ДО П РИ НОС Д Е Ј ВИ Д А Х А Р ВИ ЈА

UDC 330.8:929 Harvey D. UDC 316.334.56 DOI: 10.2298/ZMSDN1550157C ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАД ДО П РИ НОС Д Е Ј ВИ Д А Х А Р ВИ ЈА У Р БА НОЈ СО Ц И О ЛО Г И Ј И М А РИ ЈА Ц ВЈ ЕТ КО ВИ Ћ С у б о т и ц а, С р би ја m a r i ja c v j@g m a i l.c o m СА Ж Е ТА К : Де ј в и д Х а р в и је н е о м а р кс ис т и чк и т еор ет ич а р у т иц аја н у ви ше ди сци пли на. У ра ду се ана ли зи ра ње го ва спе ци фич на упо тре ба Марксо ве те о ри је као до при нос урбаној социологији. Посматрајући градове у контек сту кон стант не по тре бе ка пи та ли зма за пре ва зи ла же њем про бле ма пре ко - ме р не а к ум ул а ц и је к а п и т а л а, Х а рв и у рб ан из ац ију в ид и к а о би т а н ч ин и л а ц ка пи та ли стич ког раз во ја. Са неолиберализмом, као својеврсним пројектом за обнову класне моћи, интензивирао се начин решавања и измештања капиталистичких контрадикција уз помоћ тзв. акумулације развлашћивањем, која резулт и ра повећ а њем у р ба не сег рег а ц и је. Ст о г а, Хар ви з а х т е ва п ра вед н и је г ра до ве, у ко ји ма ин те рес при ват ног ка пи та ла не ће би ти од лу чу ју ћи чинилац об лико - в а њ а г р а до в а. Х а р ви је в м а рк си з а м је з а в о д љи в, а л и т а ко ђ е под ле же и б р ој н и м к ри т и к а м а. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: а к у м у л а ц и ја р а з в л а ш ћ и в а њ ем, Де ј ви д Х а р ви, не о - м а рк си з а м, у р б а н а с о ц и о ло г и ја Не ом а р к с и с т и ч к и п р а в а ц у н у т а р у р б а н е с о ц и о ло г и је н е мо же д а прође без по мена утицајног географа Деј ви да Хар ви ја, чи ји рад ба лан сира и з ме ђу не ко л и ко д и сц и п л и на. Д у г и н и з г о д и на ба ви с е п р о у ча в а њ ем Ма рк с о в ог Ка п и т а л а за ко ји твр ди да је од ве ли ког зна ча ја за раз у ме вањ е да на ш њ е еко ном ске и у р ба не к ри з е. Нај в е ћу и н сп и ра ц и ју и ц р п и и з о риг ина лног М а ркс ов ог дел а, пок уша в ајућ и у г еог р а фск у д исц ип л ин у да им пле мен ти ра ди ја лектички материјализам. Свој приступ назива дија л е к т и ч ко - ге о г р а ф с к и м м а т е р и ја л и з м ом. Иа ко за се бе твр ди да ни је ак ти ви ста, не рет ко га описују као таквог, због укљу че но сти у раз не кампа ње, по го то во у Бал ти мо ру [Gre gory 2006]. Деј ви д Хар ви и ма ог ро ма н у т и цај на број не т е о ре т ичаре ра зл ич ит и х д и сц и п л и на. Њ е г о в а ц и т и ра но с т по к а з у је да по бр о ју ц и т а т а не з а о с т а је з а Ул р и хом Б е ком ( U l r ich B e ck), М и ш е лом Ф у ко ом ( M ic h el Fo u c a u lt), Бру ном Ла т у р ом ( Br u no Lat ou r) и Ман у е лом К а с т е л с ом ( Ma nuel Ca st el ls). Пре во ђен је на број не је зи ке и од ржава п редавања широм света која беле же

158 ог р омн у посећено с т. Најг е л Триф т ( Nigel T h r if t) је по к у ша о да од г о не т не раз лог Хар вије ве по пу лар но сти и ну ди не ко ли ко об јашњења. Наиме, Хар - ви је ва те о ри ја је п ри влач на м и сл и о ц и ма ле ви чар ске ори јен та ц и је. Он н у д и те о риј ску си гур ност, сна жну и јасну причу, а његово становиште и критика пре да тор ског ка пи та ли зма су по сто ја ни. Отво ре но флер ту је са стра те - г и ја ма ко је по ве ћа ва ју ц и љ н у ч и та лач к у г ру п у. По п у лар но с т и до п ри но се и бр ој на п р е да в а њ а ко ја д р ж и ш и р ом св е т а, по ш т о и фи зи ч к и п ри с у т а н про мо ви ше сво ју те о ри ју [Thrift 2006]. Х а р ви је у св ом и н т е лек т у а л ном ра д у до ж и в е о п р е о к р е т ме т о до ло - ш ке по зи ц и је. Ран ије радове к ара кт ерише форма лн и п рис т у п и у пот р еба хи по те тич ко -де дук тив не ме то де. Ка сни је, Хар ви се окре ће Марк су и дија лектичкој ме то ди. Ге о граф Тре вор Барнс (Tre vor Bar nes) ову тран сфор - ма ци ју види као две фазе Харвијевог инте лек ту ал ног ра да: фа зе де дук тивног и ди ја лек тич ког Хар ви ја [Bar nes 2006]. Дедук тив ни Хар ви јев пе ри од ка рак те ри ше за ла га ње за на уч ни прис т у п з а ра д с т в а ра њ а г е не ра л и з а ц и ја и з а ко на у г е о г ра ф ској д и сц и п л и н и. Писао је за време такозване квантитативне револуције, која је представљала по крет уда ља ва ња тра ди ци о нал не ре ги о нал не ге о гра фи је, ка фор малној про стор ној на у ци [Gre gory 2006: 3]. Хар ви сво јим до при но сом по држ а в а ову п р о ме н у ис т и ч у ћ и по т р е бу з а на у ч но ори јен т и с а ном т е о ри јом. О б ја ш њ е њ е и и н т е р п р е т а ц и ја до г а ђа ја з а ви с е од к в а л и т е т не т е о ри је, а оно што те о рију чини таквом јесу математика, прецизно дефинисање концеп ат а и њихови х међус о бн и х однос а, јасн а в ерифик ац ион а п р авил а и ра ци о нал ност [Bar nes 2006: 33]. Пр е ша в ш и на Џон Хоп к и нс у н и в е р зи т е т (Joh n s Hop k i n s Un i ve r sit y) у Бал ти мо ру 1969. го ди не, Хар ви по ста је кри ти чан пре ма свом прет ходном р а д у. К в а н т и т а т и в н у р е в о л у ц и ју в и д и к а о м ањ е р ел ев а н тн у, д ок њ е г ов но ви ц и љ по с т а је к р е и ра њ е р е в о л у