КОМЕДИОГРАФ АНТУН ФЕРДИНАНД ПУТИЦА И ЊЕГОВ ПИР ОД ДЈЕЦЕ

Transkript

1 УДК Putica A. F. КОМЕДИОГРАФ АНТУН ФЕРДИНАНД ПУТИЦА И ЊЕГОВ ПИР ОД ДЈЕЦЕ У раду се разматрају живот и књижевно дело једног од последњих комедиографа, свештеника и дидактичког писца Антуна Фердинанда Путице ( ). 1. Име Антуна Фердинанда Путице у књижевној је историографији познато пре свега по његовој комедији Ciarlatano in moto, јединој објављеној још пре више од пола века. 1 Поред ове комедије, од Путице се сачувала још и комедија Пир од дјеце, а од две комедије остао је само спомен, и за сада знамо њихове италијанске називе La passion predominante и Dei tre adultori. Одавно је, такође, у науци Путици одређено место не одвише значајног писца чија се највећа и чак једина заслуга видела у томе што је одржавао домаћи драмски репертоар у годинама замирања Дубровачке републике. Ипак, како је Путица један од малобројних дубровачких драмских писаца с краја осамнаестог и почетка деветнаестог века (уз Миха Соркочевића, Марка Бруеревића и Влаха Стулића), то може бити значајно сагледати цео његов обимом невелики, а само делимично сачуван, драмски рад. Томе ће, надамо се, послужити и објављивање досад нештампане Путичине комедије. И сам живот Антуна Фердинанда Путице, иако у основним цртама познат, није досад детаљније проучен, нити се у разним прегледима дубровачке књижевности говорило о целокупном његовом књижевном раду. Као да је цела његова биографија стала у неколико редова који казују да је Путица, свршивши науке у Италији, био најприје доминиканац у Дубровнику, а посљедњих година стољећа /осамнаестог; капелан у Бушотини крај Вировитице и жупник у Дубочцу крај Брода на Сави. 2 Било је то једва нешто више од онога што су казивали ранији извори, и што је, уосталом, и он сам навео у своме спису Dialogo istruttivo, critico, giocoso e morale di un sacerdote e di 1 Tomo Matić, Franjo Fancev, Antuna Ferdinanda Putice komedija Ciarlatano in moto, Anali Historijskog instituta JAZU u Dubrovniku, IV V, , Mihovil Kombol, Povijest hrvatske književnosti do narodnog preporoda /2. izdanje/, Matica hrvatska, Zagreb, 1961, 384.

2 22 Бојан Ђорђевић un clerico nobile in tempo della villegiatura (Поучан, критички, шаљиви и моралистички разговор свештеника и клерика племића у време пландовања). 3 У уводу намењеном читаоцима Путица је навео неколико података из своје биографије, као и списак дотад написаних драмских дела. Ови оскудни подаци дају се, међутим, допунити уз помоћ архивских списа, и тако детаљније сагледати животни пут овог дубровачког духовника. Породица Путица потиче из Прапрашнице, а породично стабло се може пратити уназад до два брата Владислава Путице званог Лала и Ђорђа Путице званог Тавлица. Од овог другог генеалошка линија води до нашега писца. Праунук Ђорђа Путице, наиме, био је Илија Томин Путица, кожар ( pellipario ), што је очигледно било породично занимање. 4 Илија је рођен године, а мора да му је посао добро ишао, јер је почетком године од Ивана Лукиног Антице купио овећу кућу на Пилама. 5 Одмах потом, оженио се Маријом, ћерком неког Јакова Дубравице. 6 Из тог брака изродило се петоро деце, почев од најстарије кћери Маре Влахе (14. јануара 1744). 7 Потом су се родили синови Тома Антун Гришпин (25. октобра 1746) 8 и Јаков (4. фебруара 1752). 9 Четврто дете била је кћи Лукреција Игњација (31. јула 1754). 10 Антун Фердинанд Путица родио се 29. марта године, о чему је белешку сачинио надбискуп Никола Паљези: Antonium, filio Eliae Putizza legitimo thoro natum fuisse die XXIX martij anni millesimi septingentesimi quinquagesimi noni У детињству се Антуново име помиње 3 Путичин аутограф овога списа чува се у Фрањевачкој библиотеци у Дубровнику, под бројем 313 (стара сигнатура 88). Спис је настао године, а уз наслов је другом руком дометнуто да је Путица био парох у Дубочцу у Славонији ( fù Parroco di Dubocaz in Slavonia ). Захваљујемо се академику Мирославу Пантићу који нам је уступио свој препис овога рукописа, као и друге исписе везане за Путицу. 