. 061/ (240021) ПРОДАЈЕМ овце и јагањце , 064/ (239997) ПРОДАЈЕМ очуван, полован намештај, повољно. Могућа достава. 061/ (240086) ОД игле до ло ко мо - тиве, полован намештај и бе ла тех ни ка са доставом. Имамо све. 061/ (240085) ПРОДАЈЕМ/МЕ- ЊАМ жен ско ја ре, тестера бензинка, кућни апаратићи, ге пек за ау то. 065/ (240097) ПРОДАЈЕМ лек падакса купљен у апотеци Фабег, имам ра чун динара. 060/ (240107) НА ПРОДАЈУ црвено-бела крава, друго те ле. 060/ (240117) ПРОДАЈЕМ француски лежај, повољно. 064/ (240119) ПРОДАЈЕМ стару циглу, велики формат и би бер цреп. 064/ ПРОДАЈЕМ фрижидер, комбиновани замрзивач, електрични шпорет, веш машину за делове беко, индесит, горење, си менс , 064/ ПАНЧЕВАЦ телефон: 013/

15 Петак, 5. мај ОГЛАСИ 15 КУПОПРОДАЈА ПОНУДА ПРОДАЈЕМ судоперу и оста ле ку хињ - ске елементе, кухиња , но ва , 063/ (240056) ПРОДАЈЕМ шпорет за етажно грејање термомагнум, Милан Благојевић. 063/ , 065/ (240175) КУПОПРОДАЈА ПОТРАЖЊА КУПУЈЕМ веш машине, фрижидере, замрзиваче, телевизоре, старо гвожђе. 064/ , 063/ (239161) КУПУЈЕМ старе вешмашине, фрижидере, замрзиваче, акумулаторе, каблове, остали метални отпад. 060/ (239968) КУПУЈЕМ старе вешмашине, фрижидери, замрзиваче, бојлере, шпорете, телевизоре и старо гвожђе. Злат ко. 061/ КУПУЈЕМ половне хоризонталне прозоре. 066/ (239534) КУПУЈЕМ столове, столице, кухиње, кухињске клупе, ТА пећи. 063/ (239949) КУПУЈЕМ полован намештај, белу технику, добро плаћам , 064/ (240071) КУПУЈЕМ перје, старински намештај, слике, сатове, стари новац, старе фигуре, стрипове, старо покућство , 063/ (240071) КУЋЕ, ЗЕМЉИШТА ПОНУДА ПРОДАЈЕМ кућу у Банатском Новом Селу. 063/ (СМС) ДО ЊИ ГРАД, ку ћа сре ђе на са два ста - на, ЕГ, плац 7 ари. 061/ (238740) ПРОДАЈЕМ викендицу на Златибору, може замена стан, кућа у Панчеву. 064/ КУЋА на продају, са 10 ари пла ца, Гор њи град. 064/ (239130) ХИТНО продајем спратну кућу у Јабуци, но ва град ња, 220 м 2, усељива. 064/ , 063/ (239798) ВЕЛИКИ избор некретнина, плацева, кућа, станова, локала. Мил ка М, 063/ (4711) БЛИЗУ центра, 16 ари, ку ћа, са мо (67), 063/ , Мил ка М. (4711) НОВОСЕЉАНСКИ, 28 ари, 8.000; Бе о - град ски, 16 ари, (67), 063/ , Мил ка М. (4711) ПЕЛИСТЕРСКА, 40 ари, зо на град, мо - гућност парцелисања, стру ја, во да. 065/ (239559) ПРОДАЈЕМ нову кућу у Качареву, усељиву, цена договор. 062/ , 013/ (239369) ПРОДАЈЕМ грађевин ски плац, 8 ари, Козарачки просек. Тел. 060/ (239388) ПРОДАЈЕМ плац на Караули, 7.02 ара, Рибарска улица, повољно. 060/ (239381) КУЋА, нова Миса, 240 м 2, на 2.3 ара, три нивоа, близина Петар Пан вртића, предато за легализацију, , договор. 063/ (239842) КУЋА у Омољици, 120 м 2, 9 ари пла ца. 060/ , 062/ (239849) КУДЕЉАРАЦ, плац м 2, фронт 12 м, евра. (636), Стрелиште некретнине, 069/ ПРОДАЈЕМ кућу 80 м 2, Пан че во ши ри цен тар, , сва - којаки договор. 064/ (239941) ПЛАЦ, ста ра Ми са, Банијска, 11,3 ара, Пер фект, 064/ (239980) СТРЕЛИШТЕ, трособ на, 68 м 2 на 10 ари, (097), Перфект, 064/ (239980) ВОЈЛОВИЦА, призем на 139 м 2 + ло - кал 30 м 2, на 7,29 ари, евра. (097), Пер фект, 064/ (239980) КАРАУЛА, 43 м 2, на 100 ари, евра. (097), Пер - фект, 064/ (239980) КОТЕЖ 1, новија град ња, 160 м 2, 2,3 ара, грејање, (677), Ни - шић, , 064/ (240011) МАРГИТА, почетак, 100 м 2, 1.5 ар, без улагања, (677), Ни шић, , 064/ (240011) ПЛАЦ, Баваништански пут 9,5 ари, бу - нар, под во ћем, (677), Ни - шић, , 064/ (240011) ПРОДАЈЕМ кућу, Долово, без посредни ка, 16 ари, 150 м / (239994) ПЛАЦ, ста ра Ми са, грађевински, 5 ари, повољно. 060/ (239995) ПРОДАЈЕМ кућу, власништво, ради исељења из земље, 550 м 2, са по моћ - ним објектима. Баваништански пут, поред кафане Лала, може замена за стан уз до пла ту. Тел. 063/ , Тел. у Бе чу: (240022) ПРОДАЈЕМ плац од 17,5 ари на Ја буч - ком путу, повољно. 069/ (240045) КОД Тур ске гла ве, кућа преправљена у два локала, дворишни стан, 2 ара, са - мо (238), Тесла некретнине, 064/ (240052) КНИЋАНИНОВА 33, ку ћа 100 м 2, дворишни стан 40 м 2, 5 ари, (238), Тесла некретнине, 064/ (240052) БЕЗ посредника кућа на про да ју или за ме на за стан, уз доплату. Дринска (Содара). 063/ (240068) ТОПОЛА, 150 м 2, три стамбене једини це, 9 ари, сре ђе - на, , до го вор. (336), Олимп, , 063/ (240083) КУЋА у Војловици, повољно. 064/ (240073) МЕЊАМ кућу у Панчеву за село. 061/ (240089) ПРОДАЈЕМ пола куће са две стам бе не јединице, Ул. Милке Марковић. Тел. 064/ (240094) ТЕ СЛА, ку ћа 60 м 2, 1.84 ара, (242), Кварт, 064/ , (240142) ПРОДАЈЕМ стару ку ћу са пла цем 30 ари у Ба нат ском Новом Селу. 063/ (240126) КУ ЋА 50 м 2, на 9 ари пла ца са гра ђе - винском дозволом. Пелистерска, Новосељански пут. 065/ (240152) КУЋА, четири етаже 100 м 2, гас, два пар - кинг ме ста, три спа - ваће, два купатила. 069/ ТЕ СЛА, 61 м 2, 2 ара, дво соб на, новија приземна, (49), Мустанг, 062/ (240156) ВОЈЛОВИЦА, две одличне стамбене јединице, 7 ари, (49), Мустанг, 062/ (240156) ПРОДАЈЕМ две ку ће са три ку - патила. Тел. 064/ (240113) ПАНЧЕВАЦ телефон: 013/

16 16 Петак, 5. мај ОГЛАСИ КУЋЕ, ЗЕМЉИШТА ПОТРАЖЊА АГЕНЦИЈИ (238), Тесла некретнине потребне куће на бољим локацијама. 064/ (240032) КУПУЈЕМ пољопривредно земљиште у околини Панчева, 3 до 6 хек та ра. 063/ (240122) СТАНОВИ ПОНУДА СТАН 84 м 2, VI спрат, Ко теж 2, без посредника. 065/ (238863) СТАНОВИ, центар, продаја нових укњиже них и у из град њи, од 40 до 120 м 2, це - на евра/м 2, са ПДВ-ом. 063/ (234515) ТЕ СЛА, 64 м 2, IV спрат, реновиран, ; 35 м 2, II спрат, ТА, (396), Лајф, 061/ (4711) СОДАРА, двособан, ЦГ, ; тро со - бан, ЦГ, III спрат, (396), Лајф, 061/ (4711) ЦЕНТАР, прелеп, 90 м 2, ЦГ, ; Та - миш капија, трособан, III спрат, (396), Лајф, 061/ (4711) СТРЕЛИШТЕ, троипособан, III спрат, ЦГ, ренвоиран, ; Ко теж, леп двособан, (396), Лајф, 061/ (4711) ГАРСОЊЕРА, 28 м 2, шири центар, без посредника, евра, могућ договор. 060/ (239043) ШИРИ центар, нови ста но ви, 48 и 28 м 2, одмах усељиви. 063/ (239275) ПРОДАЈЕМ двособан стан, 52 м 2, Ко - теж 2, вла сник. 062/ , вре ди погледати. (239464) ДВОРИШНИ стан, 30 м 2, на Те сли, по - вољно. 063/ (239491) МИ СА, 50 м 2, ; 57 м 2, 70 м / (239498) ВОЈЛОВИЦА, двори шни стан, 61 м 2, гаража, башта, укњижен, / (239966) СТРОГИ центар, једноипособан 47 м 2, ; гарсоњера 28 м 2, III, Перфект, 64/ (239980) ТЕСЛА, двособан, 57 м 2, ; јед но - со бан, 36 м 2, Пер фект, 064/ (239980) КОТЕЖ, двоипособан, 58 м 2, ; једноипособан, 55 м 2, Пер - фект, 064/ (239980) МАРГИТА, двособан, 56 м 2, I, TA, ре - новиран, Перфект, 064/ (239980) МАРГИТА, двособан, 42 м 2, приземље, двориште, Пер фект, 064/ СТРЕЛИШТЕ, троипособан, 82 м 2, ; двособан, 63 м 2, евра; мањи троипособан, 58 м 2, Пер - фект, 064/ (239980) СТРЕЛИШТЕ, 50 м 2, ПР, (636), Стрелиште некретнине, 069/ (239919) ЦЕН ТАР, 60 м 2, стан и ло кал, (636), Стрелиште некретнине, 069/ (239919) НОВА МИСА, новоград ња, 38 м 2, ПР, (636), Стрелиште некретнине, 069/ (239919) СТРЕЛИШТЕ, 49 м 2, двособан, , једнособан (324), Ме диа, , 064/ (239921) ТЕ СЛА, Дис, 46 м 2, једноипособан, тераса, , дого вор. (324), Ме - диа, , 064/ (239921) ЈЕДНОИПОСОБАН, 37 м 2, цен тар, ; Ми са, нов, (324), Ме - диа, , 064/ ДВОИПОСОБАН стан, 78 м 2, Стрелиште, IV спрат, лифт, ЦГ, интерфон, рампа за ко ли ца. 062/ (2396) ТЕСЛА, двособан стан, 53 м 2, ЦГ, I спрат, продајемо или ме ња мо у Но - вом Са ду. 062/ (239807) СОДАРА, леп двособан, 54 м 2, I, ЦГ, (398), Кров, 060/ (239978) СТРОГИ центар, леп двоипособан, 63 м 2, V, лифт, (398), Кров, 060/ (239978) МИЛЕТИЋЕВА, новији двособан, 57 м 2, гаража, приземље, (398), Кров, 060/ (239978) ЈЕДНОСОБАН дворишни код Родића, 22 м 2, (398), Кров, 060/ (239978) ЦЕН ТАР, 2.0, I, ЦГ, ; Ко теж 2, 2.0, 54, (338), Јанковић, (239983) СТРЛЕИШТЕ, 2.5, ЦГ, ; Мар ги - та, 60 м 2, ТА, ; Топола, 7 ари, 100, (338), Јанковић, (239983) НОВА МИСА, тросо бан, 85 м 2, ЦГ, за - ме на за ма њи. 064/ СТРЕЛИШТЕ, центар, двособан, 55 м 2, новија градња, I спрат, (677), Ни шић, , 064/ (240011) ЦЕНТАР, двоипособан, 64 м 2, ТА, III, тераса, (677), Ни шић, , 064/ (240011) СТРЕЛИШТЕ, једносо бан, 32 м 2 + тераса, V, лифт, ЦГ, (677), Ни - шић, , 064/ (240011) ЦЕНТАР, једноипосо бан, 37 м 2, IV, ЕГ, новији, (677), Ни шић, , 064/ (240011) СОДАРА, војне зграде, двоипособан, ПР, сре ђен, (677), Ни - шић, , 064/ (240011) СТРЕЛИШТЕ, двособан, 52 м 2, III, ре но - виран, усељив, (677), Ни - шић, , 064/ (240011) ТЕСЛА, двособан, 55 м 2, V, лифт, ЦГ, реновиран, (677), Ни шић, , 064/ (240011) СТРЕЛИШТЕ, трособан 66 м 2, са те ра - сом + оста ва, VI спрат, комплетно сре ђен, евра фиксно. 064/ (240036) ДВОРИШНИ стан, Војловица, 61 м ,44 м 2 гарсоњера Самачки, мењам за стан м 2, Те - сла или Ко теж. 061/ (240034) ПРОДАЈЕМ двособан стан, Ца ра Ла - зара, Панчево. 060/ (240051) ЈЕДНОСОБАН, сређен, Тип Стан ко, 32 м 2, евра. (470), Ди ва, , 064/ КОТЕЖ, двособан, , ЦГ, тераса, договор. (470), Ди ва, , 064/ ДВОИПОСОБАН, Тесла, две терасе, ЕГ, алу столарија, , договор. (470), Ди ва, , 064/ (240059) СТРОГИ центар, двособан, ТА, први спрат, идеалан за канцеларију, ординацију. (470), Дива, , 064/ (240059) ПРОДАЈЕМ двоипосо бан стан, 58 м 2, етажно грејање. Тел. 060/ (240063) ГАРСОЊЕРА, СРЕЂЕНА, Самачки, 17 м 2, II, , договор. (238), Тесла некретнине, 064/ (240052) КОТЕЖ 1, једноипосо бан, 45 м 2, (238), Те - сла некретнине, 064/ (240052) КОТЕЖ 1, трособан, 66 м 2, ВПР, две те - ра се, (238), Тесла некретнине, 064/ (240052) КОТЕЖ 1, гарсоњера, IV, ЦГ, до го вор. (188), UnaDalli, 064/ (240062) КО ТЕЖ 1, ма њи двособан, 40 м 2, (188), Una- Dalli, 064/ (240062) СТРЕЛИШТЕ, новоград ња, 50 м 2, дво - со бан, II, ET. (188), UnaDalli, 064/ (240062) СТРЕЛИШТЕ, двособан, 57 м 2, ни жа спратност, ЕТ, (188), Una- Dalli, 064/ (240062) СОДАРА, трособан, 83 м 2, сре ђен. (188), UnaDalli, 064/ (240062)

17 Петак, 5. мај ОГЛАСИ 17 СТАНОВИ ПОНУДА НО ВА МИ СА, 40 м 2, I, ЦГ, (188), UnaDalli, 064/ (240062) СОДАРА, двособан, 54 м 2, ЕТ, , сре ђен. (188), Una- Dalli, 064/ (240062) ТЕ СЛА, стан 40 м 2, у приземљу, ЕТ грејање, ТА пећ цер 6 кв. 063/ (240072) КОТЕЖ 1, продајем једноипособан 45 м 2, двоипособан 66, Радова зграда. 064/ (240077) НАЈПОВОЉЊНИЈИ станови и куће на свим локацијама. Агенција Ћурчић, , 063/ (240083) ТЕСЛА, новоградња, трособан, 68 м 2, III, ЦГ, усе љив, , договор. (336), Олимп, , 063/ ШИРИ центар, новоградња, двособан, 50 м 2, III, ЕГ, (336), Олимп, , 063/ (240083) ТЕСЛА, двособан, 52 м 2, IV, ТА, усе - љив, (336), Олимп, , 064/ (240083) СТРЕЛИШТЕ, двособан, 54 м 2, ЦГ, ре - новиран, усељив, , договор. (336), Олимп, , 063/ (240083) КОТЕЖ 2, двособан, 63 м 2, III, ЦГ, (336), Олимп, , 063/ (240083) СОДАРА, двоипособан, 61 м 2, ВП, ЦГ, реновиран, , договор. (336), Олимп, , 063/ (240083) МИСА, једноипособан, 44 м 2, ВП, ТА, (336), Олимп, , 063/ (240083) ПРОДАЈЕМ стан у цен тру, I спрат, ЕГ, одличан за пословни про стор. 061/ , 065/ (240098) ЦЕНТАР, продајем стан са ординацијом и вр том. Тел. 063/ (240115) ЦЕНТАР, двособан, 52 м 2, ВПР, Та, (320), Премиер, , 063/ (240129) КОТЕЖ 1, гарсоњере, II, III, 27 м 2, ЦГ, (320), Премиер, , 063/ (240129) КОТЕЖ 1, двособан, I, 50 м 2, TA, (320), Премиер, , 063/ (240129) НОВА МИСА, двосо бан, III, 57 м 2, Ta, (320), Премиер, , 063/ (240129) ЦЕН ТАР, 53 м 2, IV, ЦГ, евра. (242), Кварт, 064/ , (240142) КО ТЕЖ 2, 62 м 2, VII, (242), Кварт, 064/ , (240142) ПРОДАЈЕМ поткровље, Ми са, 100 м 2, укњижено, сива фаза са свим при кључ - цима. 065/ (240134) ПРОДАЈЕМ стан на Ко те жу 2, 43 м 2, сређен. 069/ (240171) ПРОДАЈЕМ стан у Радивоја Кораћа и стан у 7. ју ла. 064/ (240164) ЦЕН ТАР, нов укњи - жен стан, 37 м 2, власник. 063/ (240163) ТЕСЛА, двоипособан, IV спрат, те ра - са, остава, новоградња. 069/ (240165) ТЕСЛА, дуплекс, III спрат, тераса, паркинг ме сто, ЦГ, но - воградња. 069/ (240165) ЦВИЈИЋЕВА, једноипособан, поткровље, новоградња, пуна висина. 069/ (240165) СТРЕЛИШТЕ, 53 м 2, I, TA, уре дан, (49), Му - станг, 062/ (240156) СТРЕЛИШТЕ, једносо бан, III, 39 м 2, ЦГ, (49), Му - станг, 062/ (240156) САМАЧКИ, 17 м 2, III, ЦГ, (49), Мустанг, 062/ (240156) КНИЋАНИНОВА, новији двособан, 61 м 2, III, плин, (49), Му станг, 062/ (240156) ТЕСЛА, гарсоњера, 23 м 2, високо приземље, (49), Мустанг, 062/ (240156) ТЕСЛА, трособан, 68 м 2, ЕГ, IV, ква ли - тетно реновиран, (49), Му - станг, 069/ (240155) КОТЕЖ 1, Радова зграда, двособан, сре ђен, 58 + Т, II, (49), Му - станг, 069/ (240155) ТЕСЛА, једнособан, 30 м 2 + т, II, но во купатило, (49), Му станг, 069/ (240155) ЦЕНТАР, двособан, 51 м 2, II, ТА, сре - ђен, (49), Мустанг, 069/ (240155) ЈЕДНОИПОСОБАН, Те сла, ВП, пра зан, комплетно реновиран; цен тар, I, 40, прелеп, само (67), 063/ , Мил ка М. (4711) ДВОСОБАН, Стрели ште, , сре - ђен, ЦГ, , ВП, ТА. (67), 063/ , Мил ка М. (4711) ГАРСОЊЕРА, центар, II, фул, на ме - штена тераса, вреди погледати, нова. (67), 063/ , Мил ка М. (4711) ТЕСЛА, трособан, IV, 61, ; цен - тар, тро со бан, II, 78 м 2, (67), 063/ , Мил ка М. (4711) СТАНОВИ ПОТРАЖЊА КУПУЈЕМ дворишни стан, део ку ће, струја, вода у Панчеву, до евра. 060/ (239951) ПОТРЕБНИ станови свих структура Агенцији (238), Тесла некретнине, 064/ (240052) КУПУЈЕМ стан до , дајем ауто (3.000), оста ло кеш. 064/ КУПУЈЕМО станове и ку ће свих струк ту - ра, бр за и си гур на исплата. Перфект, 064/ (239980) КУПУЈЕМО станове на свим локацијама, брза исплата. (320), Премиер, 063/ (240129)

