БЛАГО НАРОДНОГ МУЗЕЈА истраживања 2002-2012.
Изложбени каталози 16 НАРОДНИ МУЗЕЈ ЧАЧАК
БЛАГО НАРОДНОГ МУЗЕЈА истраживања 2002-2012. Чачак, 2012.
Аутори изложбе и каталога Биљана Чкоњевић (1-4, 6-24), Александра Гојгић (25-39, 41), Марина Котарац, Делфина Рајић (64, 65, 88, 104, 106-109), Радивоје Бојовић (5, 40, 42-63, 66-87, 89-103, 105, 121-123), др Милош Тимотијевић (110-120), Ивана Ћирјаковић (125-130) БЛАГО НАРОДНОГ МУЗЕЈА истраживања 2002-2012. Главни и одговорни уредник Делфина Рајић Редакциони одбор Др Милош Тимотијевић, Радивоје Бојовић, Делфина Рајић Ликовна опрема Слађана Тутуновић (дизајн студио Тригон ) Лектор и коректор Слободан Николић Фотографије Марко Бојовић Конзервација Љиљана Јанићијевић, Радмила Узелац, Слободан Богојевић, Дејан Петровић Техничка реализација Дејан Аџемовић Графичка припрема и реализација каталога Дизајн студио Тригон Чачак Штампа Дизајн студио Тригон и штампарија Светлост Издавач НАРОДНИ МУЗЕЈ ЧАЧАК Цара Душана 1, 32000 Чачак, www.cacakmuzej.org.rs Тираж 500 ISBN 978-86-84067-46-5
MAЛА МУЗЕЈСКА ОТКРИЋА
8 76
Народни музеј у Чачку је закорачио у нови век ослоњен на најбоље традиције српске музеологије, која је стасавала паралелно са музејским институцијама у другим регионима Југоисточне Европе. Почетке рада на заштити покретних културних добара у већини градова у Србији пратила је племенита идеја да се старим здањима удахне нови живот претварањем у музејске просторе. Тако је на господар Јованов конак 1953. године постављен натпис Народни музеј. Двор са грбом губернатора пожешке и рудничке нахије, сачуван је као носталгично сећање на дивизионог генерала Јована Обреновића и драгуљ у урбанистичкој сатруктури Чачка. Грађен за удобно становање једног кнеза, стари конак је имао само толико простора да из прошлости чачанског краја прихвати три велике целине: чачански крај од праисторије до средњег века, цркве и манастири чачанског краја и чачански крај у устанцима и ратовима 1804-1918. Класична музејска поставка представља пресек кроз највредније збирке из повести вароши и града, стваране пола века. Град је вишеструко порастао, али је музеј остао у сликовитом здању око чије авлије се робусно ређају неке нове куће и нарушавају романтичну атмосферу у сенци кестена и липа. Ново доба донело је збрку у српској музеологији, али не и конаку некада шарених соба. Будућим временима намењене су музејске збирке смештене у одаје некадашњег Началничества. Рад на њиховој попуни кроз истраживања градске културе XIX века дао је изузетне резултате. Национално благо умножено вишегодишњим истраживањима и штедрим даровима потомака најугледнијих породица српског грађанског друштва између 2002. и 2012. године отворило је нове теме за музеолошку обраду. С некима од њих оживела су и нека давна истраживачка интересовања. Природњачка грађа се у фондовима Народног музеја у Чачку појавила већ приликом оснивања 1952. године. У наредним деценијама ова интересовања нису имала настављача, па су пала у заборав. За њихово актуелизовање била је потребна стручна обрада већ постојећег фонда, коме је прикључен и поклон Катице Пауновић из Београда. После гостовања изложбе стена и минерала Природњачког музеја из Београда инжењер Петар Јовановић је поклонио своју збирку, прикупљену углавном на територији Србије. Чачански музеј је постао познат по резултатима археолошких ископавања убрзо по свом оснивању. У сталној поставци приказана је предисторија овог града, чије су најлепше витрине посвећене кнежевским гробовима у Атеници. Актуелности истраживања халштатских локалитета у долини Западне Мораве допринело је случајно откриће насеља на путу Катовац у селу Балуга, откриће насеобинске керамике у самом центру града (прелазни период из бронзаног у гвоздено доба) и постојање четири хумке у селу Мојсиње. Готово истовремено у музеј је доспео добро очуван мач гласиначког типа, случајно пронађен у селу Каони. Проучавање античке прошлости западноморавске долине поткрепљено је открићем маузолеја (или мањег храма), са изузетно лепом клесаном декорацијом и некрополом из III-IV века, у порти Цркве Успења Пресвете Богородице у Чачку. Некадашњи становници су из овоземаљског живота најчешће задржавали поред себе по неку гвоздену алатку, а само изузетно и накит. У близини цркве се налази антички локалитет Суво поље са остацима стамбених објеката и бројним налазима керамике. За средњовековну историју чачанског краја изузетан значај има археолошко ископавање рановизантијске Градине на планини Јелици из VI и почетка VII. Откривени су остаци бедема, пет цркава, стамбене зграде са фигуралним каптелима, као у резиденцијама, радионице и други 9
