СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ТУРИЗМА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА Крагујевац, октобар године

Transkript

1 РАДНА ВЕРЗИЈА СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ТУРИЗМА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА Крагујевац, октобар године 1

2 САДРЖАЈ: 1.Увод... 2.Процес стратешког планирања... 3.Стратешки и плански оквир... 4.Ситуациона анализа... 5.СВОТ анализа... 6.Визија, приоритети, стратешки и оперативни циљеви, пројекти... 7.Примена, праћење и процена стратегије развоја туризма града Крагујевца (аранжмани за имплементацију, М&Е) стр. 3. стр. 5. стр. 6. стр. 60. стр. 63. стр. 71. стр. 2

3 1. Увод Туризам у Крагујевцу развија се дуги низ година. Институционални оквири за развој туризма као гране привреде у Крагујевцу постављени су још давне године, када је основан Туристички савез, као прва организација задужена за развој туризма у граду. Након више о 30 година, тачније године, из Туристичког савеза настала је Туристичка организација Крагујевца, која је преузела на себе водећу улогу у развоју туризма града Крагујевца. У складу са Законом о туризму, одлуком Скупштине града, крајем године основана је ГТО ``Крагујевац``, која је данас једна од најбољих туристичких организација у Србији. Посматрајући кретања у туризму, према броју гостију, који долазе у Крагујевац, може се рећи да постоји стални раст броја гостију од седамдесетих година прошлог века до данас. Пораст броја туриста и ноћења посебно се уочава од на овамо, о чему посебно сведочи податак да је број ноћења у периоду увећан чак 3 пута. Један од разлога сигурно је и боља привредна ситуација у граду и земљи, али и све веће усмеравање пажње локалних власти на унапређење туристичке понуде града и промоцију града као атрактивне туристичке дестинације. Туризам представља перспективну развојну шансу града Крагујевца, комплементарну са другим привредним гранама. Туристички развој један је од сегмената укупног развоја града и неодвојиви је део привреде. Град располаже значајним, али и недовољно искоришћеним потенцијалима, од којих се може изградити одржива и атрактивна туристичка понуда, а град Крагујевац сврстати на мапу правих ``туристичких градова`` у Србији. Крагујевац има потенцијал да развија чак 7 основних туристичих производа од девет, колико их је дефинисано националном стратегијом развоја туризма. Да би то било могуће и оствариво неопходно је да постоји јасна политика, са утврђеним приоритетима и правцима развоја туризма у наредним годинама, према којој ће се планирати будући пројекти и иницијативе. Документ који је пред вама управо је и настао са тим циљем да на основу исцрпне анализе снага, слабости, потенцијала и претњи у окружењу, дефинише, у ширем консултативном и партиципативном процесу, јасне правце развоја туризма, који ће Крагујевац учинити конкурентним градом не само на пољу туризма, већ и на пољу укупног друштвеноекономског развоја. 2. Процес стратешког планирања Стратегија развоја туризма Крагујевца настала је током консултативног процеса реализованог у периоду март 2014 октобар године. Процес је инициран од стране Развојног бизнис центра Крагујевац, у оквиру пројекта ''Подстицање руралног туризма за одрживи локални економски развој''. Пројекат је подржан од стране Програма малих грантова, финансираног од стране Амбасаде Краљевине Норвешке, а формални партнери су Град Крагујевац и Градска туристичка организација Крагујевац. Град Крагујевац је, препознајући интерес да се развоју туризма приступи на одговоран и одржив начин, преузео финансирање и координацију процеса израде Стратегије развоја туризма, потписивањем Уговора о партнерству у спровођењу пројекта ``Подстицање руралног туризма за одрживи локални економски развој`` (бр 332-5/14-II) и усвајањем Решења о образовању Радног тима за израду Стратегије развоја туризма Града Крагујевца (бр /14-V). Процес израде стратегије, односно менторство читавог процеса, поверено је од стране Града, Регионалној агенцији за економски развој Шумадије и Поморавља. Методологија израде је омогућила да се артикулишу кључни изазови и дефинишу правци у којима ће се у периоду од године успостављати и даље развијати туризам у граду Крагујевцу, поштујући следеће принципе: Партнерство у планирању представницима јавног, приватног и сектора грађанског друштва омогућено је да препознају интерес за сарадњу у овој области, која ће им 3

4 омогућити да на ефикаснији и ефективнији начин користе постојеће и стварају нове ресурсе; Партиципација у процени и заснованост на подацима поред доступних података, значајан допринос процени постојећег стања дали су и представници удружења грађана, Универзитета, туристичких организација, Епархије шумадијске; Објективност и рационалност - објективна процена снага и слабости постојећег стања у овој области и сагледавање шанси и претњи које се могу очекивати на националном и међународном плану, представљала је основу за планирање које је усмерено ка достижним резултатима у наведеном периоду. Поштовање наведених принципа омогућило је да се на рационалан начин усмере активности којима ће се, корак по корак, унапређивати постојећи и градити нови одрживи механизми на локалном нивоу и парално развијати свест о могућностима које развој туризма нуди за развој читаве заједнице. Град Крагујевац, Градска туристичка организација и Развојни бизнис центар Крагујевац најискреније се захваљују свим учесницима процеса, на издвојеном времену, посвећености и мотивацији да дају свој допринос изради овог документа. Користимо прилику да се захвалимо и свим организацијама и институцијама, које су биле веома отворене за сарадњу и делегирале своје представнике. У складу са поштовањем принципа мултисекторског приступа, Радну групу за израду стратешког плана чинили су: 1. Славица Ђорђевић, помоћник Градоначелника за област заштите културне баштине и уређење града, координаторка 2. Љиљана Милић, извршилац у Секретаријату за образовање, културу и инфомисање, заменица 3. Јелена Бојовић, шеф Службе за послове привреде, у Секретаријату за привреду, спорт и спортску инфраструктуруградске управе за послове локалне самоуправе и опште управе, асистенткиња координатора 4. Никола Пауновић, извршилац у Служби за послове привреде, заменик 5. Снежана Милисављевић, директор Градске туристичке организације Крагујевац, чланица 6. Емина Видосављевић, запослена у ГТО Крагујевац, заменица 7. Драгица Атанасијади, запослена у ГТО Крагујевац, заменица 8. Мара Радовановић, запослена у ГТО Крагујевац, заменица 9. Проф. Др Гордана Радосављевић, Економски факултет Универзитета у Крагујевцу, чланица 10. Катарина Борисављевић, Економски факулет Универзитета у Крагујевцу, заменица 11. Доцент др Марија Мандарић, Факултет за хотелијерство и туризам у Врњачкој бањи, Универзитета у Крагујевцу, члан 12. Немања Пантић, Факултет за хотелијерство и туризам у Врњачкој бањи, Универзитета у Крагујевцу, заменик 13. Јелена Павловић, удружење ``Домаћини за сеоски туризам``, чланица 14. Радоје Васиљевић, удружење ``Домаћини за сеоски туризам``, заменик 15. Оливера Ђорђевић, Туристичка агенција Престиж, чланица 16. Марко Павловић, Клуб екстремних спортова, члан 17. Рашко Танасијевић, Клуб екстремних спортова, заменик 18. Радојица Перовић, Планинарско друштво Жежељ, члан 19. Данијела Димитријевић, Планинарско друштво Жежељ, заменица 20. Љубица Ристић, Планинарско друштво Жежељ, заменица 21. Милош Томовић, Риболовачко удружење Магма, члан 22. Слободан Ђорђевић, Риболовачко удружење Магма, заменик 23. Дејан Маријановић, Шумадијска епархија, члан 24. Марко Арсенић, Шумадијска епархија, заменик 25. Светлана Плавшић, Планинарско друштво Гора, чланица 26. Селена Милошевић, Планинарско друштво Гора, заменица 4

5 27. Марко Павловић, Ловачки савез Србије, члан 28. Драган Губеринић, Ловачки савез Србије, заменик Такође посебно се захвљујемо представницима Регионалне агенције за економски развој Шумадије и Поморавља, који су, у улози ментора, фацилитирали процес: Поповић Ненаду, извршном директору, Џенопољац Бранимиру, сараднику, као и Миљковић Горану, сараднику Агенције. Они су, као експерти са вишегодишњим искуством у управљању процесима израде различитих стратешких докумената, професионално и одговорно водили радни тим кроз све фазе процеса израде стратегије. 3. Стратешки и плански оквир Овај стратешки секторски документ рађен је ослањајући се на релевантне кровне стратешке документе и политике у области одрживог развоја и туризма на европском, националном, регионалном и локалном нивоу. На европском нивоу политика развоја туризма темељи се на Лисабонском уговору од године. Чланом 195. Лисабонског уговора дефинишу се као циљеви заједничке туристичке политике: Стварање подстицајног окружења, Подстицање сарадње међу државама чланицама. Истовремено, нови политички оквир, Документ ЦОМ 352 Европске комисије од године, види Европу као туристичку дестинацију број 1 у свету. За циљеве се постављају: 1. Стимулисање конкурентности европске туристичке индустрије; 2. Промовисање развоја одрживог, одговорног и на квалитет усмереног туризма; 3. Консолидовање слике о Европи као збирци одрживих и на квалитету усмерених дестинација. Национална стратегија развоја туризма Р. Србије до године дефинише следеће циљеве: 1) подстицање привредног раста, запошљавања и квалитета живота становника путем развоја иностраног туризма; 2) обезбеђење развоја сопствене позитивне међународне слике; 3) обезбеђење дугорочне заштите и интегрисаног управљања природним и културним ресурсима, што је у интересу одрживог развоја туризма; 4) обезбеђење међународних стандарда квалитета заштите туристичких потрошача сагласно савременој европској пракси. На регионалном нивоу значајан кровни документ је Стратегија одрживог развоја Шумадије и Поморавља Овај документ међу кључним приоритетима дефинише: 1. Развој туризма и спорта На локалном нивоу стратегија развоја туризма у складу је са Стратегијом одрживог развоја Града Крагујевца Овим кровним документом дефинишу се стратешки правци развоја за седам приоритета, од којих се један односи на: 1. Развој туризма и спорта У овкиру овог приоритета, стратешки циљеви су: 1. Дефинисати туристички производ и унапредити туристичку инфраструктуру града Крагујевца 2. Створити услове за континуирану едукацију запослених у туризму, генерисање нових кадрова и подизање свести грађана о културноисторијским вредностима града 3. Анимирање младих за масовније бављење спортом кроз стручни рад са младима и подизање нивоа компетентности кадрова из области спорта Стимулисати рад спортских клубова и организација кроз побољшање услова за рад, умрежавање и унапређење спортске инфраструктуре 4. Ситуациона анализа 5

6 Географски и топографски подаци Град Крагујевац представља административни, привредни, културно-образовни и здравствени центар централне Србије. Смештен је у средишњем делу Републике Србије, у Шумадијском округу, кога поред града Крагујевца чини још шест општина: Аранђеловац, Баточина, Лапoво, Кнић, Рача и Топола. Према Попису из године на територији Града Крагујевца живи становника. У градском подручју живи становника, што га чини четвртим градом по величини у Србији и првим градом по проценту урбане популације. Град се налази на 44 22' северне географске ширине, 20 56' источне географске дужине и надморској висини од 185 до 220m. Простире се на 835km² и удаљен је 140km југоисточно од главног града Републике Србије Београда. Подигнут је на обалама реке Лепенице у Крагујевачкој котлини, где се дотичу крајњи огранци шумадијских планина: Рудника, Црног Врха и Гледићких планина. Мапа 1. Приказ географског положаја града у Републици Србији Извор: Просторни план инфраструктурног коридора аутопута Е-75 Град Крагујевац је неправилног облика ромба, пружа се дужом осом у правцу север - југ дужином 38km по линији Ресник - Дулене, а краћом осом исток-запад у дужини од 27km линијом Доње Комарице Доње Грбице. Са истока град Крагујевац граничи се општином Јагодина. Граница се држи планинског земљишта и високог подручја Црног врха. На југоистоку према општини Рековац границу чине висока узвишења Гледићких планина. На југозападу Града преко високих узвишења Гледићких планина незнатном дужином, у Дулену, пружа се граница према општини Краљево. Западну границу чини општина Кнић, а северозападну општина Горњи Милановац. На овом делу граница се пружа преко Гледићких планина и високих огранака Рудника. 6

7 Мапа 2. Приказ географског положаја града у Региону Крагујевац је индустријски град, али и град са значајним пољопривредним земљиштем. Располаже са укупним земљишним фондом од ha, од чега 63,9% припада руралном подручију, а 36,1% територије припада урбаној зони. У укупној површини Шумадијског округа територија Града учествује са 35%, а у површини Републике са око 1%. Табела 1.1. Основни подаци о граду Крагујевцу и Шумадијском округу (површина ) Површина (km 2 ) Удео у укупној површини (%) Шумадијски Града Србије округ Урбана зона ,05 12,60 0,34 Рурална зона ,95 22,36 0,60 Град ,97 0,94 Шумадијски округ / 100 2,70 7

8 Србија / / 100 Извор : Републички завод за статистику Крагујевац има 57 насеља просечне величине од 14,65km² и 62 катастарске општине просечне величине од 13,48km². Просечна величина насеља на територији града је већа за око 6% од насеља у округу, а величина катастарских општина је на нивоу величине катастарских општина округа. Табела 1.2. Број и величина насеља Општина Округ Број насеља Просечна величина насеља (km 2 ) 14,65 13,72 Извор: Републички завод за статистику Рељеф На краћем растојању на подручју града Крагујевца у погледу рељефа разликују се три дела: виши планински, средњи побрђе и ниски равничарски део. Побрђе чини прелаз између планина и равница, тј. између највишег и најнижег земљишта. Оно захвата највеће пространство на подручју града Крагујевца. Припада му западни обод Крагујевачке котлине од села Ђурисела до села Лужнице и побрђе источног обода од села Трмбаса до села Ботуња, као и побрђе по дну котлине. Високо побрђе јавља се по дну и ободу Горњолевачке котлине у Великим Пчелицама, селима Горњој Сабанти, Великој Сугубини и Доњој Сабанти. За разлику од Горњолевачке котлине, у Крагујевачкој котлини на већем пространству јавља се ниже побрђе - брежуљци по дну котлине од Корићана до села Ресника с леве стране Лепенице и до села Ботуња с десне стране. Од њих су познатије: Господарево брдо (288m), Метино брдо (252m), Кошутњак (266m), Самар (242m) у Корману, Капавац (270m) у селу Ботуњу, Гурибаба (229m) у селу Реснику. Познатија брда на подручју општине Крагујевац су: Жежељ (481m) у селу Доња Сабанта, Ливада (480m) у селу Горња Сабанта, Голија (450m) у селу Букоровац, Градина (416m) у селу Доње Грбице, Шљивовачка главица (495m) у селу Шљивовац, Рујевица (472m) у селу Драча. Побрђе је рашчлањено у речним долинама, те даје утисак благо заталасаног земљишта, карактеристичног за Шумадију. Пошто побрђе на подручју града чине огранци Рудника, Црног врха и Гледићких планина, занимљиво је истаћи где је тромеђа крајних тачака ових планина. Рудник преко Становљанског поља, Црни врх преко Метиног брда, а Гледићке планине преко Господаревог брда својим крајњим тачкама стичу се на ушћу Ждраљице у Лепеницу (178m). Ово је било од утицаја на положај Града и представља реткост да се неки град налази на стецишту огранака трију планина. Планине На подручју Града пружају се огранци Црног врха који чине источни оквир Крагујевачке котлине. Црни врх налази се на истоку од Крагујевца између Лепенице, Ждраљице, Белице и Велике Мораве. То је ниска шумадијска планина, надморске висине 707m. Познатији врхови су: Селаково брдо (541m) у Великој Сугубини, Котрљане (570m) у Букоровцу, Дренак (553m) у Горњим Комарицама, Печене Ливаде (500m) у Доњим Комарицама. Црни врх је добио име због црног планинског изгледа. На њему се налази релејни ТВ предајник. Крајњи огранци Црног врха према Крагујевцу су: Метино брдо и Кошутњак са Илином водом. Гледићке планине пружају се у правцу север-југ од Западне Мораве до Крагујевца, где се завршавају Господаревим брдом, јужно од фабрике аутомобила Фиат аутомобили Србија доо. Планинском земљишту Гледићких планина на подручју града Крагујевца припадају узвишења од Доње Сабанте, Баљковца, Грошнице и Голочела до Великих Пчелица и Дулена. На том делу познатији врхови су: Стражара (652m) у Доњој Сабанти, Гувниште (657m) у Великим Пчелицама, Клик (517m) у Грошници, Вучја коса (587m), Аџиним Ливадама, затим у Дулену Црни врх (895m), Гомиле (793m), Иверак (777m), Велики вис (778m). Гледићке планине добиле су име по селу 8

9 Гледићу, а по народном предању што се са њих далеко гледа. Оне су, после Рудника (1.123m) највише шумадијске планине. Највиши врх на њима је Самар (922m). На подручју Града Гледићке планине рашчлањене су речним долинама: Лепенице, Грошничке реке, Ждраљице, Пчеличке и Дуленске реке. Ове планине богате су шумом, речним токовима, пашњацима, природним лепотама и рудним благом (гипс, барит, пирит, гвожђе, бакар, угаљ). Планина Рудник простире се правцем северо запад од Крагујевца. То је највиша планине у Шумадији, са чак 8 врхова изнад 1000м надморске висине. Ова планина има значајан потенцијал за развој туризма, звог своје шумовитости и природних стаза здравља, те оближњих знаменитости и близине великих градова. Још Рудник је био проглашен ваздушном бањом, због велике осунчаности током године, ваздушних струјања, незагађене природне средине. На планини постоје остаци старог Јерининог града. Подно Рудника, на делу који припада Крагујевцу налазе се варошица Страгари и оближња села Влакча, Кутлово, Мала Врбица, Велики Шењ, Добрача, Маслошево,...На овом простору има и неколико значајних и занимљивих манастира Вољавча, Благовештење, Петковица. Највећи број сеоско-туристичких домаћинстава из Крагујевца управо је регистрован и активан у овом крају. Воде Хидрографију Града чини подземна (изданска) вода и површинске воде (извори, реке, баре и вештачка језера). Изданска вода се јавља на различитим дубинама на подручју града. Најплића је издан у долинским равнинама река, где се јавља на дубини од 2 до 5 метара (Белошевац, Драгобраћа, Јовановац и Петровац). На узвишењима дубине издана знатно варирају. На пример, у Драчи од 5m до 30 m, у Драгобраћи 1m до 39m, у Трешњеваку 1m до 29m, у Аџиним Ливадама 6m до 28m, у Поскурицама 6m до 32m итд. Изданске воде има и на далеко већим дубинама, што се бушењем може установити, јер бунари се обично копају до највеће дубине од 40m. Извора на подручју града има преко 400. Може се рећи да у просеку на један квадратни километар површине долази један извор. У погледу капацитета воде извори су махом слаби, а многи пресушују у току сушних лета. Од јачих извора, каптажом воде, подигнуте су чесме у Дивостину, Драчи, Ботуњу, Белошевцу, Крагујевцу, Великим Пчелицама и Доњој Сабанти. Села планинског карактера, и по ободу Крагујевачке и Горњолевачке котлине, богатија су изворима од равничарских села по дну Крагујевачке котлине (у Букоровцу има 24 извора, у Горњим Комарицама 27, у Великим Пчелицама 30, у Горњој Сабанти 55, у Грошници 23 итд. док у Јовановцу има 4, Церовцу 2 и Цветојевцу 1). Реке Река на подручју града, због вододржљивог терена, има доста, али услед недовољних падавина сиромашне су водом. Конфигурација терена је од утицаја на правац токова. Зато реке претежно теку од југа према северу и од запада према истоку. Лепеница је највећа река на територији Крагујевца. Извире на Гледићким планинама код брда Столице у Голочелу, а улива се у Велику Мораву као лева притока код Миљковог манастира. Од извора Студенца тече од југозапада у правцу североистока кроз Крагујевачку котлину до брда Шупљаја у Бадњевцу. Дужина тока Лепенице је 48км. На подручју Крагујевца Лепеница прима своје највеће притоке у Крагујевачкој котлини: Драчку реку, Дивостински поток, Ердоглијски поток, Сушички поток, Петровачку реку и Цветојевачки поток с леве стране, а Грошничку реку, Ждраљицу, Бреснички поток и Кормански поток с десне стране. Петровачка река је највећа притока Лепенице, дужине тока 31 км, а површине слива 150км2. Извире у Рамаћи испод Божурове главице (690м), тече према истоку до ушћа у Лепеницу код Јовановца. Ова река има неколико назива. У горњем току тече као Кутловачка река, у средњем току до ушћа 9

10 Лимовца носи назив Угљешница, а у доњем току као Петровачка река. На територији Крагујевца тече од Грбица до ушћа у Лепеницу. Највећа притока Петровачке реке је Лимовац, који тече од узвишења Вучјака у Великом Шењу. Драчка река је лева притока Лепенице. Извире испод брда Амбари у Рогојевцу. До ушћа у Лепеницу, у близини железницке станице Грошница тече дужином тока од 12,5км у правцу северозапад југоисток. Површина слива Драчке реке је 36км. Грошничка река је десна притока Лепенице. Целим током, у дужини од 17км, тече кроз подручје Крагујевца и Крагујевачку котлину. Извире испод Црног врха, познатог узвишења Гледићких планина. Тече од југа у правцу севера до ушћа у Лепеницу. Ждраљица извире у Горњој Сабанти испод брда Ливада (480м). Од изворишта до ушћа у Лепеницу код железничке станице Завод тече скоро праволинијски у правцу југоисток северозапад. Дужина тока Ждраљице је 13км, а површина слива 41км2. У Доњосабаначкој клисури Ждраљица прима своју највећу притоку Медну, која од Гувништа тече вијугавом дубоком клисурастом долином дужином тока од 7км. Од мањег значаја за хидрографски систем Лепенице су потоци, који махом теку од запада и истока према Лепеници: Дивостински поток (6км), Сушички поток (10км), Цветојевачки поток (9км), Реснички поток (8км), Бреснички поток (7км), Кормански поток (8км). Од осталих река које једним делом теку кроз подручје општине Крагујевац значајне су: Дуленска река, Белица и Осаница. Дуленска река извире у Дулену изпод узвишења Гледићких планина Гомиле (793м). Тече крајњим јужним делом општине Крагујевац, најпре у правцу севера, а затим у правцу истока, дужином од 17км. На подручју општине Крагујевац Дуленска река, у засеоку Дубрава прима с леве стране Пчеличку реку дужине тока 7км. Белица кроз подручје општине Крагујевац тече само горњим током са два изворишна крака: Габерицом теце од Горње Сабанте и Велике Сугубине до Старог Села дужином тока од 6км и Бешњајом теце кроз планинско земљиште Црног врха. Ове речице састају се код Старог Села и Мишевића, одакле теку као Белица до ушћа у Велику Мораву код Старог Ланишта. Дужина тока Белице је 34,5км. Осаница извире у Доњој Сабанти испод врха Бучја, огранка Црног врха. До ушћа у Велику Мораву код Багрдана тече дужином тока од 28км. На подручју Крагујевца тече од Доње Сабанте до Доњих Комарица. Вештачка језера Природних језера нема на подручју Града, а језера која постоје су вештачка. Акумулационо језеро Грошница представља најстарије вештачко језеро у Србији. С обзиром да се Крагујевац развијао у највеће насеље и индустријски центар Шумадије, то се још између два светска рата истицао проблемом снабдевања водом. Пошто су Град и његова околина сиромашни јаким изворима, а изданска вода на већој дубини и са колебљивим капацитетом, одлучено је да се подигне вештачко језеро - водојажа на Грошничкој реци. Брана је грађена у периоду године, а језеро напуњено водом у пролеће године. 10