4 Кожар је био и Владислављев потомак, Мартин Путица. Видети: Historijski arhiv Dubrovnika /даље: HAD/, Diversa cancellariae, 222, 59. Овај, и све друге документе, за рад нам је уступио академик Мирослав Пантић. 5 HAD, Venditae cancellariae 122, (11. јануар 1742). 6 HAD, Matice venčanih Dubrovnika 5, 52 (15. април 1742). 7 HAD, Matice krštenih Dubrovnika 9, 172. Мара се касније удала за Јосипа Иноћенцовог Калића и имала кћер Марију коју је крстио доминиканац Арканђео Калић. Видети: HAD, Matice krštenih Dubrovnika 10, 247. Мара је од оца Илије и брата Јакова у мираз добила 400 цекина. HAD, Diversa cancellariae 225, (17. јул 1771); 227, (3. јануар 1779). 8 HAD, Matice krštenih Dubrovnika 9, HAD, Matice krštenih Dubrovnika 9, 265. Јаков је био свештеник, а службу је почео у Плочицама. Видети: ХАД, Prepiska 18, , br. 98 (10. април 1778). Од године био је капелан у болници цркве Криста краља (Ospitale Domus Christi). HAD, Prepiska 19, , br. 148 (27. јул 1806). Ту се каже да је Јаков Путица капелан у овој болници већ осамнаест година: D. Giacomo Putizza ha esercitato per dieci otto anni continui le funzioni di Publico Cappellano Direttore dell Ospidale Civile degli Ammalati detto Domus Christi di questa città. Јаков Путица умро је 22. августа године. HAD, Matice mrtvih Dubrovnika 9, HAD, Matice krštenih Dubrovnika 9, 293. Лукреција се удала за Вицка Марјановића и 4. октобра родила сина Вицка. HAD, Matice krštenih Dubrovnika 10, Arhiv dubrovačke nadbiskupije /даље: ADN/, Diversorum de , 84.

3 Комедиограф Антун Фердинанд Путица и његов Пир од дјеце 23 углавном у документима везаним за продају неких имања његових родитеља. 12 Следећи пример свог брата Јакова, Путица се окренуо цркви и постао клерик 7. октобра године. 13 Постригао се и у доминикански ред примљен у цркви св. Јакоба на Вишњици ( in Eccl[es]ia S. Jacobi di Viscgniza ), 28. марта године. 14 Од почетка, међутим, Путица је дошао у сукоб са надређенима у своме реду, посебно са викаром Вицком Миховим Муњанијем, који га је оптужио због скандалозног понашања и дрског иступања, али и због живота недостојног вере ( irreligiosa vita ). 15 Путичин сукоб са викаром, међутим, није био појединачан ексцес. Путици су се придружили и још неки доминиканци, углавном млађи, па је старешинство одлучило да заведе ред и поврати мир. На предлог генералног викара, Влаха Морџина, утврђено је низ мера, 16 а једна од њих била је и стављање Антуна Фердинанда Путице у манастирски затвор. Но, ни ту се Путица није смиривао, и према сведочењима неких фратара, али и световних лица, планирао је бекство. 17 Ствар је дошла и до дубровачке владе и Сената, и племићи су одмах стали на страну старешинства, упутивши писмо самом врху доминиканског реда у Риму. 18 Још годину и по дана настављала се ова афера, а онда је дубровачка влада наступила енергично, протерујући шесторицу непокорних доминиканаца, забранивши им повратак на територију Републике. 19 Побуњени доминиканци послати су у Анкону, где их је тамошњи доминиканац Флорио Тврдиша примио и одмах распоредио на све стране по Италији. Тако их је раздвојио и лукаво онемогућио њихово даље заједничко деловање против одлука надбискупа 12 Видети: HAD, Consilium minus 99, (25. август 1759); Consilium minus 99, 93 (27. август 1759); Prepiska 18, , br. 146 (11. новембар 1768). 13 Dominikanski manastir u Dubrovniku /даље: DMD/, Liber Consiliorum, 138 :... acceptatus fuit ad habitum clericalem Antonius Putiza juvenis optimis moribus praeditus, nec non in litteris sufficientu expertus. 14 ADN, Ordinum et dimissorum, DMD, Liber Consiliorum, 158 (2. децембар 1780). 16 DMD, Liber Consiliorum, 163 (13. јануар 1781). 17 HAD, Lamenta del criminale 186, 7 (16. јул 1781). У овом документу забележено је сведочење фра Терезија:... jeri sulle 23 ore e mezzo portando io la cena al novizzo F. Ferdinando Putiza che trovavasi in prigione nel n/ost/ro Convento in allo, che il d/ett/o novizzo voleva fuggire dalla d/ett/a prigione... Ово су потврдили и Кристифор Влајки, Мато Пуцић и неки свештеник Балби. 