КОСТИ ГОРЊЕГ УДА, OSSA MEMBRI SUPERIORIS НИКОЛА ГОСТОВИЋ, ПРОФ. ДР ЉУБИЦА СТОЈШИЋ-ЏУЊА

Transkript

1 КОСТИ ГОРЊЕГ УДА, OSSA MEMBRI SUPERIORIS НИКОЛА ГОСТОВИЋ, ПРОФ. ДР ЉУБИЦА СТОЈШИЋ-ЏУЊА Костур горњег уда припада придруженом скелету (SKELETON APPENDICULARE) и подељен је у два дела: 1. НЕПОКРЕТНИ ДЕО - РАМЕНИ ПОЈАС (CINGULUM PECTORALE S. CINGULUM MEMBRI SUPERIORIS) 2. ПОКРЕТНИ, СЛОБОДНИ ДЕО (PARS LIBERA MEMBRI SUPERIORIS) РАМЕНИ ПОЈАС (CINGULUM PECTORALE) - Костур раменог појаса је непокретан и чине га две кости, кључњача (CLAVICULA), која је постављена испред горњег отвора грудног коша, и лопатица (SCAPULA), која својом предњом страном належе на задњи зид грудног коша. КЉУЧЊАЧА, CLAVICULA То је парна кост раменог појаса, постављена у хоризонталној равни између грудне кости (STERNUM) и лопатице (SCAPULA). Облика је издуженог латиничног слова S и припада типу дугих костију (OSSA LONGA), те се на њој описују тело и два окрајка. Спољашња трећина кости је спљоштена одозго надоле, док су унуташње две трећине скоро цилиндичне.

2 ТЕЛО (CORPUS CLAVICULAE) - На њему се описују две стране и две ивице. Стране: 1. Горња страна - глатка је и највећим дело поткожна те се може опипати. 2. Доња страна - удубљена је у плитак жлеб поткључног мишића (SULCUS MUSCULI SUBCLAVII), у коме се припаја истоимени мишић (M.SUBCLAVIUS). Ивице:

3 1. Предња ивица - њен унутрашњи део је испупчен и служи за припој великог грудног мишића (M.PECTORALIS MAJOR), док је спољашњи део издубљен и на њему се припаја делтасти мишић (M.DELTOIDEUS). 2. Задња ивица - паралелна је са предњом ивицом и савијена у обрнутом смеру. На спољашњем делу се припаја трапезни мишић (M.TRAPEZIUS) а на унутрашњем стерноклеидомастоидни мишић (M.STERNOCLEIDOMASTOIDEUS). ОКРАЈЦИ: 1. Унуташњи окрајак (EXTERMITAS STERNALIS) - облика је чеворостране пирамиде са базом управљеном ка унутра. База носи зглобну површину за грудну кост (FACIES ARTICULARIS STERNALIS) а на доњој страни уочава

4 се отисак ребарно-кључњачне везе (IMPRESSIO LIG. COSTOCLAVICULARIS). На предњој страни се припаја M.PECTORALIS MAJOR а на задњој M.STERNOCLEIDOMASTOIDEUS. 2. Спољашњи окрајак (EXTREMITAS ACROMIALIS) - спљоштен је одозго надоле. На спољашњој ивици носи зглобну површину (FACIES ARTICULARIS ACROMIALIS) за натплећак (ACROMION), а на доњој страни се уочава храпавост кљунско-кључњачне везе (TUBEROSITAS LIGAMENTI CORACOCLAVICULARIS) која се састоји из трапезне линије (LINEA TRAPEZOIDEA), постављене испред и мало упоље, и купасте квржице (TUBERCULUM CONOIDEUM) постављене позади. На предњој ивици окрајка припаја се M.DELTOIDEUS а на задњој M.TRAPEZIUS. *Место најчешћих прелома кључњаче одговара споју спољашње трећине тела са средњом трећином тела. Ова повреда најчешће настаје услед пада на раме. Код овог прелома снажни мишићи са припојем на унутрашњој половини кључњаче повлаче овај део нагоре док LIG.CORACOCLAVICULARE повлачи спољашњи део надоле и тако настаје СИМПТОМ ДИРКЕ НА КЛАВИРУ* ЛОПАТИЦА, SCAPULA То је парна кост раменог појаса приљубљена уз задњу страну грудног коша у висини од другог до осмог ребра. Са костуром грудног коша повезана је само са мишићима. Зглобљава се са кључњачом и раменицом (HUMERUS). Припада типу пљоснатих костију (OSSA PLANA). Троугластог је облика те се на њој разликују две стране, три ивице, три угла и три коштана наставка.

