УСПЕХ, ЗАЈЕДНИЧКИ ИМЕНИТЕЉ ПУТ КА ВРХУ... 9 ПОШТА ЗА СТУДЕНТЕ МИНУТ КОЈИ ЖИВОТ ЗНАЧИ И ЛЕЧЕЊЕ И УЖИВАЊЕ...

Transkript

1

2 САДРЖАЈ ДРУГА СЕДНИЦА УПРАВНОГ ОДБОРА ПРЕДУЗЕЋА УСПЕХ, ЗАЈЕДНИЧКИ ИМЕНИТЕЉ ПОШТА СРБИЈЕ И НЕДЕЉНИК НИН ПОДРШКА НАЈПРЕСТИЖНИЈЕМ КЊИЖЕВНОМ ПРИЗНАЊУ ЛАУРЕАТИ ПРИЗНАЊА,,КАПЕТАН МИША АНАСТАСИЈЕВИЋ,, ПУТ КА ВРХУ ПОШТА СРБИЈЕ ПРЕДСТАВИЛА ЈЕДИНСТВЕНУ ИЗЛОЖБУ ПОШТАНСКА МАРКА,,1.700 ГОДИНА МИЛАНСКОГ ЕДИКТА,, РЈ,,НОВИ САД,, ПОШТА ЗА СТУДЕНТЕ РЈ,,ЧАЧАК,, НА УСЛУЗИ ОД СВИТАЊА ДО МРАКА РЈ,,КРАГУЈЕВАЦ,, МИНУТ КОЈИ ЖИВОТ ЗНАЧИ РЈ,,ПРОКУПЉЕ,, ИЗДВОЈЕНИ ШАЛТЕР У НАСЕЉУ ГАРИЋ ПРЕВЕНТИВНА РЕХАБИЛИТАЦИЈА И ЛЕЧЕЊЕ И УЖИВАЊЕ ОДГОВОР ЗАПОСЛЕНИХ НА ОСНОВАНЕ И НЕОСНОВАНЕ ПРИМЕДБЕ КОРИСНИКА ОВЛАДАВАЊЕ ТЕХНИКАМА КОЈЕ РЕШАВАЈУ КОНФЛИКТ РЈ,,КРУШЕВАЦ,, + ПОШТА ТРСТЕНИК 1 МОНОГРАФИЈА О 150 ГОДИНА ПОШТЕ НА МОРАВИ НАШИ РАДНИЦИ СТВАРАОЦИ ДИЗАЈН МАЛИХ-ВЕЛИКИХ СТВАРИ БОБАН САВИЋ У ТИМУ КРЕАТОРА ПОШТАНСКИХ МАРАКА ЦЕЊЕН И НА МЕЂУНАРОДНОЈ СЦЕНИ ФИЛАТЕЛИСТИЧКИ НОВИТЕТИ ЕВРОПСКА ЗАШТИТА ПРИРОДЕ ПТТ КУП И ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ оријентиринг за све ПРАВИЛА ЛЕПОГ ПОНАШАЊА НА ЛЕТОВАЊУ ОДЕВАЈТЕ СЕ ДИСКРЕТНО CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 658(497.11) (085.3) ПОШТАНСКИ гласник : стручно информативни лист ЈП ПТТ саобраћаја Србија / главни уредник Владан Ђаковачки. - Год. 1, бр. 1 (1977)-. - Београд : Јавно предузеће ПТТ саобраћаја Србија, (Таковска 2) (Београд : ЈП ПТТ саобраћаја Србија ) цм Месечно ISSN ПОШТАНСКИ ГЛАСНИК стручно-информативни лист ЈП ПТТ саобраћаја Србија покренут је 31. јануара године као Поштанско-телеграфски весник, службено гласило Српске поште и телеграфа ГОДИНА XXI JУЛ АВГУСТ БРОЈ Излази једном месечно у тиражу од примерака Главни и одговорни уредник: Владан Ђаковачки Новинари: Нада Маринковић, Андреа Милошевић, Ненад Новичић, Весна Ристић, Зорица Жарковић Фоторепортери: Вук Бранковић, Игор Ђукановић Техничко уређење: Дарко Коријенац Ликовни уредник: Маријана Бабић Стални дописници: Јасмина Пејић, Милан Коџо (Нови Сад), Братислав Нешић (Ниш) Сарадници: Александар Деспотовић, Милорад Јовановић, Раша Петровић Редакција Поштанског гласника: Београд, Таковска 2 Главни и одговорни уредник: pttglasnik@ptt.rs, интернет: Редакција: ; ; Факс: Штампа: ЈП ПТТ саобраћаја Србија, РЈ Хибридна пошта - Београд Прилазни пут Ади хуји 11 За РЈ Хибридна пошта : Горан Ђерић, директор јул - август 2013.