18 18 Петак, 5. мај ОГЛАСИ СТАНОВИ ИЗДАВАЊЕ ИЗДАЈЕМ намештену гарсоњеру у центру. Зва ти по сле 16 сати. 063/ (СМС) ДВОСОБАН стан, строги центар, ЦГ, издајем. 064/ (СМС) ИЗДАЈЕМ празан комфоран двособан стан на Ко те жу / , 066/ (СМС) ИЗДАЈЕМ намештен једнособан ученику, Те сла. 064/ , (239517) ИЗДАЈЕМ двособан стан, 50 м 2, ЦГ, пр ви спрат, М. Гор ког, 100 евра , 062/ (2393) ИЗДАЈЕМ двособан стан, 50 м 2, ЦГ, пр ви спрат, М. Гор ког, 100 евра , 062/ (239382) ИЗДАЈЕМ трособан стан на Стре ли шту, лифт, IV спрат. 060/ (239872) ГАРСОЊЕРА издајем, Миса, Тимочка / , 013/ , 064/ , 013/ (239861) ИЗДАЈЕМ двособан стан, Ко теж 1, ЦГ, нова столарија, на дуже, празан, усељив од мах. 066/ (239872) ИЗДАЈЕМ кућу у Маргити, намештену, са ло ка лом или без њега. Никола. 063/ , 063/ (239969) ГЛЕТОВАЊЕ, кречење, демит фасаде, гипс, повољно, пензионерима попуст. 061/ (239981) ТАПЕТАР који пресвлачи намештај, са искуством, тражи посао. 064/ (239985) НАМЕШТЕН стан издајем, нова Миса, ТА, интернет, кабловска. 064/ (239982) ИЗДАЈЕМ на Тесли нов леп део ку ће, дужи период. 064/ (239923) ИЗДАЈЕМ два дворишна намештена стана, једноипособан + гарсоњера, Стрелиште , 064/ (239899) ИЗДАЈЕМ намештен дворишни двособан стан, посебан улаз, сат. Карађорђева. 064/ (239886) ИЗДАЈЕМ једноипосо бан стан у стро - гом цен тру, III спрат, интерфон, кабловска, интернет, парно грејање. 063/ , (239935) ИЗДАЈЕМ намештен стан у цен тру, ма њи једнособан. 064/ , 062/ (239918) ИЗДАЈЕМ празан једнособан стан на Содари, 50 м 2, II спрат. Тел. 064/ (239939) ИЗДАЈЕМ једнособан стан, пра зан, Ко теж / (239946) ИЗДАЈЕМ на Миси мањи намештен стан самцима, самцу. Тел. 063/ , 063/ (239990) ТЕСЛА, стан намештен, 44 м 2, од 1. маја. 063/ , 063/ (239113) ИЗДАЈЕМ једноипосо бан стан и гар со - њеру намештено, центар, засебан улаз. 061/ (239996) ИЗДАЈЕМ гарсоњеру, Ул. С. Са ве 90, код Ама на. 062/ (240001) ИЗДАЈЕМ стан, ненамештен, центар, Синђелићева, 30 м / ( )

19 Петак, 5. мај ОГЛАСИ 19 СТАНОВИ ИЗДАВАЊЕ ИЗДАЈЕМ празан двособан стан, зграда, Стрелиште, ЦГ. 064/ (240007) ИЗДАЈЕ се двоипособан полунамештен, Ко теж 2, II спрат, одличан. 062/ (240019) ИЗДАЈЕМ једнособан стан у Вој ло ви - ци. 013/ , 064/ (240008) ИЗДАЈЕМ на дуже тро со бан стан у но - вој ку ћи. 064/ (240017) ИЗДАЈЕМ двособан стан у цен тру гра да. 062/ (240045) ИЗДАЈЕМ једноипособан намештен стан, реновиран, две терасе, нова Ми са, 100 евра + депозит. 064/ (240050) ИЗДАЈЕМ једнособан стан на Со да ри, усе љив од 1. ју на. 060/ (240051) ИЗДАЈЕМ на Тесли, једнособан стан, парно грејање, и намештен једнособан стан на но вој Ми си. 064/ (240055) ИЗДАЈЕМ двособан, намештен стан на Содари, ТА, 120 евра. 064/ (240058) НАМЕШТЕНА гарсоњера, центар, први спрат, гре ја ње, паркинг, мирно место. 064/ (240101) ИЗДАЈЕМ намештену гарсоњеру на Коте жу 1, ЦГ, пр ви спрат. 061/ (240101) ИЗДАЈЕМ двособан стан, Те сла, лифт, централно грејање, клима, ненамештен. 066/ (240090) ИЗДАЈЕМ мањи, намештен, дворишни стан. 064/ (240106) НАМЕШТЕН једноипособан стан, ТА, код Хотела Тамиш, 80 евра. 064/ (240124) ЗЛАТИБОР Водице, кућа за издавање, летовање, зимовање, викенд туре. 063/ (240130) ИЗДАЈЕМ намештен стан у ку ћи, дво со - бан, депозит обавезан. 064/ (240125) ДВОРИШНИ једносо бан стан, цен тар, издајем. Тел: 064/ (240141) ИЗДАЈЕМ једноипособни стан ненамештен, на Ке ју у цен тру. 063/ (240133) ПАНЧЕВАЦ телефон: 013/ ИЗДАЈЕМ стан на но вој Ми си, 40 м 2, пра зан, 90 евра. Тел:063/ (240158) ИЗДАЈЕМ двособан, намештен стан, Котеж 1, 100 евра. 060/ (240) ИЗДАЈЕМ стан, Тесла, двособан, ненамештен, ТА. 063/ (240167)

20 20 Петак, 5. мај ОГЛАСИ ЛОКАЛИ ПРОДАЈЕМ/МЕ- ЊАМ за стан, ло кал од 39 м 2 у цен тру Стрелишта. Тел. 064/ (СМС) ИЗДАЈЕМ локал 58 м 2 у Сокачету. 063/ (239287) ИЗДАЈЕМ нов локал, одлична локација, сло бо дан од 1. ма ја. 063/ (239619) ПРОДАЈЕМ локал у Тржном центру Тру бач, 17,5 м 2, евра фик сно. 063/ (239373) ХИТНО издајем локал 11 м 2 у београдском подземном прометном пролазу, 50 евра. 062/ (239845) ИЗДАЈЕМ локал у центру, пешачка зона. Тел. 064/ (240064) ПРОДАЈЕМ локал 96 м 2, цен тар, по - вољно. 064/ (240033) ИЗДАЈЕМ локал 18 м 2, Карађорђева- Радомира Путника. 060/ (240074) ИЗДАЈЕМ локал у цен тру, 70 м 2, за ти - ху делатност. Тел. 063/ (240115) ИЗДАЈЕМ локал 110 м 2, ма га цин 100 м 2 и канцеларијски простор. АЦ Зве зда, Стевана Шупљикца / (240120) ИЗДАЈЕМ локал 15 м 2 у про ла зу и кан - целарију 25 м 2. Вој - воде Путника / (240120) ИЗДАЈЕМ локал код улаза у пијацу, близи на три шко ле. 060/ (240121) ПОСАО ПОНУДА ПОТРЕБАН кувар/ица, са искуством. Кафана сa разлогом. 064/ (СМС) ФРИ ЗЕР и ма сер са искуством потребни салону Beauty Design. Тел.064/ (СМС) ПОТРЕБНЕ раднице за рад на ро шти љу на ћу мур, СТР Иде - ал. 063/ (239755) ПОТРЕБНЕ раднице са искуством за рад на ин - дустријским шиваћим машинама. 064/ (239363) ПИЦЕРИЈИ Попај потребни пица-мајстори и раднице на сендвичима и палачинкама. 063/ (239484) ХАЛО ЛЕСКОВАЦ, потребне раднице за рад за ро шти љем. Ло кал у цен тру. 063/ (239871) ХАЛО ЛЕСКОВАЦ потребне раднице за рад за роштиљем. 063/ (239871) ПОТРЕБНЕ две девој ке за рад у ка фи - ћу на Зеленој пијаци. Зва ти од 10 до 18 са ти. 064/ (239844) ТРАЖИМО возаче Б категорије за потребе пекарске индустрије у Београду. Могућност организованог превоза, фирма Превозник. 060/ (239430) ПОТРЕБНА фризерка са ис ку ством. 060/ , Салон Драгана НС. (239905) ПОТРЕБНИ радници за грађевинску лимарију, са искуством. 063/ (239959) ПОТРЕБНИ радници са ис ку ством за рад у пекари. 065/ (240027) PROTECTA D. O. O. - потребни радници обезбеђења. Услов, средња стручна спре ма, да ни је осу - ђиван. Особа за контакт. Душан, 069/ (240027) ПИЦЕРИЈИ Pizza shop потребна радница са искуством. 064/ (240037) ПОТРЕБАН бравар и елек три чар за рад у силосу. Позвати 064/ danijelm1988@gmail.com (240018) ПОТРЕБНИ радници са ис ку ством у ау топерионици Периша. Тел. 063/ (239998) ПОТРЕБНЕ раднице у продаји у ресторану Пилећи дућан , (240080) ПОТРЕБАН кувар у Винарији Ђурић. 063/ ПОТРЕБНА радница за рад на бен зин ској пумпи у Панчеву (240108) РАДИЈАТОР Д. О. О. Потребни радници, пред ност са ис - куством и положеном Б категоријом. Зва ти од 8 до 15 са - ти. 013/ (240109) СЕРВИСУ потребни радници: фарбање, полирање, дубинско прање возила, са искуством. 060/ ( ПЕКАРИ потребна продавачица. 061/ (240118) ПОТРЕБНА касирка за рад у ме са ри. 063/ (240140) ПОТЕРБНА радници за рад у ба шти, Кр - њача. 064/ (240152) ТРАНСПОРТНОМ предузећу потребан диспечер. Услови: ССС, енглески језик, рад на рачунари. Пожељно познавање шпанског, немачког лили италијанског језика. Svetlana.flamengo@gmail.com 060/ (240148) ПОТРЕБНИ радници за раз воз ро бе у ди - стрибуцији пића, са возчаком дозволом Б и Ц категорије. 063/ (240157) ПОСАО ПОТРАЖЊА ШЉУНАК песак, сејанац, одвоз шута малим и великим кипером. 064/ , 013/ (СМС) ИЗДАЈЕМ мешалицу за бе тон, са пре во - зом. 063/ (СМС) КОМБИ превоз робе и ства ри, ту ра у Панчеву динара. 062/ (СМС) ИЗДАЈЕМ казан за печење ракије 120 л.са превозом и монтажом. 063/ (СМС) ВРШИМО селидбе, превоз терета, људи и животиња. Тел. 061/ (СМС) ПОПРАВЉА- МО/УГРАЂУЈЕМО ПВЦ-АЛУ столарију, комарници, венецијанери, ролетне, сигурносна врата, стаклорезачке услуге. 060/ (238896) СЕЛИДБЕ, превоз динара, попуст ванградске, могућност радника. 064/ (237907) АУТО-ПРИКОЛИЦЕ, издавање 10 евра дан. Позовите, 064/ (239256) ЕЛЕКТРИЧАР, поправке бојлера, шпорета, индикатора, разводних табли, инсталација. Мића, 064/ (238331) АЛУ-ПВЦ столарија, ролетне, комарници, венецијанери, тракасте завесе, уграђујем, поправљам. 063/ (239513) ВОДОИНСТАЛА- ТЕР, поправке, преправке купатила, славине, одгушење канализације одмах. 061/ (239525) ЗАМЕНА поломљеног црепа, поправка крова, чишћење олука. 065/ (239457) ДРВОСЕЧА исећи ће моторном тестером сва ко др во ко је вам сме та. 063/ (239970) КОШЕЊЕ траве, корова, обарање стабала, рушења кућа, ископи. 064/ (239975) РУШЕЊА кућа, шупа, утовари, одношење ствари, разбијање бетона, бетонирање, кошење тримером, итд. 060/ (239976) ПЕДИКИР, курје очи, ура сли нок ти, масажа: терапеутска, ре лакс. 061/ , 013/ (239973) ЕЛЕКТРИЧАР ради инсталације, поправља старе, замена табле, повољно. 060/ (239968) МАТЕМАТИКА, часови, основци, средњошколци. Искусна дипломирана, професорка математике. Повољно, центар (239480) ЧИСТИМ таване, подруме, рушим старе објекте, чистим шут, по вољ но. Златко. 061/ (239920) ПРЕВОЗ комбијем, селидбе са радницима, повољно, динара тура, у свим правцима. Златко. 061/ (239920) МАТЕМАТИКА, физика, хемија, механика, часови. Тел , 063/ (239902) ОЗБИЉНА жена са искуством чувала би децу или одржавање домаћинства. 065/ (239910) МОЛЕРСКИ радови, глетовање, фарбање столарије, радијатора. Па вел, 063/ (239948) ПАНЧЕВАЦ телефон: 013/

