Тема: Психолошко благостање: провера реалности конструкта у оквиру мултидимензионог модела Керол Риф. Кандидат: мр Горана Ракић-Бајић

Transkript

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 10 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ, КАНДИДАТА И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Тема: Психолошко благостање: провера реалности конструкта у оквиру мултидимензионог модела Керол Риф Кандидат: мр Горана Ракић-Бајић I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију Наставно научном већу Филозофског факултета у Новом Саду поднета је пријава докторске дисертације кандидата мр Горане Ракић-Бајић под насловом Психолошко благостање: провера реалности конструкта у оквиру мултидимензионог модела Керол Риф. За ментора рада је предложена др Марија Зотовић, ванредни професор на Одсеку за психологију. Наставно научно веће Филозофског факултета је на седници одржаној 20. маја године именовало комисију за оцену подобности теме, кандидата и ментора. 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: др Марија Зотовић, менотор рада (ванредни професор за ужу научну област Психологија, Одсек за психологију Филозофског факултета у Новом Саду, изабрана у звање године) др Иван Јерковић (ванредни професор за научну област Психологија, Одсек за психологију Филозофског факултета у Новом Саду, изабран у звање, године) др Љиљана Михић (доцент за научну област Психологија, Одсек за психологију Филозофског факултета у Новом Саду) Др Нила Капор-Стануловић, редовни професор у пензији II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Горана (Мирјана) Ракић-Бајић 2. Датум и место рођења, општина, република: , Нови Сад, Србија 3. Датум одбране, место и назив магистарске тезе: , Филозофски факултет у Новом Саду. Утицај слике о себи и стратегија превладавања стреса на психолошко благостање.

2 4. Научна област из које је стечено академско звање магистра наука: Психологија (развојна психологија, ментално здравље) 5. Приказ научних стручних радова са оценом: Мр Горана Ракић-Бајић је аутор, тј. коаутор 4 рада: 2 1. Горана Ракић-Бајић, Сања Батић (2009). Однос стратегија превладавања стреса и селфконцепта у касној адолесценцији. У: Н. Капор-Стануловић (ур.). Ефекти транзиције на породичне и професионалне животне процесе. Нови Пазар: Државни универзитет у Новом Пазару Циљ приказаног истраживања је било испитивање повезаности стратегија превладавања и селф-концепта. На основу резултата се може закључити да је позитивно вредновање селфконцепта повезано са стратегијама које су уопштене на нивоу активног приступа проблему. Утврђен је и утицај пола, имања сиблинга, реда рођења и живљења са или без родитеља на повезаност стратегија превладавања и селф-концепта. 2. Лада Маринковић, Горана Ракић Бајић (2010). Ангажовање у ризичним понашањима и процена задовољства животом. 17. дани психологије у Задру, Сажетци радова, стр. 75. Задар: Свеучилиште у Задру, Одјел за психологију У раду се приказују резултати истраживања спроведеног на узорку адолесцената узраста од 12 до 24 године са циљем утврђивања повезаности ангажовања у ризичним понашања и процене задовољства животом. Иако резултати истраживања показују да адолесценти већином процењују своје задовољство животом као позитивно, поставља се питање мотивације за ангажовање у ризичним понашањима и повратном утицају таквог понашања на процену задовољства животом. Аутори у светлу хедонистички оријентисаног приступа дискутују добијене резултате о чиниоцима који утичу на процене задовољства животом и склоности ка ризичним понашањима. Резултати истраживања могу бити од значаја за планирање превентивних програма и утврђивање приоритета на које се треба фокусирати у раду са адолесцентима Анида Врцић Фазлагић, Горана Ракић Бајић (2011). Да ли се о психотерапији ћути? Испитивање ставова према психотерапији и психолошког благостања младих у Новом Пазару. Медицински часопис ПОНС (у штампи) Основни циљ истраживања је испитивање психолошког благостања и ставова према психотерапији младих у Новом Пазару. Резултати показују да су студенти претежно задовољни животом, да имају неутралан до благо позитиван став према психотерапији, те да нема статистички значајне повезаности задовољства животом и ставова према психотерапији. Није утврђена статистички значајна разлика између студената и студенткиња у ставовима према психотерапији. Такође, за разлику од досадашњих истраживања која показују виши степен психолошког благостања жена у односу на мушкарце, у овом истраживању није утврђена значајна разлика међу испитаницима мушког и женског пола у степену задовољства животом. 4. Горана Ракић-Бајић, Владимир Хедрих (2011). Испитивање повезаности употребе Интернета са психолошким благостањем и особинама личности. Усмено саопштење на 59. Сабору психолога Србије, Соко Бања. Приказано истраживање је спроведено са намером да допринесе бољем разумевању психолошких аспеката употребе Интернета. У ту сврху су постављена два циља. Први је био испитивање повезаности социо демографских варијабли и прекомерне употребе

