ПРИРОДНИ РЕСУРСИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ СТАЊЕ И БЛИСКА БУДУЋНОСТ

Природни ресурси Косова и Метохије стање и блиска будућност 353 ПРИРОДНИ РЕСУРСИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ СТАЊЕ И БЛИСКА БУДУЋНОСТ СТЕВАН КАРАМАТА, ДРАГАНА ЖИВОТИЋ, РАДЕ ЈЕЛЕНКОВИЋ, МИЛАН БУРСАЋ Апстракт: Као природни ресурси Косова и Метохије издвојени су МИНЕРАЛНИ РЕСУРСИ, ЗЕМЉИШТЕ/ТЛО и ВОДЕ. Минерални ресурси, некад битно богатство овог подручја, сада обухватају лигните, лежишта олова и цинка и грађевинских материјала, као и неких неметала (првенствено каолинитских глина). Лигнит је свакако најважнија сировина које има доста за низ година, али пошто се ради о нискоенергетском материјалу он мора да буде коришћен на месту. Лежишта олова и цинка, првенствено Трепча, знатним делом су откопана. Остала лежишта су већим делом запуштена, па су за њихов будући рад неопходна знатна улагања. Плодно земљиште/тло је било такође једна од основа богатства овог подручја, сада, међутим, захвата мање од 30% територије. Највећи део садашње територије је високопланинског карактера или обухвата, због људске активности деградирано зељиште. Воде, трећи природни ресурс, као јачи токови везане су за ободе Метохије и дела Косова, а у већем делу овог подручја због карактера земљишта и подлоге не постоје услови за природно регулисање наводњавања пољопривредних површина и снабдевања водом градова и већих насеља. Кључне речи: Минерални ресурси, земљиште, воде, Косово и Метохија, Србија. УВОД Подручје садашњег Косова и Метохије (у даљем тексту КиМ) сматрано је богатим још од античких времена, а нарочито у време Немањића. Појам богато мењао се притом зависно од бројних фактора. Првенствено за ту процену била је могућност исхране становништвас и затим производња материјала за продају, нарочито драгоцених материја што мање масе због лакшег транспорта и притом што веће вредности. Богатство неког подручја ценило се до XV века, уз могућност прехране становништва, првенствено производњом злата и сребра. А сребро је у подручју КиМ произвођено из руде у низу рудника. После страгнације до краја 19. века почиње поново производња тих метала, али уз њих и олова и цинка, а од средине прошлог века и низа других метала и неметала. Од тада

354 С. Карамата, Д. Животић, Р. Јеленковић, М. Бурсаћ се, међутим, поставља и питање што веће количине производа. У вези с тим избија проблем радне снаге, и то све квалификованије и специјализованије. Некад су то били припадници рударских цехова, сада постају неопходни све више квалификовани рудари и рударски стручњаци. Уједно за допремање откопане руде на површину и даље до прерађивача или корисника веома важан постаје проблем транспорта руде. Некад је транспорт могао да се врши коњима, али од почетка прошлог века за транспорт руде неопходни су камиони, касније и са приколицама, и вагони. Осим тога, и захтеви које савремена технологија поставља да би могла да се користи чак и металима сиромашна руда постају све специфичнији и прецизнији. Тако, на пример, да би руда могла да се користи није битан само садржај метала у њој већ и колико и којих нечистоћа руда садржи, затим како су састојци у руди срасли итд. Зато појам богатство рудом некад и данас може за неке руде да буде сличан, али за друге постаје и суштински различит. Слично је и код производње хране. У подручјима која су била задовољавајући произвођачи пољопривредних производа, при наглом порасту броја становника, било досељавањем, прираштајем, поправљањем здравствених услова итд. потребно је повећавање пољопривредних површина и зато се брзо крче шуме чиме се површина земљишта за обраду повећава. Често се, међутим, интензивним коришћењем то земљиште исцрпљује и деградира, и више не само да не може да прати пораст потреба становништва већ постаје непродуктивно па производња заостаје и умањује се. Не образује се притом плодно већ посно земљиште на коме расте само ниска шума и шикара. Уништавање шума доводи и до проблема са водоснабдевањем. Кроз посно земљиште вода брзо протиче, не задржава се и нема могућности да се образују подземне издани и зато нема континуираног притока и протока воде током дужег времена. Стога појам богатство некад и сад може да буде потпуно различит. Некад богата подручја могу да постану не само релативно него и изразито сиромашна, обрнут случај се, међутим, не дешава: природни ресурси су наиме необновљиви! Богатство или сиромаштво Косова и Метохије природним ресурсима посматраћемо зато у САДАШЊИМ УСЛОВИМА и за период СЛЕДЕЋИХ 20 до 30 година. О природним богатствима Косова и Метохије писано је много и за поједине делове веома детаљно. Последња је објављена кратка и веома прегледна синтеза Јована Динића (2002), коју треба посебно поменути. Природни ресурси Косова и Метохије, без узимања у обзир живог света, могу се сврстати у следеће три групе: 1. Минерални ресурси; 2. Земљиште / тло (без узимања у обзир шума и пољопривредних производа); 3. Воде.