5 ПОГЛЕД СПРЕДА, ИЗНУТРА И ОТПОЗАДИ - ЛЕВА ЛОПАТИЦА Стране: 1. Ребарна, предња страна (FACIES COSTALIS S. ANTERIOR) - удубљена је у подлопатичну јаму (FOSSA SUBSCAPULARIS) у којој се уочавају три до четири коштана гребена и служи за припој подлопатичног мишића (M.SUBSCAPULARIS). 2. Задња, леђна страна (FACIES POSTERIOR S. DORSALIS) - коштаним гребеном лопатице (SPINA SCAPULAE) подељена је на два поља, надгребена и подгребена јама (FOSSA SUPRASPINATA ET INFRASPINATA), која служе за припој истоимених мишића (M.SUPRASPINATUS ET INFRASPINATUS). Ивице: 1. Горња ивица (MARGO SUPERIOR) - најкраћа ивица. На њој се припаја M.OMOHYOIDEUS. На њеном спољашњем крају налази се лопатични усек (INCISURA SCAPULAE), који је често премошћен горњом попречном везом лопатице (LIG.TRANSVERSUM SCAPULAE SUPERIUS) и тако претворен у коштано-везивни отвор кроз који пролази N. ET V.SUPRASCAPULARIS а преко њега A.SUPRASCAPULARIS (*река која тече преко моста*). 2. Унутрашња ивица (MARGO MEDIALIS)- паралелна је са кичменим стубом од кога је удаљена 4-5cm. Она је савијена у виду тупог угла отвореног упоље чије теме одговара почетку лопатичног гребена. На њеној

6 предњој усни припаја се M.SERRATUS ANTERIOR а на задњој M.RHOMBOIDEUS MAJOR ET MINOR. 3. Спољашња ивица (MARGO LATERALIS) - је у виду јасно израженог гребена. Горњи крај ове ивице проширен је у потчашичну квржицу (TUBERCULUM INFRAGLENOIDALE) на којој се припаја M.TRICEPS BRACHII - CAPUT LONGUM. На предњој усни ове ивице припаја се M.SUBSCAPULARIS а на задњој M.TERES MAJOR ET MINOR. Углови: 1. Горњи угао (ANGULUS SUPERIOR) - обика је правог угла и на њему се припаја M.LEVATOR SCAPULAE. 2. Доњи угао (ANGULUS INFERIOR) - оштар је. На његову предњу страну припаја се M.SERRATUS ANTERIOR а на задњу M.LATISSIMUS DORSI. 3. Спољашњи угао (ANGULUS LATERALIS) - најмасивнији. На њему се описују: Лопатична чашица (CAVITAS GLENOIDALIS) - овалног облика са дужом уздужном осовином. Представља зглобну површину за рамени зглоб (ART. HUMERI). Врат лопатице (COLLUM SCAPULAE) - представља сужени део спољашњег угла. Натчашична квржица (TUBERCULUM SUPRAGLENOIDALE) - храпава површина изнад лопатичне чашице на којој се припаја M.BICEPS BRACHII-CAPUT LONGUM. Коштани наставци: 1. Лопатични гребен (SPINA SCAPULAE) - коштана плочица, облика троугла, која се налази на задњој страни лопатице на споју њене горње и средње трећине. Описују јој се две стране и три ивице. Горња и доња страна учествују у изградњи одговарајућих јама (FOSSA SUPRASPINATA ET INFRASPINATA). Предња ивица је припојна. Задња ивица има две усне, горњу, на којој се припаја M.TRAPEZIUS, и доњу, на којој се припаја M.DELTOIDEUS. На задњој ивици налази се и делтаста квржица (TUBERCULUM DELTOIDEUM), која је погрешно добила назив, јер се на њој, заправо, припајају најнижи снопови трапезног мишића. Спољашња ивица је слободна и заједно са вратом лопатице формира спиногленоидални жлеб преко кога комуницирају FOSSA SUPRASPINATA ET INFRASPINATA.