3 ТРЕЋА СЕДНИЦА УПРАВНОГ ОДБОРА ПРЕДУЗЕЋА Добит утростручена За првих шест месеци Пошта је остварила нето добит од 16,5 милиона евра, док је у истом периоду претходне године била пет милиона. Овакав биланс даје нам за право да наставимо планираним правцем развоја и модернизације пословања, али представља и обавезу да у наредном периоду остваримо исти, или још бољи пословни резултат, рекао је генерални директор Милан Кркобабић, изразивши посебну захвалност запосленима На основу билансних података о укупним приходима и расходима за период јануарјун, утврђена је нето добит од 1,85 милијарди динара, односно 16,5 милиона евра, при чему је пословни резултат 844,6 милиона динара, односно 7,5 милиона евра обелодањено је на седници Управног одбора Предузећа одржаној 17. јула у Београду. То je један од најбољих резултата Поште у последњој деценији, оцењено је при усвaјању информације о шестомесечном пословању, као и извештаја о степену реализације Програма пословања у другом кварталу, обавезног по новом Закону о јавним предузећима. Основне пословне показатеље у првој половини године представила је Ксенија Божовић, директорка Дирекције за економске послове. Укупни приходи Поште Србије у посматраном периоду су 12,3 милијардe динара, a укупни расходи 10,3 милијарде, објaснила је она. Пословни приходи пребацили план Пословни приходи, вредни 10,9 милијарди, пребацили су план за 2,4 одсто и за 3,6 одсто су бољи него претходне године. О учинку и квалитету понуде Поште као тржишног играча најречитији је податак да су преко половине прихода из редовног пословања донеле услуге комерцијалног сервиса (5,58 милијарди), што је више за 5,6 процената од пројектованог и за 8,4 одсто него лане у истом периоду. Упоређујући структуру, приметан је раст прихода од финансијских услуга, који су већи з а 9,3 одсто, као и прихода од експрес услуга, који бележе скок од чак 19,1 одсто. На полугодишњем пресеку је реализовано укупно 233,2 милиона услуга, од чега поштанске чине 63,7 а финансијске 29,9 одсто. Физички обим услуга је у паду, и то за 1,3 одсто испод плана а 6,1 одсто испод првог полугођа Ваља истаћи и да су пословни расходи од десет милијарди динара за шест одсто нижи од планираних. Највећи део ове бројке, тачније 69 процената, и даље чине трошкови запослених, при чему је просечна нето зарада динара, што је номинално повећање од 1,2 одсто, али реално то је за 1,8 одсто мање, ако се има у виду раст потрошачких цена од три одсто. Иначе, на платном списку Поште Србије крајем јуна је био тачно радник. Када је реч о инвестицијама, у првој половини године је на име капиталних улагања утрошено 303 милиона динара, или свега 17 посто планираних средстава, што је око четири пута мање него лане. Један од најбољих резултата Нето добит је утростручена односно овогодишњих 16,5 милиона евра према прошлогодишњих пет, рекао је Милан Кркобабић, Милан Кркобабић генерални директор Предузећа, нагласивши да је добар пословни резултат, пре свега, заслуга запослених, стручне и конструктивне управе, чланова Управног одбора и менаџмента. Он је посебно истакао допринос више од запослених на свим нивоима радног ангажовања, без разлике, од руководилаца до оних који се баве испоруком поштанских пошиљака који су својим преданим, одговорним и врло професионалним односом према радним задацима допринели да Предузеће оствари један од најбољих пословних резултата у последњој деценији. Кључна ствар је раст пословних прихода за 3,6 посто, раст прихода од финансијских услуга за десетак и пост-експреса за двадесетак посто. Међутим, важно је и сазнање да по први пут имамо приход од Мобтела, казао је Кркобабић и подсетио да је ПТТ систем 2006, одлуком Владе Србије, уговорима о уступању потраживања и о кредити- јул - август АКТУЕЛНОСТИ

4 ТРЕЋА СЕДНИЦА УПРАВНОГ ОДБОРА ПРЕДУЗЕЋА АКТУЕЛНОСТИ ма, ушао у обавезе према Хипо и Рајфајзен банци. Тада је Пошти натоварен терет од 91 милион евра. До данас је исплаћено 48 милиона и још толико имамо да враћамо. Пошта мора да издвоји 11 милиона евра годишње за сервисирање ове обавезе, тако да Мобтел за нас није покојни, и те како је живахан, јер наши људи који пружају услуге треба да зараде за толику уплату. На моју иницијативу, садашња екипа успела је да натера Мобтел да први пут искажемо улаз средстава од 7,8 милиона евра. Генерални директор је додао да би резултат био још бољи да је Пошта наплатила дивиденду од преко два милиона евра, колико јој је за прошлу годину припадало по основу 49 одсто удела у Банци Поштанској штедионици. Ми смо на Скупштини Поштанске штедионице тражили да дође до поделе дивиденде, али је одлучено да добит иде у стабилизацију те банке, а управо због концепта спајања са Агробанком и Развојном банком Војводине. Он је подсетио да у збир није ушла ни банкарска гаранција од 1,8 милиона евра за ГПЦ, као ни 1,5 милиона евра од Инфостана пресуђених у корист Поште. С обзиром на показатељ да седмина укупних прихода Предузећа потиче од издавања пословног простора, Кркобабић је најавио оснивање организационе целине која ће се бавити искључиво управљањем некретнинама и развијањем тог сегмента пословања. Такође је рекао да следи фино подешавање система и подизање скале успешности у свим областима, уз лансирање нових услуга и могућности за кориснике. приватних фирми на овом поднебљу, оценио је Гргуревић. Раст пословних прихода је импозантан с обзиром на то у каквом се амбијенту и условима радило, сматра Славко Топалов, апострофирајући да је то израз стабилности ПТТ система и знак да је на добром путу. Иако га, као представника запослених, помало забрињава пад обима услуга, каже да на то може да се гледа и како Пошта има више софистицираних услуга са мало живог рада. Чланак у једном дневном листу о ПТТ-у као компанији која радницима не уплаћује доприносе, окарактерисао је тенденциозним, навевши као куриозитет што тим поводом није било ниједне негативне реакције запослених, јер добро знају да ра- не на челне људе ПТТ-а: У тим текстовима са становишта успеха и добити Поште нема, али је има са становишта личног блаћења Милана Кркобабића и управе Предузећа. Успех у Србији је нешто што се никада није добро примало. Али то је живот, политика, бара у коју смо ушли а која се зове јавни сектор. Морамо се навићи на то и бити спремни на одговор, а најбољи одговор је истина, утемељена на чињеницама, подацима и бројкама које усвајамо и кроз овај извештај. Посебно апелујући да друга половина године буде посвећена додатном смањењу расхода и рационализацији трошкова где год је то могуће, Мехо Омеровић је похвалио став да Пошта, као друштвено-одговорна компанија, не финансира Партизан и Звезду ба- У Пошти се ради Током расправе о постигнућима на међи полугодишта, чланови УО су били јединствени у оцени да је Пошта пословала с успехом, упркос ограничавајућим факторима тешке економске ситуације и умањене привредне активности. Јовица Петровић је похвалио постигнут резултат који је, како је навео, пре свега исход чињенице да се у Пошти ради, додајући да једнако важна била и умешност у руковођењу. То што је 51,2 одсто прихода од комерцијалног сервиса, Петровић види као чврст доказ да Пошта привређује на отвореном тржишту. Он је подсетио да је у минулом периоду одређене застоје узроковао нови Закон о јавним набавкама, а потом и упознао своје колеге из УО да су у току преговори са ЕПС-ом око повећања обима услуга и финансијског ефекта. Искрене честитке Пошти и поштарима упутио и Драган Гргуревић. Људи у ПТТ-у су предани послу, посвећени и ангажовани, и то треба похвалити, рекао је он и указао да је изузетан резултат последица задовољавајућег степена реализације планираних послова, као и наплате одређених потраживања. Очигледан пословни добитак има још већу вредност ако се сагледа у светлу остварења других јавних предузећа, али и де у систему који ревносно испуњава све своје обавезе. Још смањити трошкове Излагање председника УО Меха Омеровића било је у знаку свеобухватног сагледавања пословног ритма једног од најважнијих предузећа у Србији, с обзиром да је, осим осврта на рендгенски снимак полугодишта, скицирао и правце даљег развоја. Поређење са другим јавним предузећима више није стимулативно, јер Пошта одскаче по параметрима и показатељима пословног успеха. Волео бих да тражимо неке друге репере с којима ћемо се такмичити. Све бројке у билансима су егзактне, добит је видљива и мерљива, али то не треба да значи уљуљкивање, него нови подстицај, већи степен одговорности и креативности, тим пре што нас чекају бројни изазови и конкуренција, која је под знацима наводника мала, али која је незајажљива и користи све могуће, па и јавне ресурсе, да углед Поште буде нижи, како би јој преузела послове, рекао је председник УО, дајући сву подршку опредељености да се прате трендови и нове технологије, што ће по његовом мишљењу најбоље изнети младе кадровске наде. Одређене написе у штампи Омеровић је оценио као злонамерне и директно усмере- цајући паре у бунар, него подржава здраве снаге и младе људе који проносе глас, заставу и име државе Србије. Рајко Баралић, заменик генералног директора Предузећа, информисао је чланове УО о суштини анализе коришћења службених возила, изневши иницијативу да тридесетак лица изгуби то право, као и да се око 40 аутомобила велике кубикаже избаци из флоте заменом за технолошка возила по моделу старо за ново. Према најави заменика, у наредној години ће сва возила бити убачена у систем аутоматског праћења, а паралелно се ради на измени одлуке о паркирању и уштедама на гориву, будући да је годишња фактура НИС-а око милијарду динара. На трећој седници УО одлучено је и да се цена међународног купона за одговор подигне са 150 на 170 динара, што је образложила Нела Бојовић, директорка Самосталног сектора за корпоративни маркетинг и велике кориснике, као и да се коригује закуп ВИП-у за непокретност у Алибунару, како је објаснила Милица Ћатић, директорка Дирекције за правне послове, услед поштовања обавезе да Предузеће има исти третман према свим операторима мобилне телефоније. Н. Маринковић јул - август 2013.