Природни ресурси Косова и Метохије стање и блиска будућност 355 Слика 1. Косово и Метохија, рељеф и хидрографска мрежа. Главни стални речни токови су задебљани МИНЕРАЛНИ РЕСУРСИ Основни минерални ресурси КиМ, тј. Косовске и Метохијске потолине са њиховим ободима, су лигнит, олово и цинк, затим од знатно мањег значаја бентонит, каолинит, грађевински и украсни камен, а доскора су били и никал, хром, магнезит и боксит.

356 С. Карамата, Д. Животић, Р. Јеленковић, М. Бурсаћ Лигнит Лигнит је основна и најчешће помињана (под називом угаљ ) минерална сировина КиМ. Утврђено је да је у Косовском, Метохијском и Дреничком басену било око 7,35 милијарди тона (Mlt) лигнита (Николић и Димитријевић, 1990). Подаци о томе приказани су у табели 1, а положај угљоносних подручја је дат на слици 2. Табела 1. Косово и Метохија, резерве и ресурси лигнита (Мlt-милијарди тона) Басени Косовски Метохијски Дренички Експлоатабилно у садашњим условима 1.6 Mlt Неексплоатабилно у садашњим условима 4,8 Mlt 0,7 Мlt 0,25 Мlt Дебљина експлоатабилног слоја 24 60 m 36 40 m 5 18 m Просечан однос откривке према угљу 1,3 m 3 /t 2,4 m 3 /t Енергетски капацитет, МJ/kg 8 до 8,5 око 9,6 8,78 Од тога само 1,6 Mlt лигнита у Косовском басену одговара сада за економичну експлоатацију, експлоатација свега другог је само условно економична или неекономична. Наиме дебљина јаловог покривача, који мора да буде уклоњен пре откопавања лигнита, без обзира на знатну дебљину слоја лигнита (24 60 m у Косовском басену, а 36 40 m у Метохији) само у делу Kосовског басена где се сада врши откопавање мања је од дебљине слоја угља. Према југу дебљина ове јалове прекривке у Косовском басену расте и изједначује се или постаје и до 1.5 пута већа од дебљине лигнита. У Метохији дебљина прекривке је око 2,5 пута већа од дебљине угљеног слоја. Сада се лигнит експлоатише на подручју северног дела Косовског басена где је минимална дебљина јаловинске прекривке. Идући ка југу у Косовском басену дебљина те прекривке ће бити све већа и тиме и експолоатација све скупља, па ће стога и профит, тј. богатство подручја на основу постојања лигнита бити све мање. Позитиван фактор су велике количине лигнита, а негативан фактор су висок садржај влаге, пепела (због јалових прослојака) и повишеног садржаја токсичних микрелемената Ni и Cr у лигниту који се обогаћују у димовима термоелектрана. Узимајући све то у обзир, заједно са све већом дебљином откривке према југу где откопавање лигнита треба да следи а где је однос изнад око 1.5 у бар трећини Косовског басена и у Метохији произилази да ови лигнити, без обзира на досад откопане количине, представљају значајну, али нископрофитну сировину за коришћење и добијање електричне енергије и то исплативу само уз минималан транспорт или на месту.