11 Језеро у Спомен парку у Шумарицама има значај за туристичку понуду Града, као и за рекреативни спорт. Дуго је око 1.500m, а широко око 175m. У њему се акумулира око m 3 воде. Површина воденог огледала износи 22ha. Ово језеро представља атракцију за Крагујевчане и због велике посећености током летњег периода добило је назив крагујевачко море. Током летњег периода на хиљаде Крагујевчана проводе слободно време на обалама овог језера. Језеро Бубањ је вештачка творевина, јер се вода акумулира у удубљењу бивше Циглане. Површина воденог огледала је преко 3ha. Напаја се водом са јаког извора Бубањ као и падавинама. Омиљено је место Крагујевчана који слободно време проводе шетајући поред обала овог језера. И ако релативно мало, језеро је природно станиште за разне врсте птица од којих су најинтересантније дивље патке. Језеро је богато рибом због чега је и омиљено место крагујевачких риболоваца. Акумулационо језеро Гружа је настало преграђивањем средњег тока реке Гружа и поред примарне намене у водоснабдевању има за циљ и заштиту од поплава; задржавање наноса и поправљање режима малих вода на низводном потезу Груже у екстремно неповољним хидролошким ситуацијама. Извориште Гружа је дефинисано као саставни део Ибарско шумадијског регионалног система водоснабдевања и разврстано у изворишта првог ранга. Вода са овог изворишта доминантно учествује у водоснабдевању становника Крагујевца. Иако ово извориште у целини територијално припада општини Кнић, због значаја које има за грађане Крагујевца у даљем тексту дајемо преглед његових основних карактеристика. У непосредној и ужој зони санитарне заштите изворишта Гружа изражена је проблематика бесправне градње. У непосредној околини језера, у периоду од године до данас су идетификоване бројне активности које угрожавају статус језера и његову основну функцију. У ужој зони заштите акумулације бесправно лоцирано и саграђено 154 објекта за привремени или стални боравак и 101 платформа понтон (у кориту акумулације) за приступ на огледало воде акумулације. У оквиру ових објеката је и концентрисано насеље тзв рибарско етно село са 13 објеката и изграђеним темељима за ресторан за 50 гостију, на удаљењу 4,5m-10m од коте огледала воде при максималном успору акумулације. Поред наведених проблема везаних за дивљу градњу, на квалитет акумулационог језера Гружа негативан утицај имају неконтролисане рекреативне активности, активности интензивне пољопривреде неприлагођене специфичностима подручја и сл. Негативни антропогени утицај је у директној вези са нивоом еколошке свести и образовања локалног становништва. Клима На подручју града влада умерено-континентална клима. Најтоплији месец у години (просечно) на територији града Крагујевца је јул, са просечном температуром од 27 C, а најхладнији јануар, са - 0,5 C. Просечна годишња температура ваздуха је 11,5 C, а број влажних и тропских дана у току године је уједначен и износи у просеку од 50 до 60 дана. Просечна годишња количина падавина износи 530mm. У структури атмосферских појава просечан број дана са снегом износи 30, маглом 20, а градом 2 дана. Температура Просечна температура ваздуха јануар (ºC) -0,5 Просечна температура ваздуха јул (ºC) 27 Просечна температура ваздуха годишња (ºC) 11,5 Средњи број мразних дана годишње Средњи број тропских дана годишње

12 Влажност ваздуха Просечна влажност ваздуха годишња (%) Трајање сијања сунца Просечно трајање сунца годишње је 6.5h Падавине Просечна количина падавина годишње (mm) 530 Појаве Просечан број дана са снегом годишње 30 Просечан број дана са снежним покривачем годишње 30 Просечан број дана са маглом годишње 20 Просечан број дана са градом годишње 2 Природне карактеристике Геолошке карактеристике У геоморфолошком погледу подручје просторног плана града Крагујевца је веома разноврсно. Заступљени су равничарски, брдско-планински и планински терени. Подручје је ограничено северним падинама Гледићких планина и источних падина Рудника. Планински и брдско-планински терени, заступљени по ободу, израђени су од палеозојских и мезозојских творевина које се генерално пружају правцем ССЗ-ЈЈИ. Централни део одликује се благим равничарским рељефом. Долина Лепенице, која доминира у централном делу терена, усечена је у благом рељефу изграђеном претежно од неогених седимената, са засвођеним узвишењима благих нагиба падина, прекривених делувијалним седиментима. Палеозојски кристални шкриљци изграђују претежно источне делове подручја. Уз њих пружају се издвојене зоне кристаластих кречњака, кварцита и мермера. Мезозојске творевине граде централни део подручја са правцем пружања СЗ-ЈИ. Међу њима су најстарији серпентинити који се јављају у виду испрекиданог појаса мале ширине, од Страгара до Ареповића. Творевине дијабаза се јављају у неколико тектонски одвојених зона- пределу Великог Шења, Шљивовца и Рогојевца и у околини Драгобраће су највеће творевине. Код брда Кременца преовлађујуће учешће имају пешчари са конгломератима. У пределу Доњих Јарушица јавља се узан појас стена ниског кристалинитета у којима се јављају мермерисани кречњаци, метаморфисани пешчари и алевролити. Гледићке планине су изграђене од флишних творевина. Од њих према Жежељу пружају се зоне габрова и дијабаза, преко којих су навучени кристаласти кречњаци. Између Котраже и Влакче јављају се кречњаци као и кречњаци и пешчари на простору од Пајазитова до Кутлова и Драче. Кенозојски неогени седименти имају велико распрострањење. Изграђују претежно централне делове терена. Издвојени су тортон, сармат и панон. Тортон је представљен слатководним седиментималапори, лапоровити кречњаци са слојевима угља, глине и пешчари. Заступљени су на теренима западно од Угљешнице и северно од Лепенице. Бракични сарматски седименти леже конкордантно преко седимената тортона-слабо везани пешчари, пескови и глине са танком слојевима песковитих кречњака. Заступљени су на теренима западно од Петровца. Пано је представљен конгломератима, бречама, глинцима, пешчарима, лапорцима и кречњацима. Покривају терене источних ободних делова. Квартарне творевине имају велико распрострањење. Издвојене су следеће генетске творевине: делувијални седименти, алувијални седименти и алувијално-пролувијални седименти. Геостратешки положај 12

13 Крагујевац је највећи град централне Србије, културни, привредни, образовни и друштвени центар Шумадијског округа, Шумадијско-поморавског региона и широког подручја Моравско-шумадијске макрорегије. Град се налази у централном делу Србије, у долини реке Лепенице. Лежи на тромеђи три велике републичке осовине развоја моравске (око 30km од града ка истоку), западно-моравске и ибарске (око 40-50km ка југо-западу). Преко осталих крупних инфраструктурних система, који се гранају од наведених осовина, Крагујевац је физички и функционално интегрисан у мрежу насеља Републике Србије. Шире посматрано, у зони Крагујевца, Груже и Кнића простире се природни наставак два, посебно за саобраћај, природно погодна магистрална коридора и то Ибарског са југа и Западноморавског са југозапада и запада, који се директно настављају на Великоморавски правац ка северу и на Тимочки правац на истоку. Просторним планом Републике Србије планиран је аутопут Баточина-Крагујевац-Мрчајевци, а који у највећем делу прати трасе постојећих државних путева IB бр.15 Баточина-Крагујевац и II реда бр.155 Крагујевац-Равни Гај-Мрчајевци. Планирани аутопут представља попречну везу између аутопутева Е-75 Београд-Ниш и аутопута Е-761 (позиција државног пута I реда М-5) Појате- Крушевац-Краљево-Чачак, односно веза у зони Чачка са аутопутем Е-763 Београд-Јужни Јадран. Ауто пут Београд-јужни Јадран (Бар) и повезивање трајектом Бар-Бари са Италијом и осталим делом света поморском везом, представља један од најважнијих аутопутских коридора у земљи на правцу север-југ, сврстан у систем трансевропских путева. Отуда је повезивање по правцу исток-запад на овај аутопут од изузетног значаја не само за Крагујевац већ и за део централне и источне Србије. Поред аутопутског коридора на правцу државних путева IB бр.15 Баточина Крагујевац и II реда бр.155 Крагујевац-Равни Гај-Мрчајевци, град је ближим и даљим окружењем повезан првенствено са следећим државним путевима I и II реда: - државним путем IB бр 16 Крагујевац-Топола-Младеновац-Влашко Поље (аутопут Београд-Ниш) - државним путем II реда Крагујевац-Јагодина (Рековац-Крушевац) и - државним путем II реда 176 Крагујевац-Горњи Милановац. Такође, нова саобраћајница према Тополи, као алтернативни правац државног пута I реда М-23 Крагујевац-Топола (Београд), представљаће квалитетнију везу према северном делу земље обзиром да постојећа траса државног пута I реда највећим делом пролази кроз насељена места. Поред разгранате мреже путева који Крагујевац повезује са великим бројем градова и насеља, железничком пругом могућ је саобраћај у 4 главна правца: - Крагујевац - Београд - Суботица Будимпешта - Крагујевац - Ниш Софија - Крагујевац - Подгорица - Бар (морска лука) - Крагујевац - Скопље - Солун (морска лука) Поморски транспорт је организован преко луке Бар, уз коришћење железнице Крагујевац - Бар (450km) и речни преко луке Смедерево на Дунаву. Могуће је организовати поморски транспорт и преко луке Солун (Грчка) уз коришћење железнице. Ваздушни саобраћај је организован преко Аеродрома Никола Тесла у Београду. 13

14 Мапа 3. Приказ географског положаја града у Републици Србији Руде У оквиру зона различитог геолошког састава на подручју града Крагујевца постоје појаве и налазишта разноврсних руда. Карактеристика подручја су изражена налазишта азбеста, који данас нема значаја који је некада имао, као и појаве ретких метала олова, цинка и живе у побрђу Рудника. Мање познате и мање испитане су наслаге гипса-анхидрита код Голочела и лежиште мермерних бреча у Рамаћи. У атару села Рамаћа, у серпентинској маси, налази се компактно рудиште гвожђа. Гвоздене руде има око 1,6 милиона тона. У Каменици се налазе велике количине кречних бреча. У близини села Кутлова и Добраче, у серпентинској маси нађена је азбестна руда врло доброг квалитета. На основу испитивања утврђена је резерва од 8,1 милиона тона. У близини Влакче постоји неколико налазишта руде гвожђа са резервама преко 2 милиона тона. На југозападном делу брда Столице има појава манганских руда. Ове појаве су продужење манганске зоне која се пружа ка Влакчи почевши од атара Великог Шења. У насељу Драча откривена је манганова руда. Процењене количине су тона. Између насеља Вињишта и Грошнице има појава гипса. На великом броју места у атару Горњих Комарица јављају се масе кварца чији би се чистији делови могли употребити у индустрији стакла. Све појаве руда не дају основу за интезивнију експлоатацију без даљих детаљних истраживања, на основу којих би се добили прецизнији подаци о количинама и економичности експлоатације. Минерали, минералне, геотермалне воде и други потенцијални ресурси На територији града Крагујевца постоји неколико извора са својствима лековитих вода. То су: Видарица у Дреновцу и Вињишту, Бубањ у Крагујевцу, Радованац и Бакарњача у Доњој Сабанти, Слани извор у Грошници и Барски (сумпоровити) извор у Вињишту. Такође се помиње и лековитост Врела у Јабучју, најтоплијег извора у Крагујевачкој котлини. Формирање бањског центра обезбеђује карактер извора термоминералне воде у Страгарима - Бања Вољавча, што значајно доприноси проширењу туристичке понуде и општег програмског капацитета средине. Извор бање Вољавча налази се на километар удаљености од манастира Вољавче, окружен прелепом храстовом и багремовом шумом. На десетак метара од извора налази се импровизована бања са пет када и два омања базена (мушки и женски). У кадама се користи минерална вода са извора за лечење реуматичних болести. Комплетна испитивања физичко-хемијског састава воде урађена су у Институту за јавно здравље, а испитивање радиоктивности извршено је у Институту за медицину рада и радиолошку заштиту у Београду. На основу извршених анализа, донет је 14

15 закључак да испитивана вода са извора Вољавче у Страгарима припада слабо минерализованим олигоминералним водама, чији суви остатак на 180C износи само 0,1353g/l. Терапијску вредност овој води даје и њена температура од 24,4C, што је сврстава у термалне воде (воде чија је температура већа од 20C ), као и присуство водоник-сулфида од 0,0006g/l те би у терапијске сврхе могла да се користи и купањем уз загревање до одговарајућих температура, у оквиру разних хидротерапијских процедура (каде, базени). Шуме Шумадију, у чијем централном делу се налази Крагујевац, карактерише брежуљкасто-брдовито земљиште, благо заталасано и питомо. Ово подручје је добило име по томе што је некада било пребогато шумама, које данас заузимају 1/4 укупне површине. Укупна површина шума и шумског земљишта на подручју Града износи ha при чему се 6,006.32ha (25.2%) налази у државном власништву, а 17,809.00ha (74.8%) у приватном власништву. Укупно обрасла површина државних шума износи 5,517.24ha. Како просторни план града Крагујевац обухвата површину од 2011km 2 ( ha), може се рећи да пошумљеност територије Града Крагујевца износи 11.84%. У оквиру очуваних шумских комплекса, најзаступљеније су следеће асоцијације: - заједница врбово-тополових шума (Ass. Salicetum Populetum Raj.), - заједница мешовите шуме храста лужњака и јасена (Ass. Querceto Fraxinetum serbicum Rud.), - заједница чисте планинске букве (Ass. Fagetum montanum serbicum Rud.), - заједница храста китњака (Ass. Quercetum montanum Cer. et Jov.), - заједница храста сладуна и цера (Ass. Quercetum frainetto-cerris Rud.), - заједница белограбових шума (Ass. Carpinetum orientalis serbicum Rud.). Животна средина Квалитет ваздуха Основне загађујуће материје у градској атмосфери представљају продукти сагоревања (СO 2, СО, SO 2, NOx, НС, суспендоване честице) које емитују: - Стационарни извори ( Енергетика д.о.о. и ФАС, Форма идеале и остале енергане), - Мобилни извори (транспортна средства), - Специфични загађивачи као што су Техничко ремонтни завод, асфалтна база Илићево, ливница "Фармаком МБ - Метал центар" Крагујевац у Илићеву и - Остали емитери ( мали емитери : велики број пекара, роштиљских радњи и пржионица кафе и индивидуална ложишта у граду). Стационарни извори Један од највећих стационарних извора емисије у граду Крагујевцу је Енергетика д.о.о. у реструктурирању, која што се тиче котловских постројење располаже са приближно 370MW топлотне снаге. Најважнија котловска постројења су распоређена на три локације: матичној, КЦ и Ердоглија. Табела 1.3. Основне карактеристике котлова Енергетике д.о.о. Локација ознака а локациј и Номинална снага котла (MW) Гориво Радни флуид K1 31,65 гас водена пара 35 K2 31,65 гас водена пара 35 Старост котла (година) 15

16 КЦ КГ Ерд K3 63,3 K4 61,5 K5 115,18 угаљ (старт на мазут) угаљ (старт на мазут) угаљ (старт на мазут) водена пара 28 водена пара 23 водена пара 18 K1б 6,6 гас/мазут врела вода 19 K2б 6,6 гас/мазут врела вода 20 K3б 7,3 гас врела вода 20 K4б 2,6 гас водена пара 27 K5б 7,0 мазут врела вода 17 К1е 16,2 гас/мазут врела вода 1 К2е 7,0 гас/мазут врела вода 19 Напомена: У табели су наведени само најважнији котлови са аспекта заштите животне средине. Карактеристично за котлове који имају ложишта на гас је одсуство емисије угљен моноксида (СО), сумпор диоксида (SО 2 ), занемарљива, практично нулта емисија пепела и чађи, смањена емисија угљен диоксида (СО 2 ), као и стабилна емисија азотних оксида (N0x). Ову тврдњу су потврдили резултати свих извршених мерења. Дакле, са аспекта емисије димних гасова сви котлови, који као гориво користе гас, представљају добро решење, а могуће је значајније смањити постојећу емисију и из ових котлова, повећавајући њихову ефикасност. Генерално се може рећи да је емисија димних гасова, у односу на постојећу регулативу (када се у котловским ложиштима сагорева мазут) прихватљива. Карактеристично за котлове који имају ложишта на чврсто гориво је висока емисија прашкастих материја (пепео), максимална емисија СO 2, потенцијална висока емисија СО и веома висока емисија S0 2, што зависи од састава коришћеног угља. Према подацима Института за јавно здравље из Крагујевца, који су добијени мерењима на котловима К3 и К4, 2008., и године регистровано је повремено искакање емисије сумпор диоксида што је последица коришћеног горива са повишеним уделом сумпора, као и емисије прашкастих материја у години. Слично је и са резултатима мерења емисије Института 1. мај из Ниша, која су обављена на котловима К3 и К4, у и години. Емисија из мобилних извора Социјално и економско стање грађана града Крагујевац је такво да је удео савремених возила са катализаторима и ниском емисијом штетних материја веома мали у укупном броју возила. Путничка и теретна возила која се крећу по улицама Града Крагујевца у просеку су стара преко 10 година. Она су у релативно лошем техничком стању и емитују вишеструко већу емисију загађујућих материја у ваздух од савремених возила, која се експлоатишу у модерним градовима. Социјална и економска ситуација се пресликава и у непотпуно одржавање постојећег возног парка, што даје допунски допринос у погоршању емисије и енергетске ефикасности. Остали емитери Преостала котловска постројења у Крагујевцу су малих снага (увек испод 1МW), а приближно равномерно су подељени на котлове на гас, тешка и лака уља и чврста горива. Једини изузетак је нова котларница фирме Фиат аутомобили Србија са котларницом од три котла на гас укупне 16

17 снаге од 32МW. Како су она још увек у пробном раду, до сада нису завршена сва неопходна мерења, тако да подаци о емисији из ових котлова нису доступни, али се реално може претпоставити да из ових нових котлова на гас нема емисије пепела, сумпор-диоксида и угљен- моноксида. Такође треба истаћи да постоје и други специфични мањи загађивачи у Крагујевцу који нису покривени мерним подацима о емисији (Техничко ремонтни завод, инивидуална ложишта), који могу бити извори и неких других штетних материја. Мониторинг Један од параметара праћења квалитета ваздуха су имисиона мерења која се систематски спроводе у Крагујевцу више деценија. У задњих неколико године није долазило до прекорачења граничних вредности имисије прописаних законом за SO 2. За NОx у задњих неколоко година долазило је до појединачних прекорачења граничних вредности у зимским месецима, најчешће као последица саобраћаја. На мерним местима где се мери чађ (велике раскрснице), у задњих неколико година долазило је често до прекорачења вредности током године (Мала Вага, Медицинска школа, Саобраћајац). Праћене су и концентрације бензена и у последњих неколоко година није било прекорачења. У летњем периоду већ неколико година прати се концентрација приземног озона, чије су вредности биле испод дозвољених граничних вредности прописаних законом. По питању укупних таложних материја - УТМ (прашина), које се мере на 12 мерних места у граду, најоптерећеније локације су биле, пре свега у зимским месецима код Пиварског парка, индустријска зона (код ЈКП "Чистоћа"), а током године понекад у улици Саве Ковачевића. У таложним материјама мерене су концентрације тешкох метала (Pb, Cd, Zn). У последњих неколико година вредности су биле испод максимално дозвољених концентрација прописаних законом. Стање вода У погледу стања вода, присутна су два основна проблема: неравномерни водни режим водотокова као последица девалвације и девастације вегетацијског покривача тла, посебно у горњим токовима притока и различити видови загађивања воде (различити чврсти и течни отпаци и дивље депоније смећа, одвођење фекалија и отпадних вода из насеља). Посебно јако угрожавање вода од комуналних и индустријских отпадних материја је присутно у доњем сливу Лепенице. Бонитет воде реке Јасенице је такође евидентно угрожен јер је присутна велика количина јаловишта азбеста дуж обале. Не мање редак случај је присуство депонија комуналног отпада на обалама других вода. Стајаћи водени екосистеми на територији градског подручја немају задовољавајући бонитет јер је присутна интензивна еутрофизација, због прилива различитих загађивача из насеља.квалитет површинских и подземних вода је битан параметар у оцени стања животне средине. Према Уредби о категоризацији водотокова ("Сл. гласник Републике Србије",бр.5/68), на територији града, може се приказати следеће: Лепеница до уласка у Крагујевац- II класа, Лепеница низводно од Крагујевца- IV класа. Сапробиолошка анализа природних површинских вода на територији града Крагујевца: - Гружа, Рибеш и Липница - II класа - Голочело, Козујевски поток - II класа - Грошничко језеро, Грошничка река - II класа - Ждраљица - II класа; - Бресничка река - II и III класа - Угљешница- III класа; - Лепеница - III и IV класа - Рача- III класа; - Вољавча- II класа - Дрезга II и III класа - Јабучка река- II и III класа; Сребрница - I и II класа. 17

18 Стање канализационе и санитарне инфраструктуре на подручју градa Крагујевца је незадовољавајуће у ванградском подручју. Посебно је деликатно питање санитарних отпадних вода свих сеоских насеља, која отпадним водама могу трајно да загаде земљиште и подземне воде. На територији града, у Цветојевцу је крајем 80-их година прошлог века изграђено постројење за пречишћавање отпадних вода. Постоји двоструки проблем који утиче на његово правилно функционисање. Многи производни погони испуштају отпадне воде без третмана у канализациону мрежу (нарочити проблем стварају прехрамбени погони) која доспева у постројење. Са друге стране, само постројење захтева ревитализацију технолошког поступка, зато што не може да пречисти воду у прописаним границама. Снабдевање водом за пиће Крагујевац је познат по проблемима са којима се суочавао везаним за водоснабдевање, не само када је у питању квалитет, већ и довољне количине како за потребе како становништва, тако и за друге потребе (привредне и сл.). У свом досадашњем развоју град Крагујевац је прошао све фазе снабдевања водом, од коришћења извора и бунара до савремених водоводних система. За снабдевање водом Крагујевца данас се користе: 1. Изворишта у систему за водоснабдевање ЈКП Водовод и канализација, Крагујевац, за 83.54% становништва и то: - површинске воде из сливова река Грошнице и Груже акумулиране у акумулацијама Грошница и Гружа ( Туцачки напер ), и - подземне воде из алувиона Велике Мораве у реону села Брзан. 2. Алтернативна изворишта за водоснабдевање које користи око становника (16.46%) углавном приградских и сеоских насеља. Од постојећих изворишта два се налазе на територији других општина ( Морава на територији СО Баточина и Гружа на територији СО Кнић), на међусобној удаљености од око 60km, док се извориште Грошница налази на удаљености 10km од града Крагујевца. Са регионалног водоводног система Гружа вода се дистрибуира и за потребе потрошача са територије општине Краљево и потрошаче са територије општине Кнић ( насељима Пајсијевић, Грабовац, Гружа, Честин, Губеревац, Балосава, Кнић и Вучковица ). Са водоводног система Морава вода се дистрибуира и за потребе потрошача са територије општине Баточина ( насељима Баточина, Бадњевац, Никшић и Прњавор). Поред градских насеља Крагујевца, на постојећи дистрибутивни систем су везана и сеоска насеља или њихови делови и то: Голочело, Ђурисело, Дреновац, Драгобраћа, Грошница, Вињишта, Поскурице, Опорница, Трмбас, Баљковац, Маршић, Корман, Јовановац и Цветојевац. Стање земљишта На територији Града заступљено је више типова земљишта, што одговара разноврсним орографким условима терена. Формирано је седам основних типова земљишта са више подтипова и варијетета: - Алувијум-алувијално-делувијални нанос заузима 4,2% површине; - Смоница - (смоница еродирана, смоница у огајњачавању, смоница у лесивирању, смоница огајњачена и смоница лесивирана) заузима 33,5% површине; - Гајњача - (гајњача плитка, гајњача у лесивирању, гајњача лесивирана) заузима 26,6% површине; - Подзол заузима 1,6% површине; - Црвеница заузима 0,6% површине; - Смеђа земљишта (смеђе кисело на пешчару) заузима 9% површине; - Скелетоидна земљишта (смеђе скелетоидно на шкриљцу и скелетоидно на кречњаку) заузима 24,5% површине. 18

19 Плодна и средње плодна земљишта заузимају 36,5%, односно 26,3% територије, док су неплодна земљишта заступљена са 37,2% територије. У погледу основне природне предиспозиције за привређивање, ова територија поседује значајан пољопривредни потенцијал. Од укупних ha пољопривредних површина, ha чине обрадиве површине. Структура обрадивих површина је повољна у односу на Републику Србију (63,1%), Округ (67,9%) и централну Србију (53,4%). Према коришћењу земљишта, структура површине Града је следећа: пољопривредно земљиште чини ha. Обрадиво пољопривредно земљиште је 61%, шумско земљиште 29%, остало земљиште 10%. Програм испитивања и анализе земљишта за потребе Града реализује Институт за јавно здравље Крагујевац. Програм је обухватио 14 локација у периоду година. Узорци су узимани на локацијама у оквиру зона изворишта за водоснабдевање града, затим градске средине, индустријске зоне, градске депоније и пољопривредне зоне. Гледано са аспекта загађивања квалитет земљишта на територији града је задовољавајући. На основу резултата физичко хемијских испитивања земљишта може да се констатује да није детектовано присусуство полицикличких ароматичних угљоводоника, полихлорованих бифенила и органохлорних пестицида. Такође није било повишених вредности општих параметара који карактеришу квалитет земљишта, али су зато детектоване повишене вредности никла, хрома, олова и бакра. За поједине локације (Морава, Грошница) присуство никла и хрома је очекивано док на другим локацијама се констатује спорадично присуство тешких метала. Повећане концентрације никла су се јављале на локалитету Морава-Брзан, као и на локалитету извориште за водоснабдевање Грошничко језеро. Концентрација хрома је била повећана код бране Грошничког језера и у земљишту које заузима градска депонија Јовановац. Садржај олова био је повећан на локалитету градске депоније Јовановац. Загађивање земљишта на територији Града присутно је у зонама велике концентарције становништва, привредних активности у долини Лепенице, Угљешнице, Јасенице, ширења урбаног подручја, прекомерне примене минералних ђубрива и других хемијских средстава локалних сметлишта у селима, лоше санитације у руралним подручијима, јаловишта и депонијама опасног отпада. Историјски подаци На просторима данашње Шумадије и територије коју покрива град Крагујевац прве трагове живота, а за које имамо материјалне доказе, налазимо пре година (пећина у селу Градац). Археолошка налазишта на овим просторима потврђују да су ови простори били насељени пре више хиљада година (насеље у Дивостину год. пре нове ере, у Доњим Грбицама око 4000 год. п.н.е., насеља на простору садашњих села Рогојевац, Комарице и Корићани између 3000 и 1700 год. п. н. ере, Реснику око 1000 год. п. н. ере и тд.). Крајем трећег и почетком другог века пре нове ере простори данашње централне Србије велика инвазија Келта уноси доста пометње и промене код домородачког становништва на овим просторима Око 230 године пре нове ере доласком Римљана на Балкан, простори централне Србије припадали су провинцији Горњој Мезији. У периоду владавине византијског цара Јустинијана ( Године) у Доњим Грбицама била је подигнуто утврђење Градина и црквица као део одбрамбеног система утврђења. У првој поливини VII века учесталим упадима Словена био је срушен Јустинијанов одбрамбени систем, а самим тим и утврђења на просторима данашње Шумадије. Године 1198/99. у Хиландарској повељи Стефана Немање помиње се жупа Лепеница (Горња и Доња). Према овој повељи Горња и Доња Лепеница ушле су у састав државе Стефана Немање после рата са Византијом године. На просторима жупе Лепенице пдигнуто је неколико манастира и цркава. Падом Српске деспотовине Године под турску власт Лепеница је ушла у састав Смедеревског санџака. Први познати податак о помену Крагујевца као села са тргом под именом Крагујевџа, датира из године у смедеревском тапудефтеру. Све податке везане за Крагујевац у XVI можемо наћи само у турским пописима. Тако се у турским пописима из и године Крагујевац наводи као касаба са 39 кућа, а према попису из године налазимо податке да је Крагујевац 19