21 Петак, 5. мај ОГЛАСИ 21 ПОСАО ПОТРАЖЊА ПРАЊЕ тепиха, дубинско прање намештаја, аутомобила. Наташа, , 060/ , 066/ (239958) ВИШЕГОДИШЊЕ искуство, уградња свих врста камена, подне и зидне керамике. 064/ , Не над. (240104) ШЉУНАК, песак, сејанац, одвоз шута малим кипером до два кубика. 065/ (240135) КОМБИЈЕМ превозим ро бу, ства ри, се лид бе и све оста - ло. Најповољније. 065/ (240013) СПУШТЕНИ плафони, преградни зидови, израда кошуљице, уградња ламината, столарије. 062/ (240000) КЕРАМИЧАР, квалитетно, поуздано, повољно. 063/ (240035) ГЛЕТОВАЊЕ, кречење, фарбање столарије, гипсарски радови, чисто, повољно, квалитетно. 063/ , Вла да. (240042) ВОДОИНСТАЛА- ТЕР, уград ња, одр - жавање воде, канализације, кабина, славина, бојлера, котлића. 063/ (240054) ЕНГЛЕСКИ свим узрастима, долазим, јефтино, 22 године искуства. 013/ , 063/ (240069) КОШЕЊЕ и крчење, сечење дрвећа, вађење пањева, фрезирање баште. 064/ (240088) СРПСКИ, часови за основце и средњошколце, студенте. Припрема пријемних, контролних. 064/ (239875) ТРАЖИМ посао, пеглање, спремање станова, брига о старима. 065/ , 061/ (240087) СРПСКИ језик, професорка. 064/ (240172) КОШЕЊЕ и сређивање травњака, дворишта и воћњака. Могућност одвоза тра ве и оста ло. 061/ (240169) УСЛУГЕ ПАРКЕТ постављам и хоблујем, мајстор с дугогодишњим искуством из Дебељаче, с материјалом или без ње га. Но ле (имам и пар кет), 013/ , 063/ (235603) ПОВОЉНО. Превоз робе, селидбе комбијем, цена по договору. 064/ , 013/ (238245) СЕЛИДБЕ Бомбончић Бо рис, све ре - лације по Србији с комбијима, камионима, екипа радника, кутије, фолија за заштиту намештаја, 0-24, сва ког да на и недељом. Бесплатан долазак и процена посла. Плаћање могуће чековима и преко рачуна. Борис. 013/ , 063/ , 064/ bomboncicb@gmail.com, СЕЛИДБЕ Бомбончић Бо рис, ком - бијем и камионом, Војводина, Србија, са или без рад ни ка. 013/ , 063/ , 064/ (239942) РАДНО ВРЕМЕ БЛАГАЈНЕ: понедељком и уторком од 8 до 18, средом од 8 до 15, а четвртком и петком од 8 до 13 сати СЕЛИДБЕ Бомбончић Бо рис ком - бијима, камионима, професионално, екипа радника, све релације по Србији, откуп намештаја. 013/ , 063/ , 064/ (239942) СЕЛИДБЕ и превоз робе Бомбончић Борис комбијима, камионима, екипа радника, монтажа, демонтажа, паковање ствари, кутије за паковање, фолија за заштиту намештаја. Се ли те се без стре - са!!! Бо рис, 013/ , 063/ , 064/ bomboncicb@gmail.com, (239942) СЕЛИДБЕ комбијем и камионом, Војводина, Србија, са или без радника. Најповољније. Иван. 063/ (239942) СЕЛИДБЕ робе и ствари комбијем и камионом, професионално, екипа радника, све релације по Србији, откуп намештаја. Иван. 063/ (239942) ШЉУНАК, песак, сејанац, ризла, одвоз шу та ма лим и великим кипером. 064/ (236933) ШЉУНАК, песак, сејанац, рушење објеката, утовар шута, разбијање бетона. 063/ (236933) КАМИОНСКИ превоз до 2 м³, шљу нак, песак, сејанац, шут. 064/ (236933) ИСКОП багерима: темеља, подрума, септичких јама, канала, насипање терена. 063/ (236933) ИЗНАЈМЉИВАЊЕ камиона са корпом за рад на ви си ни, сечење дрвећа, вађење пањева. 063/ (236933) ИЗНАЈМЉИВАЊЕ телехендера висина ди за ња до 17 м, но - сивости 4 тоне. 064/ (236933) ИСТОВАРИ/УТОВА- РИ виљушкарима на свим теренима, до 10 то на. 063/ (2369) РУШЕЊЕ објеката, сечење и разбијање бетона, утовар шута, превоз материјала. 064/ (236933) ШЉУНАК, сепарисани шљунак, песак, сејанац, ризла, услуга вибро-плоче. 963/ (239507) КРЧЕЊЕ и кошење, сечење високих дрвећа, чишћење плацева, вађење пањева. 064/ (236933) KIZZA ис то - вар/утовар робе виљушкарима, превоз шљунка, песка, сејанца, ризле, рушење објеката, ископ багерима, разбијање и сечење бетона, насипање и набијање терена. 064/ (236933) СЕЛИДБЕ, динара, превоз робе са радницима. Попуст на ван град ске. 063/ (238739) СЕЛИДБЕ, превоз друге робе, Панчево, даље, цена договор. 013/ , 063/ (239781) ПРЕВОЗ малим кипером, шљунак, песак, сејанац, ризла, шут, уто вар. 063/ (239401) ПАРКЕТ, уградња, хобловање старог паркета, полирање, лакирање, Дебељача. 063/ , 063/ ПОПРАВКА беле технике, монтажа, сервис клима уређаја. Овлашћени сервис Фри го Пе ђа, 013/ , 063/ (239554) ПОВОЉНО, превоз робе, селидбе комбијем, цена по договору. 064/ , 013/ (239817) КРЕЧЕЊЕ од 100 м 2, пензионерима попуст. 063/ (239843) АЛУ ПВЦ столарија, комарници, ролетне, венецијанери, уграђујем, поправљам, гурт не. 064/ (239873) ПРЕВОЗ кипером, повољно, сејанац, песак, шљунак, туцаник, одвозим шут. 064/ (240076)

22 22 Петак, 5. мај ОГЛАСИ УСЛУГЕ ВОДОИНСТАЛА- ТЕР, одгушење купатила и канализације, водоводне адаптације, замена вирбли, батерија, вентила и санитарија, све за во ду, 0-24, пензионерима екстра попуст, долазим одмах. 013/ , 064/ , 061/ (239963) КРОВОВИ, поправке, замена црепа, летви, старог црепа и поставке новог крова, црепа, рогови, патошење, изолације, најјефтинији у граду, пензионерима екстра попуст. 013/ , 064/ , 061/ (239965) ВОДОИНСТАЛА- ТЕР. Одгушење купатила, канализације, водоводне адаптације, замена вирбли, вентила, батерије, санитарије, прикључка воде и канализације. Од 0-24 сата, пензионерима екстра попуст. Долазим одмах. 013/ , 064/ , 061/ (239965) ИЗДАЈЕМ рамске скеле, металне подупираче, мешалице за бе тон. 064/ (239906) РО ЈАЛ МГ: ПВЦ сто - ларија, ролетне, комарници, венецијанери, све завесе, тенде, хармо-врата, роло-заштита. 063/ , 013/ (239916) СЕЛИДБЕ, транспорт ро бе у Ср би ји и иностранству са радницима или без. Монтажа/демонтажа, паковање, чишћење станова, однос непотребних ства ри, од 0 24 са - та. 064/ (239954) СЕЛИДБЕ, превоз робе камионом, екипа радника, повољно. Вук. 064/ , 063/ (239984) ВОДОИНСТАЛА- ТЕР: одгушење купатила, канализације, адаптације, поправке, замена. 013/ , 063/ , 064/ (240010) ДРАКС, уто вар и ис - товар виљушкарима, превоз шљунка, песка, сејанца, рушење објеката, одвоз шута, раскрчивање и равнање терена. Ископ подрума, темеља, јама. 064/ (239999) ВЕШ-МАШИНЕ, фрижидере, замрзиваче, климе, бојлере, шпорете, поправљамо са гаранцијом. Фриготехник, , 064/ (240159) СЕЛИДБЕ и превоз робе камионом и комбијем већ од динара са та. Ми смо ту због вас. 064/ , 063/ , По - повић. (240154) РАЗНО ИНОСТРАНОМ пензионеру, 67 година, потребна жена за по моћ у ку ћи. Стан, хра на, пла та по до - говору. 061/ (237798) ИНВАЛ. ПЕНЗИО- НЕР, 1968, тра жи озбиљну жену ради брака. 065/ (239930) ЧУВАЛА бих дете у свом стану, повољно. 064/ (239857) ПАНЧЕВАЦ телефон: 013/ ПОТРЕБНА жена за помоћ у кући пензионеру. Тел. 013/ , 063/ (240067) ТУРИЗАМ ЗЛАТИБОР, Водице, кућа за издавање. Летовање, зимовање, ви кенд ту ре. 063/ (240130) ИЗДАЈЕМ апартмане у Хер цег Но вом. 063/ viber. (240151) ПАНЧЕВАЦ У скла ду са чла ном 45а За ко на о пла ни ра њу и из - град њи ( Сл. гла сник РС број 72/09, 81/09-ис прав ка, 64/10-УС, 24/11, 121/12, 42/2013-УС, 50/2013-УС и 98/2013-УС, 132/2014 и 145/2014) ГРАДСКА УПРАВА ГРАДА ПАНЧЕВА Секретаријат за урбанизам и стамбено-комуналне послове ОГЛАШАВА ИЗ ЛА ГА ЊЕ НА РА НИ ЈАВ НИ УВИД План детаљне регулације дела блока 87 (комунална зона) у насељеном месту Банатско Ново Село Из ла жу се на ра ни јав ни увид План де таљ не ре - гулације дела блока 87 (комунална зона) у насељеном месту Банатско Ново Село (у даљем тексту План). Ра ни јав ни увид Пла на, одр жа ће се у тра ја њу од 15 да - на и то по чев од до го ди не. На ве де ни план ски до ку мент, би ће из ло жен на ра - ни јав ни увид, у згра ди Град ске упра ве Гра да Пан че ва, ул. Трг кра ља Пе тра I бр у хо лу на ше стом спра - ту, као и у кан це ла ри ји 610, сва ког рад ног да на од 9 до 15 часова. Све информације у вези са огласом могу се добити путем телефона 013/ План ће бити доступан јавности и у дигиталном облику, у трајању раног јавног увида, на званичној интернет страници града Панчева. Заинтересована правна и физичка лица могу поднети примедбе у току трајања раног јавног увида. искључиво у писаном облику, Градској управи Гада Панче ва. Се кре та ри ја ту за ур ба ни зам. гра ђе вин ске и стамбено-комуналне послове, путем писарнице Градске упра ве Гра да Пан че ва. Трг кра ља Пе тра I, бр. 2-4, Панчево. Евидентиране примедбе и сугестије могу утицати на планска решења. РАДНО ВРЕМЕ БЛАГАЈНЕ: понедељком и уторком од 8 до 18, средом од 8 до 15, а четвртком и петком од 8 до 13 сати ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ! Последњи поздрав једином брату и једином уја ку ПРАВИЛА СЛАЊА ОГЛАСА ПУТЕМ СМС-а Поштовани клијенти, подсећамо вас да огласе путем СМС-а на добро познат број 1202 могу слати ИСКЉУЧИВО ФИЗИЧКА ЛИЦА. Такође, у складу са Законом о посредовању у промету и закупу непокретности ФИЗИЧКА ЛИЦА КОЈА ОГЛАШАВАЈУ ПРОМЕТ НЕПОКРЕТНОСТИ (СТАНОВИ, КУЋЕ, ЛОКАЛИ, ЗЕМЉИШТЕ) НЕ МОГУ СВОЈЕ МАЛЕ ОГЛАСЕ ДОСТАВЉАТИ ПУТЕМ СМС-а. Ова врста оглашавања може се реализовати искључиво на благајни Панчевца будући да је уз текст огласа неопходно приложити доказ о власништву или потписати одговарајућу изјаву. Сваки оглас послат путем СМС-а који није у складу с горенаведеним правилима, као и са Законом о оглашавању или са уређивачком политиком Панчевца, може бити стопиран без права клијента на надокнаду трошкова. ДРАГАНУ СТАНКОВИЋУ Твоје тешке муке су престале, твоје живе ране су уминуле, твоје храбро срце се зауставило али, на ша ту га и бол оста ју за у век. Неутешни: сестра ГОРДАНА и сестрић МИЛОШ МИЛЕУСНИЋ Сећање на нашег првог и највољенијег братанца (103/240015) Вољени мој Последњи поздрав вољеном сину, супругу, оцу и деди ДРАГАНА СТАНКОВИЋА ЦУПЕТА Остаје заувек у нашим срцима. Породице: СТАНКОВСКИ, БАРАЈИЋ, КАЛКАН, ШАРАЦ и ГРУЈЕВСКИ (141/240112) После дуже и тешке болести преминуо је мој братанац ДРАГАН СТАНКОВИЋ Цу пе мој, мо ја ра но, оти шао си пре ра но. Твој ГО РАН (96/240009) ДРАГАНУ СТАНКОВИЋУ ЦУПЕТУ Наш во ље ни Цу пе на пу стио нас је ти хо 1. ма ја го ди не, ре чи је ма ло да би ти ис ка за ли за хвал ност. Хва ла ти на све му. Тугују за тобом: мајка МИЛЕВА, супруга БРАНКИЦА, синови ГОРАН и ВЛАДИМИР, снаје ДАНИЈЕЛА и ИВАНА и унука ЛЕНКА (98/240009) ДРАГАН ЦУПЕ Ожалошћени: стриц ДУШАН, стрина ЉУБИЦА и сестра ВЕРИЦА с породицом (114/240046)

23 Петак, 5. мај ЧИТУЉЕ И ПОМЕНИ 23 Тужна срца и с болом обавештавамо родбину и пријатеље да је 28. апри ла у 93. го ди ни пре ми нуо наш дра ги МАЈА ПОПОВСКИ МАЈА ПОПОВСКИ МАЈА ПОПОВСКИ МАЈА ПОПОВСКИ БРАНИСЛАВ ПОПОВИЋ 21. XII IV мајор у пензији Сахрана је обављена 2. маја године на Католичком гробљу у Панчеву. Ожалошћени: супруга ЗАГОРКА, син ПЕТАР, снаха ЗОРИЦА, унуке МАРИНА и МИЛИЦА као и остала родбина и пријатељи (91/240004) Срећо мамина и татина, ти оде, а шта ће мо ми без те бе. Не ка те ан ђе - ли чу ва ју по што ми ни - смо мо гли. Ма ма и та та РА ДА и МИРКО МИЛЕНКОВИЋ За јед но смо ишле кроз жи вот. Ако су се на ши пу те ви и раз дво ји ли, увек ће мо зна ти да се поново пронађемо. Најбољој сестри на све ту од ње не се стре НАТАШЕ и ДУЦЕ По след њи по здрав на - шој дра гој Ма ји. Мај че на ша, би ла си бо - рац, бо ри ла си се са осме хом, али бо лест је победила. Во ле те тво ји де ка МИЛАН, ујка РАДОШ, уј на НЕ НА и брат БОЖИДАР БЕЛАНОВИЋ Љу бав је је ди ни ва - здух ко ји уди шеш, осмех једини језик који на свету разумеш Волимо те заувек. Колектив ОШ Ол га Пе тров из Банатског Брестовца (117/240057) (118/240057) (119/240057) (134/240092) Последњи поздрав најбо љој се стри и тет ки БРАНИСЛАВ ПОПОВИЋ 21. XII IV Последњи поздрав драгом зету мајор у пензији По но сан и за хва лан што си ми отац. Твој ПЕ РА (93/240006) МАЈИ ПОПОВСКИ од сестре НАТАШЕ, сестрића СТЕФАНА и сестричине ТИНЕ МАЈА ПОПОВСКИ Последњи поздрав нашој учитељици Маји Поповски од ученика II-1 Основ не шко ле Олга Петров из Банатског Брестовца с родитељима Мајче, волимо те заувек. БОБИЦА, МИЦА, АНЧИ, САКИ, ДАША, ДАЦИКА, СРЛЕ и ВАСА (133/240092) Последњи поздрав куми МАЈА ПОПОВСКИ Последњи поздрав мојој драгој кумици Маји од ку мо ва из Ба ва ни - шта. ВЛАДА, СВЕТЛАНА, МИЛАН и ЈЕЛЕНА (120/240057) (123/24005) (122/240057) Последњи поздрав снаји МАЈИ ПОПОВСКИ БРАНИСЛАВУ ПОПОВИЋУ мајору у пензији од МАРИЈЕ с породицом (150/240147) од снаје БОЖАНЕ Драга (92/240005) МАЈА ПОПОВСКИ МАЈИ Последњи поздрав нашем другу Чика Ма ма, ка ко на ста ви ти жи вот без те бе. од свекрве ВОЈКЕ (154/240161) МАЈО од смрти те нисмо могли сачувати, али чуваћемо те од заборава. Твоји: БОЖО, ВЕРОНИКА, ВИТО, ВЛАДА и НИНА (155/240161) БРАНКУ од САВЕ СТОЈКОВИЋА, МАРИНКЕ, ЈАНИКЕ КОЛАРА и ВЕРИЦЕ с породицама (116/240052) БРАНКУ последњи поздрав од комшија МАЛБАША (127/240070) Љу бе те твој су пруг БОЈАН, син НИКОЛА и ћер ка АЊА (121/240057) Драга Пре ми нуо је мој дра ги брат 27. апри ла пре ми нуо је наш дра ги су пруг, отац и де да Последњи поздрав драгом МАЈО Хвала за велико и искрено пријатељство. Породице СТАНИМИРОВИЋ и МАРКОВИЋ (113/290044) НИКИЦА МУЊЕРАН Отишла је изненада и тихо, наша драга комшиница 4. XII V ДРАГУТИН СЕКУЛИЋ дипл. инж. шу мар ства Ожалошћени: супруга МИЛОСАВА, ћерка ВЕРА, син МИРОЉУБ, снаја ВИОЛЕТА, унуке АЛЕКСАНДРА и ЈЕЛЕНА са супругом МИЛОШЕМ, МИЛИЦА, унуци МИЛАН и САША, и праунука ЈАНА (110/240040) БРАНКУ од комшија у Кеј Радоја Дакића 9 (147/240139) МАЈА ПОПОВСКИ Опраштамо се од ње с дубоким поштовањем. Станари зграде Г 10 Панчево (156/4711) Твоја неутешна сестра ЗОРИЦА с породицом (145/240136) ПАНЧЕВАЦ телефон: 013/

24 24 Петак, 5. мај ЧИТУЉЕ И ПОМЕНИ 29. апри ла 2017, у 89. го ди ни, пре ми ну ла је на ша ЉУБИЦА ВУЈОВИЋ Сахрана је обављена 1. маја 2017, на Старом православном гробљу. Ожалошћени: син СЛОБОДАН, снаје МАРИЈА и НАДА, унучад МИЉАН, ВЛАДИМИР, ИВАНА и МИЛИЦА, зетови ДЕЈАН и НЕНАД, снаја ДАНКА, праунучад ДУЊА, ОГЊЕН, СТЕФАН и ПЕТРА и остала родбина (140/ф)