Природни ресурси Косова и Метохије стање и блиска будућност 357 Притом услови за рентабилну експлоатацију лигнита постоје свакако за више од педесетак година, чак и уз изградњу нових термоелектрана и њихов рад. Знатан део тих лигнита налази се, међутим, испод најбоље земље за пољопривреду, па ће откопавање негативно утицати на пољопривреду која је основна делатност становништва, а део је испод градских насеља што веома поскупљује рударску активност. Олово и цинк Олово и цинк се експлоатишу на КиМ од античких времена. Интензивно рударење било је у средњем веку у Новом Брду, Трепчи и мање у суседним рудницима, али затим замире. Поново се покреће између два светска рата, да би максимални развој рударење олова и цинка имало у другој половини прошлог века. Тада су уз олово и цинк, као основне метале, коришћени из тих руда и сребро, које је стални пратилац главних метала, бизмут у Трепчи, локално антимон (у Рајићевој гори на јужним падинама Копаоника), а покушавано је (без успеха) и добијање мангана из олигонита (сложеног манганом богатог карбоната). Од севера према југу, од Панчићевог врха до Грачанице, налази се низ рудника олова и цинка, углавном мањих, већином само кратко време активних а сада неактивних. То су Бело брдо, активно и сада, Рајићева гора (антимон), Копорић, Жута прлина, Јелакце, затим Црнац, активан, па најважнија Трепча и код Грачанице лежишта Ајвалија, Бадовац и Кижница (сада поплављени и делом зарушени). Посебно је подручје Новог Брда у коме са минимално ради. Притом је сама Трепча садржавала и још садржи укупно око десет пута више Pb+Zn од већине тих рудника. У појединим од тих рудника садржај метала у руди је био чак и нешто виши него у Трепчи, али то је, с обзиром на укупне количине руде и метала у њима, занемарљиво. Садржај Pb+Zn у лежишту Трепча (Стари Трг) у досад откопаној и још постојећој/утврђеној руди у распону +935 m до сада најдубљих истражених нивоа на 300 m, процењен је укупно на око 5 500 000 6 000 000 тона Pb+Zn у 60 000 000 тона руде. Садржај сребра је углавном око 100 g/t руде. Руда је садржавала и пирит који је такође издвајан и коришћен.у другим лежиштима овог подручја количина руде и метала у њима била је заједно са преосталом знатно мања, између 300 000 и 600 000 тона метала. Сада се руда откопава на X и XI хоризонту, тј. на нивоима +75 и +15 и досад је истражено и утврђен квалитет руде још око 350 метара у дубину. То је нешто више од једне четвртине познатог вертикалног простирања орудњења, па, грубо узето, нешто више од око једне четвртине рудне масе. Мада се рудна маса свакако наставља и дубље од 350 m oдређивање количина тих

358 С. Карамата, Д. Животић, Р. Јеленковић, М. Бурсаћ руда и метала у њима може да се врши само приближно, а за њихову експлоатацију потребна су још детаљна проучавања и процене рентабилитета с обзиром на неопходна улагања у нове рударске радове и затим транспорт руде из већих дубина при експлоатацији. За руду у Трепчи карактеристично је смањивање садржаја Pb+Zn и садржаја пирита у руди. За поређење садржај Pb+Zn је био 1970. 5,32% Pb и 3,92% Zn, a 1974. године када је откопавана нешто дубља руда био је 4,79% Pb и 3,12% Zn. Та тенденција опадања садржаја главних метала уз смањивање садржаја пирита, а пораст садржаја безвредног пиротина постоји од највиших нивоа рудишта до сада најдубљих испитаних. Руда која се сада откопава на X и XI хоризонту (+70 и +15) има у просеку око 4 5% Pb и 3% Zn уз мање пирита. Мора се ипак напоменути да је део снижења садржаја основних рудних метала последица повећања учешћа олигонитских рудних тела, сиромашнијих оловом и цинком. Мора се имати у виду да је количина неоткопаних рудних маса и метала у њима и мања од једне четвртине процењене рудне масе и метала у њој. Осим тога бар 20% од процењене рудне масе је немогуће откопати, мора наиме, да остане у сигурносним стубовима и остаће у малим сателитким рудним појавама које се не исплати откопавати. Уз то, трошкови транспорта због дубине расту. Ово се односи на Трепчу, а слично је и код других лежишта. Мора се имати у виду да је већина рудника олова и цинка запуштена и да су пре њиховог активирања потребна знатна улагања, па се, узимајући у обзир количине још неоткопаних рудних маса, за многе од њих поставља питање рентабилитета, односно оправданости тих улагања. Подручје Новог Брда је у време средњовековних српских држава било познато као значајан центар производње сребра и олова. Само лежиште Ново Брдо је у горњим нивоима највећим делом откопано и до дубине око 350 m оксидисано утицајем површинских вода. Руда је откопавана 1952. до 1960. године и била богата али је затим, због алтерисаности руде и тешкоћа повезаних са оплемењивањем, обустављено откопавање. Блиска лежишта Фарбани поток и Кисели поток су сличног типа орудњења, али су мања и постоје проблеми у вези са искоришћењем руде. Никал Лежишта руде никла налазе се код села Чикатова (околина Глоговца) и на Главици на источној падини Голеша. Оба лежишта су образована при површинском распадању ултрамафита и налазе се у кори распадања тих стена. Садржај никла у никлом обогаћеном делу коре распадања био је 1,4% Ni у руди Чикатова и у руди Главице. У оба лежишта откопани су, међутим, најинтересантнији делови рудне масе, па та лежишта немају више економски значај.