20 имао текију, хамам, мектаб, џамију и један или више месџида. Касабу је чинило 7 муслиманских махала, односно 56 кућа, као и џемат (заједница) хришћана од 29 кућа. У турском благајничком дефтеру Крагујевац је наведен под именом караговинџа. У пописима између године у Крагујевцу је било 203 муслиманске куће, 28 хришћанских и 12 ромских (хришћанских и муслиманских) кућа. Почетком XVII века Крагујевац се помиње као средиште кадилука. Према попису из године Крагујевачка област је имала 197 села и 3540 кућа. Турски географ и путописац Хаџи Калфа оставио је средином XVII века кратку белешку о Крагујевцу, наводећи га као валику касабу и средиште кадилука. Аустријске снаге под командом грофа Лудвига Баденског наносе пораз турској војсци код грабовца и Баточине године и освајају Крагујевац. Већ наредне године Крагујевац је поново потпао под турску власт. Крајем XVII века на левој обали Лепенице била је подигнута џамија. Први помен Шумадије, за који ми знамо, био је у дефтеру београдског митрополита Мојсија Петровића године. Четири године касније, године, аустријска војска под командом принца Еугена Савојског осваја Крагујевац, а Пожаревачким миром, године, Крагујевац је ушао у састав Краљевине Србије под аустријским патронатом. Успостављањем аустријске управе Крагујевац је уређен као Шанац Крагујевац и постаје средиште дистрикта. На челу крагујевачке нахије је оберкнез Станиша Марковић Млатишума. У присуству ваљевског епископа Доситеја Николића и народа, 26. фебруара године, крагујевачка џамија је била претворена у цркву и освећена. У Крагујевцу је или године била отворена прва основна школа, а зна се да је први учитељ био Петар Нинковић. Након Београдског мира године, Крагујевац је трећи пут пао под Турску власт. У време буне Коче Анђелковића (Кочина Крајина), његови одреди су заузели Крагујевац године. Исте године турци су поново заузели Крагујевац и спалили манастире Драчу, Вољавчу и Благовештење. Наредних година почела је обнова ових манастира и трајала је неколико година. По избијању Првог српског устанка Карађорђеви устаници су oслободили Крагујевац већ 5. априла године. Године у Крагујевцу је основан нахијски суд (Магистрат) који је радио све до слома устанка године. Почетком године, 13. јануара, на Скупштини у Крагујевцу формулисани су захтеви Срба у преговорима са Турцима у складу са одредбама Букурешког мира. Септембра месеца исте године, услед пропасти устанка, Крагујевац је поново пао под турску власт. Септембра месеца године Хаџи Проданова буна, након пожешке и рудничке, захватила је и Крагујевачку нахију. По избијању другог српског устанка 1815.Крагујевац је у јуну коначно ослобођен од турске власти. Године почела је изградња кнежевих конака у оквиру дворског комплекса, а на мајској скупштини у Враћевшници, године, проглашен за престоницу. Кнез Милош Обреновић је подигао Цркву Силаска Светог духа, а завршен је и Амиџин конак.крагујевац је тада имао 193 куће и 278 арачких глава. У Крагујевцу је године рођен Милан Обреновић, а 16. септембра Михаило Обреновић, кнез Србије од и од године. Тих година у Крагујевац је дошао велики број значајних личности које су се задржале по неколико година: године на двор је дошао Грк Константин Александрини, први дипломирани лекар, који се задржао до године, 1820 године дошао је Вук Стефановић Караџић који је забележио неколико народних песама (Бановић Страхиња), а касније је био члан Законодавне комисије, године је дошао Димитрије Давидовић и убрзо постао кнежев секретар на двору, исте године је отворена прва апотека при кнежевом двору, основан Нахијски суд, завршен конак кнеза Милоша. Наредне године основана је Конзисторија (црквени суд), а изграђени су друмови који су повезали Крагујевац, Београд и Смедерево. На великој Народној скупштини у Крагујевцу, 27. јануара године прихваћена је Акерманска конвенција. Исте године формирана је у Крагујевцу варошка полиција. Први хатишериф је стигао у Крагујевац 11. децембра године, а прочитан је на Народној скупштини 6. фебруара године у преводу на српски језик. Крагујевац је године постао средиште Митрополије, а први митрополит био је Мелентије Павловић. Наредне, године, била је основана Библиотека Књажеске канцеларије, Књажескогардијски коњички ескадрон и Војна болница гвардејски шпитаљ. 20

21 Године основана је Велика школа (Гимназија). За митрополита изабран је Петар Јовановић. У Крагујевцу је те године штампана књига ''Совјетио здравога разума'' Доситеја Обрадовића. На великој Сретењској скупштини (14 16 фебруара) усвојен је Сретењски устав, први устав Кнежевине Србије, који је убрзо био суспендован. Основан је Државни совјет. Те године одржана је прва представа у Књажевско србском театру. Априла месеца Велика школа је прерасла у четвороразредну гимназију. Крагујевац је постао средиште Шумадијске Средоточне војне команде. Седиште Митрополије премештено је у Београд. Године формиран је Срез крагујевачки, а наредне Лицеј, као виша школа са филозофским одељењем, претеча Београдског универзитета. За првог ректора именован је Атанасије Николић. Године формиран је Округ крагујевачки, Суд Округа крагујевачког и формирана је крагујевачка општина на основу Закона о устројству општина. Варош је из године у годину напредовала и осавремењавала се. Године 1840 отворена је постекспедиција (Пошта), а Гимназији је отворена библиотека. Под притиском Уставобранитеља кнез Михаило издао је Указ о пресељењу престонице у Београд 7. маја године, а истовремено је и Лицеј премештен у нову српску престоницу. Указом кнеза Александра Карађорђевића Тополивница је из Београда пресељена у Крагујевац, чиме је Крагујевац постао за дужи временскји период центар и колевка српске индустрије. После само две године, године, изливени су први топови, основана Војно-занатлијска школа, године, основан Лабораторијум при Тополивници, исте године, формирана Ковачница, године, Пушкарница године. Сви делови војне фабрике, укључујући и Барутану у Страгарима, обједињени су у Артиљеријску управу године. Крагујевац се модернизовао и развијао и на другим пољима. Године варош је добила прву телефонску централу, а године саграђена прва наменска зграда Скупштине у којој је српски парламент заседао наредних деценија. Године основана је прва Јавна библиотека у Крагујевцу, а почело се и са изградњом Саборне цркве Успење Пресвете богородице. Наредне године подигнута је зграда Војне болнице крај Милановачког пута. Крагујевац је године добио фабрику пива која је радила све до године. Велики помак седамдесетих година XIX века учињен је и на побољшању просветних прилика Крагујевцу и Шумадији оснивањем Учитељске школе године. Тих година почеле су да се отварају школе школе и по окружним селима (Страгари, Лужнице). Седамдесетих година почела су да се оснивају хумануитарне организације (Црвени крст, Крагујевачко женско друштво), да се штампају листови и часописи (Глас јавности, Ослобођење, Старо ослобођење), разна удружења и клубови (Ловачки клуб, Крагујевачка стрељачка дружина, Певачко друштво ''Шумадија''). Године формирана је била Шумадијска дивизијска област са штабом у Крагујевцу, а фебруара исте године Тополивница је променила име у Војнотехнички завод. Већ наредне године прва електрична централа у Србији инсталирана је у Војнотехничком заводу, а почео је са радом систем загревања фабричких хала. Варош је те године имала9083 становника и 1594 кућа. Изградњом железничке пруге Лапово Крагујевац, варош се повезала са железничким саобраћајем који је тих година био у експанзији. Упоредо са растом броја становника и потребом његовог описмењавања у року од само неколико година отворене су још две основне школе. Наставило се са оснивањем нових и неопходних градских служби (Добровољно ватрогасно друштво), отварањем новчаних и кредитних завода, хотелских и угоститељских објеката. Ницали су и нови индустријски капацитети што је утицало да се варош веома брзо просторно ширила и демографски увећавала (1890. године било становника и 1958 кућа). Због тога је била потреба да се уради и регулациони план Крагујевца, што је и учињено године. Тих година су отваране и женске стручне школе, здравствена заштита унапређивала формирањем нових специјалистичких одељења и амбуланти, а живот у вароши оплемењивао новим парковским и зеленим површинама. Крагујевац је све више добијао изглед урбане средине са развијеном грађанском класом. Истовремено развијала се и радничка класа, а варош је добијала и епитет важног политичког чиниоца у Србији. Привредни, друштвени, урбани, просветни и културни развој града у првој деценији XX века зауставио је Први светски рат. Велика материјална разарања, губитак људских ресурса и на једно дуже време заустављен друштвени развој главна су карактеристика историје 21

22 крагујевца и Шумадије у овом периоду. Првих година после ослобођења обновљен је рад БТЗ, управних, судских и школских установа у граду. Године стигла је у Крагујевац и прва група руских емиграната белогардејци. После само неколико година, године, изграђени су први модерни бетонски мостови преко Лепенице. Многа друштва и удружења обнављала су свој рад, а формирана су и нова. Те године подигнута је нова зграда Окружне болнице са осам павиљона у Сушици, а ВТЗ је променио назив у Артиљеријско технички завод. Правили су се планови и програми за развој комуналне инфраструктуре, електрификације и водоснабдевања Крагујевца. Године почео је да се врши први геодетски премер градског подручја у склопу програма геодетског премера читаве Србије. И поред великог грађевинског полета у првој деценији после завршетака Првог светског рата било је великих социјалних и економских проблема које је требало решавати. Како државне институције кадровски и економски нису могле да испрате и реше нагомилане проблеме њихову улогу су полако покушавале и решавалае многобројне хуманитарне организације које су обновиле свој рад, али због потребе ницале су и нове. Крагујевац је године имао становника и 5004 куће. Стари урбанистички пројекат већ је био превазиђен и тесан за нове градске потребе. Приступило се изради новог урбанистичког плана који је и усвојен средином тридесетих година. Овим регулационим планом ударени су темељи будућих праваца развоја града. Многобројни капитални објекти изграђени су у том периоду, а који су преживели нови светски рат и улепшавају улице Крагујевца. Новом политичком поделом тридесетих година Крагујевац је припао новоформираној Дунавској бановини са седиштем у Новом Саду. Привредно, друштвено, просветно и културно опорављен и у новом замаху развој града прекинуо је Други светски рат. Крагујевац је много настрадао и претрпео људске губитке стрељањем неколико хиљада невиних и недужних грађана 21. октобра године. Привредни ресурси су били уништени и опљачкани, тако да је требало после само две и по деценије кренути испочетка. У новом друштвено политичком систему са новим облицима друштвеног организовања и у новом систему привредног развоја Крагујевац је успео да се организује и нађе своје место. Као центар војне индустрије са традицијом ову делатност је и даље развијао и унапређивао. Педесетих година XX почео је да развија и убрзо постао центар аутомобилске индустрије у Југославији и на Балкану. Упоредо са развојем војне и аутомобилске индустрије развијала се и пратећа индустрија углавном металског комплекаса. Упоредо са фазама развоја СФРЈ у послератном периоду, тако се развијала и индустрија Крагујевца и Шумадије. Град се на моменте неконтролисано ширио како демографски, тако и урбанистички. Број становника је од пописа до пописа имао за по 20 и више процената становника више. Све ово је захтевало да се број основних и средњих школа из деценије у деценију повећава како по броју, тако и по капацитету својих објеката. Седамдесетих година Крагујевац постаје и Универзитетски центар. Здравствене службе су се веома брзо развијале и шириле тако да је од Окружне болнице за само неколико деценија постао универзитетски клинички центар. После Другог светског рата осниване су потпуно нове иснтитуције културе којих до тада није било на овим просторима. Град се урбанистички ширио, а путна, електрична и водоводна инфраструктура је често са кашњењима успевала некако то да испрати. Велики привредни, друштвени, просветни, културни, здравствени, грађевински замах прекинут је почетком деведесетих година прошлог века великом политичком кризом која је резултирала распадом СФРЈ и формирањем шест нових држава. Политички и друштвени систем поново је промењен. Стагнација на свим пољима била је евидентна. Држава и сам град Крагујевац је још у процесу транзиције... 22

23 Становништво Као што је истакнуто на почетку, у Крагујевцу, према последњем попису становништва, урађеном године, живи становника.. Извор: Републички завод за статистику На основу података који су наведени у последња четири званична пописа становништва (од до године), становништво града Крагујевца је бележило пораст у периоду од године до године, и тада је забележен раст од становника, што представља раст по стопи од 9,26%. У периоду између пописа од године до године, постоји пад од становника, што предствља пад по стопи од 2,37%. У последњем анализираном периоду, између пописа од године до године забележен је раст од становника, што представља раст по стопи од 2,06%. 23

24 Преглед становништва према полу Извор: Републички завод за статистику У полној структури становништва, на свим посматраним пописима становништва може се уочити већа бројност женске популације у односу на мушку. Према попису из године и године тај однос је био 51,0:49,0. И на попису из године, као и на последњем попису године однос је био 51,3:48,7 у корист женске популације Старосна струкутура становништва Попис Преко Непознато Укупно Извор: Републички завод за статистику 24

25 Старосна структура становништва града Крагујевца формирана је под директним дејством наталитета, а процес старења је у највећој мери условљен секуларним падом наталитета. На старосну структуру становништва утицали су, смртност и миграције, али у мањој мери. Старосна структура становништва показује да се током посматраног периода најбројније групације становништва померају од омладине ка средњим годинама. По првом анализираном попису из године најбројнија групација је од 25 до 29 година, а по попису из године најбројније је становништво старости од 55 до 64 година. Према попису из године доминира генерација преко 65 година, док према последњем попису из године најбројније је становништво старости од 55 до 64 година. Можемо да приметимо да се по последњем попису из Ггодине најбројније старосне групе у средишњем и доњем делу табеле и да старосна структура становништва града Крагујевца има све карактеристике регресивног типа. Однос урбаног и руралног становништва Град Крагујевац су, као и већину градова и општина у Србији карактерисала миграторна кретања из руралних ка урбанизованим деловима града. Ова појава је условила да 84% становништва буде сврстано у категорију урбаног, приликом званичног пописа годинњ. Извор: Републички завод за статистику 25

26 Становништво старије од 15 година према полу и школској спреми, по попису Без школске спреме Непотпуно основно образова ње Основно образовање Средње образовање Више образовање Високо образовање Непознато Укупно Укупно Мушко Женско Извор: Републички завод за статистику Образовна структура становништва старијег од 15 година указује да је најбројнија групација становништва са средњим образовањем (55%), док 11% становништва има завршен VII/1 степен стручне спреме. Са друге стране, имамо 2% становништва без школске спреме и 18% са основним образовањем. Становништво према економској активности, по попису Укупно Обављај у занима ње Економски активни Некада радили Траже први посао Деца млађа од 15 година Пензио нери Економски неактивни Лица са приходи ма од имовине Учениц и/студен ти (15 и више година) Лица која обављају само кућне послове у свом домаћинс тву Остал о Извор: Републички завод за статистику Економски активно становништво чини 44% укупног становништва града Крагујевца. Од укупно броја економски активног становништва 72% обавља неко занимање, 17% је некада радило, преосталих 11% чине незапослена лица која траже посао. Код економски неактивног становништва имамо следећу структуру: 43% су пензионери, 27% су деца млађа од 15 година, 16% су ученици и 26

27 студенти, 13% су лица која обављају кућне послове у свом домаћинству и 1% чине лица са приходима од имовине. Туристички ресурси града Кратак историјат развоја туризма града и пресек садашњег стања са потенцијалним проблемима и могућностима развоја Прва организација задужена за развој туризма био је Туристички савез основан је 1. марта године. Бавио се информативном и пропагандном делатношћу, а финансирао се од боравишне таксе. У том периоду главна туристичка знаменитост града био је Спомен парк 21. октобар. Поред музеја, на улазу у Спомен парк, изграђен је монтажни објекат за прихватање туристичких група и продавница информативно-пропагандног материјала, сувенира и народне радиности. У периоду од било је стално ангажовано двадесетак туристичких водича, задужених за вођење кроз Спомен парк. Иако никада доминантна или истакнута грана туризам се развијао у Крагујевцу кроз дуги низ година и кроз статистичке податке бележи се пораст броја гостију од седамдесетих година прошлог века. Ово се доводи у везу са општим стањем развоја туризма у Србији, као и са посетама Спомен парку у Шумарицама, који је био симбол града Крагујевца кроз деценије после Другог светског рата. Криза деведесетих година, као и промена друштвено-политичких околности учинили су промену и у туристичкој промоцији и интересовању. Интересовање за посету Спомен парку је смањено, а због тешке финансијске ситуације, санкција и ратова број туриста, домаћих и страних вишеструко је смањен. Туристичка организација Крагујевца која је настала године из Туристичког Савеза, пословала је самостално, у веома тешким финансијским условима. У складу са новим Законом о туризму, одлуком Скупштине града крајем године основана је ГТО Крагујевац. Комплекс Милошев венац, простор некадашње прве престонице модерне Србије постаје простор који заузима приоритет у промоцији града. Поред тога, први јавни акваријум у Србији, отворен при ПМФ-у године, првобитно са научно истраживачком и едукативном улогом, временом је прерастао у туристичку атракцију, посебно интересантну за екскурзије предшколских и школских група. Значајан тренутак је и отварање Музеја оружја- Старе ливнице за туристичке посете, након што је простор око њега прешао у власништво града. Од започела је категоризација приватног смештаја и сеоских домаћинстава, па се значајна пажња усмерава на развој сеоског туризма и њему комплементарних видова: ловног и риболовног, еко туризма. Последњих година уочава се пораст броја туриста и броја ноћења, а посебно од године, што се доводи у везу и са бољом привредном климом у граду и земљи, али и са појачаним радом на побољшању туристичке понуде града и оснивањем Градске туристичке организације Крагујевац. Наступи на сајмовима у земљи и окружењу, разне промотивне кампање, штампани материјал, интернет промоција доприносе већој посећености града Крагујевца. Отварање Шумадија сајма, а у новије време успостављање производње Фијат аутомобила Србија, организовање бројних спортских догађаја, као и различитих конгреса, семинара и нових културних манифестација утицали су да се од до године број остварених ноћења увећа 3 пута. Туризам представља перспективну развојну шансу града Крагујевца, комплементарну са другим привредним гранама. Треба га развијати афирмацијом културно-историјског наслеђа, макрорегионалних функција, еколошког потенцијала и географског положаја града, а сагласно расположивим природним и антропогеним ресурсима, у чијим основама треба позиционирати туристичку делатност. Благо заталасано побрђе које окружује град, језера у граду и надомак њега, термоминерални извори, представљају природне предуслове за развој туризма. Антропогене туристичке вредности подручја су представљене средњевековним сакралним објектима, културноисторијским споменицима из различитих периода, амбијенталним целинама и комплексима, као и бројним манифестацијама које се одржавају на територији града. 27

28 Туристички развој уклапа се у развој Крагујевца уопште, јер је саставни део привреде и структуре града. Циљ је да се Крагујевац боље позиционира у односу на друге градове у Србији. Град располаже значајним али и недовољно искоришћеним потенцијалима.туристичку понуду је могуће боље позиционирати услед сталне модернизације града и инфраструктуре као и нових околности које погодују развоју туризма. Крагујевац се може поред индустријског града наметнути и као прави туристички град са атрактивном туристичком понудом пратећи нове правце у развоју туризма. Број гостију и ноћења говоре о томе да Крагујевац има потенцијала за туристички развој. На развој туризма не утиче само повећан промет посетилаца, већ и њихов трошак за храну, пиће, смештај, куповину сувенира, шопинг, улазнице за разне културне и друге садржаје. Самим тим је развој туризма неодвојив од развоја града, који би имао користи. Развој туризма прати и одговарајућа инфраструктура: саобраћајна повезаност, путеви, туристичка сигнализација, смештајни и угоститељски капацитети и друго. Побољшање инфраструктуре даје могућност да се Крагујевац позиционира као транзитна туристичка дестинација. Као индустријски град и седиште бројних фирми има добре услове за развој пословног туризма што је опет везано за смештајне капацитете. Данас се туризам развија од индустрије одмора ка индустрији доживљаја. За туристе су атрактивни еколошки чисти простори са очуваном природом у којима они желе да се икључе као активни учесници. Гости уз одмор желе да упознају природне атрактивности и његово културноисторијско наслеђе. Имајући у виду да 63.95% територије града представља рурална зона, то су могућности за развој сеоског туризма и понуде активног одмора веома велике. Стратегија развоја туризма Републике Србије наводи девет основних туристичких производа, од којих за Крагујевац може да се издвоји седам на којима би се базирао развој туризма. 1) Градски туризам (City break) је кратки одмор, који обично траје између једног и четири дана. Главни мотиви доласка су историјско наслеђе, догађаји, култура, шопинг. 2) Пословни туризам и MICE (организовани облик путовања повезан с пословним мотивима) Главни мотиви доласка су посао, сајмови, конгреси, семинари, догађаји, шопинг, историјско наслеђе, култура 3) Кружна путовања (turing). Што се Крагујевца тиче кружне туре се организују на простору Централне Србије, с тим што трају до три ноћења. 4) Туре за планинаре организују се се на све три планине којима је Крагујевац окружен : Гледићке планине, Црни врх и Рудник. 5) Рурални туризам је један од кључних производа који тек треба да обухвати ширу територију града. Обично боравак траје два до седам ноћења. 6) Догађаји: Крагујевац има више догађаја који се одржавају једном годишње и имају велику улогу у стварању слике града и подстичу госте да директно учествују у њима. Специјални интереси као производ обухватају пешачење, лов, риболов, активности у природи, јахање и друго. Боравак траје обично до три ноћења. Преглед свих видова туризма заступљених на територији града На територији Крагујевца су заступљени: урбани, културни, пословни, рурални, туризам догађаја и специјалних интереса. Урбани (градски) туризам подразумева посету граду и огледа се у различитим активностима које се обављају у њему. Богатство туристичке понуде града утиче на туристе приликом одабира дестинације, али и на обим туристичке потрошње и дужину боравка. Понуда се пре свега односи на историјско наслеђе. Међутим Крагујевац служи и као смештајна база за туристе који из њега одлазе на рурална подручја, као универзитетски центар и град младих иинтересантан је и као city break дестинација, а захваљујући саобраћајно-географском положају и као транзитна дестинација. Културни туризам има дугу традицију везује се посету културно-историјским знаменитостима у граду- Комплексу Милошев венац (22 hа у градском центру), Спомен парку 21 октобар (352 hа у грађевинском реону), Кнежевом арсеналу као и манастирима на територији града. Иако постоји дуга традиција, постоје и неповољне карактеристике за развој. То су пре свега лоша финансијска 28