ц и о на р не т е о ри је. И а ко је но в а по зи ц и ја д рас т и ч но д ру г а ч и ја, по с т о је од ре ђе н и конт ин уит ет и с њег ови м прет ход ним ра дом, а но ви при ступ пред ста вља не што из ме ђу де дук ци је и ди ја лек ти ке [Bar nes 2006: 42]. Х а р ви с е у по с лед њ е в р е ме ба вио и т е мом не о л и б е ра л и зма, з а ко ју с е з а и н т е р е с о в а о н а јед ној кон ф е р е н ц и ји о не о л и б е р а л и зм у, од р ж а ној 20 01. г о д и не. Та да по ч и њ е да у ви ђа зна чај з а о к р е т а еко ном ске по л и т и ке крајем седамдесетих година двадесетог века [Harvi 2012]. Објављује Прос т о ре нео л и бе ра л и за ц и је [2005], Кра т к у ис т о ри ју неол иберал из ма [2012] и ра до в е на т е м у не о л и б е ра л и зма. М А РК СИ ЗА М Д Е Ј ВИ Д А Х А Р ВИ ЈА Хар ви је по чет ком 70-их го ди на 20. ве ка у Бал ти мо ру био члан чи талач ке гру пе Марк со вог Ка п и т а л а, што га је под ста кло на ду бље из у чав а њ е ов ог де ла. Х а р ви с е нај че ш ће в ра ћ а ори г и на л ном Ма рк с о в ом де л у, а од ка сн и ји х марксис та изд ваја А нрија Лефевра ( Henr i Lefebv re). У к њизи Границе капита ла [Har vey 2006] ну ди сво ју ре ви зи ју Марксове политичке еко но м и је. На и ме, ње г ова експ л иц и тна намера н ије била да д рас т и чно ме ња Марк со ве по став ке, али се де ша ва и да Хар ви у пот пу но сти ис пра-

159 вља Марк са. Пре ма Алек су Ка ли ни ко су (Alex Cal li ni cos), ово је јед на од ди стинк тив них ка рак те ри сти ка Хар ви је вог марк си зма, а оста ле су: уво - ђе њ е п р о с т ор не к а т е г о ри је у д и ја лек т и ч к и ма т е ри ја л и з а м, ко ке т и ра њ е с по с т мо де р н и м т е ма ма, по л и т и ч к и а к т и ви з а м [Ca l l i n i c os 20 0 6]. Као про блем има нен тан капитализму, прекомерна акуму лација капита ла п ред с та в ља ње гов иза зов с не мо г ућ но ш ћу да се ре и н ве с т и ра по ве ћој про фи ној стопи. Прекомерна акумулација подразумева стање где вишко - ви ка п и та ла (мо ж да п ра ћен и виш кови ма ра дне снаге) леже неискориш ћен и б е з п р о фи т а би л н и х ис хо да на ви д и к у [ Ha r vey 20 03а: 149] ш т о у ма њу је вред ност нов ца, п ро из во да и радне снаге. Прекомерна акум улација је општа ка п и та л и с т и ч ка кон т ра д и к ц и ја. Ма н и фе с та ц и је п рекоме рне а к ум улац ије ка п и т а ла су број не: п ре коме рна п роизводња робе и п резасићено т рж иш т е, неискориш ћен виша к конс т а н тног к ап и т а ла, ви ша к нов ча ног к а п и т а ла и ин фла ци ја, ви шак рад не сна ге, ни ске на јам ни не, не за по сле ност, пад камат них, про фит них и рент них сто па [Har vey 2006]. При ли ком об ја шње ња еко ном ских кри за, Хар ви се ослања на Марксо ву тен ден ци ју па да про фит не сто пе и сме шта је у пр ви ток кри зе, ко ји с е по ве зу је с п р о бле мом п р е ко ме р не а к у м у ла ц и је к ап ит ала. Да би с е она п ре ва зи ш ла, и н ве с т и ра се у п рос тор и у рбан изац ију који апсорбују вишак вред но с т и и п ри вре ме но ре ша вају п ро блем. Ула га ње у п ро с тор, та ко зва н и про стор ни фикс (spa tial fix), са мо је при вре ме но ре ше ње, по што је пре комер на аку му ла ци ја у ср жи ка пи та ли зма. У дру гом то ку кри зе ви шак кап и та ла п ре ме ш та се у фи на н сиј ск у сфе ру и фи на н сиј ско т р ж и ш т е до би ја на зна ча ју [Cal li ni cos 2006]. Преда тор ски моменат превазилаже ња про бле ма пре ко мер не аку мула ци је ка пи та ла и об но ве кла сне мо ћи пред ста вљен је у кон цеп ту а к у м у ла ци ја раз вла шћи ва њем, ко ји он за сни ва на при мар ној аку му ла ци ји ка пита ла сх ва ће ног у Марк со вом к љу ч у. К л и це бор бе п ро т и в ове а к у м у ла ц и је ра з в ла ш ћ и ва њем ја в ља ју се у у р ба н и м со ц и ја л н и м по к ре т и ма, а л и не до - в ољ но по в е з а н и м, је р не у ме ју да т ра н сцен д и ра ју па рт ик улариз а м који им је уко ре њен. О Г РА ДО ВИ М А Х а р ви ко ри с т и т р ж и ш н и ме х а н и з а м з а о б ја ш њ е њ е у р ба ног ра з в о ја и у р ба не с е г р е г а ц и је. За н и ма ју ћ и с е з а у р ба не не јед на ко с т и он с е ок р е ће Ма рк с у и Ен г е л с у. Ен г е лс м у је по с л у ж ио к а о и н сп и ра ц и ја з а х в а љу ју ћ и п р о у ча в а њу у к ла њ а њ а ви д љи ви х по сле д и ца не јед на ко с т и у г ра д у [Zu k i n 20 0 6]. Енг е лс и з оп ис а нех уман и х ус лов а у којима с е нал а з е р а дн и чк и к в ар т о ви уо ча в а да се он и смеш т ају на мес т има где не пос т оји мог ућно с т у че с та лог кон так та п ри па д н и ка ра д н и ч ке и п ри па д н и ка с ред ње и л и ви ше к л а с е. Урбан и р а з ме ш т ај од л и к у је л и це ме р је ко је по к уш ав а д а у к ло н и оно што би мо гло по вре ди ти око и нер ве бур жо а зи је [En gels 1977: 52]. За кон т р ж и ш т а од р е ђу је да а к т е ри ко ји с у б о љ е по зи ц и о н и ра н и на д руштве ној ле стви ци мо гу се би да при у ште уре ђен, про зра чан и чист део г ра да, с до бр ом с о ц и ја л ном к л и мом. Не к и д ру г и, на не з а ви д ном ме с т у дру штве не хи је рар хи је, си стем ски су те ра ни у ло ши је усло ве.