5 ДРУГА СЕДНИЦА УПРАВНОГ ОДБОРА ПРЕДУЗЕЋА АКТУЕЛНОСТИ Успех, заједнички именитељ Једногласно усвојени Консолидовани финансијски извештаји Предузећа за прошлу и ребаланс Програма пословања за ову годину Пред члановима Управног одбора Јавног предузећа ПТТ саобраћаја Србија, на седници одржаној 27. јуна у Београду, нашле су се две важне одлуке једна се тицала сета финансијских извештаја за економску целину коју чине матично и сва зависна правна лица, тзв. консолидовани финансијски извештаји, док се друга односила на измене и допуне Програма пословања. Обавеза сачињавања и усвајања оба документа произилази из закона, а прослеђују се и на сагласност оснивачу Влади Републике Србије. Консолидовани финансијски извештаји за годину и мишљење независног ревизора, за које је ангажована кућа Прва ревизија, усвојени су гласовима свих чланова УО. Када је у питању Пошта Србије, како је објаснио Владан Жарковић, заменик директора Дирекције за економске послове, у групу за консолидовање улазе Привредно друштво Мобтел-ПТТ, зависно правно лице у коме Пошта поседује 100 одсто капитала, и придружено правно лице Банка Поштанска штедионица а. д, где је Пошта са 49 одсто највећи акционар. Речено је да су укупни приходи групе 31,674 а расходи 22,595 милијарди динара, што значи да је добит пре опорезивања нешто виша од девет милијарди. Укупна имовина групе је 332,6 милиона евра, при чему је учешће Поште Србије 90,4 посто. Инвестирање у КДС и интернет Програмом измена и допуна Програма пословања за годину, или једноставније речено ребалансом, избалансирани су приходи и расходи, будући да су и једни и други повећани у истом износу 48,4 милиона динара што упућује на закључак да то није довело до промене првобитно планираног пословног резултата. Предвиђена капитална улагања смањена су за 4,5 милиона динара, презентовао је Жарковић, а међу акцентираним изменама као најзначајнију ставку истакао прерасподелу 500 милиона инвестиционих средстава предвиђених за изградњу оптичке инфраструктуре. Та свота је сада пренамењена за унапређење поштанско-финансијских услуга и услуга из области информационо-комуникационих технологија, као и за даљи развој и модернизацију КДС и интернет мреже. Ребалансом су повећана улагања у систем техничке заштите, а предвиђена су и додатна средства за набавку поштанске опреме. Допуњеним Програмом пословања су пропраћене и новине у организационом устројењу Предузећa. Наиме, овог лета је формиран нови бренд Пошта НЕТ, који представља интегрисану понуду бивших радних јединица КДС и ПТТ-нет, ради заједничког наступа на тржишту информационо-комуникационих услуга. Следећа организациона промена се односи на израстање Самосталног сектора за курирске, експрес и пакетске услуге у Дирекцију за експрес, пакетске и логистичке услуге. Током расправе о овом пословном потезу нарочито похвално се јул - август