29 ситуација у институцијама културе и мала улагања, лоше стање инфраструктуре, застареле поставке, неадекватно радно време у односу на потребе туриста да викендом организују путовања и краће одморе. Поред тога, у реновираним хотелима нерадо примају ђаке и студенте, тако да највећи број екскурзија само прође кроз град. Као јак индустријски центар Крагујевац је могуће претворити у туристичку дестинацију. Места индустријског комплекса треба искористити за туристичке намене, с обзиром да су у свету тренд културне руте везане за индустријско наслеђе. Треба радити на прикључењу мрежи индустријског наслеђа Европе ЕРИХ. Спорт је такође важан у туристичкој понуди тим пре што је Крагујевац домаћин важних спортских догађаја и поседује квалитетну и разноврсну спортску инфраструктуру. Невезано за типологију (индустријски, спортски град, универзитетски...) град се среће са проблемима и изазовима : саобраћај (гужва, закрченост, паркинг, пешачке зоне), заштита животне средине и постојећих локација, недостатак нових туристичких атракција, вечерња економија (дискотеке, клубови, представе и друга места за вечерњи провод), маркетинг и промоција. Културно историјска баштина 1) Стара (придворна) црква подигнута године. Задужбина кнеза Милоша Обреновића. Посвећена је силаску Светог Духа на апостоле. Грађена је од камена, нема кубе и није живописана.иконостас са преко 40 икона је аутентичан. Реконструисана је неколико пута. Звоне ове цркве први пут су зазвонила 1829.године. Стара црква је била прва митрополитска, катедрална и дворска црква у чијој порти су прокламоване готово свеважне одлуке за српски народ, хатишерифи, устави. Ту је одржана Сретењска скупштина На којој је донет Први српски устав. Црква је дограђена 1907.године додавањем зидане припрате и изградњом звоника чији је пројектант Јован Илкић. 2) Зграда Старе скупштине саграђена је 1859/60 године у порти Старе цркве. У њеној сали су доношене врло важне државне одлуке током 19. века, а ту су 1878.године прочитане и одлуке Берлинског конгреса, којима је Србији призната независност. 3) Aмиџин конак из 1818./1819. једина је сачувана зграда првобитног дворског комплекса, која је данас у склопу Народног музеја. У конаку је радио Сима Милосављевић Паштрмац, управник двора кнеза Милоша Обреновића. Конак је служио и за становање момака, каваза, кнежеве личне заштите и за смештај свих виђенијих људи који су послом долазили код кнеза. Конак је типичан репрезент оријентално-балканског стила. 4) Прва Гимназија у модерној Србији основана је године док је данашња зграда из 1887, једна је од најмонументалнијих школских зграда у читавој Србији, која представља и почетак градње по модерним европским принципима тог доба.у гимназији је спомен учионица у знак сећања на ученике и професоре ове школе који су стрељани 21. октобра године. Испред гимназије је подигнут споменик Вуку Караџићу, реформатору српског језика, сакупљача народних песама и писца првог речника српског језика. 5) Књажевско српски театар основао је кнез Милош Обреновић године. За првог управника је постављен Јоаким Вујић чији се споменик налази испред зграде. 6) Музеј Стара ливница смештен у аутентичној згради ливнице из осамдесетих година 19. века, једном од ретких сачуваних примера индустријске архитектуре тог времена. Фасаде су обрађене опеком у комбинацији са гвожђем и бетоном. Зграда је као репрезент у својој врсти, и као најстарији објекат у кругу Застава, стављена под заштиту државе као културно добро од великог значаја. Поставка музеја приказује почетке и развој индустријске производње у Србији. 7) Војно занатлијска школа отворена је декретом кнеза Александра Карађорђевића, прва такве врсте у Србији. 8) Стара управна зграда Војнотехничког завода саграђена је године у франкофилском стилу. 9) Споменик Тополивцу постављен је после Другог светског рата у близини места где се првобитно налазио Лицеј-прва високошколска установа у Србији основана 1838.године. 29

30 10) Зграда суда је монументална грађевина из 1904.године и једна од најлепших јавних грађевина с почетка 20. века у Србији. За време Првог светског рата у њој је радила Врховна команда српске војске са начелником војводом Радомиром Путником. У згради суда је први пут изведена композиција Марш на Дрину чије партитуре је Станислав Бинички завршио у Крагујевцу. 11) Крагујевачка саборна црква посвећена је Успењу Пресвете Богородице саграђена у византијско-романском стилу у ослобођеној Србији, што јој, поред осталог, даје посебно место у архитектури друге половине 19. века 12) Регентова кућа у којој је од августа до октобра године живео и радио регент Александар Карађорђевић. Рурални туризам је вид туризма који подразумева бројне активности, услуге и додатне садржаје које организује рурално становништво на сопственом домаћинству. Циљ је привлачење што већег броја гостију и стварање додатног прихода. Рурални туризам чине сеоска домаћинства, активности у природи, еко туризам, културни туризам, рурално искуство и остали комбиновани облици туризма посебних интереса. Рурални туризам одликује природна околина, слаба инфраструктура, сталне индивидуалне активности и мали објекти. Кључни елементи овог вида туризма су посед на селу у приватној својини, подразумева и остале интересе (пољопривреда), еко и етно оквир. Гости који се одлучују за одмор на селу желе да уживају у руралној средини, гастрономији, одласку на природне атракције, обиђу културно историјске споменике, али и да учествују у лову, риболову и уживају у јахачком спорту. Најзаинетересованије су породице са децом, пензионери и индивидуалци и групе који долазе због посебних интереса (бициклизам, јахање, лов, риболов и друго). Села околине Крагујевца имају потенцијале и ресурсе непходне за развој сеоског туризма. Од осамнаест категорисаних домаћинстава активно је десет, у селима Страгари, Влакча, Мала Врбица, Велики Шењ, Маслошево, Каменица и Рамаћа. 1) Кућа Чоловић налази се у селу Мала Врбица удаљеном од Крагујевца 23 км. Поред куће за издавање у дворишту постоји стара кућа из године, под заштитом споменика културе, која је претворена у етно музеј. Двориште је пространо са базеном, за дневно и ноћно купање. Домаћинство има и сауну. 2) Радослав Ћатић има домаћинство у селу Маслошево. Приступ и саобраћајна повезаност је добра. Двориште је лепо и пространо и има велики и мали базен и игралиште намењено за разне спортске активности и игру и забаву за децу. Подрумска просторија је уређена у етно стилу. Домаћинство је специјализовано за производњу тартуфа и организује школу тартуфа. 3) Мирослав Цицић је власник домаћинства у Страгарима у чију атрактивност чини сачувана стара воденица. У понуду је могућност за парове да проведу прву брачну ноћ у воденици. Домаћини су специјализовани за излезнички туризам. 4) Домаћинство Љубише Тодоровића је у селу Каменица удаљено од Крагујевца 24 км. Постоји могућност изнајмљивања током целе године. Излетнички туризам. 5) Радоје Васиљевић власник је домаћинства у селу Кутлову. Приступ и саобраћајна повезаност су изузетно добри.карактеристика домаћинства је поседовање ергеле и школе јахања. 6) Миломир Цицић из Страгара има домаћинство са веома лепим двориштем и базеном. Постоји могућност изнајмљивања током целе године. Специјализован је за дечји туризам. У дворишту су бројне справе(клацкалица, пењалице... за забаву и игру деце. 7) Домаћинство Малише Рајића налази се у Бањи Вољавча 36 км од Крагујевца. Специфичност је могућност коришћења бањске воде и самосталне припреме хране. 8) Миодраг Недељковић поседује домаћинство у селу Велики Шењ. Постоји могућност изнајмљивања током целе године. Специфичност је да се ради о породици музичара, који госте дочекују музиком и песмом. 9) Домаћинство Драгоша Павловића налази се у селу Влакча и специјализовано је за ловни туризам. Двориште је пространо и лепо са свим објектима од виталног значаја за живот на селу. 10) Душица Видић има домаћинство у селу Рамаћа 35 км удаљеном од Крагујевца. Приступ и саобраћајна повезаност су добри. Окућница је окружена малом плантажом шљива што даје 30

31 пријатан изглед домаћинству. Поред услуге хране, пића, смештаја нуде и садржаје активног одмора и организовањем излета са разгледањем културно историјских споменика и објеката народне баштине. Активан одмор у сеоском туризму могућ је кроз велики број активности: шетње, учешће у пољопривреденим радовима, учење старих заната. Такође љубитељи лова, риболова, бициклизма, коњичког спорта могу на селу да дају себи обушка. Ресурси у селима за развој сеоског туризма 1. Петровац, Нови Милановац, Ресник ловни туризам ( ситна дивљач зец, фазан, препелица) 2. Маршић, Корман, Ботуње ситна дивљач 3. Горње Комарице- крупна дивљач (дивља свиња, срнећа дивљач) 4. Доње Комарице крупна дивљач, од предатора лисица, Комаричка река са мренама, поточарама и кркушама 5. Велике Пчелице манастири: Денковац, Саринац, Ралетинац (крупна и ситна дивљач, воденица-објекат народног стваралаштва, дрвеће старо преко сто година) 6. Дулени- спомен кућа (ситна и крупна дивљач, старо дрвеће, на Дуленском црном врху је природни видиковац, као и извор Хајдучка вода, најлепша клисура Шумадије на Дуленској реци 7. Поскурице, Шљивовац (крупна и ситна дивља дивљач) 8. Селиште (срнећа и ситна дивљач, старо дрвеће) 9. Доње Грбице (крупна дивљач, старе липе у порти цркве) 10. Горње Грбице ( крупна дивљач, од предатора лисице) 11. Пајазитово (Црква брвнара, срнећа и ситна дивљач) 12. Миронић дивљач као у Пајазитову 13. Теферич, Трмбас, Илићево, Јабучје ( ситна дивљач) 14. Букуровац ( територија Бешњаје) крупна дивљач, воденица, храст под заштитом државе 15. Белошевац крупна дивљач дивља крушка под заштитом државе 3. Категорије 16. Ждраљица највиши водопад у Шумадији Бук, воденица, крупна дивљач 17. Доња Сабанта 38 водопада на потоку Дубочац, Липар природна амбијентална целина, крупна и ситна дивљач 18. Горња Сабанта у засеоку Орашје водопад Камиџор, буква стара преко двеста година 19. Велика Сугубина локалитет Табориште, стари храст, крупна дивљач 20. Опорница, Десимировац, Церовац срнећа и ситна дивљач, црква у Десимировцу 21. Лужнице собрашице, објекат народног стваралаштва 22. Чумић основна школа из 18. века, једна од најстаријих у Србији 23. Дреновац, Рогојевац, Прекопеча, Мале Пчелице срнећа и ситна дивљач 24. Дивостин манастир посвећен Благовестима, археолошки локалитет из периода неолита 25. Драча манастир са црквом посвећеном Светом Николи, клисура Драчке реке у којој има кркуша и мрена *планинарски дом - др Соња Перишић у Аџиним ливадама *воденице Горње Комарице, Велике Пчелице, Ждраљица, Доње Грбице *бањске воде Корман, Лужнице Територија Страгара 1) Велики Шењ ситна и крупна дивљач, извори топле воде, стари занати производња креча, код школе стари храст 2) Влакча стари храст (запис) код цркве, дивљач као у Шењу 3) Добрача - храст (запис), срнећа и ситна дивљач 4) Каменица археолошко налазиште, Каменичка река (мрена и кркуша), крупна и ситна дивљач 5) Котража срнећа и ситна дивљач 6) Љубичевац- ваљарица прерађена у стругару, крупна дивљач аутохтона и алохтона 7) Мала Врбица стари храст, дивљач као у Шењу 31

32 8) Маслошево срнећа и ситна дивљач 9) Рамаћа црква Куманица, Рамаћки висови, ситна и крупна дивљач 10) Страгари крупна дивљач, аутохтона и алохтона, воденица, ловачки дом река Јасеница, језеро потенцијали за риболов *воденице Страгари, Каменица *ваљарица Љубичевац *бања Вољавча Културно историјски споменици: 1 )средњевековни град Сребрница у Страгарима 2) собрашице Лужнице 3) црква брвнара Пајазитово 4) црква Куманица у Рамаћи посвећена Светом Николи Манастири: 1) Страгари Петковица, Благовештење, Вољавча 2) Велике Пчелице Денковац, Саринац, Ралетинац 3) Дивостин 4) Драча 5) Доња Сабанта Липар Спомен кућа у Дуленима Споменик Танаску Рајићу у Страгарима Природни ресурси 1) Клисуре Дуленска и Драчка река 2) Старо дрвеће храст стар 200 година на североисточној страни Жежеља, атар села Теферич, крушка Брђанка стара преко 150 година у Белошевцу 3) Храст стар 200 година изнад манастира Благовештење, атар села Љубичевац 4) Храст стар 200 година Широко поље према Рамаћи 5) Извори Хајдучка вода на Дуленском Црном врху, Ђурина вода на Бешњаји, Слана бара и Видарица у Дреновцу, Савина вода измад манастира Благовештење, извор Лепенице у Голочелу 6) Видиковци Дубови (652 мнв) и Жежељ (486мнв), Шљивовачка главица (496 мнв), Грбичка градина ( 416 мнхв), Павитлија-атар села Љубичевац 7) Водопади Бук у Ждраљици (највиши у Шумадији, 15м), Камиџор у Горњој Сабанти (10м), водопади на потоку Дубочац у Доњој Сабанти( 38 каскадних водопада од 0,5 до 6м) За развој руралног туризма неопходно је улагање у инфраструктуру и очување животне средине. Потребно је применити одговарајућу стандардизацију и категоризацију услуга, посебно што се тиче смештаја, али и едуковати сеоске домаћине. Боље позиционирање туристичког производа наших села требало би посматрати кроз очуваност природне средине, богатство културног наслеђа села, разноликост туристичког производа, гостољубивост становништва. Кружна путовања Постоје две основне врсте овог производа : туринг више земаља и туринг унутар земље у нашем случају унутар Централне Србије, које обично трају 2-3 ноћења.кружна путовања се организују у више видова : Туринг уживања без специјалне теме Туринг сценографије проучавање природних, историјских и културних атракција Истраживачки туринг посебни интереси Кружна путовања се организују са циљем да се клијентима понуде иновативнији програми уз помоћ 32

33 којих ће упознати Шумадију и Централну Србију. Због тога се и организују у пратњи професионалних водича. -туринг уживања : 1) Крагујевац Белушић Опарић манастир Каленић Жупањевац манастири Дивостин и Драча 2) Крагујевац Кнић Борач Топола 3) Манастирска тура : манастири : Ралетинац, Саринац, Денковац, Вољавча, Петковица, Благовештење 4) Крагујевац Деспотовац манастир Манасија Ресавска пећина 5) Крагујевац Рача Вишевац Страгари Баточина - Лапово -туринг сценографије 1) Водопади, клисуре- водопади у Ждраљици, Доњој и Горњој Сабанти 2) Археолошки локалитети Дивостин, Петровац, Каменица 3) Културно историјски споменици и објекти народног стваралаштва -туринг посебних интереса 1) ловишта, планинарске стазе, риболовни ревири Централне Србије - тематске кружне туре Ракијско вински путеви 1) Крагујевац Страгари Чумић Опленац Пословни и MICE туризам Манифестациони туризам везан за манифестације које се традиционално одржавају у градукултурне, спортске, забавне; Конгресни представља организацију семинара, конгреса, научних и пословних скупова;макрорегионални утицај и капацитети града стварају перспективе за развој сајамског, пословног и конгресног туризма - у хотелима Шумарице, Зеленгора, Крагујевац конгреси се одржавају више деценија уназад, а последњих година понуда је у многоме обогаћена отварањем Шумадија сајма. Пословни туризам укључује индивидуална лица која путују у одређене дестинације из службених разлога (путовања, конкурса, састанка, конференција, посета сајмова, изложби...). MICE производ представља организован облик путовања повезан са пословним мотивима. Укључује и раднике на привременом раду. Одликује је блага сезоналност са највише одржаних састанака и пословних догађаја током маја и јуна као и септембра и октобра. Мотели, хотели и конференцијски центри су најпопуларнија места пословних догађаја. Кључни фактори успеха су свакако доступност ( саобраћајна повезаност и добра инфраструктура), смештајни капацитети, систем резервисања (букинг) и комерцијализација. Наравно са укључењем нових тржишта и глобализацију број пословних гостију ће стално расти. Састанци постају временски краћи, а број пословних дестинација све већи. Пословна путовања такође зависе од висине буџета. Важно је да се конгреси, семинари и друга стручна предавања убаце у каталог туристичке понуде као и доступност свих важних података на интернету (конференцијски капацитети, хотели, информације о превозу и дестинације). За сада постоји проблем да се Крагујевац укључи у Конгресни биро Србије, јер још увек има недовољно смештајних јединица са 4 звездице. Пословни туризам је везан за туристичко разгледање града, city break и кружна путовања. Свакако да гостима, који пословно долазе у град треба понудити наведене туристичке услуге. Пословни туризам се економски одражава на смештајне капацитете, посете представама, утакмицама и свим другим догађањима у граду. Крагујевац као индустријски центар има предуслове за бољи развој пословног и MICE туризма. Пре свега у нашем граду су лоциране велике фирме : ФАС и компоненташи, Застава оружје, Мегле, Фабрика камиона и друге. Даље Крагујевац је и здравствени, просветни, универзитетски центар. 33

34 Управо због тога се често одржавају различити (здравствени, просветни, научни...) пословни скупови, а присутан је и број запослених на привременом раду. За сада се одржавају углавном у хотелима Шумарице и Крагујевац и мањим угоститељским објектима, Привредној комори, Бизнис иновационом центру, док се пословни и мали "кућни" сајмови одржавају на Шумадија сајму. Промоције разних удружења ( Удружење "Кнегиња Милица", "Искра КГ", Сељанчице и Домаћини за сеоски туризма ) одржавају се на простору испед БИЦ-а, у пешачкој зони, башти хотела Крагујевац, Епархијском дому, ТПЦ Раднички и Рода и Дому самоуправљача. Што се туризма тиче посебну улогу заузима Међународни сајам туризма и сеоског туризма, који привлачи бројне госте из земље и иностранства. Специјални интереси као туристички производ представља одморишну активност која се одвија у природном окружењу углавном на отвореном простору. Производи посебних интереса су везани за одређену сезону мада мањи број активности траје током целе године. Обично представља додатну активност у време главног одмора. На територији Крагујевца су заступљене следеће активности : планинарско пешачење, лов, риболов, јахање, док планински бициклизам, параглајдинг и камповање треба тек развијати пошто постоје услови за њихово догађање. Планинарско пешачење Крагујевац је окружен обронцима трију планина : Рудник, Гледићке планине и Црни врх. Природни ресурси пружају могућности за развој планинарског спорта.на планинама су маркиране планинарске стазе и то : 1) Гледићка трансферзала, чија је траса Ремонтни завод (250мнв)- Дубови - (652мнв) Гувниште (657мнв) Ситно камење (634мнв) Орловица (680мнв) Дуленски Црни врх (897мнв) село Бајчетина Аџине ливадее, планинарски дом др. Соња Перишић (575мнв). Већи део стазе има неколико интересантних видиковаца са којих се поглед пружа на Крагујевац, Рудник, Јагодински Црни врх, Јухор, Бељаницу и Ртањ, по лепом дану чак до Овчара и Каблара, шуме, потоци, извори. 2) Манастирска планинарска стаза, чија је траса село Дулени (440 мнв) Голо брдо (724мнв) Малован (641мнв) намастири Ралетинац, Саринац и Денковац.. Знаменитости су наведени манастири, видиковци и извори. 3) Крагујевачка планинарска стаза Жежељ Бешњаја иде трасом насеље Ждраљица, водопад Бук врх брда Жежељ (468мнв) предели слива реке Ждраљице брдо Церјак(507мнв) ловачка кућа шумарева кућа на Бешњаји (кота 550). Знаменитости на стази су највиши водопад у Шумадији Бук видиковци, поглед на Крагујевац као и на пределе слива реке Ждраљице и врхове Гледићких планина, старо дрвеће столетни храст (запис)- шуме, потоци, реке, извори. 4) На Руднику има више планинарских стаза: А) центар Страгара запис етно кућа манастир Вољавча Дугачка коса (784мнв) Бојићи Кулина манастир Света Петка. Знаменитости на стази су споменик Танаска Рајића запис липа стара 350 година етно кућа остаци средњевековног града Кулине, средњевековни манастири Вољавча и Света Патка Б) центар Страгара бања манастир Вољаљвча кућа Танаска Рајића Белечка Знаменитости на стази су : бања манстир Вољавча кућа Танастка Рајића етно кућа Ц) центар Страгара раскрсница за Љубичевац Горњи Страгари манастир Благовештење Гаревица (828мнв) Самарица (658 мнв) манастир Света Петка Знаменитости на стази су: манастири Благовештење и Света Петка, видиковци, извори, лоивачка кућа Лов У Крагујевцу је седиште Ловачког савеза централне Србије, који окупља 36 ловачких удружења са преко ловаца и покрива територију од преко милион хектара. У Савезу активно делују Ловачко удружење Шумадија из Крагујевца и Сребрница из Страгара. Ловишта Крагујевца заузимају централни део Србије. Природа је раскошне лепоте са бројним шумама, ливадама, пашњацима, њивама, виноградима, воћњацима, рекама Лепеницом, Јасеницом, Сребрницом, Драчком и Петровачком реком..., изворима и потоцима. Рељеф је равничарски, побрђе и планине (Гледићке планине, Црни врх и Рудник). На овако прелепом терену, у зависности од 34

35 надморске висине, своја станишта је нашла многобројна дивљач: дивља свиња, јелен лопатар, муфлон, фазан, зец, препелица, пољска јаребица, грлица, гугтка, голуб гривнаш, дивље патке и дивље гуске. Од предатора: лисица, шакал. Ловишта Крагујевца пружају изузетне могућности за посматрање дивљачи и фото лов. Бројни ловни и ловно смештајни објекти увек су спремни да дочекају туристе ловце. Ловачко удружење Шумадија газдује ловиштем Лепеница, а Ловачко удружење Сребрница истоименим ловиштем. Риболов Понуда спортског риболова везана је за постојеће риболовне ревире. Риболов је могућ на језерима у самом Крагујевцу, ван града и на планинским рекама. Риболовцима су на располагању следеће воде : језера Бубањ, Шумарица и језеро у Страгарима и планинске реке Јасеница, Сребрница и Каменичка река.најзаступљеније рибе су: шаран, сом, штука, бабушка, бодорка, тостолобик, амур, смуђ, америчко сомче, деверика, клоен, лињак, поточна мрена, беовица, поточна пастрмка. Језеро Бубањсе површине 3,55 ха, просечне дубине 1,5м налази се у градској зони. Најдоминантније рибе : штука, бодорка, шаран, сом, амур, а присутно је и америчко сомче. Језеро Шумарице, дугачко је м, просечне ширине 175м, површине око 14 ха. Најзаступљеније рибе су сом, бас, шаран, бабушка, деверика, тостолобик, клен, као и лињак, бодорка, америчко сомче. До језера се долази магистралним путем Крагујевац Горњи Миалновац. Језеро у Страгарима природно језеро, дугачко је 118 м, широко 20м, просечне дубине 4м. Најзаступљеније рибе су шаран, бабушка, клен, златни караш, поточна мрена, беовица. Јасеница (84,7 км ) река најбогатија водом у Шумадији. Рибљи фонд: клен, поточна мрена, беовица. Сребрница (12 м) чиста планинска река, извире на источној страни Рудника на 1.024мнв на извору Добра вода. Најзаступљеније рибе: клен, поточна мрена, беовица и поточна пастрмка. До река у Страгарима најлакше је доћи магистралним путем Крагујевац-Београд (преко Тополе). Каменичка река је доступна путем Крагујевац Горњи Милановац. Најзаступљенијуе рибе: поточна мрена, клен, беовица, бодорка. Верски туризам је један од најстаријих облика туризма. Економски је користан вид туризма будући да је потребно да се ходочасницима у таквим местима пруже различити инфраструктурни, гастрономски, културни и остали садржаји, дакле - долази до повећаних инвестиција на поједином месту. Средњевековни манастири у околини града имају значајну историјску и културну вредност. Треба их више промовисати и туристички приказати, а за то је потребна и боља промотивна активност као и инфраструктурна улагања у побољшање стање саобраћајне инфраструктуре и сигнализације, како би постали доступнији. Манастири који се налазе на територији града су Благовештење, Вољавча, Петковица, Драча, Дивостин, Денковац, Ралетинац, Саринац. Транзитни туризам Транзитно путовање је подређено одредишном циљу путовања, на том путовању су предвиђена успутна задржавања, која су у транзитним местима кратка. Могу бити у виду кратког предаха или придуженог боравка од два, три или више дана, у зависности шта се путнику у транзиту понуди као туристички производ. Град Крагујевац, захваљујући свом централном положају и мрежи значајних саобраћајница које кроз њега или недалеко од њега пролазе има добре услове за развој транзитног туризма. Коридор X и државни путеви I реда потенцијал су за формирање садржаја у функцији транзитног туризма у ширем појасу везних коридора, уз унапређење маркетинга везаног за информисање потенцијалних туриста о вредностима града Крагујевца. Туристичке и културне манифестације Назив манифестације Локација Опис Година оснивања 35