7 2. Натплећак (ACROMION) - облика је четвртасте коштане плочице на којој се описују две стране и две ивице. Горња страна је поткожна, док доња покрива рамени зглоб и тако га штити од повреда. Спољашња ивица наставља доњу усну лопатичног гребена са којом гради угао натплећка (ANGULUS ACROMII). Унутрашња ивица наставља горњу усну лопатичног гребена и на њој се налази зглобна површина за кључњачу (FACIES ARTICULARIS CLAVICULARIS). 3. Кљунски наставак (PROCESSUS CORACOIDEUS) - облика је савијеног прста или гаврановог кљуна те му се описују усправни, краћи део, и водоравни, дужи део. Његов врх се може опипати испод спољашњег окрајка кључњаче. На њему се припајају: M.BICEPS BRACHII - CAPUT BREVE M.CORACOBRACHIALIS M.PECTORALIS MINOR LIG.CORACOHUMERALE LIG.CORACOCLAVICULARE LIG.CORACOACROMIALE *ИМПРЕСИОНА ФРАКТУРА - честа код пљоснатих костију. Одликује се удубљењм на кости које стварају улегли фрагменти* КОСТУР СЛОБОДНОГ ГОРЊЕГ УДА (PARS LIBERA MEMBRI SUPERIORIS) - Дели се на костур надлакта, костур подлакта и костур шаке. КОСТУР НАДЛАКТА - Чини га једна кост, раменица (HUMERUS) РАМЕНИЦА, HUMERUS Она је парна кост надлакта. Припада типу дугих костију (OSSA LONGA) те јој се описују тело и два окрајка. ТЕЛО (CORPUS HUMERI) - У горњем делу је ваљкасто, док је у доњем тространопризматичног облика. На њему се описују три стране и три ивице. Стране: 1. Предње-спољашња страна (FACIES ANTEROLATERALIS) - на њеној средини се уочава храпава површина облика латиничног слова V названа

8 делтаста неравнина (TUBEROSITAS DELTOIDEA) на којој се припаја M.DELTOIDEUS. 2. Предње-унутрашња страна (FACIES ANTEROMEDIALIS) - на њеној средини се налази TUBEROSITAS CORACOIDEA на којој се припаја M.CORACOBRACHIALIS. На доњој трећини обе претходне стране припаја се M.BRACHIALIS. 3. Задња страна (FACIES POSTERIOR) - на њеној средини се налази жлеб жбичног живца (SULCUS NERVI RADIALIS), који се пружа од унутра ка споља косо и наниже, а у њему леже N.RADIALIS ET A.PROFUNDA BRACHII. Овај жлеб дели задњу страну на горње поље, на коме се припаја M.TRICEPS BRACHII-CAPUT LATERALE, и доње поље, на коме се припаја M.TRICEPS BRACHII-CAPUT MEDIALE.