160 Ч и к а ш к а ш ко ла са сво јом т еоријом кон цен т ри ч н и х зо на ус пе ла је да се до так не по ли тич ко - еко ном ског мо мен та за ко јим Хар ви тра га у про у- ча вању у рбаног ра звоја, а л и н ије успела а дек ватно да и нтег рише конфл и к т [Zu k i n 20 0 6]. Кри т и к у ју ћ и ч ик аш к у ш ко л у, Деј ви д Х ар ви с е ори јен т и ше на к а п и т а л и з а м и њ е г о в а п ра ви ла ко ја р е с т у к т у ри ра ју у р ба н и п р о с т ор. Пр офи т је о снов а која ра звија нек и п р ос т ор, док д руг и и зос т ав љ а и з т ок а и н в е с т и ц и ја, ш т о је ра з лог не јед на ког у р ба ног ра з в о ја и у р ба н и х т ен зија. Пр о с т ор н и п ла н и а р х и т ек т он ск а о б е ле ж ја г ра до в а од ра з с у с у ко ба из ме ђу раз ли чи тих гру па у дру штву [Gi dens 2003: 590]. До в о љ а н по к а з а т е љ еко ном ског кон фл и к т а у г ра д у је с у ра з л и ч и т е ви си не рен т е. Хар ви к ри т ик ује не ок ласи чно хармон и чно сх ват ање рент е. На сли чан на чин као што нео кла си ча ри цeне ви де као прост ин ди ка тор од но са по ну де и тра жње, ту функцију имају и ренте, као показатељ упо - т р е б е с а од р е ђе ног п р о с т о ра. У к ри т и ко в а њу ов е и де је о р ен т и, Х а р ви по но во уво ди три ка те го ри је ди фе рен ци јал не, мо нополистичке и апсо - л у т не р ен т е [Shor t 1996: 10 6]. Рен т а је на ч и н на п ла ћ и в а њ а ко ри ш ће њ а не ч и јег п рив ат ног в ла сн и ш т в а и по к а з а т е љ је мо ћ и п ри в ат ног в ла сн и к а. Ви си на р ен т е в а ри ра је р по в ољ н и ји т е р е н и з а и н в е с т и ра њ е, з б ог до бр е г е о г раф ске ло ка ц и је, јеф т и н и ји х т ро ш ко ва и л и по г од не ра д не сна г е, ч и не од ре ђе но зе мљи ште по пу лар но, што по ве ћа ва ви си ну рен те и по ди же тро - шко ве ин пу та [Vujović i Pe tro vić 2005]. Деј ви д Х а р ви с е у в е л и кој ме ри о с ла њ а на т е о ри ју А н ри ја Ле фе в ра, по го то во ка да го во ри о ве зи ка пи та ли стич ке ре про дук ци је и ур ба ни заци је. Оно што у Марк со вом Ка п и т а лу сме та Хар ви ју је с т е п ре т е ра н и нагл ас а к н а т е м по р а л но с т и, у з з а не м а ри в ањ е п р о с т о рне д име нзије, коју Хар ви по ку ша ва да учи та у Марксову тео ри ју. Про из вод ња про сто ра омо - г у ћ а в а р е ше њ е з а к ри з у а к у м у ла ц и је к а п и т а ла, а л и ис т о т а ко ов ај ме т од ства ра и извесна ог раничења када је у питању превазилажење кризе [Gregor y 2006]. Хар ви ни је ино ва ти ван у укљу чи ва њу про стор не ди мен зи је у Маркс о ву т е о ри ју. Ле фе в р је г ра д ви де о к а о ма ш и н у з а кон цен т ра ц и ју ви ш к а в р ед но с т и, а у р ба ном п р о с т о ру до де љу је зна чај но мес т о у п р ои зв одњи ви ш к а в р ед но с т и и ви д и г а к а о р о бу. Пр о с т ор је и н с т ру мен т а л и з о в а н и п р ед ме т је п р о и з в од њ е сх в а ће не у ш и р ем см и с л у. Пр о и з в од њ а с е ви ше не схва та у уском сми слу као про из вод ња уну тар пред у зе ћа, већ се те жиште по ме ра на дру штве ну про из вод њу про сто ра. Ур ба ни зам суп сти ту и- ше и н д у с т ри ја л и з а ц и ју и по с т а је гла в н и к а п и т а л и с т и чк и пог он, п ри т ом в е ш т о п рик рив а ју ћ и св ој к ла сн и к а р а к т е р и у к љу чено с т у п р ои зв одњи ви шка вред но сти [Le fe vr 1974]. Пре ма Ле фе вру, у ме ри у ко јој опа да део гло б а л ног в и ш к а в р ед но с т и, о б л и ко в а ног и о с т в ар еног у и нд ус т р ији, по ве ћа ва се део виш ка вреднос т и обл икова ног и ос т ва ре ног спе к у ла ц и јом не крет ни на ма и из град њом не крет ни на [Vujović i Pe tro vić 2005: 39]. Хар ви по сма т ра у р ба н и за ц и ју ка о к ла сн и фе но мен, је р п ренос ви ш ка вред но сти из јед ног про сто ра у дру ги омо гу ћа ва са мо ма ло број ним груп ам а н а више м с т е пе н у с т р а т и фи к а ц и о не ле с т ви це д а и м ају конт р ол у над њим. Ка пи тал је увек у по тра зи за ви шком вред но сти ко ји на ста је из

161 ви ш к а п р о и з в о да, а у р ба н и з а ц и ја а п с ор бу је ов ај ви ша к, т а ко да по с т о ји снажна ве за ка пи та ли стич ког раз во ја и ур ба ни за цијских токова. Констант на по тре ба за ап сорп ци јом ка пи та ли стич ког ви шка вред но сти на и- ла зи на број не пре пре ке и, уко ли ко се оне не пре ва зи ђу, пре те да ство ре к ризу ко ја у мањује вредност виш ка п роизвода, новца и ра дне снаге [Harvey 2003а; Har vey 2006; Har vi 2013]. При ме р Ба ро на Осма на, г ра до на чел н и ка Па ри за за време Наполе она, до бр о по к а з у је на ч и н на ко ји у р ба н и з а ц и ја у че с т ву је у а к у м у ла ц и ји к а- пи та ла, уз ис так ну ту уло гу др жа ве као га ран та. Ба рон Осман је у пот пуно с т и и з ме н ио и з глед П а ри з а, и з г ра д и в ш и ш и р о ке и у р ед не бу ле в а р е и ули це под пра вим угло ви ма на ме сту уских, из у ви ја них и спон та но нас т ал и х у л ич и ц а. О в а р е кон с т ру к ц и ја з а по с л и л а је р а д н у с н а г у, а л и и а п с ор б о в а ла ог р ом не ко л и ч и не к а п и т а ла, ш т о је уд во с т ру ч и ло в р ед но с т зе мљи шта. Дру га стра на ме да ље очи та ва ла се у кре и ра њу но ве про стор - не се г ре га ц и је. И н д у с т ри ја је у по т ра зи за јеф т и н и ји м т ро ш ко ви ма из ме - ште на ван цен тра, а с њом од ла зе и рад ни ци, ко ји се би не мо гу да при у ште жи вот у ре конструисаном делу града. Контрадикторност урбаног разво - ја је с т е о т во рен п ро с т ор за кап ита л, а за т во рен за г ру пе н и жег и мо ви н ског с т а т у с а [ Ha r v i 2013]. О но ш т о је з а јед н и ч ко о б но ви П а ри з а и да на ш њ ој ур ба ној об но ви је су по ни шта ва ње про сто ра од стра не вре ме на и кре а тивна де струк ција. Креативна деструкција по ве за на је с по тра гом за про фита бил ним ре ги о ни ма ко јег пра ти ви шак ап сорп ци је ка пи та ла кроз ур бани за ци ју и она је де струк ци ја по ни же кла се [Zu kin 2006]. Битан процес социјалне стратификације јесте резиденцијална дифе - рен ци ја ци ја. Осе ћај за јед ништва између становника истих резиденцијалн и х ар