X + Y = ПЕ СМА ИЛИ МО ЈЕ ОСЕ ЋА ЊЕ СВЕ ТА. 1 У К У Т И Ј И РЕ Н Е СА Н СЕ М И РО ЉУ БА

Е С Е Ј И Ј Е Л Е Н А М А РИ Ћ Е ВИ Ћ X + Y = ПЕ СМА ИЛИ МО ЈЕ ОСЕ ЋА ЊЕ СВЕ ТА. 1 У К У Т И Ј И РЕ Н Е СА Н СЕ М И РО ЉУ БА ТО ДО РО ВИ Ћ А 2 Па н д о р и н а к у т и ја М и р о љуб а Тод о р о в и ћ а је ко хе р е н т н а и кон це п ц и ј ск и гле д а но б ри ж љи в о уо б л и че н а пе сн и ч к а к њи г а, н а с т ал а и з х аот и ч ног р а д ног м а т е р и ја л а, з а по ч е т и х, н е д о в р ш е н и х, од б а ч е н и х и н е о бја в љ е н и х п е с а м а с к р а ја ш е з д ес ет и х и п о ч е т к а с е д а м д е с е т и х г о д и н а... Не ш т о м а т е р и ј а л а п р е у з е т о ј е и з Тек сту ма (1981), а нај ве ћи број је (...) об ра ђен, до вр шен, упе смљен, кон кре ти зо ван, ви зу е ли зо ван и до ве ден до ко нач ног об ли ка у годи на ма 2013. и 2014. 3 Реч ју, не з а в р ше н и ра до ви и пе сн и чке к рхо т и не, и л и о с т а ц и не гда ш њи х еп и фа н и ја, до ж и в е л и с у п р е по р од. Пе сн и к и х је по п у т ар хе о ло г а ис ко пао, ре кон с т ру и сао и доврхун ио, оп р е де л и в ш и с е з а п р е в а с ход но а н т и ч к у т р а д и ц и ју, ко ју с у ож и в љ ав ал и и р ене с а нсн и у ме тн иц и. Ренес а нс а је н а у ме тн и чком п л а н у би л а успе ш на з а х в а љу ју ћ и а р хе о ло г и ји, 4 с тим да би се у слу ча ју Пан дори не ку ти је го во ри ло о пе снич ким и личним ископ и на ма. 1 Ми рољуб Тодоровић, (Једначине са две непо зна те), Пла не та (две пое ме: Ниш 1960 Бе о град 1968), Про све та, Ниш 1995, 61. 2 Рад је на стао при про јек ту Ас п е кт и и д е нт ит ет а и њих ов о о бл иков ањ е у с р п с ко ј к њи ж е в н о с т и (178 0 05 ), ко ји с е р еа л и з ује н а Ф и ло з о ф с ком ф а к у л т е т у у Но вом Са ду. 3 М ир о љу б То д ор ов и ћ, Па нд ор и н а к у т и ја, Eve rest me dia, Бе о град 2015, 161. 4 Жан Де ли мо, Ци ви ли за ци ја ре несан се, прев. Зо ран Сто ја но вић, Из дав а ч к а к њ и ж а р н и ц а З о р а н а С т о ј а н о в и ћ а, С р е м с к и К а р л о в ц и, Но в и С а д 2 0 0 7, 103. 233

Taко је и по тра га за Је зи ком, 5 за сло је ви ма и ис ко пи на ма јези ка, за реч ју која обасјава, 6 ч ин и се, обележена у п раво одабиром фор ме, тра ди циј ских сиг на ла и ре фе рен ци, ко је, ску па узев, упућу ју на ре не сан су, и у ко нач ни ци до во де до пи та ња за што би се пе сник окре нуо баш овој епо си као вре лу ин спи ра ци је или из вори шту од го во ра на оне иза зо ве ко је га као умет ни ка ин те ре су ју. Нај пре, вре ди осмо три ти због че га би пе сник у п е с м и о за бора вљен ма те ри јал баш под на сло вом Па н д о р и н а к у т и ја. По зна т о је да је Пан до ра отво ри ла кр чаг у ко ји је Про ме теј био за тво рио све ду хо ве ко ји су мо гли да на у де љу ди ма: ста рост, те го бан рад, сла бост, лу ди ло, по рок и страст. На дну је би ла На да, ко ја је људском р о д у по мо гл а да с е сп ас е од св еопш т ег с амоубис т в а. 7 Рано пре ми ну ла се стра Ми ро љу ба То до ро ви ћа зва ла се На де жда ( Нади ца) То до ро вић (Но ви Па зар, 1942 Ниш, 1961), 8 ко јој је пе сник по св е т ио пе см у С е с т ри Н а д и п р е р а но у м р лој, a ко ја фи г у ри ше као про лог књи ге На рав но м ле ко п ла мен пче ла. 9 За н и м љи во је, ме ђу тим, да је Ми ро љуб То до ро вић у ча со пи су Змај, 1. фе бру а ра 1955. го д и не, об ја вио пе см у Воз, а л и под и меном своје сес т ре, Надеж де То до ро вић, јер му не би об ја ви ли пе сму, бу ду ћи да је већ био гимна зија ла ц. 10 Уко ли ко би се На да по сма тра ла и као пе сни ков ал тер его, а не са мо мла да лач ки псе у до ним, це ла пе снич ка књи га Панд ор ин а к у т и ја мо гла би се осмо три ти и као по тра га за нај ши ре схва ће