18 HAD, Lettere di Ponente 112, 41 (23. август 1781). 19 HAD, Consilium rogatorum 191, (5. март 1783); 191, (10. март 1783). Поред Путице, прогнани су и Габро Бунић, Силвестер Илић, Клемент Златарић, Алано Свиловић и Доминко Глеђ. Дубровачка влада је одмах потом писала у Рим, Бенедикту Стају, саопштавајући му да у доминиканском манастиру у Дубровнику влада неред, и молећи га да се потруди да се та ствар реши без икаквог уплитања са стране. У супротном каже се у писму влада ће бити приморана да затвори манастир! HAD, Lettere di Ponente 115, 22 (12. март 1783). Одломке из овога писма видети и у: Јован Радонић, Дубровачка акта и повеље V, Зборник за историју, језик и књижевност српскога народа, треће одељење, књига XVI, САНУ, Београд, 1951,

4 24 Бојан Ђорђевић и дубровачке владе. Путица је тада послат у доминикански манастир у градићу Фермо. 20 О свему овоме сведочио је и сам Путица у свом првом писму из Ферма, упућеном 30. априла у Дубровник, доминиканцу Виталу Сантију. И Путица помиње како су њих шесторица, после двадесет дана проведених у Анкони, распоређени у разне манастире широм Италије, а како је њему запао овај у Ферму, где је он задовољан ( dove mi trovo contentissimo ), јер је нашао мир после свих невоља и зала које је доживео ( i mali e malanni che ho avuti ). Ипак, на вест да су њих шесторица кажњени забраном повратка у Дубровник, Путица се, вели, толико разбеснео ( ha arrabiato tanto ) да су га једва смирили. 21 Боравећи у Ферму, Путица као да се мало примирио. Ипак, вршећи уобичајене дужности, није престајао са настојањима да себи ублажи казну и врати се у Дубровник. У томе га је сигурно охрабрила вест да је казна опроштена Алану Свиловићу. 22 Пола године затим, Путица је упутио писмо кнезу и дубровачкој влади. У том писму, датираном 3. фебруара 1789, Путица каже да разуме резерве које они показују према његовој намери да се врати, али их уверава да се променио, и предлаже, тј. моли, да му најпре одобре повратак само на шест месеци, пошто му здравље није најбоље, и лекари су му препоручили дубровачку климу као најбољу за опоравак. 23 Иако је ова молба примљена у Малом вијећу, Вијеће умољених одбило је да Путици дâ дозволу за привремени повратак. 24 Тек следеће године Путици је дозвољено да на годину дана дође у Дубровник. 25 Путица је био све упорнији, и поново је године молио да му се одобри привремени повратак. Вијеће умољених је и ову молбу повољно решило. 26 Изгледа да се Путица више није ни враћао у Фермо, јер му је Сенат, после годину дана, продужио дозволу за следећу годину. 27 Најзад је Путици, крајем године, одобрен и коначан повратак, тј. опроштена казна. 28 Изгледало је да ће сад све ићи уобичајеним током. Али, привидан 20 HAD, Miscellanea XVIII saec., Letterae privatae, 208 (27. април 1783). 21 HAD, Miscellanea XVIII saec., Letterae privatae, HAD, Consilium rogatorum 196, (27. август 1788). 23 Le determinazioni, che l Ecc. VV. hanno preso sopra di me, sono troppo giuste, ne io ardisco di lamentarmi di quanto la pubblica sapienza hà decretato; uniamente però desidero, et suplico di potere per pura grazia ritornare alla Patria per soli sei mesi à motivo, che più volte sono stato consigliato dai medici di ritornare per qualche tempo al nativo clima. Spero, che l Ecc. VV. non mi negheranno questa grazia, per la quale io non cesserò di racomandare al Sig. la conservazione della Repubblica, e delle nobilissime loro famiglie. HAD, Prepiska 18, 3016, br HAD, Consilium rogatorum 196, 78 (14. март 1789). 25 HAD, Consilium rogatorum 197, 46 (31. март 1790). 26 HAD, Consilium rogatorum 200, (27. март 1793). 27 HAD, Consilium rogatorum 201, 39 (12. април 1794). 28 HAD, Consilium rogatorum 201, 140 (10. децембар 1794): La prima parte è di concedere licenza a F. Ferdinando Putizza de Predicatori che possa tornare e dinorare nello stato e dominio nostro.