36 Дан града и мајске свечаности Центар града Обележавање Ђуревданадана града, концерти, књижевне вечери Дечји карневал Центар града, код Kрста Поворка деце у костимима креће се улицама и симболично представља долазак пролећа Јоаким интер-фест Књажевско српски театар ЈоакиминтерФест је међународни позоришни фестивал малих сцена Велики школски час Спомен парк 21. октобар Комеморативна свечаност октобарским жртвама Бдење Спомен парк 21. октобар Вече поезије, музике, ликовне и филмске уметности. Сваког 20.октобра 2006 Октобру хододарје- ОKTOХ Сала прве крагујевачке гимназије Камерне музичке свечаности Позоришни сусрети ученика гимназија Србије Међународна изложба паса Цациб Ноћ музеја Прва крагујевачка гимназија Велики парк Народни музеј, Музеј Стара ливница, Спомен парк, галерије Сусрети младих гимназијалаца из целе Србије Међународна изложба паса свих раса Изложбе и презентације Фића фест Велики парк Дефиле љубитеља фића Златна искра Богојављенско пливање за крст часни Дан Театра Арсенал фест Шумадија фест Дани отворених дворишта Крагујевца Дом синдикатапозориште за децу Међународни луткарски фестивал Језеро у Шумарицама Пливање за Крст часни Књажевско- српски театар Кнежев арсенал Плато Шумадија сајма Село Влакча Додељивање годишњих награда и статуа Јоаким Спајање музичких праваца (reggae, dub, alter, rock, electro...) и бројни наступи познатих музичара. Музички фестивал који спаја савремене музичке правце, као и организацију бројних пратећих културних,спортских и хуманитарних активности Бирају се најлепша дворишта на територији Крагујевца

37 Дани крагујевачке књиге Интернационални фестивал хармонике Фестивал камерне музике Фестивал камерних хорова и вокалних ансамбала Међународни салон антиратне карикатуре Госпоинске свечаности Гледићка трансверзала Ђурђевдански поход на Жежељ и Бешњају Дани шљиве Међународни сајам туризма Сајам пољопривреде Сајам лова и риболова Сајам грађевинарства и екологиjе Организатор Народна библиотека Вук Караџић Сала прве крагујевачке гимназије Музичка школа Милоје Милојевић организатор Музички центар Крагујевац Дирекција салона антиратне карикатуре Саборна црква Успења пресвете Богородице Гледићке планине Жежељ и Бешњаја Село Страгари Шумадија сајам Шумадија сајам Шумадија сајам Шумадија сајам Обележава се национални дан књиге 28.фебруар, 4дана Фестивал победника најпрестижнијих светских такмиченја у хармоници Одржава се у априлу сваке године Одржава се сваке непарне године Одржава се сваке непарне године август 21.септембар Републичка акција планинара Традиционална акција планинара Пољопривредно- туристичка манифестација Манифестација која има за циљ да промовише туристичке потенцијале како Србије тако и земаља у окружењу. Манифестација на којој су присутни произвођачи и дистрибутери пољопривредне механизације, и других делатности у области аграра. Манифестација окупља најзначајније фирме из области производње и промета спортског и ловачког оружја. Манифестација која окупља велики број излагача из области грађевинске индустрије Сајам аутомобила Шумадија сајам Манифестација окупља успешне дилерске куће, продавце најновијих модела из Србије и светске аутоиндустрије Сајам намештаја Шумадија сајам Манифестација на којој се пресдтављају прoизвођачи намештаја

38 Сајам хортикултуре Шумадија сајам Манифестација окупља произвођаче и увознике семена и садница цвећа и представнике многих удружења Краћи историјат наведених манифестација Дан града Крагујевац слави Дан града 6. маја на Ђурђевдан, јер га је тог датума Милош Обреновић прогласио престоницом Србије. Организују се бројне свечаности: изложбе, концерти, књижевне вечери и ватромет. Прослави Дана града присуствују и бројне делегације из земље и иностранства. Додељују се Ђурђевданске награде најуспешнијима. Организатор и покровитељ је Град Крагујевац. Дечји карневал се традиционално одржава 6. маја на Дан града. У карневалској поворци најмлађи шаренилом и својим креативним идејама симболично представљају долазак пролећа. Градска туристичка организација Крагујевац је организатор ове манифестације. Јоаким интер-фест је међународни фестивал који се одржава од 7. до 15.октобра сваке године у Књажевско - српском театру. Фестивал је добио име по Јоакиму Вујићу, директору првог српског Театра, основаног у Крагујевцу године. Најмлађи је фестивал у граду, основан године. Домаћин фестивала је Књажевско - српски театар, организатор Дирекција фестивала, а главни покровитељ Град Крагујевац. Велики школски час се одржава 21. октобра сваке године у спомен на стрељање невиног становништва Крагујевца и околине године. Комеморативна свечаност се одржава од године код Споменика стрељаним ђацима и професорима. ОКТОХ традиционалне камерне музичке свечаности, посвећене крагујевачком октобру, одржавају се од године. Млади из земље и иностранства изводе дела угледних композитора. Одржавају се током октобра месеца у сали Прве крагујевачке гимназије и трају више недеља. Организатор је Спомен парк Крагујевачки октобар. Позоришни сусрети гимназија Србије одржава се у априлу месецу.фестивал представлја афирмисано стваралаштво младих гимназијалаца из области драмских уметности из целе Србије. Међународна изложба паса Цациб је традиционално добро посећена манифестација, која окупља велики број љубитеља паса. Организатор је Кинолошко друштво Крагујевац. Ноћ музеја је манифестација која се одржава у мају месецу, у више градова у Србији. Прва Ноћ музеја у Србији одржана је 19. маја године и била је посебно значајна јер се проширила ван Београда. Врата својих музеја, поред Београда, отварају и бројни градови широм Србије. У Ноћи музеја године учествовало је више од 150 институција у 68 градова и места широм Србије. Фића фест представља традиционално окупљање власника и љубитеља фића. Одржава се од године. Организатор су Удружење љубитеља фића и Градска туристичка организације Крагујевац. Златна искра је Међународни луткарски фестивал, основан На фестивалу се приказују позоришне, литерарне, музичке и филмске представе. Одржава се у Позоришту за децу у Крагујевцу. Богојављенско пливање за Крст часни је традиционална манифестација и одржава се 19. јануара сваке године. Више од двадесет, обично мушкараца преплива раздаљину од 33 метара.организатор је Свебор и суорганизатор Градска туристичка организација Крагујевац. Дан Театра се сваке године одржава 15. фебруара. Додељују се годишње награде и статуе Јоаким, 38

39 позоришне, литерарне, музичке и филмске представе. Арсенал фест представља музичко остварење коме је за циљ спајање модерних музичких праваца уз бројне пратеће садржаје попут књижевних промоција, дебата, филмских и видео пројекција, клупских свирки, изложби... Шумадија фест је фестивал из области културе који обилује музичким и уметничким активностима, са намером да доприноси развоју и презентацији културе и едукације младих људи и омогући им да учешћем на великом музичком догађају истовремено прате предавања, трибине и радионице. Дани отворених дворишта бирају се најлепша дворишта у околини Крагујевца у 4 категорије: за најлепше двориште, за најлепше етно двориште, најлепши детаљ и за најлепше парк двориште. Интернационални фестивал хармонике је фестивал победника најпрестижнијих светских такмичења у хармоници. Гледићка трансверзала је планинарска акција коју организује ПД Жежељ. Гледићке планине овом приликом посети велики број планинара и љубитеља природе из свих крајева наше земље. Ђурђевдански поход на Жежељ и Бешњају је планинарска акција коју организује ПЕК Гора у оквиру свечаности поводом Дана града. Жежељ и Бешњају овом приликом посети велики број планинара и љубитеља природе. Дани шљиве се сваке године одржавају у селу Страгари. Бира се најбоља ракија, најбољи штанд, а све уз пригодан културно уметнички програм. Међународни сајам туризма окупља бројне излагаче, туристичке центре, бањска и климатска лечилишта, здравствено рекреативне и СПА капацитете, националне, регионалне и Градске туристичке организације, представнике сеоског, речног и ловног туризма као и туристичке агенције. Сајам пољопривреде окупља око 100 излагача и привлачи велико интересовање индивидуалних посетилаца. На сајму се могу видети и изложбе животиња, фијакеријада, дечја школа јахања, дани пчеларства, припрема се гулаш и рибља чорба... Сајам лова и риболова окупља и фирме које производе ловачки и риболовачки прибор и опрему, ловачку муницију, али и организације и агенције из области ловног туризма и наутике. Сајам грађевинарства је манифестација која представља разне врсте савременог грађевинског материјала, погодног за извођење у свим условима, грађевинске фирме и пројектне бирое. Сајам аутомобила је манифестација која окупља успешне дилерске куће, продавце најновијих модела из ауто-индустрије, компоненташе и произвођаче опреме, осигуравајуће куће и лизинг компаније. Сајам намештаја је манифестација која омогућава фирмама које се баве израдом и продајом намештаја да понуде робу која је Крагујевчанима мање доступна, делом и зато што потиче из других градова. Сајам хортикултуре је манифестација која окупља велики број излагача из хортикултуре и сродних области са територије целе Србије. Значајни туристички локалитети Локалитет Стање инфраструктуре Намена 39

40 Амиџин конак Конак кнеза Михаила Галерија Народног музеја Кућа проте Милоја Барјактаровића Стара црква Стара скупштина Музеј Стара ливница Гимназија Књажевско српски театар Споменик палим Шумадинцима Градска тржница Саборна црква Спомен парк Крагујевачки октобар и Музеј 21 октобар Најстарија зграда у комлексу Милошев венац из године, рестаурирана, године утврђена за споменик културе од великог значаја. Зграда је из године, године утврђена за споменик културе од великог значаја. рестаурирана, У приземљу су канцеларије, а спрат је претворен у галеријски простор Зграда је из године Кућа из средине XIX века, рестаурирана Најстарија црква изграђена у ослобођеној Србији 1818.год, рестаурирана, године утврђена за споменик културе од великог значаја. Прва скупштинска зграда у ослобођеној Србији из 1859., рестаурирана, године утврђена за споменик културе од великог значаја. Аутентична зграда Тополивнице из друге половине XIX века, претворена у музеј. рестаурирана, прокишњава на појединим деловима Једна од најмонументалнијих школских зграда подигнутих у Србији у XIX веку, године, рестаурирана, године утврђена за споменик културе од великог значаја. Зграда у којој је смешено прво позориште у Србији, рестаурирана Споменик посвећен палим борцима из ослободилачких ратова до године Зграда прве затворене пијаце у Србији, саграђена године, рестаурирана, у функцији Прва црква израђена у византијско романском стилу у ослобођеној Србији,саграђена 1884; под заштитом је од године Простире се на површини 352 хектара, обухвата парковски простор, споменике, музејску зграду. Унапређено стање инфраструктуре уређењем кружног пута кроз комплекс, постављањем уличне расвете и парковског мобилијара, чишћењем и кречењем споменика Установа културе-објекат је у саставу Народног музеја, затворен за посете Установа културе-део Народног музеја са сталном поставком Хладно и ватрено оружје са опремом у XIX веку Установа културе-део Народног музеја са сталном поставком Двадесети век -сликарство и скулптура; и привременим изложбама у галеријском простору у приземљу Установа културе-део Народног музеја са сталном поставком "Градски живот у Крагујевцу у другој половини 19. века" Сакрални објекат Установа културе-део Народног музеја са сталном поставком " Народне скупштине у Крагујевцу у 19. веку" Музеј фабрике оружја, отворен за посете туриста Образовна установа Установа културе, одржавају се представе и фестивал "Јоаким Интерфест" Споменик Пијачна делатност Сакрални објекат Установа културе- меморијални музеј 40

41 Акваријум Крагујевац Ботаничка башта Еко парк "Илина вода" Соколана Манастир Благовештење Рудничко Манастир Вољавча Манастир Петковица Први јавни акваријум у земљи са научно истраживачком едукативном и туристичком наменом, смештен у просторијама Природно-математичког факултета Основна улога Ботаничке баште је очување разноврсности флоре, односно очување биодиверзитета. Простире се на површини од преко 18 хектара. На улазу у Ботаничку башту је простор на којем се одржавају кампови младих извиђача и друге манифестације. У башти има неколико зона у којима су засађене биљке из Азије, Европе и Балкана. Све зоне су обележене информативним таблама, а биљке таблама са називом и земљом порекла. Богатство Ботаничке баште чини и лавиринт у формирању, који се састоји од наших аутохтоних врста. У лавиринту је засађена и Панчићева оморика, наша локална ендемична врста. Парк је легат Светозара Андрејевића, предат на вечито уживање грађанима Крагујевца године. Последњих година захваљујући волонтерском раду грађана, чланова удружења Еко - парк који живе у том делу града, овај простор је претворен у праву малу оазу. На површини од преко 7 хектара налазе се клупе, љуљашке, клацкалице и други реквизити, као и терени за кошарку и фудбал. Изграђена је фонтана са водопадом висине 3,5 м, као и пет мини језера које повезује мали поток, дужине 90 м. Тренутно постоји мини зоо врт. Направљена је и велика летња позорница. Зграда саграђена године Изграђен је у 14.веку. Рушен и обнављан вековима. Коначно обновљен објекат у 20.веку. Фреске датирају с краја 14. и почетка 15.века. Објекат из 15.века.У више наврата рушен. Коначни изглед добио 1838.године. Има два веома стара конака и оградни зид. Без живописа у унутрашњости (постојали су до 17.века). У склопу манастира постоји спомен соба посвећена заседању Правитељствујушћег совјета 1805.године. Од манастирског комплекса, делимично су очувани црква са припратом, стара некропола и делови оградног зида. Црква скромних димензија, правоугаоне основе. У цркви и припрати постоје остаци два слоја живописа из 13. и 14.века. научно-истраживачка и туристичка функција Образовна, научно-истраживачка и туристичка Рекреативна Друштвени дом- за спортска, културна и забавна дешавања Сакрални објекат Сакрални објекат Сакрални објекат 41

42 Манастир Драча Манастир Дивостин Манастир Денковац Манастир Ралетинац Манастир Саринац Манастир Липар Манастир подигнут 1734.године. Очуван. Живопис датира из Постоје и трагови старијег слоја фресака, из друге половине 16.века. Манастир обновљен Моравска архитектура. Како црква није могла статички да се санира, срушена је и саграђена нова У порти цркве постоје портрет у рељефу Краља Милана Обреновића и икона у мозаику посвећена Пресветој Богородици. Претоставља се да је утемељен крајем 13. и почетком 14.века. Објекат је уништен у 17.веку, а обнова је почела Моравска архитектура. Грађен као испосница манастира Денковац. Црква је једнобродна са засведеним сводом. Унутрашњост цркве једноставно украшена. Очуван. Нејасни трагови темеља с краја 14.века. Обнова је новијег датума и још увек траје. Манастирска црква подигнута је 1936.године на темељима старог храма. Црква је малих димензија, складно грађена, правоугаоне основе. Сакрални објекат Сакрални објекат Сакрални објекат Сакрални објекат Сакрални објекат Сакрални објекат Краћи преглед наведених локалитета у табели 1) Стара (придворна) црква подигнута године. Задужбина кнеза Милоша Обреновића. Посвећена је силаску Светог Духа на апостоле. Грађена је од камена, нема кубе и није живописана.иконостас са преко 40 икона је аутентичан. Реконструисана је неколико пута. Звоне ове цркве први пут су зазвонила 1829.године. Стара црква је била прва митрополитска, катедрална и дворска црква у чијој порти су прокламоване готово свеважне одлуке за српски народ, хатишерифи, устави. Ту је одржана Сретењска скупштина На којој је донет Први српски устав. Црква је дограђена 1907.године додавањем зидане припрате и изградњом звоника чији је пројектант Јован Илкић. 2) Зграда Старе скупштине саграђена је 1859/60 године у порти Старе цркве. У њеној сали су доношене врло важне државне одлуке током 19. века, а ту су 1878.године прочитане и одлуке Берлинског конгреса, којима је Србији призната независност. 3) Aмиџин конак из 1818./1819. једина је сачувана зграда првобитног дворског комплекса, која је данас у склопу Народног музеја. У конаку је радио Сима Милосављевић Паштрмац, управник двора кнеза Милоша Обреновића. Конак је служио и за становање момака, каваза, кнежеве личне заштите и за смештај свих виђенијих људи који су послом долазили код кнеза. Конак је типичан репрезент оријентално-балканског стила. 4) Прва Гимназија у модерној Србији основана је године док је данашња зграда из 1887, једна је од најмонументалнијих школских зграда у читавој Србији, која представља и почетак градње по модерним европским принципима тог доба.у гимназији је спомен учионица у знак сећања на ученике и професоре ове школе који су стрељани 21. октобра године. Испред гимназије је подигнут споменик Вуку Караџићу, реформатору српског језика, сакупљача народних песама и писца првог речника српског језика. 5) Књажевско српски театар основао је кнез Милош Обреновић године. За првог управника је постављен Јоаким Вујић чији се споменик налази испред зграде. 6) Музеј Стара ливница смештен у аутентичној згради ливнице из осамдесетих година 19. века, једном од ретких сачуваних примера индустријске архитектуре тог времена. Фасаде су обрађене опеком у комбинацији са гвожђем и бетоном. Зграда је као репрезент у својој 42

43 врсти, и као најстарији објекат у кругу Застава, стављена под заштиту државе као културно добро од великог значаја. Поставка музеја приказује почетке и развој индустријске производње у Србији. 7) Војно занатлијска школа отворена је декретом кнеза Александра Карађорђевића, прва такве врсте у Србији. 8) Стара управна зграда Војнотехничког завода саграђена је године у франкофилском стилу. 9) Споменик Тополивцу постављен је после Другог светског рата у близини места где се првобитно налазио Лицеј-прва високошколска установа у Србији основана 1838.године. 10) Зграда суда је монументална грађевина из 1904.године и једна од најлепших јавних грађевина с почетка 20. века у Србији. За време Првог светског рата у њој је радила Врховна команда српске војске са начелником војводом Радомиром Путником. У згради суда је први пут изведена композиција Марш на Дрину чије партитуре је Станислав Бинички завршио у Крагујевцу. 11) Крагујевачка саборна црква посвећена је Успењу Пресвете Богородице саграђена у византијско-романском стилу у ослобођеној Србији, што јој, поред осталог, даје посебно место у архитектури друге половине 19. века 12) Регентова кућа у којој је од августа до октобра године живео и радио регент Александар Карађорђевић. Манастир Благовештење Рудничко Основан је крајем XIV века у време кнеза Лазара, а изграђен је око године. Налази се у подножју планине Рудник, крај реке Сребрнице. Ктитор је непознат. Првобитне фреске су настале на прелазу из XIV у XV век, а најстарија је Страшни суд. Рушен је и обнављан током векова, да би потпуно био обновљен у XX веку. У њему су боравили Карађорђе, Јоаким Вујић, Феликс Каниц и други. Манастир Вољавча Налази се на источним обронцима Рудника, недалеко од Страгара. Црква посвећена Архангелу Михаилу саграђена је почетком XV века. Ктитор је нижи властелин Михајло Кончиновић. Турци су у више наврата рушили и палили овај манастир који је обновљен године први пут, али је коначни изглед добио године подизањем куле звонаре. Има два, веома стара конака и оградни зид. Живописа у унутрашњости више нема постојао је до XVII века. У манастиру је одржано прво заседање Правитељствујушћег совјета године на челу са протом Матијом Ненадовићем и у њему данас постоји спомен соба посвећена том догађају. Манастир Петковица Подигнут је на благим обронцима Рудника, недалеко од Страгара. Од пространог манастирског комплекса са низом грађевина, очувани су делимично црква са припратом, стара некропола и делови оградног зида. Црква је скромних димензија, правоугаоне основе. У цркви и припрати налазе се остаци два слоја живописа, из XIII и XIV века. Недалеко од Петковице су остаци великог утврђења, средњовековног града Сребрнице. У овом утврђењу је одржан сабор на којем је деспот Стефан одредио за свог наследника Ђурђа Бранковића. Највероватније је да су оба комплекса истовремено настала у доба краља Драгутина, крајем XIII века. Манастир Драча Налази се десет километара западно од Крагујевца. Ктитор је обер капетан Станиша Марковић Млатишума, а црква је посвећена Светом Николи. Манастир је подигнут године, док је живопис из године. Међутим, приликом истраживања у цркви су нађени трагови старијег слоја фресака, па се претпоставља да је на том месту постојала старија црква, заснована у другој половини XVI века. Током XVIII и XIX века манастир је био значајан културни и духовни центар овог дела 43

44 Србије. Манастир Дивостин Утемељио га је деспот Стефан почетком XV века, али о томе нису сачувани материјални трагови. Обновљен је године у духу моравске архитектуре. Црква није могла да се статички санира, па је срушена и на истом месту је саграђена нова. Посвећена је Благовестима Пресвете Богородице. У порти цркве ловци су поставили чесму изнад које је портрет у рељефу Краља Милана Обреновића ( ), првог почасног председника Ловачког савеза Србије. Испод портрета израђена је икона посвећена Пресветој Богородици. Портрет је рад вајара Симеона Роксандића док су икону у мозаику радили Миљан и Јекатерина Милетић. Манастир Липар У селу Доња Сабанта, на истоименом брду, на десет километара од Крагујевца основан је манастир Липар. Манастирска црква посвећена Светом великомученику Георгију подигнута је године на темељима старог храма. Црква је малих димензија, складно грађена, правоугаоне основе. Липар се везује за српског романтичарског песника и сликара Ђуру Јакшића. Манастир Денковац Налази се у долини Дуленске реке, у близини Великих Пчелица. Није познато време утемељења, а према народном предању то је доба краља Драгутина (крај XIII и почетак XIV века). По предању, ктиторке манастира Ралетинац, Саринац и Денковац су биле три сестре, Рала, Дена и Сара, које су крајем XIV века избегле од Турака и засновале ова три манастира на месту удаљеном од путева. Денковац је био утврђени манастир. Коначно је уништен и расељен у XVII веку, а обнова је почела тек године. Црква је посвећена Успењу Пресвете Богородице и грађена је у духу моравске школе. Манастир Саринац Налази сер на малом платоу изнад Дуленске реке, код Великих Пчелица. Према предању настао је крајем XIV века, али су од првобитних грађевина остали само нејасни трагови темеља. Обнова је новијег датума и још увек траје. Манастир Ралетинац Налази се недалеко од села Велике Пчелице и територијално припада Рековцу. Посвећен је Светим апостолима Петру и Павлу. По предању, Ралетинац је основан као испосница манастира Денковац. Данас је самосталан. Црква је једнобродна са засведеним сводом, док је припрата декоративнија. Унутрашњост цркве је једноставно украшена. Манастир Липар У селу Доња Сабанта, на истоименом брду, на десет километара од Крагујевца основан је манастир Липар. Манастирска црква посвећена Светом великомученику Георгију подигнута је године на темељима старог храма. Црква је малих димензија, складно грађена, правоугаоне основе. Липар се везује за српског романтичарског песника и сликара Ђуру Јакшића. Природне атракције и ресурси са највећим потенцијалом Брђанка - дивља крушка На подручју града Крагујевца налази се само једно заштићено природно добро. Реч је о споменику природе треће категорије "Брђанка-дивља крушка" која се налази у насељу Белошевац. Ова дивља крушка стара је око 250 година и репрезентативан је примерак своје врсте, доброг здравственог стања, лепог хабитуса и пуне виталности. На основу својих особина указује на велику вредност и генетски потенцијал своје врсте, што доприноси очувању биолошке разноврсности краја у коме се налази. Вредност овог стабла огледа се 44

