Аспекти екологије дневних лептира Јелашничке клисуре (Lepidoptera: Hesperioidea и Papilionoidea)

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Størrelse: px
Starte visningen fra side:

Download "Аспекти екологије дневних лептира Јелашничке клисуре (Lepidoptera: Hesperioidea и Papilionoidea)"

Transkript

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ ДЕПАРТМАН ЗА БИОЛОГИЈУ И ЕКОЛОГИЈУ Аспекти екологије дневних лептира Јелашничке клисуре (Lepidoptera: Hesperioidea и Papilionoidea) Мастер рад Ментор др Предраг Јакшић Студент Соња Петровић Индекс бр. 44 Ниш, 2014.

2 University of Niš Faculty of sciences and mathematics Department of biology and ecology ASPECTS OF THE ECOLOGY OF BUTTERFLIES OF JELAŠNIČKA KLISURA GORGE (Lepidoptera: Hesperioidea and Papilionoidea) МASTER THESIS Mentor dr Predrag Jakšić Student Sonja Petrović Niš, 2014.

3 Захвалница Захваљујем се свом ментору проф.др Предрагу Јакшићу на разумевању, несебичној помоћи и подршци током израде мастер рада, који ме је на прави начин упутио и водио кроз цео поступак истраживања. Захваљујем се и својој породици на неизмерној подршци коју су ми пружали током студија. 1

4 САДРЖАЈ: УВОД ОПШТЕ ОДЛИКЕ ЈЕЛАШНИЧКЕ КЛИСУРЕ 1.1. Назив, положај, границе, топографија, геологија, педологија, хидрологија Климатске одлике Богатство живог света и његова заштита Антропогени притисци ПРЕГЛЕД ДОСАДАШЊИХ ИСТРАЖИВАЊА ФАУНЕ ДНЕВНИХ ЛЕПТИРА ЈЕЛАШНИЧКЕ КЛИСУРЕ 2.1. Литературни подаци из периода до Другог Светског рата 2.2. Савремени литературни подаци ОПШТЕ ОДЛИКЕ ДНЕВНИХ ЛЕПТИРА 3.1. Општа морфологија и анатомија: карактери битни за детерминацију Животни циклус и еколошке особености МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ ИСТРАЖИВАЊА 4.1. Методе теренског рада (трансект по Поларду) Номенклатура и таксономија ПРЕГЛЕД УТВРЂЕНИХ ВРСТА ДНЕВНИХ ЛЕПТИРА ДИСКУСИЈА И ЗАКЉУЧАК...50 ЛИТЕРАТУРА...53 ДОДАТАК: Дозвола Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине 2

5 УВОД При помену биолошких особености Јелашничке клисуре свакако прва асоцијација је везана за флористичка истраживања Саве Петровића који је у знаменитом делу Флора околине Ниша (1882.) дао прве научне податке о биодиверзитету овога простора. Али, фаунистичка истраживања донекле заостају за флористичким. Водоземце и гмизавце су истраживали и резултате публиковали Јовић и Ајтић (2007), док је Грубач (2007) обрадио фауну птица. Остале групе кичмењака овога простора су још увек недовољно истражене. Фауна инсеката је фрагментарно и недовољно истражена. Имајући ову чињеницу у виду одлучили смо се за истраживање фауне дневних лептира, захваљујући предусретљивости и разумевању проф. Јакшића који се прихватио менторства над овим радом. Сматрали смо да ће резултати бити интересантни првенствено због добре рашчлањености станишта и вегетацијских јединица у њима, што даје могућност идентификовања везе између лептира и станишта која преферирају. Са друге стране фаунистичко комплетирање ове групе може послужити за даља еколошка истраживања, на пр. Везе између врста дневних лептира и њихових паразитоида. Исто тако, имајући у виду да су дневни лептири на европском нивоу једна од таргет група мониторинга стања животне средине, ови резултати могу послужити за утемељење мониторинг програма. 3

6 1. ОПШТЕ ОДЛИКЕ ЈЕЛАШНИЧКЕ КЛИСУРЕ 1.1. Назив, положај, границе, топографија, геологија, педологија, хидрологија. Основ топонима је словенски фитоним Јела. Овај основ има научно оправдање јер је Јовановић (1980) показао да је на овоме простору заступљена заједница шуме букве и јеле Fagetum- Abietetosum Jov. Назив Јелашничка клисура се примењује тек после Другог Светског рата. Пре тога, она је једноставно звана Ждрело. Јелшничка клисура је локализована у близини села Јелашница, 14 km од Ниша. Географски је неисправно рећи да кроз њу протиче Јелашничка река, то је река Студена, која тек код села Јелашница добија назив Јелашничка река и као таква се улива у Нишаву. Према југоистоку Јелашничка клисура се наставља и надовезује на Суву планину; према северозападу она се отвара према нишкој котлини. Иако је данас издвојена од магистралних путева који воде ка Нишу Јелашничка клисура је кроз историју била важан путни правац. Кроз њу је водио римски Via militaris, а потом и турски Цариградски друм. Јелашничка клисура је геоморфолошки представљена теменима високих коса и гребеном јасно издвојеним од суседног кутинског на југозападу, црвеноречког на југоистоку и островичког на североистоку. На овом простору сусрећемо више преседлина од којих су неке, као Рајац, Царев друм, Плоча, куновичка и друге, веома дубоке. Клисура је изразито уска са вертикалним одсецима изнад Здравачког камена са леве и Грађенице са десне стране који се примичу на само 7-8 m. Овај природни раритет употпуњен је прозорцима у стенама. Као што је прозорац Кулина или прозорац Свети Илија (Мартиновић, 1974). Укупна дужина јелашничке клисуре почев од села Чукљеника па до низводног моста, износи 2 km. Положај Јелашничке клисуре приказан је на слици 1. Вертикална рашчлањеност је такође изражена. Радовански камен је на висини од 580 m, а најмања дубина износи 293 m. Ушће Јелашничке реке у Нишаву је на 205 m па је висинска разлика 375 m а у самој клисури висинска разлика је 287 m. 4

7 Слика 1. Положај Јелашничке клисуре на топографској карти. Како се на слици може видети Јелашничка клисура заузима релативно малу површину, свега 115, 73 ha и граничи се са КО Чукљеник са јужне и источне стране и КО Јелашница са западне и северне стране. Геолошке одлике Јелашничке клисуре Јелашничка клисура је усечена у доњокредним кречњацима који су од тектонских радијалних кретења и цементовањем дробинског материјала постали и бречасти или врло разбијени. Ови кречњаци су оформљени на подини која датира из горњег палеозоика (перм) са дна Тетиса, подина је издигнута током Херцинске орогенезе, пре око 70 милиона година. Кречњачка подлога је омогућила развој крашких облика рељефа попут бројних каверни и поткапина, као што су Капичак, Трогорница и Чукљеничка поткапина. Донекле су развијене и пећине као што су Латинска црква, Скривница, Т'мна пећ, Мечкина или Костина рупа и друге. Поред кречњака у Јелашничкој клисури се сусреће и кристаласта родопска маса. Због тога се сматра да ова клисура лежи на геотектонској граници. 5

8 Педолошка подлога Уз Куновичку реку је присутан алувијални нанос а по ободима се сусрећу земљишта развијена метаморфозом геолошке подлоге. У Јелашничком басену терцијарне седименте покрива огајњачена смоница дебљине до 80 cm. На црвеним пешчарима тло је представљено црвеним земљиштем које народ зове црвена смоница. На кречњаку, тло је представљено црвенкасто-рудним земљиштем и белушом, она припадају типу црвеница (терра росса). Око Горње Студене земљиште на карбонатним шкриљцима је развијено као иловача - скелетно земљиште (Костић, 1954). На слици 2 приказани су заступљени типови земљишта. Слика 2. Педолошка карта Јелашничке клисуре. Легенда: 1. Смеђе земљиште на кречњаку (Calcocambisol); 2. Црница посмеђена на кречњаку (Calcomelanosol-Brownized calcomelanosol on limestone); 3. Еутрично смеђе вертично на неогеним седиментима (Vertic eutric cambisol on neogenic sediments); 4. Црница-црница посмеђена (Redish-brown acid soil on red sandstone); 5. Црвено-смеђе кисело земљиште на пермским кречњацима (Redish-brown acid soil on red sandstone); 6. Смеђе лесивирано земљиште на једром кречњаку (Leached brown soil on limestone); 7. Камењар кречњака (Rocky limestone). Према: Танасијевић Ђ. и Никодијевић, В., Педолошка карта СФРЈ, 1: Листови Ниш 1 и Ниш 2. Геокарта, Београд. 6

9 У хидролошком смислу простором доминира Јелашничка река, лева притока Нишаве. Јелашничка река је настала на језерском поду, тј. дну плиоценог језера, усецањем у падине Суве планине. Формирају је више потока чија су извориста испод главног гребена Суве планине. Капиште и Јаловарски поток чине Пољску реку која се код Горње Студене састаје са Пољанском реком и граде Студену, која протиче кроз Јелашничку клисуру и уласком у село Јелашница добија назив Јелашничка река. У биолошком смислу ова река је значајна јер клисури доноси неопходну влагу, такође се уз њу развија екстразонална вегетација са бројним типовима станишта Климатске одлике Шири простор Јелашничке клисуре налази се у зони утицаја умерено-континенталне климе. Јовановић и Колић (1980) су дали исцрпну анализу климатских параметара које овде можемо приказати у њиховој основној форми преко температуре и падавина (слика 3). Слика 3. Основни климатски подаци за Суву планину и Нишку бању. На основу ових података сачинили смо климадијаграм по Walteru који сликовито приказује климатске особености подручја (слика 4). 7

10 Слика 4. Климадијаграми Суве планине и Нишке бање по Walteru. 8

11 За саму Јелашничку клисуру не постоје климатолошки подаци али процену њене климе можемо урадити поређењем са Нишком Бањом. Из датог климадијаграма се види да имамо температурни максимум у јулу и августу а да су зиме релативно благе, са јануаром као најхладнијим месецом. Већ средином априла температура прелази 15 0 C а од тада почиње сезона интензивног лета дневних лептира. Сезона траје до краја септембра због пада температуре и изражене суше који узрокују губитак вегетације у цвету који даје нектар као храну лептирима. 1.3 Богатство живог света и његова заштита Иако мали по површини простор Јелашничке клисуре је због специфичне комбинације абиотичких еколошких фактора диференциран што даје основ за развој флоре, вегетације, станишта и фауне. До сада су описане 24 вегетацијске јединице на нивоу асоцијација. Оне граде бројне типове станишта, до сада је утврђено 49 типова стаишта према EUNIS класификационом систему. Поједени типови станишта илустровани су на слици 5. Нарочиту вредност представљају бројне ендемске и реликтне врсте флоре и фауне због чега је овај простор стављен под заштиту Уредбом о заштити специјалног резервата природе "Јелашничка клисура" ("Службени гласник РС", бр. 9/95.). Уредбом се прецизира да се "Специјални резерват "Јелашничка клисура" ставља под заштиту ради очувања станишта природних реткости, ендемо-реликтних врста српске и наталијине рамондије (Ramonda serbica Pančić, Ramonda natalia Pančić), као и 39 мезијских, 20 балканских и шест илирских ендема и субендема и очувања посебне природне вредности коју чини клисура Јелашничке реке са богатим и разноврсном морфолошком орнаментиком." 9

12 Слика 5. Илустрација појединих типова станишта на подручју Јелашничке клисуре. 1. C3.53 Еуро-сибирске једногодишње заједнице на речном муљу (Polygono-Rumicetum conglomerati); 2. H3.2A26 Мезијскосеверноскардопиндске монтане и субмонтане <Asplenium lepidum> карбонатне стене у поткапинама и на контранагибима (Ass.: Parietarietum serbicae ); 3. E1.224 Суве субконтиненталне карбонатне степске травне формације са доминацијом Festuca valesiaca s.lat. (Ass.:Poterio-Festucetum valesiacae), и 4. F3.242C Балканске субконтиненталне листопадне шикаре белограбића <Carpinus orientalis> (Ass.:Carpinetum orientalis serbicum;syringo-carpinetum orientalis). Сви снимци: Соња Петровић Антропогени притисци Стари Цариградски друм је под северном суподином Суве планине водио развођем између Црвене и Јелашничке реке. У једном од првих записа из године кад је крсташка војска Фридриха Барабаросе пролазила овим друмом, остало је записано да је то врлетан и шумовит предео. Слично томе Ранберт године за ове шуме каже да су тешко проходне. Слободно крчење шума почело је у другој половини XIX века. У атару Јелашнице већи шумски комплекси искрчени су између и године, то јест 10

13 пошто су Турци напустили овај крај. По сечењу шума на Плочи, од године почело је искрчавање и околних шумских комплекса. Делом су шуме биле спаљене и од бугарских окупатора године, то се поновило и О актуелном стању шумског комплекса подручја Суве планине и Јелашничке клисуре можемо судити на основу параметара дефолијације и деколоризације. Према званичном извештају о процени и праћењу ефеката утицаја ваздушних загађења на шумске екосистеме у Републици Србији дефолијација је умерена (20-25 на скали од 0-50), док је деколоризација слаба или је нема. Прецизније, без знакова деколоризације има 81,7/ стабала граба, док је код свих осталих лишћарских врста тај проценат већи од 90 (Невенић и сарадн., 2012). Крчењем шума дошло је до појаве бујица, обзиром на конфигурацију терена. Овај је процес убрзан у другој половини прошлог века када је, примера ради, само у атару Доње Студене напуштено преко 20 хектара обрадивих површина. У атару села Доња Студена развијена је бујица коју мештани називају Рајац, бујица Ромен долази испод Суве планине и у Горњој Студени се састаје са Пољанском реком, а њој се придружује и бујица названа Црвена Бара. Антропогени притисак на овај простор је извршен и рударским радовима. Стари јелашнички рудник мрког угља био је откривен године на месту Ждрело. До исцрпљене су главне залихе угља а он је поново отворен године, да би мењајући више власника коначно године био затворен (Костић, 1954). Данашњи антропогени притисак на овом простору је незнатан и испољава се преко екстензивне пољопривреде и шумарства и локалног саобраћаја слабог интензитета. На појединим стрмим падинама у циљу везивања терена и спречавања ерозионих процеса извршено је пошумљавање киселим дрветом (Ailanthus altissima Swingle). 11

14 2. ПРЕГЛЕД ДОСАДАШЊИХ ИСТРАЖИВАЊА ФАУНЕ ДНЕВНИХ ЛЕПТИРА ЈЕЛАШНИЧКЕ КЛИСУРЕ Литературни подаци из периода до Другог Светског рата Развој флористичких истраживања на овим просторима (Јосиф Панчић, Сава Петровић, Лујо Адамовић) није био праћен развојем ентомолошких истраживања. Арсеније Шијаковић је публиковао године рад под називом Практична предавања из познавања природе, рад је замишљен као основ за бављење зоологијом. Јосиф Панчић је године публиковао знамениту монографију Ортоптере у Србији. Али ови подстицаји нису наишли на одзив домаћих природњака, тако први рад, о дневним лептирима подручја Ниша даје Мађар Uhl József године. Нажалост, о овом аутору нисмо успели да сазнамо детаље о ближој биографији. Следећи публиковани податак долази од знаменитог бечког лепидоптеролога Hansa Rebela, који је током неколико деценија студирао фауну дневних лептира Балканског полуострва и у једном од тих радова дао прилог о дневним лептирима Ниша, Пирота и других делова. Први домаћи аутор који је дао исцрпнији приказ фауне дневних лептира овог подручја био је доктор Михајло Градојевић, професор београдског универзитета школован у иностранству, у знаменитој монографији Leptirovi Srbije Diurna ( ). Градојевић у овом раду наводи податке за Суву планину и Ниш. Сумирајући резултате ових аутора можемо закључити да је ниво познавања фауне ове групе изразито низак, првенствено због фрагментарног истраживања. 2.2.Савремени литературни подаци Први значајнији допринос познавању фауне ове групе дао је Јакшић године, који је током и сакупљао материјал на 20 локалитета од Ниша до Суве планине. Том приликом је утврђено присуство 80 врста дневних лептира, што је солидан основ за даља истраживања. Đurić & Veling су године дали податке за три врсте дневних лептира у Јелашничкој клисури. Исте године су и Стојановић-Радић и Јакшић дали рад о фауни фамилије Lycaenidae Србије који садржи и податке за Доњи Душник, Јелашницу и околна подручја Малче, Ниша и Суве планине. Исто тако Стојановић-Радић 12