6 ДРУГА СЕДНИЦА УПРАВНОГ ОДБОРА ПРЕДУЗЕЋА АКТУЕЛНОСТИ изразио Јовица Петровић, истакавши да су то стратешке а самим тим и храбре одлуке за будућност Поште. Да је и ребаланс у склопу визуре наставка тенденције раста услуга и прихода, указао је Мехо Омеровић, председник УО ПТТ-а. Оцењујући овакву одлуку у глобалу позитивном, председник је додао и то да је незнатно смањење капиталних улагања реалност. Реч је о предузећу које добро послује и не дели оно што нема, за разлику од неких других, нагласио је Омеровић. Пошта је тржишни играч Шест месеци је довољно времена да организациони делови сагледају да ли је све ђењу складиштења. Подсећам да је у овом сегменту снажна утакмица са још 47 конкурената. Пошта је тржишни играч! Генерални директор је најавио да ће се Пошта, као добар домаћин, позабавити и заустављањем пропадања објеката на Бранковцу и Фрушкој гори. У допуњеном Програму, захват који се тиче инвестиција, јесте прихватљив и оправдан, уз моју оцену да убудуће када радимо ребаланс морамо приступити тако што ће сви прецизно сагледати своју позицију, да се види шта је урађено за шест месеци а шта је могло боље, како би увек ишли у сусрет будућој ревизији, рекао је Кркобабић. односа, попут корекције цене издавања пословног простора у Малим Радницима и давања у најам београдских непокретности ВИП-у за постављање телекомуникационе опреме мобилне телефоније. Известилац је била Милица Ћатић, директорка Дирекције за правне послове, као и за одлуку да се, у духу друштвено-одговорне праксе, ученицима Електротехничко-грађевинске школе Никола Тесла из Зрењанина уступи једно расходовано возило за практичну наставу. Под тачком разно, Александар Павловић, председник Синдиката ПТТ Србије, апеловао је на чланове УО да нераспоређени део добити што пре определе за исплату другог дела 13. плате, на шта је уследио добро планирано, колико је од издвојених средстава искоришћено а колико стоји, надовезао се Милан Кркобабић, генерални директор Предузећа, и наставио: Уговор са Железницом око изградње оптичке инфраструктуре је престао и тих 500 милиона је било најлогичније уложити у нешто ново што ће донети новац а то су та два правца КДС и НЕТ. Ја очекујем нових корисника КДС-а до конца године. Такође, услед смањења обима традиционалног писмоносног сервиса, окрећемо се интернету као новом виду комуникације. Једноставно покушавамо да дамо ваљану логистику како би на крају године констатовали да је Пошта-НЕТ имала профит. Иста је логика и у реорганизовању Пост-експреса и уво- Нове поште и марке Добре вести са ове седнице стижу за кориснике и филателисте. Ради што веће доступности поштанске мреже грађанству и привреди, чланови УО су одлучили да се отворе још две испоставе. Тако ће у новоизграђеном супермаркету Универекспорт у Новој Детелинари радити уговорна пошта Нови Сад, а и насеље Ораовица, са претежно албанским живљем, коначно добија пошту која ће организационо припадати РЈ Врање. Такође, Програм поштанских марака и вредносница биће богатији за два пригодна издања поводом пола века Уставног суда Србије и јубиларних 50. љубичевских коњичких игара. Овом приликом је донето и неколико оперативних одлука из имовинско-правних одговор председника УО да се иако за то има много упоришта и аргумената људских, пословних и економских мора сагледати шири контекст стања у коме се налази наше друштво, али да ће се све учинити како би се то реализовало, што је потврдио и генерални директор, рекавши да менаџмент стоји на становишту да тај новац треба да добију радници који су га и зарадили. Друга седница УО завршена је информацијом Рајка Баралића, заменика генералног директора Предузећа, о томе да је државна ревизија завршила свој посао у Пошти Србије и да ће ускоро бити представљен извештај на какав нисмо навикли из других предузећа. Текст: Н. Маринковић Фото: В. Бранковић јул - август 2013.

7 ПОШТА СРБИЈЕ И НЕДЕЉНИК НИН Подршка најпрестижнијем књижевном признању Генерални покровитељ јубиларне шездесете НИН-ове награде је Пошта Србије. Уговор о спонзорству, вредан 2,5 милиона динара, потписали су Милан Кркобабић, генерални директор Предузећа, и Јелена Милошевић, уредник магазин издања Ringiera Axel Springera. Жири је већ почео да ради, а проглашење најбољег српског романа је у јануару године НИН-ова награда је од самог почетка постала аутентична мера књижевних вредности на овдашњим просторима. Први лаурeат био је Добрица Ћосић за роман Корени, који је ову награду освојио још једном, двоструки лауреат био је и Живојин Павловић, док је Оскар Давичо једини писац коме је НИН-ова награда додељена три пута. Ово престижно признање је увек било више од награде, постало је мисија на којој се заснива историја савременог српског романа, са великанима попут Данила Киша, Миодрага Булатовића, Милорада Павића, Радослава Петковића, и многих других чија су остварeња, управо захваљујући овој награди, преведена на светске језике. Препознајући НИН-ову награду као битан део културног идентитета Србије, Милан Кркобабић, генерални директор Поште, и Јелена Милошевић, директор за магазине Ringier Axel Springer, 24. јуна су у Таковској 2 свечано потписали уговор о покровитељству, вредан 2,5 милиона динара. Образлажући мотиве за ово партнерство, Милан Кркобабић је истакао да Пошта жели да допринесе афирмацији и очувању оних вредности које су у сваком друштву базичне, што култура свакако јесте. Пошта Србије, као државни систем и друштвено одговорна корпорација која води рачуна о сваком динару, помаже оне кључне области, те није случајно што се опредeлила да буде спонзор јубиларне шездесете НИН-ове награде. Ми у ПТТ-у уводимо нове услуге, остварујемо добре резултате и профит који ће без сумње бити знатно већи него прошле године ова кућа ће бити најпрофитабилнија од свих јавних предузећа која тржишно послују, рекао је генерални директор, додавши да Пошта овим чином тежи да подстакне истинско стваралаштво и младе људе који желе да се афирмишу, дајући им наду да сем новца постоји и нешто друго, важније и вредније. Људи из НИН-а окренуће се правим вредностима и неће се бавити скупљањем новца. Жеља нам је да у једној фер и отвореној утакмици жири ваљано обави свој посао и да читаоци добију најбољи српски роман по 60. пут, поручио је Кркобабић. Јелена Милошевић је захвалила Пошти Србије у име НИН-а и НИН-ове награде, истакавши да је ово угледно књижевно признање најбољи показатељ како се развијало српско друштво кроз различите тренутке и политичке и социоекономске. Веома нам олакшава посао то што је Пошта Србије спонзор кога смо нашли на време, јер ћемо моћи додатно да радимо на квалитету. НИН-ова награда увек изазива у јавности велику пажњу и то је најбољи показатељ колико је она важна. Нама као НИН-у ово даје снагу да смо препознати на тржишту и да идемо раме уз раме са Поштом Србије, која је један од стубова државе, казала је Јелена Милошевић, подсетивши да жири већ вредно ради, да НИН-ова награда, битан део културног индентитета Србије Фото: В. Бранковић ће ужи избор кандидата бити објављен у децембру, док је проглашење победника у јануару године. Овоме се може додати и чињеница да је поштанска торба у Србији некада донела више културе и науке него данас телевизија. Поштом је у свако, и најмање, место могла да дође штампа, књиге, нотни записи, музички инструменти. Поштари и телеграфисти, будући да су били најобразованије личности у својим местима, неретко су оснивали аматерска позоришта, певачка друштва, отварали читалишта. Многи познати књижевници су у неком периоду живота службовали у Пошти комедиограф Бранислав Нушић је био поштански комесар, а као поштански чиновници радили су Драгомир Брзак, Милован Глишић, Јанко Веселиновић... Н. М. јул - август АКТУЕЛНОСТИ