ном На дом уну тар се бе, али и уну тар би ћа је зи ка, речи, слова, а ску па узев пе сме. Са ма ку ти ја пред ста вља ла би опа жај ни свет, про стор ни објекат ис п ред све зна ју ћег су бјекта. Ови м је извршена објект ивизац ија пе са ма, бу д у ћ и да су сме ш тене у п ро стор ( Пан до ри не) к у т и је, ч и ме је пос т и гн ут а њихова ви шед и мензиона л нoс т, 11 која бива исп уњена нај р а з л и ч и т ији м си гнал има к улт ур е. К ако П а ндор а е т имолош к и 5 Је з и к је п р а в и к р е а т и в н и с у бје к т То д о р о в и ћ е в е п о е з и је. Та њ а К р а г у је ви ћ, М ирољуб То до ро ви ћ: У у з не м и ре ном те л у је зи ка, Сви рач на в лат и т раве, Аго ра, Зре ња нин 2006, 128. 6 Реч ме о ба сја в а на с лов је по с лед њ ег, че т в р т ог ц и к л у с а пе с а ма у к њи зи Па н д о р и н а к у т и ја. Оста ла три ци клу са су, ре дом: Глас из не из реч ја, Буд но ожи ли ште и Да ру јем ти твор че. 7 Уп. Ро берт Гревс, Г р ч к и м и т о в и, п р е в. Б о б а н В е и н, Ф а м и л е т, Б е о г р а д 2008, 133. 8 С л и ке Н а д е ж д е То д о р о в и ћ м о г у с е п о г л е д а т и у п р и л о г у ф о т о г р а ф и ја н а по с лед њи м с т р а н и ц а м а з б о р н и к а С и г н а л и з а м и д е л о Ми р о љу б а То д о р о в и ћ а, прир. Ми ли во је Па вло вић, Би бли о те ка гра да Бе о гра да, Бе о град 2014, 331 332. 9 Ми ро љуб То до ро вић, На рав но млеко пламен пчела, Гра ди на, Ниш 1972, 7. 10 М и р о љу б То д о р о в и ћ, То ко в и н е о а в а н г а р д е, Но лит, Бе о град 2004, 48. Псе у до ни ми Ми ро љу ба То до ро ви ћа је су Вид и Ве ли мир. 11 Пјер Гар ни је, Ми ро љуб То доровић или знак простора, зборник: Миодраг Б. Ши ја ко вић, Си г н а л и з а м у с в е т у, Бе о град ска књи га, Бе о град 1984, 63 68. 234

зна чи сви ме об да ре на (pan: све, do ron: дар), мо же се го во ри ти о то ме шта би се у овом слу ча ју под ра зу ме ва ло под све об да ре но шћу. Пе сни ч ка к њи га ис пе ва на је и у фор ми к у ти је: че ти ри ци к л у са (и че ти ри го ди шња до ба), сва ка пе сма има два ка тре на, а по след њи ци клус је сег мент кон крет не и ви зу ел не по е зи је. Фор ма би по језг рови то с т и, к раткоћ и и сад рж и н и могла да у п ућује на хаик у, мада ме трич ка схе ма кла сич ног ха и куа ни је ис по што ва на, мо жда управо због то га што би об ли ку кутијe ви ше од го ва ра ла стро фа од чет и ри не г о т ри с т и х а. М и р о љу б То до р о ви ћ п и с а о је х а и к у по е зи ју (сц ијент ис т и чко/с т о х а с т и ч к и, к ла си ч н и, ша т р о в ач к и х аик у): т зв. х а и к у т р е н у т а к з а То до р о ви ћ а је би л а еп и фа н и ја у д у бљ ем см и с л у р е ч и (...) у ч и н у до ж и в љ а в а њ а с а мог је зи к а ко ји м с е спо зна је све т а и ме н у ју. 12 Сц и јен т ис т и чко/с т ох ас т и ч к и х а и к у и ( у п ра в о и з Те к с т у м а) има ју упо ри ште у ПРО СТО РУ ВРЕ МЕ НУ МА ТЕ РИ ЈИ, на уч ним обла сти ма (астро но ми ја, би о ло ги ја, хе ми ја, физи к а), т е п р ес л ик ав ању л ик а Космос а на л ице З ем љ е, р а зумев ању ко смог он ије и к а о п р оцес а који с е до г а ђа у језик у. 13 П ис ањ е ов е по е зи је у вре ме пр вог од ла ска у ко смос (1961) и на Ме сец (1969), што п р ед с т а в љ а о т к ри в а њ е но в ог св е т а, но в ог (ко см и ч ког) п р о с т о р а, рав ног ве ли ким географским открићи ма у вре ме ре не сан се, инспи ри са ло је пе сни ка да про дре или се ви не и у ко смич ке, не са мо зе маљ ске про сто ре jезика. Упра во је у збир ци ха и ку по е зи је Ра до сно рже Рзав, из нео ау то по е тич ки став, по ко јем се из ве стан инфа н т и л и з а м ко ји д и к т и р а к р ат к и х а и к у о б л и к мо же и з б е ћ и т и ме ш то, по ред сл и ке, ве л и к у паж њу т реба