25 Петак, 5. мај ЧИТУЉЕ И ПОМЕНИ 25 Ба ба, по но сни што смо би ли део твог жи во та Последњи опроштај са драгом баба Љубицом ЉУБИЦА ВУЈОВИЋ Сада ти кажемо последњи пут збогом. ЉУБИЦА ВУЈОВИЋ Не мо же се опи са ти наш гу би так, бол и ту га по во дом смр ти ба ба Љу би це. Не ка ти је ла ка цр на зе мља и веч ни спо кој у цар ству не - беском. Памтићемо твоју доброту према ближњима, твоју пажњу и твоја дела. Унук МИ ЉАН и ОЛИ ВЕ РА (104/240020) ЉУБИЦА ВУЈОВИЋ Бај ка, за те бе ни је би ло те шко ни шта ура ди ти, сем пу сти ти те да одеш. Твоје медицинске се стре МИ ЦА и ЦЕ ЦА (79/239971) Породица СФЕРА (48/239922) Последњи поздрав Последњи поздрав драгој се стри Пе три Остаје празнина која никад неће бити попуњена. Боле неизговорене речи, неиспуњени планови и жеље. Боле сузе, успомене и сећања... ЉУБИЦИ ВУЈОВИЋ ПЕТРИ УГРЕН ЗОРАН ПЕШЕВСКИ с породицом (162/ф) од сестре ДРАГИЦЕ, сестричине МАРИНЕ и СНЕ ЖЕ (102/240015) ПЕТРА УГРЕН Последњи поздрав драгој и никад непрежаљеној Поштованој Верујемо да твој одлазак није крај већ почетак једног сасвим но вог пу та на ком ће мо се по но во сре сти и би ти за - једно, једног дана. Мама, остаћеш у нашем срцу и мислима заувек! Хва ла ти на љу ба ви, бри зи и не жно сти ко ју си нам не се - бич но пру жала јер нас је то чи ни ло бо љим љу ди ма. СА ЊА и МИ ЛЕ (90/239993) ПЕТРИ УГРЕН ПЕТРИ УГРЕН Хвала ти за године дивног и искреног пријатељства. МИЛОВАН, РАДОВАНКА, МАРКО и МИЛОШ МИЛОВАНОВИЋ (86/239987) Последњи поздрав драгој се стри од се стре МИ ЛИ ЦЕ и зе та СВЕ ТЕ с де цом (27/239889) Последњи поздрав Нашој драгој ПЕТРА УГРЕН С љубављу и поштовањем чуваћемо успомену на те бе. Твоји ЈАЊИЋИ (125/240065) ПЕТРИ УГРЕН од сестре ЉУБИЦЕ и зе та СЛАВ КА с де цом (101/240014) ПЕТРИ УГРЕН последњи поздрав од заове ДРАГИЦЕ, НАДЕ и ИВАНЕ с породицама (130/240081) ПЕТРИ УГРЕН Атлетски клуб Динамо Панчево (87/239987) Наш вољени По сле ду ге и те шке бо ле сти, 20. апри ла го - ди не пре ми нуо је наш во ље ни су пруг, отац и де да Ту жна ср ца и с бо лом оба ве шта ва мо да је 28. апри ла 2017, пре ми нуо наш дра ги Последњи поздрав драгом зе ту СЛАВКО ЈАЊИЋ пре ми нуо је 27. апри ла Заувек ћеш живети у нашим срцима. Ожалошћени: супруга ЗОРКА, ћерке ЈАСМИНА и ДРАГАНА с породицама (77/239964) мр ВИОРЕЛ МЕЗА из Делиблата у 79. го ди ни По но сни што смо га има ли, с ве ли ком љу ба ви и тугом, чуваћемо од заборава његов драги лик, племенитост и доброту. Неутешни: супруга ВЕРА, син САША с породицом, сестра ВИКТОРИА с породицом, рођаци, колеге и пријатељи (9/239848) ЗОРАН САВИЋ Сахрана је обављена 2. маја 2017, на Католичком гробљу у Панчеву. Са жа ло шћу и ту гом: син СР ЂАН, снаја ГОРДАНА, унуци МИЛОШ и НЕМАЊА и остала родбина (148/240143) ЗОРАНУ САВИЋУ БРАНКИЦА, ЂОРЂЕ, АЛЕКАНДАР, РИСТА и РАДИСЛАВ (149/240144)

26 26 Петак, 5. мај ЧИТУЉЕ И ПОМЕНИ Тужни смо и изненађени сазнањем о упокојењу нашег драгог пријатеља, поштованог професора и тренера 29. апри ла за у век нас је на пу стио наш Последњи поздрав драгом те чи СИМЕ СТЕФАНОВИЋА Рукометаши Динама, генерација 63/64 (60/ СИМА СТЕФАНОВИЋ Хва ла ти за сву љу бав ко ју си нам пру жио. Воле те твоји: супруга РАДОЈКА, син МИЛАН и ћерка АНЂЕЛКА (135/240095) Последњи поздрав драгом те чи СИМИ ЈАСНА, МИХАЈЛО и ДРА ГАН (76/239961) Заувек у нашем сећању тренер и професор Последњи поздрав драгом СИМИ СИМА СТЕФАНОВИЋ С поштовањем његови играчи: МОЦ, ДОКСИ, РАДЕ, ПАН ТА, КО КА, БО ЛЕ, БО КА, ЋУ РЕ, ГРОФ, МАР ЦИ, СЕ КУ ЛА, АЦА, БО ЖА, БИ БА и КЕ РА (41/239913) СИМИ СТЕФАНОВИЋУ од куме ЗОРЕ и породица ПОПОВ и ЈОВАНОВ (126/240066) СТЕФАНОВИЋУ Породица ЋИКА (75/239961) СИМА СТЕФАНОВИЋ Најтужнији поздрав нашем Последњи поздрав По след њи по здрав по - штованом пријатељу Последњи поздрав драгом чика Сими. Породица ЈАНКОВИЋ СИМИ СТЕФАНОВИЋУ Чуваће га од заборава сестра ВИДА, СРЂАН и ЗОРИЦА с породицама СИМИ СТЕФАНОВИЋУ Породица ДИМИЋ (68/239945) (146/ (151/240150) СИМИ СТЕФАНОВИЋУ Последњи поздрав драгом брату и деверу 28. апри ла пре ми нуо је наш во ље ни Последњи поздрав су пруг, отац и де да од пријатеља БОЖЕ и НАДЕ ВУЈОВИЋ (74/239960) СИМИ Умро је наш при ја тељ Породице ВИШЊИЋ и МИЛАНОВИЋ (136/240095) ВУКУ ПЕШИКАНУ Увек ће мо те се се ћа ти по до бро ти и с љу - бављу чувати успомену на тебе. РАДОВАН и МИМА ПЕШИКАН (158/240168) ВУКО ПЕШИКАН Заувек у нашим срцима. Твоја супруга МИЛЕВА, ћерке ЈЕЛЕНА и ЈУ ЛИ ЈА и уну ке МАР ТА, НЕ ДА и АНА (88/239991) Последњи поздрав мом ЦУПЕТУ СИМА СТЕФАНОВИЋ Његов частан живот и племенита душа заслужују вечно памћење и поштовање породице ОГРИЗОВИЋ: ТА ЊА, РА ДЕ и БО КА и ЉИ ЉА с де цом (40/239913) Последњи поздрав мом драгом брату Почивај у миру мили куме Последњи поздрав Небо је добило нову звезду... Недостајеш ми тата... Последњи поздрав Твој ВЛА ДА (99/240009) Последњи поздрав ВУКО ПЕШИКАН ВУКУ ПЕШИКАНУ Сестра ЗОРКА РУДОВИЋ с децом ФИЛИПОМ, НАТАШОМ и МАРТОМ (89/239991) ПАНЧЕВАЦ телефон: ГОЦА (139/240102) 013/ ДРАГАНУ СТАНКОВИЋУ ЦУПЕТУ од ЉИ ЉЕ и АЦЕ (94/240009) деда МУКЕТУ од ње го ве ЛЕН КЕ, ИВА НЕ и ВЛА ДЕ (97/240009) СИМИ СТЕФАНОВИЋУ Породица ПОПОВИЋ (159/240170)

27 Петак, 5. мај ЧИТУЉЕ И ПОМЕНИ 27 Тужна срца обавештавамо да нас је изненада напустио наш вољени Последњи поздрав куму, зету, паши и великом пријатељу РАДЕ МУЈИЋ Са хра на је оба вље на 3. ма ја го ди не на Но вом гро бљу. РАДЕТУ МУЈИЋУ Чуваћемо те у срцу с љубављу и поштовањем. ДА НА и ЖИ КА (71/239955) Последњи поздрав зету и течи Ожалошћена супруга ВЕРА, поћерка МИРА, зет САША и унуци ПЕТАР и АНЂЕЛА (28/239840) У жалости и неверици изгубили смо великог пријатеља, зета и течу РАДЕТУ Последњи поздрав зету Последњи поздрав Ту жни смо што смо те из гу би ли. ЉУБИЦА, ЕНИКА, АТИЛА и ДАНИЈЕЛ (72/239955) РАДЕТА РАДЕТУ РАДЕТУ МУЈИЋУ Пријатељи се не заборављају. Породица ВАЦИЋ (55/239927) Успомену на тебе чуваћемо у срцима. ЈОВИЦА са синовима МИЛОШЕМ и МАР КОМ с по ро ди цом (73/239955) Последњи поздрав драгом другу Драгом зету од свастике РУЖИЦЕ, ДУШКА и НИКОЛЕ (30/298992) РАДЕТУ МУЈИЋУ Последњи поздрав драгом пријатељу РАДЕТУ МУЈИЋУ од ЗЛАТЕ и НИКОЛЕ с породицом (67/239944) МИРЈАНА ЖИВОЈИНОВИЋ Остаћеш непрежаљена душо наша кротка и лепа. Во ли мо те и ра ду је мо се нас две што те ис - пра ћа мо на ме ста пре ле па, где те че ка ју мир и све тлост, и бла гост и љу бав, љу бав ко ја све ви ди и све зна. Хва ла ти за пре ле пи ама нет ко ји си нам оста ви ла. Заувек твоје: мама МАКРЕНА и сестра МАРИНА (47/239917) БОЖИ последњи поздрав од породице ШКУЛИЋ (32/239894) Последњи поздрав од ЗОЗОНА (29/239891) Оти шло је мо је че до Последњи поздрав драгој колегиници Поштованом комшији РАДЕТУ МУЈИЋУ Никада те нећемо заборавити. РАТКО, СНЕЖАНА, МИЛОШ и баба АНЂА (50/239925) МИРЈАНА ЖИВОЈИНОВИЋ МИРЈАНИ ЖИВОЈИНОВИЋ Заувек ћеш остати у нашем сећању. БОЖУ ЂЕРИСИЛУ последњи поздрав од станара у Илије Гарашанина 20 (69/239950) По сле ду ге и те шке бо ле сти пре ста ло је да ку ца ср це на шег оца и су пру га Отац МИХАЈЛО Твоји: БРАНКА, ЛЕЛА, СЛАВКА, МИЛЕ, МИРОСЛАВА, БАХАР, ОЛГИЦА, ЉИЉА, ДРАГИЦА и ДАЦА Последњи поздрав (45/239917) (160/4711) БОЖА ЂЕРИСИЛА Последњи поздрав драгом пријатељу ДРАГАНУ од породице ЖИВКОВИЋ Твоје ћерка МИЛАНА, супруга СПОМЕНКА и остала родбина и пријатељи (31/239893) (115/24047) МИРЈАНА ЖИВОЈИНОВИЋ Ни ка да не ће пре ста ти ни шум ве тра ни ре ке ток, ни от ку ца ји ср ца твог и мог. Ни шта умре ти неће Ти знаш да ја све пам тим и све га се се ћам. Бла го ме ни што мо гу баш те бе да се се ћам и да те имам за тетку. Много ћеш ми недостајати. Твој се стрић ЛУ КА са та том и ма мом (46/239917) ДАНИЛУ ГРОЗДИЋУ од колега пензионера из Удружења пензионера Србијагас, клуб Панчево (144/240132) РАДНО ВРЕМЕ БЛАГАЈНЕ: понедељком и уторком од 8 до 18, средом од 8 до 15, а четвртком и петком од 8 до 13 сати Последњи поздрав куму ДРАГАНУ СТАНКОВИЋУ ЦУПЕТУ од кумова БОЈКОВИЋ из Јабуке (84/239979)

28 28 Петак, 5. мај ЧИТУЉЕ И ПОМЕНИ Последњи поздрав искреном пријатељу и комшији Последњи поздрав вољеном брату Последњи поздрав искреном пријатељу и куму Поздрав драгој ВИКИ ДРАГУТИНУ СТАНОЈЕВИЋУ ДРАГУТИНУ СТАНОЈЕВИЋУ ДРАГУТИНУ СТАНОЈЕВИЋУ Са хра на је оба вље на 3. ма ја 2017, у 14.30, на гро бљу у Стар че ву. У мом си ср цу. БОГА с породицом (131/240082) Породица ТЕОФИЛОВИЋ: ВЕСНА и ДРА ГАН, ДЕ ЈАН и ИВАН с по ро ди ца ма Се стра ВЕ СНА и брат ЈО ЦА с породицама из Бора Породица ТЕОФИЛОВИЋ: МАРИЦА и НИКОЛА, АЛЕКСАНДАР и ГОРАН с породицама Драгом стрицу (62/239940) (63/239940) (61/239940) Последњи поздрав вољеном брату Последњи поздрав вољеном стрицу Поштованом ДАНИЛУ ГРОЗДИЋУ ДАНИЛУ ГРОЗДИЋУ последњи поздрав од ДУ ШКА и ДЕ СЕ (138/240100) ДРАГУТИНУ СТАНОЈЕВИЋУ ДРАГУТИНУ СТАНОЈЕВИЋУ Последњи поздрав нашем вољеном декију. Твоји најмилији Последњи поздрав (137/240099) Брат МИ ЛАН и се стра ЈУЛ КА с породицама из Алексинца (64/239940) Породица РАДЕКА: САНДРА, ФИ ЛИП, БИ ЉА и БА НЕ (65/339940) Последњи поздрав мојој сестрици 30. апри ла го ди не из не на да нас је на пу - стила наша мила ВИДОСАВИ ПЕТРОВИЋ Последњи поздрав ЗВОНКУ МАМЧИЋУ С поштовањем: породице СТОЈКОВИЋ и НЕОФИТОВИЋ 28. апри ла го ди не нас је на пу стио наш дра - ги отац, де да и таст ЗВОНКО МАМЧИЋ Сахрана је обављена 1. маја године. Успомену ће са много љубави чувати ћерка НАДА, зет АЛЕКСАНДАР и унуке АЛЕКСАНДРА и ТЕОДОРА ЉИЉИ Твоја МИРА (81/239972) ЉИЉАНА МАРКУШ Тугују: мајка ВУКОСАВА, сестра МИРОСЛАВА, зет ЉУБИША и сестрић ВЛАДИМИР (80/239972) Ћерка МИЛИЦА и зет МИ РО СЛАВ с породицом (85/239986) По след њи по здрав на - шем дра гом Последњи поздрав пријатељу (109/240039) Последњи поздрав брату Драга наша дада Наша драга (108/240038) ЉИЉАНА МАРКУШ Љи љо, де те мо је, оти шла си без ја вља ња мај ци. Нека те анђели чувају. Заувек неутешна мајка ВУКИЦА и БОЋА (100/240012) ЈАНКУ ЈАНКОВИЋУ од сина СЛОБОДАНА с породицом (49/239924) ЗВОНКУ МАМЧИЋУ Породица НИНИЋ (107/240038) Напустила нас је наша драга ЗВОНКУ МАМЧИЋУ Бра ћа МО МА и БО ШКО с породицом (106/240038) КОСА ЈЕЛЕНКОВИЋ Чуваћемо успомену на њу. Породице: ТРКУЉА и ЈЕЛЕНКОВИЋ (26/239888) БЛАГА НИКОЛОВСКИ Зна мо да си на ме сту где те са да ни шта не бо - ли. Хва ла ти на све му што си нам би ла. Твоја снаја ТРАЈКА и братанице СЛАВИЦА и ВЕРА с породицама (43/239919) БЛАГА НИКОЛОВСКИ преминула је 25. априла Сахрана је обављена 27. апри ла 2017, на гро бљу у Качареву. С поштовањем њени: сестра ДАНИЦА и сестрићи НЕНАД и ПРЕ ДРАГ (42/239919) 27. априла преминула је наша вољена КОСА ЈЕЛЕНКОВИЋ Са хра на је оба вље на 29. апри ла на Ста ром пра - вославном гробљу. Увек у нашим сећањима. Син СА ША, сна ја ЈЕ ЛИ ЦА и унук НИ КО ЛА (37/239904) Последњи поздрав КОСИ од сестре РАДМИЛЕ с породицом КИНЏИЋ (111/240041)