15 је дала још један прилог о фауни врста дневних лептира из фамилија Papilionidae и Pieridae у коме су обрађени локалитети Јелашничке клисуре, Малче, Ниша, Нишке Бање и Суве планине. Andjus је године публиковала монографију у којој су обрађени дневни лептири из збирки Природњачког музеја у Београду. Наведени су подаци за Ниш, Сићевачку клисуру, Суву планину и Сврљиг, што значи да нема непосредних налаза у Јелашничкој клисури али су значајни и пружени подаци за суседна подручја. У оквиру активности наставника и студената Природно-математичког факултета у Нишу, реализована су и две дипломска рада студената који се за предмет свог интересовања одабрали дневне лептире. Тако је Бранислав Живковић (2008) утврдио 65 врста дневних лептира на Сувој планини и Сићевачкој клисури, а Томић Даница (2010) је на подручју Јелашничке клисуре утврдила 50 врста дневних лептира. Jakšić, Verovnik & Dodok су године дали нови прилог познавању фауне ове групе na prostoru Sićevačke klisure i Suve planine. Најзад, Đurić, Popović & Verovnik (2010) су током трогодишњег истраживања утврдили 110 врста дневних лептира у Јелашничкој клисури. То им је дало основ за констатацију да је Јелашничка клисура врућа тачка биодиверзитета ( hot spot ). 3. ОПШТЕ ОДЛИКЕ ДНЕВНИХ ЛЕПТИРА Међу бројним припадницима инсеката представници три реда су међусобно врло блиски: Neuroptera (са голим крилима), Trichoptera (са крилима покривеним длачицама) и Lepidoptera (са крилима покривеним љускама squamula, еволуиралим из длачица). Колико је та блискост велика говори податак да је тек Кристенсен (Niels Peder Christensen, 1979) кладистичком методом утврдио припадност Zeugloptera као синапоморфних са групом Glossata и на бази тога је ову групу прикључио Lepidopterama а не Trichopterama, како је до тада сматрано. Анализом великог броја својстава унутар реда Lepidoptera извршено је раздвајање реда на 127 фамилија (46 суперфамилија) у свету, тј. 85 фамилија (31 суперфамилија) у Европи. Унутар ове поделе дневни лептири чине једну монофилетску групу представљену са две суперфамилије: Hesperioidea и Papilionoidea. У Европи је прва суперфамилија представљена фамилијом Hesperiidae, док другу суперфамилију 13

16 представљају фамилије Papilionidae, Pieridae, Lycaenidae и Nymphalidae (Karsholt and Razowski, 1996). Које су опште одлике представника реда Lepidoptera (Glossatta) као групе инсеката? Глава им је слободна, антене су већином дугачке, вишечлане, носе органе чула мириса. Антене се код дневних лептира завршавају овалним задебљањима, по чему је изведен и стари назив Rhopalocera (гр.: rhopalon = буџа, буздован). Имају фацетоване очи и оцеле. Доња вилица гради спирално увијену сисаљку која је грађена из два дела, ужљебљена са унутрашње стране. Горња усна, горња вилица и сежњаци доње вилице су закржљали. Доња усна има велике, усправљене сежњаке. Груди носе два пара крила, приближно једнаке величине, покривена љускама грч.: lepis, lepidos = љуска). Код једне групе лептира на горњем ободу задњих крила налазе се бодљице или чекиње којима се задња крила прикаче за петљу на предњим крилима, кажемо за тај тип крила да имају ретинакулум. Груди носе и три пара ногу, оне су слабе а код неких представника су предње ноге закржљале. Тарсус је увек петочлан, проторакс је срастао, трбух изграђује 6 7 чланова. Преображај (метаморфоза) је потпун (холометаболни тип): одрасла женка после парења полаже јаја у којима се током ембрионалног развоја формира ларва названа гусеница. Гусенице имају 3 5 пари абдоминалних ногу (pedis spurii) и снажне хитинске вилице које граде усни апарат за грицкање. Гусеница се по изласку из јајета у постембрионалном развоју храни, расте и пресвлачи и потом се зачаури у лутку (пупа). У лутки, која мирује, се обавља преображај гусеница се трансформише у одраслог лептира. По завршеном преображају из лутке излази одрасли (адултни) лептир. Представници дневних лептира (Hesperioidea и Papilionoidea) имају танко тело, у миру држе крила склопљена у вертикалном положају, немају слушне органе ни оцеле а антене им се завршавају овалним задебљањима. Ноге су танке, голени и тарзуси са 2 4 реда малих бодљи. Код неких су предње ноге закржљале. Предња крила са 12, ређе са 10 или 11 нерава (вена) и једним дорзалним нервом. Задња крила са једним косталним и 1 2 дорзалним нервом (Слика 6). Немају ретинакулум. Тело лутке је потпуно прекривено кошуљицом, испод ње се назиру органи будућег имага, овај тип лутке је означен као pupa obtecta. Лутке обично висе прикачене задњим крајем тела директно или помоћу паучинастог влакна. 14

17 Слика 6. Крилна нерватура (десно) и региони (лево), према Херих-Шеферу (Herrich-Schäffer). РЕГИОНИ: A Апекс, АУ Анални угао, Б Базална зона, Д Дискална зона, К Коста, М Маргина, ПД Постдискална зона, СМ Субмаргинална зона. КРИЛНА НЕРВАТУРА: S1a (VA) S12 Поља између два нерва, V1a V12 Нерви (вене), VA Анални нерв, VC Костални нерв, VDs Дискоидални нерв, VМC Медијални нерв, VSbc Субкостални нерв, VSbm Субмедијални нерв. Одлике представника појединих фамилија су добро дефинисане. Скелари (Hesperiidae) имају све ноге добро развијене, на задњим голенима имају два пара бодљи, две на крају и две у средини. Глава и тело су дебели, здепасти. Антене су издужене, размакнуто постављене, јајасте и на врху савијене. Крила стоје полуотворено, предња крила имају 12 нерава. Код представника фамилије једрилаца (Papilionidae) задња крила су позади обично извучена у виду репића. Крила имају 11 или 12 нерава, на предњим крилима је посебно развијен нерв V3, док на задњим крилима он одсуствује. Ћелија на оба пара крила је затворена. Све ноге су добро развијене и функционалне, са по две канџице на крају тарзуса. Тибије предњих ногу носе епифизис. Гусенице имају на првом 15

18 грудном сегменту рачвасту жлезду (osmeterium) која лучи секрет јаког мириса, служи за одвраћање непријатеља. Представници фамилије белаца (Pieridae) имају ноге добро развијене, све су функционалне. Сежњаци су трочлани и мало дужи од главе. Крила су са равним ивицама, задња крила имају два дорзална нерва. Предња крила могу имати 10, 11 или 12 пари нерава а ћелија је затворена и на предњим и на задњим крилима. На задњим крилима се налазе два анална нерва са унутрашњим маргинама незнатно конкавне форме. На крилима се манифестује полни диморфизам. Гусенице су са кратким длачицама, лутке су слободне, директно или преко влакана висе на гранама. Код плаваца (Lycaenidae) предња крила обично имају 10 или 11 нерава, одсуствују нерви V8 или V8 и V9, на задњим крилима одсуствује прекостални нерв. Код јединог европског представника фамилије пегаваца (Riodinidae) Hamearis lucina L., предња крила имају 12 нерава. Ноге имају пар тибијалних мамуза, које често одсуствују на предњим екстремитетима, код врсте H. lucina L. предње ноге нису функционалне. Код многих врста гусенице на 10-ом ларвалном сегменту поседују жлезду која лучи слатки, високоенергетски сок. Захваљујући томе гусенице живе у облигатној симбиози са мравима (мирмекофилија). Врста H. lucina L. се код неких аутора припаја фам. Lycaenidae, док је други издвајају у засебну фамилију Riodinidae. Фамилија шаренаца (Nymphalidae) је обимна, најмногобројнија врстама у Европи. И овде имамо различита тумачења: поједини аутори издвајају две фамилије (Nymphalidae и Satyridae) док је код других то јединствена фамилија (како смо је и у овом раду приказали). Од заједничких, општих одлика истичу се редуковани предњи екстремитети који се не користе за ходање, и тарзуси предњих ногу мужјака који су редуковани на 1-3 сегмента, уз то су обично и длакави. Женке имају пет тарзалних сегмената, при чему се на четвртом сегменту налази трнић. Сежњаци су мало дужи од главе. На предњим крилима је развијено 12 нерава, ћелија је отворена или затворена. Специфичност групе је и да се код многих представника на предњим крилима мужјака налазе мирисне љуске андроконије. Од еколошких особина дневних лептира свакако је најважнија одлика везаност за одређени тип станишта. У основи разликујемо две групе врста: арбореалне (шумске) и ореалне (ливадске). Подела је извршена на основу биљке на којој женка полаже јаја овипозицијска биљка, што је генетски детерминисана одлика. Овипозицијска биљка је увек и нутритивна, њу женка налази чулом вида и чулом мириса. Код монофагних врста углавном само једна 16

19 врста биљака (или неколико њих из истог рода) је овипозицијска и истовремено нутритивна. Код олигофагних врста гусеница више врста биљака, из више родова, служе за исхрану. Код полифагних врста тај број биљних врста је далеко већи. Код појединих представника Lycaenidae гусенице започињу развој као биљоједи а по уношењу у мравињак настављају да се хране ларвама мрава. Када су у питању адулти онда треба нагласити да постоји снажна упућеност према нектарској биљци, са чијих цветова се узима нектар као храна, као и према биљци за одмор, на којој одрасли лептир преноћи или мирује током кишовитих дана. Присуство овипозицијске биљке, нектарских биљака и биљака за одмор, уз климатске чиниоце (хигрофилне и ксерофилне врсте), у основи опредељују географско распрострањење врста. Број годишњих генерација је такође условљен климатским факторима: поједине врсте образују једну генерацију годишње (Antocharis cardamines, Melanargia galathea), неке се јављају у две генерације (Araschnia levana) а неке образују три генерације (Pieris rapae, Coenonympha pamphilus). Неповољне услове, тј. зимски период, проводе у стадијуму јајета, гусенице, лутке, или ређе у стадијуму адулта. Дневни лептири се данас примењују и као значајна група биоиндикаторских организама. Неопходан предуслов за то је познавање како биологије, тако и екологије (идиоекологије) сваке појединачне врсте која се користи као биоиндикатор. Потребно је такође познавати и ширину еколошке валенце врсте за сваки појединачан фактор спољашње средине (температуру, влажност, светлост, ph земљишта, итд.). Добра проученост чини да су ови услови испуњени, посебно је важна њихова везаност за станиште. Од стране Европске агенције за животну средину (ЕЕА European Environmental Agency) дневни лептири су заједно са васкуларним биљкама и кичмењацима изабрани да буду репрезентативни биоиндикатори у земљама Европске Уније. Због своје осетљивости одмах реагују на промене квалитета животне средине (загађење, губитак биљних врста, губитак врста са којима ступају у заједничке односе, климатске промене...). 17

20 4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ ИСТРАЖИВАЊА 4.1. Методе теренског рада Теренски рад са узорковањем материјала обављен је на локалитетима од Малче, преко Јелашнице и Чукљеника, до врха Соколив камен, 1552 m на Сувој планини. Целокупно подручје Јелашничке клисуре налази се у UTM пољу EN 89. Током и године вршена су перманентна теренска истраживања методом трансекта по Поларду, на сваких 15 дана. Узорковање материјала на терену вршено је на основу Дозволе за сакупљање заштићених и строго заштићених врста лептира у научноистраживачке сврхе, бр од ; , од године и / од године. Снимци локалитета и врста на терену рађени су дигиталним апаратом Olympus SP-51=UZ (10 x optical zoom, 7,1 megapixel) Номенклатура и таксономија Таксономски редослед и номенклатура су дати према Karsholt & Razowski (1996), уз незнатне измене које су донете у периоду од публиковања тог дела, сумиране у делу Van Swaay et al (2010). Српски називи врста су дати према Jakšiću i Đuriću (2007). Код српских назива су урађене две измене, за врсте N. antiopa где је приоритет дат српском називу мртвачки плашт, и код V. cardui где је приоритет дат српском називу чкаљевац, према називима које је применио Радовановић (1959). Статус угрожености у Европи је приказан према раду Van Swaay et al (2010), док је статус угрожености на националном нивоу дат према Јакшићу (2003). Од еколошких особености дневних лептира трофичке специјализације гусеница су приказане према Stefanescu et al., Преференца према абиотичким условима станишта (температура и влага у подлози) је приказана према Mihut & Dincã (2004). Афинитет врсте у односу на избор основног типа станишта је преузет од Van Swaay et al., Зоогеографске одлике врсте, су дате према Kudrna et al.,

21 5. ПРЕГЛЕД УТВРЂЕНИХ ВРСТА ДНЕВНИХ ЛЕПТИРА НАТФАМИЛИЈА HESPERIOIDEA Фамилија Hesperiidae; скелари, ветропири 1. Pyrgus sidae (Esper, 1784); липицина хесперида У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили Јакшић (2003) и Đurić, Popović and Verovnik (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 1, 5. јун Јавља се у једној годишњој генерацији од средине маја до краја јуна. Прехрамбена биљка гусеница је Potentilla recta. Доминантни тип станишта су травнате заједнице. Распрострањена је спорадично у Србији. Зоогеографска припадност према Kudrni (2011): еурооријентална врста. националној класификацији (Јакшић, 2003) врста је рањива V. 2. Pyrgus malvae (Linnaeus, 1758); слезова хесперида У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Јакшић (2003); Јakšić, Verovnik and Dodok (2008); Живковић (2008) и Đurić, Popović and Verovnik (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Бојанине воде, 1, 5. јун Јавља се у две годишње генерације од априла до јуна и друга у јулу и августу. Прехрамбене биљке гусеница су врсте родова Potentilla и Fragaria. Доминантни тип станишта су травнате заједнице. Широко распрострањена врста на простору западног Палеарктика (Tolman & Lewington, 2008). Ова врста је једна од најчешћих представника Hesperiidae у Србији (Jakšić, 1988). 19

22 3. Thymelicus lineola (Ochsenheimer, 1808); смеђи скелар У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Јakšić, Verovnik and Dodok (2008) и Đurić, Popović and Verovnik (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 1, 18. мај 2012.; 2, 14. јун 2012.; 2, 28. јун 2012.; 2, 5. јун Јавља се у једној продуженој годишњој генерацији од маја до августа. Полифагна врста, прехрамбене биљке гусеница су Phleum pratense, Holcus mollis, Calamagrostis epigejos и др. Доминантни тип станишта су травнате заједнице а среће се и у субурбаним стаништима. Распрострањена је у целој Европи, сем на северу (Tolman & Lewington, 2008). Прилично је распрострањена у Србији (Jakšić, 1988). Зоогеографска припадност према Kudrni (2011): холарктичка врста. НАТФАМИЛИЈА PAPILIONOIDEA Фамилија Papilionidae; једрилци 4. Zerynthia cerisy (Godart, 1824); Мирин лептир У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили Stojanović-Radić (2007) и Đurić, Popović and Verovnik (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 2, 5. јун Јавља се у једној годишњој генерацији од средине марта до почетка јула. Прехрамбена биљка гусеница је Aristolochia clematitis. Доминантни тип станишта су вриштине, жбуње и шибљаци. Распрострањена је у јужном делу Балканског полуострва који је под утицајем медитеранске и субмедитеранске климе. Зоогеографска припадност према Kudrni (2011): еурооријентална врста. 2010) врста је скоро угрожена - NT; према националној класификацији (Јакшић, 2003) врста је стабилна у дужем временском периоду. 20

23 5. Iphiclides podalirius (Linnaeus, 1758); једрилац У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Јакшић (2003); Stojanović-Radić (2007); Јakšić, Verovnik and Dodok (2008); Живковић (2008); Đurić, Popović and Verovnik (2010) и Томић (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 2, 1, 28. јун Јавља се у три годишње генерације од марта до октобра. Прехрамбене биљке гусеница су Pruinus spinosa, P. domestica, P. persica, P. amygdalus, P. cerasus и Crataegus oxycanta. Доминантни тип станишта су вриштине, жбуње и шибљаци, као и травната и пољопривредна станишта. Веома распрострањена врста у целој Србији (Jakšić, 1988). националној класификацији (Јакшић, 2003) врста је неугрожена nt. 6. Papilio machaon Linnaeus, 1758; ластин репак У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Јакшић (2003); Јakšić, Verovnik and Dodok (2008); Живковић (2008) и Đurić, Popović and Verovnik (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 1, 28. јун Јавља се у три годишње генерације од марта до октобра. Прехрамбене биљка гусеница су Peucedanum oreoselinum, Daucus carota, Anetum graveolens и Ruta graveolens. Доминантни тип станишта су травнате заједнице и субурбана станишта. У Србији је распрострањена и насељава сува или умерено влажна травната станишта (Jakšić, 1988). националној класификацији (Јакшић, 2003) врста је угрожена - E. 21

24 Фамилија Pieridae; белци 7. Leptidea sinapis (Linnaeus, 1758); горушичин белац У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Stojanović-Radić (2007); Јakšić, Verovnik and Dodok (2008); Живковић (2008); Đurić, Popović and Verovnik (2010) и Томић (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 18. мај 2012., 2 ; 14. јун 2012, 2 ; 28. јун 2012., 1 ; Бојанине воде, 5. септембар 2012., 1. Јавља се у две годишње генерације, прва у мају и јуну, друга у јулу и августу. Прехрамбене биљке гусеница су Vicia cracca, Lathyrus pratense, Lotus corniculatus, Coronilla varia и Dorycnium pentaphylum (Lorković, [1954] 2009). Доминантни тип станишта су травнате заједнице и шумска станишта. Распрострањена врста у целој Србији (Jakšić, 1988). 8. Aporia crataegi (Linnaeus, 1758); глоговац У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Јакшић (2003); Stojanović-Radić (2007); Јakšić, Verovnik and Dodok (2008); Живковић (2008); Đurić, Popović and Verovnik (2010) и Томић (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 28. јун 2012., 1 ; 5. јун 2013., 2, 1 ; Бојанине воде, 5. јун 2013., 4. Јавља се у једној годишњој генерацији од почетка маја до јула. Прехрамбене биљка гусеница су Prunus spinosa, P. domestica, P. avium, Amygdalus communis, Pyrus communis, P. machaleb, Crataegus monogyna и др. Доминантни тип станишта су травната, шумска и пољопривредна. Распрострањена врста у Србији (Jakšić, 1988). 22