10 објекти. Из њих потиче велики број покретних налаза, који говореб о животу рановизантијског утврђења, привредној активности некадашњег становништва, начину живота, трговачким везама, културним и етничким утицајима. Са овог археолошког локалитета доспео у збирку музеја као случајан налаз један златник, кован у доба цара Јустинијана (527-565). Презентација историјске баштине има пред собом велики подухват замене тематских блокова у сталној поставци Народног музеја континуираном сликом живота чачанског краја током XIX и XX века. Велике догађаје (ратове, поплаве, владарске посете), привредни и урбанистички развој, културна збивања, знамените личности (кнежеви, војводе, архијереји, војсковође, научници, политичари) и модернизацијске процесе (почеци индустријализације, први воз, покушаји електрификације, градња водоводне мреже) очекује презентација на основу новопронађених музејских предмета и поузданих историјских извора (архивске грађе и вести из штампе). Укључивање подручја друштвеног живота у тематски склоп будуће поставке омогућиће обликовање музејске слике прошле стварности, у којој се рађао интелектуални живот, стваралачке идеје и институције новог времена. Истраживања периода после Другог светског рата, везана за су процесе социјалистичке модернизације (урбанизација, индустријализација, социјалне и демографске промене). Архивска грађа, као подлога за реконструкцију збивања у Чачку у другој половини XX века, омогуће неопходан увид у историјски и културни контекст живота града за време епохе социјализма и дати оквир за музеолошко приказивање овог периода. Грађани старог Чачка као да су се заветовали на вечну верност свом родном месту, па су њихови дарови музеју увек изузетне драгоцености из њихове породичне повести, чак ако их и само краткотрајна епизода из живота везује за овај град. Племенити обичај даривања често је израз благодарности посетилаца, после посете сталној музејској поставци или тематским изложбама. За збирку оружја инжењер Владимир Лепојевића из Београда поклонио је приликом посте музеју кубуру, оковану сребром и цеви тауширане златом. Изузетно луксузна израда и иницијали МЈО дају могућност за претпоставку да потиче из шабачког огранка владарске породице Обреновић. Рад на истраживању породичних заоставштина XIX и почетка XX века, дао је изузетно добре резултате у попуни музејских збирки. Почео је великим открићем библиотеке проте Вићентија Попивића и синова. Првобитно у њој је било најмање пет рукописних књига (две из XVII века) и 3 српске штампане књиге из XVI века. Коначну физиономију библиотека је стекла у XIX веку, тако што су је стварали паралелно Коста Поповић, као студент Лицеја у Београду и чланови његове породице у Јежевици. После његове смрти 1864. прота Вићентије Поповић спојио је оба дела у једну целину, од које данас недостаје најмање једна трећина фонда. Током рада на обради збирке књижне и некњижне грађе пронађено је и враћено у фонд 48 наслова растурених књига из ове библиотеке. Једини до сада познат комплет листа Србин, који је излазио од 1901. до 1903. године. са сигнатуром учитеља Милоша Поповића, пронађен је у библиотеци пуковника Љубомира Недељковића. Сведочанство Београдске богословије проте Јосифа Поповићу (1817-1850) из 1838. и Диплому о постављењу свештеника Вићентија Поповића за почасног члана Ужичке конзисторије 1862. године сачувала је Сузана Вујовић из Београда. Од Мирјане Ракић из Београда преузета је прот-
ска камилавка Вићентија Поповића (1832-1917), из последњих деценија XIX века. Штап добијен од владике Саве Дечанца, који је проти Сретену Михаиловићу предала породица Поповић 1917. године, музеју је послао Ратимир Радмиловић из Београда. Прота Сретен Михаиловић (1854-1937), писац једне изгубљене Историје Чачка, спада међу истакнуте појединце из културне историје града. Његова заоставштина у музеју се састоји од напрсног крста (дар Љубице Јовановић), ратних дневника из првог светског рата његових синова, резервних капетана Владислава Михаиловића и Костантина Михаиловића (дар Ратимира Радмиловића), десетак старих књига из некада богате приватне библиотеке и неколико комада порцелана (дар Марге Милић-Радмиловић). Сликовном наслеђу града посвећивана је посебна пажња. Два албума породице Петра Николића (Чачак, 1856 - Чачак, 1929) даровао је музеју Зоран Кољевић из Београда. Појединачне фотографије града, личности и догађаја добијане су од дародаваца заједно са тродимензионалним материјалом. Међу њима се налазе готово потпун садржај једног растуреног албума породице Гавровић из Чачка, поклон Петра Папића и појединачне фотографије чланова владарског дома Обреновића, сачуване међу књигама проте Вићентија Поповића. Спортске теме, пре свега делатност Соколског друштва у Чачку, заступљне су међу фотографијама добијеним на поклон од Радмиле Шљивић из Београда. Преузимање заоставштине угледног чачанског апотекара Аристида Јовановића (1862 1954) започела је још 1984. године, тако да се већ две генерације његових потомака јављају као дародавци музеја. Породица Јовановић се у животу Чачка појавила у време отпочињања модернизацијских процеса и дала велики допринос развоју града (апотекар и град). Њен концесионар, старином из околине Кожане у Грчкој, донео је са собом драге успомене детињства у Новом Саду, гимназијског школовања у Пожаревцу и студија фармације у Бечу. Заједно са магистром фармације у варош је закорачио својим вајарским радовима његов брат Ђорђе Јовановић (1861-1953), који ће својим Гусларом повезати народну традицију и модерну варош, која је настајала крајем XIX века. Следећа генерација ће настављањем породичне традиције настојати