е на п р о и з и ла зи и з с л и ч ног на ч и на ж и во т а и ис к у с т в а. С о ц и ја л не не јед на ко с т и и с о ц и ја л не с л ике п р од у к у ју с е и р е п р о д у к у ју у у р ба ном моз аик у г рада [Shor t 1996: 106]. Ос е ћ ај т е ри т о ри ја л но с т и и з а јед н и ш т в а кла сно је од ре ђен. Они ко ји при па да ју ви шим ле стви ца ма со ци јал не хије ра р х и је н и с у у в е л и кој ме ри в е з а н и з а т е ри т о ри ју и њ е не ло к а л не нор - ме и вред но сти. Они по се ду ју моћ да ути чу на про стор, а са мим тим и да ис к љу че не же љ е не е ле мен т е [ Ha r vey 20 03: 371]. С д ру г е с т ра не, г ру пе н а н иж и м поз иц ијам а н а с т р ат ифик ац ионој лес т в иц и нем ају ову моћ, та ко да су при ну ђе не на ве за ност за про стор ко ји се би мо гу да при у ште. Че шћи кон такт с гру па ма ко је су у слич ној си ту а ци ји раз ви ја ју ја чу ве - за ност за за јед ни цу и ло кал ни про стор [Har vey 2003]. Пре ма Марк су, кон ку рен ци ја ће увек до ве сти до ства ра ња мо но полск и х рен ти, по што на т р ж и шт у оп ста ју они ко ји нај бо ље п ре ва зи ла зе сво ју кон к у р ен ц и ју. У с р ж и к а п и т а л и зма је с т е да т е ж и цен т ра л и з а ц и ји. За т о не о л и б е р а лн а с ло б о д а т р ж и ш т а и под р а з у ме в а монополе. Монополске р ен т е с е ла ко од р ж а в а ју у п р о т ек ц и о н и с т и ч к и на с т р о је ној спољ но т р г о - ви н ској по л и т и ц и, где с е к р оз кон т р о л у у в о з а од р ж а в а мо но по л и с т и ч к а по зи ц и ја. У л и б е ра л ној по л и т и ц и спољ не т р г о ви не, где с у г ра н и це п р о - п у сне, мо но пол ске рен т е се од ржав ају у з помоћ цент рал из ац ије к ап ит ала и за кон ским оси гу ра њем при ват ног вла сни штва. Мо но пол ске рен те омо -

162 г у ће не с у он и м п ри в а т н и м в л а сн и ц и м а ч и је ло к ац ије пос ед ују неш т о је дин стве но и ау тен тич но [Har vey 2002; Har vi 2013]. По с т оји конт рад и кц ија ко ја оба везно п рат и од ржавање монополск и х рен т и и по би ја њи хо во деј с т во. А ко ау т ен т и ч нос т не ке ло ка ц и је из не се мо на т р ж и ш т е, ов е ау т ен т и ч но с т и т е же да с е и з г у б е. Ко ме р ц и ја л и з а ц и ја и де мо к ра т и за ц и ја п ро из во да у најш ирем см исл у вод и г уби тк у монополск и х п р еднос т и. Комод ифик ац ија подр аз умев а д а с е и к у лт у рн и п р ои зв од и по на ша ју као ро ба. Је д и н с т ве нос т к ул т у р н и х п ро из во да омо г у ћа ва мо но - пол ску рен ту, али што ви ше они по ста ју део тр жи шта, то се ви ше стан дард и зу ју и по в ла ђу ју у к у си ма по т ро ша ча. С овом кон т рад и кц ијом суочавају се и гра до ви ко ји по ку ша ва ју да бу ду кон ку рент ни. Ула га ње гра да у образо ва ње, инфра струк ту ру и тех но ло ги ју пред ста вља стра те ги ју за рад прив л а че њ а и н в е с т и ц и ја и пок уш ај с т в ар ањ а монополск и х р е нт и [ H a rve y 2002; Har vi 2013]. Х ар ви п ри х в а т а Марк с ов с т а в да к а п и т а л ру ш и п р о с т ор не ба ри је р е, пон иш т авајућ и п ро с т ор вре ме ном, ш т о је по сле д и ца п ромене т ехнолош ке о сно в е ко ја сма њу је в р е ме о бр т а к а п и т а ла. Сма њ е њ е в р е ме на по т р е б ног з а о бр т био је н у ж а н ус лов з а т ра н зи ц и ју к а флек си би л ној а к у м у ла ц и ји к а п и т а ла. К а сн и х 60 -и х г о д и на 20. в е к а, ф ор д и з а м с е на п у ш т а и р е ж и м а к у м у ла ц и је п р е ла зи на нач и н флексиби лне а к ум улац ије. О вде с е Х арви на до ве зу је на ре г у ла ц и о н у теорију. Прелазак на флексиби лн у ак ум улац ију ви д и к р оз п ри зм у временско -п р ос т орне ком п ре си је. Ут и цај флек си би л не аку му ла ци је на ур ба ну конкуренцију резултирао је све већом неједнако - шћу у ди стри бу ци ји бо гат ства и у не јед на ком ге о граф ском раз во ју. К а ко у р ба на кон к у рен ц и ја за х т е ва и ра д на и но ва ц и ја ма ко је би г ра д мо гао да по ну ди, то зна чи да је кон ку рен ци ја је дан од узро ка за про мови са ње но ви х ж и во т н и х с т илова к роз под и ла же ње по т ро ша ч и ма, а са м и м тим и пре ла за ка пост мо дер ни зму у ур ба ној кул ту ри [Har vey 2003]. Пост - мо де р н и з а м је од г о в ор на флек си би л н и р е ж и м а к у м у ла ц и је. Тра н зи ц и ја и з ф о р д и зм а у р е ж и м флексиби лне а к ум у л а ц и је р е флек т у је с е к а ко н а економ ском, т а ко и на у ме т н и ч ком п ла н у. По с т мо де рн из а м с е у у рбаном сми слу од но си на рас кид с иде јом да пла ни ра ње и раз вој тре ба да се усред сре де на ма сов ност, тех нич ку ра ци о нал ност [Har vey 2003: 363]. Ра с т а к а њ е ф ор д и с т и ч ког и п р е ла з а к у по с т ф ор д и с т и ч к и р е ж и м на ур ба ном ни воу из не дри ло је ур ба но пред у зет ни штво као об лик упра вљањ а ко ји би г ра до ве т р е ба ло да у ч ин и конк ур ен тн ији м и флексиби лн ији м н а м а к р о п р о ме не. З а о к р е т к а п р ед у з е т н и ш т ву подр аз умев а к р еир ањ е т а к ви х г р а до в а ко ји по с т ају а т р а кт ив а н м а м а ц з а гло б а л н и к а п и т а л и ко ји су до вољ но флек си бил ни и ино ва тив ни да до ско че про мен љи вој ситу а ци ји на гло бал ном тр жи шту [Har vi 2005]. Пр ед у з е т н и ч к а ори јен т а ц и ја г ра да под ра з у ме в а к р е и ра њ е њ е г о в ог и м и џа. Гра д по с т а је п р о и з в од ч и ја п р о да ја з а ви си по нај ви ше од до бр ог м а ркет и нг а. Аут е нт и чне к ар а кт ерис т ике једног г р ад а сп ад ају у њ ег ов си м б о л и ч к и к а п и т а л. Бу р д и је је п и с а о о зна ча ју ко лек т и в ног си м б о л и ч- ког ка пи та ла и ову је иде ју Хар ви при гр лио, али и мо ди фи ко вао, јер он сим бо лич ки ка пи тал по везује с простором пре него са социјалним гру-