29 Петак, 5. мај ЧИТУЉЕ И ПОМЕНИ ма ја упо ко јио се у Го спо ду наш во ље ни су пруг, отац, брат, кум и при ја тељ 5. маја навршавају се четири године откад није с нама наша вољена 28. IV IV ВЛАДИМИР ЂУРИЋ Са хра на ће се оба ви ти 5. ма ја 2017, у 15 са ти, на Но вом гро бљу у Панчеву. Неутешно тугују за тобом: супруга ИРЕНА, син МИЛОШ, брат ЖЕЉКО, ташта ИЛОНКА, шурак МИЛАН, шурњаја ЛИДИЈА с де цом ЛЕ ОМ и МИ ЛИ ЦОМ и оста ла род би на, кумови и пријатељи (157/240166) МАРИЈАНА ПЕТКОВИЋ Вре ме про ла зи, а бол и ту га ће веч но оста - ти у на ма. С љубављу чуваћемо успомену на тебе. Мајка ВЕСНА, отац МИЛОРАД, супруг МАРКО, син СТРАХИЊА, сестра ЈАСМИНА, зет ЗОРАН, сестричина ЛАНА и се стрић ЛУ КА (152/240160) прим. др ДО БРО САВ В. ПАВЛОВИЋ ЛЕВЧАНИН Седам година сећања на топлину и сигурност породичног дома са Тобом. С љубављу, нежношћу и поштовањем носимо Те у ср цу и чу ва мо од за бо ра ва. Супруга ВЕРИЦА БЕБА и кћерке ДОБРИЛА, СЕНКА и НЕВЕНА (44/и) 4. маја навршава се четрдесет дана откако није с нама 28. апри ла пре ми нуо је наш Сестрице моја мила АНДРИЈА КЕЖИЋ ЛУДВИГ МУЈАГИЋ Сахрана је обављена 1. маја 2017, на Католичком гробљу у Панчеву. МАРИЈАНА ПЕТКОВИЋ Недостајеш... много ми недостајеш! ЈАСМИНА (153/240160) Твоји најмилији: синови СРЂАН и ДЕ ЈАН, сна хе ДРА ГА НА и ВЕ СНА, унуци ТАТЈАНА, НЕМАЊА, АЛЕКСА, ТЕОДОРА и ЛАЗАР (78/239967) С љубављу и поштовањем: супруга МАЦА, ћерке ГОРДАНА и НАТАША, унучад ИВАНА, ВАЊА, МАРКО и НИКОЛА, зетови БОБАН и ЗОРАН и сестра СЕНА с породицом (57/239936) 8. маја навршава се година откако није с на ма наш дра ги и во ље ни У че твр так, 11. ма ја 2017, у 10 са ти, на гро - бљу Котеж, одржаће се четрдесетодневни помен Од 28. апри ла не ма ви ше че твер ца, на пу - стио нас је МИЛЕНКО МИЛИЋЕВИЋ ЛУДВИГ МУЈАГИЋ Сећамо се и памтимо прелепе дане дивног пријатељства. Нека те у тишини вечног мира прати наша љубав јача од заборава. ЗА ГА и МИ ЛЕ (23/239882) ЛУДВИГ МУЈАГИЋ Е бре, ћа ле... НАТАША (59/239936) У жалости његови најмилији Последњи поздрав драгом зету пашанцу (112/240004) ЈУЛКИ ДАВИДОВИЋ Бес крај но хва ла за љу бав, то пли ну, до - бро ту, па жњу за све што си нам не се бич но пружила. Заувек у мислима и срцима нашим. Твоја деца (83/239977) Тужна срца и с болом обавештавамо родбину и при ја те ље да је 30. апри ла 2017, у 82. го ди ни, преминула наша драга Сећање на пријатеља ЛУДВИГУ МУЈАГИЋУ С љубављу и поштовањем породица ТУЛИЋ (58/239936) СЕЋАЊЕ 11. маја навршава се четрдесет тужних дана откад ни је с на ма наш во - љени МАРИЈА ВАСИЛЧИН ТЕРУШКА Ожалошћени: син ФРАЊА и снаја БИЉАНА, ћер ка ЗДЕН КА и зет ДРА ГАН, уну ци и праунуци као и остала родбина и пријатељи (34/239895) ПОНЕДЕЉАК И УТОРАК С ПОПУСТОМ БРАНИСЛАВА БАТУ ЈОВАНЧИЋА 10. V V АНА и ДЕ ЈАН ИВОШЕВИЋ из Шарлота Обавештавамо кориснике наших услуга да на цене огласа и читуља одобравамо попуст свим радним данима осим средом. (163/4711) ЗОР КА ЈОВАНЧИЋ БРА НИ СЛАВ 15. V БАТА 10. V Време пролази и претвара наш протекли живот у дивне, најдраже успомене. Ваша поносна ћерка ДРАГАНА и МИКИ (143/240217) СТАНИМИР КОКАНОВИЋ Се да м наест го ди на от - ка ко ни си с на ма. Супруга ЉИЉА и син ДРАГАН с породицом (161/240176) ПАНЧЕВАЦ телефон: 013/ СРЂАН СЕГЕДИНЧЕВ То га да на, у 11 са ти, одр жа ће мо по мен на Ста ром пра во слав ном гробљу. Његови најмилији (132/240041)

30 30 Петак, 5. мај ЧИТУЉЕ И ПОМЕНИ У сре ду, 10. ма ја, у 11 са ти, на Ста ром пра - вославном гробљу обележићемо шест месеци и тридесет девет година од смрти наших најмилијих МИТИЋ 9. ма ја на вр ша ва ју се че ти ри ту жне го ди не откако ни је ви ше с на - ма наш во ље ни су пруг, отац и де ша ЖЕЉКО ЦВЕТКОВИЋ ЦВЕЛЕ ЉУ БО МИР ДРА ГО ЉУБ ЖИВА ПЕТРОВ ДУЧАНСКИ Вре ме ко је је про шло ни је ума њи ло ту гу, бол и пра зни ну. Оста вио си траг за у век, до бро ту и пле ме ни тост ко ја се не за бо ра - вља, љубав која је вечито присутна. С љубављу и поштовањем твоја породица (24/239884) Сваким даном нам све више недостајеш. Твоји најмилији (25/239886) 9. XI V V V Вре ме про ла зи, а бол и ту га оста ју. Породица (36/ Сећање на наше драге родитеље и брата МИХАЈЛОВИЋ Нашој драгој и непрежаљеној У не де љу, 7. ма ја го ди не на вр ша ва се шест тужних месеци од смрти нашег ИВ КО ЕР ЖЕ БЕТ МИ ЛАН ВАЛЕРИЈИ КАНАЧКИ Заувек живите у нашим мислима и срцима. ДИЛБЕРКА и СТЕВАН (38/239908) одржаћемо шестомесечни парастос у суботу, 6. маја, у 11 сати, на Католичком гробљу. СТОЈАНА СТАНИМИРОВИЋА Трогодишњи помен Трогодишњи помен Њени најближи (39/239911) 7. маја навршиће се десет година откако није с нама наша мама, се стра и на на ВЕРИЦА МИРКОВИЋ Чувамо те од заборава. Ћерка АЛЕКСАНДРА, сестра МИРЈАНА, унуке МИЛИЦА и КА ТА РИ НА, унук ВЛА ДИ МИР и зет ФИ ЛИП (70/239952) За у век ћеш би ти у на - шим срцима. Твоји: супруга СЛАВИЦА, син ИВИЦА, ћерка БРАНКИЦА, зет ГО РАН и уну ци ФИ ЛИП и МИ ЛАН СЕЋАЊЕ (14/239862) СЛАВОМИР ИВАНОВИЋ МИЛОРАД ОЖЕГОВИЋ ЕЏА Никад те нећемо заборавити, ти ћеш сијати као светлост која обасјава наше тужне дане. Наши ожиљци на души трају заувек. Много те волимо и вечно ћемо жалити што ниси с нама. Недостајеш за све што до ла зи и што ће до ћи. Твоји синови МИХАЈЛО и МИЛОШ и супруга РАДА ПОМЕН Трогодишњи помен (51/239926) АНКА МАРИНКОВИЋ Сјај све ћа и мо ли тве на - ше не ка те пра те кад не мо гу да нам те вра те! Твоја ћерка РАДА и унуци МИХАЈЛО и МИ ЛОШ Трогодишњи помен (53/239926) Прошло је годину дана откада ниси с нама ЈЕЛИЦА СЕКАЧ Син АНДРИЈА и сна ја САН ДА ТУЖНО СЕЋАЊЕ ОЛГИЦА ЛУКИЋ 4. V V Хва ла ти на све му. Жи - ве ћеш док бу де би ло нас. Во ле те тво ји: АКИ, ДА ДА, НЕ ША и НЕ ЦА Прошле су четири године от ка ко ни је с на ма др ИВАН РЕЉИН У на шим ср ци ма за у - век... Недостајеш нам. Породица Заувек у срцу. Твоји најмилији: супруга са децом (56/239928) 7. маја навршавају се две го ди не од смр - ти на ше дра ге МИЛЕ ПАУЛИЋ 8. XI V Био си наш осло нац, по - др шка за све. За све што долази недостајеш. Нека те анђели чувају. Твоји: СПОМЕНКА и ДРА ГАН (19/239869) МИЛОРАД ОЖЕГОВИЋ Твоју племенитост и доброту чувам од заборава. Твој таст ГОЈ КО МАРИНКОВИЋ (52/239926) АНКА МАРИНКОВИЋ Ка жу да су тра би ће бо - ље, ка жу да вре ме ле чи све, а ја гла ву спу стим до ле, ка ко кад не ма те? Твој су пруг ГОЈ КО СЕЋАЊЕ (54/239926) (124/240060) (128/240079) (142/240113) ЕРЖЕБЕТ ТОТ САВА МИЛОШЕВ ЦРЕПАЈАЦ 9. V V Петнаест тужних година без те бе. Твоји најмилији (22/239881) ЂУРА ИНЂИН Вечно ћеш живети у нашим срцима. Волимо те. Су пру га ДЕ СА, ћер ка МА ЦА, зет ВА ЊА и уну ци СТЕ ФАН и НИ НА (82/239974) Вољени никад не умиру, оста ју у на шим ср - цима. Твоја ћерка ИРЕНА, унук ДЕ ЈАН, уну ке ТАЊА и РЕНАТА с породицама (129/240080) МИЛЕ ПАУЛИЋ 8. XI V Про шло је шест ту жних ме се ци от ка да ни си с нама. Недостајеш нам. Почивај у миру. Твоји: МИША и ДРАГАНА (20/239870) ЉУБИЦА МИЛУТИНОВ 1. III II Мама, три месеца... Мајка је мајка, најлепша бај ка. Во лим те. ДИЈАНА (95/240005) ЉИЉАНА НИКОЛИЋ ТИНА Године пролазе, бол и туга остају. Мајка МАРИЈА и брат ЗО РАН (105/240030)

31 Петак, 5. мај ЧИТУЉЕ И ПОМЕНИ 31 ТУЖНО СЕЋАЊЕ СЕЋАЊЕ ЗОРАН КОЛАРИК Породице КОЛАРИК и ТОМИЋ (3/239651) ЗОРАН КОЛАРИК У понедељак, 8. маја године навршава се четрдесет тужних дана откако није с нама наш вољени Помен мојим родитељима ЋИРИЛОВ Оста вио си траг ко ји се не бри ше, до бр о ту и пле ме ни - тост која се не заборавља, љубав која је вечито присутна и ту гу ко ја не про ла зи. Твоји родитељи: ЈАНО и ДОМЕНИКА, супруга МАГДАЛЕНА и ћерке САНДРА и ТАМАРА (2/239558) БАТА ПАРЧЕТИЋ Нека те анђели чувају. Помен ће се одржати на Католичком гробљу, у 11 са ти. Његови најмилији (11/239858) отац ЂУ РА мај ка ВЕ РИ ЦА го ди на 30 го ди на Време пролази, а сећања остају вечно. Ћер ка ДА РИН КА и уну ци ЂУ РА и СА РА (4/239794) 9. маја навршава се тужна година без мог драгог, вољеног тате Драга наша ТУЖНО СЕЋАЊЕ 5. ма ја на вр ши ће се две ту жне го ди не отка - ко ни си с на ма МИЛЕТА МИЛЕУСНИЋА У суботу, 6. маја, у 11.30, окупићемо се на Старом православном гробљу у Панчеву. ЛАЗАР Б. ДИ ВЈАК 6. V V Не постоји време које је мо гло убла жи ти наш бол за то бом. Веч но ће те во ле ти и жалити твоји најмилији (16/239864) СНЕЖАНА ПАРЧЕТИЋ И на кон три го ди не, сва ког да на си у на шим ср - цима и мислима. Твоји најмилији (12/239859) БОРИСЛАВ КРИШАН Вре ме ни је лек за за бо рав. Оста ла је ту га ко ја не про ла зи. Супруга МИРА (5/239839) Недостајеш. С љубављу, поносом и захвалношћу ћерка МИРА с ДЕЈАНОМ (13/239860) Обавештавамо родбину и пријатеље да ћемо у су бо ту, 6. ма ја го ди не, у 11.30, на гро бљу Котеж, давати четрдесетодневни помен нашој дра гој и во ље ној се стри, сна хи и стри ни Тужно сећање на нашег брата 3. ма ја је три го ди - не без на шег У не де љу 7. ма ја, у 12 са ти, на Ка то лич ком гро бљу одржаћемо шестомесечни помен нашој драгој ЉИЉАНИ ПЕТРОВИЋ МИРОСАВИ ДАВИДОВИЋ Прошло је најтужнијих четрдесет дана, пуних ту ге и бо ла от ка ко ни си с на ма. Ожалошћени: сестре ГРОЗДА и ЉУБИНКА, заова ЗОРА, синовци ЛЕКА и БРАНКО с породицама и остала родбина (17/138866) ЦАНА ЈАНОШЕВ И по сле го ди ну да на једнако нам недостајеш. Чувамо те од заборава. Кума МИЛЕНА с породицом (18/239867) ВИКТОРА ДАМЈАНОВИЋА 5. V V Вре ме про ла зи у бес - крају. Љубав и успомене остају заувек. Твоје сестре ДУДА и ГОГА с породицама (6/239820) АЛЕСКАНДРА КРСМАНОВИЋА АЦЕ Ту га и успо ме не у на - шим срцима за великим чо ве ком ис пред свог времена. ГОГА с породицом (7/239820) Оставила си доброту која се не заборавља и тугу која не престаје. Твоји најмилији Највољенија сестра Сећање на вољену, племениту мајку, ташту, баку и прабаку СЕЋАЊЕ (8/239846) ПОМЕН ДРАГОМИР ВУЈАСИНОВИЋ 5. V V Ту га за то бом веч на, жи - вот без те бе пра зан. Много нам недостајеш. Твоја супруга МИРЈАНА и ћерка БРАНКА (1/239502) 7. маја, даваћемо годишњи по мен на шем во - љеном ЉУБИШИ ЈОВИЋУ Ожалошћена супруга ДРАГИЦА, син САША и ћер ка СА ЊА с породицама (35/239898) ЈАСМИНА Авај цвете, тринаест година како испусти анђеоску душу Твоју. Ве ру јем да су са да пре - ста ле тво је пат ње и бол. С љубављу твоја сестра ЉИЉАНА (66/239943) БОРКУ ЂУРИН Сећају је се њени: ГОРДАНА, МИЛАН, ДРАГАН, ДУШАН, МАРИЈА, ЉУБИЦА и МИЛИЦА СЕЋАЊЕ Четрнаест година без вољеног оца и супруга (15/239863) МИЛАНА МИХАЈЛОВИЋА БУЦЕ Његови најмилији (33/239894) ВИКТОР ДАМЈАНОВИЋ 5. V V С поносом чувамо успоме ну на те бе. Супруга АНА, син ДЕ ЈАН и ћер ка КЛАРА ПАНЧЕВАЦ телефон: (10/239876) 013/ ЗОРИЦА КОВАЧЕВИЋ ма ја на вр ша ва ју се две го ди не от кад нас је на пу сти ла на ша дра га мајка, бака и свекрва. Свима нам пуно недостајеш и остаћеш заувек у на шим ми сли ма и срцима. Твој син ЗО РАН, сна ја ЈАСМИНА и унуци ДУШАН, ЛАЗАР, ВУКОМИР и МИЛИЦА (21/239880)