да утемељи апотекарско занимање у фамилији, а део њеног високог статуса у друштву биће личности са високим звањима у дипломатији и у највишим официрским чиновима. Захваљујући њиховим родбинским везама са високим друштвеним круговима у музејску збирку су доспеле, као поклон Ружице Молеровић из Београда, две скулптуре вајара Ђорђа Јовановића, «Гордост» и «Косачица», из заоставштине принцезе Радмиле Карађорђевић, и део породичне заоставштине генерала Михаила Рашића. Колекција вајарских радова Ђорђа Јовановића увећана је поклоном Добриле Милетић из Чачка. Заједно са оригиналним снимцима ратног фотографа пуковника Љубомира Недељковића (1878-?), личним предметима и архивском грађом о његовој делатности, музеј је добио порпрсје Српски војник ( Победник ). За збирку српског сликарства др Растко Васић поклонио је једну слику. Портрет сина Растка, рад Павла Васића, потиче из 1954. године. Захваљујући др Марији Поповић и Владиславу Поповићу збирка примењене уметности добила је комплет женског грађанског накита (прстен и наушнице) и два сребрна џепна сата марке Шафхаузен, који су припадали браћи Дмитру Поповићу (1903-1977) и Милану Поповићу (1905-1989) из села Вапе. Резултате рада на попуни збирки пратио је и нов квалитет у овом послу захваљујући активностима на враћању културних добара српског порекла из 11
иностранства. Траг о двојици учесника херојске одбране Београда 1915. године, капетану Ђорђу Рошу (1896-1977) и пуковнику Младену Жујовићу (1895-1969), одвео је у Француску. Заоставштину капетана Ђорђа Роша, извиђача Француске аеропланске ескадриле и командира чете у X кадровском пуку, чини грађа од 1830. до 1977. године: одликовања Орден Белог орла III реда, Орден Светог Саве III реда, златан ланац са минијатурама декорација, ручни сат, сребрна муштикла у облику чибука, печат, албуми, књиге и документа. Малу колекцију архивске грађе породице Обреновић чине писма кнеза Милоша, кнегиње Љубице, разгледнице са ликовима краља Александра и његове супруге, подсетнице краљице Драге и дневник краљевог ађутанта пуковника Лазара Петровића из 1901. године, писан у нотесу за најмањи џеп мундира. Његове кћерке Јелена, Инга и Татјана Рош из Париза даривале ове предмете музеју града, у коме је било седиште ратног пука њиховог оца. Збирку породице Жујовић, једне од најугледнијих српских грађанских породица, чине старе и ретке књиге, графике, цртежи, албуми, фотографије, архивска грађа и лични предмети академика др Јована Жујовића, универзитетског професора др Ђорђа Жујовића, француског генерала Ремона Пижоа и дневници, одликовања са повељама (Орден Белог орла са мачевима IV реда, две Златне медаље за храброст, Сребрна медаља за храброст, француски Орден Легије части V реда и енглески Ратни крст), матрикула, питомачка пелерина и шпада пуковника др Младена Жујовића, командира митраљеског одељења X пешадијског пука. Припадају периоду од 1723. до 1946. године. Дар су Данице Жујовић из Париза, др Јеврема Жујовића из Версаја и Теодоре Жујовић из Београда. Сликар Милета Продановић је даровао јединствен примерак мундира генералштабног бригадног генера- 12 ла, шивен 1940. године. Припадао је ученику чачанске гимназије Чедомиру Шкекићу (1889-1948). Трагање за детаљима са мундира, који су недостајали, донео је осим еполета, велики број предмета примењене уметности и историјске грађе његових сродника, које је поклонила арх. Душица Шкекић из Београда. Заоставштину једног од оснивача музеја, новинара Дојчила Митровића (1907-1955) и његових сродника чини драгоцена грађа о његовој делатности и значајним личностима из историје Србије у XIX и XX веку. Из ове целине Богомир Матић из Београда поклонио је неколико униформи пуковника Драгослава Павловића (1905-1944), међу којима и комплетну униформу гардијског официра. Др Мирјана Чанић-Радојловић даровала је звезду енглеског Ордена Бата II реда армијског генерала Стевана Хаџића (Београд, 1868 Београд, 1931), чији преци потичу из Чачку. Поједини одевни предмети, добијени од Душице Шкекић и Ружице Молеровић утиру пут колекцији градског костима, која још увек чини део збирке реалија Одељења за историју. Закаснело интересовање за заоставштину породице чачанских индустријалаца Фердинанда и Стевана Крена наишло је на искрени одзив његових потомака. Марија Бокарев је поклонила ципеле и неколико модних детаља са дворског бала 1930. године своје мајке Емилије Баудиш (Чачак, 1905 Чачак, 1984), Љубица Спасић фрак, и смокинг свог деде, инжењера Светолика Станковића (1885-1978), народног посланика из Чачка, а Анђелија Масловарић цилиндар Драгутина Масловарића (1885-1950), судије из Београда. Свету науке и технике припада обимна заоставштине грађевинског инжењера Милоја Јовановића (1877 1969), начелника Хидротехничког одељења Министарства грађевина и професора Универзитета у Београду. Са одличним образовањем