9 ПОГЛЕД СПРЕДА И ОТПОЗАДИ - ЛЕВА РАМЕНИЦА Ивице: 1. Предња ивица - њен проксимални део наставља гребен велике кврге (CRISTA TUBERCULI MAJORIS), а дистални је слабо изражен. 2. Унутрашња ивица (MARGO MEDIALIS) - на њу се припаја унурашња међумишићна преграда надлакта (SEPTUM INTERMUSCULARE BRACHII

10 MEDIALE). У доњем делу је добро изражена у унутрашњи натквржични гребен (CRISTA SUPRAEPICONDYLARIS MEDIALIS) на коме се припаја M.PRONATOR TERES. 3. Спољашња ивица (MARGO LATERALIS) - на њу се припаја спољашња међумишићна преграда надлакта (SEPTUM INTERMUSCULARE BRACHII LATERALE). У доњем делу је добро изражена у спољашњи натквржични гребен (CRISTA SUPRAEPICONDYLARIS LATERALIS) на коме се припајају M.BRACHIORADIALIS и M.EXTENSOR CARPI RADIALIS LONGUS. ОКРАЈЦИ: 1. Горњи окрајак чине: Глава раменице (CAPUT HUMERI) - облика је полулопте окренуте навише, унутра и мало уназад. Представља зглобну површину за зглоб рамена. Анатомски врат (COLLUM ANATOMICUM) - плитак кружни жлеб око главе раменице. Велика квржица (TUBERCULUM MAJUS) - на његовој горњој и задњој страни припајају се, посматрано од напред према назад M.SUPRASPINATUS, M.INFRASPINATUS и M.TERES MINOR. Ова кврга се надоле наставља гребеном велике кврге (CRISTA TUBERCULI MAJORIS) на коме се припаја M.PECTORALIS MAJOR. Мала квржица (TUBERCULUM MINUS) - налази се испод, испред и унутра од велике кврге. На њој се припаја M.SUBSCAPULARIS. Надоле се наставља гребеном мале кврге (CRISTA TUBERCULI MINORIS) на коме се припаја M.TERES MAJOR. Међуквржични жлеб (SULCUS INTERTUBERCULARIS) - налази се између мале и велике кврге и њихових гребена. На њему се припаја M.LATISSIMUS DORSI, а дуж њега клизи тетива дуге главе двоглавог мишића надлакта (M.BICEPS BRACHII-CAPUT LONGUM). Хируршки врат (COLLUM CHIRURGICUM) - одваја горњи окрајак од тела раменице. *чести преломи у висини епифизне линије - ДИЈАКОНДИЛАРНА ФРАКТУРА,при чему могу да буду повређени N.AXILLARIS ET A.CIRCUMFLEXA HUMERI POSTERIOR који обилазе око хируршког врата*

11 2. Доњи окрајак - састоји се из зглобног дела (CONDYLUS HUMERI) и два бочна незглобна дела (EPICONDYLUS HUMERI LATERALIS ET MEDIALIS). Зглобни део састоји се из: Главица (CAPITULUM) - спољашња полулоптаста зглобна површина за жбицу (RADIUS). *Једина глава у деминутиву у људском телу* Колотур (TROCHLEA) - унутрашња зглобна површина за лактицу (ULNA). Изнад ове две зглобне површине леже удубљења, која нису прекривена хијалином хрскавицом, а у која улазе кости подлакта приликом покрета у зглобу лакта. Са предње стране изнад главице лежи жбична јама (FOSSA RADIALIS) а изнад колотура кљунска јама (FOSSA CORONOIDEA). На задњој страни изнад главице и колотура лежи лакатна јама (FOSSA OLECRANI). Незглобни део састоји се из: Спољашња квржица (EPICONDYLUS LATERALIS) - мања је од унутрашње квржице. На њу се припајају мишићи задње и спољашње ложе подлакта, по функцији опружачи, затим M.SUPINATOR и спољашња бочна веза лакатног зглоба (LIG.COLLATERALE RADIALE). Унутрашња квржица (EPICONDYLUS MEDIALIS) - спљоштена је од напред ка назад. На њеној задњој страни лежи жлеб лакатног живца (SULCUS NERVI ULNARIS), у коме лежи истоимени живац N.ULNARIS који је на овом месту поткожан те изложен честим повредама, поготово код прелома унутрашњег кондила. На њу се припајају мишићи предње ложе подлакта и унутрашња бочна веза лакатног зглоба (LIG.COLLATERALE ULNARE). КОСТУР ПОДЛАКТА - Чине га две кости, жбица (RADIUS) и лактица (ULNA). Ове кости су међусобно спојене својим доњим и горњим окрајцима, образујући између себе међукоштани простор подлакта, који је на немацерираној кости највећим делом испуњен међукоштаном опном подлакта (MEMBRANA INTEROSSEA ANTEBRACHII). У положају супинације жбица је постављена споља од лактице и међусобно су паралелне, а међукоштани простор је широк. У положају пронације жбица је испред лактице и оне су међусобно укрштене у виду издуженог слова X, те је међукоштани простор знатно ужи.