5 Комедиограф Антун Фердинанд Путица и његов Пир од дјеце 25 мир није потрајао ни две године. Путица је, изгледа, поново стекао поверење маловијећника, и они су га изабрали за званичног проповедника за све божићне свечаности. 29 Но, Путица је морао да отрпи још један удар своје доминиканске браће. Они су, наиме, упркос одлуци Малога вијећа, за говорника одредили Вицка Ботерија. Дубровачка влада ипак није дозволила да се задире у њену надлежност, и оштро је упозорила доминиканце да говорник може бити само Путица. 30 Сукоб је кулминирао годину и по дана касније, када је Антун Фердинанд Путица оптужен да је волтеријанац, а то је тада значило неверник. У одужој изјави, писаној 28. априла 1798, а коју је предао двојици маловијећника одређених да испитају оптужбе, Путица се бранио, али и нападао. Убеђујући маловијећнике у своју правоверност, Путица, међутим, није одрицао своје симпатије за Волтера. Доказивао је да је Волтеров геније светлост која осветљава свет, разгони сујеверје и да није лажни мудрац попут оних чија дела личе на народне питалице типа и ту Путица користи српски језик што ми се неку угонену! Путица је покушао да докаже да Волтер никада није иступао против религије, већ против оних свештеника и калуђера на које се може применити Христова реч да су књижевници и фарисеји (Путица је овде употребио латинску фразу: scribae et pharisei ). А таквих, тврди Путица, има много и у доминиканском реду, коме и сам припада. 31 После овога, у том реду, очигледно, није више било места за Путицу. Дугогодишњи сукоб са сабраћом кулминирао је овом тешком оптужбом и Путичином изјавом, али се истовремено и окончао. Путица је да ли својевољно или натеран иступио из доминиканског реда 10. јула године. 32 Путица је од тада службовао као свештеник, у више парохија. Где је све бивао, није ни до данас утврђено, али се до неких извесности ипак може доћи. Свештеничку службу је Путица, по свему судећи, отпочео у Бушетини крај Вировитице, године, али је и ту одмах дошао у сукоб са парохијанима. 33 Путица је, потом, 1799, отишао у Дубочац крај Славонског Брода, 34 али се и ту није дуго задржао, једва нешто више од годину дана. Захваљујући документима која нам је уступио академик М. Пантић, сада можемо рећи да је свештеничку службу Путица потом 29 HAD, Consilium minus 111, 119 (19. јануар 1796). 30 HAD, Consilium minus 111, 200 (21. новембар 1796). 31 Путичино писмо видети у: HAD, Prepiska 18, , br Документа о томе видети у: ADN, II, Загребачки канонски визитатор Чулић је у извештају написао да народ Путицу никада није волео, и да би боље било да Путица у Бушетину није ни дошао. T. Matić, F. Fancev, Nav. delo, Исто, 483; Franjo Fancev, Dva dubrovačka komediografa iz kraja 18 stoljeća, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, VIII, 1 2, 1928, 172.

6 26 Бојан Ђорђевић обављао у Жупи дубровачкој. 35 Године 1803, када је писао Дијалог, био је и даље свештеник у Жупи. До када је ту остао, и које је све парохије у следеће две деценије променио, не можемо са сигурношћу рећи. У архивским документима га поново затичемо тек године. Тада је он свештеник у Мрцинама, где је настало његово дело Истинити Месија. Оно што је сигурно јесте да је свој животни пут окончао у Трстеном. Тамо га налазимо већ од године, јер од тада он уписује податке у Матицама умрлих Трстена. И на завршетку свог превода Ђуричеових пастирских писама клеру и народу, године, Путица уз своје име ставља: parocco di Cannosa свештеник у Трстеном. У Трстеном је Путица и окончао свој у младости буран, а касније очигледно не много срећан и смирен живот. Умро је 9. фебруара године, а сахрањен следећег дана на парохијалном гробљу у Трстеном. Као узрок смрти наведена је грозница Књижевни рад Антуна Фердинанда Путице могуће је јасно поделити у две групе. Прву чине његови религиозно-рефлексивни списи, писани са одређеном тенденцијом, који се тичу питања вере. Колико сад знамо, први Путичин спис је Discorso sacro (Света беседа), настао године. Ради се заправо о беседи коју је Путица одржао у сењској стоној цркви, на Спасовдан те године, у славу победе Аустријанаца над Французима. Беседи је био присутан и командант града, капетан Ђовани де Червелија. 