стеченим на Техничком факултету у Београду и Високој техничкој школи у Берлину радио је на изради пројеката водоснабдевања градских насеља и дао значајан допринос у области хидротехничке мелиорације ритских земљишта у Србији, организовања одбране од поплава и мелиорације. Био је један од оснивача Југословенског националног комитета Светске конференције о енергији, Југословенског националног комитета за високе бране и активно учествовао у њиховом раду. Његову заоставштину (личне предмете, пројектну документацију, фотографије и архивску грађу) музеју је поклонио Милутина Јовановића из Чачка. Појединачна документа даровали су Цветко Јовановић, Миломир Јовановић. Збирци службеног одела припадају и униформе официра ЈНА, које су даровали њени припадници, генерал-потпуковник Марко Неговановић, пуковник Момчило Мићановић, пуковник Зоран Ковачевић, пуковник др Ненад Јокић и потпуковник Радош Лазаревић. Социјалистичком периоду припада и заоставштина Драгића Јовановића (1926-1998), председника општине Чачак. Етнолошка истраживања била су усмерена на проучавање народног живота у подјеличким селима и прикупљању музејских предмета традиционалне сеоске културе. Настојање да се прикупи што више предмета из народног живота дало је значајне резултате кад се ради о попуни збирке посуђа и збирке ћилима. Љубиша Ћирковић из Чачка поклонио је ћилим из 1910. године. Захваљујући Радошу Вуловићу из Прањана набављен је појас ћемер од сребра. Посредством Милкице Милетић из Чачка добијен је сандук за девојачку спрему. Један део нових аквизиција унет је у изложбени простор приликом реконструкције сталне поставке, тако да је приказ учешћа Чачана у ратовима прве половине XX века добио у квалитету. Пресек кроз збирке српског сликарства, примењене уметности, службеног одела, оружја, декорација, реалија, старе и ретке књиге, показује значај фондова Народног музеја у Чачку. Подршка наше публике раду на заштити покретних културних добара обавезала нас је да отшкринемо двери тамног вилајета музејских депоа и покажемо шта се све у њима чува. Радивоје Бојовић 13
КАТАЛОГ
16
1 1. Део лобање степског бизона, Bison priscus Bojanus 1827 Квартар, ушће Велике Мораве у Дунав Димензије: Ширина између база рогова: 33 cm Обим базе рога: 38 cm Дорзална дужина рога: 35 cm Вентрална дужина рога: 41 cm Дорзо - вентрални пречник базе: 12,5 cm Катица Пауновић (1941-2005), Београд П 1 2. Рог степског бизона, Bison priscus Bojanus 1827 Квартар, ушће Велике Мораве у Дунав Димензије: Обим базе рога: 32 cm Дорзална дужина: 33 cm Вентрална дужина: 43 cm Пречник рога: 12 cm Катица Пауновић (1941-2005), Београд П 2 3. Зуб мамута, Mammuthus primigenius Blumenbach 1799 Квартар, ушће Саве у Дунав Димензије: Дужина зуба: 25 cm Максимална висина зубне круне: 17 cm Максимална ширина: 9,5 cm Број ламела: 17 cm Катица Пауновић (1941-2005), Београд П 3 4. Зуб пећинског медведа, Ursus spelaeus Rosenmüller 1794 Квартар, негде у Србији Димензије: Дорзална дужина зуба: 8,5 cm Вентрална дужина зуба: 10 cm Катица Пауновић (1941-2005), Београд П 4 5. Јелички метеорит Јежевица, 1889. година Камен; тежина: 1,230 kg Поклон проте Вићентија Поповића из Јежевице др Јовану Жујовићу (Брусница, 1856 - Београд, 1936), професору Велике школе у Београду Теодора Жујовић, Београд И 4009 17
6. Доломит (CaMgCO3)2 Трепча Петар Урошевић, Чачак П 5 7. Калцит и карбонат (CaCO3) Трепча Петар Урошевић, Чачак П 6 12 8. Кварц и сфалерит (SiO2, (Zn,Fe)S) Трепча Петар Урошевић, Чачак П 7 9. Аметист љубичасти варијетет кварца (SiO2) Трепча Петар Урошевић, Чачак П 8 8 10. Друзе кварца, калцита, кварцита, сфалерита, пирита... (SiO2,CaCO3, (Zn,Fe)S, FeS2, SiO2) Трепча Петар Урошевић, Чачак П 9 11. Родохрозит (MnCO3) Трепча Петар Урошевић, Чачак П 10 12. Друза сфалерита и родохрозита (Zn,Fe)S (MnCO3) Трепча Петар Урошевић, Чачак П 11 18 13. Антимонит (Sb2S3) Зајача Петар Урошевић, Чачак П 12
14. Калцит (CaCO3) Рупељево Миладин Ивковић, Сирогојно П 13 13 15. Калцит (CaCO3) Трепча Цмиља и Данило Јаћимовић, Лучани П 14 10 16. Калцит (CaCO3) Тунис Марко Симовић, Чачак П 15 17. Друза калцита, кварца и халкопирита (CaCO3, SiO2, CuFeS2) Трепча Петар Урошевић, Чачак П 16 18. Калцит (CaCO3) Трепча Петар Урошевић, Чачак П 17 19. Друза калцита, пирита кварца... (CaCO3, FeS2, SiO2) Трепча Јосип Ђуровић, Чачак П 18 20. Минерални агрегат (сфалерит, галенит, пирит, пиротин, арсенопирит, кварц (Zn,Fe)S, PbS, FeS2, FeAsS, SiO2 Трепча Ђуро Крсмановић, Чачак П 19 21. Галенит са ниским садржајем пирита (PbS, FeS2) Трепча Ђуро Крсмановић, Чачак П 20 22. Галенит ситнокристаласти, пирит (PbS, FeS2) Трепча Ђуро Крсмановић, Чачак П 21 23. Минерал цинка сфалерит (Zn,Fe)S Трепча Ђуро Крсмановић, Чачак П 22 24. Кутија са минералима Рударско-топионичарског басена Бор (халкозин, халкозин са пиритом, ковелин, халкопирит, криолит, суперфосфат, селен, бакар у праху) Бор Димензије: 19 x 12 x 4,4 cm Ђуро Крсмановић, Чачак П 23 19
25. Мач Котража, Лучани; праисторија, старије гвоздено доба Гвожђе, ковање, искуцавање; димензије - дужина: 53 cm; ширина: 2,9 x 3,9 cm Случајни налаз А I/ 787 20 26 29 28 25 26. Суд Живанића пут (Катовац), Балуга, Чачак; праисторија, гвоздено доба I Печена земља, руком рађен; димензије висина: 11,2 cm; пречник обода: 15 cm; пречник дна: 6,5 cm Случајни налаз А I/ 782 27. Здела Живанића пут (Катовац), Балуга, Чачак; праисторија, гвоздено доба I Печена земља, руком рађена; димензије висина: 8,7 cm; пречник обода: 18,6 cm; пречник дна: 7,3 cm Случајни налаз А I/ 783 28. Пехар Живанића пут (Катовац), Балуга, Чачак; праисторија, гвоздено доба I Печена земља, руком рађен; димензије висина: 7,6 cm; пречник обода: 7,9 cm; пречник дна: 3,5 cm Случајни налаз А I/ 784 29. Пехар Живанића пут (Катовац), Балуга, Чачак; праисторија, гвоздено доба I Печена земља, руком рађен; димензије висина: 7 cm; пречник обода: 7,8 cm Случајни налаз А I/ 786