8 ИЗ ЖИВОТА ПОШТЕ ИЗАБРАНИ НАЈБОЉИ РАДНИЦИ ПРВОГ И ДРУГОГ КВАРТАЛА На основу предлога директора радних јединица, Комисија за избор најбољих радника у области поштанског саобраћаја извршила је избор за први и други квартал ове године. За најбоље поштаре у првом кварталу изабрани су: Радомир Радоњић, запослен у Радној јединици поштанског саобраћаја Београд центар, пошта Београд 22; Горан Гверић, запослен у РЈ ПС Зрењанин, пошта Српски Итебеј; Зоран Радуловић, запослен у РЈ ПС Краљево, пошта Краљево 3 и Иван Арсић, запослен у РЈ ПС Бор, пошта Бор 1. Лауреати међу поштарима у другом кварталу су: Кирил Андонов из РЈ ПС Земун, пошта Београд 27; Бранислав Карабасил из РЈ ПС Нови Сад, пошта Нови Сад; Сузан Протић из РЈ ПС Јагодина, пошта Деспотовац и Миодраг Костић из РЈ ПС Врање, пошта Врање 1. Најбољи шалтерски радници у првом кварталу били су: Снежана Трифуновић, запослена у РЈ ПС Београдски венац, пошта Београд 133; Тибор Међеши, запослен у РЈ ПС Пошта Буковац, једна је од ретких пошта у оквиру Радне јединице Нови Сад, која се налази у брдском крају (на обронцима Фрушке горе). Баш у том брдовитом насељу у којем има око домаћинстава, пошту доставља поштарка Коса Мартиновска, иначе најбољи поштар регије у другом кварталу године. Коса је брза и тачна у свом послу, који ради већ 26 година. Вршећи доставу, она пређе у просеку 22 километра дневно, углавном на мопеду. Зими, када има поледице и неутабаног снега, Коса доставу врши пешке. Тада користи и пречице, а све Заслужили признања Суботица, пошта Кањижа; Миодраг Гајић, запослен у РЈ ПС Крагујевац, пошта Крагујевац и Хелена Пејчић, запослена у РЈ ПС Пирот, пошта Пирот. За други квартал награђени су: Чедомир Стоиљковић из РЈ ГПЦ Београд, Одељење за увозно-извозне царинске послове; Биљана Сердар-Сукић из РЈ ПС Сомбор, пошта Кула; Весна Радовановић из РЈ ПС Чачак, пошта Горњи Милановац 1 и Марина Тодоровић из РЈ ПС Ниш, пошта Дољевац. За најбољег достављача/возача у првом кварталу проглашен је возач Јовица Николић, запослен у РЈ Поштанско транспортна логистика, Одељење за диспечирање моторних возила, а у другом кварталу достављач за послове експрес доставе Дамир Илић из РЈ ПС Смедерево, пошта Смедеревска Паланка 1. Најбољи радник у области прераде поштанских пошиљака у првом кварталу био је Божо Борковац, запослен у РЈ ПС Суботица, ПЦ Суботица, а у другом кварталу РЈ НОВИ САД Телевизија због поштарке Косе дошла у Буковац Ведра и увек насмејана Коса Мартиновска је ведра и увек насмејана и такво расположење преноси и на кориснике. Увек је професионална и не упушта се у конфликтне ситуације. Док ју је екипа Новосадске телевизије снимала на улазу у пошту, Коса је за то време сортирала пошиљке које је тај дан носила на доставу. Тако је једно писмо случајно испустила, али се брзо сагнула да га дохвати. За новинарску екипу то је био добар моменат да се покаже како брижно се поштарка односи према свакој пошиљци. Међутим, један корисник, који је тада излазио из поште и видео целу ситуацију нашалио се с њом: Косо, ти би хтела у Знање, имање, а просипаш писма, на шта су се сви насмејали. Томислав Николић из РЈ ПС Нови Сад, пошта Нови Сад. За најбољег контролора/благајника у првом кварталу проглашен је благајник Лидија Митровић, запослена у РЈ ПС Прокупље, пошта Прокупље, а у другом кварталу Олга Полић из РЈ ПС Земун, виши контролор у пошти Београд 80. У првом кварталу најбољи управници поште били су Срђан Вученовић, запослен у РЈ ПС Београд центар, пошта Београд 38 и Бојан Пријовић, запослен у РЈ ПС Ужице, пошта Нова Варош, док су у другом кварталу ова признања заслужили Весна Пуповић из РЈ ПС Ваљево, пошта Мионица и Сњежана Олић из РЈ ПС Нови Сад, пошта Бечеј. Најбољим радницима квартала додељује се диплома и једнократна новчана награда (повећање зараде) у висини једне нето просечне зараде остварене у Предузећу у месецу који претходи месецу у коме се врши исплата. В. Ђ. их добро зна јер у Буковцу је одрасла, а ту и сада живи. Када је Новосадска телевизија намерила да у облику репортаже прикаже посао поштара, посебно у периоду године кад има највише посла због доставе пореских решења, Коса је била идеалан пример. Одвојила је време за телевизијску екипу, новинарима испричала шта све њен посао подразумева, а онда је наставила са доставом. Ево, ту имам један Пост експрес, па само то да оставим и ето мене, објашњава она одвајајући се од камере. Комшије су мало изненађене што је са Косом телевизија, али домаћински отварају капију. Ни пас у дворишту не лаје, јер поштарку добро познаје. Пореска решења је већ доставила целом Буковцу, тако да је тог дана обим посла био уобичајен. Ипак, Коса је на мопеду и са торбом на рамену ускоро наставила сталном маршрутом, јер посао не може да чека. Није редак случај да колеге које је мењају не могу да издрже услове рада брдскопланинске доставе. Зато је Коса поштар за пример од које млађе колеге треба да уче, каже Љиљана Јешић, управница поште у Буковцу. Текст и фото: М. Коџо јул - август 2013.