163 па ма [Zu kin 2006: 117]. Бор ба за кре и ра њем сим бо лич ког ка пи та ла град а и њ е г о в о кон в е р т о в а њ е у еко ном ск и к а п и т а л и м а неи зв ес т а н исход због промене трен до ва или уку са по тро ша ча. Кон стант на по тра га за ино - ва ци ја ма ко је би при ву кле по тро ша че до во ди и до пре ко мер не пре за сиће но с т и и но в а ц и ја ма [ Ha r vey 20 03]. Н ЕО Л И БЕ РА Л И ЗА М У л и т е р а т у ри је п р е по зна т о не ко л и ко по гле да на не о л и б ер ал и з а м. O н с е по сма т ра к а о: и де о ло ш к и хе г е мо н и п р о јек т, по л и т и к а и п р о г ра м, др жав на фор ма и као упра вља штво (go vern men ta lity), схва ће но у Фу ко - о вом кљу чу [Sprin ger, пре ма Ward and En gland 2007]. Пр ва по зи ци ја неол и б е р а л и з а м ви д и к а о у т и ц ај моћ н и х г ру п а н а о с т ат а к д руш т в а з ар а д одр жа ва ња свог по ло жа ја и ту би смо мо гли да сме сти мо Хар ви ја. При л и ком п р о у ча в а њ а не о л и б е ра л и зма, Х а р ви по к у ша в а да сх в а т и овај фе но мен не од сту па ју ћи од прет ход них те о риј ских по став ки. Нео - л иб ерал из а м вид и к а о п р ојек aт који о б на в љ а моћ ви ше к ла с е. Та ко зв а но с ло б од но т р ж и ш т е и зд ра в а кон к у р ен ц и ја по с т о је с а мо у т е о ри ји, док у ствар но сти тржиште нужно постаје мо но по ли стич ко. Де ре гу ла ци ја отвара но ва тр жи шта за ула га ње, по ре зи на ин ве сти ци је се сма њу ју, а ре дукују се социјални издаци, тако да само актери с повољном економско -со - ц и ја лн о м п оз иц ијо м н ап р ед уј у у к ап ит ал ис т и чкој т рц и а к ум ул ац ије к а п и т а ла [ Ha r v i 2012]. Х а р ви с е с л а же с а С т и гл и цови м (Jose ph St ig l it z) з а к љу ч ц и ма да с е не о л и б е ра л и з а м н и је до г о д ио с л у чај но. М МФ с е н и је сам ре фор ми сао у нео ли бералном правцу, већ је би ла по треб на по ли тичко - еко ном ска по д р ш ка по је д и на ца ко ји и ма ју моћ до ношења одл ука [Stiglic 2004]. Нео ли берали зам се одр жава због сво је флек си бил но сти и ла ког прила го ђа ва ња ра зл ич ит и м д руш т вен и м пок рет има и и деолог ијама у пот рази за са мо по твр дом. Ко ке ти ра ње с нео кон зер ва ти ви змом је дан је од по ку шаја ове иде о ло ги је да про на ђе ши ру ле ги ти ма циј ску основу. Неолиберал и з а м од л и к у је и п р о ме на ме д и ј ског д ис к у р с а, ш т о ме њ а кон цеп т у а л н и апа рат и ста во ве ре ци пи је на та ме диј ских са др жа ја. Про мо ви ше се преду зе т н ч ко пона ша ње, са мо од г о вор но с т, и н д и ви д у а л и з а м и и н д и ви д у а л на слобода. Међу т и м, Хар ви не ре т ко к ри т и к у је ова ко сх ва ћен и де а л сло бо де, јер је он са мо ле ги ти ма ци ја за сло бод но тр жи ште и нео ме та ну аку му лац ију к ап ит ал а ч и ја је н у ж на по с ле д и ца не јед на к р а зв ој и пол ариз ац ија д ру ш т в а. И па к, не о л и б е ра л и з а м г у би ле г и т и м и т е т. За в р е ме еко ном ске к ри зе не ре т ко сл у ж и као де к ла ра т и в на с т ра т е г и ја, док се за п ра во д р жа ве ок р е ћу п ри ме њи ви ји м мерама. Такође, зе м љ е у т ра н зи ц и ји су еко ном ск и б ољ е п р о ш ле у ко л и ко с е н и с у дог мат ск и п ри д р ж ав але не ол иб ер а лн и х у џ б е н и ч к и х п ра ви ла [ Ha r v i 2012]. Х а р ви п р о у ча в а и у т и цај не о л и б е ра л и зма на у р ба н у сфе ру. За о к р е т ка нео ли бе рал ним стра те ги ја ма ур ба ног упра вља ња је од го вор на ин тен зифи к а ц и ју у р ба не кон к у р ен ц и је. К а о п ри ме р у р ба не не ол иб ерал из ац ије Хар ви на во ди Њу јорк. У ње му се пре по зна је при ла го ђа вање г рада т ржишним

164 то ко ви ма и ре дук ци ја сред ста ва до би ја них од стра не др жа ве, као и не равно ме ра н ра з в ој ра з л и ч и т и х де ло в а г ра да у од но с у на т о у ко јој ме ри с у л у к ра т и в ног к а ра к т е ра [ Ha r vey 2010]. Ау т о ри ко ји с е ба в е у р ба н и м не о - л и б е р а л и змом р е т ко з а о би ла з е Х а р ви ја, би ло да г а ко ри с т е к а о о сно ву сво јих за па жа ња или кри ти ке, или га са мо ус пут но по ми њу. Ово се по најви ше од но си на ге о гра фе критичке оријен та ци је ко ји се ба ве овом те мом. АКУ МУ ЛА ЦИ ЈА РАЗ ВЛА ШЋИ ВА ЊЕМ И ПРА ВО НА ГРАД При н ц и п а к у м у ла ц и је к а п и т а ла ко ји м је ус по с т а в љ ен к а п и т а л и з а м Деј ви д Х а р ви ви д и к а о а к т и в а н и у мо де р н и јем о б л и к у и на зи в а г а акум у л а ц и ја ра з в л а ш ћ и в а ње м. О в а к а в ви д а к у м у ла ц и је п ри с у т а н је у сви м об ли ци ма ка пи та ли зма, али с нео ли бе ра ли змом он по при ма ве ће раз ме - р е. Не о л и б е ра л н и у р ба н и ра зв ој може с е по сма т ра т и и з пе р спе т к и в е ове пре да тор ске аку му ла ци је. Ње но те о риј ско ис хо ди ште је сте кон цепт пр во - бит не аку му ла ци је ка пи та ла, али она ко ка ко ју је сам Маркс опи сао у Кап и т а л у [ Ma rk s 1971]. Х а р ви п р в о би т н у а к у м у ла ц и ју к а п и т а ла ви д и и у да на шњем си сте м у, ме ња ју ћ и њен на зив, а ли су шти на оста је иста. Све ве ћа при ва ти за ција у нео ли бе ра ли зму ве ли ки део јав не сфере приводи у приват не ру ке и ста вља га на рас по ла га ње са мо не ко ли ци ни с вр ха стра ти фика ци о не ле стви це. Прин ци пом аку му ла ци је раз вла шћи ва њем Хар ви об јашња ва на чи не на ко је ка пи тал из ла зи из кри зе пре комерне акумулације. Че т и ри гла в на обе леж ја овог вида а к ум улац ије јесу: 1. п риват изац ија и ко мо д и фи к а ц и ја, 2. фи на н си ја л и з а ц и ја, 3. у п ра в љ а њ е и ма н и п у ла ц и ја к ри за ма, 4. д р жа в не п ре ра спо де ле [ Ha r vey 20 05; Ha r v i 2012]. Ук рат ко, комод иф икац ија озна ча в а п р е т в а ра њ е у р о бу оно г а ш т о до т ада н ије и мало то свој ство. Приватизација је пре ла зак из јав ног у при ват ни сек тор. Мог ућ нос т об л и ко ва њ а ( у р баног) п р ос т ора с ра зме р на је ко л и ч и н и п ри ват не св о ји не. Ф ин а нс ијал из ац ија подр аз умев а по в е ћ а њ е бр о ја фи на н си ј ск и х т р а н с а к ц и ја. Ф и н а н си ј ск и к а п и т а л и к р е д и т н и сис т е м с у п р ед ат о рске ме то де аку му ла ци је раз вла шћи ва њем. На кон 1973. године финансијализа ци ја је узе ла огром ног ма ха, та ко да је овај ме тод у мно го ве ћој упо треби у по след ње вре ме и Марк сов Ка п и т а л је п ри ме њи ви ји