посвет ит и језик у; ш то д убље ула зи ти у ње га! 14 Опре де ље ње баш за ха и ку мо гло би да се об ја сни и зна ча јем ко ји за срп ску књи жев ност има ова по е зи ја. У том сми слу, не из о став но би тре ба ло по ме ну ти из бор Ми лоша Цр њан ског Пе сме стар о г Јап ан а и њ ег ов п р оп р а тн и п р едг ов о р. Пр ем а Ц рњ а нском, у овом пе сни штву са ма реч се из ми че, не би ли пре пу сти ла што ви ше про стора песми, ко ја ће по пу ни ти пра зни не за чи је постојање нисмо ни зна ли. Она во ди до не из ре ци вог 15 нај кра ћим пу тем, она је тај пут, а не циљ. Пе сма из ме ђу ре чи и ћут ње, ба лан си ра об лич је и пра зни ну, осва ја ју ћи за нас све те про сто ре до ко јих наш дух мо же да до сег не, и ст ва ра ју ћ и нас ус п у т. 16 Код То до ро ви ћа п ра зн и на би ва 12 Ж и в а н Ж и в ко ви ћ, Х а и к у у си г на л и зм у, Си г н а л и за м: ге не за, п о е т и ка и умет нич ка прак са, Вук Ка ра џић, Па ра ћин 1994, 226. 13 Исто, 227 228. 14 Уп. Исто, 235. 15 Виде т и: М и р о љу б То до р о ви ћ, Је з и к и не и з ре ц и в о, А л т е р а, Б е о г р а д 2011. или Гл а д з а н е и з г о в о р љи в и м, Но лит, Бе о град 2010. 16 Пес м е с т ар ог Јап ан а, одаб р а о М илош Ц р њ а нск и, Н ап р еда к, Гу нд ул и ћ, Са ра је во, Б е о г ра д 1928. До с т у п но на: ht t p:// h a ik u80.on.ne obe e.net /st ar i _ japa n.ht m l 235

ис п уњ ена сам и м л и рск и м су бјект ом који с е п р ет в ара у песм у: т у сам а не ви дљив / у пе сму пре тво рен. 17 Ти м п ро т еј ск и м п ре т ва рањем он осва ја пе сму, тј. про стор, осва ја ко смос, јер по ста је део ње га. По ред оста лог, би ло би од зна ча ја ис та ћи и за па жа ње да је Ја пан, као не ка Ита ли ја, при мао из Ки не, огром не и ста ре, сво је ру ко п и се, ш то су у т и ца л и као п ре п и си г рч к и у Ре не са нсу. 18 Ја пански ха и ку у од но су на Ки ну, сто га, био би на ис тој ли ни ји са ан тичком т р а д и ц и јом п р е о б р а же ном у р е не с а н си. 19 Тра г о ви м и т о ва и т е ко ви на к ул т у ра и к њи жев но с т и у по е зи ји Пан до ри не ку ти је при сут не су у ви ду ре чи-сиг на ла, а функ ци о нал и з а ц и ју п р о на л а з е у сх в а т а њу м и т а к а о а р х и је зи ч ке к а т е г о ри је, по мо ћу ко је је мо г ућ но п р о д р е т и ис под је зи к а и до ћ и до с а ме с у ш т и не људ ског би ћа, 20 те баш у са мој Ре чи, а не ре че ни ци, ко ја поста је она ко ја уте ло вљу је у се би сло је ве ду хов них зна че ња: 21 а) Л и ч но с т и а н т и ке: г и л г а меш, т у т а н к а мон, п л а т он, хо ме р, ифи г е н и ја, хе р а к л и т, це з а р, х а н и ба л б) Ан тич ки мит: ози рис, пан до ра, пе газ, хер мес, ари јад на, пи ти ја, ар го на у ти, про ме теј, апо лон, про теј, ор феј, хи ме ре в) Ре не с а н с а: ц в е т н и б о т и че л и, г у т ен б е рг г) Сим бо ли зам: рем бо, ма лар ме По р ед ат ри бу т а к ри ла т о с т и ко ји од л и к у је в е ћ и н у на в еден и х сиг на ла, мо же се за па зи ти да они ни су про из вољ но укљу че ни у пе снич ко тка ње и да њи хов по мен раз от кри ва не ке од сме ро ва који ма се чи та лац мо же кре та ти. Је дан од упе ча тљи вих ти цао би се мог ућнос т и да с е к р ет ањ е л и рског с убјект а Па нд ор ин ом к ут ијом мо же и ме но в а т и св о је в р сном О ре с т и јом. На ово на во де сти хо ви ко ји упу ћу ју на то да лир ски су бјект би ва про го њен, да га го ни хај ка ( цр ве на хи је на / на на шем је траг у, т р ч и мо к а ис т о к у (...) з локобн и т опо т / хајк ача ра зјарен и х, хор хај ка ча, стра шни суд пред на ма ), нео бич на фре квент ност ре чи крв ( сми ри се кр ви, из вор зле кр ви, кр вљу обе ле жен, же дан кр во ток, крв ник пред вра ти ма, увек кр во же дан, зла крв на ви ди ку, га зио сам крв, кр ва ва су за ), крик ( крик у но ћи, крик не чи ји, крик стр ви не, крик но во ро ђен че та, кри ко ви ор га змички, крик де чи ји ), пас ( у не дри ма пас, гла дан као пас, прибли жа ва се пас, пси у не дри ма ), па и отво рен по мен Ифи ге ни је. О р е с т а с у з б ог у би с т в а мај ке п р о г о н и ле Ери н и је, зм и јо ко с е, пс е 17 М. То до ро вић, Па н д о р и н а к у т и ја, 93. 