Природни ресурси Косова и Метохије стање и блиска будућност 359 Хром Хромит, као руда хрома и сировина за ватросталне материјале, откопаван је у у подручју Ђаковице, Ораховца, Брезовице и у крајњем североисточном делу Љуботенског (Радушког) масива. То је углавном била руда II и III класе погодна за добијање ферохрома и ватросталне опеке. Експлоатација хромитске руде ја започета пред Други светски рат, а била је интензивна за време окупације у току Другог светског рата и 20 до 30 година затим. Због исцрпљености руде до осамдесетих година прошлог века та лежишта су једно за другим затварана. Крајем осамдесетих година производња хромитске ( хромне ) руде је завршена. Хромитска ( хромна ) руда у КиМ нема више никакав економски значај. Магнезити Магнезитска лежишта жичног типа на Голешу код Магуре и седиментног типа Бели Камен код Стрезоваца била су значајна. Она су, међутим, знатним делом откопана. Лежиште Голеш садржи у дубљим нивоима још квалитетног магнезита. Лежиште је, међутим, непогодно за откопавање, притом уз велике губитке. Лежиште Бели Камен код Стрезоваца је углавном откопано, ипак још постоје могућности за експлоатацију мањих размера. Боксити На Гребнику (35 km ССЗ од Призрена) налази се лежиште гвожђевитих боксита. Лежиште је малих димензија и знатним делом откопано. Каолинитске и бентонитске глине Лежишта каолинитских и бентонитских глина налазе се у околини Косовске Кaменице, код Горњег и код Доњег Карачева. Каолинитске глине Горњег Карачева експлоатишу се од 1973. године. То је значајно лежиште каолинитских глина. Бентонитске глине се налазе код Доњег Карачева, доброг су квалитета. Налазе се, међутим, на дубини 65 до 140 m па би се морале откопавати подземно, што им знатно умањује рентабилитет.

360 С. Карамата, Д. Животић, Р. Јеленковић, М. Бурсаћ Грађевински и украсни камен Лежишта грађевинског и украсног камена налазе се нарочито западно од Пећи. ЗЕМЉИШТЕ / ТЛО Богатство неког подручја може да буде изражено и са могућностима прехрањивања становништва, тј. са могућношћу производње хране, раније првенствено пољопривредних производа. Подручје Косова и Метохије било је богато и по томе до пре две-три стотине година, произвођено је довољно прехрамбених производа, а вероватно је било и вишкова. Али то је било у време када је број становника био знатно мањи. Још у XIX веку било је на КиМ, по В.Стојанчевићу (1994), становника: 1837/38. године укупно 201 700 становника, од којих: у градовима Срба 31 650, а Албанаца 23 650 у селима хришћана 56 250, а муслимана 80 650 (попис у селима вршен је по конфесијама) 1871. године укупно око 500 000 становника, од којих Срба 318 000, а Албанаца 161 000 Према пописима становништва у Југославији (по статистичким календарима Југославије) од 1948. до 1991. године број становника био је знатно већи и нагло је растао због високог наталитета уз обезбеђивање здравствене заштите, као и због досељавања из Албаније. Износио је: 1948. год. укупно 727 820, од којих Срба (са око 15% Црногораца) 199 960, а Албанаца 498 242 1961. год. укупно 963 988, од којих Срба (са око 15% Црногораца) 264 604, а Албанаца 646 605 1971. год. укупно 1 048 000, од којих Срба (са око 15% Црногораца) 259 819, а Албанаца 916 168 1981. год. укупно 1 584 440, од којих Срба (са око 15% Црногораца) око 300 000, а Албанаца око 1 200 000 1991. год. укупно 1 956 196, при чему због неизлажења на попис дела Албанаца нема тачних података о њиховом броју па је дата само статистичка процена. Пораст броја становника на КиМ од 1871. до 1948. године довео је, упркос ратовима и исељавањима, до потребе брзог увећавања аграрних по-