на по с лед њи х не ко л и ко нео л и бе ра л н и х де це н и ја не г о ш т о је т о сл у чај с пе ри о дом по сле Дру гог свет ског ра та. Упра вљање и манипулација криза ма под ра зу ме ва ју на мер но ства рање ду жнич ке кри зе не ке зе мље. Што се ти че др ж ав н и х п ре ра сп о де л а, ту Х а р ви м и с л и на од в а ја њ е од мо де ла к ла сног ком п р о м и с а к а о с т ра т е г и је по сле рат ног из г ра ђе ног л и бе ра л и зма ка да је по моћ цен т ра л не в ла де би ла усме р е н а к а н иж и м к л ас ам а, а не иск љу ч и в о у ко рис т ко р по р а ц и ја м а. Једна од по литика акумулације развлашћивања неолиберализма предс т а в љ а п р е ла з а к з а јед н и ч к и х св о ји н ск и х п ра в а о св о је н и х к р оз г о д и не на пор не кла сне бор бе (пра во на др жав ну пен зи ју, на бла го ста ње, на наци о нал но здрав ство) у при ват ни до мен [Har vey 2003а: 148]. При в а т и з а ц и ја у з р е д у к ц и ју с о ц и ја л н и х и з да в а њ а Х а р ви ју у к а з у је на фа во ри зо ва нос т ви ш и х к ла са од с т ра не д р жа ве. Уз по моћ а к у м у ла ц и је

165 р а з в л аш ћ ив ањ е м у н е ол иб ер ал из м у је д ош л о д о о бн ов е к л ас н е м оћ и [Har vi 2012]. Оно што је но ви на у не ко ли ко прет ход них де це ни ја су и но ве ме т о де а к у м у ла ц и је ра з в ла ш ћ и в а њ ем, к а о ш т о је, на п ри ме р, т а ко зв а на ш ок т е ра п и ја, екс п р е сна т ра н зи ц и ја од ко м у н и зма к а к а п и т а л и зм у, и л и маневри са ње ин те лек ту ал ним пра ви ма и па тен ти ма, што у крајњој инстанци води ка ства ра њу мо но по ла, по пу т мо но по ла фар мацеу тских кућа [Harvey 2003а]. Х ар вијев а к њиг а у којој п ише о а к ум улац ији ра зв лаш ћ и в а њ ем но си н а зи в Но в и и м п е р и ја л и з а м [2003а]. И мперијал из а м је једно од р ешењ а капиталистичке прекомерне акумулаци је. Ни је реч са мо о вој ним ин тер - в ен ц ијама, в ећ и о економском и мери ја л и зм у ус по с т а в љ е ном у з по моћ ме ђу на р од н и х и н с т и т у ц и ја ко је обе з бе ђу ју ок ви р међунар одне т рг овине, до п риносећ и осиг урању монопол ист и чке позиц ије он и х кап итал ист и чк и х д р ж а в а ко је в ећ до м и н и р ају т рж иш т ем. Бит а н мех ан из а м а к ум ул ац ије ра зв лаш ћ и ва њем јес т е п рин уда на о т ва рање т рж иш т а [ Ha rvey 20 03а: 182]. А к у м у ла ц и ја ра з в ла ш ћ и в а њ ем о т в а ра п у т п ри в р е меном п р ев азилажењу п ро бле ма п ре ко ме р не а к у м у ла ц и је ка п и та ла та ко ш т о сн и жа ва т ро ш ко ве ин пу та и окре ће ка пи тал ка про фи та бил ној ру ти. Хар ви зах те ва отво ре ну демократију и социјалну једнакост ко ја превази ла зи на вод н у јед на кост на т ржишт у. Критикује обоготворавање п риватне сво ји не је р мо г ућ нос т к ре и ра ња п ро с т о ра и ма са мо врх с т ра т и фи ка ц и о не ле с т ви це. По зи ва на бор бу п ро т и в п ре да тор ског на ч ина у рбан изац ије, као и н а демок р а тск у конт р ол у н а д виш ком п р о и з в о д а, и н с т и т у ц и о н а л н у од г о в ор но с т и т ра н спа р ен т но с т, з а ла ж у ћ и с е з а п р о ш и р е њ е кон цеп ц и је п ра в а на ж и в о т н у п ри л и к у, к ри т и к у и ја в н у и мо ви н у [ Ha r v i 2012]. Крити ка п ри ви ле го ва ња п ра ва п ри ват ног вла сни ш тва ок ре ће Хар ви ја кон цеп т у пра ва на град. О в о п р а в о под р а з у ме в а по л а г а њ е п р а в а н а не к у в р с т у о б л и к у ју ће мо ћ и на д п р о це си ма у р ба н и з а ц и је, на д на ч и н и ма на ко је с е на ши гра до ви гра де и об на вља ју [Har vi 2013: 27]. Ис т и ч у ћ и в е ћ и р е в о л у ц ион а рн и по т е н ц и ја л у р б а н и х с о ц и ја л н и х по к р е т а у од но с у на р е в о л у ц и о на р н и по т ен ц и ја л ра д н и к а у фа бри к а ма или по ли тич ких пар ти ја, Хар ви се осла ња на Ле фе вра ко ји ре во лу ци о нар - не по к ре т е сме ш та у у р ба н и кон т екс т [ Ha r v i 2013]. Ре во л у ц и о нар на к ла са ко ја настаје у ур ба ном окви ру је фраг мен ти ра на, хе те ро ге на и дез о ри јенти са на. За то све не по вољ ни ји по ло жај рад нич ке кла се под ути ца јем нео - либерал не идеологије није изазвао ма сов ну по бу ну, већ са мо фраг мент а р не и з л и в е не з а до в ољ с т а в а и у р ба не по к р е т е ко ји не т ра н сцен д и ра ју ло кал ност. Опо зи ци ја ова квог ти па не уме ла ко да се уз диг не из над свог кон тек ста и схва ти да про бле ми про тив ко јих се сви бо ре је су од раз акум у ла ц и је ра з в ла ш ћ и в а њ ем и да т ај нај ма њи з а јед н и ч к и и ме н и т е љ мо же да их ује ди ни и ти ме оја ча [Har vi 2012]. Х а р ви с е ко ри с т и кон цеп т ом м и л и т а н т ног п а р т и к у л а р и з м а, п р е у- зе тим од Рејмода Вилијамса (Raymond Wil li ams), а ко ји се од но си на контек сту ал ну уко ре ње ност раз ли чи тих со ци јал них по кре та. Хар ви је во зала г а ње за п ра во на г ра д т ре ба ло би да п ро ш и ри хо ри зон т е м и л и т а н т н и х пар т и к у ла ри за ма [Cal l i n icos 20 06: 51] а нт икап ит ал ис т и чк и х соц ија лн и х

166 по к р е т а. И з на д па р т и к у ла ри з а ма с е и з д и же к ла сна по де ла је р је к а п и т а- ли зам гло бал ни фе но мен. Кла сни иден ти тет ни је ми ли тант на пар ти куларност, већ та кав иден ти тет ко ји узи ма ју ћи гло балност капитала, пре - мо шћу је ло кал но и гло бал но [Wright 2006: 94]. К РИ Т И К А Те о ри ја Деј ви да Х а р ви ја не р е т ко je к ри т и ко в а на. К а ко т о Џон Ре н и Шорт (John Ren nie Short) сма тра, да нас је мо дер но од ба ци ва ти рад Дејви да Х а р ви ја [Shor t 1996: 108], по г о т о в о и з по с т моде рн ис т и чког у гл а. С л а б а т ач к а Х а р в и је в е т еор ије у једно је и оно ш т о и с т у ч ин и т ол ико п ри ма м љи вом, а т о је ње г о ва ја сно ћа и кон зи с т ен т нос т. Нај ви ше к ри т и ка до би ја због сво је марк си стич ке ори јен та ци је, као и због по све ће но сти тер - ми ну к ла се, ко ји ис т и че са мо еко ном ске ра з л и ке у н у тар д ру ш т ва, а за не - ма ру је о с т а ле д и мен зи је. Х а р ви под у т и ца јем к ри т и к а по п у ш