30. Ведро (situla) Угао улица Церске и Богдана Теофиловића, Чачак; антика, III век Бронза, ливење, искуцавање; димензије висина: 17 cm; пречник обода: 20,5 cm; пречник дна: 14,5 cm Случајни налаз А II/264 31. Касерола (trulla) Угао улица Церске и Богдана Теофиловића, Чачак; антика, прва половина III века Бронза, ливење; димензије - пречник: 24 cm, висина: 7 cm; дужина дршке: 14 cm; ширина дршке: 2,5-4,5 cm Случајни налаз А II/265 32. Фибула Суво Поље, Чачак; антика, крај III века Бронза, ливење, урезивање; димензије дужина: 2,9 cm; дужина ланца: 5,8 cm Археолошко ископавање A II/291 33. Здела Суво Поље, Чачак; антика, крај III-IV век Печена земља, рађенa на витлу: димензије висина: 11,7 cm; пречник обода: 27 cm; пречник дна: 18 cm Археолошко ископавање А II/292 34. Здела Суво Поље, Чачак; антика, крај III-IV век Печена земља, рађенa на витлу; димензије висина: 5,8 cm; пречник обода: 16,8 cm; пречник дна: 7,7 cm Археолошко ископавање А II/293 32 30 31 21
35. Лонац Суво Поље, Чачак; антика, крај III-IV век Печена земља, рађен на витлу; димензије висина: 18 cm; пречник обода: 25,2 cm; пречник дна: 12 cm Археолошко ископавање А II/294 38. Амфора Градина на Јелици, Лучани; рана Византија, VI век Печена земља, рађенa на витлу; димензије дужина: 47 cm; пречник обода: 9,1 cm Археолошко ископавање A II/296 36. Тањир Суво Поље, Чачак; антика, крај III-IV век Печена земља, рађен на витлу; димензије висина: 5 cm; пречник обода: 23,3 cm; пречник дна: 19 cm Археолошко ископавање А II/295 37. Фибула Двориште музеја, Чачак; антика, крај IV - почетак V века Бронза, ливење, урезивање; димензије - дужина: 8,4 cm Археолошко ископавање А II/268 35 38 22
39 39. Полијелеј Градина на Јелици, Лучани; рана Византија, VI и почетак VII века Бронза, ливење, проламање; димензије пречник: 24 cm х 24,5 cm Археолошко ископавање A II/297 40. Солид Градина на Јелици, Лучани Злато; пречник: 2,1 cm Цариград (1. септембар 542 11. април 565. године) Цар Јустинијан (527-565), Тип MIB 7 Драгана Ћерамилац, Чачак Н 598 41 41. Прстен Манастир, Бањица, Чачак; средњи век, XIV-XV век Бронза, ливење, урезивање; димензије - пречник карике: 2,7 cm; пречник главе: 1,5 х 1,6 cm; тежина: 18,77 g Случајни налаз A II/151 23
42 42. [Georgii Baglivi...] Opera omnia medico-practica, et anatomica. Editio XVII. cui praeter dissertationes, aliosque tractatus anteactis editionibus adjunctos, item ejusdem Georgii Baglivi canones de medicina solidorum, dissertatio de progressione Romani terraemotus, de systemate & usu motus solidorum in corpore animato, de vegetatione lapidum, & analogismo circulationis maris ad circulationem sanguinis, accesserunt iteim nonnullae aliae additiones per loca, ut jacent, postliminio dispositae a M. P. N. F. A. Una cum indicibus aereisque tabulis: nec non Joannis Dominici Santorini, opuscula IV: De structura, & motu fibrae; De nutritione animali; De haemorrhoidibus, & De catamenis. 24 Bassani MDCCXXXII; [6], 635, [9]; 24 cm Из библиотеке др Ђорђа Жујовића (Београд, 1896 Београд, 1984), професора Медицинског факултета у Београду Др Јеврем Жујовић, Париз (Версај) И 4791 43. Битка за Београд 1717. године XVIII век; Huchtenburg, prinxit et Excudit (доле десно) Папир, бакрорез; опсечен формат 58 х 47 cm Др Јеврем Жујовић, Париз (Версај) И 4749
44. Кубура Прва половина XIX века Дрвени кундак окован сребром, иницијали МЈО, цев тауширана златом; дужина: 48 cm Инж. Владимир Лепојевић, Београд И 4011 45. Сведочанство Београдске богословије Београд, 1838. године Папир, штампа, рукопис; димензије 41,2 х 25,8 cm Припадало проти Јосифу Поповићу (Јежевица, 1817 - Јежевица, 1850) Сузана Вујовић, Београд И 4800 46. Голубица с цветомъ кньижества србскогъ, II. Глигорiемъ Возаровићемъ [издана] У Бѣограду, У кньигопечатньньи Княажества Србскогъ, 1840. 317 стр.; 17 cm Полукожа Из библиотеке проте Сретена Михаиловића (Чачак, 1854 - Чачак, 1937) Инж. Марга Милић-Радмиловић, Београд И 4789 47. [Хайнріх Чоке], Аламонтадъ или Робъ на морскоме броду. Од Хайнріхa Чокеа. На србскій єзикъ превео Тома Живановићь. [Књ.] 1-2. 1858 1864; 19 cm [Књ.] I: - У Новоме Саду, Кньигопечатня дра Дан. Медаковића, 1858; стр. 122. [Књ.] II: - У Београду, Кньигопечатня Николе Стефановића, 1864; стр. 123-266. Полукожа Из библиотеке проте Сретена Михаиловића (Чачак, 1854 -Чачак, 1937) Инж. Марга Милић-Радмиловић, Београд И 4788 48. [Дѣла Досiѳея Обрадовића]. Писма Досiѳея Обрадовића, као продуженіє живота и приключенiя нѣговы. На ново препечетана и издана Глигорiемъ Возаровићемъ. У Београду: У Княжеско-Србской Типографіи, 1833. VIII, 206, [10] стр.; 21 cm Полукожа Из библиотеке проте Сретена Михаиловића (Чачак, 1854 - Чачак, 1937) Инж. Марга Милић-Радмиловић, Београд И 4790 44 25