Природни ресурси Косова и Метохије стање и блиска будућност 361 вршина у пределима погодним за пољопривреду (испод око 800 m. надморске висине). Стога су постојеће шуме у тим подручјима интензивно крчене, а искрчено земљиште обрађивано, и то без ђубрења и без остављања на угару. Такав приступ доводио је до деградације земљишта јер није било могућности да се формира хумусни слој, а стеновита подлога била је блиска површини и то само иситњена без новообразоване глиновите масе у међупросторима. Формирано је такозвано посно земљиште са веома танким или без хумусног нивоа и без испод њега зоне обогаћене минералима глина, тј. без делова површинске зоне неопходних за пољопривреду и за успорени проток и задржавање подземних вода. На том новообразованом ситнокаменитом земљишту мале дебљине може да расте само шикара и ниска шума, а воде, атмосферске и подземне, брзо протичу и не могу да образују издани подземних вода. Према томе, овај природни ресурс не представља више богатство, чак онемогућава обезбеђивање водом у таквим подручјима. Притом се овакво земљиште не враћа или само ретко/тешко враћа у раније стање а пошто је веома подложно ерозији оно се шири. Земљиште, које је основа за сваку пољопривредну активност, на КиМ сврставано је по плодности (Просторни план Србије, 1996) у плодна (24,3%), средње и слабо плодна (42,0%) и слабо плодна и неплодна (32,7%) земљишта, слично и по педолошким особинама (Просторни план Србије, 1996). Те групе су веома нејасно разграничене. Зато смо, полазећи од раније изложеног, земљиште у КиМ поједностављено сврстали у следеће три групе: 1) Високопланинско, изнад надморске висине 800 m, где се налазе шуме и изнад њих ливаде, тј. подручја погодна за сточарство а непогодна за пољопривреду; 2) Деградирано нископланинско и брдовито тло и нарочито тло на падинама, то јест подручја изложена наглом спирању и зато са слабо развијеним хумусним нивоом и са малим садржајем глиновите компоненте у хумусном нивоу и међу стеновитом ситнежи испод тог нивоа, али и у дубљим деловима коре распадања. Ова подручја посних земљишта су непогодна за пољопривреду, на њима успева само шикара, ниска шума, а само у улегнућима се образују ливаде и ретко површине за производњу хране; 3) Добро развијено земљиште у долинама и дуж већих водених токова, као и на платоима између њих. То земљиште је веома погодно за пољопривреду. Распоред тих група земљишта по пољопривредној употребљивости приказан је на слици 2.

362 С. Карамата, Д. Животић, Р. Јеленковић, М. Бурсаћ Слика 2. Косово и Метохија, минерални ресурси и подела земљишта по употребљивости за пољопривреду Лежишта и појаве минералних сировина дата су на слици. По пољопривредној употребљивости издвојено је: СИВО Високопланинско земљиште, изнад надморске висине 800 m; СВЕТЛО СИВО Деградирано нископланинско и брдовито земљиште и нарочито земљиште на падинама; БЕЛО Добро развијено земљиште у долинама и дуж већих водених токова, као и на платоима између њих.