9 ЛАУРЕАТИ ПРИЗНАЊА КАПЕТАН МИША АНАСТАСИЈЕВИЋ АКТУЕЛНОСТИ Пут ка врху Међу награђеним колективима и појединцима, који су протекле године оставили печат у развоју главног града, и Пошта Србије На свечаности одржаној 20. јуна у згради Ректората Универзитета у Београду уручена су овогодишња признања Капетан Миша Анастасијевић у 22 категорије. Добитници признања, које носи име познатог српског привредника и задужбинара, јесу истакнуте компаније, установе и ствараоци за резултате постигнуте у различитим областима привредног и друштвеног деловања престонице у години. Пошта Србије је понела титулу Најбоља компанија Града Београда, а по одлуци стручног жирија који чине економисти, професори и новинари из Новог Сада и Београда, на челу са проф. др Илијом Ћосићем. Награда је пре свега признање предузетничком духу, флексибилности и иновативности, захваљујући којима Пошта Србије послује позитивно у оштрим тржишним условима. Ово признање је установљено пре 13 година у оквиру пројекта Пут ка врху, чији су носиоци Медиа Инвент и Факултет техничких наука из Новог Сада, а стручну помоћ у реализацији дају Привредна комора Београда, Привредна комора Војводине, Привредна комора Србије, као и регионалне привредне коморе. Централна републичка манифестација се одржава сваке године почетком априла у Матици Српској у Новом У друштву најуспешнијих Међу награђeнима је, осим Поште као најкомпаније у Београду, Дијана Ђоковић најжена, градска општина Обреновац најбоља локална самоуправа, најбредн је приписан Фрикому, а ту су и НИС, Српски пословни клуб Привредник, Ургентни центар, Историјски музеј Србије, Машински факултет, Триглав осигурање и други. Венсан Дежер, доскорашњи шеф Делегације ЕУ, понео је ово признање за допринос афирмацији европских вредности и стандарда, а Расим Љајић, потпредседник Владе и министар трговине и телекомуникација, за допринос друштвено-социјалној стабилности. јул - август Фото: В. Бранковић Саду, где се проглашавају најбољи међу најбољима. Угледно друштвено одличје, у име Поште Србије, примила је Нела Бојовић, директорка Самосталног сектора за корпоративни маркетинг и велике кориснике. Тим поводом Повеља и златник Пошти Србије: Перо Зубац и Нела Бојовић изјавила је медијима да Пошта свој добар резултат дугује одговорном пословању широм Србије, али и повезивању и комуникацији са целим светом. Чињеница да у комерцијалном делу послује у конкуренцији више од 50 компанија и да је у првом кварталу профит увећан четири пута, довољно говори о намери и пословној снази овог јавног предузећа, истакла је Нела Бојовић. Н. М.

10 ПОШТА СРБИЈЕ ПРЕДСТАВИЛА ЈЕДИНСТВЕНУ ИЗЛОЖБУ АКТУЕЛНОСТИ Поштанска марка година Миланског едикта Београђани и његови гости у прилици су да посете једну необичну и веома занимљиву изложбу у галерији Института Сервантес, у Чика Љубиној 19, где ће поред уживања у допадљивим уметничким делима академског сликара Бобана Савића, моћи да сазнају како изгледа дуг пут уобличавања поштанских марака. Организатори изложбе су Пошта Србије, Амбасада Краљевине Шпаније и Институт Сервантес. У галерији Института Сервантес 27. јуна је свечано промовисана емисија поштанских марака година Миланског едикта и отворена јединствена изложба цртежа и слика рађених за ово филателистичко издање. Иначе, у продукцији пригодних поштанских марака у 2013, издање посвећено обележавању 17 векова од доношења Миланског едикта заузима централно место, чиме се Пошта Србије придружила обележавању великог јубилеја, дајући свој оригинални допринос. Изложбу су отворили Франциско де Мигел, отправник послова Амбасаде Краљевине Шпаније у Београду и Нела јул - август Бојовић, директорка Самосталног сектора за маркетинг и велике кориснике Поште Србије, која је том приликом истакла: Поштанска марка осим што је средство плаћања поштанских услуга, има значајну улогу у промоцији вредности, идеја, наслеђа, специфичности нашег друштва, али и нашег односа према универзалним вредностима и тековинама. Зато, ми у Пошти Србије с посебном пажњом бирамо мотиве и инсистирамо на највишем квалитету током њене израде. Поштанска марка година Миланског едикта је и уметничка минијатура, коју вечерас представљамо кроз слике и цртеже, као живо сведочанство о комплексном шестомесечном процесу настајања ове емисије. Господин Франциско де Мигел је поздравио љубитеље уметности и филателије, посебно истакавши: Као што путовати значи сазнавати, тако сам и ја тек по доласку у Србију сазнао да је велики римски цар Константин рођен у Нишу. Поред тога, сазнао сам да је на територији Србије рођено дванаест римских императора.