49. Албум академика Јована Жујовића Шездесете године XIX века Картон, кожа, месинг, емајл; димензије 11,5 х 16 cm Припадао професору др Јовану Жујовићу (Брусница, 1856 - Београд, 1936), председнику Српске Краљевске Академије Теодора Жујовић, Београд И 3404 50. Брачни пар из породице Крен Друга половина XIX века Фотографија у раму, димензије 50,2 х 56,7 cm Инж. Марија Бокарев, Чачак И 4821 50 49 51. Е. Клар, Веселин Миликић 1888. година Фотографија, картон; димензије 5,5 х 9 cm Петар Папић, Чачак И 1556 52. Дафина и прота Милан Поповић Атеље Кениг, Београд, пре 1890. године Фотографија, картон; димензије 9,9 х 13, 9 cm Феј Оцокољић, Чачак Р. бр. 464/2002. 53. Л. Лецтер, Прота Сретен Михаиловић 1894. година Фотографија, картон; димензије 10,6 х 14,1 cm Љубица Крстић-Поповац, Београд Р. бр. 382/2002. 26 54. Милан Јовановић, Катарина Николић 1896. година Фотографија, картон; димензије 10,4 х 14 cm Верослава Тодоровић, Београд И 2588
55. Милан Јовановић, Јелена Николић 1896. године Фотографија, картон; димензије 10,4 х 14,1 cm Љубица Крстић-Поповац, Београд И 2585 56. Диплома Кола јахача Кнез Михаило (1896) Папир, штампа (68 х 77, 5 cm) Додељена члану утемељачу Васи Васиљевићу из Чачка Клуб за коњички спорт Миленко Никшић, Чачак И 4755 57. Штап Крај XIX века, Света Гора Ружино и орахово дрво, седеф; дужина: 89,5 cm Владика Сава Дечанац донео из манастира Хиландара. После смрти проте Вићентија Поповића поклоњен проти Сретену Михаиловићу. Ратимир Радмиловић (1912-2005), Београд И 4750 58. Напрсни крст Беч, крај XIX века Сребро, жигови са иницијалима Н. А., А и ознаком финоће сребра; висина: 11,2 cm Припадао проти Сретену Михаиловићу (Чачак, 1854 - Чачак, 1937) Љубица Јовановић (1926-2007), Београд И 5000 59 58 59. Протска камилавка Крај XIX века Сомот; висина: 12,2 cm Припадала проти Вићентију Поповићу (Јежевица, 1832 - Јежевица, 1917) Мирјана Ракић, Чачак И 4782 27
60. Печат за писма Крај XIX века Сребро, монограм ЈЖ, полудраги камен; пречник: 1,7 cm; висина: 5,6 cm Теодора Жујовић, Београд И 4008 61. Нож за папир Сребро, монограм ЂЈЖ ; дужина: 26,3 cm Припадао др Ђорђу Жујовићу (Београд, 1896 Београд, 1984), професору Медицинског факултета у Београду Теодора Жујовић, Београд И 4820 62. Шоља 1899. година Порцелан; висина: 6 cm Дом проте Сретена Михаиловић (Чачак, 1854 Чачак, 1937) у Чачку Инж. Марга Милић-Радмиловић, Београд И 4796 28 62 60 87 81 63. Ђорђе Јовановић, Гордост (Марго) 1897. година ЂЈ 1897. (доле десно, бочно) Попрсје, патинирани гипс; висина: 46,5 cm Заоставштина принцезе Радмиле Карађорђевић (1907-1993) Ружица Молеровић, Београд И 4803 64. Милоје Јовановић, Човек са брадом 1899. година Папир, оловка; димензије 42 х 52 cm Дд.: Београд, 1899. г. Милоје Јовановић техничар. Испод: Петар Раносовић 7. VI 900. Печат Техничког факултета Велике школе у Београду. Милутин Јовановић (1922-2011), Чачак Л 64
63 Плиш, метале апликације; димензије 21 х 26,5 cm Припадао учитељици Љубици Павловић (Виолети Лорберијевој) из Књажевца Арх. Душица Шкекић, Београд И 3501 68. Албум Крај XIX века Кожа, оникс, сребро, димензије 21,5 х 34,5 cm Припадао народном посланику Петру Николићу (Чачак, 1856 - Чачак, 1929) Зоран Кољевић (1928-2010), Београд И 3502 69. Вереници Јелена Жујовић и капетан Душан Туфегџић Атеље Живковића и Антонијевића, Београд, 1902. година Фотографија, картон; димензије 13 х 21,3 cm Мирјана Туфегџић-Каришик, Београд И 4791 65. Милоје Јовановић, Барке 1900. година Папир, акварел; димензије 34, 6 х 24, 8 cm Сигнатуре: Дл: в. Петар Раносовић, 7. VI 900 ; дд: Милоје Јовановић, тех. 25. V 1900, Београд. Печат Техничког факултета Велике школе у Београду. Милутин Јовановић (1922-2011), Чачак Л 65 66. Лазар Петровић, Дневник краљевог ађутанта Београд-Смедерево, 1901. година Папир, кожни повез са златотиском; димензије 11 x 7 cm Јелена, Татјана и Инга Рош, Париз И 1505 67. Албум Сецесија, почетак XX века 70. Милан Јовановић, Олга Јовановић Београд, 1905. година Фотографија, картон; димензије 8,6 х 10,5 cm Дубравка Громовић, Београд И 4785 65 29
30 54
31 56
67 68 71. Олга Јовановић и поручник Богољуб Молеровић 1906. година Фотографија, картон; димензије 10,8 х 17,5 cm Олга Молеровић, Београд И 4784 72. Потпуковник Александар Глишић Пре 1912. године Фотографија, картон; димензије 10,6 х 16,5 cm Потпуковник Александар Глишић (Чачак, 1875 - Куманово, 1912), командант VII пешадијског пука Краља Петра I Инж. Александар Гргић, Београд И 4779 73. Костантин Михаиловић, Дневник 1914-1916. година Папир, рукопис; димензије 14 х 19 cm 32 Ратимир Радмиловић (1912-2005), Београд И 3418 74. [Владислав Михаиловић], Дневник 1914-1915, 1919. година Папир, рукопис; димензије 13,2 х 20,2 cm Ратимир Радмиловић (1912-2005), Београд И 4799 75. Браћа Светомир и Радомир Цвијовић 1913. година Фотографија, картон; димензије 10,9 х 16,8 cm Олгица Цвијовић, Чачак И 4793