37 Спис је једино значајан по томе што добро показује какав је страх владао од неверничке јакобинске Француске. Према Путичиним речима, Аустрија је ратовала у Исусово име, и однела победу над онима који су својом лудошћу изазвали немилосрдне покоље : Non vè da dubitare riveriti Signori, che le nostre vittorie riportate nell ultima battaglia contro co 35 Ту је од братовштине св. Стефана у Купарима био исплаћен за све службе које је вршио у време Ускрса године. HAD, Diversa de Foris 227, (17. јун 1801). 36 Matice mrtvih Trstena, 80: Putizza D. Antonio Ferdinando. Anni: 73. Cattolico. Condizione: Sacerdote Secolare, e Parroco di Cannosa. Patria e domicilio: Nato a Ragusa, domiciliato ultimamente nella Parrochia di Cannosa. Data e luogo della morte: Li 9. Febr/ai/o In Casa Parrochiale. Data e luogo della visita: Li 10. Febr/ai/o In Casa Parrochiale dal Capo Villa ci Mancanza di un Chirurgo, o Medico. Data e luogo della tumulazione: Li 10. Febr/ai/o Nel Cimitero Parrochiale di Cannosa. 37 Путичин аутограф чува се у Фрањевачкој библиотеци у Дубровнику, под сигнатуром 719. Пун назив гласи: Discorso sacro/composto dal P. Ferdinando Putizza Domenica/no in occasione di un insigne vittoria/consegvita dagli Austriaci contro li Francesi/e recitato dal medesimo nella Chiesa/Cattedrale di Segnia/Ad istanza dell Illu(strissi)mo Sig(no)r D. Giovanni Baron/dè Cervelli Colonello e Comandante di detta/città il solenne giorno dell Ascensione/del N. S. G. l anno 1794.

7 Комедиограф Антун Фердинанд Путица и његов Пир од дјеце 27 mune nemico siano state grazie, e grazie singolari del gran Dio degli eserciti, che si degnò di umiliare la follia dè spietati carnefici, onde possiamo dire liberamente: digitus Dei est. Путица је уверен да је, победом Аустријанаца над најокрутнијим непријатељем Французима ( i crudelissimi nemici Francesi ), Европи стигао дуго очекивани мир: E ciò per maggior gloria di Dio, per la conservazione e felicità del nostro gloriosissimo Imperatore, per la quiete e tranquillità di tutta l Europa diceva. Следећи Путичин спис је уствари његов одговор на оптужбе противника за волтеријанство, под називом Risposta al manifesto dato in luce contro del chierico domenicano fra Ferdinando Putiza. 38 У њему Путица даје проширену верзију своје одбране пред маловијећницима. Тај спис је, дакле, очигледно настао године. Године Путица је написао свој Дијалог. 39 У њему аутор, после обраћања читаоцима (L autore a chi legge), расправља о разним питањима, од узвишених проблема вере и догме, па до оних сасвим практичних, као што је питање да ли свештеник сме да буде у друштву младих дама. Оно чиме је овај Путичин спис значајан за културну историју Дубровника јесте то што се у њему помиње пуно Путичиних савременика, учених доминиканаца и световних лица. Од мртвих и живих доминиканаца, Путица као нарочито заслужне истиче Рајмунда Гаљанија, Фердинанда Арбошелија, Влаха Морџина, Брња и Џива Кабожића, те Марина, Миха и Франа Замању. Од племића, посебно похвално говори о Џиву Рестићу, Миху Бунићу и песницима Марину Златарићу и Брњи Џамањићу: I due fratelli Sig. Bernardo e Sig. Giovanni de Conti Caboga, i tre Fratelli Sig. Marino, Sig. Michele e Sig. Francesco de Conti Zamagna, i tre Fratelli Sig. D. Marino Canonico e Arcidiacono, il Sig. Orsato e il Sig. Orsatino de Conti Ragnina, Sig. Giovanni de Conti Resti, Sig. Michele de Marchesi Bona, Sig. Marino de Conti Slatarichio, I due Fratelli Sig. Vladislavo e Matteo de Conti Sorgo, e molti altri Patrizii Ragusei, come Sig. Bernardo de Conti Zamagna. Такође, Путица је у свом делу дао пуно података за разумевање дубровачког живота у последњим годинама постојања Републике (о луксузу, о храни, о опадању верске дисциплине међу грађанима и свештеницима). Млади клерик, иначе племић, позвао је наиме свештеника (а то је сам писац) да би га овај учврстио у вери и одагнао сумње у свештенички позив. Клерик наводи да су, по његовом суду, дубровачки свештеници махом незналице, да ништа не читају и да по цели дан проводе на Пла 38 Спис се чува у Научној библиотеци у Дубровнику, под бројем Видети напомену 3 у овоме раду. Пун назив дела гласи: Dialogo/ Istruttivo, critico, giocoso e morale/ Di un sacerdote e di un cherico Nobile/ in tempo della Villegiatura/ Coll Indice in fine delle cose più notabili/ Composto dall Abate D. Antonio Ferdinando Putizza l anno/ У питању је Путичин аутограф, а иза је другом руком додато: fù parroco di Dubochaz in Slavonia, али то не значи да је Путица био на тој служби у време писања Дијалога. Тада је он, како смо показали, већ био парох у Жупи дубровачкој.