25 9. Pieris rapae (Linnaeus, 1758); мали купусар У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Uhl (1903); Јакшић (2003); Stojanović-Radić (2007); Anđus (2008); Јakšić, Verovnik and Dodok (2008); Живковић (2008); Đurić, Popović and Verovnik (2010) и Томић (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 14. јун 2012., 1 ; 28. јун 2012., 1 ; 5. јун 2013, 1, 1 ; Куновица, 17. јул 2012., 2. Јавља се у три годишње генерације од марта до новембра. Прехрамбене биљке гусеница Brassica rapa, B. napus, B. oleracea, Roripa silvestris, Sysimbrium sp., Allyssum sp. Доминантни тип станишта су пољопривредне и субурбане површине. Једна од најраспрострањенијих представника Pieridae у Србији (Jakšić, 1988). Зоогеографска припадност према Kudrni (2011): холарктичка врста. 10. Pieris napi (Linnaeus, 1758); жиличасти купусар У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Јакшић (2003); Stojanović-Radić (2007); Јakšić, Verovnik and Dodok (2008); Живковић (2008); Đurić, Popović and Verovnik (2010) и Томић (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 18. мај 2012., 3, 1 ; Бојанине воде, 5. мај 2012., 2. Јавља се у три годишње генерације од марта до новембра. Прехрамбене биљке гусеница су Roripa silvestris, Alliaria officinalis, Cardamine hirsuta, C. trifolia, Biscutela laevigata. Доминантни тип станишта су травната, шумска и пољопривредна станишта. Распрострањена врста у Србији (Jakšić, 1988). 23

26 11. Colias crocea Geoffroy, 1785; шафрановац У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Јакшић (2003); Stojanović-Radić (2007); Јakšić, Verovnik and Dodok (2008); Живковић (2008); Đurić, Popović and Verovnik (2010) и Томић (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 5. јун 2013., 1 ; Бојанине воде, 5. септембар 2012., 1, 5 (1 f. helice). Јавља се у три до четири годишње генерације од марта до новембра. Прехрамбене биљке гусеница су разне Fabaceae из родова Medicago, Trifolium, Onobrychis, Coronilla, Melilotus, Hippocrepis, Astragalus, Vicia и др. Доминантни тип станишта су травнате и пољопривредне површине. Веома је распрострањена у Србији (Jakšić, 1988). Зоогеографска припадност према Kudrni (2011): еурооријентална врста. 12. Colias hyale (Linnaeus, 1758); златни поштар У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили Uhl (1903) и Томић (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 18. мај 2012., 1 ; Бојанине воде, 5. септембар 2012., 1. Јавља се у три годишње генерације од маја до октобра. Полифагна врста, овипозицијска биљка је Medicago lupulina а гусенице се хране и на Medicago sativa, Lotus corniculatus, Trifolium pratense, Hippocrepius comosa, Vicia cracca и др. Доминантни тип станишта су травнате и пољопривредне површине. Распрострањена врста у Србији (Jakšić, 1988). 24

27 13. Colias alfacariensis Ribbe, 1905; златна осмица У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Јакшић (2003); Stojanović-Radić (2007); Јakšić, Verovnik and Dodok (2008) и Đurić, Popović and Verovnik (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 28. јун 2012., 1. Јавља се у три генерације од априла до октобра. Овипозицијске биљке су Hyppocrepis comosa и Coronilla varia. Доминантни тип станишта су травнате и пољопривредне површине. Распрострањена врста у Србији (Jakšić, 1988). Зоогеографска припадност према Kudrni (2011): еурооријентална врста. 14. Gonepteryx rhamni (Linnaeus, 1758); лимуновац У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Јакшић (2003); Stojanović-Radić (2007); Јakšić, Verovnik and Dodok (2008); Đurić, Popović and Verovnik (2010) и Томић (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 5. јун 2013., 2. Јавља се у једној годишњој генерацији од маја до октобра, индивидуе које хибернирају јављају се наредне године у од марта до почетка маја.. Овипозицијске биљке су Rhamnus frangula и R. catharicus. Гусенице се хране и на Frangula alnus. Доминантни тип станишта су травнате заједнице и заједнице са вриштинама, жбуњем и шибљацима. Распрострањена врста у Србији (Jakšić, 1988). 25

28 Фамилија Lycaenidae; плавци 15. Lycaena phlaeas (Linnaeus, 1761); ватрени дукат У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Стојановић-Радић и Јакшић (2007); Јakšić, Verovnik and Dodok (2008) и Đurić, Popović and Verovnik (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 5. јун 2013., 1. Јавља се у три годишње генерације од маја до октобра. Прехрамбене биљке гусеница су Rumex acetosella, R. acetosa, R. hydrolapathum, R. scutatus. Доминантни тип станишта су травнате површине. Широко је распрострањена врста у Србији (Jakšić, 1988). Зоогеографска припадност према Kudrni (2011): холарктичка врста. 16. Lycaena dispar (Haworth, 1802); велики дукат У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Uhl (1903); Јакшић (2003); Стојановић-Радић и Јакшић (2007); Живковић (2008) и Đurić, Popović and Verovnik (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 5. јун 2013., 1, 3. Јавља се у једној годишњој генерацији од јуна до јула. Прехрамбена биљка гусеница је Rumex hydrolapathum. Доминантни тип станишта су травната и влажна станишта. Ова врста је широко распрострањена у Србији, а нарочито се јавља на мочварним стаништима, запуштеним ливадама и уз реке до 1700 m (Jakšić, 2008). националној класификацији (Јакшић, 2003) врста је рањива - V. 17. Lycaena tityrus (Poda, 1761); бакренац У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Јакшић (2003); Јakšić, Verovnik and Dodok (2008) и Đurić, Popović and Verovnik (2010). 26

29 Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Бојанине воде, 5. септембар 2012., 1. Јавља се у две годишње генерације од априла до јуна и од јула до почетка септембра. Прехрамбена биљка гусеница је Rumex acetosa и друге врсте истога рода. Доминантни тип станишта су травнате заједнице. Распрострањена врста у Србији (Jakšić, 1988). 18. Lycaena alciphron (Rottemburg, 1775); кисељаков дукат У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Јакшић (2003); Јakšić, Verovnik and Dodok (2008); Живковић (2008) и Đurić, Popović and Verovnik (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Малча, 9. септембар 2012., 1. Јавља се у једној годишњој генерацији од јуна до јула. Прехрамбена биљка гусеница је Rumex acetosa и друге врсте истога рода. Доминантни тип станишта су травнате заједнице. Распрострањена врста у Србији осим на северу (Jakšić, 1988). Зоогеографска припадност према Kudrni (2011): еурооријентална врста. 2010) врста је скоро угрожена - NT; према националној класификацији (Јакшић, 2003) врста је стабилна у дужем временском периоду. 19. Callophrys rubi (Linnaeus, 1758); купинов репкар У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Gradojević ( ); Јакшић (2003); Јakšić, Verovnik and Dodok (2008); Đurić, Popović and Verovnik (2010) и Томић (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 14. јун 2012., 1. Јавља се у једној годишњој генерацији од марта до јула. 27

30 Полифагна врста, прехрамбене биљке гусеница су Cytisus scoparius, C. nigricans,, C. villosus, Genista tinctoria, G. pilosa, Chamaecytisus hirsutus, Dorycnium hirsutum и бројне друге. Доминантни тип станишта су шумске заједнице. Распрострањена врста у Србији (Jakšić, 1988). 20. Satyrium spini (Denis und Schiffermüller, 1775); трнинин репкар У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Јакшић (2003); Јakšić, Verovnik and Dodok (2008); Живковић (2008) и Đurić, Popović and Verovnik (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Малча, 9. септембар 2012., 1 ; Јелашница, 18. мај 2012., 1. Јавља се у једној годишњој генерацији од краја маја до краја јула. Прехрамбене биљке гусеница су Rhamnus alaternus, R. lycioides, R. alpinus. Доминантни тип станишта су шумске и травнате заједнице. Распрострањена је спорадично у целој Србији. Зоогеографска припадност према Kudrni (2011): еурооријентална врста. 21. Satyrium ilicis (Esper, 1779); храстовчић У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Gradojević ( ); Живковић (2008); Đurić, Popović and Verovnik (2010) и Томић (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 5. јун 2013., 2. Јавља се у једној годишњој генерацији од краја маја до августа. Прехрамбене биљке гусеница су разне врсте храстова Quercus coccifera, Q. ilex. Q. robur. Доминантни тип станишта су травнате и шумске заједнице, као и станишта са вриштинама, жбуњем и шибљацима. 28

31 Распрострањена врста у Србији (Jakšić, 1988). Зоогеографска припадност према Kudrni (2011): еурооријентална врста. 22. Cupido osiris (Meigen, 1829); Озирисов плавац У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Живковић (2008); Đurić, Popović and Verovnik (2010) и Томић (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 18. мај 2012., 1. Јавља се у две годишње генерације од маја до септембра. Прехрамбене биљке гусеница су Onobrychis vicifolia, O. montana, O. arenaria. Доминантни тип станишта су травнате и шумске заједнице. Распрострањена је претежно у централној и јужној Србији, спорадично се јавља и у Војводини. Зоогеографска припадност према Kudrni (2011): еурооријентална врста. 23. Pseudophilotes vicrama (Moore, 1865); душицин плавац У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Јakšić, Verovnik and Dodok (2008) и Đurić, Popović and Verovnik (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 28. јун 2012., 1 ; Сува планина, 9. јул 2012., 1. Јавља се у две годишње генерације, прва у априлу-јуну, друга у јулуавгусту. Прехрамбене биљке гусеница су Thymus glabresens, T. striatus, Satureja montana, S. thymbra. Доминантни тип станишта су вриштине, жбуње и шибљаци, као и травнате заједнице. У Србији широко распрострањена и јавља се на сувим ливадама до висине од 1600 m (Jakšić, 2008). Зоогеографска припадност према Kudrni (2011): еурооријентална врста. 29

32 2010) врста је скоро угрожена - NT; према националној класификацији (Јакшић, 2003) врста је угрожена E. 24. Scolitantides orion (Pallas, 1771); жедњаков плавац У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Јакшић (2003); Đurić & Veling (2007); Јakšić, Verovnik and Dodok (2008); Đurić, Popović and Verovnik (2010) и Томић (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 28. јун 2012., 1 ; 5. јун 2013., 1. Јавља се у једној годишњој генерацији од маја до краја јуна. Прехрамбенe биљкe гусеница су Sedum album, S. orion, S. telephium. Доминантни тип станишта су травнате заједнице. Распрострањена је у југоисточном и централном делу Европе, укључујићи и североисточни део Пиринејског полуострва. 25. Phengaris arion (Linnaeus, 1758); велики пегавац У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Đurić & Veling (2007); Јakšić, Verovnik and Dodok (2008); Đurić, Popović and Verovnik (2010) и Томић (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 28. јун 2012., 2. Јавља се у једној годишњој генерацији од краја маја до јула. Прехрамбене биљке гусеница су Thymus serpyllum и T. praecox. Доминантни тип станишта су травнате и шумске заједнице. У Србији насељава брдске и планинске регионе (Jakšić, 2008). 2010) врста је угрожена - EN; према националној класификацији (Јакшић, 2003) врста је рањива V. 26. Phengaris alcon Denis und Schiffermüller, 1775; мали пегавац Ова врста до сада није забележена за Јелашничку клисуру. Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 28. јун 2012., 1. 30

33 Јавља се у једној годишњој генерацији од почетка јуна до августа. Прехрамбене биљке гусеница су врсте рода Gentiana G. pneumonanthe, G. asclepiadea, G. cruciata. Другу половину живота гусенице проводе у симбиози са мравима рода Myrmica. Доминантни тип станишта су травнате заједнице. Распрострањена је у Централној и Јужној Европи, одсуствује на Пиринејском полуострву. националној класификацији (Јакшић, 2003) врста је рањива V. 27. Plebeius argus (Linnaeus, 1758); стооки плавац У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Gradojević ( ); Јакшић (2003); Стојановић-Радић и Јакшић (2007); Јakšić, Verovnik and Dodok (2008); Живковић (2008); Đurić, Popović and Verovnik (2010) и Томић (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 18. мај 2012., 1, 1 ; Сува планина, 9. септембар 2012., 1. Јавља се у две годишње генерације, прва у мају-јуну, друга у јулуавгусту. Прехрамбенe биљкe гусеница ове полифагне врсте су представници бројних родова из фам. Fabaceae. Доминантни тип станишта су вриштине, жбуње, шибљаци, као и травната и шумска станишта. Распрострањена је у централној Европи и делу Балканског полуострва. 28. Aricia agestis (Denis und Schiffermüller, 1775); чапљинац У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили Јakšić, Verovnik and Dodok (2008) и Đurić, Popović and Verovnik (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 18. мај 2012., 2 ; Бојанине воде, 5. септембар 2012., 4. Јавља се у две годишње генерације, прва у мају-јуну, друга у јулусептембру. 31

34 Прехрамбене биљке гусеница ове полифагне врсте су Helianthemum nummularium, Erodium cicutarium, E. ciconium, Geranium tuberosum, G. sanguineum и др. Доминантни тип станишта су травнате заједнице. Распрострањена врста у Србији (Jakšić, 1988). 29. Polyommatus amandus (Schneider, 1792); граоричар У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Стојановић-Радић и Јакшић (2007); Јakšić, Verovnik and Dodok (2008); Живковић (2008) и Đurić, Popović and Verovnik (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 28. јун 2012., 1. Јавља се у једној годишњој генерацији од маја до јула. Прехрамбене биљке гусеница су различите врсте грахорица Vicia cracca (граорица), V. villosa (граорица маљава), V. onobrychoides, V. tetrasperma (граорица модраста), V. incana, V. cassubica и др. Доминантни тип станишта су травнате и шумске заједнице. Распрострањена је у целој Србији. 30. Polyommatus thersites (Cantener, 1835); вучарица У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили Đurić, Popović and Verovnik (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 18. мај 2012., 2 ; 5. јун 2013., 2 ; Малча, 15. јун 2012., 4. Јавља се у две годишње генерације, прва у априлу-јуну, друга у јунуавгусту. Прехрамбене биљке гусеница су Onobrychis caput-galli, O. vicifolia и O. peduncularis. Доминантни тип станишта су травнате заједнице. Распрострањена је у југоисточној и централној Европи. 32

35 31. Polyommatus icarus (Rottemburg, 1775); гладишев плавац У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Uhl (1903); Јакшић (2003); Стојановић-Радић и Јакшић (2007); Јakšić, Verovnik and Dodok (2008); Живковић (2008); Đurić, Popović and Verovnik (2010) и Томић (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 18. мај 2012., 2 ; 14. јун 2012., 2 ; Куновица, 17. јун 2012., 1 ; Бојанине воде, 5. септембар 2012., 5. Јавља се у три годишње генерације од маја до октобра. Полифагна врста, гусенице се хране бројним биљним врстама из родова Galega, Ononis, Lotus, Medicago, Trifolium, Melilotus, Genista, Astragalus, Onobrychis, Anthyllis, Coronilla и др. Доминантни тип станишта су травната и субурбана станишта. Веома распрострањена врста у Србији (Jakšić, 1988). 32. Polyоmmatus ripartii (Freyer, 1830); планински смеђан У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили Đurić, Popović and Verovnik (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Сува планина, 9. јул 2012., 1. Јавља се у једној годишњој генерацији од краја јуна до августа. Прехрамбенe биљкe гусеница су Onobrychis viciifolia, O. arenaria, O. saxatilis, O. alba и O. montana. Доминантни тип станишта су травнате заједнице. Распрострањена је на Балканском полуострву и спорадично у централној и западној Европи. Зоогеографска припадност према Kudrni (2011): еурооријентална врста. 33

36 33. Polyommatus damon (Denis und Schiffermüller, 1775); Дамон Ова врста до сада није забележена за Јелашничку клисуру. Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Куновица, 17. јул 2012., 1. Јавља се у једној годишњој генерацији од почетка јуна до августа. Прехрамбене биљке гусеница врсте рода Onobrychis -, O. alba и O. montana. Врста је мирмекофилна. Доминантни тип станишта су травнате заједнице. Распрострањена је на планинским системима Европе: Пиринеји, Алпи, Карпати, планинама Балканског полуострва и др. 2010) врста је скоро угрожена - NT; према националној класификацији (Јакшић, 2003) врста је стабилна у дужем временском периоду. Фамилија Nymphalidae; шаренци 34. Argynnis paphia (Linnaeus, 1758); обична седефица У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Јакшић (2003); Јakšić, Verovnik and Dodok (2008); Живковић (2008); Đurić, Popović and Verovnik (2010) и Томић (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 18. мај 2012., 2 ; 5. јун 2013., 1 ; Бoјанине воде, 5. септембар 2012., 1. Јавља се у једној годишњој генерацији од маја до септембра. Прехрамбене биљке гусеница су разне врсте љубичица Viola reichenbachiana, V. canina, V. odorata, V. riviniana. Доминантни тип станишта су шумске заједнице. У Србији је веома распрострањена (Jakšić, 1988). 34

37 35. Argynnis aglaja (Linnaeus, 1758); велика седефица У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили Јakšić, Verovnik and Dodok (2008) и Đurić, Popović and Verovnik (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 14. јун 2012., 1 ; 28. јун 2012., 1. Јавља се у једној годишњој генерацији од јуна до августа. Прехрамбене биљке гусеница су разне врсте љубичица Viola hirta, V. tricolor, V. palustris. Доминантни тип станишта су шумске и травнате заједнице. Распрострањена врста у Србији (Jakšić, 1988). 36. Issoria lathonia (Linnaeus, 1758); мала седефица У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Јакшић (2003); Јakšić, Verovnik and Dodok (2008); Живковић (2008) и Đurić, Popović and Verovnik (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Бојанине воде, 5. септембар 2012., 1 ; Јелашница, 5. јун 2013., 3. Јавља се у три генерације од маја до септембра. Прехрамбене биљке гусеница су разне врсте љубичица Viola tricolor, V. arvensis, V. odorata, V. aetolica, V. lutea, V. biflora. Доминантни тип станишта су травнате и пољопривредне заједнице, као и вриштине, жбунаста станишта и шибљаци. Распрострањена је у целој Србији (Jakšić, 1988). 37. Brenthis daphne (Denis und Schiffermüller, 1775); карирана седефица У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Јakšić, Verovnik and Dodok (2008); Живковић (2008); Đurić, Popović and Verovnik (2010) и Томић (2010). 35