18 Пе с м е с т а р о г Ја п а н а, од а б р а о М. Ц р њ а н с к и. ht t p: // h a i k u 8 0.o n. n e o b e e. n e t /s t a r i _ ja p a n.ht m l 19 Ж. Де ли мо, Ци в и л и з а ц и ја р е н е с а н с е, 98. 20 Lji lja na Gjur gjan, Od nos mi ta i knji žev no sti u raz do blji fin de siéclea i u av a n g a r d i, Zbor nik III pro gra ma Ra dio Za gre ba, 25/26, 1991, 97. 21 Исто, 100. 236

то гла ве, кри ла те, ро ђе не из ка пи кр ви ка стри ра ног Ура на. Док је су ђе ње тра ја ло ни је му би ло до зво ље но да спе ре крв са се бе. У про гон ству су срео је се стру Ифи ге ни ју, ко ју је бо ги ња ло ва, Ар теми да, спа сла смр ти. Брат и се стра би ли су се пре по зна ли, а се стра је има ла лек (ста ра Ар те ми ди на ико на) за бра то вље ву бољ ку (Ерин и је). 22 Код То до ро ви ћа је то пак биљ ка ру со ма ча, ко ја слу жи за за у ста вља ње к р ва ре ња: ру со ма ча у ша ци 23 и На да као се стра ко ја до но си спас. Н и је, ме ђу т и м, мо г ућ но по у зда но у т вр д и т и ко је у Пан дориној к у т и ји Орест а ко Ери ни ја. Ако је лир ски су бјект Орест, ње га прого ни пе сма, тј. Ери ни је, али кад он сам по ста не пе сма, он да се прео бра ћ а у Ерин ију, и обрат но. И па к, мо же се по с т а ви т и п и т а ње ш т а би уоп ште овом ана ло ги јом мо гло да бу де по сре до ва но. Над Ерини ја ма, на и ме, власт је не моћ на, би ло да је бо жан ска, све ште нич ка и л и к ра љев ска. 24 Хе ра клит је чак опи си вао ка ко би оне би ле те ко је би спре чи ле Хе ли ја ако би од лу чио да про ме ни пу та њу Сун ца и ко нач но оне има ју спо соб ност да ме ња ју об лич је. Ако су да кле Ери ни је Пе сма, а над Ери ни ја ма ни јед на власт не ма моћ, та ко потен ци јал но ни пе сму не би мо гла да угро зи ни чи ја власт! Бли ско ов ом с а гле да в а њу је с т е и а на ло г и ја и з Зв е з да л и је: пе сма = атом = ће ли ја = сун чев си стем. Kатастрофе над шти вом би ле би ана лог не к а т а с т р о фа ма у св е м и ру, које су док аз ане ло г и ч ко -ма т е ма т и ч к и м ме т о д а м а. По ш т о је м а т е рија неу н иш т ив а, по е зи ја с а м а по с е би де кла ри ше се као не у ни штива. Сматрајући је на плану духовности за оно што је ма те ри ја на пла ну све ми ра, по е зи ја се пре ма Тодо р о ви ће в ом сх в а т а њу мо же с амо к в ал ит а т и в но ме њ а т и, а л и не и уни шти ти. 25 На том тра гу би ла би и про ми шља ња Ју ли ја на Кор нха у зе ра: Пе сма, да кле, по ста је ма гич на фор му ла жи во та и ко смо са, и ње на зна че њ а у овом т рен у тк у дале ко п ре ва зи ла зе уске л и те рарне ок вире. Она жел и ко начно да врат и изг убљено јед и нст во с науком, је д и нс т во пе в а њ а и м и ш љ е њ а и з до ба а н т и ке и ве л и к и х по е ма Ем пе до к л а, Хе си о да и Лу к р е ц и ја. Че зне з а св е о бу х в ат ном сли ком све та у чи јој ће осно ви би ти она са ма као ана ло гон ато му, ж и во т у и све м и ру. 26 Све о бу х ват на сл и ка све т а под ра зу ме ва ла би ч в р с т о је д и н с т в о пе в а њ а ко је ће о б у х в а т и т и и на у ч но м и ш љ е њ е. Пе сма из јед на че на са Ери ни јом су ге ри ше и то да власт ни је, као у ан т и ч к и м вре ме н и ма и л и ре не сан си, за и нтересована за у ме тност, 22 Р. Гревс, Г р ч к и м и т о в и, 381. 23 М. То д о р о в и ћ, Па н д о р и н а к у т и ја, 119. 24 Р. Гревс, Г р ч к и м и т о в и, 112. Ол г а М и х ај л ов н а Ф р е ј д е н б е р г, Мит и ант и ч к а к њи ж е в н о с т, прев. Рад ми ла Ме ча нин, Про све та, Бе о град 1987, 156. 25 Осто ја Ки сић, Све мир и сан, Мо с то в и, год. 18, бр. 94, Пље вља 1986, 55. 26 Ју л и ја н Ко р н х а у з е р, С и г н а л и з а м с р п с к а н е о а в а н г а р д а, прев. Би сер ка Рај чић, Про све та, Ниш 1998, 60. 237