8 28 Бојан Ђорђевић ци и у дућанима:... anzi stupisco molto di certi sacerdoti i quali tutto il giorno si vedono nelle Piaze, nelle boteghe e nelle conversazioni menando una vita oziosa peggio dei secolari medesimi. Такође, има свештеника који уживају у певању непристојних и опсцених песама и читају о грешној љубави Енеје и Дидоне. 40 Критикује се, такође, претерано луксузно одевање појединих свештеника. Путица описује једног таквог, пореклом из околине Трста. Занимљив је нарочито онај део у коме Путица излаже мишљење да племић није онај који је то пореклом, већ да се за племића тражи врлина: L uomo si dice nobile, o sia noscibile, che è lo stesso che dire per le sue virtù degno di esser conosciuto. Путица, затим, наводи као пример Цицерона, који није био племић родом, али је по својој љубави за домовину и својој врлини био племићкога духа. Овај део Путичиног Дијалога у длаку се слаже са стиховима Марија Кабожића, испеваним два и по века раније: Fù contadin quel Ciceron dottore, Nobile et Romano fù Catilina; Ma questo meritò biasmo, e quel l onore, E più che sangue valse la dottrina. Cosi li buoni Romani dièr favore Della virtute all alma disciplina, Non come voi, ch a vantarvi sol badate Di certa vostra vana nobiltate. 41 Тачно две деценије после Дијалога, Путица је Федерику Валмансдорфу посветио спис Il Vero Messia (Истинити Месија). 42 Овај спис је уперен против Јевреја који неће да признају Исуса за правога Месију. Путица је, међутим, сматрао да ово дело може да користи и самим хришћанима: E benche i soli Christiani, che professano la religion cattolica si possano salvare, niente di meno anch un Ebreo potrebbe disporsi per consegvire l eterna sua saluta, se egla osservasse la legge di natura, la quale ogn uomo ha ricevuto da Dio nella sua creazione. 40 Остаје нејасно да ли је на овом месту Путица мислио на мелодраму Дидоне дубровачког барокног песника Јакете Палмотића Дионорића, која је изведена године, а потом се очувала у многим преписима. То би онда значило да је још и почетком 19. века популарност ове барокне драме била велика. Ипак, она у Путичино време још није била штампана. 41 О Кабожићевој сатири више: Бојан Ђорђевић, Сатира Contro la nobiltà di Ragusa Марија Кабожића, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, LXXI, 1 4, 2005, 42 Рукопис се чува у Доминиканској библиотеци у Дубровнику, под сигнатуром 36-II-30. Пун назив гласи: Il Vero Messia/Opera/Di D. Anton Ferdinando Putizza/Parroco di Marzianne/Archidiocesi di Ragusa/Dedicata Al Nob. Signore Federico Bar:/WALMAN SDORF/effettivo Ciambelano do S. M. I. R. A/Consigliere di Provincia/e Capitano Circolare di Ragusa./Ragusa/1823.