т а и у в о д и но в е е ле мен т е у св о ју т е о ри ју ( р од, к ул т у ру), а л и н и к а да не од у с т а је од и де је да с у к ла сне ра з л и ке нај би т н и је с о ц и ја л не ра з л и ке у к а п и т а л и зм у [Wright 2006]. Про блем је што се кла сна бор ба за та шка ва и не на зи ва пра вим име ном, док се у јав но сти ства ра став да је ова ка те го ри ја бес пот реб на и п ре ва зи ђе на [ Ha rv i 2012]. И па к, у рбан и а кт ери налазе се у м ног о ком п лек сн и јем по ло ж а ју хе т е р о г е н и х уло г а и с т а т у с а, не г о ш т о т о Х а р - ви је в а к ла сна по ла ри з а ц и ја одс л и к а в а. Проблема тич на је и ве ри фи ка ци ја Хар ви је ве ре во луционарне тео - ри је, је р је реп ре зен т а ц и ја с т вар но с т и за не ма ре на у корис т њене п ромене. Револ уц ионарна т е о ри ја н у д и о б ја ш њ е њ е по с т о је ће с т в ар но с т и, а л и с е и по т рв ђу је к р оз свој ема н ц ипат орск и пот енц ија л, т ако да је верификована тек ка да по ста је прак са. Кри те ри ју ми по пут оства рених потенцијала ре - во л у ц ионарне т е о ри је ису ви ше су а п с т ра к т н и да би т е о ри ја би ла на у ч но т е с т и ра на [ Ba r ne s 20 0 6]. Х ар ви ја к рит и к у ју и зб ог о слањ ањ а на концеп т в р еднос т и који вид и као осно ву по ли тич ке економије, али и због тезе да је прекомерна акум улац ија к ап ит ала и манен тна к ап ит ал изм у. Тачн ије, п р облемат и чна је њ е г о в а по јед но с т а в љ е на у н у т ра ш њ о - спо љ а ш њ а д и ја лек т и к а, ко ја ви д и са мо тен ден ци ју ка пре комерној акумула ци ји као уну тра шњој про тив - р еч но с т и к а п и т а л и зма и спо љ а ш њи м п р е в а зи ла же њи ма ов е п р о т и в р ечно с т и у ви д у п р о с т ор но - т ем по ра л н и х фи к с е в а, де в а л у а ц и ји к а п и т а ла и по в рат к у а к у м у ла ц и ји ра з в ла ш ћ и в а њ ем [ D o el 20 0 6]. Не до ста так Хар ви је вог ра да, ко ји и сâм при зна је, је сте да је он ге о- граф ски огра ни чен. Кон цен три сан је углав ном на Евро пу и Се вер ну Амери к у. Ме ђу т и м, у К ра т кој и с т о р и ји не о л и бе ра л и з м а [Har vi 2012], он се фокуси ра на нео ли бе ра л ни ра з вој и у д ру гим де ло ви ма света. На п ример, он ов де ч и т а в о по гла в љ е по св ећује спец ифи чном к инеском не ол иб ера лном п у т у. Та ко ђ е, у по гл а в љу о не јед н а ком г е о г р а ф ском р а з в о ју, он о б р а ћ а па жњу и на Ју жну Ко ре ју, Мек си ко и Ар ген ти ну, али још увек ова раз матра ња оста ју на агре гат ном, ма кро-ни воу [Gre gory 2006: 23].

167 К а п и т а л је гла в н и а г енс о б л и ко в а њ а у р ба ног п р о с т о ра и с о ц и ја л не се гре га ци је. Ур ба ни раз вој по сма тра се кроз при зму по тра ге за ап сорп цијом ви ш ка ка п и та ла, ка ко би се ак у м у ла ц и ја ка п и та ла неометано одвијала. О бјаш њ а в а јућ и г радов е к а о маш ине з а ц и рк улац ију к ап ит ала, он з апада у си ту а ци ју да све ди стинк тив не ка рак те ри сти ке градова посматра са стано ви шта ка пи та ли стич ке профитабилности или потенцијалне прима - м љи в о с т и и н в е с т и т ор ск и х фи на н си ја, и л и екс п ло а т и с а но с т и од с т ра не к а п и т а ла, з а не ма ру ју ћ и к ул т у р н у д и мен зи ју г ра до в а. И па к, оп т у ж б е з а еко ном ски ре дук ци о ни зам Харви види као поједностављење његове тео - ри је [Har vi 2013: 155]. ЗА К ЉУ Ч А К Ур ба на со ци о ло ги ја при хва ти ла је Хар ви ја као те о ре ти ча ра рав но - прав ног оста лим нео марк систима, попу т Кастелса и Лефевра. Харви подсећа с о ц и о ло г е ко л и ко је Ма рк с о в а по л и т и ч к а еко но м и ја а к т у е л на т е о ри ј ск а па ра д и г ма за п ро у ча ва ње у р ба не со ц и о п ро с тор не се г ре га ц и је. Уз Хар ви ја не мо г у ће je з а не ма ри т и р е ле в а н т но с т п р о у ча в а њ а еко ном ске д и мен зи је у р ба не с т в а р но с т и. Његова ху ма ни стич ка ори јен та ци ја и за ла га ње за пра вед ни је гра до - в е ч и не г а и н т е р е с а н т и м з а бр ој не у р ба не по к р е т е и а к т и ви с т е. Х а р ви је м и с л и л а ц ко ји и н сп и ри ше н а р а з м ат р а њ е п р е в а зи л а же њ а не п р а в ед ног д ру ш т в а. Кон зи с т ен т но с т њег ове к ри т ике, к а о и њег ов а непоколебљив а по све ће нос т ж и во т н и м п рос т орима у од но су на п ро с то ре ка п и та ла, т е ра нас да кон ти ну и ра но ми сли мо о про ме ни пра ви ла [Zu kin 2006: 120]. Х а р ви у р б а ној с о ц и о ло г и ји н у д и М а рк с о ву по л и т и чк у е ко ном ију до пу ње ну про стор ним ка те го ри ја ма и при ла го ђе ну по тре ба ма ове ди сцип л и не. Ур ба на с о ц и о ло г и ја до би ја Ма рк с а фи л т ри ра ног к р оз Ле фе в р о ву м и сао, а л и п ред с та в ље н у на знатно једнос тавн ији нач и н. Оно ш то га ч ин и по пу ларнијим од Лефевра јесте једноста ван и ја сан став, као и пред у зет - н и ч к и од но с п р е ма с оп с т в е ној т е о ри ји. Че с т а п р е да в а њ а и з а в о д љи в о с т Хар ви је ве ми сли до при но си то ме да се он у на уч ном све ту по на ша управо к а о ш т о с е по на ша ју и успе ш н и г радови п р еша вш и на п р едузе тн и чк у ори јен т а ц и ју. Уп ра в о ови м Х а р ви је о б е з б е д ио с е би по п у ла р н у по зи ц и ју звезде - т еор ет и ча ра, по зна т ог у бр ој н и м д и сц и п л и нама. С оц иолози би од Хар вија могли да уче како да утичу на пре по зна тљи вост сво јих до при но са. Би тан Хар ви јев до при нос је у то ме што по сред но слу жи као по пула ри за тор ур ба не со ци о ло ги је, али и као спе ци фи чан мост из ме ђу раз лич ит и х д и сц и п л и н а. К ри т и ч к и г е о г р а фи п р е ко њ е г ов е т еорије дол аз е у контакт с Лефевром и осталим ауторима ур ба не со ци о ло ги је, док исто вре - ме но и со ц и о ло г е о т ва ра п ре ма г е о г ра фи ма, у р ба н и с т и ма, еко но м и с т и ма и т е о р е т и ча ри ма о с т а л и х д исц ип л ина. О в а ко м у н и к а ц и ја ве о ма је би т а н сег мен т у п ре в ла да ва њу д и сц и п л и нар не ог ра н и че но с т и со ц и о ло г и је ко ја мо же би ти коб на по њу са му.