већ да у из ве сном сми слу не ги ра ње ну вред ност или је под ре ђу је при род ним на у ка ма. По чев од ре не сан се, тех ни ка је не са мо привла чи ла па жњу вла сти, већ је по ста ла и са став ни део кул ту ре. Меце не с у по д р ж а в а ле к а ко т ех н и ч ке, т а ко и у ме т н и ч ке по д у х в а т е; Жан Ла ка рис се за ра чун Ме ди чи ја вра тио са ду гог по хо да са ви ше од д в е с т о т и не г рч к и х ру ко п и с а. 27 Пе см и сх в а ће ној к а о Ери н и ја ни чи ја власт не би мо гла да на у ди јер не ма моћ над њом, а пе сму ко ја вра ћа из гу бље но је дин ство са на у ком ни ко не мо же да подр е д и п ри р од н и м на у к а ма, 28 јер у овом кон тек сту оне су у слу жби по е зи је и у п раво је ч ине неун иш т ивом, г ара н т су њ еног опс т а нк а. Тех но ло ш ко о т к ри ће и п и с а на р еч су бл и м и с а н и су си гналом г ут ен б е рг н а ме с е ц у, т ј. ви з у е л ном пе смом ко јом с е з а в р ш а в а Пан до ри на к у т и ја, а где је Гу тен бер гов пор трет по ста вљен баш на ком пју тер ску кар ти цу, есте ти зо ван и осми шљен сло ви ма и речима: Од л у ч у ју ћ и по ле т на стао је ка да се по ја ви ло штам пар ство, а са њи м и и з у м сп и р а л не оп ру г е, п р в ог мо де р ног у т в р ђе њ а, к ри л ног 27 Ж. Де ли мо, Ци в и л и з а ц и ја р е н е с а н с е, 171; 99. 28 О у ло зи п ри р од н и х н а у к а у р е не с а н си, ви де т и по гл а в љ е у к њи зи: Ја ко б Бурк харт, Кул ту ра ре не сан се у Ита ли ји, прев. Ми лан Пре лог, Из да вач ка књижар ни ца Зо ра на Сто ја но ви ћа, Срем ски Кар лов ци Но ви Сад 1989, 191 196. 238

че к рк а, а л и и р а зв оја в ат р еног ору ж ја. 29 Си нт а гма Гут енб е рг ов а г а л а к си ја 30 у п у ћу је н а ц и в и л и з а ц и ју к њи г е, н а п р епор од к њижев но с т и ко ју је до не ло о т к риће ш т а мпа рс т в а. У д ру г ој по ло ви н и 20. в е к а т ех но ло ш к и н а п р е д а к је у зн а к у ком п ју т е р а, п а је т а ко т ре ба ло и да комп јут ериз ац ија донесе п репо р од к њи жев но с т и и л и да га ма кар про бле ма ти зу је, што се ја сно ви ди из ком пју тер ске поезије М ир ољу б а То до р о ви ћ а. По е зи ја Па н д о р и н е к ут ије в од и по ре кло и из ком пју тер ске по е зи је, на ста ле на ра чу на ри ма Економ ског и н с т и т у т а 1969. и М а т е ма т и ч ког и н с т и т у т а 1970. г од ине у Бе о г ра д у. 31 Ако је Гу тен бер го ва га лак си ја зна чи ла про дор у прос т о ре ш т а м па не к њи г е, ком п ју т е р ск а по е зи ја у и з ве сном је см и сл у про дор у про сто ре ра чу нар ског све та, пa и у ин тер нет све то ве, 32 ко ји би и мо гли да се име ну ју Пан до ри ном ку ти јом. Бу ду ћи да је 1969. г од ина о б е ле же на ла н си р а њ ем р а ке т е на Ме с ец, а т е г од ине с у не ке пе сме н а с т а ле н а комп јут ерим а Економског и нс т ит ут а, ја сно је ка ко се Гу тен берг на шао на ме се цу. Нај по сле, пре ма Радо в а н у Ву чкови ћу, си г н а л и с т и ч к и п л а не т а р н и у н ив е рз ал из а м под с е ћ а на екс п р е си о н и с т и ч к и ко см и з а м, с т ом р а з л и ком ш т о је о сло б о ђен м и с т и ч н и х и л у зи ја и у т е ме љ ен на на у ч н и м сазнањима васи о не и дост и гн ућ има нау ч не фан таст ике. 33 Да к ле, у те ме ље ност 29 Исто, 167 226. 30 Мо же се погледат и к њига: Мар ша л Мек л уан, Г у тен бер го ва ци ви ли за ци ја: на ста ја ње ти по граф ског чо ве ка, прев. Бран ко Вучи ће вић, Но лит, Бе о град 1973. 