45 како у репрезентативности, аутентичности, аутохтоности, тако и у амбијенталној декоративности. Крушка је самоникла и има изузетне дендрометријске вредности као што су: висина 19 m, пречник крошње 14,6 m и обим дебла 1,30 m. На основу својих својстава заштићено стабло ''Брђанка дивља крушка'' је вреднована као значајно природно добро, тј, сврстана је у III (трећу) категорију заштићених природних добара на основу Правилника о категоризацији заштићених природних добара (''Службени гласник РС'', бр. 30/92). Ово стабло је и свето дрво ''запис'', на коме је са источне стране урезан симбол хришћанства, крст. Сваке године на верски празник Тројице, одржавају се литије (преслава краја) где се спроводе црквени православни обреди. Покренута је иницијатива да се у сарадњи са Заводом за заштиту природе из Б Ловишта Крагујевца У Крагујевцу је седиште Савеза централне Србије, који окупља 36 ловачких удружења са преко ловаца и покрива територију од преко милион хектара. У Савезу активно делују Ловачко удружење Шумадија из Крагујевца и Сребрница из Страгара. Ловишта Крагујевца заузимају централни део Србије. Природа је раскошне лепоте са бројним шумама, ливадама, пашњацима, њивама, виноградима, воћњацима, рекама Лепеницом, Јасеницом, Сребрницом, Драчком и Петровачком реком..., изворима и потоцима. Рељеф је равничарски, побрђе и планине (Гледићке планине, Црни врх и Рудник). На овако прелепом терену, у зависности од надморске висине, своја станишта је нашла многобројна дивљач: дивља свиња, јелен лопатар, муфлон, фазан, зец, препелица, пољска јаребица, грлица, гугтка, голуб гривнаш, дивље патке и дивље гуске. Од предатора: лисица, шакал. Ловишта Крагујевца пружају изузетне могућности за посматрање дивљачи и фото лов. Бројни ловни и ловно смештајни објекти увек су спремни да дочекају туристе ловце. Ловачко удружење Шумадија газдује ловиштем Лепеница, а Ловачко удружење Сребрница истоименим ловиштем. Ресурси за риболов Понуда спортског риболова везана је за постојеће риболовне ревире. Риболов је могућ на језерима у самом Крагујевцу, ван града и на планинским рекама. Риболовцима су на располагању следеће воде: језера Бубањ, Шумарица и језеро у Страгарима и планинске реке Јасеница, Сребрница и Каменичка река.најзаступљеније рибе су: шаран, сом, штука, бабушка, бодорка, тостолобик, амур, смуђ, америчко сомче, деверика, клоен, лињак, поточна мрена, беовица, поточна пастрмка. Језеро Бубањсе површине 3,55 ха, просечне дубине 1,5м налази се у градској зони. Најдоминантније рибе : штука, бодорка, шаран, сом, амур, а присутно је и америчко сомче. Језеро Шумарице, дугачко је м, просечне ширине 175м, површине око 14 ха. Најзаступљеније рибе су сом, бас, шаран, бабушка, деверика, тостолобик, клен, као и лињак, бодорка, америчко сомче. До језера се долази магистралним путем Крагујевац Горњи Миалновац. Језеро у Страгарима природно језеро, дугачко је 118 м, широко 20м, просечне дубине 4м. Најзаступљеније рибе су шаран, бабушка, клен, златни караш, поточна мрена, беовица. Јасеница (84,7 км ) река најбогатија водом у Шумадији. Рибљи фонд: клен, поточна мрена, беовица. Сребрница (12 м) чиста планинска река, извире на источној страни Рудника на 1.024мнв на извору Добра вода. Најзаступљеније рибе: клен, поточна мрена, беовица и поточна пастрмка. До река у Страгарима најлакше је доћи магистралним путем Крагујевац-Београд (преко Тополе). Каменичка река је доступна путем Крагујевац Горњи Милановац. Најзаступљенијуе рибе: поточна мрена, клен, беовица, бодорка. Културне вредности Споменици културе 1. Манастир Драча-Драча, Крагујевац Значај-интернационални тржишни потенцијал-низак 2. Манастир Благовештење Рудничко-Страгари,Крагујевац 45

46 Значај-интернационални тржишни потенцијал-низак 3. Манастир Вољавча-Страгари, Крагујевац Значај-интернационални тржишни потенцијал-низак 4. Рушевина зване ''Црквине''-Петковица- Страгари, Крагујевац Значај-локални тржишни потенцијал-низак 5. Стара црква у Крагујевцу-Крагујевац Значај-национални тржишни потенцијал-низак 6. Црква светог Николе-Рамаћа, Крагујевац Значај-интернационални тржишни потенцијал-низак 7. Кнез Михајлов конак-крагујевац Значај-национални тржишни потенцијал-висок 8. Стара ливница са великим димњаком и ковачницом-крагујевац Значај-интернационални тржишни потенцијал-низак 9. Зграда звана ''Амиџин конак''-крагујевац Значај-национални тржишни потенцијал-висок 10. Зграда Туцаковића у Улици ЈНА бр. 11-Крагујевац Значај-локални тржишни потенцијал-висок 11. Собрашице-Лужнице, Крагујевац Значај-национални тржишни потенцијал-низак 12. Кућа В. и М. Павловића-Дулене, Крагујевац Значај-локални тржишни потенцијал-низак 13. Кућа у Улици Светозара Марковића бр. 23-Крагујевац Значај-национални тржишни потенцијал-висок 14. Кућа у Улици Светозара Марковића бр. 5-Крагујевац Значај-локални тржишни потенцијал-висок 15. Кућа у Улици Светозара Марковића бр. 19-Крагујевац Значај-локални тржишни потенцијал-висок 16. Кућа у Улици Светозара Марковића бр. 17-Крагујевац Значај-локални тржишни потенцијал-висок 17. Зграда Гимназије-Крагујевац Значај-национални тржишни потенцијал-висок 18. Зграда у Улици Маршала Тита бр. 121-Крагујевац Значај-локални тржишни потенцијал-висок 19. Воденица у Грошници-Крагујевац Значај-локални тржишни потенцијал-низак 20. Зграда окружног суда-крагујевац Значај-национални тржишни потенцијал-висок 21. Средњевековни утврђени град Сребреница-Страгари, Крагујевац Значај-интернационални тржишни потенцијал-низак 22. Кућа у Улици Светозара Марковића бр. 9-Крагујевац Значај-локални тржишни потенцијал-висок 23. Кућа Танаска Рајића у Страгарима-Страгари, Крагујевац Значај-локални тржишни потенцијал-низак 24. Етно двориште у Драчи-Драча, Крагујевац Значај-локални тржишни потенцијал-низак 25. Стара школа у Крагујевцу-Задужбина Милована Гушића-Крагујевац Значај-локални тржишни потенцијал-низак 26. Бетонски пешачки мост преко Лепенице-Крагујевац 46

47 Значај-локални тржишни потенцијал-низак 27. Бубањ чесма-крагујевац Значај-локални тржишни потенцијал-низак 28. Лучни мост број један преко Лепенице-Крагујевац Значај-локални тржишни потенцијал-низак 29. Лучни мост број два преко Лепенице-Крагујевац Значај-локални тржишни потенцијал-низак 30. Кућа у Улици Крагујевачког октобра бр. 116-Крагујевац Значај-локални тржишни потенцијал-низак 31. Водоторањ-Крагујевац Значај-локални тржишни потенцијал-низак 32. Кућа у Улици Светозара Марковића бр. 69-Крагујевац Значај-локални тржишни потенцијал-средњи 33. Управна зграда болнице-крагујевац Значај-локални тржишни потенцијал-средњи 34. Зграда железничке станице-крагујевац Значај-локални тржишни потенцијал-низак 35. Црква светог Илије у Доњим Грбицама- Доње Грбице, Крагујевац Значај-локални тржишни потенцијал-низак 36. Споменик палим Шумадинцима-Крагујевац Значај-локални тржишни потенцијал-низак 37. Кућа у Улици Танаска Рајића бр. 52- Легат сликарке Љубице Филиповић-Крагујевац Значај-локални тржишни потенцијал-средњи 38. Ватрогасни дом-крагујевац Значај-локални тржишни потенцијал-средњи 39. Зграда дечје библиотеке-крагујевац Значај-локални тржишни потенцијал-средњи 40. Спомен чесма у селу Дивостин-Дивостин, Крагујевац Значај-локални тржишни потенцијал-низак 41. Саборна црква Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу-Крагујевац Значај-локални тржишни потенцијал-низак 42. Црква светог Петра и Павла у Грошници-Грошница, Крагујевац Значај-локални тржишни потенцијал-низак Археолошка налазишта 1. Праисторијско насеље у селу Дивостин - Дивостин,Крагујевац Значај-интернационални тржишни потенцијал-висок 2. Тодорчево-Крагујевац Значај-локални тржишни потенцијал-висок Просторне културно-историјске целине 1. Старо градско језгро-крагујевац Значај-локални тржишни потенцијал-висок 2. Комплекс '' Соколана'' у Старој радничкој колонији у Крагујевцу Значај-национални тржишни потенцијал-низак 3. Комплекс Војно-техничког завода у Крагујевцу Значај-интернационални тржишни потенцијал-висок Знаменита места 47

48 1. Спомен парк ''Крагујевачки октобар'' у Шумарицама-Крагујевац Значај-интернационални тржишни потенцијал-низак Непокретна културна добра од изузетног значаја 1. Зграда Окружног суда-крагујевац 2. Кућа у Улици Светозара Марковића бр. 23-Крагујевац 3. Собрашице-Лужнице, Крагујевац 4. Спомен парк ''Крагујевачки октобар'' у Шумарицама-Крагујевац Непокретна културна добра од великог значаја 1. Стара црква у Крагујевцу-Крагујевац 2. Кнез Михајлов конак-крагујевац 3. Зграда звана ''Амиџин конак''-крагујевац 4. Зграда Гимназије-Крагујевац 5. Стара ливница са великим димњаком и ковачницом-крагујевац 6. Манастир Драча-Драча, Крагујевац 7. Манастир Благовештење Рудничко-Страгари,Крагујевац 8. Манастир Вољавча-Страгари, Крагујевац 9. Старо градско језгро-крагујевац 10. Средњевековни утврђени град Сребреница-Страгари, Крагујевац 11. Црква светог Николе-Рамаћа, Крагујевац Напомена: Културна добра су подељена на: споменике културе, просторно-културно историјске целине, археолошка налазишта и знаменита места. Сва културна добра, могу да буду категорисана и то као: -изузетан значај -велики значај -значај (некатегорисана-означена само као културна добра) Духовна добра, у документацији Завода за заштиту споменика културе Крагујевац се воде као споменици културе. Највећи значај за развој туризма из домена културних вредности имају музејске установе, које су предмет посете највећег броја посетилаца и у чијем саставу и под чијом управом и се налазе најзначајнији споменици културе у граду. Рад музеја у Крагујевцу захтева одређене промене у циљу успостављања боље понуде у области културног туризма. Њихове поставке су осмишљене и уређене у неким прошлим временима када је и улога музеја била другачија, као и потребе музејске публике. Данас се са променама које прате савремени однос музеј-посетилац намеће потреба другачије организације рада музејских установа, па тако и крагујевачких музеја. Иако је основно комуникационо средство музеја с јавношћу изложба, у којој је носилац информација оригинални музејски предмет, многе је приче могуће додатно испричати кроз обогаћене, инвентивне форме обраћања разнородној публици, чиме музеј постаје и место које у себи може да обједини све гране науке и уметности. Музеј може да буде и лабораторија и атеље, позориште и биоскоп, читалиште и концертна сала, и игралиште ако треба, а да, при том, не изгуби своју првобитну функцију места на коме се стичу искуства и учи о вредностима које је прошлост оставила у наслеђе, подучава о сагледавању данашњице и размишља о будућности. Најпре је важно извршити маркетиншко истраживање посетилаца, њихових потреба, интересовања и очекивања, затим сегментирати публику на циљне групе, а након тога треба да следи осмишљавање атрактивних изложби и програма који би били адекватни за различите категорије публике. Потребно је увести новине у приступу интерпретацији и презентацији. Продор нових 48

49 средстава информисања и комуницирања у све гране живота доводи до тога да се и у оквиру музеологије прихватају савремене методе и теорије комуникације, које је неопходно уклопити у програмску делатност музеја. То подразумева и увођење у крагујевачке музеје свих врста данас познатих медија и остваривање интерактивнијег односа с публиком. Презентације преко видео бимова, тач скринова, фотографије, филмова, аудио ефеката су већ дуго присутне у музејима у свету, док се код нас и даље инсистира на приређивању монографских и ретроспективних изложби. Посетиоци су, самим тим, претворени у пасивне посматраче који нису активни коучесници у излагачкој презентацији или програмској делатности музеја. Једино у музеју 21 октобар постоје неки од видова савремене музејске презентације- холо скрин и аудио ефекти, слушалице-аудио водичи за самосталну посету музеју. Музеји у граду, сваки у складу са својом тематиком морају да покрену посетиоце и заинтересују их аргументованим текстовима, аудио-водичима, дебатама, предавањима, филмовима, концертима и другим музејским и ванмузејским активностима. Анимације су посебно потребне и за млађу публику, како би се створила навика код деце и младих људи да посећују музеје и узимају учешће у културном животу. Водичи у музејима треба да преузму на себе и улогу комуникатора, како би својим деловањем могли да усмере публику ка стваралачком мишљењу и логичном повезивању разноврсних података али и аниматора. У сарадњи са туристичком организацијом, и позориштима у граду могуће је и потребно организовати туре у музејима, пре свега у Народном музеју, у којима водичи носе костиме одређеног времена или глуме значајне историјске личности, како би оставили већи утисак на посетиоце и привукли њихову пажњу. Треба искористити присуство великог броја образовних и културних институција, и креативност младих у формирању специфичних рецептивних културних програма. Пратеће делатности, попут музејских продавница, доприносе анимацији музеја. Продати производи су заправо и амбасадори музеја, доприносе његовој популарности и остају запамћени, а остварује се и приход од њихове продаје. Конкурсима за идејна решења музејског сувенира или маскоте неке изложбе, акције, програма отворила би се прилика за ангажовање и обезбеђивање додатних прихода становника Крагујевца. Свакако да рад музеја у наредном периоду мора бити усмерена према комерцијализацији, у наведеним областима, а да то никако не наруши њихову примарну културолошку функцију. Културне манифестације: Наведени догађаји и програми су означени као редовни, од значаја за град и дефинисано је њихово (су)финансирање од стране градских власти. Многи од њих имају дугу традицију. Ако посматрамо ове манифестације са туристичког аспекта њихове карактеристике су следеће: већина има мали број посетилаца, не побуђује велику пажњу јавности, не доприноси имиџу града на туристичком тржишту, нити остварује значајнију економску добит. Манифестације углавном имају утицај локалног до регионалног значаја. Свакако да ово није задовољавајући опис и иако се град може похвалити са готово двадесет различитих догађаја културног садржаја, тренутно стање није задовољавајуће са аспекта његове величине и туристичких аспирација на тржишту Србије и региона. Са аспекта брендирања града као дестинације културног туризма и са економског аспекта и користи по читаву заједницу највеће потенцијале има најмлађа манифестација Арсенал фест. Концерти у оквиру обележавања града Ђурђевдан је... такође су из године у годину привлачили већи број посетилаца, али су то дневни посетиоци, од којих туризам града нема неке велике користи. Ове године, згог недостатка новца ова манифестација неће бити одржана. Арсенал фест, са другачијим концептом и понудом има веће перспективе да прерасте у најзначајнији догађај у граду. Посебно је значајно што се сва фестивалска дешавања одвијају унутар амбијенталне целине Кнежев арсенал, што ствара могућност да се локални културни програм и понуда комплекса Милошев венац инкорпорира у програм фестивала. У плану је да временом са светски познатим извођачима прерасте у међународни догађај. Са добрим планирањем и 49

50 маркетингом, сажимањем разноврсних догађаја и понуде комлекса Милошев венац у једну целину Арсенал фест има перспективу да постане најзначајнији фестивал града. Већ следећи фестивал може значајно променити позицију Крагујевца на мапи дешавања у региону. Извор: Мастер рад: Могућности за развој културног туризма, Емина Видосављевић, Географски факултет, Универзитета у Београду Потенцијали за развој туризма на територији Града Крагујевца Географски центар Србије Саопштење Републичког геодетског центра да се географски центар Србије налази на територији Крагујевца, прецизније између насеља Мале Пчелице и Драча, на осмом километру западно од града, изазвало је велико интересовање јавности. Овај податак може да допринесе интензивнијем развоју туризма у овим крајевима и афирмацији Крагујевца уопште. Потенцијали које имамо, уз одгаварјуће обележавање географског центра, изградњу смештајних капацитета на овом локалитету у складу са одрживим развојем и добро организовану промоцију и пратеће садржаје пружају одличну могућност за развој туризма, тј долазак гостију. Подручје на којем се налази географски центар обилује туристичким потенцијалима, културно-историјским споменицима и природним лепотама. Археолошко налазиште у Дивостину Датира из периода неолита и припада винчанској и старчевачкој култури. Локалитет Дивостин представља једно од најзначајнијих археолошких налазишта на Балкану. Откривено је цело село страдало у пожару са свим пратећим археолошким материјалом, предметима употребне вредности и фигуринама (фигурине мајке, које представљају персонификацију плодности поред Дивостина могу да се нађу још само у Винчи). Манастир Драча У прелепом природном окружењу, са црквом посвећеном Светом Николи подигнут је године, а ктитор је обер-капетан Станиша Марковић Млатишума. Живопис је из године. Међутим, приликом истраживања у цркви су нађени трагови старијег слоја фресака, па се претпоставља да је на том месту постојала старија црква, из друге половине XВИ века. Током XVIII и XIX века манастир је био значајан културни и духовни центар овог дела Србије Манастир Дивостин Утемељио га је деспот Стефан почетком XВ века, али нису сачувани материјални трагови. Обновљен је у духу моравске архитектуре. Пошто црква није могла да се статички санира, срушена је године и на истом месту је саграђена нова. Посвећена је Благовестима Пресвете Богородице. У порти манастира се налази спомен чесма са рељефом краља Милана Обреновића, првог почасног председника Ловачког савеза Србије. Рурални туризам Потенцијали ловног туризма на овом простору се огледају у ресурсима ниске дивљачи. На овом подручју гравитирају зец и фазан, затим срнећа дивљач, а на брду Рујевица има и предатора, лисице. Природне пејзажне лепоте чини клисура реке Драче, једна од најлепших у Шумадији. Стабла стара више од сто година очувана су у Драчи, Дивостину и Малим Пчелицама. Од 33 заштићене гљиве у Европи, на потезу Драча Шљивовачка главица откривене су три, тако да је ово подручје интересантно и миколозима. У Драчи се мештани баве узгојем винове лозе, имају одличне винске подруме и квалитетно вино. Бешњаја Подручје Бешњаја ослоња се на источно залеђе градског подручја, тј. индиректно је повезано са градском зоном преко прелазног појаса Кошутњак- Бешњаја. Прелазна зона Кошутњак- Бешњаја има карактеристике еколошког и туристичког потенцијала, представљеног Еко парком Илина Вода и брдом Жежељ, са обележеним пешачким стазама, које се даље настављају на Бешњају. На Жежељу се налази и планинарски дом, који захтева реконструкцију. Простор Жежеља се користи за 50

51 параглајдинг и планински бициклизам, те се може означити као зона погодна за авантуристички туризам. Туристичко подручје Бешњаја обухвата простор на потезу реке Осанице и шумовитог побрђа Црног врха, који Крагујевац дели са општином Јагодина. Развија се око постојећег одмаралишта на Бешњаји, које је потпуно девастирано и треба га реконструисати, програмски и локацијски проширити, као заједнички програм Крагујевца и Јагодине. У циљу туристичког развоја ове еколошке зоне, коју карактеришу повољне природне одлике и заступљена разноврсност предела, требало би формирати јединствену туристичку зону са презентацију њених туристичких мотива (пре свега природних, али и антропогених). Како је овај правац тренутно недефинисан и неуређен, потребно је интезивирати рад, најпре на побољшању стања саобраћајне и комуналне инфраструктуре, а затим на уређењу појединих локалитета овог потенцијалног туристичког простора. Претходним планским документима подручје Бешњаје је било одређено за туристичко подручје. У том смислу је била и изградња дечијег одмаралишта и пута од Крагујевца до одмаралишта, у дужини од 21 км. Међутим, одмаралиште је данас ван функције а пут је у лошем стању. Недалеко од одмаралишта је метеоролошка станица и објекат предузећа Србија шуме, који користе планинари. Индивидуалним акцијама планинара на простор Бешњаје су обележена стазе, очишћени прилази изворима и водопадима, којима је Бешњаја богата. Све ово повећава потенцијале за развој излетничког туризма. Обзиром на географски положај и територијални распоред, програм за ово подручје треба да се реализује као заједнички програм града Крагујевца и општине Јагодина, а у циљу развоја омладинског (дечјег, школског и студентског) туризма, са посебним акцентом на еколошку едукацију, научно-истраживачки рад и рекреативну наставу. Пошто је, због повољних природних карактеристика, утврђено да локација испуњава услове за климатско лечилиште ( м н.в, нема загађивача ваздуха, добра природна проветреност и осунчаност), постоје повољности за развој здравствено-рехабилитационог, спортског и екотуризма, уз промоцију и пласман производа, етнолошких и културних вредности овог подручја. Основни програм развоја подразумева тоталну реконструкцију, физичку и функционалну надградњу комплекса, у циљу стварања услова који одговарају савременим стандардима туристичког боравка циљних категорија. Туристичко подручје "Грошница-Дуленка" Простор на потезу Грошница-Дуленка, који се ослања на јужно залеђе градског подручја, представља шире побрђе са шумским појасом у залеђу акумулације Водојажа и токовима Грошничке и Дуленске реке. Ово је својеврсна еколошка зона коју Крагујевац дели са општинама Рековац, Кнић и Краљево. Зону карактеришу изузетне природне карактеристике, слаба насељеност и високи еколошки потенцијал у ширем контакту градског насеља. Одликује се ширим пространством пашњачко-шумског подручја, што ствара потенцијал за развој излетничког, одрживог и екотуризма. Посебна особеност подручја су групација манастира у сливу Дуленке, од којих су Денковац и Саринац на територији Крагујевца, а Ралетинац на територији општине Рековац. У овом подручју налазе се и две акумулације. Акумулација Грошница (Водојажа) служи за водоснабдевање. Акумулација на Дуленској реци, тренутно је запуштена и неодржавана микроакумулација, али са активирањем инвестиција које би се усмериле кроз адекватан пројекат, могла би да постане интересантно излетиште локалног карактера и шире. Клисура Дуленске реке налази се низводно од акумулације, у дужини од 1 км. Ова клисура са акумулацијом и објектима који промовишу етнолошке вредности овог краја, може бити интересантан туристички мотив за развој рекреативног, изленичког и авантуристичког туризма. Ловно подручје (организована и опремљена ловишта) и Ловачки дом у Трешњеваку, као и обележене пешачке стазе које воде до манастира селу Велике Пчелице и до манастира Каменац у Гружи, значајно обогаћују понуду читавог подручја. Неколико извора у овом подручју има својства лековитих вода - Видарица и барски (сумпоровити) извор у Вињишту, Радованац и Бакарњача у Доњој Сабанти, слани извор у Грошници. Овом туристичком простору може се придодати и подручје Липар (атар Д.Сабанте). Куризитетан значај Липара познатог по српском песнику Ђури Јакшићу, који је овде службовао као учитељ, лепота 51

52 предела и црква подигнута према предањима на месту манастира из XVI века, пружају значајан потенцијал за туристичку валоризацију. Како је овај туристички правац тренутно недефинисан и неуређен, потребно је интензивирати рад најпре на побољшању стања саобраћајне и комуналне инфраструктуре, а затим и на уређењу појединих локалитета потенцијалног туристичког простора. Обавезно је и постављање туристичке сигнализације. * Извор: Планирање развоја туризма на територији града Крагујевца, Емина Видосављевић, Географски факултет, Универзитета у Београду Ботаничка башта Основна улога Ботаничке баште је очување разноврсности флоре, односно очување биодиверзитета. Простире се на површини од преко 18 хектара. На улазу у Ботаничку башту је простор на којем се одржавају кампови младих извиђача и друге манифестације. У башти има неколико зона у којима су засађене биљке из Азије, Европе и Балкана. Све зоне су обележене информативним таблама, а биљке таблама са називом и земљом порекла. Богатство Ботаничке баште чини и лавиринт у формирању, који се састоји од наших аутохтоних врста. У лавиринту је засађена и Панчићева оморика, наша локална ендемична врста. Напомена: ГТО Крагујевац је пре 3 године са представницима града разговарала о изградњи екокампа на територији Ботаничке баште који би могао да функционише по принципу Петнице, имајући у виду да се овај локалитет развија у оквиру Природно-математичког факултета у Крагујевцу. У Еко-кампу који би био изграђен у складу са стандардима које прописује ЕУ за овакве објекте могла би да се одвија едукација током целе године, посебно током летњих месеци, а студенти и ђаци би осим смештаја у јединственом природном окружењу имали на располагању Ботаничку башту, Акваријум и огледне кабинете у оквиру факултета. Водопади у околини Крагујевца Водопад Бук у Ждраљици Водопад се налази на Дубоком потоку који тече са западне стране Жежеља у дужини од 1,5 км ка Ждраљичкој реци. Висок је 15 метара што га чини највишим водопадом у Шумадији. Формиран је на контакту палеозојских филита и кречњачких стена. Због каптирања извора у Дубоком потоку, у летњем периоду се низ водопад слива мала количина воде. Испред водопада у непостредној близини магистралног пута Крагујевац - Јагодина, налази се стара буква испод које је Ћосићки извор са хладном и чистом водом. Водопади на потоку Дубочац у Доњој Сабанти Поток Дубочац је лева притока реке Ждраљице. На њему се у дужини од 1,5 км налази око 20 малих водопада и 18 водопада висине преко 2,5 метра, од чега на самом Дубочцу има 10 водопада (највиши има 6 метара висине), а 8 водопада на његовој левој притоци (највиши има 5 метара висине). Водопади се налазе на еруптивном терену (стена дијабаз), што претставља природну реткост од посебног значаја. Овај поток никада не пресушује. Занимљива је и клисураста долина којом тече Дубочац од врха Стражара до ушћа у Ждраљицу. Водопад Камиџор у Горњој Сабанти (засеок Орашје) Водопад се налази на поточићу Камиџор и спада у ред виших водопада у Шумадији са висином од 10 метара. Као и Дубочац, налази се на терену сачињеном од еруптивних стена. У летњем периоду знатно се смањује количина воде која се слива низ овај водопад. Водопад Бук у Доњим Грбицама Налази се на Клисурском потоку између врхова Товарница и Градина. Формиран је на додиру мезозојских кречњака и сивих лапораца. На овом водопаду се вода, преко стрмог кречњачког одсека висине 7 метара, слаповито стропоштава у мало језерце у његовом подножју уз велику буку, па је по томе највероватније и назван Бук. Поток Клисура никада не пресушује, али се количина воде у 52