3 3 Интернета. Други циљ је било испитивање повезаности психолошког благостања и особина личности са прекомерном употребом Интернета. Резултати су показали да мушкарци, средње образовани, незапослени и самци доминирају у прекомерној употреби Интернета. Повезаност психолошког благостања (чија је мера била задовољство животом) и прекомерне употребе Интернета није утврђена. Од свих црта личности из петофакторског модела (Биг Фиве) једино је Савесност значајан предиктор прекомерне употребе Интернета. Радови у којима је кандидаткиња аутор, тј. коаутор, имају за основни предмет интересовања психолошко благостање, тј. ментално здравље (при чему је психолошко благостање једна од најзначајнијих одредница, тј. критеријума менталног здравља). Психолошко благостање се у различитим радовима разматра са различитих теоријских и истраживачких позиција, али увек у контексту развојне психологије целокупног животног циклуса и у вези са развојним специфичностима и задацима различитих животних периода. У том смислу радови кандидаткиње припадају ужој научној области из које је докторска дисертација и са њом су у вези, указујући да се кандидаткиња проблематиком благостања бави у дужем периоду своје каријере.

4 III 4 ОБРАЗЛОЖЕНИ КРИТЕРИЈУМИ И РАЗЛОЗИ НА ОСНОВУ КОЈИХ СЕ ЗАСНИВА ПОЗИТИВНА ОЦЕНА ДА ЈЕ КАНДИДАТ ПОДОБАН ДА РАДИ ДИСЕРТАЦИЈУ Мр Горана Ракић-Бајић је одбранила магистарски рад из области која обухвата развојну психологију и ментално здравље. Психолошко благостање је у фокусу интересовања, како у оквиру докторске дисертације, тако и у истраживању приказаном магистарским радом. Радови у којима се кандидаткиња појављује као аутор или коаутор припадају истој области (ментално здравље, благостање, развојна психологија целокупног животног циклуса). Садржај магистарског рада као и радова кандидаткиње указују на познавање теоријских оквира и приступа у наведеним областима интересовања, као и методологије спровођења научног истраживања. У својим радовима кандидаткиња је показала развијену способност за анализу, интерпретацију и тумачење добијених података, како са становишта теоријског, тако и практичног значаја испитиваних проблема. Мр Горана Ракић-Бајић едуковала се из трансакционе анализе, гешталт психотерапије, когнитивне и рационално-емотивне психотерапије. Бавила се саветодавним радом интензивно током 6 година своје каријере. То указује на спремност да се и у стручном и у практичном раду бави проблемима менталног здравља и благостања особа у различитим животним добима. На основу претходно изложеног, комисија закључује да мр Горана Ракић-Бајић испуњава све услове за пријаву докторске дисертације под насловом Психолошко благостање: провера реалности конструкта у оквиру мултидимензионог модела Керол Риф. IV ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА НАПОМЕНА: Поред релевантних података о ментору, обавезно оценити његову подобност. Експлицитно навести да ли ментор јесте или није подобан. За ментора докторске дисертације предложена је др Марија Зотовић, ванредни професор на Одсеку за психологију Филозофског факултета у Новом Саду за предмете из обасти развојне психологије и менталног здравља. Др Марија Зотовић у својој библиографији има велики број објављених радова из области развојне психологије и менталног здравља. Руководила је великим бројем пројеката из ових области, које су финансирали Министарство за науку и заштиту животне средине, Покрајински секретаријат за науку и технолошки развој, Покрајински секретаријат за спорт и омладину; као и Европска комисија, ОСИ фондација и др. Др Марија Зотовић је ментор и члан комисије за већи број магистарских теза и докторских дисертација. На основу претходно наведеног, комсија закључује да др Марија Зотовић испуњава услове да менторише предложену докторску дисертацију. V ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ: 1. Назив рада је Психолошко благостање: провера реалности конструкта у оквиру мултидимензионог модела Керол Риф. Имајући у виду планирани садржај дисертације, наслов је добро формулисан, тако да одсликава основни предмет интересовања. 2. Све до деведесетих година 20. века психолошка истраживања су се претежно бавила проучавањем менталних поремећаја. Аутори износе податак да је у дотадашњим истраживањима однос проучавања патолошких наспрам непатолошких стања 17:1. До значајне промене фокуса испитивања са патолошких на здраве аспекте долази са појавом правца позитивне психологије у оквиру кога се истраживања усмеравају ка откривању фактора који потпомажу остваривање максималних потенцијала индивидуа и утичу на унапређивање квалитета живота. Тако се, у складу са новом оријентацијом, као један од кључних појмова позитивне психологије издваја психолошко благостање. Иако је од првих испитивања психолошког благостања до данас прошло скоро две деценије, иза овог конструкта још увек не стоји чврсто утемељена теоријска основа. Предмет истраживања у оквиру дисертације је испитивање структуре психолошког благостања. У складу са постављеним предметом дефинисана су два истраживачка питања. Прво гласи: каква је структура односа између мера психолошког благостања по моделу Carol Ryff и других мера психолошког благостања. Друго истраживачко питање је: какве су релације психолошког благостања и других психолошких