31 М. То д о р о в и ћ, Па н д о р и н а к у т и ја, 161. О по ле ми ци на ста лој по во дом ком пју тер ске по е зи је (и дру гих не спо ра зу ма) мо же се по гле да ти пре глед ни чланак Сиг на ли зам и срп ско пе сни штво се дам де се тих го ди на, Ми ро љуб То доро вић, Ne m o p r o p h e t a i n p a t r i a, Eve rest me dia, Бе о град 2014, 81 140; пр во бит но об ја вљен у ча со пи су К њи ж е в н о с т 1986. го ди не у на став ци ма. Од но ви ји х, афи р ма т и в н и ји х и н т е рп ретац ија ком пју т е р ске по е зи је, мо же мо и з д в о ји т и Д а д а ко м п ј у т е р (Ле т о п и с Ма т и ц е с р п с ке, год. 190, књ. 494, св. 5, 2014, 674 700) и Ма ши на учи да пи ше (Ма г и ја с и г н а л и з м а, ур. Зо ран Сте фано вић, Еве рест ме диа, Бе о град 2016, 30 35), Ива на Штер ле ма на. Узи ма ју ћи за п р ед л о ж а к Х а в е л о ко в у к њи г у Му за учи да пи ше, Штер ле ман је му зом на звао м а ш и н у. И н т е р е с а н т н о је д а је Б о ш ко Ло м о в и ћ у п р и к а з у То д о р о в и ћ е в е к њи г е П о н о в о у з ј а х у ј е м Ро с и н а н т а, њ ег ов и м м у з ам а н аз в а о П л а н к а и А ј н ш т а н а ( Планк и Ајн штајн као му зе, Лет о п и с Мат и ц е с р п с ке, год. 164, књ. 441, св. 3, 1988, 485 488), док би То до ро ви ће ва ли ра би ла елек трон ска (Ра до ји ца Та у тови ћ, О р феј с е лек т р он ском л и р ом : ht t p://w w w.a r t- a n i m a.c om /c16 - e se ji /r a do ji ca- -t a u t o v ic - o r fe j - s - ele k t r o n s ko m -l i r o m). 32 О укљу чи ва њу ин тер нет оп ци ја у гра ђе њу пе сме пи сао је Зо ран Сте фано вић у члан ку Ухва ће не ре чи, си ли кон ско ме со, Сто ле ће сиг на ли зма, ур. Зоран Сте фа но вић, Eve rest me dia, Бе о град 2014, 122: Ово се по ма ло раз ли ку је од н а и з г л ед с л и ч н е д е ц е н и ј с ке с и г н а л и с т и ч ке т р а д и ц и је ко р и ш ћ е њ а р а ч у н а р а у по е зи ји, је р ов де и м а мо с л у ч ај р еч и к а о в е ћ г от ов ог и н ф о р м а ц и о ног п а ке т а, а л и и у м е т н и ч к о г ч и н а, ч а к и п о е л ем е нт у м ат ем ат и ч к е е м п а т и ј е, к о л и к о ј е т о с и л и ц и ј у м с кој т е х н о л о г и ји д а н а с м о г у ћ е. 33 Ра д о в а н В у ч ко в и ћ, По е т и к а с и г н а л и з м а, К њи ж е в н а и с т о р ија, год. XXXVI, бр. 122 123, 2004, 305 311. Чла нак је до сту пан и на: http://www.rast ko. r s /r a s t ko /d e lo /130 26. 239

с и г н а л и с т и чког кос м из м а у н ау ч н и м с а з н а њи м а у п р а в о је оно што га раз ли ку је од екс пре си о ни стич ког ко сми зма, али га унекол и ко п ри бл и жа ва оном осе ћ ају о тк ривањ а (новог) свет а и човек а, 34 ко га је имао чо век ре не сан се. С д руг е с т ране, Тодор ови ћ је у не ко л и ко у ме т н и ч к и о б ра д ио и ренеса нсн и ра звој ват реног ору ж ја. Од х ла дног ору жја на једном ме сту по ми ње хар пун а на другом нож, док кур шум, као сиг нум ва т ре ног ору жја, пос таје к ључа н и неоп хо да н за ра ђа ње пе сме, ш то пе сму и пе сни ка ста вља у по зи ци ју стал не осци ла ци је из ме ђу рађа њ а и у бија њ а, ж и во т а и см рт и: бубри к у р ш у м, по но во се бу д и м / с кур шу мом на че лу, за по че так кур шум, за па лим не на да но / кур шум-пе сму, зеб ња из те бе / кур шум жр твен. 35 Спој хлад ног и ва тре ног пак илу стро ва ли би сти хо ви о експ ло зи ји зи ме. Го д и ш њ а до ба, к а р а к т е ри с т и ч на з а х а и к у по е зи ју, про на шла су сво ју функ ци о нал ност и у Пан до ри ној ку ти ји. Најп рису тн ија је у п раво зима: ву к зи мск и за ви ја, ле де н и да х зи ме, зи мо мо ран, лед на уса мљеност, лед на ти ши на, ле де на ди вљина, лед на му ња, ма да има