76. Деца потпуковника Молеровића Око 1915. године. Фотографија, картон; формат опсечен 16 х 21,7 cm Ружица Молеровић, Београд И 4794 77. Генерал Петар Бојовић 1915. Фотографија, картон; димензије 8 х 11,8 cm Коста Ракић, Београд И 4783 78. Ђорђе Јовановић, Косачица 1915. година На постољу одозго: Ђ. Јовановић 1915 Фигура, фајанс; висина: 42 cm Заоставштина принцезе Радмиле Карађорђевић (1907-1993) Ружица Молеровић, Београд И 4802 79. Ђорђе Јовановић, Српски војник (Победник) 1919. година Натпис на постољу по средини: 1912-1918; доле лево на постољу: Ђ. Ј. 1919. Попрсје, ливени гипс; висина: 47 cm Добрила Милетић, Чачак И 4801 68 80. Генерал Михаило Рашић Пре 1932. године Плакета, гипс; димензије 13,2 х 19 cm Ружица Молеровић, Београд И 4804 81. Печат за писма Прва трећина XX века Сребро, онограм: DJ; пречник: 1,8 cm; висина: 6,8 cm 33
Припадао др Даринки Громовић (Чачак, 1901 - Београд, 1994) Дубравка Громовић, Београд И 4795 82. Споменар 1915. година Сомот, сребро, папир; димензије 12,2 х 20 cm Припадао др Даринки Громовић (Чачак, 1901 - Београд, 1994) Дубравка Громовић, Београд И 3409 91 83. Шоља са тањирићем Thomas Ivory, Bavaria Порцелан; висина шоље: 5,5 cm; пречник тањирића: 14,7 cm Дом генерала Михаила Рашића (1858-1932) у Београду Ружица Молеровић, Београд И 4746 84. Јавни час чачанских сокола Чачак, 1920 Фотографија, картон; димензије 22,7 х 17,5 cm Радмила Шљивић, Београд И 4752 85. Звезда енглеског Ордена Бата II реда Око 1920. године Сребро, емајл; висина: 7,5 cm Додељен армијском генералу Стевану Хаџићу (Београд, 1868 - Београд, 1931) Др Мирјана Чанић-Радојловић, Београд И 3543 85 86. Звезда Ордена Белог орла II реда Прва четвртина XX века Сребро; висина: 9 cm Катица Пауновић (1941-2005), Београд И 1510 34
87. Нож за папир Тридесете године XX века Кост, посребрена метална облога; дужина: 20 cm Припадао апотекару Аристиду Јовановићу (Нови Сад, 1862 - Београд, 1954) Дубравка Громовић, Београд И 4797 90 88. Ципеле женске 1930. година Крепсатен, кожа, памучно платно; дужина: 24, 5 cm; висина потпетнице: 5, 5 cm Припадале Емилији Баудиш (Чачак, 1905 - Чачак, 1984) Инж. Марија Бокарев, Чачак ПУ 1 89. Летња официрска блуза тридесете године XX века Бела памучна тканина; дужина: 68 cm Припадала пуковнику Драгославу Павловићу (1901-1945), команданту пешадијског пука Краљеве гарде и војном изасланику у Паризу Богомир Матић, Београд И 3510 90. Орден Светог Саве II реда Радионица Игенин, Локл, тридесете године XX века Светлоплава кутија са златотиском, сребро, емајл, ливење, цизелирање; знак, висина: 11,5 cm; звезда, пречник: 8,3 cm Додељен француском генералу Ремону Пижоу Даница Жујовић, Париз И 4900 91. Орден Белог орла III реда Радионица Игенин, Локл, тридесете године XX века Сребро, емајл; висина: 11,9 cm Додељен резервном капетану Ђорђу Рошу (Београд, 35
89 1896 - Неа Рода, Халкидик, 1977), почасном конзулу Краљевине Норвешке у Београду Јелена, Татјана и Инга Рош, Париз И 1600 92 36 93 92. Муштикла у облику чибука прва половина XX века Ћилибар, сребро, филигран; дужина: 64,5 cm Поклон сликара Паје Јовановића капетану Ђорђу Рошу (Београд, 1896 - Неа Рода, Халкидик, 1977), почасном конзулу Краљевине Норвешке у Београду Јелена, Татјана и Инга Рош, Париз И 4819 93. Табакера тридесете године XX века Сребро; димензије: 12,2 х 8 cm Припадала бригадном генералу Чедомиру Шкекићу (Књажевац, 1889 - Оснабрик, 1948) Арх. Душица Шкекић, Београд И 4798 94. Чаше Чешка, тридесете године XX века 8 комада; стакло; висина: 8 cm Дом Војислава Матовића (1889-1942) у Чачку Персида Пешић, Београд И 4753 95. Женска ташна Двадесете-тридесете године XX века Сомот; дужина: 20 cm Припадала Ружици Рашић (1891-1981) из Београда Ружица Молеровић, Београд И 4754 96. Рукавице женске Тридесете године XX века
Црни сатен; дужина: 39 cm Припадале Ружици Рашић (1891-1981) из Београда Ружица Молеровић, Београд И 4748 97. Муштикла Тридесете године XX века Кост; дужина: 15,5 cm Припадала Љубици (Ости) Рош (1899-1977) из Београда Јелена, Татјана и Инга Рош, Париз И 4747 98. Сунцобран Прва половина XX века Свила, дрво, кост; дужина: 94,5 cm Припадао Зорки Магарашевић из Новог Сада Арх. Душица Шкекић, Београд И 3502 99. Рукавице женске Тридесете године XX века Глазе кожа; дужина: 50 cm Припадале Меланији Павловић из Београда Арх. Душица Шкекић, Београд И 4781 100. Фрак Тридесете године XX века; кројач Бора Симоновић, Београд Вунена тканина; дужина: 127 cm Припадао инжењеру Светолику Станковићу (1885-1978), народном посланику из Чачка Љубица Спасић, Чачак И 2447 101. Панталоне Тридесете године XX века Вунена тканина; дужина: 114 cm Припадао инжењеру Светолику Станковићу (1885-1978), народном посланику из Чачка Љубица Спасић, Чачак И 2442 102. Прслук бели Тридесете године XX века Вунена тканина; дужина: 53 cm Припадао инжењеру Светолику Станковићу (1885-1978), народном посланику из Чачка Љубица Спасић, Чачак И 2445 103 98 37