32 32 ИНФО/ЗАБАВА Петак, 5. мај ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ Полицијска управа Ватрогасна служба Хитна помоћ , Тачно време Телеграм Пријава сметњи телефона Центар за обавештавање Информације о телефонским претплатницима Општа болница , Очна болница , Дом здравља Телефонско саветовалиште Центра за превенцију Стоматолошка поликлиника , Завод за заштиту здравља Хало за здраву бебу / , СОС телефон за жртве насиља у породици бесплатни позиви СОС дечја линија Број за проблем твој бесплатни и поверљиви позиви, Патронажна служба Ветеринарска станица , Служба санитације Одржавање станова ЈКП Грејање (централа и димничарске услуге) Диспечер Електровојводине кварови Диспечер Електровојводине централа Водоснабдевање ЈКП Водовод и канализација кварови Лифт-сервис , Шлеп-служба / Паркинг-сервис Железничка станица , Беовоз информације / , 011/ , 011/ АТП информације , Градска управа Пијаца Културни центар Градска библиотека Народни музеј Дом омладине Телевизија Панчево Радио Панчево , Туристичка организација Панчево (ТОП) АМСС Панчево / Помоћ на путу и шлеп-служба / ЈКП Зеленило дежурна погребна служба Комунална полиција / , 065/ Систем ; СМС: 065/ БИВШИ ДИРЕКТОР МШ ЈОВАН БАНДУР МУЗИЧАР СА СЛИКЕ Закупци земље (лат.) Лутка која симболизује нешто Постати сталан Мађарско мушко име КОЊИЋЕВ СКОК Aко правилно повежете дате слогове скоковима шаховског коња, почев од посебно обележеног поља, добићете мисао индијског песника Рабиндранта Тагора о љубави. -КРАЈ- БИ -ЈАС- НЕ- ЉУ- -НИ- -МА -НА ШТО ОБ- ЈЕ БЕС- -ТИ. -БАВ ЈЕР НИ- ТАЈ- ЈЕ- -ГЛО -ГА -ДНА МО- -ЧЕ- -НА, ЈЕ Град у Француској Једноцифрен број Индијанско племе у јужној Америци ИЗ МАТИЧНИХ КЊИГА РОЂЕНИ Добили ћерку 6. апри ла: Луну Тамара Стојадиновић Лемајић и Војислав Владисављевић; 12. априла: Анђелу Дијана Спасић и Горан Јокић; 14. апри ла: Дуњу Драгана Новаков и Јо ван Ни ко ла; 18. апри ла: Ану Еле на и Не над Га ври лов; 19. апри ла: Сару Весна и Васа Петровић, Јану Ивана и Бојан Маринковић; 20. апри ла: Ле ну Љу - бица Домокош и Бојан Зарић, Марију Милена и Ненад Живановић; 21. апри ла: Милицу Маја Маријана Панајотовић и Владимир Панајотовић; 22. апри ла: Дарију Данијела Брајев Фабијан и Дарјан Фабијан, Николину Јелена и Роберт Меркел; 24. апри ла: Искру Николета и Слободан Тођеров, Машу Виолета и Драган Андулајевић, Клару Марија Шош и Томислав Кренски; 25. апри ла: Хелену Јована Јон. Добили сина 28. мар та: Адила Данијела Милић и Расим Мујић; 8. апри ла: Лазара Анђела Анета Младен и Душан Јанковић; 30. мар та: Вању Марија Огризовић и Иван Николић; 1. априла: Стевана Сања Шајн Новаков и Стеван Новаков; 14. апри ла: Андреја Снежана Цакић и Митар Алексовски, Дуњу Елизабета Анђелковић и Бранислав Тодоров; 15. апри ла: Андреја Дијана и Саша Стојановић, Михаила Јелена Пешић и Милан Максимовић; 17. апри ла: Бошка Љиљана Думитру; 19. апри ла: Максима Јасна Гајић Кајић и Иван Ка јић; 20. апри ла: Косту Марија и Славољуб Васиљевић; 21. апри ла: Василија Селена и Лав Козакијевић; 23. апри ла: Сергеја Тамара и Мирослав Јовановић, Жељ ка Ан дре ја на и Жељ ко Циц ка; 25. апри ла: Видака Марија и Роберт Баста. ВЕНЧАНИ 20. апри ла: Зорица Паланачки и Мирослав Гаић, Марија Машановић и Владан Крчадинац, Драгана Станижан и Богољуб Бузаџија; 22. апри ла: Горана Нецић и Зоран Оташ, Магдалена Ајдер и Милош Томић, Сашка Благојевић и Танциу Мариан Клаудиу, Марина Милошев и Никола Надашки; Дуња Ђорђевић и Велимир Беатовић; 23. апри ла: Маријана Кубуровић и Драган Радосављевић, Тијана Јоксовић и Жарко Ђулинац, Бојана Ђелић и Синиша Андрејевић; Милана Пожар и Владимир Дробњак, Катарина Радић и Никола Врцељ, Милица Лакић и Славомир Николић, Ђурђа Манојловић и Саша Ђурић, Слађана Сакић и Милан Петровић, Марија Мирков и Александар Јашин, Исидора Мишковић и Михајло Миловановић; 27. апри ла: Драгана Стојаков и Марко Мошоринац. УМРЛИ 20. апри ла: Мара Милосављев (1941), Рајка Пантовић (1923), Драган Стојановић (1957); 21. апри ла: Душанка Милутиновић (1940); 22. апри ла: Виолета Блага (1963), Петроније Митревић (1950), Љубе Деспотовски (1932); 23. апри ла: Стојанка Живковић (1930), Медо Идризовић (1935); 24. апри ла: Радош Дивац (1930), Надежда Стојановић (1938), Мирјана Славколвић (1936), Звонимир Драгутиновић (1926), Анушка Дарадић (1991); 25. априла: Срдан Станков (1964), Милић Вучковић (1942), Живојин Цуканић (1938), Петко Стјепановић (1938), Душан Предић (1950), Даринка Богдановић (1934), Босиљка Нишевић (1938), Зу за То ман (1939); 26. апри ла: Вера Станисављевић (1948), Радмила Станков (1934); 27. апри ла: Божо Ђерисило (1939), Коса Јеленковић (1936), Драгутин Секулић (1933), Слав ко Ја њић (1940), Иван ка Ту ца ков (1929), Мил ка По по вић (1945). ЕНИГМАТСКИ КОКТЕЛ Припрема: Момир Пауновић ПРОФЕСОР КЛАРИНЕТА Учинити масовним Јапански бренд у електроници Ове године (скр.) Нафтна индустрија Србије (скр.) Простирке од рогоза Обожавана особа Имитирати Стара зграда у центру Панчева Академија наука (скр.) Кенијски тркач (Дејвид) Осушени Сисар из реда звери Саставни везник АМЕРИЧКА ГЛУМИЦА Заносна је дива ова, погледаш је глава боли. Же на је из мушких снова, њене НОГЕ РАЈА ВОЛИ. Област у Немачкој Ученици Симбол радијума Штављена овчија кожа Осовина АНАГРАМ Осуђена жена (мн.) Најздравије пиће Река у Пакистану Узвик бола Друга нота Име глумице Сумак Почетна слова имена Мир, спокој Предлог уз локатив Мера за ел. отпор Летовалиште крај Опатије У довољној количини Хороскоп Пише: Талида ta li da.kv@gmail.com, 063/ Ован ( ) Ве о ма по во љан пе ри од је пред ва ма. До из ра жа ја до ла зи ва ша ре то ри ка, те ће те ус пе ти да се из - бо ри те за по зи ци је ко је вам и при па да ју. Би ће ма њих про бле - ма у по ро ди ци, али ус пе ће те да све до ве де те у ред. Мо жда и ни је све баш она ко ка ко вам се чи ни. Бик ( ) Бит но је да се дис тан ци ра те од тра че ва и та ко зва них до брих на - ме ра по је ди них љу ди из окру же - ња. Тре ба би ти то ле ран тан, али не на сво ју ште ту. За оно за шта сте у пра ву, ја сно ис ту пи те и по - ка жи те зу бе. Ве о ма сте стра сни ове сед ми це. Близанци ( ) Ко па те већ ду же вре ме и ру ка - ма и но га ма да би сте се до мо гли за цр та ног по ло жа ја. Ко ри сти те се ви ше ло ги ком не го пред о се ћа - јем. Но вац вам до ла зи на чу дан на чин. До бро раз ми сли те пре не - го што се упу сти те у аван ту ру, по - го то во ако сте за у зе ти. Рак ( ) Оче ку је те не ки но вац, али он ће ка сни ти. Ни сте у овом тре нут ку спрем ни да са мо стал но де лу је те, за по чи ње те но ви по сао или ула - же те, јер по сто ји ве ли ки ри зик од гу бит ка. Ако сте у љу бав ној ди ле - ми, ре ши те је та ко што ће те на ћи но ву осо бу или све пре ки ну ти. Лав ( ) Шта год да пла ни ра те и ма ко ли - ко при ма мљи во то из гле да ло, при ми ри те се још ма ло. Ре ше ње ће до ћи са мо од се бе и има ће те мо гућ ност да би ра те. Ре ша вај те ад ми ни стра тив не про бле ме. Ве о - ма по во љан пе ри од за љу бав не игра ри је. Би ће те из у зет но ре чи ти и про - во ка тив ни, па вас то мо же ма ло ко шта ти. Све оно што већ ду же вре ме ба ца те под те пих, ма о че - му да је реч, ко нач но мо ра да се ре ша ва, по го то во ако су у пи та - њу не ка не крет ни на, зе мља или не ко не ре ше но на след ство Вага ( ) Пе ри од је ве о ма по во љан за ре ша ва ње пи та ња фи нан си ја. Вр ло је ве ро ват но да ће те до би - ти не ку по ну ду из ино стран ства, а мо жда чак и нов ча ну по моћ да кре не те у ре а ли за ци ју сво јих иде ја. Ужи вај те у љу бав ном за - но су. Шкорпија ( ) Осе ћа те као да тр чи те ма ра тон, а циљ ни ка ко да ви ди те. По треб - но је да на пра ви те но ви план и да га се при др жа ва те. Поч ни те озбиљ ни је се ба ви те свим ства - ри ма ко је сте за по че ли. Ма њи нов ча ни до би так ће вас ора спо - ло жи ти и за тво ри ће не ке ру пе. Стрелац ( ) Ако вам се ука же при ли ка за пут у ино стран ство кра јем сед ми це, оба ве зно и без дво у мље ња кре ни - те. По моћ при ја те ља или чла на по - ро ди це си гур но ће сти ћи, па ће те мо ћи да ре а ли зу је те пла но ве. Пу - но (не)пла ни ра них су сре та мо же про ме ни ти ваш љу бав ни ста тус. Јарац ( ) Опет вас хва та оно ва ше лу ди ло ко је од ма ле ва тре мо же да на - пра ви ве ли ки по жар. Ре а гу је те пре ви ше емо тив но и енер гич но, што мо же иза зва ти су ко бе. Ако мо же те, узми те кра ћи од мор. Сум ња те у парт не ра, ма да је ве - ћи на сум њи без осно ва. Водолија ( ) Ако раз ми шља те о ку по ви ни не - крет ни не или про ме ни ме ста жи - вље ња, стр пи те се још ма ло. Кон цен три ши те се на по сао, јер је пред ва ма по во љан пе ри од за ве ћи фи нан сиј ски до би так. Па зи - те да не на пра ви те гре шку и оста - не те без парт не ра због аван ту ре. Девица ( ) Рибе ( ) По ма ло сте ра се ја ни и рас тр за - ни на ви ше стра на. Кло ни те се ри - зич них по слов них по ду хва та и по - зај ми ца. Рас по ла жи те са мо оним што тре нут но има те. Про лон ги рај - те пот пи си ва ње ва жних уго во ра, ма ко ли ко су прот на стра на ин си - сти ра ла. На гла ше на емо тив ност. УКРШТЕНИ СЛОГОВИ 4 x ВОДОРАВНО И УСПРАВНО: 1. наука о управљању бродом, 2. оркестар ски увод у опе ру, 3. језеро у Јужној Америци на метара надморске висине, 4. староримски цар (Марко Аурелије Антонин). АНАГРАМ ТЕ РОР У КУ ЋИ O, ИСПОЉЕНИ УДАРЦИ! РЕШЕЊА Коњићев скок: Љу бав је јед на бес крај на тај на, јер не ма ничега што би је могло објаснити. Ана грам у сти ху: Ева Лонгорија. Скандинавка: омасовити, Панасоник, ог, Рудиша, НИС, ђаци, асуре, Инд, Ша ши Иштван, јао, арен да ри, ира, с, ма ско та, оце лот, уста ли ти се, Има. Анаграм: насиље у породици. Укрштени слогови: наутика, увертира, Титикака, Каракала.

33 Петак, 5. мај ФОТО-РЕПОРТАЖЕ 33 ГРАД СКА ПЛА ЖА ЗГОД НО МЕ СТО ЗА ПР ВО МАЈ СКИ УРА НАК ИЗЛЕТНИЦИ ЗАПОСЕЛИ ТАМИШКУ ОБАЛУ Сва ког 1. ма ја иста при ча. Док хиљаде запослених славе празник рада на некој ливади, уз ро штиљ, мла ди лук и зе ле ну са ла ту, али и пи во и ра ки ју, те - шко да би ло ко ме од њих па да - ју на памет хиљаде радника који су дав не го ди не на улицама Чикага демонстрирали тражећи осмочасовно радно вре ме, а не ки су за иде а ле по - ло жи ли и свој жи вот. Захваљујући томе, у данашње вре ме, пр вог да на пе тог месеца у години постоји државни празник када, без обзира на многобројне свакодневне проблеме, свако несметано мо же да ужи ва с бли жњи ма на пикнику у природи. Ако већ, као дру где у Евро - пи, не иду на син ди кал на оку - пља ња, бар би они за по сле ни срећници макар у једном трену мо гли да се при се те тих хра брих љу ди и та ко им ода ју симболично поштовање. А и овог 1. ма ја, на пра зник (не)рада, многи Панчевци похрлили су на разне атрактивне локације како би ударили бригу на весеље, мало зароштиљали, оквасили грло и уживали у ћаскању с драгим особама. Наши суграђани врло радо том зго дом од ла зе пут мир них оа за при ро де, као што су Де - ли блат ска пе шча ра, око ли на Иванова или обале Дунава или Тамиша. Сти ћи пре сви та ња Кад смо код то га, по след њих година све омиљенија позиција за пик ник је град ска пла жа. На ро чи то од пре от при ли ке пола деценије, откад је то место ис под та ми шког мо ста прописно уређено за излетнике. По сто је још бар два раз ло - га за похођење поменуте дестинације првог мајског, а нерад ног да на: ле по, а бли зу... И то је од ра них ју тар њих, боље рећи ноћних часова изма ми ло љу би те ље при ро де, роштиља и добре капљице, тако да су такозване печурке биле запоседнуте од саме зоре. Већ око 7 са ти те шко да се мо - гло пронаћи место за постављање ураначке инфраструкту ре, па су се ови сни ци о ду - жем спавању довијали на разне на чи не, док су они ис ку - сни ји све што је нео п ход но по - не ли од ку ће. Гу жва је би ва ла све већа како се примицало подне; позамашна колона слива ла се ка ре ци, а они ко ји су долазили касније, попуњавали Ко се још се ћа Чи ка га? Ме ђу број ним из лет ни ци ма на шао се и Бо бан с Ја буч ког пу та, ко ји се за јед но с Мар - ком, Сандом, Драганом, Шису обале ка Бродоремонту. На са мој град ској пла жи вре ло је као у ко шни ци: док је дим који се уздизао изнад роштиља ши рио ми о ми ри се, јед ни су играли одбојку, други фудбал, неки су се излежавали, а неки ђускали. Нажалост, било је и оних ко ји су пре те ра ли у шен - лучењу, па су себи дозвољава- ли лук суз да сво јим из бо ром музике малтретирају све остале. Међутим, ти спорадични случајеви нису помутили добро расположење; можда му је ви ше шко дио ве тар, ко ји је све ја че ду вао ка ко је дан од ми - цао. љом, Јанаћком и другима лоци рао од мах уз мост. Иа ко је Пан че вац, ни кад до сад ни је про во дио 1. мај на град ској пла жи, а и да нас су се он и остатак екипе овде спонтано окупили како би уживали у ће ва пи ма, пи ле ти ни, свињ - ском вра ту, али и, мо жда, у мало гласнијој музици. Студенти Милена, Марина и Ми лош су ока сни ли, па ни су ухватили нарочито добру лока ци ју, као ни Жељ ко, Вик тор, Мартин, Анита и Анастасија. Ови средњошколци обично су од ла зи ли на Ду нав, али и ов де им је са свим океј за то што је журка усред бела дана. Београђани Никола, Милош и Немања пролазили су кроз Панче во и учи ни ло им се да је су - пер, па су се ло ци ра ли уз Та - миш. Ме ђу пр ви ма, још пре 6 са - ти, на зборно место фамилијар но су до шли Ја бу ча ни Влада, Тања, Зоран, Гоца, Маја..., док су ти неј џер ке Леа, Дијана, Дејана и Милица успеле саме да испеку роштиљ, до ду ше уз ма лу аси стен ци ју јед ног та те, ко ји им је са мо потпалио ватру. И тако, појединци су остали до ноћних сати, присећајући се, уз смех и до бар шти мунг, разних анегдота и прича. Ко зна, мо жда је не ком од њих у делићу секунде пала на па мет и она пр во мај ска из гра - да Чикага... КОН ЦЕРТ ЧУ ВЕ НИХ АЛ ТЕР НА ТИВ НИХ БЕН ДО ВА У ДВО РА НИ АПО ЛО Много фанова, недовољно енергије Страну припремио Јордан Филиповић Два култ на алтернативна београд ска бен да су у су бо ту, 29. априла, у дворани Аполо направила концерт који је привукао велики број фанова. Ве че је отво рио E-Play, са - став ко ји тра је го то во две де - це ни је, а иза се бе има че ти ри сту диј ска ал бу ма и без број живих наступа и фестивала. Поменута четворка, коју, поред вокала Маје Цветковић, чи не и Го ран Љу бо ја Трут, Не - мања Велимировић и Кристина Јовановић, постепено је диза ла тем пе ра ту ру, да би се кул ми на ци ја до го ди ла из во - ђе њем пе сме Ди ван дан. Ме - ђу тим, ни упр кос гла сном до - зивању публике на бис, група није поново изашла на сцену. Након тога је овацијама дочекан један од најдуговечнијих састава домаћег алтернативног таласа насталог почетком де ве де се тих го ди на Канда, Коџа и Небојша, који је осно ван го ди не и за то време је избацио осам албума. Након извесне паузе група је го ди не на ста ви ла да функционише под истим именом, али с пот пу но но вим чла - новима. Из оригиналне поставе остао је је ди но фронт мен Оливер Нектаријевић, препозна тљив по јед ном од нај спе - цифичнијих вокала на овдашњој рок сце ни. Међутим, иако условно речено хедлајнери, утисак је да ови Београђани те вечери можда ни су би ли у вај бу, због че га ни су ус пе ли да ство ре претерано позитивну енергију, а и сам Нек та ри је вић че сто је беспотребно секао атмосфе ру пре ду гим мо но ло зи ма. Ипак, нису изостале очекивано добре реакције на поједине ствари, пре свега на ултиматив не хи то ве ове гру пе као што су С. А. Т. и Про ћи ће и њихово. АК ЦИ ЈА ПАН ЧЕВ ЦА И УДРУ ЖЕ ЊА ЉУ БИМ ЦИ Не ку пуј удо ми! Друштво пријатеља животиња Љубимци и Панчевац организују акцију под слоганом Не купуј удоми. Сваке недеље биће представљени љубимци за бесплатно удомљавање, односно објављене њихове фотографије са основним подацима. Но ви вла сни ци ће пот пи си ва ти уго вор ко јим ће се оба ве - за ти на то да ће сво јим бу ду ћим љу бим ци ма пру жи ти аде - кват ну не гу. Малиша Прелепи мешанац, који у себи има крви лабрадора, тражи новог власника. Стар је око шест месеци и веома је питом и послушан, мада је још увек прилично млад и с њим је неопходно мало радити како би био формиран стабилан карактер. Воли људе и остале животиње; примио је неопходне вакцине, пре удомљавања биће и чипован, а све друге информације могу се добити на контакт-телефон 060/ Сека и бата Два мала штенета из једне од фирми у јужној индустријској зони треба што хитније да пронађу власника. Стари су око месец и по дана, а биће средњег раста. И не зна се ко је лепши сека или бата. Мајка их више не храни и притом су угрожени од других паса и несавесних људи, па ће им свако ко их удоми, уједно спасти и живот, на чему ће они многоструко узвратити љубављу и поштовањем. Контакт-телефон 064/ Након усвајања могуће је обавити бесплатну стерилизацију удомљене животиње. Све информације се могу добити на телефон 064/ или на имејл адреси ljubimci@gmail.com.