168 Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РАТ У РА Barnes, Tre vor (2006). Bet we en De duc tion and Di a lec tics: Da vid Har vey on Know led ge. In: Noel Ca stree & De rek Gre gory (eds.). Da vid Har ve y: A Cri ti cal Re a der. Lon don: Blac kwell Pu blis hing, 26 46. Cal li ni cos, Alex (2006). Da vid Har vey and Mar xism. In: Noel Ca stree & De rek Gre gory (eds.). Da vid Har vey: A Cri ti cal Re a der. Lon don: Blac kwell Pu blis hing, 47 54. Doel, Mar cus (2006). Di a lec ti cal Ma te ri a lism: Stran ger than fric tion. In: Noel Ca stree & De rek Gre gory (eds.). Da vid Har vey: A Cri ti cal Re a der. Lon don: Blac kwell Pu blis hing, 55 79. En gels, Fri drih (1977). Po lo žaj rad nič ke kla se u En gle skoj. B e o g r a d : P r o s ve t a. Gi dens, En to ni (2003). S o c i o lo g i ja. B e o g r a d : E ko n o m s k i f a k u l t e t. Gre gory, De rek (2006). In tro duc tion: Tro u bling Ge o grap hi es, in: Noel Ca stree and De rek Gre gory (eds.), David Harvey: A Cri tical Reader. Lon don: Blac kwell Pu blis hing, 1 25. Har vey, Da vid (2003). Fle xi ble Ac cu mu la tion thro ugh Ur ba ni za tion : Re flec ti ons on Postmo der nism in the Ame ri can City. In: Ash Amin (ed.). Po st- fo r d i s m: A Re a d e r. Lon don: Blac kwell Pu blis hing, 361 386. Har vey, Da vid (2006). Li mits to Ca pi tal. Lon don: Ver so. Har vey, Da vid (2010). Neo li be ra li zam i grad. D i s k r e p a n c i ja, X, 14 15: 93 104. Har vey, Da vid (2005). S p a c e s o f n e olib er aliz at i o n: t ow a r d s a t h eo r y o f u n ev e n geog r a ph ic a l d e v e lo p m e n t. He i d el b e r g: Fr a n z St e i n e r Ve r l a g. Har vey, Da vid (2002). The Art Of Rent. S o c i a li s t Re g i s t e r, 38: 93 110. Har vey, Da vid (2003a). T h e Ne w Im p e r i a li s m. Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press. Har vi, Dej vid (2012). K r a t k a i s t o r i ja n e o li b e r a li z m a. No vi Sad: Me di ter ran Pu blis hing. H a r v i, D e j v id (20 05 ). O d m e n a d ž e r s t va k a p r e d u z e t n i š t v u : t r a n sfo r m a c i ja g r a d s ke u p r a ve u po znom ka pitali zmu. U: Sre ten Vujo vić i Mina Pe tro vić (ur.), Ur ba na so ci o lo gi ja. Beograd: Za vod za udž be ni ke i na stav na sred stva, 208 217. Har vi, Dej vid (2013). Po b u n je n i g r a d o v i: o d P r a v a n a g r a d d o Ur b a n e r e v o l u c i je. No vi Sad: Me d i t e r r a n P u bl i s h i ng. Le fe vr, An ri (1974). Ur b a n a r e v o l u c i ja. Be o grad: No lit. Marks, Кarl (1971). K a p i t a l: k r i t i k a p o li t i č k e e k o n o m i je I I II. Be o grad: BIGZ. Short, John Ren nie (1996). The Ur ban Or der: An In tro duc tion to Ci ti es, Cul tu re, and Po wer. Ox ford: Blac kwell Pu blis hing. Sp r i n ge r, Si m o n (2012). Ne o l i b e r a l i s m a s d i s c o u r s e: b e t we e n Fo u c a u l d i a n p o l i t i c a l e c o n o my a n d M a r x i a n p o s t s t r u c t u r a l i s m. C r i t i c a l D i s c o u r s e S t u d i e s, 9(2): 133 147. Sti glic, Džo zef (2004). P r o t i v r e č n o s t i glo b a li z a c i je. B e o g r a d : SBM -x. Thirft, Ni gel and Da vid Har vey (2006). A Rock in a Hard Pla ce. In: Noel Ca stree and De rek Gre gory (eds.). Da vid Har vey: A Cri ti cal Re a der. Lon don: Blac kwell Pu blis hing, 223 233. Vujo vić, Sre ten i Mi na Pe tro vić (2005 ). O kla sič noj i no voj ur ba noj so ci o lo gi ji. U: Sre ten Vu - jo vić i Mi na Pe tro vić (ur.). Ur b a n a so ci o lo g i ja. Be o g r a d: Z a vod z a ud ž be n i ke i n a st av n a sred stva, 13 65. Wright, Me lis sa (2006). Dif fe ren ces that Mat ter. In: Noel Ca stree and De rek Gre gory (eds.). Da vid Har vey: A Cri ti cal Re a der. Lon don: Blac kwell Pu blis hing, 80 101. Zu kin, Sha ron (2006). Da vid Har vey on Ci ti es. In: Noel Ca stree and De rek Gre gory (eds.). Da vid Har vey: A Cri ti cal Re a der. Lon don: Blac kwell Pu blis hing, 102 120.

169 R E V I E W S C I E N T I F IC PA PE R DA VID HAR VEY S CON TRI BU TION TO UR BAN SO CI O LOGY by M A R I JA C VJ ET KO V IĆ Su b o t i c a, Se r bia m a r i ja c v j@g m a i l.c o m SUM MARY: Da vid Har vey is a neo-mar xist the o rist in flu en tial in many di sci pli nes. This pa per analyses his spe ci fic use of Marx s the ory as a con tri bu tion to ur ban so ci o logy. Ob ser ving ci ti es in the con text of a con stant need of ca pi ta lism to over co me the pro blem of ove r- a c c u mu l a t io n of c a pi t a l, u r b a n i z a t io n i s s e e n a s a n i m p o r t a nt f a c t o r of c a pi t a l i s t develop me nt. Metho d s of t e mp or a r y relocat ion a nd re so lu t i on s of ca pi t a l ist con t r a d ic t i on s, w it h t he help of so - cal led a c cu mu la t ion by d is pos ses sion, a re i n t e n si f ied i n neo -l i be r a l ism, which is seen as a pro ject for the re sto ra tion of class po wer. The re fo re, Har vey de mands mo re equ i ta ble ci ti es in which the in te rest of pri va te ca pi tal will not be the main fac tor of the ir sha ping. Har vey s Mar xism is al lu ring, but it is al so the su bject of nu me ro us cri ti cisms. K EY WOR DS: a cc umulat ion by d i sp o ss e ssion, D a v id H a r vey, ne o -M a r x i s m, u r ba n s o c i o log y