11 ПОШТА СРБИЈЕ ПРЕДСТАВИЛА ЈЕДИНСТВЕНУ ИЗЛОЖБУ АКТУЕЛНОСТИ Дакле, у том погледу у великој мери Србија превазилази Шпанију у којој су рођена само три римска цара. Због тога нам представља велико задовољство што смо суорганизатори изложбе у сарадњи с Поштом Србије. Аутор ове необичне изложбе је Бобан Савић, академски сликар и креатор поштанских марака у дизајн студију Србијамарке, која постоји и ради под окриљем Поште Србије. Како је реч о једној од најзначајнијих емисија марака за ову годину, имајући у виду значај јубилеја, не чуди што је аутор уложио више од пола године рада. О процесу настанка једне марке сликар каже: Велика је привилегија и част стварање визуелног предлошка за израду поштанских марака. Форма марке је утаначена и јасно одређена правилима. Реч је о малом формату с одређеним графичким додацима, као што је номинала, који се подразумевају. На њих ја рачунам као на графичке елементе који су део композиције. Пуно времена улажем у истраживачки део, јер коначни квалитет и брзина израде управо зависе од припреме. Не почињем с радом док не промислим, док претходно не израдим феномен, а затим не одсањам то што ћу цртати. Кад једном разрешим визуелни концепт, после тога следи радост сликања. Резултат таквог стваралачког процеса посетиоци могу видети до краја августа у галерији Института Сервантес. Уметнички радови, сврстани у четири целине, представљају покушај реконструкције живота Константина Великог и његове улоге у успостављању хришћанства као званичне религије Римског царства. Визија Христовог монограма на небу илуструје сан који је, према легенди, Константин уснио уочи битке на Милвијском мосту, а приказао му се крст праћен исписом под овим знаком ћеш победити. Битка код Милвијског моста, одиграла се 28. октобра 312. године, на реци Тибар. Победу је однео Константин Велики, чиме је постао неприкосновени владар западног дела Римског царства, а касније (324. г) и као једини суверен целог Римског царства. Иако је намеравао да се крсти у реци Јордан, на самрти је, у складу с тадашњим обичајима, примио крштење из руку Евсевија Никомедијског, о чему сведочи Константиново крштење. Композиција Галија стиже у Цариград приказује римску галију којом су посмртни остаци Константина И Великог допремљени у Цариград. Јарбол на галији има изглед хришћанског крста. На небу, у облацима изнад Цариграда назире се Христов монограм. Константинов саркофаг похрањен је у цркви св. Апостола између 12 празних, чиме је истакнута царева улога тринаестог апостола. В. Ристић Фото: В. Бранковић јул - август

12 РЈ ПИРОТ, ПОШТА СУКОВО Поштар у селу ИЗ ЖИВОТА ПОШТЕ Око хиљаду и по житеља тринаест пиротских села и још толико засеока опслужује колега Бобан Миланов. Осим писама, рачуна и пензија, доноси им лекове, кућне потрепштине, али и људско разумевање сваке врсте. Са нама је поделио како изгледа када поштар тели краву или када убеђује кера Љупчета да се мане његових панталона. Дe да си пoрапимо, обавезна је реченица којом Бобана Миланова заустављају у махом старачким домаћинствима брдско-планинског краја познатог по Звоначкој бањи, реци Јерми, манастиру Суково и мистериозним фрескама са јединственим приказом Богородице са крилима и светог Христофора са животињском главом. Наравно, нашем колеги то не пада тешко добре је воље, ведрог духа и радо поприча са људима жељним разговора, утехе, доброте, јер поштар је неретко једина особа коју сретну. У селу Власи, најмлађи мештани су старији од 60 година. Аутобуса до вароши нема, па им ја доносим лекове које спреми медицинска сестра. Тешко је отети се утиску да је у вашим рукама можда нечији живот од њих. У Ржиној шуми на кућном огњишту су остали само син и мајка од деведесет лета. Купим им зејтин, шећер, кафу, цигаре... Навикао сам на све те људе и њихову отвореност. Ту се живи тежак и окорели живот, али за разлику од урбаног света ови горштаци имају неку спокојну мудрост која опомиње да је живот ипак дар, вели Бобан. Присећајући се разних догодовштина са рејона, препричава нам призор жустре свађе између баке и деке да ли се Нова година чека за два или за три дана. Када им је рекао како је тек 29. новембар, измирили су се, исмејали и почастили поштара колачима, уз коментар да им је он Деда Мраз свих 365 дана. У селу Горња Држина, пре пар година, треба да уручим писмо. Зовем, нико се не одазива, кад угледам газду у штали, а ту је и мој другар ветеринар. Каже ми поштаре скидај торбу и помaгај, тели се крава. Шта ћу, засучем рукаве и притекнем у помоћ. Спасли смо и краву и теле, и човек задовољан. Наш колега је нашао заједнички језик са сваким живим створом овог живописног краја, осим са Љупчетом: Требало би озбиљно размотрити могућност да неко напише докторску дисертацију зашто пси не воле поштаре. Када сам у цивилу кер ме не погледа, а чим обучем униформу напада. Кажем, мани Љупче, ово су ми нове панталоне. И лепо га молим, и обећавам кобасице, али не вреди ништа. Чим је овај хемијски техничар по струци крочио у зграду поште Суково, која је као споменик културе из под заштитом државе, схватио је да је поштански посао од јутра до сутра. У свитање очисти пошту, сачека и разврста материјал, до десет ради на шалтеру, а онда на мотор и правац достава. По зими и снегу брда и долове осваја пешке, а када се врати са терена, све среди и заврши управнички део посла. Његови укућани су већ навикла да у свако доба звони телефон када ће пензија, дечији додатак па сви морају да знају одговоре. Бобан Миланов за почасти не хаје и тврди да је суштинска лепота у поступцима. Одмара једино уз пецање или сакупљање гљива, а овог лета је први пут за својих 49 година био на мору у Грчкој. Највећи успех у животу му је син Александар, одликаш, бронзани средњошколац на државном такмичењу у моделирању машинских елемената јул - август 2013.