34 34 СПОРТ Петак, 5. мај РАГ БИ АК ТУ ЕЛ НО СТИ ДИВЉИ ВЕПРОВИ ПРОШЕТАЛИ ЛОЗНИЦОМ Же ле зни чар са вла дао Рад нич ки ИЗ МЕ ЂУ ДВА ГО ЛА ДИЗЕЛКА У ПОБЕДНИЧКОМ РИТМУ У утак ми ци Б-групе Првенства Србије за сениоре рагбисти Динама 1954 остварили су одличан резултат на гостовању у Лозници. Популарни дивљи вепрови из нашега града савладали су Ло зни цу са 20:10, а есе је за Пан - чевце постигли су Радивоје Ћосић (10), Сте ван Ран ко вић (пет) и Божидар Томашић (пет). Би ла је то не из ве сна и ди - на мич на утак ми ца ко ја је обиловала лепим потезима са обе стране. Тренери Динама 1954 Вла ди мир Ам бруш и Ђорђе Гавриловић успели су тако да остваре прву победу са својим момцима. Прошлог викенда запажене резултате оствариле су и мла ђе ка те го ри је Ди на ма 1954, ко је су се над ме та ле на турнирима у оквиру Купа Србије. И пионири и петлићи освојили су прва места. ЕВРОП СКИ ШАМ ПИ О НАТ У РАГ БИ ЈУ СРЕБРО ЗА СРБИЈУ И ПАНЧЕВО Ју ни ор ска репрезентација Србије у рагбију заузела је друго место на Првенству Европе конференција 2, одржаном у Словачкој. Поред наших јунио ра, у гру пи су се над ме та ли и: Швај цар ска, Изра ел, Хр ват - ска, Словачка, Мађарска, Бугарска и Молдавија. Наши репрезентативци су играли одлично током целог шампионата, а доминацију су потврдили у полуфиналу, када су савладали Хрватску с 10:6. И у бор би за ти ту лу шампиона, против Швајцарске, наши рагбисти били су на високом нивоу. Водили су током целе утакмице, а онда су у по след њих пет ми ну та до зво ли ли Швај цар ци ма да им отму титулу. Утакмица је за вр ше на с ре зул та том 20:14 у ко рист Швај цар ске. Ве ли ки удео у осва ја њу сребрне медаље на Првенству Евро пе има ли су и срп ски ре - презентативци из редова Дина ма 1954: Пе тар Хи нић, Да - нило Рашета, Никола Адвигов, Вла дан Да бић, Ми лош Цвет ко вић, Ми хај ло Мар ја - новић и Стефан Ранковић. Дугујемо велику захвалност Гра ду Пан че ву и Спорт - ском са ве зу, јер су по мо гли да наши рагби таленти заиграју међу најбољим репрезен та ци ја ма Евро пе. По но - сни смо на на ше игра че и же - ли мо им успе шне спорт ске каријере, али и много успеха на сту ди ја ма ко је су пред њи - ма ре као је ди рек тор РК-а Динамо 1954 Игор Стојадиновић. Пан че во се опет и по раг - бију препознаје... НАД МЕ ТА ЊЕ НАЈ МЛА ЂИХ КА РА ТИ СТА ШЕСТ МЕ ДА ЉА ЗА МЛА ДОСТ Под по кро ви тељ ством Ка ра - те фе де ра ци је Ср би је, про - шлог ви кен да у Мла де нов цу је одр жа но др жав но пр вен - ство за нај мла ђе бор це. У ве - о ма ја кој кон ку рен ци ји од - лич не ре зул та те оства ри ли су чла но ви КК-а Мла дост из на ше га гра да. Сребрне медаље су освојили Са ра Жу нић и тим пи о - нирки у борбама (Николина Исаиловић, Катарина Петровић, Та ра Ђур ђе вић и Са ра Жунић). Бронзана одличја су заслужили: Милица Драгичевић, Та ра Ђур ђе вић и ка та- -тимови пионирки које су чини ли: Та ра Ђур ђе вић, Са ра Жунић, Ана Тубић, Милица Драгичевић, Нађа Штрбац и Милица Амановић. Ди на мо 1945 по бе дио у Срп ској Цр њи Ви ше не ма ни ка кве сум ње. Пред во ђе ни тре не ром Не на - дом Стој чи ћем, фуд ба ле ри Железничара најпријатније су из не на ђе ње про лећ ног де ла Српске лиге група Војводина. По пу лар на пан че вач ка дизелка наставила је да ниже успе хе и осва ја бо до ве, па сада већ заузима шесто место на првенственој табели. Да се којим случајем рачуна учинак само у другом делу шампиона та, Же ља би био на дру гом месту, одмах иза лидера Братства. Про шлог ви кен да на про - гра му је би ло 23. ко ло Срп ске лиге Војводина, у оквиру кога је на СЦ-у Мла дост го сто - вао Раднички из Зрењанина, тим који се грчевито бори за опстанак у трећем рангу такмичења. Иако су, неколико дана пре утакмице, по панчевачким спорт ским ку ло а ри ма кру жи ле раз не при че, па су се, На те ре ну с вештачком травом покрај Хале спортова на Стрелишту 22. априла одржан је леп фудбалски сусрет. Наиме, у го сте вр шња ци ма из ФКа Ми ка Ан тић до шли су дру - гари из ФК-а Локомотива из Брч ког, пред во ђе ни на шим су гра ђа ни ном Ду ша ном Мо - каном. У пријатељском одмеравању снага мегдан су поделили малишани рођени и го ди не, па су гле да о ци мо гли да ви де две утак ми це. Као и увек ка да су ова кви су - срети у питању, резултат је био у другом плану, а најважније је било да се малишани друже, да стек ну но ва ис ку ства, али и да се на пра ве усло ви да овај, та ко зва ни дан при ја тељ ства постане традиционалан. Пре неколико година били смо го сти ФК-а Ди на мо, а са да се први пут састајемо с другари ма из ФК-а Ми ка Ан тић. поклонио екипи у саставу: Дејан Јев тић, Не ма ња Те ки ја - шки, Сло бо дан Спа сков ски, Дејан Савков, Марко Јовановић, Жељ ко Стај чић, Лу ка Си - мо но вић, Бо јан Трип ко вић, ЂО КИЋ УМЕ СТО ЂО КИ ЋА По сле по бе де Ди на ма 1945 у Срп ској Цр њи, упра ва клу ба, с пред сед ни ком Го ра ном Ја њо ви - ћем на че лу, од лу чи ла је да, уме сто Бран ка Ђо ки ћа, на ме сто пр вог тре не ра по ста ви ње го вог по моћ ни ка Ду ша на Ђо ки ћа. По сле не ко ли ко са ста на ка од лу чи ли смо се за про ме ну тре - не ра. На ко рек тан на чин смо се рас та ли с Бран ком Ђо ки ћем, а мла ди тре нер Ду шан Ђо кић до - био је шан су да у пре о ста лих шест ко ла во ди еки пу и ве ру је - мо да ће успе шно од ра ди ти свој по сао - ре као је Ја њо вић. Не ка да шњи фуд ба лер Ди на ма, Цр ве не зве зде и ин тер на ци - о на лац у Бел ги ји, Ду шан Ђо кић, де би то вао је на клу пи у сре - ду, 3. ма ја, у ме чу че тврт фи на ла Ку па Вој во ди не про тив Бе че ја без разлога, тензија и нервоза уву кле и ме ђу игра че, у не де љу, 30. априла, није било никаквих кал ку ла ци ја. По сле те шке, праве првенствене утакмице, по катастрофално лошем тере ну на Спорт ском цен тру Младост, Жељко Стајчић и његови саиграчи заслужено су сти гли до по бе де и но вих бо - до ва: Же ле зни чар Рад нич ки 1:0 (0:0). Поверење за овај веома значајан дуел Ненад Стојчић је Да ни ло Ко ва че вић, Ми лан Недучић и Немања Целин. У другом полувремену прилику су добили и Новак Шалипуровић, Саша Руњајић и Слободан Дробњак. Око 500 гледалаца није могло да ужи ва у пре те ра но ле - пом фуд ба лу, јер је утак ми ца има ла ве ли ки зна чај за оба ти - ма. Же ле зни ча ру је по бе да обезбеђивала опстанак у српсколигашком друштву, а с нова три бо да при бли жио би се Брзо ћемо нашим новим прија те љи ма уз вра ти ти по се ту, јер же ли мо да ово ле по дру же - ње кроз фуд бал по ста не тра - ди ци ја ре као је Ду шан Мо - кан. Госте из Брчког поздравио је и Миленко Чучковић, члан Градског већа задужен за рад, екипама из врха табеле, док би евен ту ал ни три јумф го сти ма донео много мирнији наставак такмичења у грчевитој борби за опстанак међу трећелигаши ма. Уз све то, оча јан те рен био је озби љан про тив ник игри и фудбалерима, па неких лепих акција није ни могло да буде. Без обзира на све, Железничар је имао иницијативу, био је доминантнији такмац, који је ство рио ви ше по вољ них прилика. Гол одлуке постигао је Слободан Спасковски у 65. ми ну ту, али тре ба ре ћи да су пре поготка домаћи фудбалери озбиљ но сте гли обруч око гола Радничког, па су успели да по го де и преч ку... После вођства домаћина гости су кре ну ли на све или ни шта, заиграли су офанзивније и боље, али одбрана Железничара успела је да осујети све њихове нападе. Че сти там игра чи ма на во - љи и бор бе но сти. Овом по бе - дом смо обез бе ди ли оп ста нак, што је био и глав ни циљ пре по чет ка се зо не. Ја ко те шка утак ми ца, с мно го тен зи ја, па ни је би ло фуд бал ске ле по те. Из ви ња вам се на ви ја чи ма на сла би јој утак ми ци, али ово нам је би ла нај те жа утак ми ца у до са да шњем пр вен ству. Обе ћа вам да ће мо у на ред ним ме че ви ма, ка да тен зи ја бу де ма ња, игра ти мно го бо ље. Ипак, бо до ви су нај ва жни ји. Че сти там игра чи ма. И ова ко се до би ја ју утак ми це рас по - ло жен је био по сле ме ча Не - над Стој чић. На ред ног ви кен да пан че - вачка дизелка путује у Бачку ЛЕ ПО ФУД БАЛ СКО ДРУ ЖЕ ЊЕ МИКА УГОСТИО БРЧАКЕ запошљавање и социјална питања. Гостовање малих Брчака у нашем граду здушно је помогло и Удружење бораца НОР-а из Панчева, предвођено Тодором Стојановићем. Нај ва жни је је да су се клинци дружили и уживали Тополу, на мегдан с домаћим ТСЦ-ом. Са да је све мно го лак ше. Обезбедили смо опстанак, па ће мо у сва ки на ред ни ду ел ула зи ти ма ње оп те ре ће ни. Пред сто ји нам бор ба за што ви ши пла сман на та бе ли. Утак ми ца про тив Рад нич ког би ла је те шка, те рен је у ло - шем ста њу, али ни про тив ник није нимало наиван. Искористили смо шансу и заслужено победили рекао је голман Железничара Дејан Јефтић. Вредну победу остварили су и фудбалери Динама 1945 у Војвођанској лиги група Исток, ко ји су се та ко за још је - дан корак приближили вишем рангу. Момци које предводи тренер Бранко Ђокић гостовали су у Срп ској Цр њи, где су са - владали домаћу Будућност с 3:1. После првих 45 минута дома ћи су има ли пред ност (1:0), али је пан че вач ки бр зи воз у наставку додао гас и преокренуо ре зул тат у сво ју ко рист. Изједначио је Теофанов у 54. ми ну ту, а око 600 се кун ди ка - сније гол Будућности погодио је и Ни ко лић, па је Ди на мо 1945 по вео са 2:1. Тач ку на овај сусрет ставио је Стојановски по гот ком у по след њим тренуцима утакмице. Панчевци ће и наредног викен да игра ти као го сти, јер у 25. колу гостују у Перлезу. Дома ћа Вој во ди на је од ли чан тим, али то си гур но не ће пред - стављати велики проблем за бр зи воз, ко ји је у сил ном на - лету и незадрживо граби ка Српској лиги. играјући фудбал. Настављамо да ширимо нашу мрежу пријатеља из земаља у окружењу, па ће мо уско ро и ми го сто ва ти у Брч ком, где ће мо се упо зна - ти и с другарима из Словеније и Хрватске. Сусрети с Локомотивом сигурно ће постати традиција истакао је Слободан Зу кић, пр ви чо век ФК-а Ми - ка Ан тић. После одиграних утакмица и ручка у просторијама Удружења бораца НОР-а малишани из Брч ког има ли су вре ме - на да прошетају кроз Панчево, да се ма ло упо зна ју с на шим гра дом, али и да оби ђу зо о ло - шки врт у Бе о гра ду. Стране припремио Александар Живковић