и про ле ћа: про лећ ни плам, пролећ ни епи таф, ле та: лет ња омо ри на, је се ни: мраз је се њи, у је се њој тму ши, под је се њим зве зда ма. Упра во је у Се ве ру, у з а ле ђ е ној в о д и, х а и к у по е з ија н аз н ач ил а мог у ћно с т д а с е о с ет е спо је н и п ри н ц и п и св е т а, од који х је св е пос т ало, 36 те до ми нант на ат мос фе ра зи ме мо же да има ово об ја шње ње. Та ко ђе, вре ди по ме ну ти и ин те ре сан тан днев нич ки за пис Мир о љу ба То до р о ви ћ а (24. но в ем б а р 1985): М а ло ле де но до ба н а Зе мљи тра ја ло је око три сто ле ћа, при бли жно од 1500. до 1800. год и не. Осе т но за х ла ђе ње у на ве де ном пе ри о д у за х ва т и ло је Евро п у, С е в е рн у А ме ри к у и Д а ле к и ис т ок у А зи ји. Н ај х л а д н ији период ма лог ле де ног до ба би ла је дру га по ло ви на 17. ве ка, ка да су зи ме у Евро пи би ле за 1,5 до 2,0 ºC хлад ни је не го у на шем ве ку, док у Ја па ну зим ске тем пе ра ту ре за око 6 ºC а лет ње за око 4 ºC би ле ни же од са да ш њи х. Нај х ла д н и ји пе ри од ма лог ле де ног до ба по к ла па се са ми ни м умом Ма у н де ра, ин тервалом д угим 70 година (1645 1715). То је био пе ри од из у зет но мир ног сун ца, од но сно пе ри од без Сунчеви х пег а, п рот убера нц и и д ру г и х видова С у нчеве а кт и внос т и. 37 34 Ј. Бу рк х а р т, О т к ри ће сви је т а и чо вје к а, Кул т у ра ре не са н се у Ит а л и ји, 189 235. 35 У кур шум-пе сми и м а, р а з у м е с е, и е х а То д о р о в и ћ е в о г П у ц њ а у г о вн о (Л а т р и н а, Б е о г р а д 2 0 01), гд е п у ц а њ и м а у л о г у у н а с т а ја њу п е с а м а п р в о б и т н е п о е м е Го в н а р и ја. 36 По е зија старог Јапана, одабрао М. Црњански. http://haiku80.on.neobee. n e t /s t a r i _ ja p a n.ht m l. 37 М и р о љу б То д о р о в и ћ, Д н е в н и к с и г н а л и з м а 19 85, Унус мун дус, Ниш 2012, 271. 240

Да кле, са за вр шет ком пе ри о да ре не сан се от по че ло је ма ло ле дено до ба у ме т е о р о ло ш ком см и с л у, док је д ру г а по ло вина 20. в ек а у зна ку гло бал ног ото пља ва ња, ма да и Хлад ног ра та, те та ко зи ма и с т в а р а њ е к у р ш ум - п е с м е мо гу има ти и овај под текст ка да је реч о Па н д о р и н ој к у т и ји. Од 15. ве ка от кри ве но је да се Зе мља окре ће не са мо око сво је осе већ и око Сун ца, што се на зи ва ре во лу ци јом. Пре ма Кор нхаузе ру, аван гар да је већ то ли ко пу та по ку ша ва ла да из те ме ља поме ри ма с у у ме т но с т и, т о л и ко п у т а од ба ц и в а ла т ра д и ц и ју, т о л и ко п у т а п ро гла ша ва ла ра ђа ње но ве епо хе! А фа к т и ч к и јој н и ка д н и је по шло за ру ком да из вр ши ре во лу ци ју. 38 Мо ж да ис п р в а де л у је не спо ји в о, а л и ул а ском к њи жев но с т и у сфе ру тех ни ке и на у ке, ко смо са, у кон текст хе ли о цен три зма (пара диг ма тич на би би ла П ла нет а, Пут овање у Звездалију, Текс т ум), омогу ћа ва се ротирање књижевности око Сун ца (у сми слу ме та фори ч ке ре во л у ц и је). Уо ста лом, револ у ц и ја, барем у см и сл у ок ре та ња Зе мље око Сун ца, зна чи до вр ша ва ње пу ног кру га (тј. елип се или чак спи ра ле) и тра је го ди ну да на, до сле де ће Но ве го ди не. На рав но, и су шти на ха и куа има сво је упо ри ште у ора њу ца ре вом о Но вој год и н и, о т ва ра њу из во ра и м ра зе ва. 39 Да кле, ако је сиг на ли зам из весно кре та ње пла не те и око се бе и око Сун ца (ре во лу ци ја) он да он и до в р ша в а не к а к а в к ру г (е л и пс у/сп и р ал у), био он у ме т н и ч к и, исто риј ски, пе снич ки, ког би се јед ним де лом и ти ца ла про јекц и ја ис т о ри ј ске а в а н г а р де. Уп р а в о з б ог п ри па д но с т и си г на л и зма аван гард ном дис кур су, ко ји по ку ша ва да за ме