38 Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 5. јун 2013., 2. Јавља се у једној годишњој генерацији од краја маја до августа. Прехрамбене биљке гусеница су Rubus fruticosus и R. idaeus. Доминантни тип станишта су травнате и шумске заједнице. Распрострањена врста у Србији (Jakšić, 1988). 38. Brenthis hecate (Denis und Schiffermüller, 1775); белоглавичар У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили Јakšić, Verovnik and Dodok (2008) и Живковић (2008). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 18. мај 2012., 2 ; 14. јун 2012., 2. Јавља се у једној годишњој генерацији од краја маја до краја јула. Прехрамбена биљка гусеница је Filipendula ulmaria. Доминантни тип станишта травнате и шумске заједнице. Распрострањена је у Централној Србији и на Косову и Метохији. 39. Vanessa atalanta (Linnaeus, 1758); адмирал У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Јакшић (2003); Јakšić, Verovnik and Dodok (2008); Đurić, Popović and Verovnik (2010) и Томић (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Куновица, 17. јул 2012., 1. Јавља се у једној годишњој генерацији од јуна до октобра. Прехрамбене биљке гусеница су разне врсте коприва Urtica dioica, U. urens, као и Parietaria officinalis, P. diffusa, P. debilis. Доминантни тип станишта су травнате и шумске заједнице, као и субурбана станишта. Распрострањена врста у Србији (Jakšić, 1988). Зоогеографска припадност према Kudrni (2011): холарктичка врста. 36

39 40. Polygonia c-album (Linnaeus, 1758); риђа седефица У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Јакшић (2003); Јakšić, Verovnik and Dodok (2008); Живковић (2008); Đurić, Popović and Verovnik (2010) и Томић (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 5. јун 2013., 2. Јавља се у две генерације од краја маја до августа. Прехрамбене биљке гусеница ове полифагне врсте су Urtica dioica, Salix caprea, S. alba, Humulus lupulus, Corylus avellana, Ulmus glabra, U. minor, U. procera и U. laevis. Доминантни тип станишта су шумске и пољопривредне заједнице. Распрострањена врста у целој Србији (Jakšić, 1988). 41. Nymphalis antiopa (Linnaeus, 1758); краљевски плашт У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Јakšić, Verovnik and Dodok (2008); Đurić, Popović and Verovnik (2010) и Томић (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Бојанине воде, 10. јул 2012., 1. Јавља се у једној годишњој генерацији од почетка јуна до јула. Прехрамбенe биљкe гусеница су Salix alba, S. cinerea, S. atrocinerea, S. caprea, S. aurita, S. viminalis, Populus tremula, P. nigra и P. alba. Доминантни тип станишта су шумске заједнице и пољопривредна станишта. Распрострањена врста у Србији (Jakšić, 1988). Зоогеографска припадност према Kudrni (2011): холарктичка врста. националној класификацији (Јакшић, 2003) врста је угрожена - E. 37

40 Слика 7. Преглед појединих врста дневних лептира Јелашничке клисуре и суседних подручја: 1. Iphiclides podalirius (Linnaeus, 1758), једрилац; 2. Nymphalis antiopa (Linnaeus, 1758), краљевски плашт; 3. Coenonympha arcania (Linnaeus, 1761), бисерна ценонимфа; 4. Apatura iris (Linnaeus, 1758), модри преливац; 5. Phengaris arion (Linnaeus, 1758), велики пегавац, 6. Erebia ligea (Linnaeus, 1758); велика еребија. Сви снимци: Соња Петровић. 38

41 42. Melitaea phoebe (Denis und Schiffermüller, 1775); различков шаренац У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Живковић (2008); Đurić, Popović and Verovnik (2010) и Томић (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Сува планина, 9. јули 2012., 1. Јавља се у две генерације од средине априла до септембра. Прехрамбене биљке гусеница су врсте рода Centaurea C. jacea, C. montana, C. graeca, C. scabiosa, C. nigrescens, C. alba и C. columbaria. Доминантни тип станишта су травнате заједнице. Распрострањена врста у целој Србији (Jakšić, 1988). 43. Melitaea arduinna (Еsper, 1783); Фрејеров шаренац У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили Đurić, Popović and Verovnik (2010) и Томић (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 28. јун 2012., 1 ; Бојанине воде, 5. јун 2013., 1. Јавља се у једној годишњој генерацији од краја маја до августа. Прехрамбена биљка гусеница није са сигурношћу утврђена. У литератури се наводи Centaurea graeca, ње нема у Србији па је сигурно да гусенице конзумирају друге врсте тога рода. Доминантни тип станишта су ливадске заједнице у буковом појасу шуме. Распрострањена је на Балканском полуострву. Зоогеографска припадност према Kudrni (2011): еурооријентална врста. националној класификацији (Јакшић, 2003) статус врсте није процењен обзиром да није била позната у фауни Србије. Можемо предпоставити да је врста стабилна у 39

42 44. Melitaea trivia (Denis und Schiffermüller, 1775); дивизмин шаренац У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Uhl (1903) и Живковић (2008). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 18. мај 2012., 1 ; Сува планина, 9. септембар 2012., 1. Јавља се у једној две генерације од средине априла до августа. Прехрамбене биљке гусеница су Verbascum врсте: V. thapsus, V. densiflorum, V. longifolium, V. speciosum и V. delpicum. Доминантни тип станишта су травнате заједнице. Распрострањена је у јужној Европи, на Балканском, Апенинском и Пиринејском полуострву. Зоогеографска припадност према Kudrni (2011): еурооријентална врста. националној класификацији (Јакшић, 2003) врста је врста стабилна у 45. Melitaea aurelia (Nickerl, 1850); златни шаренац У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Јakšić, Verovnik and Dodok (2008) и Đurić, Popović and Verovnik (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 28. јун 2012., 1 ; Куновица, 17. јун 2012., 1. Јавља се у једној годишњој генерацији од јуна до јула. Прехрамбена биљка гусеница је Plantago lanceolata. Доминантни тип станишта су травнате заједнице, као и вриштине, жбунаста станишта и шибљаци. Распрострањена је у Централној и Западној Европи. Зоогеографска припадност према Kudrni (2011): еурооријентална врста. 2010) врста је скоро угрожена - NT; према националној класификацији (Јакшић, 2003) врста је рањива V. 46. Melitaea athalia (Rottemburg, 1775); боквицин шаренац У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Јakšić, Verovnik and Dodok (2008); Живковић (2008); Đurić, Popović and Verovnik (2010) и Томић (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 14. јун 2012., 1, 1 ; 5. јун 2013., 1 ; Сува планина, 9. септембар 2012., 1. 40

43 Јавља се у једној продуженој годишњој генерацији од средине маја до августа, у погодним годинама образује и парцијалну другу генерацију. Прехрамбене биљке гусеница су врсте родова Plantago, Veronica и Melampyrum. Доминантни тип станишта су травнате и шумске заједнице. Распрострањена је у целој Србији (Jakšić, 1988). Зоогеографска припадност према Kudrni (2011): еуромеридионална врста. 47. Neptis rivularis (Scopoli, 1763); медуниковац У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили Јakšić, Verovnik and Dodok (2008). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Сува планина, 9. јули 2012., 1. Јавља се у једној годишњој генерацији од краја маја до августа. Прехрамбене биљке гусеница су Spiraea chamaedryfolia, S. salicifolia, Aruncus dioecus и Filipendula ulmaria. Доминантни тип станишта су шумске заједнице. Распрострањена је у Панонској равници, Перипанонском простору и делу Централне и Источне Европе. 48. Apatura iris (Linnaeus, 1758); модри преливац Ова врста до сада није забележена за Јелашничку клисуру. Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Бојанине воде, 10. јул 2012., 2. Јавља се у једној годишњој генерацији од јуна до августа. Прехрамбенe биљкe гусеница су Salix caprea, S. cinerea и S. alba. Доминантни тип станишта су шумске заједнице. У Србији је распрострањена и јавља се у развијеним листопадним шумама на пропланцима или површинама са прехрамбеним биљкама Salix spp. (Јакшић, 2003). 41

44 националној класификацији (Јакшић, 2003) врста је угрожена Е. 49. Kirinia roxelana (Cramer, 1777); шумски решеткар Ова врста до сада није забележена за Јелашничку клисуру. Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Куновица, 17. јул 2012., 1. Јавља се у једној продуженој годишњој генерацији од краја априла до септембра јер оплођена женка запада у летњу дијапаузу (естивацију). Прехрамбене биљке гусеница су различите врсте трава. Доминантни тип станишта су шумске заједнице и жбунаста станишта. Распрострањена је у југоисточној Европи. Зоогеографска припадност према Kudrni (2011): еурооријентална врста. 50. Pararge aegeria (Linnaeus, 1758); шумски пегавац У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Uhl (1903); Јакшић (2003); Јakšić, Verovnik and Dodok (2008); Đurić, Popović and Verovnik (2010) и Томић (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 5. јун 2013., 2. Јавља се у три генерације од краја фебруара до октобра. Прехрамбене биљке гусеница ове полифагне врсте обухватају бројне представнике родова Brachypodium, Holcus, Cynodon, Agrostis, Dactylis и Elymus. Доминантни тип станишта су шумске заједнице. Распрострањена врста у Србији (Jakšić, 1988). Зоогеографска припадност према Kudrni (2011): еурооријентална врста. 42

45 51. Lasiommata megera (Linnaeus, 1767); зидни окаш У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Uhl (1903); Rebel (1917); Јakšić, Verovnik and Dodok (2008); Đurić, Popović and Verovnik (2010) и Томић (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Малча, 16. јун 2012., 1 ; Јелашница, 28. јун 2012., 1. Јавља се у две генерације од раног априла до октобра. Прехрамбене биљке гусеница ове полифагне врсте обухватају бројне представнике родова Dactylis, Agrostis, Deschampsia, Holcus, Festuca и Brachypodium. Доминантни тип станишта су травнате и шумске заједнице. Веома је распрострањена у Србији (Jakšić, 1988). Зоогеографска припадност према Kudrni (2011): еурооријентална врста. 52. Coenonympha arcania (Linnaeus, 1761); бисерна ценонимфа У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Јакшић (2003); Јakšić, Verovnik and Dodok (2008); Đurić, Popović and Verovnik (2010) и Томић (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 18. мај 2012., 1 ; 14. јун 2012., 1, 1 ; 5. јун 2013., 3, 1. Јавља се у једној годишњој генерацији од средине маја до августа. Прехрамбене биљке гусеница су Poa pratensis, Melica ciliata и Holcus lanatus. Доминантни тип станишта су травнате и шумске заједнице. Распрострањена врста у Србији (Jakšić, 1988). Зоогеографска припадност према Kudrni (2011): еуромеридионална врста. 43

46 53. Coenonympha glycerion (Borkhausen, 1788); кестењаста ценонимфа У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Јакшић (2003); Đurić, Popović and Verovnik (2010) и Томић (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Сува планина, 9. септембар 2012., 1, 1. Јавља се у једној годишњој генерацији од раног јуна до августа. Прехрамбене биљке гусеница су су Brachypodium sylvaticum, Cynosurus cristatus, Briza media,, Melica ciliata, Bromus erectus и B. hordeaceus. Доминантни тип станишта су травнате и шумске заједнице. Распрострањена је највећим делом у Војводини и у централној Србији. 54. Coenonympha pamphilus (Linnaeus, 1758); мала ценонимфа У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Јакшић (2003); Јakšić, Verovnik and Dodok (2008); Живковић (2008); Đurić, Popović and Verovnik (2010) и Томић (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 18. мај 2012., 1 ; 14. јун 2012., 1, 1 ; 5. јун 2013., 6, 2 ; Куновица, 17. јун 2012., 1. Јавља се у три до четири годишње генерације од краја фебруара до новембра. Прехрамбене биљке гусеница ове полифагне врсте су представници родова Festuca, Poa, Anthoxanthum, Cynosurus, Dactylis и Nardus. Доминантни тип станишта су травнате заједнице. Веома распрострањена врста у Србији (Jakšić, 1988). Зоогеографска припадност према Kudrni (2011): еурооријентална врста. 44

47 55. Aphantopus hyperantus (Linnaeus, 1758); окасти смеђаш У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили Јakšić, Verovnik and Dodok (2008) и Đurić, Popović and Verovnik (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Сува планина, 9. јун 2012., 1. Јавља се у једној годишњој генерацији од средине јуна до августа. Прехрамбене биљке гусеница ове полифагне врсте су представници родова Brachypodium, Phleum, Dactylis, Bromus, Cynosurus, Poa, Carex, Agrostis. Milium, Elymus, Holcus, Deschampsia, MoliniaArrhenatherum и Calamagrostis. Доминантни тип станишта су травнате и шумске заједнице. Распрострањена врста у целој Србији (Jakšić, 1988). 56. Maniola jurtina (Linnaeus, 1758); воловско око У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Uhl (1903); Rebel (1917); Јакшић (2003); Јakšić, Verovnik and Dodok (2008); Живковић (2008); Đurić, Popović and Verovnik (2010) и Томић (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 18. мај 2012., 2 ; 28. јун 2012., 2 ; 5. јун 2013., 4, 2 ; Малча, 15. јун 2012., 1, 2 ; Бојанине воде, 5. септембар 2012., 3 ; Куновица, 2, 3. Јавља се у једној годишњој генерацији од краја маја до септембра. Прехрамбене биљке гусеница ове полифагне врсте су представници родова Poa, Lolium, Festuca, Agrostis, Bromus, Brachypodium, Holcus, Avenula, Alopecurus и Anthoxanthum. Доминантни тип станишта су травнате и шумске заједнице. Веома распрострањена врста у целој Србији (Jakšić, 1988). Зоогеографска припадност према Kudrni (2011): еурооријентална врста. 45

48 57. Erebia ligea (Linnaeus, 1758); велика еребија Ова врста до сада није била позната за истражено подручје. Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Сува планина, 1, 9. јул Јавља се у једној годишњој генерацији од средине јула до августа. Прехрамбене биљке гусеница су Carex sylvatica, C. strigosa. Презимљује у стадијуму јајета или као гусеница. Доминантни тип станишта су травнате заједнице. Широко је распрострањена у Србији на вишим планинама (Jakšić. 2008). 58. Erebia medusa (Denis und Schiffermüller, 1775); пролећна еребија У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Јakšić, Verovnik and Dodok (2008); Живковић (2008); Đurić, Popović and Verovnik (2010) и Томић (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 18. мај 2012., 4, 1 ; 28. јун 2012., 3 ; 5. јун Јавља се у једној годишњој генерацији од раног маја до августа. Прехрамбене биљке гусеница су Festuca ovina, F. rubra, Bromus erectus и Milium effusum. Доминантни тип станишта су травнате и шумске заједнице. Широко је распрострањена у Србији (Jakšić. 2008). 59. Erebia ottomana Herrich-Schäffer, 1847; турска еребија Ова врста до сада није била позната за подручје Суве планине. Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Сува планина, 2, 9. јул Јавља се у једној годишњој генерацији од средине јула до августа. Прехрамбена биљка гусеница Festuca ovinа. 46

49 Доминантни тип станишта су травнате заједнице. Распрострањена је на високим планинама Балканског полуострва и у Србији (Jakšić. 2008). Зоогеографска припадност према Kudrni (2011): монтана врста. 60. Melanargia galathea (Linnaeus, 1758); шах-табла У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Јakšić, Verovnik and Dodok (2008); Живковић (2008); Đurić, Popović and Verovnik (2010) и Томић (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 18. мај 2012., 1 ; 14. јун 2012., 1, 1 ; Малча, 15. јун 2012., 1. Јавља се у једној годишњој генерацији од јуна до септембра. Прехрамбене биљке гусеница ове полифагне врсте су бројни представници родова Brachypodium, Bromus, Poa, Phleum, Agrostis, Dactylis, Molinia, Avena и Festuca. Доминантни тип станишта су травнате и шумске заједнице. Веома распрострањена врста у целој Србији (Jakšić, 1988). Зоогеографска припадност према Kudrni (2011): еурооријентална врста. 61. Satyrus ferula (Fabricius, 1793); велики сатир У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили Đurić, Popović and Verovnik (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 9. јун 2012., 2, 1. Јавља се у једној годишњој генерацији од краја јуна до септембра. Прехрамбена биљка гусеница је Festuca ovina. Доминантни тип станишта су травнате и шумске заједнице. Распрострањена је највећим делом у централној Србији. Зоогеографска припадност према Kudrni (2011): еурооријентална врста. 47