53 летњем периоду значајно смањује. Извори лековите воде Страгарска бања Налази се на путу између Страгара и манастира Вољавча, 2 км од Страгара. На овом подручју постоји шест минералних извора, а користи се само извор Млачац чија је температура 24,5 Ц. Вода овог извора помаже у лечењу реуматичних и појединих кожних обољења. Бања је у данашње време неуређена, а воду користе појединци који је захватају у канистере. Слана бара у Дреновцу Извор се налази у долини Видаричког потока на размеђи села Дреновац и Забојница. Чесма је уређена године и на овај извор долазе мешатни околних села али и шире, јер се сматра да његова вода помаже у лечењу гастроинтестиналних и бубрежних болести. Вода није термална и има благи сумпоровити мирис. Извор Видарица Налази се низводно (око 500 м) од извора Слана бара, на падини брда Главица у селу Дреновац. Извор је уређен још године од стране једног мештанина из села Забојница који је водом са овог извора, наводно, успео да поврати вид свом сину, о чему се говори у тешко читљивом запису на каменим блоковима око извора. Вода није термална и нема мирис. Извор Светиња Извор се налази у порти манастира Дивостин (у долини испод манастирског конака) и један је од најиздашнији извора на подручју града Крагујевца. Уређен је Године од стране Ловачког удружења, а у част Краљу Милану Обреновићу. Исправност воде са овог извора редовно контролише Градски Завод за здравствену заштиту. Вода није термална и нема мирис. Смештајни капацитети Назив установе са локацијом Врста установе (хотел/ мотел/ приватни смештај у урбаној средини/ приватни смештај у руралној средини) Категорија Једнокреветних Број соба Двокреветних Трокреветних Број апартмана Број кревета Крагујевац хотел *** / Шумарице хотел *** Зеленгора хотел *** 9 21 / 3 42 Женева Лукс хотел **** 4 2 / 6 41 Женева хотел ** / Стари град хотел ** Анђелика хотел *** / 14 / / 28 Лазаревић гарни хотел ** / 26 President de luxe гарни хотел ** / / / Три О гарни хотел ** / / 37 Радовић гарни хотел ** / 7 / 2 20 Лама гарни хотел **** /

54 Вила 118 преноћиште / 1 7 / / 15 Вила Амазон преноћиште / / 5 / 2 16 Wind Mill преноћиште / / 3 / / 7 Albergo Desenzano Dell Garda преноћиште / / Дедиње преноћиште / / / / Александра преноћиште / / / / 3 9 Каћа преноћиште / / Богдан Јаковљевић Драган Милановић приватни смештај у урбаној средини приватни смештај у урбаној средини Верољуб Добросављевић приватни смештај у урбаној средини Љубинка Миловић Марија Кокерић Кућа Чоловића Радослав Ћатић Љубиша Тодоровић Радоје Васиљевић Миломир Цицић Драгош Павловић Душица Видић Миодраг Недељковић Малиша Рајић Мирослав Цицић приватни смештај у урбаној средини приватни смештај у урбаној средини приватни смештај у руралној средини приватни смештај у руралној средини приватни смештај у руралној средини приватни смештај у руралној средини приватни смештај у руралној средини приватни смештај у руралној средини приватни смештај у руралној средини приватни смештај у руралној средини приватни смештај у руралној средини приватни смештај у руралној средини / / 18 / / 3 3 / 15 / / 2 / / 4 / / 4 / 1 12 / / / / 2 6 / / 5 1 / 13 / / / 1 / 2 / 1 2 / / 5 / / 2 / / 4 / 1 2 / / 5 / / 3 / / 7 / 1 3 / / 7 / / 3 / / 6 / / 1 / / 2 Детаљнији опис свих установа наведених у табели Хотел Крагујевац је смештен у строгом центру града. Од оснивања и његове градње представља један од заштитних симбола града. Поред комлетно опремљених соба, хотел поседује Конгресни центар, Аперитив бар и два ресторана од којих је један новоотворени ресторан Панорама на последњем, осмом спрату хотела. Највиша тачка у самом центру града, доступна панорамским лифтом, нуди одличан поглед на град и шире окружење. Хотел Шумарице је удаљен 3 километара од центра града и смештен у срцу Спомен парка. Саграђен у традиционалном стилу шумадијске архитектуре, у очуваној природи, представља идеално место за одмор и рекреацију, пословне сусрете, симпозијуме и семинаре. Све собе су модерно опремљене, а гостима је на располагању и Титов апартман који је и данас сачувао аутентични изглед и оригинални намештај. 54

55 Хотел Зеленгора је здање очуване лепоте прошлих времена и духа. Налази се у строгом градском језгру, спајајући две изузетно динамичне пешачке зоне у којима се одвија интензиван друштвени и пословни живот града. Један је од најстаријих хотела у Србији, са традицијом дугом преко 120 година. Хотел Женева Луxс је новоизграђени објекат, удаљен око 800 метара од центра. Лоциран је на одличном месту, од ауто-пута удаљен свега 500 метара. Хотел поседује ресторан и ексклузиван банкет простор капацитета 360 места у ком се организују семинари, предавања, модна дешавања итд. Хотел Женева вам може понудити смештај на бази апартмана, једнокреветних и двокреветних соба. Апартмани и собе поседују: ТВ, ДВД, климу, телефон, мини бар, интернет, кабловску телевизију, ђакузи каде и хидромасажне туш-кабине. Хотел Стари Град је пословни хотел смештен у центру Крагујевца. Рецепција хотела ради 24 сата. Све собе су опремљене интернет прикључком, мини баром, ТВ, пространим и удобним креветима, купатилом, СОС и ПП алармима. Већина соба има климу. Ресторан је а la carte, високе је категорије и припрема јела из националне и интернационалне кухиње. Има 2 сале од 30 и 80 места које се адаптирају према намени. Хотел Анђелика се налази у центру града у улици Луја Пастера и отворен је крајем године. Укусно опремљених 14 соба на располагању је како пословним људима који бораве у Крагујевцу, тако и онима који туристички посећују некадашњу престоницу Србије. Основна услуга ноћења са доручком по потреби може бити употпуњена другим садржајима. Гарни хотел Лазаревић се налази у самом центру града, код главне Поште. Иако је у самом центру града, објекат је одвојен од градске буке и у веома мирном је крају за одмор пословног човека. Рецепција ради 24 сата, 7 дана у недељи. Хотел има 24 луксузно опремљене собе са француским лежајем. Гарни хотел President de luxe се налази у центру града, недалеко од јавних и културних објеката. Располаже са 17 смештајних јединица. Намењен је за смештај пословних људи, мањих туристичких тура, породица и спортиста. Хотел "Три О" се налази у непосредној близини Аутобуске станице. Располаже са 24 собе, од чега су 5 са француском лежајем, 11 једнокреветних и 8 двокреветних соба. Услуге које се пружају су ноћење са доручком. Хотел Радовић се налази на главном путу правца Крагујевац-Горњи Милановац. Хотел је мањег капацитета, све собе су модерно опремљене. Хотел се састоји од 14 соба и 2 апартмана, ресторана од 100 седећих места, терасе и баште од 50 места. Хотел Лама се налази у мирном и тихом делу града Крагујевца. Поред комфора, безбедности и високог нивоа хигијене, пружа осећај породичне атмосфере. Хотел Лама је године проширио своје капацитете, изградњом депанданса који је такође категорисан са 4 звездице. Простране собе у комбинацији са врхунском услугом у изузетном пријатном окружењу, нуде гостима и посетиоцима јединствено искуство. Вила 118 има 8 соба. Свака соба има купатило, ТВ, климу. Налази се у насељу Сушица, око 2 км удаљена од центра града. Има сопствени паркинг. Вила Амазон је новоизграђени објекат који се налази у самом центру града, у непосредној близини Саборне цркве. Поседује двокреветне собе и апартман са ЛЦД телевизором, интернетом, климом и потпуно опремљеним купатилима. Преноћиште Wind Mill се налази у ширем центру граду, на 150 метара од Великог парка и градских базена. За непуних 10 минута шетње, може се стићи до Спомен парка Шумарице. Преноћиште Albergo Desenzano Dell Garda - Oбјекат се налази се у близини центра града. Погодан је за боравак пословних људи. Дугогодишње инострано искуство власника овог објекта у области угоститељства допринело је стварању изузетно модерног здања које својим изгледом и својим могућностима не заостаје за објектима сличне намене у европским престоницама. Вила поседује 16 соба за издавање. Преноћиште Дедиње налази се на магистралном путу Крагујевац-Краљево-Чачак, на 5 км од центра града. Поседује 16 соба, а свака има ТВ, купатило, интернет, кабловска, централно грејање, клима, мини бар. 55

56 Преноћиште Александра у центру града издаје апартмане и студје са комплетно опремљеном кухињом, интернетом и кабловском ТВ. Поседуе једнокреветне, двокреветне, трокреветне студије као и студије са француским лежајем. Преноћиште Каћа располаже капацитетом од 8 соба. Собе су луксузно уређене, свака поседује ТВ, клима уређај, мини бар, фен, интернет, кабловску ТВ. Приватни смештај (Богдан Јаковљевић) - Објекат се налази на 2 км од центра града, у насељу Сушица. Поседује 4 једнокреветне, 4 двокреветне и 2 трокреветне собе. Све собе и апартмани имају кабловску телевизију и бежични интернет. У оквиру објекта налази се и бесплатан приватни паркинг. Приватни смештај (Драган Милановић) - Објекат се налази у насељу Илићево, у близини Индустријске зоне. Поседује 3 двокреветне и 3 трокреветне собе. Све смештајне јединице имају засебан улаз, купатило и кабловску телевизију. У оквиру објекта налазе се ресторан, кухиња и летњиковац. Приватни смештај (Верољуб Добросављевић) - Овај приватни смештај удаљен је 3,5 км од центра града. Располаже са 2 двокреветне собе које имају кабловску телевизију и интернет. Гостима је на располагању и паркинг простор. Приватни смештај (Љубинка Миловић) - Приватни смештај се налази на око 2 километра од центра града, у насељу Палилуле. Поседује четири двокреветне собе и један апартман. Приватни смештај (Марија Кокерић) - Смештај се налази у сирем центру града,150 метара удаљености од аутопута и главне аутобуске станице. Располаже са 2 апартмана, 6 кревета, комплетно опремљеном кухињом, интернетом и кабловском телевизијом. Приватни смештај ( Кућа Чоловића ) - Кућа Чоловића власника Михајла Ћурчића, налази се у селу Мала Врбица удаљеном од Крагујеваца 23 км.кућа је модерно опремљена, комбиновањем старог квалитетног намештаја и модерне технологије, свака соба има телевизор, телефон и приступ интернету.приступ и саобраћајна повезаност домаћинства су добри. Поред куће за издавање, у дворишту постоји стара кућа из године под заштитом споменика културе, која је претворена у етно музеј. На располагању су пет двокреветних соба са купатилима и једна трокреветна соба са купатилом.двориште је пространо и лепо, са базеном који поседује хидромасажер, противструјно пливање и осветљен је за ноћно купање. Домаћинство има и сауну. Три дневне собе су изузетно опремљене, једна је застакљена и има предиван поглед на околину.гостима су на располагању две чајне кухиње и једна велика опремљена кухиња за припремање хране, мини теретана, винотека, затворена гаража. Парно грејање постоји у купатилима, док је на тераси подно грејање.ово је једно од три домаћинства на подручју Крагујевца које је у понуди Сеоског туризма Туристичке организације Србије. Приватни смештај (Радослав Ћатић) - Кућа има засебан улаз, дневни боравак, кухињу са трпезаријом, једну једнокреветну, две двокреветне собе, две трокреветне и једну четворокреветну собу, (укупно 15 кревета), као и два купатила.приступ и саобраћајна повезаност су добри. Двориште је пространо и лепо, има велики отворени базен и мали базен за децу, лежаљке, сунцобране, роштиљ, украсне фонтане, игралиште намењено за разне спортске активности, као и игру и забаву деце. У оквиру домаћинства, у старој кући, опремљена је посебна подрумска просторија у аутентичном етно стилу, за презентације, обуке и семинаре.гости имају могућност коришћења пуног пансиона и услуге припремања хране са проширеним асортиманом.због близине неколико манастира предвиђена је могућност организовања излета уз обезбеђен превоз.ово је једно од три домаћинства на подручју Крагујевца које је у понуди Сеоског туризма Туристичке организације Србије. Приватни смештај (Љубиша Тодоровић) - Кућа са засебним улазом, дневни боравак, спаваћа соба са 2 лежаја (1/2), кухиња са трпезаријом, купатило, централно грејање. Постоји могућност изнајмљивања током целе године.пун пансион, услуга припремања хране са проширеним асортиманом. По жељи посетилаца љубазни домаћини организују излете уз обезбеђен превоз, до манастира Враћевшница и планине Рудник, али и других оближњих локалитета. Приватни смештај (Радоје Васиљевић) - Кућа са засебним улазом, модерно опремљена, има дневни боравак, кухињу са трпезаријом, једну једнокреветну и две двокреветне собе са купатилом.приступ и саобраћајна повезаност су добри. Двориште је пространо и лепо, има монтажни базен и мини игралиште за децу, као и модерну ергелу.гостима се нуди пун пансион и услуга припремања хране са проширеним асортиманом. Постоји могућност организовања излета уз обезбеђен превоз, с обзиром на близину неколико значајних манастира, као и могућност обиласка ловних терена и одстрел 56

57 дивљачи.сви посетиоци који бораве у овом домаћинству, или долазе у посету, могу да користе могућност изнајмљивања коња различитих раса, од понија до коња за презање, за фијакер и чезе, као и организовања школе јахања уз помоћ инструктора који је увек присутан у ергели. Постоји програм почетне школе јахања, као и програм за госте који су савладали вештину јахања и није им потребан инструктор. Приватни смештај (Миломир Цицић) - У саставу апартмана се налазе 2 двокреветне собе, кухиња, трпезарија и купатило. Гостима је на располагању базен у прелепом природном окружењу и аутентично опремљеним објектима који дочаравају живот у шумадијским селима. Приступ и саобраћајна повезаност су добри, двориште је уређено у етно стилу, обезбеђено је грејање у свим просторијама, па постоји могућност изнајмљивања током целе године.посетиоци имају могућност коришћења услуге пуног пансиона, проширеног асортимана или самосталног спремање хране. Приватни смештај (Драгош Павловић) - Кућа са засебним улазом, дневни боравак, једна једнокреветна и две двокреветне собе, са укупно пет кревета, купатило, кухиња са трпезаријом.гостима се нуди пун пансион и услуга припремања хране са проширеним апартманом. Постоји могућност организовања излета по околини.приступ и саобраћајна повезаност су добри. Двориште је пространо и лепо, и у његовом саставу су сви објекти од виталног значаја за живот на селу. Приватни смештај (Душица Видић) - Гостима су на располагању једна дневна соба и три спаваће собе са заједничким купатилом. Домаћинство је функционално и лепо уређено и постоји обезбеђено грејање у свим просторијама.приступ и саобраћајна повезаност домаћинства су добри. У склопу домаћинства налази се и затворен паркинг простор са три гаражна места и просторија за пријем гостију и организоване ручкове, као и за производњу ракије. Сређено двориште и окућница окружена малом плантажом шљива дају пријатан изглед целом домаћинству.у близини објекта налазе се Рамаћки висови, ловиште, цркве и манастири, и то представља идеалне услове за организоване посете и излете.посетиоци имају могућност коришћења услуга пуног пансиона и самосталног припремања хране. Приватни смештај (Миодраг Недељковић) - Туристима су на располагању три двокреветне собе (3/2), једна једнокреветна соба (1/1),дневни боравак, трпезарија и два купатила.приступ и саобраћајна повезаност куће су добри.двориште је пространо и лепо уређено, поглед је ексклузиван, све просторије имају обезбеђено грејање, па постоји могућност изнајмљивања током целе године.гостима је на располагању пун пансион, полупансион, као и могућност самосталног спремање хране. Љубазни домаћини уз музику и песму дочекују госте и нуде могућност посете значајним локалитетима у окружењу.ово је једно од три домаћинства са подручја Крагујевца које је у каталогу Сеоског туризма Туристичке организације Србије. Приватни смештај (Малиша Рајић) - Апартман за издавање, дневни боравак, трпезарија са кухињом, три двокреветне собе (3/2) и купатило. Постоји могућност самосталног припремања хране, као и услуга полупансиона и пуног пансиона.с обзиром да се објекат налази у Бањи Вољавча, постоји могућност коришћења бањске воде, али и могућност организовања шетње по околини у којој се налазе манастири Вољавча, Петковица и Благовештење Рудничко. Приватни смештај (Мирослав Цицић) - Гостима на располагању једна двокреветна соба са француским лежајем, дневни боравак, кухиња и заједничко купатило.приступ и саобраћајна повезаност сеоског туристичког домаћинства је изузетно добра.у склопу домаћинства постоји сачувана стара воденица, која има собу за пријем и одмор гостију.у близини објекта се налази ловиште, цркве и манастири и постоји могућност организовања посета и излета.посетиоци имају могућност коришћења услуга пуног пансиона и самосталог припремања хране. 57

58 Ресторани Назив Локација Категорија Капацитети Ловац центар града Ресторан 40 места + 40 башта Певац периферија града, насеље Виногради Кафана 70 места Двориште центар града Ресторан 40 места башта Мустанг Хиподром Ресторан 75 места + 50 башта Палас периферија,насеље Сунчев брег ресторан 200 места Палисад Шумарице ресторан-кафана 300 места Ораница Језеро у Шумарицама ресторан 90 места Библиотека код Милутина 3,5 км од центра града кафана 100 места Рујна Зора шири центар града кафана 70 места Престоница центар града ресторан 45 места Воденица шири центар града кафана 45 места Стара Србија центар града кафана 120 места Палигорић центар града кафана 240 места Лађа Француска центар града кафана 120 места Босна центар града кафана 100 места Авала 4 км од центра града ресторан 230 места Балкан центар града кафана 120 места Кварт центар града ресторан 70 места Нептун шири центар града ресторан 40 места Кош шири центар града ресторан 90 места Барбароса центар града ресторан 100 места Панорама центар града интернационални ресторан Анима Ностра центар града интернационални ресторан Хазард центар града интернационални ресторан Танго центар града интернационални ресторан Рим центар града интернационални ресторан Одисеја центар града интернационални ресторан Детаљнији опис свих наведених локација 80 места отворена башта 22 места затворена башта 15 места ресторан 42 места 60 места 150 места са баштом 40 места 60 места + 60 места башта Кафана Ловац се налази у најужем центру града и својим гостима нуди специјалитете ловачке кухиње На менију се такође и налазе специјалитети домаће кухиње, што употпунује комплетну понуду. Правом ужитку доприносе и ансамбли који свирају староградску музику. Кафана Певац се налази на ободу Шумаричког језера, у насељу Виногради. У амбијенту који одише топлином, гости могу да пробају специјалитете националне и интернационалне кухиње. Ресторан Двориште смештен готово у центру града, а ипак поштеђен градске буке на обали језера Бубањ. Својим гостима нуди специјалитете националне и интернационалне кухиње. 58

59 Ресторан Мустанг се налази на самом ободу Хиподрома и својим изгледом подсећа на хацијенду. Унутрашњост је подељена на три дела, а у централном делу ресторана налази се камин који у зимском периоду даје посебан угођај гостима. Ресторан Палас је стециште пословних људи и љубитеља добре кухиње који желе мир и угодан амбијент ван центра града. У понуди поред традиционалних шумадијских јела и роштиља, посебно се ставља акценат на специјалитете од рибе и на европски начин припремљене плодове мора Етно кафана Палисад се налази поред Музеја 21. октобар, на улазу у Спомен парк. Гости могу да уживају у етно амбијенту и специјалитетима националне кухиње. Ресторан Ораница је место које спаја позитивну атмосферу, квалитет, дух, национално обележје као и незабораван ноћни провод. Ресторан функционише у свим сезонским условима па се тако од сезоне до сезоне прави трансформација до летње баште, отвореног и полуотвореног типа за журке. Кафана Биоблиотека код Милутина - Налази се на периферији града, на раскршћу транзитних путева. Им а дугу традицију и један је од брендова града, са својим специјалитетима јагњетином и прасетином са ражња као и великим асортиманом јела са роштиља. Као једна од најстаријих кафана у граду, Рујна Зора већ дуго је незаобилазно место за оне који желе да пробају врхунску храну, али и да се опусте уз ноте наше староградске музике. Ресторан Престоница се налази у центру града. Гостима нуди специјалитете националне кухиње. Ресторан Воденица представља савршен кутак за хедонисте и љубитеље доброг друштва, хране, вина и атмосфере. Налази се недалеко од Колонске капије и Тржно-пословног центра Плаза. Кафана "Стара Србија" је једна од најстарих кафана у граду, смештена у самом центру града, недалеко од хотела Зеленгора. Дуго је и сама била центар друштвеног живота Крагујевчана. Своју дугу историју и традицију сада користи да и у овим модерним временима понуди вредности које не губе на значају, квалитет, добар угођај, пријатно расположење. Палигорић кафана у чије име говоре више деценија рада а реноме бране мирис и укус меса са роштиља, готова јела и јела испод сача. Смештена у загрљају главних улица града, а са прелепом баштом нуди све оно сто је потребно, одмор и леп угођај за сва чула. Етно кафана Лађа Француска има традицију у угоститељству дугу 30 година. Кафана Босна има традицију дугу више деценија. Налази се недалеко од Аутобуске станице. На менију су јела националне кухиње. Ресторан Авала нуди пријатан, топао и домаћински осећај уз националну кухињу шумадијског поднебља и специјалитете са роштиља, печење, рибу и остале посластице. Кафана Балкан се налази у преко пута Саборне цркве. Једна је од најстаријих кафана у Крагујевцу и данас је популарна међу свим генерацијама, пре свега међу боемима. Ресторан Кварт на менију има понуду јела националне кухиње, а током викенда гости имају прилику да уживају уз староградску музику. Ресторан Нептун, са искуством дугим 18 година, нуди специјалитете са речном и морском рибом. Пријатан амбијент за пословне, као и породичне ручкове и вечере. Ресторан Кош је позициониран у самом језгру Великог парка. Уз специјалитете интернационалне кухиње, традиционални део менија је веран вредностима националне кухиње, базиран на роштиљу и куваној храни. Ресторан "Барбароса" са традиционалном немачком храном и пивом, пријатно-опуштеном атмосфером, љубазно особље, пажљиво бирана музика Ресторан Панорама се налази на последњем спрату хотела Крагујевац. Уз предиван поглед на град у елегантном ентеријеру ресторана гости могу да уживају у специјалитетима интернационалне кухиње уз најквалитетнија вина која стижу из страних и домаћих региона. Ресторан Anima Nostra се налази у строгом центру града. Гости могу да уживају у специјалитетима припремљеним по оригиналним италијанским рецептурама. Ресторан - пицерија Da Vinci се налази у строгом центру града и гостима нуди специјалитете италијанске кухиње. Кафе-ресторан Хазард се налази у самом центру Крагујевца, на другом спрату тржног центра Раднички. Хазард се трансформише од светлог и неформалног током дана, до елегантног и романтичног у вечерњим сатима. Има понуду јела интернационалне кухиње. Ресторан Танго је смештен у центру града и својим аутентичним изгледом представља идеално место за одмор и уживање уз јела интернационалне кухиње. Ресторан - пицерија Рим се налази у центру града и гостима нуди специјалитете италијанске кухиње. 59

60 Одисеја је интернационални ресторан смештен у центру града, а основан још године. Заштитни знак и оно по чему је препознатљив је јединствена зидана пећ која се загрева дрвима и у којој се на традиционални начин пеку пице и остали специјалитети од теста. Година Остварене посете Туристички промет у Крагујевцу (Статистички годишњак;одељење Крагујевцу) Домаћи туристи Година Број посета Број ноћења Просечан број ноћења Републичког статистичког завода у Страни туристи Број посета Просечан Број број ноћења ноћења , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,2 Подаци ГТО "Крагујевац" Број посета Домаћи туристи Број ноћења Просечан број ноћења Број посета Страни туристи Број ноћења Просечан број ноћења , , , , , , , ,22 60