ни овешталу култ у р н у п а р а д и г м у н о в о м с т в а р н о ш ћу, њ е г о в а е с т е т и к а з а п р а в о по с т аје е т ик а савременог доба и з алог буд уће и деје х уман ит ет а. 40 Ме ђу тим, мо жда сиг на ли зам довршава и ре во лу ци ју за поче ту ре не сан сом, тј. увиђа и уметнички пројектује запажања у ствара ла штво, и то оне еле мен те чи ја је ак ту ел ност оп ста ла до да нас. На рав но, на тој рав ни и је сте ху ма ни тет, не са мо због не раз двојно сти ху ма ни зма од ре не сан се већ и сто га што је пе сник по ку шао да чо ве ку вра ти онај ко смич ки зна чај ко ји је имао у грч кој и ра нох ри ш ћ а н ској фи ло з о фи ји (Ау г у с т и н), а ко ја је св о ју о сно ву и ма л а 38 Свест о све већим променама књижевног мате ри ја ла иза зи ва и код теор е т и ч а р а к њи же в н о с т и, ко ји р а д о п о с е ж у з а п р и м е р и м а и з е п о хе р е н е с а н с е и ба рока, пот пу но дру га чи је рас по ло же ње пре ма нај но ви јем екс пе рименту у уметнос т и, ко ји је з а ве ћ и н у п ри ма лаца о б ележје к ризе с ав р емене х уман ис т ике, мада про ла зне кри зе Ј. Кор нха у зер, С и г н а л и з а м с р п с к а н е о а в а н г а р д а, 39. 39 Врап че ва при ча: Иза бра не ха ику песме из Едо периода, иза брао и превео Хи ро ши Ја ма са ки Ву ке лић, Та не си, Бе о град 2011, 25. 40 Ва си л и је М и л но ви ћ, О п т и м а лне п р оје кц ије си гн ал изм а к а о а в а нг а рдни од го вор са вре ме ном до бу, С и гн ал и з а м и д е л о Мир ољуб а Тод ор ов ић а, прир. Ми ли во је Па вло вић, Би бли о те ка гра да Бе о гра да, Бе о град 2014, 23. 241

у Пт оломеје в ом г е о цен т ри ч ном си с т е м у. Ст а в љ а ју ћ и чов ек а опе т у цен тар света, од но сно ко смоса, он њего ву суд би ну ре ша ва не одвоји во од суд би не не бе ских те ла и це ло куп ног све ми ра. 41 На ша га лак си ја (Млеч ни пут) сма тра се спи рал ном. Мо жда је М и ро љу б То до ро ви ћ, п ре но се ћ и г а ла к т и ч к у сл и к у у домен језик а, ре чи и пе сме, су ге ри сао и саму галактич ку спи рал ност свог ствара ла штва. Она би, схва ће на на овај на чин, им пли ци ра ла да ге о центрич но и хе ли о цен трич но кре та ње сиг на ли зма, до вр ша ва ју ћи аванг а р д у и л и Но в о до ба на кон Ве л и к и х г е о г р а ф ск и х о т к ри ћ а, на кон 70 0 0. г о д и не од н ас т а нк а св ет а, т ј. н ајав љив аног см ак а ( једног) све та (1492), не под ра зу ме ва крај већ за че так но ве елип се, Но ве го ди не. Не би то ли ко ва жно би ло ка ква би би ла, али је ва жно да је бу де. Та пот р еба з а опс т а нком, пот р еба је з а оп с т а н ком у ме т но с т и и на пла не ти и у ко смо су. Оту да је ова ко осми шље но тра га ње за од г о в о р и м а н а п и т а њ е к ако т о омог у ћ и т и. Ре не с а н сн а л и ч но с т Ми ро љу ба То до ро ви ћа ди пло ми ра ног прав ни ка, али и чо ве ка заи н т е ре со ва ног з а физик у, хем ију, ма т ема т и к у и на да све пе сн и к а, ко ји све сво је зна ње и ин те ре со ва ње под ре ђу је умет но сти, ука зује нам на пут ко јим се књи жев ност у да на шњој ери мо же спа си ти од би ло ко је вла сти или од уни ште ња. Ако је мо гу ће књи жев ност оч у в а т и и п р е по р о д и т и с а р а д њ ом с а ком п ју т е р ом, и н т е р не т ом, 42 при род ним на у ка ма, мо жда вре ди по ку ша ти та кав пре по род и у име х у м а н и с т и ч к и х н а у к а. То би зн а ч и ло п р о н а ћ и Н а д у Па нд ор ин е к у т и је. 41 Ми ли во је Па вло вић, Кљу че ви сиг налистичке поетике: Звездана синтакс а Ми р о љу б а То д о р о в и ћ а, Про све та, Бе о град 1999, 55. 42 Ви дет и т емат: К њижевно с т и и нт е рне т, п ри р. М и лош Јо ц и ћ, Ле т о п и с Ма т и ц е с р п с ке, год. 191, књ. 496, св. 3, септембар 2015, 235 315. 242