Природни ресурси Косова и Метохије стање и блиска будућност 363 Прва група земљишта захвата око 4000 km 2, тј. око 36% површине. То је подручје Шар Планине, Паштрика и Проклетија (Богићевице) на југу, Хајле, Жљеба и Мокре Горе на западу, јужних падина Рогозне, Копаоника и Голака на северу и Скопске Црне Горе на истоку, уз узвишене делове око Новог Брда, Жеговац и Козницу као и гребен Неродимке, Црнољеве и Чичавице између Косова и Метохије и део планине Милановац у Метохији. Друга група, која обухвата посна земљишта, има широко распрострањење. Налази се између планинских земљишта и питомих, плодних подручја. Захвата сличну површину као и претходна (око 4000 km 2 ), тј. око 36% површине. Трећа група је мање површине, али је свакако најзначајнија. Она захвата око 28% површине КиМ, и то знатан део Косовске депресије, делове Метохије и подручја Биначке Мораве. Део ове плодне земље је током последњих више десетина година услед одлагања најфинијег пепела из димова термоелектране Обилић додатно деградиран. Новија истраживања (Ruppert et al., 1996) указала су да се никал и хром, повишено садржани у лигниту Косовског басена, у току сагоревања лигнита вишеструко обогаћују и концентришу у пепелу који се одлаже у близини термоелектране. Стога су земљишта и водотокови у том подручју загађени, и то наведеним металима који су веома токсични. Густина становништва, узимајући целу површину КиМ (10.887 km 2 ), је око 183,5 људи по km 2. Пошто у градовима живи (по процени) око 800 000 становника а на бар 35% територије нема сталних становника (36% високе територије умањено за подручје Горе и део Сиринићке Жупе) добија се да је густина насељености у сеоским срединама, дакле без већих градова, око 170 појединаца по km 2, а на плодним површинама знатно више. Узимајући да плодно земљиште и његов обод где живи 700 000 до 800 000 становника или више од половине сеоско-ситноварошког становништва КиМ чине око 30% површине КиМ, густина становништва на том делу територије КиМ је 200 до 220 становника по квадратном километру. Становништво Косова и Метохије изразито је оријентисано на пољопривреду па је та густина становништва превелика и зато ова пренасељеност мора да доводи или до неопходности рада изван места/подручја живљења или до тежњи експанзији, то јест заузимању нових територија. ВОДЕ Јаки речни токови налазе се по ободу Метохије и на крајњим северним и југоисточним деловима Косова. У тим подручјима постоји сталан приток воде са суседних високих подручја. У осталим деловима КиМ поточни па и речни токови су знатним делом повремени, сезонски или бар са веома различитим притоком воде у току године. Ти токови лети знатним делом скоро

364 С. Карамата, Д. Животић, Р. Јеленковић, М. Бурсаћ или потпуно пресушују. Чак и река Ситница, главни ток у средњем делу Косова, лети добија димензије већег потока. Због тог сезонског карактера токова вода у већем делу КиМ, нарочито по ободу Метохије, изграђене су акумулације воде и тиме се регулише наводњавање пољопривредних површина и снабдевање градова водом. Одржавање тих акумулација и система наводњавања је неопходно и мора да буде задатак ширих заједница, иначе може да постане средство притиска појединих ужих група на друге. ЗАКЉУЧАК На основу анализе природних ресурса Косова и Метохије, минералних ресурса, земљишта/тла и вода, установљено је да су они делом исцрпљени или ограничени, али да су такође знатно међузависни. Показује се да су минерални ресурси као необновљиви ресурси, некад битно богатство овог подручја, сада од знатно мањег значаја, да је земљиште знатним делом људском активношћу уз природне услове деградирано, а да воде, нарочито подземне, у тако деградираном земљишту брзо протичу, пониру и не могу да образују издани неопходне за животне активности људи. Минералне сировине обухватају лигните, лежишта олова и цинка и грађевинских материјала, као и неких неметала (првенствено каолинитских глина). Други метали (никал, хром, антимон) и неметали (магнезит, бентонитске глине и др.) су без економског значаја у садашњим условима. Лигнит је свакако најважнија сировина чије утврђене количине су довољне, чак и при повећаној експлоатацији, за више од педесетак до стотинак година. Пошто се, међутим, ради о нискоенергетском материјалу са знатним количинама нечистоћа и влаге он мора да буде коришћен на месту. При повећеној експлоатацији била би неопходна изградња нових термоелектрана, и то са максималном заштитом од загађивања околине. Нарочито су при том опасни никл и хром које разносе дим и ветар. Лежишта руде олова и цинка, првенствено Трепча, откопавају се већ вековима, али прошлог века нарочито интензивно. Трепча још увек у дубљим деловима садржи знатне количине метала: олова и цинка, уз пратеће сребро. Мора се ипак имати у виду да су трошкови експлоатације са дубином већи и тиме профит мањи. Остала, од Трепче чак и заједно узета, мања лежишта руде олова и цинка током XX века века знатним делом су откопана и већим делом запуштена, па су за њихов будући рад неопходна знатна улагања. Плодно земљиште/тло је било једна од основа богатства овог подручја, сада оно, међутим, захвата мање од 30% територије. Највећи део садашње територије Косова и Метохије је високопланинског карактера (око 36% површине) или обухвата, због људске активности, деградирано земљиште (та-