50 националној класификацији (Јакшић, 2003) врста је рањива Е. 62. Minois dryas (Scopoli, 1763); модрооки сатир У литератури је ову врсту за истражено подручје забележила Томић (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Куновица, 17. јул 2012., 1. Јавља се у једној годишњој генерацији од краја јуна до септембра. Прехрамбенe биљкe гусеница су различите траве: Bromus, Poa, Festuca. Доминантни тип станишта су травнате и шумске заједнице. Распрострањена је у скоро целој Србији (Jakšić, 1988). 63. Arethusana arethusa (Denis und Schiffermüller, 1775); јесењи ливадар У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили Đurić, Popović and Verovnik (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Куновица, 17. јул 2012., 1 ; Бојанине воде, 5. септембар 2012., 1. Јавља се у једној годишњој генерацији од краја јуна до августа. Прехрамбене биљке гусеница су различите врсте трава, нарочито Festuca. Доминантни тип станишта су травнате заједнице. Распрострањена је у Србији сем на северу (Jakšić, 1988). Зоогеографска припадност према Kudrni (2011): еурооријентална врста. 48

51 64. Brintesia circe (Fabricius, 1775); шумски вратар У литератури су ову врсту за истражено подручје забележили: Јakšić, Verovnik and Dodok (2008); Đurić, Popović and Verovnik (2010) и Томић (2010). Врсту смо утврдили на следећим локалитетима: Јелашница, 28. јун 2012., 3 ; Куновица, 17. јун 2012., 1. Јавља се у једној годишњој генерацији од почетка јуна до септембра. Прехрамбене биљке гусеница су Festuca ovina и Bromus erectus. Доминантни тип станишта су шумске и травнате заједнице. Распрострањена врста у Србији (Jakšić, 1988). Зоогеографска припадност према Kudrni (2011): еурооријентална врста. 49

52 5. ДИСКУСИЈА И ЗАКЉУЧАК Током и године интензивним фаунистичким истраживањем методом трансекта по Поларду, утврђено је 64 врсте дневних лептира. Од 199 врста дневних лептира Србије 64 утврђене врсте предтављају 32 % врста фауне дневних лептира. Овај број можемо сматрати значајним имајући у виду чињеницу да је величина истраженог подручја свега 115,73 km 2. Извесно је да број утврђених врста није потпун што се да видети из претходно публикованих резултата. Међутим број од 64 утврђене врсте представља неоспорну реалност и морамо имати у виду да је узорковање вршено током и на сваких 15 дана. Као тема посебног истраживања може бити анализа разлога одсуства појединих врста које би према очекивањима требало да буду присутне али нису утврђене. Са тог становишта управо је вредна анализа дистрибуције врста по стаништима, као и фаунистичка анализа јер ће оне показати тренд на основу присуства доминантних фаунистичких елемената. У уводном делу смо истакли да је на простору Јелашничке клисуре регистровано 24 вегетацијских јединица на нивоу асоцијација и да оне граде 49 типова станишта према EUNIS класификационом систему. За потребе ове дискусије ми можемо извшити упрошћаванје свођењем на 4 основна типа станишта: 1. травната, 2. вриштине, жбуње и шибљаци, 3. пољопривредна и субурбана станишта и 4. шумска станишта. Утврђене врсте дневних лептира дистрибуиране су у овим стаништима како је приказано на слици 8 Слика 8. Дистрибуција утврђених врста лептира Јелашничке клисуре у основним типовима станишта. Ознаке на графику: тr травната станишта (43); vzs вриштине, жбуње и шибљаци (4); ps пољопривредне и субурбане површине (5); s шумске заједнице (12). 50

53 Из дате анализе се може закључити да апсолутно доминирају врсте травнатих заједница што је разумљиво обзиром да је још крајем претпрошлог века Јелашничка клисура отворена масовном сечом шуме, како је истакнуто у уводном делу. Фаунистичку анализу смо извршили на основу актуелне литературе. Још од почетка 19. века постоји утемељена класификација за сврставање у поједине зоогеографске категорије, она је у основи остала непромењена до данашњег дана. Ми смо преузели систем класификације према Кудрни и сарадницима (2011). Према том систему све врсте дневних лептира Европе могу се разврстати у 14 различити фаунистичких елемената. У тексту који се односи на утврђене врсте (4. поглавље) наведена је фаунистичка припадност сваке врсте. Сумирањем тих података видимо да дневни лептири Јелашничке клисуре укупно образују 5 фаунистичких група: Еуро оријенталне, Еуро сибирске, Холарктичке врсте, Еуро меридионалне и Монтане врсте. Апсолутну доминацију показују Еуро сибирске врсте којих има 34; потом следе Еуро оријенталне врсте од којих смо утврдили 22. У преостале три категорије утврђено је укупно 8 врста. Графички приказ односа дат је на слици 9. Слика 9. Графички приказ бројног односа утврђених врста у Јелашничкој клисури према фаунистичкој припадности. Ознаке на грфику: Es - Еуро сибирске врсте (34); Ео - Еуро оријенталне врсте (22); H Холарктичке врсте (5); Em Еуро меридионалне врсте (2) и М Монтане врсте (1). У закључку можемо истаћи да подручје Јелашничке клисуре потпада под доминантан утицај Средње Европе, обзиром на доминацију Еуро сибирских врста, што је разумљиво обзиром на 51

54 директно наслањање подручја на Суву планину. Али, топлољубиви Еуро оријентални елементи фауне су добро заступљени што је типично за клисуре које су под релативним утицајем субмедитерана. Иако је утврђено само 64 врсте ипак 5 међу њима су по први пут регистроване за подручје Јелашничке клисуре: Phengaris alcon Denis und Schiffermüller, 1775; мали пегавац; Polyommatus damon (Denis und Schiffermüller, 1775); Дамон; Apatura iris (Linnaeus, 1758); модри преливац; Kirinia roxelana (Cramer, 1777); шумски решеткар и Erebia ligea (Linnaeus, 1758); велика еребија. Када су у питању аспекти заштите, анализом статуса према IUCN категоризацији (van Swaay et al, 2010.) видимо да највећи број врста, њих 58 припада групи које нису на европској листи угрожених врста LC (Least Concern), а само 5 врста припада категорији скоро угрожених NT (Near Threatened), док је само једна врста из категорије угрожених EN (Endangered), како је то приказано на слици 10. Слика 10. Графички приказ статуса угрожености врста према IUCN категоризацији. Ознаке на графику: LC - Least Concern (58); NT - Near Threatened (5); EN Endangered (1). У закључку можемо истаћи да Јелашничка клисура поседује богат фонд врста дневних лептира од којих су многе значајне по својим биолошким особеностима. Исто тако, због своје близине погодна је за утемељење перманентног мониторинга као и за многе друге аспекте биолошких истраживања. Имајући у виду ово богатство, потпуно је оправдана њена заштита која се у будућности мора очувати и унапредити. 52

55 ЛИТЕРАТУРА Anonymous, 1993: Predlog za zaštitu prirodnog dobra Jelašnička klisura kao specijalnog rezervata prirode. Zavod za zaštitu prirode Srbije, Beograd. Anonymous, 1995: Uredba o zaštiti specijalnog rezervata prirode Jelašnička klisura. Službeni glasnik Republike Srbije br. 9/95. Anonymous, 2005: Program zaštite i razvoja specijalnog rezervata prirode Jelašnička klisura za period od do godine. (rezime). Službeni glasnik Republike Srbije. Anonymous, 2010: Odluke o izradi prostornog plana područja posebne namene specijalnog rezervata prirode Suva Planina. Službeni glasnik Republike Srbije br. 42/10. Anonymous, 2010: Plan upravljanja specijalnim rezervatom prirode Jelašnička klisura za period godine. Javno preduzeće za gazdovanje šumama Srbijašume, Šumsko gazdinstvo Niš, Niš. Anonymous, 2011: Operativni plan odbrane od poplava na teritoriji grada Niša za vode II reda za godinu. Službeni list grada Niša, Niš. Anonymous, 2011: Prostorni plan područja posebne namene specijalnog rezervata prirode Suva Planina Republička agencija za prostorno planiranje. Javno preduzeće Zavod za urbanizam, Niš. Anonymous, 2012: Specijalni rezervat prirode Jelašnička klisura. Javno preduzeće Srbijašume, Beograd. Balić, F. 1957: Privredno-geografske osobine Suve planine. Privredni glasnik, 12: 27-32, Niš. Balić, F. 1958: : Privredno-geografske osobine Suve Planine II deo. Privredni glasnik, 1: 31-37, Niš. Ćurčić, B.P.M. and Dimitrijević, R.N. 2009: Roncus jelasnicae, a new Epigean pseudoscorpion of the genus Roncus L. Koch, 1873, from East Serbia. Arch. Biol. Sci., Belgrade, 61(4): Додок, И., Дневни лептири (Lepidoptera: Hesperioidae и Papilionidae) клисуре реке Ђетиње у западној Србији. Заштита природе, 54(1-2): , Београд. Đurić, M. 2007: Het onbekende vlinderparadijs Servie. Vlinders, 4: Đurić, M., Popović, M. and Verovnik, R. 2010: Jelašnica gorge- a hot spot of butterfly diversity in Serbia. Phegea 38(3): Gacović, S., Etimologija slovenskih osnova u ojkonimiji 53

56 Vidinskog sandžaka XV i XVI veka. MB Svetozar Marković, Zaječar. Golubović, M. 1994: Malča. Biblioteka Hronike sela, Beograd. Grozdanović, A. 2006: Transekt metoda (Pollard, 1977) u Lepidopterološkim istraživanjima. Zbornik radova Ekološka istina: Jakšić, P. 2000: Metodologija formiranja entomološke zbirke. Zavod za zaštitu prirode Srbije, Novi sad. Jakšić, P. 2003: Red data book of Serbian butterflies (Lepidoptera: Hesperioidae and Papilionidae). Zavod za zaštitu prirode Srbije, Beograd, 198 pp. Jakšić, P. 2003: The Butterflies of Suva planina Mt. (Lepidoptera: Hesperioidae and Papilionidae). Zaštita prirode, Beograd, 54(1-2): Jakšić, P. 2008: Overview of Prime Butterfly Areas. In: Jakšić, P. (Ed): Prime butterfly areas in Serbia. Habiprot, Beograd, Jovanović, B. 1962: Kako pretvoriti Suvu planinu u bogat pašnjak. Privredni glasnik 10:18-20, Niš. Jovanović, B., 1980: Šumske fitocenoze i staništa Suve Planine. Beograd. Jovanović, B., Kolić, B., 1980: Klimatsko-vegetacijska (oroklimatogena) reonizacija Suve planine. Glasnik šumarskog fakulteta, 54a: Jovanović, B. i Cvjetićanin, R., Šumske zajednice mezijske bukve u Srbiji. U: Stojanović, Lj. (Ed.): Bukva (Fagus moesiaca /Domin, Mally/Czeczott.) u Srbiji. Pp Beograd. Jovanović-Dunjić, R. 1955: Tipovi pašnjaka i livada Suve Planine. Srpska akademija nauka, Institut za Ekologiju i Biogeografiju, Zbornik radova, 6(2), Beograd. Kostić, M., 1954: Fizičko-geografske i privredno-geografske odlike sliva Jelašničke reke. Zbornik radova, PMF, Univerzitet u Beogradu, I: Krstić, O. 1956: Pašnjaci Suve Planine. In: Krstić, O. (ed): Planinski i šumski pašnjaci Jugoslavije. Minerva, Subotica, Kudrna, O., The Distribution Atlas of European Butterflies. Oedipus, pp.: Kučinić, M. i Plavac, I. 2009: Danji leptiri. Priručnik za inventarizaciju i praćenje stanja. Državni zavod za zaštitu prirode, Zagreb. Martinović, Ž. 1974: Prozorci kod sela Jelašnice. Glasnik srpskog geografskog društva, 54(2),

57 Martinović, Ž. 1980: Geomorfologija sliva Jelašničke reke. Geografska istraživanja, Priština, 2: Martinović, Ž. 1991: Geneza i evolucija sliva Jelašničke reke. Posebna izdanja Prirodno-matematičkog fakulteta, Odsek za geografiju, Priština. Martinović, Ž., Sotirov, S., Ranđelović, N. i Stojanović, D. 1993: Uticaj radioaktivnosti na održanje endemoreliktne vrste Ramonda serbica. III Simpozijum o flori jugoistočne Srbije, Zbornik radova, flora i vegetacija: Menković, Lj. 2011: Detaljna geomorfološka karta Bela Palanka 1: Glasnik srpskog geografskog društva, 2: Mišić, V. 1981: Klisura Jelašnice. In: Mišić, V. (ed): Šumska vegetacija klisura i kanjona Istočne Srbije. Institut za biološka istraživanja Siniša Stanković, Beograd Mišić, V. i Dinić, A. 1993: Reliktna šumska vegetacija u refugijumima Južne Srbije. III Simpozijum o flori jugoistočne Srbije, Zbornik radova, flora i vegetacija: Nešić, D. 2007: Rezultati speleoloških istraživanja Sićevačke i Jelašničke klisure. In: Trajković, S. i Branković, S. (ed): Monitoring stanja životne sredine u oblasti Sićevačke klisure i Jelašničke klisure. Zavod za zaštitu prirode Srbije i Građevinsko arhitektonski fakultet Niš, Невенић, Р. и сарадници, Процена и праћење ефеката утицаја ваздушних загађења на шумске екосистеме у Републици Србији. Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде Републике Србије и Институт за шумарство. Београд. Niketić, M. 1991: Fitogeografske osobenosti Jelašničke klisure i perspektiva njihove zaštite. Beograd. Papp, B. and Erzberger, P. 2009: Contributions to the Bryophyte flora of Southeastern Serbia: Suva planina mts and its surroundings. Studia bot. hung. 40: Петровић, С., Флора околине Ниша. Краљевско-србска државна штампарија. Београд. Petrović, S. 1887: Stachys milanii Petrović, 6:117.; Description de quelques espèces de Serbie, 6: In: Magnier, C. Scrinia Florae selectae, Sanit-Quentin. Rebel, H., Neue Lepidopterenfunde in Nordalbanien, Mazedonien und Serbien. Jahresber. Naturw. Orientverein, 21: Stevanović, V., Niketić, M. and Stevanović, B. 1986: Sympatric area of the sibling and endemo-relict species Ramonda serbica Panč. 55

58 and R. nathaliae Panč. et Petrov.(Gesneriaceae) in Southeast Serbia (Yugoslavia). Glasnik instituta za botaniku i botaničke bašte Univerziteta u Beogradu, 20: Stevanović, V., Niketić, M. i Stevanović, B. 1987: Fitocenološke karakteristike simpatričkih staništa endemo-reliktnih vrsta Ramonda serbica Panč. i R. nathaliae Panč. et Petrov. Glasnik instituta za botaniku i botaničke bašte Univerziteta u Beogradu, 21: Stojanović-Radić, Z. 2007: Contribution to knowlege of the Papilionidae and Pieridae (Lepidoptera) fauna of Southestern Serbia. Acta entomologica serbica, 12(2): Stojanović-Radić, Z. i Jakšić, P., Prilog poznavanju faune Lycaenidae jugoistočne Srbije. (Contribution to the knowledge of Lycaenidae fauna in southeastern Serbia). Proceeding of the 9th Symposium of flora of Southeastern Serbia and Neighbouring Regions, str.: , Niš. Tatić, B. i Stefanović, M. 1976: Hemijska analiza staništa vrsta roda Ramonda Rich. u Jugoslaviji. Glasnik instituta za botaniku i botaničke bašte Univerziteta u Beogradu 11: Tomić, D. 2010: Fauna dnevnih leptira zaštićenog prirodnog dobra Jelašnička klisura, Diplomski rad, Prirodno-matematički fakultet, Odsek za biologiju i ekologiju, Univerzitet u Nišu. Urošević, V. 1946: Leptiri. Način prepariranja za školske zbirke. Školska praktična biblioteka. Prosveta, Beograd. Van Swaay, C., Warren, M. and Loïs, G., Biotope use and trends of European butterflies. Journal of Insect Conservation, 10: Van Swaay, C., Cuttelod, A., Collins, S., Maes, D., López Munguira, M., Šašić, M., Settele, J., Verovnik, R., Verstrael, T., Warren, M., Wiemers, M., Wynhoff, I., European Red List of Butterflies. Butterfly Conservation Europe and IUCN. Luxembourg. Vasić, J. 2007: Niška Banja, Niš Vasović, D. and Stanković, M. 2011: Advanced surface water quality monitoring in the protected areas of Eastern Serbia. TOJSAT: The Online Journal of Science and Technology, 1(1): 1-6. Zlatkov, B., 2007: Butterflies and moths (Lepidoptera: Macrolepidoptera) on Mesta Valley in SW Bulgaeia. Historia naturalis bulgarica, 18: Živković, B. 2008: Distribucija dnevnih leptira u staništima Sićevačke klisure i podnožja Suve Planine. Diplomski rad, Prirodnomatematički fakultet, Odsek za biologiju i ekologiju, Univerzitet u Nišu. 56

59 ДОДАТАК: Дозвола Министарства енергетике, развоја и заштите животне срединe

60

61

62

63 ПРИРОДНO - MАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ НИШ Прилог 5/1 КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА Редни број, РБР: Идентификациони број, ИБР: Тип документације, ТД: Тип записа, ТЗ: Врста рада, ВР: Аутор, АУ: Ментор, МН: Наслов рада, НР: Језик публикације, ЈП: Језик извода, ЈИ: Земља публиковања, ЗП: Уже географско подручје, УГП: монографска текстуални / графички мастер рад Соња Петровић Предраг Јакшић АСПЕКТИ ЕКОЛОГИЈЕ ДНЕВНИХ ЛЕПТИРА ЈЕЛАШНИЧКЕ КЛИСУРЕ (Lepidoptera: Hesperioidea и Papilionoidea) српски енглески Р. Србија Р. Србија Година, ГО: Издавач, ИЗ: ауторски репринт Место и адреса, МА: Ниш, Вишеградска 33. Физички опис рада, ФО: (поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога) Научна област, НО: Научна дисциплина, НД: Предметна одредница/кључне речи, ПО: 56 стр. ; граф. прикази биологија ентомологија дневни лептири, Јелашничка клисура УДК : (497.11) Чува се, ЧУ: Важна напомена, ВН: Извод, ИЗ: Датум прихватања теме, ДП: библиотека Приказани су резултати литературних и ауторових двогодишњих истраживања фауне дневних лептира у заштићеном природном добру Јелашничке клисуре код Ниша. Методом трансекта по Поларду, током целе сезоне активности врста, утврђено је присуство 64 врсте, међу којима је њих пет регистровано по први пут. За утврђене врсте су дати општи биолошки подаци: присуство у специфичном станишту, фаунистичка и зоогеографска припадност и назначене су врсте од интереса за заштиту, према европском и националном законодавству. Датум одбране, ДО: Чланови комисије, КО: Председник: Др Владимир Жикић Члан: Члан, ментор: Др Бојан Златковић Др Предраг Јакшић Образац Q Издање 1

ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ ДИПЛОМСКОГ (MASTER) РАДА ЗА ОДБРАНУ

ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ ДИПЛОМСКОГ (MASTER) РАДА ЗА ОДБРАНУ Образац 3 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ Кнеза Вишеслава 1, Београд ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ ДИПЛОМСКОГ (MASTER) РАДА ЗА ОДБРАНУ I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум именовања (избора) комисије: 30.03.2017.г

Læs mere

ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ МАСТЕР РАДА ЗА ОДБРАНУ ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ

ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ МАСТЕР РАДА ЗА ОДБРАНУ ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ Кнеза Вишеслава 1, Београд Образац 3 I ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ МАСТЕР РАДА ЗА ОДБРАНУ ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум именовања (избора) комисије: 29.04.2015. 2. Састав

Læs mere

Социолошки преглед, vol. XLII (2008), no. 3, стр

Социолошки преглед, vol. XLII (2008), no. 3, стр ПРИКАЗИ Ратко Божовић ЛИЈЕПО СОЦИОЛОШКО ПРИПОВИЈЕДАЊЕ Драгољуб Б. Ђорђевић, Узорници и пријани (Скица за портрет YU социолога религије), Чигоја штампа, Београд, 2008. Драгољуб Б. Ђорђевић нас је тако рећи

Læs mere

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА На основу члана 108. Закона о јавним набавкама ( Службени гласник Републике Србије, број 124/2012, 14/2015 и 68/2015) и Извештаја о стручној оцени понуда број 01-30/57, од 27.012017. године, директор Београдске

Læs mere

Др. Бранимир Малеш. О људским расама

Др. Бранимир Малеш. О људским расама Др. Бранимир Малеш О људским расама Београд 1936. год. Садржај: Антропологија Наука о човеку Циљеви антропологије Људске групе Морфолошке одлике Комплексија Телесна висина и телесне пропорције Глава и

Læs mere

Млин Игњат Бајлони и синови у Малом Црнићу

Млин Игњат Бајлони и синови у Малом Црнићу Аутор: Ена Мирковић (1986), 2. разред Пожаревачке гимназије, Пожаревац Млин Игњат Бајлони и синови у Малом Црнићу Апстракт: У раду се говори о првом парном млину Игњат Бајлони и синови, од његове изградње

Læs mere

МАСТЕР РАД. ТЕМА: Правци развоја речног туризма на Средњем Подунављу

МАСТЕР РАД. ТЕМА: Правци развоја речног туризма на Средњем Подунављу УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ ДЕПАРТМАН ЗА ГЕОГРАФИЈУ МАСТЕР РАД ТЕМА: Правци развоја речног туризма на Средњем Подунављу Meнтор: Студент: Проф Др Ранко Драговић Митић Катарина 57 Ниш,

Læs mere

WindVision Windfarm A d.o.o. КРАГУЈЕВАЦ, март 2014.

WindVision Windfarm A d.o.o. КРАГУЈЕВАЦ, март 2014. СТУДИЈА О ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ ПРОЈЕКТА ИЗГРАДЊЕ ЕНЕРГЕТСКОГ ОБЈЕКТА ЗА ПРОИЗВОДЊУ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ ВЕТРОЕЛЕКТРАНЕ АЛИБУНАР 1 У БАНАТУ КРАГУЈЕВАЦ, март 2014.. НОСИЛАЦ ПРОЈЕКТА. Ул. Жарка

Læs mere

ПРИРОДНИ РЕСУРСИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ СТАЊЕ И БЛИСКА БУДУЋНОСТ

ПРИРОДНИ РЕСУРСИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ СТАЊЕ И БЛИСКА БУДУЋНОСТ Природни ресурси Косова и Метохије стање и блиска будућност 353 ПРИРОДНИ РЕСУРСИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ СТАЊЕ И БЛИСКА БУДУЋНОСТ СТЕВАН КАРАМАТА, ДРАГАНА ЖИВОТИЋ, РАДЕ ЈЕЛЕНКОВИЋ, МИЛАН БУРСАЋ Апстракт: Као

Læs mere

П Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1. Број решења НБС о одузимању дозволе. Г. бр

П Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1. Број решења НБС о одузимању дозволе. Г. бр НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Сектор за надзор над обављањем делатности осигурања, 18. октобар 2017. године П Р Е Г Л Е Д ОДУЗЕТИХ ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА 1 ДРУШТВА ЗА ПОСРЕДОВАЊЕ У

Læs mere

Листа индикација за коришћење продужене рехабилитације у стационарним здравственим установама за рехабилитацију (ЛИСТА ИНДИКАЦИЈА)

Листа индикација за коришћење продужене рехабилитације у стационарним здравственим установама за рехабилитацију (ЛИСТА ИНДИКАЦИЈА) Листа индикација за коришћење у стационарним здравственим установама за рехабилитацију (ЛИСТА ИНДИКАЦИЈА) 1.НЕУРОЛОШКА ОБОЉЕЊА Обнова 1.1. Encephalomyelitis disseminata acuta (EDSS скор од 4 до 8) G04.4

Læs mere

Студија стања вегетације и њене угрожености на локалитету Јозића колибе у Обреновцу Београд, године

Студија стања вегетације и њене угрожености на локалитету Јозића колибе у Обреновцу Београд, године ИНСТИТУТ ЗА ШУМАРСТВО БЕОГРАД Студија стања вегетације и њене угрожености на локалитету Јозића колибе у Обреновцу Београд, 2010. године Назив студије: Студија стања вегетације и њене угрожености на локалитету

Læs mere

ДРУГИ РАЗРЕД БРОЈЕВИ до 100 1. Упиши бројеве који недостају. 1 2 5 7 8 12 15 18 20 5 10 25 40 65 90 100 90 60 30 2. Упиши знак или = 7...3 19...17 14...9 27...28 19...16 12...14 50...50 71...75 49...50

Læs mere

ПРИПРЕМУ РУКОПИСА ЗА ШТАМПУ У ИЗДАЊИМА САНУ

ПРИПРЕМУ РУКОПИСА ЗА ШТАМПУ У ИЗДАЊИМА САНУ ПРОПИСИ СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ КЊ. V УПУТСТВО ЗА ПРИПРЕМУ РУКОПИСА ЗА ШТАМПУ У ИЗДАЊИМА САНУ Уредник академик МАРКО АНЂЕЛКОВИЋ БЕОГРАД 2017 Издаје и штампа Спжрка акадгмжја наска ж смгенореж

Læs mere

КОСТИ ГОРЊЕГ УДА, OSSA MEMBRI SUPERIORIS НИКОЛА ГОСТОВИЋ, ПРОФ. ДР ЉУБИЦА СТОЈШИЋ-ЏУЊА

КОСТИ ГОРЊЕГ УДА, OSSA MEMBRI SUPERIORIS НИКОЛА ГОСТОВИЋ, ПРОФ. ДР ЉУБИЦА СТОЈШИЋ-ЏУЊА КОСТИ ГОРЊЕГ УДА, OSSA MEMBRI SUPERIORIS НИКОЛА ГОСТОВИЋ, ПРОФ. ДР ЉУБИЦА СТОЈШИЋ-ЏУЊА Костур горњег уда припада придруженом скелету (SKELETON APPENDICULARE) и подељен је у два дела: 1. НЕПОКРЕТНИ ДЕО

Læs mere

Подаци катастра непокретности 1. Подаци о парцели :38:32 Није службена исправа

Подаци катастра непокретности 1. Подаци о парцели :38:32 Није службена исправа www.rgz.gov.rs/knweb 26.12.2016 19:38:32 Није службена исправа Подаци катастра непокретности Подаци о непокретности 6945e16c c7cc 48bb b24b 460ce0b9ab03 Матични број општине: 70157 Општина: Матични број

Læs mere

Проналазак балона на топли ваздух

Проналазак балона на топли ваздух Проналазак балона на топли ваздух Поред брзине и једноставног функционисања без мотора, дакле и без буке, балони типа монголфје фасцинирају и својом мистеријом, јер намеће се питање како се чун окачен

Læs mere

Роберт Шиндел. Ледени. Превео с немачког Реља Дражић

Роберт Шиндел. Ледени. Превео с немачког Реља Дражић Роберт Шиндел Ледени Превео с немачког Реља Дражић Каткад опазим тишину која ме окружује. Као животиња која ноћу изненада ослушне, без неке непосредне опасности, уплашена само сопственим опрезом, не би

Læs mere

РАЗРЕДНЕ ДИСЦИПЛИНЕ. Александар Тадић НАСТАВНИЧКИ МОДЕЛИ И СТРАТЕГИЈЕ РАЗРЕДНЕ ДИСЦИПЛИНЕ. Александар Тадић ЕДИЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ

РАЗРЕДНЕ ДИСЦИПЛИНЕ. Александар Тадић НАСТАВНИЧКИ МОДЕЛИ И СТРАТЕГИЈЕ РАЗРЕДНЕ ДИСЦИПЛИНЕ. Александар Тадић ЕДИЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ Александар Тадић НАСТАВНИЧКИ МОДЕЛИ И СТРАТЕГИЈЕ РАЗРЕДНЕ ДИСЦИПЛИНЕ ЕДИЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ Александар Тадић НАСТАВНИЧКИ МОДЕЛИ И СТРАТЕГИЈЕ РАЗРЕДНЕ ДИСЦИПЛИНЕ АЛЕКСАНДАР (СВЕТОМИР) ТАДИЋ је рођен 1981.

Læs mere

ПРОЦЕНА ЗАПРЕМИНЕ, БИОМАСЕ И ЗАЛИХЕ УГЉЕНИКА САСТОЈИНА БУКВЕ ПРАШУМСКОГ ТИПА У РЕ ЗЕР ВА ТУ КУ КА ВИ ЦА

ПРОЦЕНА ЗАПРЕМИНЕ, БИОМАСЕ И ЗАЛИХЕ УГЉЕНИКА САСТОЈИНА БУКВЕ ПРАШУМСКОГ ТИПА У РЕ ЗЕР ВА ТУ КУ КА ВИ ЦА UDK 630*537+630*631 (497.11-751.3 Kukavica) Оригинални научни рад ПРОЦЕНА ЗАПРЕМИНЕ, БИОМАСЕ И ЗАЛИХЕ УГЉЕНИКА САСТОЈИНА БУКВЕ ПРАШУМСКОГ ТИПА У РЕ ЗЕР ВА ТУ КУ КА ВИ ЦА МИ ЛОШ КО ПРИ ВИ ЦА 1 БРА ТИ СЛАВ

Læs mere

У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 4. ЈУНA 2015.

У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 4. ЈУНA 2015. Мушкарац скочио под воз» страна 10 О холокаусту, двојезичности, исповедању и смрти» страна 13 Број 4612, година CXLVII У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 4. ЈУНA 2015. цена 40 динара ВРТИЋУ НА РАСТАНКУ У ОВОМ БРОЈУ,

Læs mere

П Л А Н У П Р А В Љ А Њ А

П Л А Н У П Р А В Љ А Њ А Специјални резерват природе КОВИЉСКО-ПЕТРОВАРАДИНСКИ РИТ П Л А Н У П Р А В Љ А Њ А 2012-2021. 1 ПЛАН УПРАВЉАЊА СРП КОВИЉСКО-ПЕТРОВАРАДИНСКИ РИТ Аутор: ЈП Војводинашуме Прерадовићева 2 21 131 Петроварадин

Læs mere

ГОСПОДА МЕ КОНСУЛТУЈЕ

ГОСПОДА МЕ КОНСУЛТУЈЕ ГОСПОДА МЕ КОНСУЛТУЈЕ Славица Жижић Борјановић Институт за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут, Београд Старовремска реченица: Господа ме консултује изговорена је у зиму 1940. године и припада

Læs mere

ИДЕJА ДОБРА, АЛИ ТЕШКО ОСТВАРЉИВА

ИДЕJА ДОБРА, АЛИ ТЕШКО ОСТВАРЉИВА Могућа велика улагања» страна 5 Стварност Рома из Малог Лондона» страна 13 Број 4636, година CXLVI У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 19. НОВЕМБРА 2015. цена 40 динара ПОВОДОМ ПЕТИЦИЈЕ ЗА ПОСТАВЉАЊЕ ПАСАРЕЛЕ КОД АВИВ

Læs mere

NATUROVERVÅGNING 2015 - Tarup-Davinde Grusgrave. af Otto Buhl og Niels Lykke Dagsommerfugle (Lepidoptera: Papilionoidea) og Guldsmede: (Odonata)

NATUROVERVÅGNING 2015 - Tarup-Davinde Grusgrave. af Otto Buhl og Niels Lykke Dagsommerfugle (Lepidoptera: Papilionoidea) og Guldsmede: (Odonata) NATUROVERVÅGNING 2015 - Tarup-Davinde Grusgrave. af Otto Buhl og Niels Lykke Dagsommerfugle (Lepidoptera: Papilionoidea) og Guldsmede: (Odonata) De entomologiske undersøgelser i Tarup-Davinde, 2015 - er

Læs mere

Здравље у Србији године годишњи извештај о целокупном стању здравља народа и његове домаће стоке -

Здравље у Србији године годишњи извештај о целокупном стању здравља народа и његове домаће стоке - mr sci Гордана Лазаревић Универзитетска библиотека Светозар Марковић, Београд lazarevic@unilib.bg.ac.rs Драгана Михаиловић Универзитетска библиотека Светозар Марковић, Београд dmihailovic@unilib.bg.ac.rs

Læs mere

У В Е Р Е Њ Е О ОДОБРЕЊУ ТИПА МЕРИЛА

У В Е Р Е Њ Е О ОДОБРЕЊУ ТИПА МЕРИЛА РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРИВРЕДЕ ДИРЕКЦИЈА ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11000 Београд, Мике Аласа 14, ПП: 34, ПАК: 105 305 телефон: (011) 32-82-736, телефакс: (011) 21-81-668 На основу члана 192. став

Læs mere

НАДЕЖДА ТОМИЋЕВА 1 ( )

НАДЕЖДА ТОМИЋЕВА 1 ( ) Пир од дјеце илити пир Сима Бацате 141 УДК 929 Tomić N. НАДЕЖДА ТОМИЋЕВА 1 (1896 1922) На Новом гробљу у Београду, када се пође широком стазом, лево од цркве Св. Николе а према споменику рањеницима из

Læs mere

Шотра у Черевићу. Редитељ Здравко Шотра, после. Лаћарци чисте депонију од кубика

Шотра у Черевићу. Редитељ Здравко Шотра, после. Лаћарци чисте депонију од кубика Година XLIX Сремска Митровица Среда 29. јул 2009. Број 2527 Цена 40 динара у овом броју: Лаћарци чисте депонију од 30.000 кубика Скица за портрет: Драган Дроњак власник Атељеа Антре из Старе Пазове странa

Læs mere

ЛИСТ ЈАВНОГ КОМУНАЛНОГ ПРЕДУЗЕЋА ПАРКИНГ СЕРВИС НОВИ САД. Паркинг. Септембар Број 16.

ЛИСТ ЈАВНОГ КОМУНАЛНОГ ПРЕДУЗЕЋА ПАРКИНГ СЕРВИС НОВИ САД. Паркинг. Септембар Број 16. Септембар 2013. Број 16 интервју интервју РЕЧ УРЕДНИКА РЕЧ УРЕДНИКА Овај, шеснаести, број НС-а отварамо интервјуом са нашим директором Миланом Костићем, који нам у разговору износи тренутно стање у Предузећу

Læs mere

НАСЛИКАЈТЕ СВОЈЕ СНОВЕ ХРАБРО КРЕЋУЋИ У ЊИХОВО ОСВАЈАЊЕ

НАСЛИКАЈТЕ СВОЈЕ СНОВЕ ХРАБРО КРЕЋУЋИ У ЊИХОВО ОСВАЈАЊЕ Поводом обиљежавања 15 година рада и постојања ХО Партнер, наше дугогодишње чланове и активисте питали смо шта за њих значи ХО Партнер и на који начин је утицала на њихов живот, а они су нам одговорили:

Læs mere

Драги суграђани, сваког тренутка.