35 Петак, 5. мај СПОРТ 35 ВЕСТ ПО ВЕСТ ОДЛИЧНИ КАДЕТИ Пр вен ство Србије у кик-боксу одржано је прошлог викенда у Сомбору. У конкуренцији 230 такмичара из 40 клубова запажене резултате остварили су и чла но ви КБК-а Све ти Цар Ла - зар из Ба нат ског Но вог Се ла. У дисциплини лајт-контакт за ка де те Ива Пле ћић је осво - јила сребро, а Јован Марковић се оки тио брон зом. МАЈСКИ КУП Про шлог викенда у Новом Саду је одржано традиционално кајакашко надметање познато и као Мај ски куп. Уче ство ва - ло је 250 так ми ча ра ко ји су ве - слали у тешким временским условима, борећи се са супарни ци ма, али и с ки шом, ве - тром и ниском температуром. У ка те го ри ји ми ни-ка јак члан ККК-а Пан че во Лу ка Станчевски освојио је бронзано одличје. Јуниорски двосед у саставу Алекса Левнајић Бо јан Ма ри ло вић оки тио се сре бром у тр ци на 200 м, а од - лич је истог сја ја Бо јан је за ра - дио и у надметању једноседа на м. Овим резултатима треба додати и бронзу Николе Кељевића, који је наступао за Кајакашки савез Војводине. ЗЛАТНИ ВУК КАНАЧКИ Чла но ви Ша хов ског клу ба Аљехин настављају да нижу успехе и освајају трофеје на свим такмичењима на којима учествују. На ка дет ском тур ни ру у Црепаји, у веома јакој конкуренцији, наши млади суграђани су само потврдили изузетан таленат и показали да квалитетан рад увек донесе резултат. Вук Ка нач ки је осво јио пр во ме сто са шест по е на из шест партија. Марко Форђарини се окитио сребрном медаљом, а Ђорђе Новичевић заслужио је брон зу. Нај у спе шни јим так - мичарима медаље је уручивао Вук Жегарац, најбољи омладинац у нашој земљи, такође члан ШК-а Аље хин. Већ 15. маја стартоваће и сениорска јужнобанатска лига у ша ху, на ко јој ће клуб из на - шега града наступити с кадетским саставом. Треба рећи да је Аље хин био пр ва еки па из Панчева која је остварила пласман у Пр ву ли гу, али да због недостатка средстава није учествовала у њој. Ди на мо пао у Су бо ти ци Пан чев ке из гу би ле од Ми на кве Пето коло плеј-офа Суперлиге за му шкар це до не ло је и сед ми овосезонски пораз за Рукометни клуб Динамо. После несрећног губитка бодова од београдске Црвене звезде на домаћем терену, момци које предводи тренер Иван Петковић имали су на програму тешко гостовање у Су бо ти ци и мег дан с до - ма ћим Спар та ком. Иа ко су жуто-црни били суочени с много проблема пре овог дуела, јер тре нер Иван Пет ко вић током недеље није имао све играче на располагању на тренинзима, Динамо није с белом за ста вом кре нуо пут се ве ра Бачке. Гости су покушавали да парирају расположеном домаћи ну, али овог пу та ни су ус пе - ли: Спар так Ди на мо 25:22 (12:8). Око 500 гледалаца у дворани Дудова шума у Суботици ужи ва ло је у игри сво јих ми - ље ни ка, ко ји су већ у пр вом полувремену остварили осет- ДОЛОВКЕ НЕМАЈУ ПРЕМЦА Женска рукометна екипа ОШ Аксентије Максимовић из Долова, предвођена професором Владимиром Вемићем, освојила је прво место на међуокружном такмичењу одржаном у београдској Арени. Талентоване Доловке су се тако пласирале на републичко првенство, које ће бити одржано 9. и 10. маја у Караташу. Мушки тим доловачке школе освојио је треће место. С РУКО МЕТ НИХ ТЕ РЕ НА ПРАЗНИЧНИ ВИКЕНД У ЗНАКУ ПОРАЗА ну пред ност, па је Спар так на одмор отишао са четири гола вишка (12:8). Друго полувреме није донело много другачију слику на терену. Панчевци су покушава ли да не што про ме не, да смање предност домаћина, али Суботичани су све атаке вешто одбијали. Одличан је био гол- У Бер ли ну је прошлог викенда одр жан тур нир Европ ског џудо-купа за кадете и кадеткиње, на којем су наступила 694 так ми ча ра из 33 зе мље. На ша су гра ђан ка Ан дреа Стојадинов, чланица ЏК-а Динамо, поновила је сјајан наступ и освојила златну медаљу у ка те го ри ји до 48 кг. На пу ту до највреднијег трофеја она је редом побеђивала ривалке из Хо лан ди је, Ма ђар ске и Не - мач ке (три про тив ни це). У улози тренера био је Андреин брат Алекса Стојадинов. Андреа је овим потврдила пр во ме сто на свет ској ранглисти за кадеткиње у категори ји до 48 кг. У исто вре ме у Ха ли спор то - ва на Стре ли шту одр жан је де - се ти ме ђу на род ни тур нир Трофеј града Панчева. Учествовало је 538 такмичара из БиХ, Хрватске, Мађарске, Румуније и Србије. ман Спартака Душан Петровић, који је сјајним интервенцијама заслужио и назив играча утакмице, а ефикасношћу се истакао пивотмен Јелић, који је постигао седам голова. Ди на мо је играо у са ста ву: Пе тар Жу јо вић (три го ла), Ми љан Бу њев че вић (два), Бранко Радановић (три), Радуле Ра ду ло вић, Иван Дис тол (три), Ми лош Ба ру џић (је - дан), Ни ко ла Ра до ва но вић, Па вле Бан ду ка (шест) и Сте - фан Шапоњић (четири гола). Било како било, Динамо ни поред пораза није разочарао. Бран ко Ра да но вић и ње го ви саиграчи борили су се колико су могли... Понеки изгубљени дуел свакако неће покварити сјајну слику коју су рукометаши Динама насликали ове сезоне, у дебитантском наступу у дру штву нај бо љих. Би ти одмах иза Војводине и Црвене зве зде, као и ме ђу че ти ри нај - бо ље еки пе у Ку пу Ср би је ве - ли ки је успех. Огро ман. За то ни на ви ја чи не тре ба да бу ду раз о ча ра ни, већ да са че ка ју прву прилику и својим љубимцима дају подршку баш онакву ка кву су им да ва ли то ком целе сезоне. На ред ни ду ел у плеј-офу Динамо ће имати 13. маја, када ће у Пожеги одмерити снагу са Сло гом. Љубитељи рукомета у нашем гра ду има ли су при ли ку да присуствују одличном мечу у Хали спортова на Стрелишту у су бо ту, 29. апри ла. У 15. ко лу Су пер Б ли ге ЖРК Пан че во уго стио је Ми на кву из Но вог Са да. Био је то меч ко ји ће се ду го пам ти ти. Де вој ке ко је предводи Марко Крстић нису се уплашиле великог фаворита, већ су би ле рав но прав не с ри - ва лом из Но вог Са да, а у пр вом полувремену сигурно и бољи противник. Ипак, Минаква је оправдала улогу фаворита, али за све учи ње но на овој утак ми - ци девојкама из нашега града треба истински честитати: Панчево Минаква 27:32 (14:15). Од самог почетка утакмице водила се жестока битка на тере ну. Све тла на Ни чев ски и њене другарице напале су фаво ри та, па су ве ћим де лом пр - НО ВО СТИ СА СТРУ ЊА ЧЕ АНДРЕА СТОЈАДИНОВ ПОНОВО ПРВА У екипном делу такмичења победио је београдски Партизан, испред Раковице и Инсти ту та за џу до, та ко ђе из главног града. ЏК Динамо представљало је 58 бораца, који су освојили 19 медаља. Највредније трофеје су заслужили: Милица Секуловић, Филип Француз, Анђела вог полувремена имале два гола пред но сти. Ипак, у фи ни шу пр вог де ла ма ло им је по не - стало концентрације, што су го шће, пред во ђе не Алек сан - дром Ми тић, не ка да шњом играчицом Панчева, умеле да ис ко ри сте, па су на од мор оти - шле с ми ни мал ном пред но - шћу (14:15). Друго полувреме донело је та ко ђе бес по штед ну бор бу, игра ло се гол за гол, до ма ће су чак ус пе ле да по ве ду са 18:17, у 40. ми ну ту гу би ле су с 19:20, а он да је по че ло да им по не - стаје снаге, што су Новосађанке уме ле да ис ко ри сте и да се ре зул тат ски од ле пе, па су стечену предност искусно сачувале до краја. Тре ба ре ћи да су го шће у овој утак ми ци има ле и бла гу наклоност судија, а то најбоље по твр ђу је чак 11 сед ме ра ца досуђених у њихову корист и 16 минута искључења за играчице домаћег тима. И поред пораза, девојке Панчева заслужују похвале. Сања Павловић је поново чинила чуда на го лу, а ус пе ла је да од бра - ни и четири пенала. Милица Којчић је постигла 11 голова, док су Це ца Ни чев ски и Ма ја Радојчин по четири пута биле прецизне. Катарина Шуберић је три пута погодила мрежу рива ла, Ива на Та не лов два, а у листу стрелаца су се уписале и Јелена Цветковић, Ивана Новаков и Марија Милићевић. У наредном колу Панчевке гостују у Радинцу, где ће одмерити снагу с Младим радником. Ранђеловић, Вук Кошић и Нико ла До стић. Сре бром су се окитили Марија и Јелена Стојановски и Милош Секуловић, а бронзе су зарадили: Стефан Момиров, Немања Ђуришић, Ма те ја Сто ја нов ски, Алек са Ђуровић, Милена Секуловић, Јо ва на Ра хо вић, Ан дри ја на Кртенић, Владимир Богдановски, Огњен Ђуришић, Никола Јованов и Данијел Маравић. Александар Лупулов из ЏКа Пан че во оки тио се злат ном ме да љом, а ње го ви клуп ски дру га ри Ла зар Ал би ја нић и Ла зар Ва нев ски осво ји ли су сребрно односно бронзано одличје. Запажени су били и чланови ЏК-а Јединство из Качарева. Александар Димитровски и Андреа Ђаковић освојили су сребрне медаље, а бронзе су заслужили Растко Анђеловић, Максим Стојановски и Кристина Бјелчевић. СПОРТСКИ ВОДИЧ Овог викенда СУПЕР Б ЛИГА жене Рукомет Радинац: М. РАДНИК ПАНЧЕВО ПРВА ЛИГА СЕВЕР Јабука: ЈАБУКА ЖСК ТРЕЋА ЛИГА ЈУЖНИ БАНАТ Јабука: ИЛАНЏА ОРК ПАНЧЕВО Фудбал СРПСКА ЛИГА ВОЈВОДИНА Б. Топола: ТСЦ ЖЕЛЕЗНИЧАР ВОЈВОЂАНСКА ЛИГА ИСТОК Перлез: ВОЈВОДИНА ДИНАМО 1945 ПРВА ЈУЖНОБАНАТСКА ЛИГА Омољица: МЛАДОСТ ПОЛЕТ Павлиш: Ц. ЗВЕЗДА СЛОГА Качарево: ЈЕДИНСТВО СТРЕЛА Селеуш: ВОЈВОДИНА БОРАЦ Алибунар: БУДУЋНОСТ ЈУГОСЛАВИЈА ДРУГА ЈБ ЛИГА ЗАПАД СЕВЕР Идвор: ПОБЕДА ГЛОГОЊ Војловица: МЛАДОСТ ОМЛАДИНАЦ ДРУГА ЈБ ЛИГА ЗАПАД ЈУГ Долово: ДОЛОВО ОМЛАДИНАЦ Ковин: КОЛОНИЈА С. ТАМИШ Б. Брестовац: БУДУЋНОСТ БСК Прошлонедељни резултати СУПЕРЛИГА Рукомет Суботица: СПАРТАК ДИНАМО 25:22 СУПЕР Б ЛИГА жене Панчево: ПАНЧЕВО МИНАКВА 27:32 ПРВА ЛИГА СЕВЕР Мокрин: Ц. ЗВЕЗДА ЈАБУКА 31:24 ТРЕЋА ЛИГА ЈУЖНИ БАНАТ Панчево: ОРК ПАНЧЕВО ГАЈ 38:9 Фудбал СРПСКА ЛИГА ВОЈВОДИНА Панчево: ЖЕЛЕЗНИЧАР РАДНИЧКИ (З) 1:0 ВОЈВОЂАНСКА ЛИГА ИСТОК С. Црња: БУДУЋНОСТ ДИНАМО :3 ПРВА ЈУЖНОБАНАТСКА ЛИГА Јабука: ЈУГОСЛАВИЈА ПАРТИЗАН (Г) 0:0 Старчево: БОРАЦ ВОЈВОДИНА (Ц) 1:1 Иваново: СТРЕЛА ВОЈВОДИНА (С) 2:0 Б. Н. Село: СЛОГА ЈЕДИНСТВО (К) 3:0 Влајковац: ЈЕДИНСТВО МЛАДОСТ 1:2 ДРУГА ЈБ ЛИГА ЗАПАД СЕВЕР Идвор: ПОЛЕТ МЛАДОСТ 3:0 Глогоњ: ГЛОГОЊ СПАРТАК 3:3 ДРУГА ЈБ ЛИГА ЗАПАД ЈУГ С. Тамиш: С. ТАМИШ БУДУЋНОСТ 5:3 Плочица: БОРАЦ ДОЛОВО 1: ШАХОВСКИ КУТАК Lolner A B C D E F G H Мат у два потеза (решење из прошлог броја: Te8) Избор Р. Радојевић

36 ЈУ НИ ОР СКО ПР ВЕН СТВО СР БИ ЈЕ У БАД МИН ТО НУ ОДЛИЧНИ КЛИНЦИ ПАНЧЕВАЧКИ И ТО ЈЕ ПАНЧЕВО Таленат потврђен на надметању у Вршцу Трофеји и у синглу и у дублу У Вр шцу је про шлог ви кен да одр жа - но Првенство Србије у бадминтону за ју ни о ре, на ко јем су од лич не ре зул та - те остварили и наши суграђани. Ан ђе ла Вит ман из БК-а Пан че во осво ји ла је злат ну ме да љу у гру пи де - вој чи ца од три на ест го ди на. Нај сјај - ни је од лич је при па ло јој је и у ду блу, а за ра ди ла га је за јед но с клуп ском дру га ри цом На та ли јом Бо ха ре вић. У ис тој гру пи Ма ша Алек сић и Ми о на Фи ли по вић за слу жи ле су брон зе. Пе - тар Ра до нић је осво јио сре бр ну ме да - љу у ду блу, с парт не ром из БК-а Клер. Дру гог да на так ми че ња Ан ђе ла Вит ман и Са ња Пе рић осво ји ле су сре бр ну ме да љу у жен ском ду блу у кон ку рен ци ји де во ја ка од де вет на ест го ди на. Ан ђе ла и Са ња су ус пе ле да осво је и брон за не ме да ље у син глу у кон ку рен ци ји так ми чар ки од пет на - ест го ди на. Од лич ни су би ли и чла но ви БК-а Ди на мо. Нај у спе шни ја је би ла На ђа По по вић, ко ја је у ду блу с Мар том Је - вре мо вић из кру ше вач ких Зма је ва осво ји ла сре бр ну ме да љу. Ка та ри на Виг, Ана ста си ја Мир ко вић, Ми хај ло Виг и Ва ња Бо кан за ра ди ли су брон - зана одличја. A. Живковић Те шко си во Кад укљу чиш ТВ са же љом да са знаш шта се до га ђа у Ср би ји, на ско ро свим до ма ћим ка на ли ма све је цр но-бе ло, иа ко је одав но из ми шље на ко лор на ва ри јан та. Исти ни на во љу све је си во, те - шко, с ни јан са ма ру жи ча сте. А ва жна је баш по ме ну та исти на, ко ју рет ко мо жеш да ви диш и чу јеш. Те ле ви зиј ски про грам се пре тво рио у без лич ну про па - ганд ну ка шу, про мо ци ју те шке си ве ко ја ву че на ру жи ча сту. Хо - ће ли се то про ме ни ти ако мрд неш не ку од ан те на? Јок. У Ха ли спор то ва на Стре ли шту 23. апри ла одр жа ни су Б и Ц тур нир под називом Панчево 2017, а организато ри су би ли БК Ди на мо и Бад мин тон савез Србије. Надметали су се играчи из: Београда, Новог Сада, Зрењанина, Кра гу јев ца, Кру шев ца, Лат ко ви ћа и нашег града. Желео бих да честитам освајачима ме да ља и да за хва лим уче сни ци - ма тур ни ра. Хва ла и Бад мин тон са ве зу Ср би је за ср дач ну ло ги стич ку по др шку, као и Спорт ском са ве зу Пан че ва и ЈКП-у Мла дост, без чи је ве ли ке по мо ћи ор га ни за ци ја овог тур ни ра не би би ла мо гу ћа ре као је Го ран Је ле си је вић, пред сед ник Бад - минтон клуба Динамо. На Б-турниру у појединачној конкуренцији тријумфовао је Стефан Мијато вић из БК-а Пан че во, а сре бро је при па ло ње го вом клуп ском ко ле ги Ивану Ковачевићу. У женској конкуренцији сребрну медаљу је заслужила Софија Карановић из Динама. У надме та њу жен ских па ро ва нај сјај ни је одличје су заслужиле Кристина Јовин из Но вог Са да и Ми ли ца Уско ко вић (БК Пан че во), а брон за је при па ла такмичаркама Динама Ани Гаврилов ТУР НИР У НА ШЕМ ГРА ДУ СРЕ БРО ЗА МА МУ И СИ НА РЕ ПРЕ ЗЕН ТА ТИВ КЕ и Софији Карановић. У конкуренцији ме шо ви тих па ро ва нај бо љи су би ли Иван Ковачевић и Милица Ускоковић (БК Пан че во), а брон зе су за ра ди ли Милорад Мисимовић и Софија Карановић (БК Динамо) и Немања Радовано вић из Кру шев ца и Ана Га ври лов (БК Динамо). Наши суграђани су били одлични и на Ц-турниру. У појединачном надмета њу де ча ка Ми хај ло Бор ка из БК-а Чла ни це БК-а Пан че во На та ли ја Бо ха ре вић, Ан ђе ла Вит ман и Са ња Пе - рић уче ство ва ле су про шлог ви кен да с ре пре зен та ци јом Ср би је на ме ђу - на род ном тур ни ру у грч ком гра ду Си ди ро ка стру. На та ли ја је, за јед но с парт нер ком из Бу гар ске, осво ји ла злат ну ме да - љу у кон ку рен ци ји жен ских ду бло ва, као и брон за но од лич је у ме шо ви - том ду блу, с парт не ром из Бе о гра да. Ан ђе ла Вит ман је за слу жи ла сре бро у жен ском син глу, а од лич је истог сја ја при па ло јој је и у ме шо ви том ду блу, с парт не ром из Бе о гра да. Панчево тријумфовао је испред својих клупских другара Александра Витмана и Бориса Куруца. Сашка Петковић из БК-а Пан че во оки ти ла се сре бром, а бронзу је заслужила Марта Буквић, такође чланица тог клуба. У надметању му шких па ро ва Ми хај ло Бор ка и Алек сан дар Вит ман (БК Пан че во) освојили су златну, а Вељко Цуканић и Дејан Милошевић (БК Динамо) сребр ну ме да љу. У кон ку рен ци ји жен - ских парова тријумфовале су Јасмина Милошевић и Маја Сердар (БК Динамо), сре бро је при па ло Мар ти Бу квић и Са шки Пет ко вић (БК Пан че во), а бронза Мини Бикицки из Новог Сада и Олгици Петковић (БК Панчево). Јед на од спе ци фич но сти овог тур - ни ра је и над ме та ње ме шо ви тих па - рова. Михајло и Светлана Борка, син и мајка, чланови БК-а Панчево, освоји ли су сре бр но од лич је, а брон зу су за ра ди ли Де јан Ми ло ше вић и Ма ја Сер дар из БК-а Ди на мо. A. Ж. Бе да че ње Где је из лаз из го ре о пи са не ствар но сти? Од го вор је јед но ста ван: у про ме ни ста ња све сти, у хва та њу ши ри не, суп тил них по ру ка, у ужи - ва њу у умет но сти... То се до би ја, на при мер, од ма ра њем очи ју и ду - ше док по сма траш умет нич ко де ло, сли ку. То се по сти же чи та њем књи га, нај ра зно вр сни је са др жи не: са свим је океј струч на ли те ра ту - ра, баш као и бе ле три сти ка, а ни ен ци кло пе ди је ни су за из бе га ва ње. Ако ис кљу че ни ТВ, у ком мо жеш и да се огле даш, укљу чиш по но во кре ће бе да че ње. Пу та три Пре ле по је има ти де те, још леп ше је ка да имаш де цу, ре ци мо де - те пу та три. Див но је има ти оства ри ву иде ју за по кре та ње соп - стве ног би зни са, див ни је од то га је сте ка да имаш мно жи ну од те сор те, на при мер три иде је. Су пер ски је ка да те за о ку пља фи на, ду шев на ми сао, су пер ски је је ка да те во зе ба рем три та кве ми - сли. Ка да је до бро пу та три, он да си бли зу од лич ног. Али ка да имаш три та њи ра за хва та ње ТВ сиг на ла, он да си у бе да ку. Пу та три. µв. Ђурђевић?С. Трајковић КАКО ЋЕТЕ ПРОВЕСТИ ВИКЕНД? Лазар Лазић, средњошколац: Ве ро ват но ћу ићи у град с другарима. Недељу ћу провести код куће и одмараћу се. Највероватније ћу ма ло и учи ти за школу. Вељко Влаховић, средњошколац: Ви кенд ћу про ве сти с другарима. Вероватно ћемо се шетати по граду. У недељу ћу учи ти, ка ко бих поправио оцене. Анђела Тирменштајн, средњошколка: Вероватно ћу ићи код ба бе и де де или у Бе о град. Све ви ше и ви ше учим ка ко се ближи крај године, па ћу део ви кен да посветити и школи. Панчевац је покренуо Јован Павловић, а први број изашао је 13. априла године Панчевац је недељник и излази петком Оснивач листа Панчевац : Друштво са ограниченом одговорношћу Панчевац, Панчево, Вука Караџића 1 Власник: Ауто-центар Зоки Директор: Драган Жујовић Главни и одговорни уредник: Синиша Трајковић Заменик главног и одговорног уредника: Александар Живковић Редакција: Михајло Глигорић, Марина Димитрић, Драгана Кожан, Драгана Младеновић, Јордан Филиповић Технички уредник: Александар Милошевић Лектор: Јулијана Јовић Телефони: 013/ (редакција и огласи), 013/ (рачуноводство), 013/ (маркетинг и факс), поштански фах 28, телеграми Панчевац Текући рачуни: Војвођанска банка а. д , код Banca Intesa Панчево и код Банка Поштанска штедионица а. д. Београд Девизни рачун код Banca Intesa ПИБ Рукописи се не враћају Рекламације се примају у року од седам дана Штампа APM PRINT, Милутина Миланковића 29, Београд На основу решења Министарства за информације Републике Србије уписан је под регистарским бројем БД од 19. септембра године Интернет адреса: е-mаil: pancevac@pancevac-online.rs e- mail маркетинга: marketing@pancevac-online.rs