5 5 конструката који се сматрају кључним за ментално здравље. Комисија сматра да је постављени предмет истраживања добро дефинисан и релевантан за област менталног здравља у развојном добу одраслости. 3. Из увида у досадашњи истраживачки рад мр Горане Ракић-Бајић, као и из образложења предмета и проблема који предлаже види се да је кандидаткиња широко информисана о области којом намерава да се бави, као и да може да препозна и образложи значај предложене тематике. Референце које је кандидаткиња навела указују на исцрпност и темељност у теоријском приступу и разради наведеног проблема. Осим теоријске обраде, одабрана литература омогућиће и стручну и информативну анализу налаза, као и интерпретацију истраживачких података у контексту актуелних истраживачких и теоријских модела. У складу са напред реченим комисија закључује да су познавање проблематике и избор литературе адекватни. 4. Oсновни циљ овог истраживања је валидација концепта психолошког благостања и евалуација теоријског модела благостања Керол Риф. Позитивна психологија је релативно млада област у психологији, поготово у нашој земљи и у складу са тим још увек нема недвосмислено дефинисане конструкте. Мултидимензиони модел психолошког благостања Керол Риф представља покушај операционализације теоријског концепта кроз неколико димензија. Досадашња испитивања модела још увек нису дала чврсту потврду његове валидности, те овим истраживањем желимо проверити еудаимонистичку концептуализацију психолошког благостања и валидност мултидимензионог модела у нашој култури. Да би се овај циљ постигао, формулисани су следећи специфични циљеви: (1) испитивање структуре односа између мера психолошког благостања Керол Риф (аутономија, позитивни односи са другима, овладавање окружењем, самоприхватање, сврха живота и лични раст) и мера субјективног благостања (задовољство животом, позитиван и негативан афективитет); (2) испитивање структуре релација димензија психолошког благостања и стилова афективног везивања; (3) испитвање структуре релација димензија психолошког благостања и депресије, самостишавања и оптимизма; и (4) испитивање структуре релација димензија психолошког благостања и демографских варијабли. Комисија процењује да циљеви представљају адекватну операционализацију основног проблема истраживања. Они су даље екплицирани у низу коректно постављених истраживачких задатака. 5. Проблем истраживања, циљеви и задаци су коректно постављени, тако да дају потпун увид у кораке које ће приликом обраде и интерпретације података бити потребно предузети да би се до одговора на постављена питања дошло. Сходно томе, очекује се добијање ваљаних и поузданих резултата, који, имајући у виду основни проблем, могу да представљају релеватнан теоријски, истраживачки допринос у испитиваној области. 6. У конципирању плана рада на докторској дисертацији, кандидаткиња наводи следеће кораке: - проучавање и анализа релевантне и актуелне литературе - анализа владајућих теоријских претпоставки и података из досадашњих истраживања релевантних за проблем ове студије - одабир и провера инструмената за мерење одабраних варијабли - пројектовање и одабир узорка - реализација истраживања - припрема података за обраду и статистичка обрада података - интерпретација добијених резултата и писање истраживачког извештаја. Предложени оквирни садржај дисертације је следећи: - уводна разматрања са циљем образложења потреба истраживања из ове области; - теоријски део, у ком ће најпре бити детаљно дефинисан и разрађен појам психолошког благостања, проблеми концептуализације овог конструкта, као и начини процене. Теоријски део ће обухватити преглед савремених теоријских разматрања психолошког благостања и преглед досадашњих истраживања из наведене области. У оквиру теоријског дела биће представљен историјски контекст проучавања психолошког благостања, савремени модели психолошког благостања и истраживања која се баве корелатима психолошког благостања;