Драги суграђани, сваког тренутка. Број 121 www.palilula.org.rs ИНФОРМАТОР БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ ПАЛИЛУЛА Октобар 2016. Палилулска јесен у знаку најмлађих и најстаријих 2 Скупштина Октобар, 2016. речпредседника Палилула је велика кућа свих

Læs mere

Лепота жене у девет сцена» страна 12 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. ФЕБРУАРА ПУНО (КО) ОКО

Лепота жене у девет сцена» страна 12 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. ФЕБРУАРА ПУНО (КО) ОКО Васпитно-образовна установа за пример» страна 7 Лепота жене у девет сцена» страна 12 Број 4647, година CXLVI У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 5. ФЕБРУАРА 2016. цена 40 динара ПУНО (КО) ОКО Страначке активности Побољшати

Læs mere

Предмет: Извештај Комисије о оцени урађене докторске дисертације Мирјане Петровић, дипломираног биолога

Предмет: Извештај Комисије о оцени урађене докторске дисертације Мирјане Петровић, дипломираног биолога НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Датум: 11. 01. 2016. Предмет: Извештај Комисије о оцени урађене докторске дисертације Мирјане Петровић, дипломираног биолога Одлуком

Læs mere

На основу члана43. став 2. Закона о здрављу биља ( Службени гласник РС, број 41/09), Министар пољопривреде,шумарства и водопривреде доноси ПРАВИЛНИК

На основу члана43. став 2. Закона о здрављу биља ( Службени гласник РС, број 41/09), Министар пољопривреде,шумарства и водопривреде доноси ПРАВИЛНИК На основу члана43. став 2. Закона о здрављу биља ( Службени гласник РС, број 41/09), Министар пољопривреде,шумарства и водопривреде доноси ПРАВИЛНИК о мерама откривања, спречавања ширења и сузбијања штетног

Læs mere

ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ СРБИЈЕ СПЕЦИЈАЛНИ РЕЗЕРВАТ ПРИРОДЕ «КРАЉЕВАЦ» ПРЕДЛОГ ЗА СТАВЉАЊЕ ПОД ЗАШТИТУ КАО ПРИРОДНОГ ДОБРА ОД ИЗУЗЕТНОГ ЗНАЧАЈА

ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ СРБИЈЕ СПЕЦИЈАЛНИ РЕЗЕРВАТ ПРИРОДЕ «КРАЉЕВАЦ» ПРЕДЛОГ ЗА СТАВЉАЊЕ ПОД ЗАШТИТУ КАО ПРИРОДНОГ ДОБРА ОД ИЗУЗЕТНОГ ЗНАЧАЈА ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ СРБИЈЕ СПЕЦИЈАЛНИ РЕЗЕРВАТ ПРИРОДЕ «КРАЉЕВАЦ» ПРЕДЛОГ ЗА СТАВЉАЊЕ ПОД ЗАШТИТУ КАО ПРИРОДНОГ ДОБРА ОД ИЗУЗЕТНОГ ЗНАЧАЈА - СТУДИЈА ЗАШТИТЕ - НОВИ САД, 2005. СПЕЦИЈАЛНИ РЕЗЕРВАТ ПРИРОДЕ

Læs mere

ЛОКАЦИЈА. Српска кућа фудбала у Старој Пазови

ЛОКАЦИЈА. Српска кућа фудбала у Старој Пазови Година XLIX Сремска Митровица Среда 4. март 2009. Број 2506 Цена 40 динара у овом броју: Дебели Сремци не треба да брину за вишак килограма страна 2. ЛОКАЦИЈА Платичево: Сремци праве роботе страна 3. За

Læs mere

Божидар Трифунов Митровић, доктор правних наука руководилац катедре Међународног, словенског и еколошког права универзитета «Академија МНЕПУ», Москва

Божидар Трифунов Митровић, доктор правних наука руководилац катедре Међународног, словенског и еколошког права универзитета «Академија МНЕПУ», Москва Божидар Трифунов Митровић, доктор правних наука руководилац катедре Међународног, словенског и еколошког права универзитета «Академија МНЕПУ», Москва ДВЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ У ЕВРОПИ Овим текстом разочараћу многе,

Læs mere

AТРАКЦИЈА. Чудесна животиња балкански магарац. Срећни првомајски празници

AТРАКЦИЈА. Чудесна животиња балкански магарац. Срећни првомајски празници Година XLIX Сремска Митровица Среда 29. април 2009. Број 2514 Цена 40 динара у овом броју: Почетак сарадње Сименса и Општине Инђија: Енергетска ефикасност и заштита животне средине страна 2. AТРАКЦИЈА

Læs mere

МЕТОДОЛОГИЈУ НАЧИНA ИЗРАЧУНАВАЊА КАМАТНИХ СТОПА НА КРЕДИТЕ И ДЕПОЗИТЕ БАНАКА

МЕТОДОЛОГИЈУ НАЧИНA ИЗРАЧУНАВАЊА КАМАТНИХ СТОПА НА КРЕДИТЕ И ДЕПОЗИТЕ БАНАКА На основу тачке 2. Упутства о достављању Народној банци Србије података о каматним стопама на кредите и депозите банака ( Службени гласник РС, бр. 42/200 и 2/202), гувернер Народне банке Србије доноси

Læs mere

Пријепоље, 27. јануара Година XXVI број 26 Цена 200 дин. ISSN X

Пријепоље, 27. јануара Година XXVI број 26 Цена 200 дин. ISSN X Пријепоље, 27. јануара 2016. Година XXVI број 26 Цена 200 дин. ISSN 0354-883X СВЕТИ ЈОВАН ВЛАДИМИР 1016-2016 СТОГОДИШЊИЦА МОЈКОВАЧКЕ БИТКЕ Да није било крвавог Божића на Мојковцу не би било ни Васкрса

Læs mere

Inštitut za novejšo zgodovino, SISTORY Zgodovina Slovenije, <http://www.sistory.si/index.php> (5. XII 2010).

Inštitut za novejšo zgodovino, SISTORY Zgodovina Slovenije, <http://www.sistory.si/index.php> (5. XII 2010). Слободан Мандић, историчар Историјски архив Београда Прикази сајтова (Web адресар) X Inštitut za novejšo zgodovino, SISTORY Zgodovina Slovenije, (5. XII 2010). Портал

Læs mere

ТИ ПО ЛО ГИЈА ВЛА СНИ КА ПРИ ВАТ НИХ ШУ МА У СР БИ ЈИ

ТИ ПО ЛО ГИЈА ВЛА СНИ КА ПРИ ВАТ НИХ ШУ МА У СР БИ ЈИ UDK 630*682+630*923(497.11) Оригинални научни рад ТИ ПО ЛО ГИЈА ВЛА СНИ КА ПРИ ВАТ НИХ ШУ МА У СР БИ ЈИ ДРА ГАН НО НИЋ 1 НЕ НАД РАН КО ВИЋ 1 ПРЕ ДРАГ ГЛА ВО ЊИЋ 1 ЈЕ ЛЕ НА НЕ ДЕЉ КО ВИЋ 1 Извод: Током

Læs mere

"О должном почитанију к наукам"

О должном почитанију к наукам 2011. новембар "О должном почитанију к наукам" Возљубљени ученици, Бог преблаги и многомилостиви избавља земљу нашу и љубимо отечество од сужањства турскога, а ми ваља да се старамо да избавимо душу нашу

Læs mere

ТРГОВАЧКА ШКОЛА. Хиландарска бр.1. Београд КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА НАБАВКА ДОБАРА - ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ ЈАВНА НАБАКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ. Бр.

ТРГОВАЧКА ШКОЛА. Хиландарска бр.1. Београд КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА НАБАВКА ДОБАРА - ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ ЈАВНА НАБАКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ. Бр. ТРГОВАЧКА ШКОЛА Хиландарска бр.1 Београд КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА НАБАВКА ДОБАРА - ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ ЈАВНА НАБАКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ Бр. 1/2016 Београд, јануар 2016. године Page 1 of 46 На основу чл. 39.

Læs mere

У В Е Р Е Њ Е О ОДОБРЕЊУ ТИПА МЕРИЛА гoдинe

У В Е Р Е Њ Е О ОДОБРЕЊУ ТИПА МЕРИЛА гoдинe РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ЕКОНОМИЈЕ И РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА ДИРЕКЦИЈА ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11 000 Београд, Мике Аласа 14, пошт. преградак 34, ПАК 105305 телефон: (011) 328-2736, телефакс: (011)

Læs mere

Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање. Теорија одлучивања. Вишеатрибутивно одлучивање и Вишекритеријумска анализа

Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање. Теорија одлучивања. Вишеатрибутивно одлучивање и Вишекритеријумска анализа Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање Теорија одлучивања Вишеатрибутивно одлучивање и Вишекритеријумска анализа 1 Садржај Методе Вишеатрибутивног одлучивања (ВАО) и вишекритеријумске

Læs mere

Веће научних области правно-економских наука (Назив већа научних области коме се захтев упућује)

Веће научних области правно-економских наука (Назив већа научних области коме се захтев упућује) Образац 1 ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ Број захтева: Датум: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Веће научних области правно-економских наука (Назив већа научних области коме се захтев упућује) ПРЕДЛОГ ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ ДОЦЕНТА (члан

Læs mere

У Л И Ц А. Сремскомитровачка Улица Краља Петра Првог у најужем. Италијани граде комерцијално -туристички центар у Пећинцима

У Л И Ц А. Сремскомитровачка Улица Краља Петра Првог у најужем. Италијани граде комерцијално -туристички центар у Пећинцима Година XLIX Сремска Митровица Среда 3. јун 2009. Број 2519 Цена 40 динара у овом броју: Италијани граде комерцијално -туристички центар у Пећинцима странa 2. У Л И Ц А Скица за портрет: др Срђан Козлина,

Læs mere

МОДЕЛИРАЊЕ РЕГИОНАЛНИХ ДЕФОРМАЦИЈА ЗЕМЉИНЕ КОРЕ И СТАБИЛНОСТИ РЕФЕРЕНТНОГ СИСТЕМА

МОДЕЛИРАЊЕ РЕГИОНАЛНИХ ДЕФОРМАЦИЈА ЗЕМЉИНЕ КОРЕ И СТАБИЛНОСТИ РЕФЕРЕНТНОГ СИСТЕМА ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Булевар краља Александра 73 Поштански фах 895, 11001 Београд Телефон (011) 3218-501 Телефакс (011) 3370-223 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ВЕЋЕ НАУЧНИХ ОБЛАСТИ ГРАЂЕВИНСКО-УРБАНИСТИЧКИХ

Læs mere

Светозар Марковиh ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА I-XVH

Светозар Марковиh ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА I-XVH Светозар Марковиh ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА I-XVH ОДБОР ОДЕЉЕЊА ДРУШТВЕНИХ НАУКА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ ЗА ПРИПРЕМУ ЦЕЛОКУПНИХ ДЕЛА СВЕТОЗАРА МАРКОВИЋА Преgсеgнuк лан САНУ ДУШАН НЕДЕЉКОВИЋI члан САНУ

Læs mere

НОВОСАДСКИ РОМАН И УРБАНА НЕЛАГОДНОСТ (СЕДАМ НАПОМЕНА И ЈЕДНА ОПОМЕНА ) *

НОВОСАДСКИ РОМАН И УРБАНА НЕЛАГОДНОСТ (СЕДАМ НАПОМЕНА И ЈЕДНА ОПОМЕНА ) * ВЛАДИМИР ГВОЗДЕН НОВОСАДСКИ РОМАН И УРБАНА НЕЛАГОДНОСТ (СЕДАМ НАПОМЕНА И ЈЕДНА ОПОМЕНА ) * 1. Друgосt gрада? Реторика књижевне критике се наводно или заиста променила: некада се искључиво говорило да књижевност

Læs mere

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ НАБАВКА ДОБАРА КОЖНЕ ТУБЕ ЗА ДИПЛОМЕ ЗА ПОТРЕБЕ ФАКУЛТЕТА МЕДИЦИНСКИХ НАУКА

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ НАБАВКА ДОБАРА КОЖНЕ ТУБЕ ЗА ДИПЛОМЕ ЗА ПОТРЕБЕ ФАКУЛТЕТА МЕДИЦИНСКИХ НАУКА Број:03-12428 Датум: 26.10.2016. године КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ НАБАВКА ДОБАРА КОЖНЕ ТУБЕ ЗА ДИПЛОМЕ ЗА ПОТРЕБЕ ФАКУЛТЕТА МЕДИЦИНСКИХ НАУКА ЈАВНА НАБАВКА бр. 19-2016 Објављено

Læs mere

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА Страна 1 од 26 Београд, Чика Љубина 18-20 КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА за јавну набавку пића, кафе и сродних производа у поступку јавне набавке мале вредности број 2/2016 Београд, март 2016. године Страна 2

Læs mere

IV. 5. Субверзивни појам Речника технологије Видикa и Студента

IV. 5. Субверзивни појам Речника технологије Видикa и Студента Зоран Петровић Пироћанац NOMENCLATURA SERBICA И РЕЧНИК ТЕХНОЛОГИЈЕ * IV. 5. Субверзивни појам Речника технологије Видикa и Студента Српској јавности, нарочито најмлађим генерацијама, готово је непозната

Læs mere

О Д Л У К У. Израђена докторска дисертација дипл.инж. Тијане Вулевић под насловом:

О Д Л У К У. Израђена докторска дисертација дипл.инж. Тијане Вулевић под насловом: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ Број:03-1022/3 Датум:21.04.2017. На основу члана 130. Статута Шумарског факултета а у вези члана 30. и члана 21.Правилника о докторским студијама, Декан Шумарског

Læs mere

Undersøgelser af dagsommerfuglefaunaen i Mols Bjerge 1997-1999 af Peter Rostgaard Christensen

Undersøgelser af dagsommerfuglefaunaen i Mols Bjerge 1997-1999 af Peter Rostgaard Christensen Undersøgelser af dagsommerfuglefaunaen i Mols Bjerge 1997-1999 af Peter Rostgaard Christensen Baggrund Området Mols Bjerge er i denne undersøgelse defineret som det ca. 3000ha store kuperede område i UTM

Læs mere

Dagsommerfugle (Lepidoptera : Hesperioidea og Papilionoidea)

Dagsommerfugle (Lepidoptera : Hesperioidea og Papilionoidea) NATUROVERVÅGNING 2010 - af Otto Buhl Dagsommerfugle (Lepidoptera : Hesperioidea og Papilionoidea) Undersøgelserne i 2010 er foretaget i 3 udvalgte områder : 1. Phønix-området nordøst for Ørbækvej, - arealerne

Læs mere

ПРИКАЗ ТОКА ЧАСА Назив школе: Наставник: Наставни предмет: Разред: Наставна тема: Редни број теме: Наставна јединица:

ПРИКАЗ ТОКА ЧАСА Назив школе: Наставник: Наставни предмет: Разред: Наставна тема: Редни број теме: Наставна јединица: ПРИКАЗ ТОКА ЧАСА Назив школе: ОШ Вук Караџић Наставник: Мирјана Сандић и Биљана Јововић Наставни предмет: Географија Разред: Шести Наставна тема: Средња Европа Редни број теме: 5.7. Наставна јединица:

Læs mere

Одређивање садржаја тешких метала у намирницама 2006.

Одређивање садржаја тешких метала у намирницама 2006. ISSN 2217-2726 О СТАЊУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У ОБРЕНОВЦУ БРОЈ 17-18 ГОДИНА IV OБРЕНОВАЦ, април 2013. БЕСПЛАТАН ПРИМЕРАК ГЛАСНИК ИЗЛАЗИ СВАКА ДВА МЕСЕЦА Одређивање садржаја тешких метала у намирницама 2006. У

Læs mere

АНАЛИЗА ЕПИДЕМИОЛОШКЕ СИТУАЦИЈЕ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ У ОПШТИНИ БАЧКИ ПЕТРОВАЦ У ГОДИНИ I ИНЦИДЕНЦИЈА И МОРТАЛИТЕТ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ

АНАЛИЗА ЕПИДЕМИОЛОШКЕ СИТУАЦИЈЕ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ У ОПШТИНИ БАЧКИ ПЕТРОВАЦ У ГОДИНИ I ИНЦИДЕНЦИЈА И МОРТАЛИТЕТ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ Република Србија Аутономна Покрајина Војводина ИНСТИТУТ ЗА ЗАШТИТУ ЗДРАВЉА НОВИ САД Футошка 121, 21000 Нови Сад Централа: (021) 422-255 Директор: (021) 6622-784 Факс: (021) 6613-989 E-mail: izzz@eunet.yu

Læs mere

В о д а. Дунав баш уме да изненади, поготову у време великих. Од сремских спортиста најпријатније изненађење на управо. Бронза Андријани Ћирић

В о д а. Дунав баш уме да изненади, поготову у време великих. Од сремских спортиста најпријатније изненађење на управо. Бронза Андријани Ћирић Година XLIX Сремска Митровица Среда 15. јул 2009. Број 2525 Цена 40 динара у овом броју: У Старој Пазови сахрањен војник Милан Улемек В о д а странa 2. Шта је показала вечера за инвеститоре у Крчедину:

Læs mere

OСНОВЕ АНАТОМИЈЕ И ФИЗИОЛОГИЈЕ СПОРТА

OСНОВЕ АНАТОМИЈЕ И ФИЗИОЛОГИЈЕ СПОРТА АКАДЕМИЈА ФУДБАЛА БЕОГРАД Др Нађат Карзоун Др Милош Обреновић OСНОВЕ АНАТОМИЈЕ И ФИЗИОЛОГИЈЕ СПОРТА Београд, 2013 ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА АКАДЕМИЈА ФУДБАЛА БЕОГРАД Др Нађат Карзоун Др Милош Обреновић

Læs mere

ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ

ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ ИЗВЕШТАЈ О ПРАЋЕЊУ ПРОЦЕСА УПРАВЉАЊА ИНФЕКТИВНИМ МЕДИЦИНСКИМ ОТПАДОМ У МРЕЖИ ДРЖАВНИХ ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ ЗА 2013. ГОДИНУ

Læs mere

ГИС Града Бијељина. Корисничко упутство

ГИС Града Бијељина. Корисничко упутство Пројекат подржали: Град Бијељина Министарство управе и локалне самоуправе Републике Српске Министарство финансија Републике Српске ГИС Града Бијељина Корисничко упутство Садржај Приступ Геопорталу... 1

Læs mere

ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ ПРЕДМЕТ ЛАКАТОШ И ДРУГИ ПРОТИВ СРБИЈЕ. (Представка број 3363/08) ПРЕСУДА СТРАЗБУР. 7. јануар године

ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ ПРЕДМЕТ ЛАКАТОШ И ДРУГИ ПРОТИВ СРБИЈЕ. (Представка број 3363/08) ПРЕСУДА СТРАЗБУР. 7. јануар године ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ ПРЕДМЕТ ЛАКАТОШ И ДРУГИ ПРОТИВ СРБИЈЕ (Представка број 3363/08) ПРЕСУДА СТРАЗБУР 7. јануар 2014. године Ова пресуда ће постати правоснажна у околностима утврђеним у члану 44. став 2. Конвенције.