Уље на платну; димензије 60 х 75,2 cm Др Растко Васић, Београд Л 263 105. Повеља француског Ордена Легије части Париз, 1936. година Папир, штампа; димензије 55,8 х 45 cm Додељена др Младену Жујовићу (Београд, 1895 - Париз, 1969) Теодора Жујовић, Београд И 4792 105 103. Цилиндар Тридесете године XX века Филц, гро-грен трака, свила; ширина: 31,3 cm; висина: 14,5 cm Припадао Драгутину Масловарићу (1885-1950), судији из Београда Анђелија Масловарић, Београд И 3544 104. Васић Павле, Портрет сина Растка Васић 54 (горе лево) 106 106. Минђуше Прва половина XX века Сребро, полудраги камен; висина: 2,7 cm Др Марија Поповић, Чачак ПУ 6 107. Прстен Прва половина XX века Сребро, полудраги камен; пречник карике: 2,3 cm; глава: 1,7 х 1,9 cm Др Марија Поповић, Чачак ПУ 7 108. Џепни сат Шафхаузен Тридесете године XX века Сребро; висина: 6,7 cm Припадао Дмитру Поповићу (1903-1977) из села Вапе. Владислав Поповић, Чачак ПУ 11 38 107 109. Џепни сат Шафхаузен Тридесете године XX века Сребро; висина: 7,3 cm Припадао Милану Поповићу (1905-1989) из села Вапе. Владислав Поповић, Чачак ПУ 12
39 104
40 110
110. Блуза свечане униформе генерал потпуковника ЈНА После јуна 1989. године Вунена тканина; дужина: 83 cm Припадала генерал-пуковнику Марку Неговановићу (Остра код Чачка, 1935) Поклон генерал-потпуковника Марка Неговановића из Београда И 4808 111. Орден за храброст Завод за израду новчаница ковница, Београд; додељен 1949. године Позлаћена бронза (на полеђини 31220), рипс; висина: 9,7 cm Припадао Стани Џакула Ниџовић (Велики Шушњар код Петриње, 1925) Поклон Стане Џакула Ниџовић из Београда И 4810 111 112 112. Орден за храброст Завод за израду новчаница ковница, Београд; додељен 1956. године Позлаћена бронза (на полеђини 83119), рипс; висина: 9,5 cm Припадао Стани Џакула Ниџовић (Велики Шушњар код Петриње, 1925) Поклон Стане Џакула Ниџовић из Београда И 4811 113. Орден братства и јединства са сребрним венцем 1966. година Сребро, емајл; висина: 4,6 cm Припадао Стани Џакула Ниџовић (Велики Шушњар код Петриње, 1925) Поклон Стане Џакула Ниџовић из Београда И 4809 114. Орден рада са црвеном заставом Индустријска ковница Орешковић Марко, Загреб; 121 41
122 код Петриње, 1925) Поклон Стане Џакула Ниџовић из Београда И 4812 117. Орден рада са сребрним венцем Завод за израду новчаница ковница, Београд; додељен 1964. године Томбак; пречник: 4,4 cm Припадао Стани Џакула Ниџовић (Велики Шушњар код Петриње, 1925) Поклон Стане Џакула Ниџовић из Београда И 4814 додељен 1978. године Сребро, емајл; висина: 4,7 cm Припадао Стани Џакула Ниџовић (Велики Шушњар код Петриње, 1925) Поклон Стане Џакула Ниџовић из Београда И 4813 115. Оред заслуге за народ трећег реда Завод за израду новчаница ковница, Београд; додељен 1946. године Сребро; висина: 4,2 cm Припадао Стани Џакула Ниџовић (Велики Шушњар код Петриње, 1925) Поклон Стане Џакула Ниџовић из Београда И 4816 116. Орден заслуге за народ са сребрним зрацима Завод за израду новчаница ковница, Београд; додељен 1970. године Сребро; пречник: 4,2 cm Припадао Стани Џакула Ниџовић (Велики Шушњар 42 118. Партизанска споменица 1941. Индустријска ковница Орешковић Марко, Загреб; уручена 1962. године Патинирано сребро (на полеђини 26654); пречник: 4,6 cm Припадао Стани Џакула Ниџовић (Велики Шушњар код Петриње, 1925) Поклон Стане Џакула Ниџовић из Београда И 4815 119. Медаља 50 година победе у Великом отаџбинском рату 1941 1945. године. 1995. године Позлаћена бронза, рипс; висина: 8,7 cm Припадала Стани Џакула Ниџовић (Велики Шушњар код Петриње, 1925) Поклон Стане Џакула Ниџовић из Београда И 4817 120. Медаља учесника НОР-а 1941 1945. После 1965. године Томбак, рипс; висина: 6 cm Припадала Стани Џакула Ниџовић (Велики Шушњар код Петриње, 1925) Поклон Стане Џакула Ниџовић из Београда И 4818
121. Официрска торба Пре 1945. године Кожа; димензије: 18,5 х 25 cm Припадала Драгану Ћировићу (1922-2004), борцу II пролетерске бригаде Драган Ћировић (1922-2004), Чачак И 3514 122. Руски Орден Отаџбинског рата II реда 1945. године Сребро (на наличју 965470), емајл; пречник: 4,5 cm Додељен Драгану Ћировићу (1922-2004), команданту територијалне одбране СР Србије Даница Ћировић (1927-2010), Чачак И 3514 123. Револвер амерички (колт кобра калибра 32 mm) Челик; дужина: 17 cm Посвета на раму: PETRU STAMBOLIĆU Povodom 30. g. pobede nad fašizmon Savezni sekretar za UP FRANJO HERLJEVIĆ Припадао народном хероју Петру Стамболићу (Брезова код Ивањице 1912 Београд, 2007), председнику Председништва СФРЈ Грујица Вуловић, Београд И 4806 123 43
44 129
124. Сандук каса Тијање, Лучани, XIX век Дрво, гвожђе, резање, ковање; димензије дужина: 87 cm; ширина: 46 cm, висина: 41,5 cm Црква великомученика Прокопија, Тијањe Е 2803 125. Сандук за девојачку спрему Без података, XIX век Дрво, резање, бојење; димензије дужина: 99,5 cm; ширина: 57 cm; висина: 50 cm Непознат Е 1512 126. Сандук за девојачку спрему Савинац, Горњи Милановац, 1930. година Дрво, резање, бојење; димензије дужина: 83,5 cm; ширина: 41,5 cm; висина: 40 cm Милкица Милетић, Чачак Е 3150 127. Сточић Чачак, 1898. година Дрво, столарски рад; димензије висина: 72 cm; ширина: 36,5 cm Весна Вељовић, Чачак Е 3148 125 45
127 128. Појас ћемер Прањани, Горњи Милановац, XIX век Сребро, филигран, гранулација; димензије дужина: 44 cm; ширина: 7 cm Радош Вуловић, Прањани Е 2430 129. Ћилим Чачак, 1910. година Вуна, ткање; димензије дужина: 250 cm; ширина: 179 cm Љубиша Ћирковић, Чачак Е 3147 128 130. Ћилим Чачак, 1957. година Вуна, ткање; димензије дужина: 245 cm; ширина: 178 cm Радојка Томашевић, Чачак Е 2453 46
130 47
CIP