61 , , , , , ,19 Опис података у претходној табели Од године, град Крагујевац, познат по Спомен парку Шумарице, бележио је пораст броја гостију и регистрованих ноћења. Максималан број ноћења достигнут је године ( ), а следеће године максималан број гостију (73 275) од којих је било страних, што је такође максимална забележена посећеност када су у питању страни туристи. У периоду од године дошло је до осетног смањења броја туриста на територији града, тако да је године остварено свега 22,5% посете реализоване у години (13 724). За целокупни период карактеристично је да се осећа друштвено-политичка криза последње деценије прошлога века и да је туризам делио судбину укупне друштвено економске стагнације. Последњих година забележен је пораст броја гостију и остварених ноћења, па је године регистровано укупно туриста, што је двоструко више гостију него године. Ово се доводи у везу са оснивањем Градске туристичке организације Крагујевац, појачаном привредном функцијом, развијањем универзитетске, здравствене и културне функције града, те повећањем броја и квалитета смештајних капацитета и угоститељских објеката. Ипак, у односу на период најбољег туристичког промета оствареног у Крагујевцу, број туриста је и даље знатно мањи. Године је забележен рекордан број страних туриста и остварених ноћења што се доводи у везу са отварањем фабрике Фиат аутомобили Србија, јер је тада велики број странаца, пре свега Италијана боравио у Крагујевцу, на привременом раду на подизању фабрике и успостављању производње. Извор: Мастер рад: Могућности за развој културног туризма, Емина Видосављевић, Географски факултет, Универзитета у Београду Туристичка инфраструктура Број туристичких инфо центара Туристичка сигнализација Водичка служба Укупни годишњи приход од туризма 1 x Потпуна Нема путоказа Не постоји Нема табли Не постоји X Постоји Дати број водича 2 водича запослена у ГТО "Крагујевац" и 3 хонорарна сарадника ,00РСД приход од БТ за годину Туристички URL Пропагадни материјал Водич x Општи проспект x Тур карта X Разгледнице x DVD x CD Монографија Туристичка инфраструктура je недовољно развијена. Постоји само један инфо центар, нема визиторског центра ни другог објекта за прихват туриста и посетилаца, не постоји одмориште поред пута ни камп простор. Спортски и рекреативни објекти имају значајан потенцијал. Град располаже значајним спортским капацитетима. Највећим бројем терена управљају Јавна предузећа Спортски центар Младост и Спортски центар Парк. Градски стадион Чика Дача Градски стадион Чика Дача је највећи спортски објекат у Крагујевцу, капацитета седећих 61

62 места. Има главни травнати терен са атлетском тартан стазом и борилиштима за остале атлетске дисциплине, помоћне терене и пратећи простор за спортске активности. Спортска хала Језеро Језеро је највећа дворана у граду која се користи за такмичења у кошарци, одбојци, рукомету, малом фудбалу, гимнастици, боксу. Има трибине капацитета 3500 седишта. Садржи модерне свлачионице, теретану и сауну. Спортска хала Гордана Гоца Богојевић Спортска дворана Парк у Великом парку има капацитет до 600 гледалаца. Намењена је за такмичења у кошарци и одбојци и омогућава паралелно тренирање на два терена истовремено. Градски базени Градски базени изграђени су унутар спортско-рекреативне зоне града, између Великог парка и Шумарица. Поред олимпијског базена имају и базен за скокове, дечји базен и базен за непливаче као и трибине за око 2000 гледалаца. Угоститељски објекти прилагођени су посетиоцима. Затворени базен Затворени базен је понос Крагујевца, грађен је у складу са најсавременијим архитектонским решењима. На простору од око 5600 м 2 налази се базен површине метара и трибине са смештајним капацитетом од 360 до 390 седишта. Објекат је обогаћен и панорамским лифтом који је у служби повезивања базена са рестораном, а постоје и савремено опремљене просторије за фитнес и рекреативне спортове. У Крагујевцу постоји и неколико балон сала: Балон сала Олимп Балон сала Арсенал Балон сала Коле Петрол Балон сала Шумадија 1903 Нема уређених бициклистичких стаза, има обележених пешачких и планинарских стаза, нема видиковаца. Крагујевац има новопостављену туристичку сигнализацију. У потпуности је реализован Пројекат постављања туристичке сигнализације, који је у складу са Правилником о постављању т. сигнализације, урађен године. Постављена је сигнализација на путевима I и II реда и на општинским путевима и улицама. То су знакови за усмеравање туриста у пешачкој зони, туристичке путоказне табле, стреласти туристички путокази, туристичке информационе табле и као и табле туристичке информације на 5 локација у граду. Сигнализацијом су обележене две културноисторијске целине: Милошев венац и Спомен парк "Крагујевачки октобар" као и друге културноисторијске вредности града, природне атракције, спортски, јавни и други објекти од значаја за кретање туриста као и хотели. Такође је, на улазу у ГТО "Крагујевац" постављен и један интерактивни излог (тач скрин водич кроз град). Проблем постоји са недостатком паркинг простора за аутобусе у центру града. 62

63 5. SWOT анализа СНАГЕ #Повољан гео~саобраћајни (друмски) положај близина коридора 10 веза са свим већим центрима у региону ~ Црна Гора, Босна, #Изузетно богата историја и кутура ~ прва престоница модерне српске државе, период Деспотовине, други престонички период, индустријализација Србије, Спомен парк Шумарице, 21.октобар #Статистички на првом месту по бројности крупне дивљачи ~ једино отворено ловиште у Србији муфлона лопатара у Страгарима #Први и једини слатководни акваријум у Србији #Добри услови за развој спортског туризма~ услови за већа спортска такмичења и припреме, чак и међународних такмичења, #Постојање квалификованог људског кадра у области туризма # Сајамски град #Крагујевац индустријска престоница централне Србије данас (важно за пословни и конгресни туризам) #Универзитетски град ~12 факултета и студената #Клинички центар- везано за дентални туризам ~ клинички центар покрива популацију од 2 милиона људи # Очувани и ретки објекти народног стваралашва ~собрашице само у порти цркве у Лужницама и у Ваљеву #Знамените личности ~ први пилот у Србији, први бициклиста, први олимпијац, Ђура Јакшић ~ постојање знаменитих личности и манифестација везаних за поједине људе # Манастир Вољавча који има своју посебност МОГУЋНОСТИ СЛАБОСТИ #Недовољно развијени туристички локалитети, на пример визиторски центар географског центра Србије #Недовољно коришћење постојећих стручних кадрова у туризму #Недовољно искоришећни потенцијали за развој сеоског туризма #Стари запуштени туристички објекти (планинарски дома на Жежељу, дом на Бешњаји) #Недовољно развијена туристичка инфраструктура ~ паркинг, видиковци, одморишта, бициклистиче и планинарске стазе, инфо табле за сеоска домаћинства #Лоша саобраћајно~телекомуникациона инфраструктура у сеоским подручјима ~ прилази, интернет, ГПС, мобилна телефонија #Недовољно развијени турустички производи #Недовољно развијена свест запослених у објектима које посећују туристи о значају туризма #Мали број туристичких инфо центара #Недовољан број запослених образованих туристичких кадрова #Мали буџет локалне туристичке организације за промоцију туризма #Непостојање високопрофитних туристичких атракција попут аква паркова, зоолошких вртова, фонтана #Недовољно развијени туристички локалитети #Непостојање рецептивних туристичких агенција #Недовољан број сертификованих водича и аниматора #Недовољно искоришћене природне вредности за активан одмор #Неповољна структура смештајних капацитета ~ немамо хотел са 4 звездице, немамо хостел, #Недовољно развијене и популаризоване манифестације од интернационалног и националног значаја ПРЕТЊЕ 63

64 #Изградња музеја ловства ~ први ловачки савез и удружење су направљени у Крагујевцу ~ зависи од Ловачког савеза Србије #Кнежев арсенал (адаптација) надлежна институција #Организација међународних спортских такмичења #Дентални туризам ~ интересовање странаца да долазе у Србију ради стоматолошких интервенција #Развој омладинског (школског) туризма ~ редовно организовање екскурзија #Проширење сајамског простора #Сарадња ЛУ са ресорним Министарствима # Пораст интересовања туриста из иностранства за сеоски туризам #ЕУ фондови ~ нови програмски период #Остали међународни и домаћи фондови #Могућност међуопштинске сарадње #Неуређеност законског оквира за реализацију школског туризма #Непостојање Министарства туризма #Недовољна заинтересованост локалних власти за развој туризма #Недовољан број фондова доступан за аплицирање пројектним предлозима из области туризма #Искљученост Крагујевца из програма прекограничне сарадње #Неусклађена и непотпуна законска регулатива у области туризма #У републичким стратешким документима нема Централне Србије #Конкурентне дестинације у Србији и земљама у окружењу #Неадекватно развијена статистичка методологија за праћење туристичког промета ~одсуство туристичког регистра #Неразвијени сви видови саобраћаја #Лош имиџ Србије НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ СНАГЕ (на основу бодовања свих чланова радне групе) #Повољан гео~саобраћајни (друмски) положај близина коридора 10 веза са свим већим центрима у региону ~ Црна Гора, Босна, #Изузетно богата историја и кутура ~ прва престоница модерне српске државе, период Деспотовине, други престонички период, индустријализација Србије, Спомен парк Шумарице, 21.октобар #Статистички на првом месту по бројности крупне дивљачи ~ једино отворено ловиште у Србији муфлона лопатара у Страгарима #Добри услови за развој спортског туризма~ услови за већа спортска такмичења и припреме, чак и међународних такмичења, #Крагујевац индустријска престоница централне Србије данас (важно за пословни и конгресни туризам) НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ СЛАБОСТИ (на основу бодовања свих чланова радне групе) #Недовољно искоришећни потенцијали за развој сеоског туризма #Стари запуштени туристички објекти (планинарски дома на Жежељу, дом на Бешњаји) #Недовољно развијена туристичка инфраструктура ~ паркинг, видиковци, одморишта, бициклистиче и планинарске стазе, инфо табле за сеоска домаћинства #Лоша саобраћајно~телекомуникациона инфраструктура у сеоским подручјима ~ прилази, интернет, ГПС, мобилна телефонија #Недовољно развијени турустички производи 64

65 65

66 6. ВИЗИЈА, ПРИОРИТЕТИ, СТРАТЕШКИ И ОПЕРАТИВНИ ЦИЉЕВИ, ПРОЈЕКТИ Визија: Крагујевац је на међународном туристичком тржишту препознатљив као географски центар Србије (срце Србије), прва престоница модерне Србије, место одржавања бројних националних и интернационалних догађаја, конгреса, фестивала, сајмова, концерата, представа и спортских такмичења. Сеоско подручје у околини Крагујевца привлачи велики број посетилаца заинтересованих, осим за конзумирање здраве органске хране и боравка у нетакнутом прирдоном окружењу, и за планинарење, пешачење, лов, рибилов, параглајдинг, јахање, слободно пењање (free climbing), али и посету црквама и манастирима, ревитализованим археолошким локалитетима и природним амбијенталним целинама и атракцијама. Крагујевац је град са очуваном животном средином, уређеном инфраструктуром и комуналним службама. У њему живе грађани, који имају развијену свест о важности заштите животне средине. Има добро уређене пешачке и бициклистичке стазе и адекватно уређен простор на подручју градских излетишта (Жежељ, Бешњаја и Кошутњак). Уређене обале језера Шумарице и Бубањ прилагођене су туристима и риболовцима. Нуди читав низ различитих садржаја за пословне људе, младе парове са децом, старију популацију, младе и особа са инвалидитетом. Осим у смештајним јединицама свих категорија, туристи могу да бораве и у једном од три еко кампа на територији града. Угоститељски објекти су категорисани, обновљени, имају повећане смештајне капацитете и раде по свим важећим стандардима квалитета. Град поседује развијен кластер угоститеља, који заједнички наступа и повлачи средства из фондова. Приватни сектор је активно укључен у реализацију туристичких манифестација и остварује сарадњу са јавним сектором. Градска туристичка организација и рецептивне агенције одлично сарађују са удружењима, која се баве ловом, риболобом и заштитом животне средине. Заједнички наступају и презентују понуду на домаћем и иностраним тржиштима. Крагујевац је град који има образовне институције за школовање кадрова у области туризма. Универзитет у Крагујевцу је препознатљив у Југоисточној Европи по едукацији људских ресурса из области туризма. Носилац је међународних пројеката из области туризма и савремених тенденција у развоју туризма. Доприноси развоју омладинског, спортског, културног и конгресног туризма. Стратешки и оперативни циљ у оквиру приоритета Приоритет Пројекти Стратешки циљ Оперативни циљ 1. Развој туристичке инфраструктуре 1.1. Унапредити постојећу и изградити недостајућу саобраћајну и туристичку инфраструктуру Изградња минимум 2 паркинг стајалишта за аутобусе до Изградња Визиторског центра са пратећим садржајима у географском центру Србије до Реконструкција најмање 5 прилазних путева најзначајнијим туристичким локалитетима у градском и сеоском подручју до краја Изградња визиторског центра Географски центар Србије Визиторски центар Михајло Петровић...Уређење планинарске стазе Жежељ Бешњаја...Арсенал културно средиште Крагујевца...Израда пешачко бициклистичке стазе око 66

67 језера Бубањ...Ревитализација Етнографског музеја у Драчи у еко етно музеј...етно парк Шумадије 1.2. Унапредити постојеће и изградити нове, недостајуће смештајне и угоститељске објекте 1.3. Даље развијати постојеће и изградити нове објекте спортско-рекреативне инфраструктуре Повећати број смештајних капацитета на 400 у високим категоријама, са пратећим садржајима, до краја Повећати смештајне капацитете у домаћој радиности и некатегорисаним смештајним објектима за 20% до краја 2018, подстицајним мерама локалне самоуправе Изградња минимум 5 спортско-рекреативних објеката до Унапређење 30% постојећих спортско-рекреативних објеката Повећање капацитете у сеоском туризму Олимпијски камп Душан Милошевић Авантура парк Спортско пењање у Крагујевцу Вештачка стена Бешњаја 67

68 2. Унапређење туристичког производа 2.1. Унапредити и даље развијати понуду туристичких садржаја на градском подручју 2.1.1Креирати и развити најмање 3 културне стазе на територији града и Шумадије до Унапредити и омасовити најмање 3 постојеће манифестације које се одржавају граду, до Успостављање културне стазе Путевима Обреновића и Карађорђевића Културна стаза Путевима индустријског наслеђа...мапирање и валоризација културно историјског наслеђа на територији Шумадије Ђурђевдански дечји карневал Манифестација 68

69 2.2. Унапредити и даље развијати понуду туристичких садржаја на руралним подручјима града 2.1.3Повећати број туристичких водича, пратилаца и аниматора, и њихових активности за најмање 50% до Креирати и развити најмање 3 програма за туризам специјалних интереса до Унапредити и омасовити најмање 2 манифестације (постојеће или нове), које се одржавају на сеоском подручју, Креирати најмање 2 специјализоване понуде у сеоском туризму до Бања Вољавча Инклузивни цикло туризам Сеоски туризам за све Сеоске школе као центри за развој дечијег и омладинског образовног туризма 3. Развој људских ресурса у области туризма 3.1. Створити услове за континуирани развој људских ресурса у области туризма кроз изградњу и унапређење институционалних капацитета за образовање нових Ии даљу едукацију постојећих кадрова 3.2.Континиуирано унапређивати образовање и компетенције индивидуалних пружалаца услуга у туризму у циљу повећања квалитета услуга на нивоу града До увести најмање 3 нова смера из области туризма на Универитету у Крагујевцу До развити образовноинситутионалну сарадњу на националном и међународном нивоу, кроз најмање 3 успостављена међународна партнерства До развити најмање 2 саветодавна центра за потребе образовања пружалаца услуга у области туризма До 2020.организовати најмање 30 еудкација семинара, за најмање 300 учесника из различитих области туризма и релевантних пословних вештина Имплементација иностране добре праксе у туристичку едукацију у региону Кадрови за менаџере у туризму Научни скуп из области туризма Едукација грађана 69

70 3.2.2 До организовати најмање 5 студијских посета у циљу размене знања и искуства кроз упознавање са примерима добре праксе у земљама региона и ЕУ Организовати најмање 20 едукативних иницијатива из области старих и уметничких заната у циљу унапређења туристичке понуде до краја РАНГ ЛИСТА ПРОЈЕКТНИХ ИДЕЈА ПРИОРИТЕТ 1 УНАПРЕЂЕЊЕ ТУРИСТИЧКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ Пројекат Предлагач идеје Оперативни циљ Вредност пројекта Бодова 1.Израда пешачко бициклистичке Удружење риболпваца н/а еур стазе око језера Бубањ, као и одмуљивање самог језера Магма 2.Уређење планинарске стазе ПЕК Гора н/а еур Жежељ - Бешњаја 3.Етно парк Шумадије Одељење за културу н/а еур Бешњаја Град н/а еур Изградња визиторског центра ПД Жежељ еур Географски центар Србије Изградња визиторског центра са пратећим садржајима у географском центру Србије до краја Спортско пењање у Крагујевцу ПЕК Гора Изградња минимум 5 спортско еур Вештачка стена рекреативних објеката до Ревитализација Етнографског Одељење за културу н/а еур

71 музеја у Драчи у еко етно музеј 8.Олимпијски камп Душан Град Изградња минимум 5 спортско еур Милошевић рекреативних објеката до Авантура парк ПЕК Гора Изградња минимум 5 спортско еур рекреативних објеката до Арсенал културно средиште РБЦ н/а еур Крагујевца 11. Михајло Петровић Град Изградња визиторског центра са еур пратећим садржајима 12.Здраво окружење боља Одељење за културу н/а еур туристичка понуда 13.Визиторски центар Михајло Петровић Домаћини за сеоски туризам Изградња визиторског центра са пратећим садржајима у географском центру Србије до краја ПРИОРИТЕТ 2 УНАПРЕЂЕЊЕ ТУРИСТИЧКОГ ПРОИЗВОДА 1.Служба планинарских водича ПД Жежељ Повећати број туристичких водича, пратилаца и аниматора и њихових активности за најмање 50% до године 2.Успостављање културне стазе Путевима Обреновића и Карађорђевића 3.Манифестација Шумадијски дани отворених врата ГТО Креирати и развити најмање 3 културне стазе на територијји града и Шумадије до 2020.године ГТО Унапредити и омасовити најмање 2 манифестације, (постојеће или нове) које се одржавају на сеоском подручју до Ђурђевдански дечји карневал ГТО Унапредити и омасовити најмање три постојеће манифестације које се одржавају у граду до 2020.године 5.Мапирање и валоризација културно историјског наслеђа на територији Шумадије ГТО Унапредити и даљњ развијати понуду туристичких садржаја на руралним подручјима града еур б еур еур еур еур еур Сусрети друштава Абрашевић Одељење за културу н/а еур

72 7.Фестивал фолклора народа и националних мањина Србије Одељење за културу н/а еур Служба туристичких аниматора ГТО Повећати број туристичких водича, пратилаца и аниматора и њихових активности за најмање 50% до године 9.Локо водичка служба ГТО Повећати број туристичких водича, пратилаца и аниматора и њихових активности за најмање 50% до 10.Сеоске школе као центри за развој дечијег и омладинског образовног туризма 11.Културна стаза Путевима индустријскиг наслеђа 12.Развој спортско рекреативног туризма кроз организовање атрактивно спортско забавних манифестација године Регионална агенција Креирати најмање 2 специјализоване понуде у сеоском туризму до 2020.године ГТО Креирати и развити најмање 3 културне стазе на територијји града и Шумадије до 2020.године Клуб екстремних спортова Крагујевац Унапредити и омасовити најмање три постојеће манифестације које се одржавају у граду до 2020.године 13.Гледићка трансверзала ПД Жежељ Унапредити и омасовити најмање три постојеће манифестације које се одржавају у граду до 2020.године 14.Бања Вољавча 15.Повећање капацитета у сеоском туризму Домаћини за сеоски туризам Домаћини за сеоски туризам Креирати и развити најмање 3 програма за туризам специјалних интереса до 2020.године Повећање смештајних капацитета у домаћој радиности и некатегорисаним смештајним објектима за 20% до 2018., подстицајним мерама локалне самоуправе еур еур еур еур еур еур еур

73 16.Сеоски туризам за све ГТО Креирати најмање 2 специјалозоване понуде у сеоском туризму до 2020.године 17.Инклузивни цикло туризам Регионална агенција Унапредити и даље развијати понуду туристичких садржаја на градском подручју Унапрдити и даље развијати понуду туристичких садржаја на 18.Обратите пажњу Позориште за децу Крагујевац 1.Имплементација иностране добре праксе у туристичку едукацију у региону еур еур руралним подручјима града Одељење за културу н/a eур ПРИОРИТЕТ 3 УНАПРЕЂЕЊЕ ЉУДСКИХ РЕСУРСА У ОБЛАСТИ ТУРИЗМА Универзитет у До 2020.године развити образовно Крагујевцу институционалну сарадњу на националном и међународном нивоу, кроз најмање 3 успостављена међународна партнерства До 2018.године развити најмање 2 саветодавна центра за потребе образовања пружалаца услуга у области туризма До 2020.године организовати најмање 5 студијских посета у циљу размене знања и искуства кроз упознавање са примерима добре праксе у земљама у региону и ЕУ 2.Кадрови за менаџере у туризму Град До 2020.године органозовати најмање 30 едукација семинара, за најмање 300 учесника из различитих области туризма и релевантних пословних вештина 3.Научни скуп Домаћини за сеоски туризам До 2020.године органозовати најмање 30 едукација семинара, за најмање 300 учесника из еур еур еур

74 4.Мапирање старих и уметничких заната на подручју региона Универзитет у Крагујевцу различитих области туризма и релевантних пословних вештина До 2020.године органозовати најмање 30 едукација семинара, за најмање 300 учесника из различитих области туризма и релевантних пословних вештина Организовање 20 едукативних радионица из области старих и уметничких заната у циљу унапређења туристичке понуде еур Школа старих заната Домаћини за сеоски туризам Организовање 20 едукативних радионица из области старих и уметничких заната у циљу унапређења туристичке понуде еур Едукација грађана путем медија Град н/а еур

75 7. Примена, праћење и процена Стратегије развоја туризма Града Крагујевца (аранжмани за имлементацију, М&Е) За потребе имплементације Стратегије развоја туризма, дефинишу се процедуре које ће омогућити да се наефикасан начин користе постојећи и изграде нови организациони капацитети, користећи расположиве људске ресурсе. ГРАД КРАГУЈЕВАЦ Интерсекторска група за развој туризма Градска туристичка организација ``Крагујевац`` Скупштина града Крагујевца ће усвајањем Стратегије развоја туризма предвидети формирање Интерсекторске групе за развој туризма, које ће чинити представници институција, организација грађанског друштва и привреде укључени у процес израде овог документа. На тај начин ће бити омогућено да се питања од значаја за туризам нађу у врху приоритета локалних политика у области привреде и привредног развоја. Интерсекторка група ће имати кључне улоге у: - изради годишњег плана имплементације Стратегије; - процесу дефинисања приоритета развоја у области туризма; - повезивању програма који се финансирају средствима међународних и националних партнера; - подршци у изради и имплементацији пројеката дефинисаних Стратегијом; - праћењу реализације пројеката и процеса који се одвијају на нивоу града Крагујевца - промоцији туризма на локалном ниову, као и промоцији резултата града Крагујевца остварених у овој области на националном и међународном нивоу; - подршци унапређењу локалних политика од значаја за туризам. Координација активности Интерсекторске групе је поверена Градској туристичкој организацији ``Крагујевац``, која ће бити одговорна за њен ефикасан и ефективан рад у складу са Правилником о раду, који ће бити усвојен на првом конститутивном састанку. Праћење/мониторинг процеса примене Стратегије, биће реализовано од стране градске управе надлжене за привреду, које ће, према индикаторима дефинисаним овим стратешким документом, пратити ниво остварења резултата. Извештај надлежне управе ће бити саставни део годишњег извештаја о раду Интерсекторске групе за развој туризма, за чију је израду одговорна ГТО ``Крагујевац``. Збирни извештај о имплементацији Стратегије ће, преко Интерсекторске групе за развој туризма, бити достављен Скупштини града на усвајање. На тај начин ће се омогућити процена/евалуација остварених резултата дефинисаних Стратегијом, од стране Скупштине града и доношење одлуке о буџету којим се на рационалан начин подржава развој туризма Града Крагујевца. 71

76 ГРАДСКА ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА КРАГУЈЕВАЦ УПРАВА ЗА ПРИВРЕДУ ИНТЕРСЕКТОРСКА ГРУПА ЗА РАЗВОЈ ТУРИЗМА ЖЖРАДНА ГРУПА ЗА СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА Циљ мониторинга и евалуације Стратегије развоја туризма града Крагујевца је систематично и редовно прикупљање података, праћење процеса имплементације стратешких циљева и задатака и процена успешности реализације овог стратешког документа. Сврха мониторинга и евалуације је побољшање ефикасности и успешности Стратегије, али и предлагање измена на основу извештаја о реализованим активностима. Мониторинг се спроводи у континуитету за цео период имплеметнације Стратегије. Временски оквир Евалуација ће се спроводити једном годишње и пратиће имплементацију стратегије. Предмет мониторинга и евалуације Индикатори Мониторинг и евалуација представљају целовито сагледавање реализације стратешког и оперативних циљева и приоритета кроз: Прећење процеса имплементације; Праћење резултата спроведених пројеката; Процену утицаја активности акционог плана на локални економски развој. Индикатори напретка и успешности остваривања Стратегије одређени су на нивоу сваког оперативног циља. 72