Læs mere

Петак, 2. март БЕОГРАД

Петак, 2. март БЕОГРАД СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ" излази у издању на српскохрватски односно хрватскосрпски словеначком. макелонском. албанском и мађарском језику Огласи по тарифи Жиро- -рачун код Службе друштвеног књиговодства 60802-603-1125

Læs mere

Предмет: Примена Споразума о слободној трговини са државама ЕФТА у трговинским односима између Републике Србије и Исланда

Предмет: Примена Споразума о слободној трговини са државама ЕФТА у трговинским односима између Републике Србије и Исланда Предмет: Примена Споразума о слободној трговини са државама ЕФТА у трговинским односима између Републике Србије и Исланда Чланом 44. Споразума о слободној трговини између Републике Србије и држава ЕФТА

Læs mere

КАКО РАЗГОВАРАТИ СА АТЕИСТИЧКИМ ЕВОЛУЦИОНИСТОМ РИЧАРДОМ ДОКИНСОМ ПОВОДОМ ЊЕГОВЕ КЊИГЕ ЗАБЛУДА О БОГУ

КАКО РАЗГОВАРАТИ СА АТЕИСТИЧКИМ ЕВОЛУЦИОНИСТОМ РИЧАРДОМ ДОКИНСОМ ПОВОДОМ ЊЕГОВЕ КЊИГЕ ЗАБЛУДА О БОГУ Е С Е Ј И ВЛАДЕТА ЈЕРОТИЋ КАКО РАЗГОВАРАТИ СА АТЕИСТИЧКИМ ЕВОЛУЦИОНИСТОМ РИЧАРДОМ ДОКИНСОМ ПОВОДОМ ЊЕГОВЕ КЊИГЕ ЗАБЛУДА О БОГУ Биолог и философ, Ричард Докинс (рођен 1941. године), професор је на Оксфордском

Læs mere

ИНФОРМАТОР О РАДУ АГРОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА У ЧАЧКУ УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ

ИНФОРМАТОР О РАДУ АГРОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА У ЧАЧКУ УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ ИНФОРМАТОР О РАДУ АГРОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА У ЧАЧКУ УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ Информатор о раду Агрономског факултета у Чачку ажуриран у априлу 2017. год. 1. САДРЖАЈ 1. САДРЖАЈ... 1 2. ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ФАКУЛТЕТУ

Læs mere

Предмет: Извештај комисије о оцени урађене докторске дисертације кандидаткиње мр Александре Иветић

Предмет: Извештај комисије о оцени урађене докторске дисертације кандидаткиње мр Александре Иветић НАСТАВНО-НАУЧНОM ВЕЋУ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА Датум: 05.05.2017.г. Предмет: Извештај комисије о оцени урађене докторске дисертације кандидаткиње мр Александре Иветић Одлуком Наставно-научног већа факултета

Læs mere

К Њ И Г А. У сремским општинама нема много прекобројних. Ко су најбољи војвођански винари. Фармери са сертификатом

К Њ И Г А. У сремским општинама нема много прекобројних. Ко су најбољи војвођански винари. Фармери са сертификатом Година XLIX Сремска Митровица Среда 1. април 2009. Број 2510 Цена 40 динара у овом броју: У сремским општинама нема много прекобројних К Њ И Г А страна 3. Ко су најбољи војвођански винари страна 3. Фармери

Læs mere

Издање 2 (Јули 2008)

Издање 2 (Јули 2008) ЕТИКА И РАДНИ ПОСТУПЦИ ЗА РАДИО АМАТЕРЕ Издање 2 (Јули 2008) John Devoldere, ON4UN i Mark Demeuleneere, ON4WW Превод и обрада на српски језик: Др Хране Милошевић, YT1AD (YT5A) Драган Аћимовић, YT3W Етика

Læs mere

НЕКОЛИКА ПИТАЊА ИЗ ПРОШЛОСТИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

НЕКОЛИКА ПИТАЊА ИЗ ПРОШЛОСТИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ KРАЈИНА 308 СТАРИНЕ НОВИНЕ Др Васо Глушац НЕКОЛИКА ПИТАЊА ИЗ ПРОШЛОСТИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Мјесто предговора Поводом неразборитих нападаја на г. Станојевићеву Историју српскога народа, подврћи ћу објективној

Læs mere

КЛИНИЧКА ФАРМАЦИЈА 2 ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈE ФАРМАЦИЈЕ ЧЕТВРТА ГОДИНА СТУДИЈА

КЛИНИЧКА ФАРМАЦИЈА 2 ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈE ФАРМАЦИЈЕ ЧЕТВРТА ГОДИНА СТУДИЈА КЛИНИЧКА ФАРМАЦИЈА 2 ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈE ФАРМАЦИЈЕ ЧЕТРТА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2016/2017 Предмет: КЛИНИЧКА ФАРМАЦИЈА 2 Предмет се вреднује са 6 ЕСПБ. Недељно има 4 часа активне наставе (2

Læs mere

Дводимензинални низи во с++

Дводимензинални низи во с++ Дводимензинални низи во с++ Повеќедимензионалните низи претставуваат низи од низи. Сите елементи од една повеќедимен - зионална низа мора да бидат од ист тип - важи истото ограничување што важеше и кај

Læs mere

ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ ИЗВЕШТАЈ

ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ ИЗВЕШТАЈ ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ ЦЕНТАР ЗА ПРЕВЕНЦИЈУ И КОНТРОЛУ БОЛЕСТИ ИЗВЕШТАЈ О ЗАРАЗНИМ БОЛЕСТИМА У 2012. ГОДИНИ НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ISSN2217-9607 БЕОГРАД, мај

Læs mere

JАВНИ ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ НА ЈАВНИМ АУКЦИЈАМА

JАВНИ ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ НА ЈАВНИМ АУКЦИЈАМА Теразије 23, 11000 Београд, Република Србија тел: 011/3020-842,011/3020-803 факс: 011/3020-881 Основни подаци о аукцијској продаји На основу члана 38. Закона o приватизацији ( Службени гласник РС, бр.

Læs mere

ДУХОВНИ ЖИВОТ У ВАРВАРИНУ ДО ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

ДУХОВНИ ЖИВОТ У ВАРВАРИНУ ДО ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА мр Небојша Ђокић, Београд ДУХОВНИ ЖИВОТ У ВАРВАРИНУ ДО ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА Варварин, најзначајније насеље у Темнићу, налази се на левој обали Велике Мораве, непосредно на ушћу Каленићке реке. Смештен је

Læs mere

Борис Беговић Милица Бисић Бошко Мијатовић НЕКА ПИТАЊА ЛОКАЛНИХ ФИНАНСИЈА. Центар за либерално-демократске студије

Борис Беговић Милица Бисић Бошко Мијатовић НЕКА ПИТАЊА ЛОКАЛНИХ ФИНАНСИЈА. Центар за либерално-демократске студије Борис Беговић Милица Бисић Бошко Мијатовић НЕКА ПИТАЊА ЛОКАЛНИХ ФИНАНСИЈА Центар за либерално-демократске студије Садржај Порез на имовину 3 Самодоприноси 22 Локалне таксе 34 Накнаде за коришћење добара

Læs mere

ГЛАВА XVI ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО

ГЛАВА XVI ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО ГЛАВА XVI ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО 558 ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО ПЉЕВАЉСКО ЗАНАТСТВО љевља су некада била град заната и трговине, Ппоготово у средњем и новом вијеку. Зато су овдје врло честа презимена - Ковачевићи,

Læs mere

Лист Основне школе Свети Сава Београд. година II * број 7 * новембар Пејзажи. Књиге су у моди. Дани европске баштине.

Лист Основне школе Свети Сава Београд. година II * број 7 * новембар Пејзажи. Књиге су у моди. Дани европске баштине. Лист Основне школе Свети Сава Београд година II * број 7 * новембар 2017. Пејзажи Књиге су у моди Дани европске баштине Маштарије 1 Час на Врачарском платоу 19. септембар 2017. Час у Народној библиотеци

Læs mere

РасСија (КолоВенија) НАЈСТАРИЈА ЦИВИЛИЗАЦИЈА И СРПСКИ ЧУДОТВОРЦИ

РасСија (КолоВенија) НАЈСТАРИЈА ЦИВИЛИЗАЦИЈА И СРПСКИ ЧУДОТВОРЦИ Божидар Трифунов Митровић доктор правних наука РасСија (КолоВенија) НАЈСТАРИЈА ЦИВИЛИЗАЦИЈА И СРПСКИ ЧУДОТВОРЦИ Пешић и синови А Λ Архимедес КолоВенија 2006. УДК [94+34](367/368)+34(37)+811.16+811.342.1

Læs mere

Ономасиолошки и граматички прилози

Ономасиолошки и граматички прилози BIBLIOTEKA VOJVODJANSKOG MUZEJA V.S. 114 Будимир Милан Ономасиолошки и граматички прилози 1. bēsu. ''δαικων''. 2. duchori ''Putorius foetidus''. 3. korva. 4. nevēsta. САДРЖАЈ 1. bēsu. ''δαικων δαικων''.

Læs mere

САДРЖАЈ ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНА. ИЗ ЕПС-А Председник Надзорног одбора проф. др Бранко Ковачевић До брже реформе ЕПС-а 4. Поузданост у првом плану 5

САДРЖАЈ ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНА. ИЗ ЕПС-А Председник Надзорног одбора проф. др Бранко Ковачевић До брже реформе ЕПС-а 4. Поузданост у првом плану 5 Оснивач Привредног друштва ЈП Електропривреда Србије САДРЖАЈ Генерални директор мр Александар Обрадовић Издавач Привредно друштво за дистрибуцију електричне енергије Електровојводина д.о.о. Нови Сад Директор

Læs mere

година VI * број 5 * мај године Лист ученика и наставника Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча

година VI * број 5 * мај године Лист ученика и наставника Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча година VI * број 5 * мај 2010. године ЧАРОЛИЈЕ Лист ученика и наставника Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча Чаролије, лист Основне школе ''Милорад Мића Марковић'' Мала Иванча Уређивачки

Læs mere

Указ о проглашењу Закона о потврђивању Конвенције о међународном промету угрожених врста дивље фауне и флоре

Указ о проглашењу Закона о потврђивању Конвенције о међународном промету угрожених врста дивље фауне и флоре На основу члана 96. тачка 2) Устава Савезне Републике Југославије, доносим Указ о проглашењу Закона о потврђивању Конвенције о међународном промету угрожених врста дивље фауне и флоре Проглашава се Закон

Læs mere

Утицај шестомесечног тренинга на поједине брзинско-снажне способности младих кошаркаша

Утицај шестомесечног тренинга на поједине брзинско-снажне способности младих кошаркаша УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ СПОРТА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА З А В Р Ш Н И Р А Д Утицај шестомесечног тренинга на поједине брзинско-снажне способности младих кошаркаша Београд, 2013 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

Læs mere

ISSN

ISSN ISSN 1840-4952 9 771840 495004 1 РИЗНИЦА Послао ми Тоде Ризницу да читам, да на њене стазе бацим своје очи, и тако сам редом почео да скитам, слушајући наду негде ћу већ доћи ПАСТИР СА ХИЛАНДАРА РИЈЕЧ

Læs mere

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА у поступку јавне набавке мале вредности набавка добара Набавка књига за библиотеку бр /13 УКУПНО СТРАНА: 60

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА у поступку јавне набавке мале вредности набавка добара Набавка књига за библиотеку бр /13 УКУПНО СТРАНА: 60 БИБЛИОТЕКА МАТИЦЕ СРПСКЕ НОВИ САД, Матице српске 1 Тел: 021/6613-457 Факс: 021/528-574 Web: www.bms.rs E-mail: marijana@bms.ns.ac.rs КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА у поступку јавне набавке мале вредности набавка

Læs mere

Специјална болница за рехабилитацију. Бања Ковиљача. Парк број 4. Јавна набавка у отвореном поступку број: 24/2017

Специјална болница за рехабилитацију. Бања Ковиљача. Парк број 4. Јавна набавка у отвореном поступку број: 24/2017 Специјална болница за рехабилитацију Бања Ковиљача Парк број 4 К О Н К У Р С Н А Д О К У М Е Н Т А Ц И Ј А Јавна набавка у отвореном поступку број: 24/2017 Набавка прехрамбених производа Партија 9 Набавка

Læs mere

ВЕЛИКО ГРАДИЛИШТЕ. Министар за инфраструктуру у Влади Републике Србије. Наша тема: Срем у светлу светске економске кризе

ВЕЛИКО ГРАДИЛИШТЕ. Министар за инфраструктуру у Влади Републике Србије. Наша тема: Срем у светлу светске економске кризе Година XLIX Сремска Митровица Среда 28. јануар 2009. Број 2501 Цена 30 динара у овом броју: Наша тема: Срем у светлу светске економске кризе стране 16-20. ВЕЛИКО ГРАДИЛИШТЕ Муке Сремаца са аутобуским превозом

Læs mere

ИНФОРМАТОР 2008/2009.

ИНФОРМАТОР 2008/2009. УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ ИНФОРМАТОР 2008/2009. Крагујевац, 2008. ИЗДАВАЧ Правни факултет Јована Цвијића 1 Крагујевац тел. 034/306 505, 306 500 www.jura.kg.ac.yu wap.jura.kg.ac.yu faculty@jura.kg.ac.yu

Læs mere

Република Србија АНАЛИЗА ТЕКУЋИХ ФИСКАЛНИХ КРЕТАЊА И ОЧЕКИВАНО ИЗВРШЕЊЕ БУЏЕТА У ГОДИНИ. 5. септембар године

Република Србија АНАЛИЗА ТЕКУЋИХ ФИСКАЛНИХ КРЕТАЊА И ОЧЕКИВАНО ИЗВРШЕЊЕ БУЏЕТА У ГОДИНИ. 5. септембар године Република Србија ФИСКАЛНИ САВЕТ МЕСЕЧНИ ИЗВЕШТАЈ АНАЛИЗА ТЕКУЋИХ ФИСКАЛНИХ КРЕТАЊА И ОЧЕКИВАНО ИЗВРШЕЊЕ БУЏЕТА У 2016. ГОДИНИ 5. септембар 2016. године Садржај: РЕЗИМЕ... 3 1. ДЕФИЦИТ ОПШТЕ ДРЖАВЕ И ОПШТА

Læs mere

X + Y = ПЕ СМА ИЛИ МО ЈЕ ОСЕ ЋА ЊЕ СВЕ ТА. 1 У К У Т И Ј И РЕ Н Е СА Н СЕ М И РО ЉУ БА

X + Y = ПЕ СМА ИЛИ МО ЈЕ ОСЕ ЋА ЊЕ СВЕ ТА. 1 У К У Т И Ј И РЕ Н Е СА Н СЕ М И РО ЉУ БА Е С Е Ј И Ј Е Л Е Н А М А РИ Ћ Е ВИ Ћ X + Y = ПЕ СМА ИЛИ МО ЈЕ ОСЕ ЋА ЊЕ СВЕ ТА. 1 У К У Т И Ј И РЕ Н Е СА Н СЕ М И РО ЉУ БА ТО ДО РО ВИ Ћ А 2 Па н д о р и н а к у т и ја М и р о љуб а Тод о р о в и ћ

Læs mere

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА ДОБАРА - КАНЦЕЛАРИЈСКОГ МАТЕРИЈАЛА ЈАВНА НАБАКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ ЈАВНА НАБАВКА бр.13/2014 Март 2014. године Конкурсна документација за јавну набавку мале вредности бр.13

Læs mere

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈГСП "НОВИ САД" Футошки пут 46, Нови Сад Позив за подношење понуда је објављен на Порталу јавних набавки и интернет стани наручиоца: 05.12.2014. године. Рок за подношење понуда: 15.12.2014. године до 11.00

Læs mere

Упутство за рад Контролна централа за детекцију гаса ExTox Серије ET-8 и ET-4D2 - Кратка варијанта -

Упутство за рад Контролна централа за детекцију гаса ExTox Серије ET-8 и ET-4D2 - Кратка варијанта - Упутство за рад Контролна централа за детекцију гаса ExTox Серије ET-8 и ET-4D2 - Кратка варијанта - ExTox Gasmess-Systeme GmbH Улица Макс Планк 15 a 59423 Унна Немачка Телефон: +49(0)2303 33 247 0 Факс:

Læs mere

Данас на Позорју. 58. СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ уторак, 28. мај

Данас на Позорју. 58. СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ  уторак, 28. мај Данас на Позорју 10.00 15.00 часова / Мултимедијална сала, Академија уметности Позорје младих Радионица Метод Михаила Чехова: Стварање лика помоћу психолошког геста и других креативних техника, Скот Филдинг

Læs mere