9 Комедиограф Антун Фердинанд Путица и његов Пир од дјеце 29 Марта 1831, непуних годину дана пре своје смрти, Путица је још стигао да на српски ( lingua nazionale ) преведе пастирска писма бискупа Антуна Ђуричеа Путичин драмски рад познајемо само делимично. По сведочењу самога писца, док је боравио у Италији а то је, дакле, између и године написао је две комедије. 44 О томе говори у уводном делу свога Дијалога: Trovandomi in un luogo solitario nella Villa di Mortige di Padova nel Casino Modoni, dove non avendo ne cura d Anime, ne altra obbligazione contratta a riserva della sola celebrazione della Masa tutto il giorno me resta libero. Fui sempre nemico dell ozio e che ciò sia nevo: la mia Penna lavorava anche quando fui studente nella Romagna, quando avevo l impegno della predicazione, e perfino quando fui aggravato da qualche incomodo della salute. Ed infatti le mie prime 2 opere, l una della Passion predominante, l altra dei 3 Adulatori furono composte nel tempo che fui studente a Rimino. Quella di Bazata mentre avevo l impegno della predicazione. 45 Quella del Ciarlatano in moto quando fui incomodato da una Fostola, da cui non sarei qualito se non fosse stato prima l ajuto del cielo e poi l assistenza del sempre celebre e famoso Dottore Lorenzo Giromella primo Chirurgo di Ragusa. 46 Прве две комедије, Passion predominante (Најјача страст) и Tre adulatori (Три ласкавца) засада морамо сматрати изгубљенима. Штампана је досад само последња у низу, Ciarlatano in moto (Шарлатан у покрету). 47 Ова комедија је рађена са извесним елементима ерудитне комедије, али и јаким утицајем дубровачке комедије седамнаестога века. 48 Путица је покушао да једну, у суштини једноставну и једнодимензионалну радњу покушај надриучењака, учитеља наутике, да се окористи наивношћу својих ученика и њихових родитеља учини сложенијом наговештавајући могући мотив љубавног троугла. Наиме, на томе да њихов син Бонавоља настави студије код Шарлатана, упркос томе што је очигледно да никаквог напрет 43 Пун назив гласи: Antun Đuriceo/LETTERA/PASTORALE/AL CLERO E POPOLO/ DELLA DIOCESI DI RAGUSA/Tradotta in lingua nazionale da/anton Ferd. Putizza/Parroco di Cannosa. 44 Комедија Ciarlatano in moto написана је у Дубровнику. T. Matić, F. Fancev, Nav. delo, Нема никакве дилеме да овде мисли на своје божићне проповеди, што значи да је Пир од дјеце настао крајем године! 46 Овај Путичин запис нам говори, међутим, и у којим је све местима боравио док се, пуну деценију, налазио у Италији. 47 Видети напомену 1 у овоме раду. 48 Видети: Fedora Ferluga-Petronio, Antun Ferdinand Putica, Ciarlatano in moto, Dani hvarskog kazališta, XXII, Split, 1996,

10 30 Бојан Ђорђевић ка не може бити, инсистира Кукова жена (Бонавољина мати) Бела, која је потајно заљубљена у Шарлатана. Ипак, ова линија радње није развијена, а на крају комедије Бела се сувише лако и без мотивације одриче те своје љубави и прикључује општем презиру коме је изложен учитељ. Иако је у аргументу ове своје комедије Путица истицао да Дубровник обилује сличним особењацима, 49 опет је његов Шарлатан и типски грађен, и као такав припада низу типова педаната, али и надриучењака, оном низу који у нашој комедиографији отпочиње са Крисом у Држићевој комедији Манде, и води све до Ружичића у Стеријиној Покондиреној тикви. Комедија Пир од дјеце, или друкчије названа Пир Симе Бацате, знатно је скромнија и по свом квалитету и по намери аутора. 50 И она је написана у три чина, али је радња сасвим ослоњена на реални догађај који јој је био повод, а који Путица у прологу препричава читаоцима. Наиме, ради се о заблуделом петнаестогодишњем сину Луке Бацате, Сими, који се, мимо воље свога оца, венчао са неком Луцом, такође младом девојком сумњивог морала. Иако је Симин отац на крају пристао да их прими у кућу, двоје младих су се убрзо посвађали, а Лука је невесту пребио говеђом жилом, те је ова побегла, са неким морнарима, у Боку. Читава комедија је, дакле, врло једноставне композиције, и сва дидактична, са веома јасном поруком да је батина из раја изашла. Овако замишљена, ова комедија је нужно била још скромније структуре од Шарлатана у покрету и у њој се дају јасно препознати елементи фарсе, који су још очитији због чињенице да у овој Путичиној драми нема јединства места ни времена. Већ је претпостављено да је овој Путичиној комедији узор стваран догађај, нешто што се у Дубровнику доиста догодило и о чему се причало. 51 И заиста, у архивским документима из тога доба имамо сведочанства о свим учесницима овог бизарног венчања, тј. личностима које су заступљене у комедији, а који су, у већини, били дубровачки солдати. 52 Сам Лука Бацата је уствари Лука Боројевић, који је живео од до године. 53 У браку са Маријом, ћерком неког Николе Влатковића, добио је године сина Симу. 54 Лукин син се заиста венчао 49 У науци је претпостављено да ће се у позадини комедије без сумње крити неки опћено познати тип Дубровчана онога времена. Franjo Fancev, Dva dubrovačka komediografa iz kraja 18 stoljeća, Пир Сима Бацате врло је слаба радња... Исто, Marin Franičević, Franjo Švelec, Rafo Bogišić, Povijest hrvatske književnosti 3: od renesanse do prosvjetiteljstva, Liber/Mladost, Zagreb, 1974, Списак тих солдата, међу којима су и они који се помињу у комедији (Иван Шарило, Паво Шарило, Иван Стоја и Иван Влахушић), видети у: HAD, Prepiska 18, , br. 64. У овом документу, из године, Лука Боројевић Бацата је у попису инвалида, што ће рећи да више није био у активној служби. 53 У Матицама мртвих је записано да је умро 14. октобра године, у својој осамдесетој години. HAD, Matice mrtvih Dubrovnika 9, HAD, Matice krštenih Dubrovnika 10, 116 (11. новембар 1764).