12 ЖБИЦА, RADIUS Парна кост подлакта. У полжају супинације налази се споља и нешто испред лактице. Припада типу дугих костију (OSSA LONGA), те јој се описују тело и два окрајка. ТЕЛО (CORPUS RADII) - је тространопризматичног облика те му се описују три стране и три ивице. Стране: 1. Предња страна (FACIES ANTERIOR) - на горње две трећине припаја се M.FLEXOR POLLICIS LONGUS а на доњој M.PRONATOR QUADRATUS. 2. Задња страна (FACIES POSTERIOR) - на горњој трећини се припаја M.SUPINATOR а на средњој M.ABDUCTOR POLLICIS LONGUS ET M.EXTENSOR POLLICIS BREVIS. 3. Спољашња страна (FACIES LATERALIS) - глатка је и конвексна. На горњој трећини се припаја M.SUPINATOR. На средњој трећини запажа се отисак увртача (TUBEROSITAS PRONATORIA) на коме се припаја M.PRONATOR TERES. Ивице - све три ивице полазе од жбичне кврге (TUBEROSITAS RADII): 1. Предња ивица (MARGO ANTERIOR) - на њеном горњем делу припаја се M.FLEXOR DIGITORUM SUPERFICIALIS. 2. Задња ивица (MARGO POSTERIOR) 3. Унутрашња или међукоштана ивица (MARGO INTEROSSEUS) - на њој се припаја MEMBRANA INTEROSSEA ANTEBRACHII. Oва ивица се надоле рачва у две гране, предњу и задњу, које ограничавају лактични усек (INCISURA ULNARIS)

13 ПОГЛЕД СПРЕДА, ОТПОЗАДИ И СПРЕДА - ЛЕВА ЖБИЦА

14 ОКРАЈЦИ: 1. Гоњи окрајак - мањи је од доњег. На њему се описују: Глава жбице (CAPUT RADII) - облика је ниског ваљка. Горња страна је удубљена у зглобну јамицу (FOVEA ARTICULARIS CAPITIS RADII), која се зглобљава са главицом раменице. Ободна површина главе раменице (CIRCUMFERENTIA ARTICULARIS CAPITIS RADII) је зглобна површина за лактицу. Врат жбиве (COLLUM RADII) - сужени део кости на коме се припаја M.SUPINATOR. Жбична кврга (TUBEROSITAS RADII) - на њу се припаја M.BICEPS BRACHII. 2. Доњи окрајак - облика је четворостране пирамиде. На њему се описују четири стране и база: Предња страна - на њу се припаја M.PRONATOR QUADRATUS. Задња страна - на њој се уочавају три жлеба којима клизе тетиве мишића опружача прстију и шаке (SULCI TENDINUUM MUSCULORUM EXTENSORUM). Средњи и спољашњи жлеб су међусобно одвојени задњом квржицом (TUBERCULUM DORSALE). a) Спољшњи жлеб: M.EXTENSOR CARPI RADIALIS LONGUS ET M.EXTENSOR CARPI RADIALIS BREVIS b) Средњи жлеб: M.EXTENSOR POLLICIS LONGUS c) Унутрашњи жлеб: M.EXTENSOR DIGITORUM ET M.EXTENSOR INDICIS Спољашња страна - продужава се надоле у шиљасти наставак (PROCESSU STYLOIDEUS RADII) на коме се припајају M.BRACHIORADIALIS ET LIG.COLLATERALE CARPI RADIALE. Унутрашња страна овог наставка је зглобна површина у зглобу ручја. Унутрашња страна - носи већ поменути лактични усек (INCISURA ULNARIS). База - представљена је зглобном површином за ручје (FACIES ARTICULARIS CARPALIS).