6 6 - емпиријски део, у ком ће бити детаљно приказан нацрт истраживања, одабир и операционализација варијабли, приказ и провера инструмената, као и сам ток испитивања; - закључна разматрања; - литература; - прилози. Предложени план рада и садржај тезе су у потпуности у складу са очекиваним планом и сарджајем научног истраживања у психологији. Осим тога, они одговарају предложеној теми и дефинисаном проблему истраживања у оквиру докторске дисертације. 7. Нацрт истраживања је корелациони. Подаци ће бити прикупљени упитничким испитивањем и тестирањем, а биће примењени следећи инструменти: - Скале психолошког благостања (Scales of psychological well-being, Ryff, 1986) иснтрумент је намењен испитивању нивоа психолошког благостања, састоји се од шест субскала: самоприхватање, аутономија, позитивни односи са другима, сврха живота, лични раст и овладавање окружењем; - Скала задовољства животом (The satisfaction with life scale, Diener, 1985) испитује ниво задовољства животом. Састоји се из 5 ајтема на које испитаници одговарају на седмостепеној скали Ликертовог типа; - Скала афективитета конструисана за потребе истраживања, намењена испитивању нивоа позитивног и негативног афективитета. Скала има 14 ајтема, 7 се односе на позитивне, а 7 ајтема на негативне емоције. Од испитаника се тражи да на петостепеној скали Ликертовог типа изрази у којој мери је у одређеном протеклом периоду осећеао сваку појединачну емоцију; - Искуства у блиским односима (Experiences in Close Relationships, Brennan et al., 1998) упитник је намењен испитивању стила партнерске афективне везаности и има две субскале: избегавање (нелагодност услед блискости и зависности од других) и анксиозност (страх од напуштања); - Беков инвентар анксиозности (Beck Anxiety Inventory BAI, Beck, 1988) намењен мерењу анксиозности. Скала има 21 ајтем на које испитаници одговарају на четворостепеној скали Ликертовог типа; - Скала самостишавања (Некић, Лацковић-Гргин, Пенезић, 2006) мери степен индивидуалног потврђивања самостишавајућих мисли и деловања. Обухвата 28 ајтема на које испитаници одговарају на петостепеној скали Ликертовог типа; - Скала оптимизма песимизма ( О П скала, Пенезић, 2002) намењена је испитивању нивоа оптимизма и песимизма, обухвата 14 ајтема, 6 за процену оптимизма и 8 за процену песимизма. Испитаник одговара на петостепеној скали Ликертовог типа; - Скала стања депресивности (СД, Нововић, Биро, Недимовић, 2007) намењена регистровању промена нивоа депресивног расположења, састоји се из 20 ајтема на који испитаници одговарају на петостепеној скали Ликертовог типа; - Упитник за идентификовање социодемографских варијабли биће конструисан за потребе истраживања и обухватиће следеће податке: старост, брачно стање, школска спрема, занимање, радни статус, субјективна процена материјалне ситуације и задовољства животом. Узорак ће чинити 500 испитаниka од 18 до 70 година, који ће бити категорисани у следеће подгрупе: касни адолесценти узраст (18 до 24 година), младо одрасло доба (24 до 40 година), средње одрасло доба (40 до 65 година) и касно одрасло доба (преко 65 година). Предложени нацрт је у складу са постављеним проблемом и циљевима истраживања. Инструменти су пажљиво одабрани тако да су усклађени са теоријским концептима на којима је проблем заснован. Планирани узорак је довољно велик и реперезентативан, тако да омогућава добијање очекиваних резултата, као и њихову анализу и интерпретацију, у циљу одговора на постављена истраживачка питања.

7 7 8. Предвиђено је да се испитивање спроведе индивидуално или групно, у зависности од просторних могућности институција у којима се истраживање спроводи. Предложено је да испитивање буде анонимно. С обзиром на природу и нацрт истраживања, предложено место и опрема за извођење студије је адекватна. 9. За обраду података ће се користити методе дескриптивне статистике и мултиваријатне анализе података. Такође, обрада ће обухватити анализу метријских карактеристика инструмената, укључујући и конфирмативну факторску анализу. Предложени начини обраде података су методолошки оправдани, коректни и усклађени са претходно дефинисаним циљевима и задацима. VI ЗАКЉУЧАК СА ОБРАЗЛОЖЕНОМ ОЦЕНОМ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ И КАНДИДАТА: Предложена тема за израду докторске дисертације под називом Психолошко благостање: провера реалности конструкта у оквиру мултидимензионог модела Керол Риф представља теоријски и емпиријски значајан проблем из домена развојне психологије и менталног зрдавља. Проблему је у пријави приступљено на методолошки коректан и теоријски заснован начин. Кандидаткиња мр Горана Ракић-Бајић, својим досадашњим научним, стручним и истраживачким усмерењем показује да испуњава услове за пријаву ове докторске дисертације. Стога Комисија, на основу свега изнесеног у реферату, предлаже Наставно-научном већу Филозофског факултета у Новом Саду да одобри предложену тему за израду докторске дисертације. ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ Др Марија Зотовић Др Иван Јерковић Др Љиљана Михић Др Нила Капор-Стануловић У Новом Саду, јуна 2011.