11 Комедиограф Антун Фердинанд Путица и његов Пир од дјеце 31 са тек навршених петнаест година, 17. децембра 1779, са Луцом, ћерком Николе Шапра ( Sciapro ) из Конавла, али је, због тога што су младенци били малолетни, овај брак озакоњен тек 16. марта следеће године. 55 И остали ликови комедије су заправо личности које су биле Путичини савременици, дубровачки солдати, увучени на овај или онај начин у догађаје везане за женидбу Лукиног сина Симе. 56 Путица је, тако, поступио као што ће нешто касније учинити и Влахо Стулић, изводећи на сцену своје суграђане и ругајући се њиховим манама. Али, у Путичиној комедији нема ни трага оној карактеризацији ликова, језичкој експресивности и прикривеној емоционалности какве налазимо у Стулићевој Кати Капуралици. Путица, једноставно, није био комедиограф таквог талента. Осим тога, он је писао комедију неколико година после догађаја који је узео за предмет, на основу сећања на личности и околности. Ми не можемо знати ни да ли је та комедија икада изведена у Дубровнику. 57 Бојан Ђорђевић Кључне речи: комедиограф, комедија, дубровачка књижевност, осамнаести век. 55 HAD, Liber Matrimoniorum 6, 7 : Omnibus Denunciationib/us/ p/er/ Archiepiscopate/m/ Curia/m/ dispensatis justa de causa et nullo can/oni/co impedimento detecto, ego Jacobus Laletta Parocus interogavi Simeone/m/ Lucae Boroevich et Lucia/m/ filia/m/ Nicolai Sciapro de Canali, eorumq/ae/ mutuo consensu habito et intelecto, eos in Matrimoniu/m/ p/er/ verba de p/rese/nti servata forma Ritualis Romani in Ecclesia S/anti/ Nicolai rite conjunxi die 17 De/cemb/ris proxime elapsi anni 1779 cora/m/ et presentibus Ellia fi/lia/ Mathei Pocarsctegnach, Aniza Baldova et alijs quam plurimis quibus debito tempore benedixi in Misse/re/m Celebrat/io/ne. 56 Тако за Ивана Шарила ( Joannis Sciarillo ) знамо да је живео од до године. HAD, Matice mrtvih Dubrovnika 9, 35 (7. март 1800). Иван Влахушић ( Joannes Blasii Vlahuscich ) живео је, пак, од до године. HAD, Matice mrtvih Dubrovnika 9, 152 (14. март 1812), а једна од личности које активно делују у Путичиној комедији, Иван Стоја, родио се у Ускопљу ( Joannes Gabrielis Stoja de Uskopie ), одакле је као млад стигао у Дубровник поставши солдат. Пореклом православац, покрштен је 19. марта године (ADN II, 29-31). Оженио се Аном, ћерком Мата Пулице, добио са њом два сина, од којих је први, Иван, рођен 1794 (HAD, Matice krštenih Dubrovnika 10, 571) умро одмах по рођењу, а други, истога имена, рођен је године (HAD, Matice krštenih Dubrovnika 10, 584). 57 С обзиром да је комедија Пир од дјеце написана децембра 1796, она је могла бити изведена за време поклада, тј. почетком године.

12 32 Бојан Ђорђевић Bojan Đorđević KOMEDY WRITTER ANTUN FERDINAND PUTICA AND HIS COMEDY PIR OD DJECE Although, not ranked among the best writters of Dubrovnik s traditional literature, Antun Ferdinand Putica remains never the less in the history of this litterature for its comedies: 4 are brought to our knowledge and 2 of them are preserved up to date. Up till now, more famous comedy Ciarlatano in moto is also published, but the subject in this study is the other up till now not published comedy Pir od djece (Children s wedding), created at the end of 18th century, most presumably in 1796.