15 *COLLESOVA FRACTURA (FRACTURA RADII LOCO TIPICO) - Прелом у пределу доњег окрајка жбице када долази до фрагментирања а доњи фрагмент се помера уназад, те се види испупчење на дорзалној страни шаке, а сама осовина шаке је померена у односу на осовину подлакта. До ове повреде најчешће долази приликом пада на длан са опруженом руком.* ЛАКТИЦА, ULNA Парна кост подлакта. У положају супинације налази се унутра и нешто иза жбице. Припада типу дугих костију (OSSA LONGA) те јој се описују тело и два окрајка. ТЕЛО (CORPUS ULNAE) - тространопризматичног облика. Описују му се три стране и три ивице. Стране: 1. Предња страна (FACIES ANTERIOR) - у целини је благо удубљена. На горње две трећине се припаја M.FLEXOR DIGITORUM PROFUNDUS а на доњој M.PRONATOR QUDRATUS. Она носи FORAMEN NUTRICIUM. 2. Задња страна (FACIES POSTERIOR) - носи три мишићна поља. Унутршње и спољашње поље су раздвојени слабо израженим гребеном. a) Горње поље: M.ANCONEUS b) Унутрашње поље: M.EXTENSOR CARPI ULNARIS c) Спољашње поље: M.ABDUCOR POLLICIS LONGUS, M.EXTENSOR POLLICIS LONGUS ET M.EXTENSOR INDICIS

16

17 ПОГЛЕД СПРЕДА, ОТПОЗАДИ И ИЗНУТРА - ЛЕВА ЛАКТИЦА 3. Унутрашња страна (FACIES MEDIALIS) - на гоњем делу се припаја M.FLEXOR DIGITORUM PROFUNDUS, док је доњи део без мишићних припоја и поткожан. Ивице: 1. Предња ивица (MARGO ANTERIOR) - на горњој половини се припаја M.FLEXOR DIGITORUM PROFUNDUS, а на доњој M.PRONATOR QUDRATUS. 2. Задња ивица (MARGO POSTERIOR) - облика је издуженог латиничног слова S и поткожна је те се може напипати. На њој се припајају M.FLEXOR CARPI ULNARIS ET M.EXTENSOR CARPI ULNARIS а између мишића FASCIA ANTEBRACHII. 3. Спољашња или међукоштана ивица (MARGO INTEROSSEUS) - на горњем крају се рачва у две гране, од којих је задња јаче изражена и назива се гребен мишића увртача (CRISTA MUSCULI SUPINATORIS) на коме се припаја M.SUPINATOR. Ове две гране ограничавају жбични усек (INCISURA RADIALIS ULNAE). ОКРАЈЦИ: 1. Горњи окрајак - масивнији је од доњег и на њему се описују: Колотурни или полумесечасти усек (INCISURA TROCHLEARIS) - конкавна зглобна површина благо спирално савијеним гребеном подељена на две падине које одговарају колотуру раменице. Лакатни наставак (OLECRANON) - приближно коцкастог облика. Предња страна гради део колотурног усека. Задња страна је поткожна. На горњој страни припаја се M.TRICEPS BRACHII који и проузрокује овај наставак. Бочне стране служе за припој LIG.COLLATERALE RADIALE ET LIG.COLLATERALE ULNARE. Кљунски наставак (PROCESSUS CORONOIDEUS) - правилније је да се каже веначни. Облика је четворостране пирамиде са врхом управљеним напред. Горња страна гради колотурни усек. На доњој страни се налази кврга лактице (TUBEROSITAS ULNAE) на којој се припаја M.BRACHIALIS. На спољашњој страни се налази жбични усек лактице (INCISURA RADIALIS ULNAE). На предњој и задњој ивици жбичног усека припаја се LIG.ANULARE RADII, а испод усека се припаја M.SUPINATOR. 2. Доњи окрајак - мањи је од горњег и на њему се описују:

18 Глава лактице (CAPUT ULNAE) - приближно је облика ваљка. Ободна површина главе (CIRCUMFERENTIA ARTICULARIS CAPITIS ULNAE) зглобљава се са жбицом, а доња површина одговара зглобном колуту зглоба ручја. Шиљасти наставак (PROCESSUS STYLOIDEUS ULNAE) - мањи је од шиљастог наставка жбице. Одговара врху зглобног колута (DISCUS ARTICULARIS). На њему се припаја LIG.COLLATERALE CARPI ULNARE. КОСТУР ШАКЕ Изграђен је од 27 костију шаке (OSSA MANUS). Оне се деле на: 1. Кости ручја (OSSA CARPI) 2. Кости доручја (OSSA METACARPI) 3. Кости прстију (OSSA DIGITORUM) Прсти шаке се називају редним бројевима идући од споља ка унутра, или се називају посебним именима: 1. Палац - DIGITUS PRIMUS - POLEX 2. Кажипрст - DIGITUS SECUNDUS - INDEX 3. Средњи прст - DIGITUS TERTIUS - DIGITUS MEDIUS 4. Домали прст - DIGITUS QUARTUS - DIGITUS ANULARIS 5. Мали прст - DIGITUS QUINTUS - DIGITUS MINIMUS Стране: На шаци се описују две сртане и две ивице. 1. Предња, дланска 2. Задња, леђна Ивице: 1. Унутрашња, лактична 2. Спољашња, жбична

19 КОСТИ РУЧЈА, OSSA CARPI Има их укупно осам и све припадају типу кратких костију (OSSA BREVIA). Распоређене су у два реда од по четири кости. Горњи, проксимални ред: Чунаста кост (OS SCAPHOIDEUM) - на спољашњој страни се налази квржица чунасте кости (TUBERCULUM OSSI SCAPHOIDEI). *Код прелома ове кости осећа се бол у пределу анатомске бурмутице* Полумесечаста кост (OS LUNATUM) Тророгља кост (OS TRIQUETRUM) - на предње-унутрашњој страни лежи грашкаста кост. Грашкаста кост (OS PISIFORME) - личи на зрно грашка. Најмања кост ручја. Доњи, дистални ред: Трапезна кост (OS TRAPEZIUM) - предња страна носи квржицу трапезне кости (TUBERCULUM OSSIS TRAPEZII). Трапезоидна кост (OS TRAPEZOIDEUM) Главичаста кост (OS CAPITATUM) - облика је бисте на којој се описују глава, врат и тело. То је највећа и средишња кост ручја. Кукаста кост (OS HAMATUM) - носи куку кукасте кости (HAMULUS OSSIS HAMATI). Кости ручја граде коштану формацију, ручје (CARPUS), на коме се описују две стране и четири ивице. Стране: 1. Предња страна - издубљена је у уздужно постављен жлеб ручја (SULCUS CARPI) који је бочно ограничен са два испупчења. EMINETIA CARPI RADIALIS гради квржица чунасте кости (TUBERCULUM OSSIS SCAPHOIDEI) и квржица трапезне кости (TUBERCULUM OSSIS TRAPEZII). EMINETIA CARPI MEDIALIS гради грашкаста кост (OS PISIFORME) и кука кукасте кости (HAMULUS OSSIS HAMATI). На ова два испупчења припаја се предња везица мишића прегибача (RETINACULUM MUSCULORUM FLEXORUM). Тако је жлеб ручја претворен у коштано-везивни канал ручја (CANALIS CARPI)