Природни ресурси Косова и Метохије стање и блиска будућност 365 кође око 36% површине). Због интензивног крчења шума и коришћења земљишта без обнављања плодних нивоа и продуката дезинтеграције образовано је земљиште са неразвијеним хумусним нивоом а без глиновите сустанце у вишим нивоима коре распадања, тј. мале плодности и подложно брзој ерозији или посно замљиште. Воде, трећи природни ресурс, налазе се као јачи токови уз ободе Метохије и дела Косова. У већем делу подручја КиМ, због карактера земљишта и подлоге, не постоје услови за природно задржавање воде у земљишту, вода, наиме, брзо протиче па зато нема услова за гајење и коришћење пољопривредних култура. Исто тако не постоји природни циклус наводњавања пољопривредних површина и образовање природних издани. Према томе, за наводњавање плодног земљишта и снабдевање водом градова и већих насеља неопходно је акумулирање воде у вештачким језерима. Подручје Косова и Метохије посматрано у целини и уз постојећу густину становништва и његову примарну оријентацију на пољопривреду не може се сматрати богатим, пре је сиромашно. Само диверзификација активности становништва уз веома значајна улагања у нове гране привреде и образовање за њих, тј. улагање средстава, слично као што је било у време СФР Југославије, када је Косово и Метохија од веома сиромашног неразвијеног подручја доведено у стање раних деведесетих година, може спречити поновни пад у сиромаштво. ЛИТЕРАТУРА Динић Ј., 2002. Природно богатство Косова и Метохије. Библиотека XXI Век, 77 стр., Liber press, Београд. Јанковић С., 1990. Рудна лежишта Србије. Републички друштвени фонд за геолошка истраживања и Катедра економске геологије, Рударско-геолошки факултет, 760 стр., Београд. Јанковић С., Јеленковић Р., Вујић С., 2003. Минерални ресурси и прогноза потенцијалности металичних и неметачичних минералних сировина Србије и Црне Горе на крају XX века. Инжењерска академија наука Србије Црне Горе, 875 стр., Београд. Николић П., Димитријевић Д., 1990. Угаљ Југославије. Проналазаштво, 464 стр., Београд. Радовановић М., 2004. Етнички и демографски процеси на Косову и Метохији. Библиотека Монографије, Liber press, 667 стр., Београд. Ruppert L., Finkelman R., Boti E., Milosavljević M., Tevalt S., Simon N., Dulong F., 1996. Origin and significance of high nickel and chromium concentrations in Pliocene lignite of the Kosovo basin, Serbia. Int. Journal Coal Geology, 29, 235 258.

366 С. Карамата, Д. Животић, Р. Јеленковић, М. Бурсаћ Стојанчевић В., 1994. Косово и Метохија у српско-арбанашким односима у XIX веку (1804 1878). Одељење историјских наука, Међуакадемијски одбор за проучавање Косова и Метохије, Српска академија наука и уметности, 118 стр., Београд. Подаци о попису становништва Југославије, 1992. до 1994. Завод за статистику, Београд. Просторни план Републике Србије, 1996. Београд. Статистички календар Југославије, 1954. до 1990. Савезни завод за статистику, Београд.