20 кроз који пролазе тетиве прегибача прстију шаке и средишњи живац (N.MEDIANUS). 2. Задња страна - је испупчена и храпава. Ивице - су спољшња, унутрашња, горња и доња. Горња ивица носи зглобну површину за зглоб ручја коју граде чунаста, полумесечаста и тророгља кост. Доња ивица носи зглобну површину за кости доручја коју граде све четири кости доњег реда ручја. СПРЕДА - ДЕСНА ШАКА ПОГЛЕД

21 ПОГЛЕД ОТПОЗАДИ - ДЕСНА ШАКА

22 КОСТИ ДОРУЧЈА, OSSA METACARPI Има их укупно пет и све припадају типу дугих костију (OSSA LONGA). Обележавају се редним бројевима од споља ка унутра. Између себе ограничавају четири међукоштана простора (SPATIA INTEROSSEA METACARPI) које испуњавају међукоштани мишићи (MM.INTEROSSEI). На костима се разликују: Тело (CORUS OSSIS METACARPI) -је тространопризматичног облика. Горњи окрајак, база (BASIS OSSIS METACARPI) - зглобљава се са једном или више костију ручја а бочним странама са суседним костима доручја. Доњи окрајак, глава (CAPUT OSSIS METACARPI) - је зглобна површина за кости прстију. Прва метакарпална кост је најкраћа и најдебља кост доручја, спољлоштена од напред према назад, и на њој се припаја M.ABDUCTOR POLLICIS LONGUS. Друга је најдужа и најтања. Трећа кост доручја на задњој страни носи PROCESSUS STYLOIDEUS OSSIS METACARPI TERTII на коме се припаја M.EXTENSOR CARPI RADIALIS BREVIS. *Пета кост доручја се најчешће ломи и то приликом ударца песницом. **БОКСЕРСКА ФРАКТУРА - прелом врата метакарпалне кости са дланском дислокацијом. ***BEIMETTOVA ФРАКТУРА - одламање дланског дела проксималног ограјка прве метакарпалне кости. КОСТИ ПРСТИЈУ, OSSA DIGITORUM Кости прстију називају се чланци (PHALANGES). Сваки прст изграђен је од три чланка, изузев палца коме недостаје средњи чланак, те чланака има укупно четрнаест. Чланци се означавају као: Горњи (PHLANX PROXIMALIS) Средњи (PHALANX MEDIA) Доњи (PHALANX DISTALIS) Чланци припадају типу гугих костију (OSSA LONGA) те им се описују:

23 1. Тело (CORPUS PHALANGIS) - облика је полуваљка спљоштеног од напред према назад. 2. Горњи окрајак, база (BASIS PHALANGIS) 3. Доњи кокрајак, глава (CAPUT PHALANGIS) - носи зглобну површину за следећи чланак прста - колотур чланка (TROCHLEA PHALANGIS). Изузетак су дистални чланци који носе нокатно испупчење (TUBEROSITAS PHALANGIS DISTALIS S.PROCESSUS UNGVICULARIS). *UNGUIS - НОКАТ* СЕЗАМОИДНЕ КОСТИ, OSSA SESAMOIDEA Налазе се на палмарној страни у близини зглобова костију доручја са прстима. Њихов број је варијабилан и износи од два до седам. ПОГЛЕД СА СТРАНЕ - ПРСТ И ДЕО МЕТАКАРПАЛНЕ КОСТИ