13 РЈ БЕОГРАДСКИ ВЕНАЦ, БЕОГРАД 33 Поштар у граду Популaрна пошта тридесеттројка има исто толико поштоноша који опслужују Сењак, Дедиње, Бањицу и део Вождовца. Михајло Трифуновић доставља пошту на Дедињу. У овом елитном делу престонице смештене су амбасаде, представништва великих фирми, болнице, важне установе. Овде живе војна лица, стара београдска господа, уметници, али и новопечени богаташи... Данас, када је више него икада вештина разумети људе и разумети се њима, наш поштар је међу свима омиљен, јер је успео да пронађе праву меру, пословну и људску. Открива нам главни састојак тог рецепта све је увек у нама и са нама. ИЗ ЖИВОТА ПОШТЕ Он је од оних људи који увек иду напред. И буквално, јер свакога дана пређе озбиљан број километара. Зато је удобна обућа највећи савезник поштара. Михајло годишње исцепа десетак пари ципела и патика, а добру кондицију одржава на фудбалу. Иако је после машинске школе хтео да упише економију, никада се није покајао што се пријавио на конкурс за поштара. Од детињства је слушао лепе приче о том занату, јер му је и мајка радила у Пошти. Данас је поштар са пунолетним стажом, а претпостављени истичу да су запослени попут Михајла привилегија за Предузеће. Торба му је тешка петнаестак килограма. Осим рачуна, писама, разгледница, буде и крупних пошиљака. Зазвониће на шездесетак капија, кућа, вишеспратница без лифта. Нема простора за грешке. Брзина, лепи манири и предусретљивост се подразумевају. Људи га чекају са симпатијама. Кажу, све им добро иде ако сретну Михајла, а неки чак тврде како им плаћање високих рачуна лакше пада ако је поштар насмејан. Главна драж овог посла је управо та примопредаја добре енергије, поручује наш колега. Текст: Н. Маринковић Фото: В. Бранковић јул - август

14 ИЗ ЖИВОТА ПОШТЕ РЈ НОВИ САД Пошта за студенте Студенти су важни корисници, посебно за време уписа на факултете или током испитних рокова, када у поштама појачано користе новчане услуге. Уплаћују се школарина, уписне таксе, пријаве испита, а запослени на шалтерима тих дана имају више посла, посебно ако се пошта налази у близини факултета. Међутим, има и оних који се налазе на самом факултету, као што је, на пример, пошта Нови Сад која је смештена на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду. Ова пошта увек је добро сарађивала са студентима и тиме је у добром делу испуњавала захтеве и потребе за поштанским услугама које Универзитет има. У промоцији поштанско-финансијских услуга у високошколским установама, могла би да послужи као пример другим поштама. Подсетимо, на нивоу Предузећа почетком јула покренута је акција промовисања услуга које студенти најчешће користе почевши од уплата испита или уписа, Пост Фин уплата, па до исплата студентских кредита или слања пост експреса. У Радној јединици поштанског саобраћаја Нови Сад, пошта Нови Сад била је ослонац у тој промоцији. Пошта је на дохват руке студентима, професорима и околним институцијама, па је у томе њена предност. На Универзитету у Новом Саду има близу студената и нешто мање од запослених. Већина њих усмерена је на услуге поште у Кампусу, или друге најближе поште која се налази на оближњем Спенсу. Има у близини и банака, неке уплате могу и електронским путем да се обаве, али студенти су навикли да се пријава за испит плати у пошти. Без поштанског жига на уплатници за пријаву, поједини студенти не желе ни да изађу на испит, причају запослени. О томе сведочи податак да у најфреквентнијим данима, када су у току уписи на факултете или пријаве, запослени на три шалтера могу да приме и близу 700 уплата. На пример, 10. јула ове године, кад је забележена највећа гужва, реализовано је 667 налога за уплату. Средина јула је период накнадних уписа на факултете по принципу прозивке, па се деси да одједном дође цела група студената да уплати упис. Треба имати у виду да, са друге стране, ни број примљених пошиљака није занемарљив. Студенти се у пошти понашају различито, посебно будући бруцоши приликом уписа на факултет. Добар део њих тада се први пут среће са налогом за уплату, па им је неопходна помоћ да га попуне, истиче Борка Радоњић, управница поште Нови Сад.,,Шта бих ја да ми није вас,, Иако је пошта Нови Сад смештена у самом Кампусу у згради Факултета техничких наука и окружује је још осам других факултета, у њу осим студената долазе и други грађани. Док смо разговарали са запосленима, дошла је, већ други пут за то кратко време, корисница која ради на оближњем Институту за прехрамбене технологије. Заборавила је да у коверте упакује документа за слање, па је замало послала скоро празне адресоване коверте. Није било касно да се пошиљке допуне, а она се љубазно захвалила запосленима речима Шта бих ја да ми није вас. Било је и анегдота у вези с тим, па се дешавало да у поље у којем треба да се наведе име и презиме уплатиоца, студенти напишу Петар Петровић, како је наведено на изложеном примеру у пошти. Често су нервозни и журе, али знају некад и да похвале запослене на шалтеру. То буде баш пријатно изненађење. Некад се наљуте кад им се персира, јер се тада можда осећају старијим. Ипак, нама кодекс пословног понашања налаже да се према свим корисницима опходимо исто, каже Бранка Копић, шалтерска радница. Поред свих предности које има, пошта Нови Сад има и своје недостатке. Најпре, простор мањи од тридесет квадрата није најпогоднији за пословање три шалтера. Просторија нема адекватне прозоре, а врата излазе директно на паркинг. Ако би и било промене простора у којем послује, и корисници и запослени се надају да ће ова пошта остати у Кампусу Универзитета. Текст и фото: М. Коџо јул - август 2013.

15 На услузи од свитања до мрака Скупштина општине Лучани доделила је признање 10. јун јединици поштанске мреже Каона. На свечаној седници поводом дана Општине Лучани, Драган Шушић, председник Скупштине општине, уручио је Миодрагу Станојевићу, управнику поште Каона, признање за свеукупан рад и допринос лакшем животу становништва овог краја. Каона је насеље у Драгачевском крају, познато по сеоском туризму. Од Гуче је удаљено 20, а од општинског центра Лучани 38 километара. Питали смо управника поште како се стиже до овог ласкавог признања. Осим професионалног пружања услуга, моје колеге поштоноше Зоран Ћировић и Иван Радојчић и ја трудимо се да будемо добре комшије житељима овог брдско-планинског краја. То су махом старачка домаћинства, људи којима помажемо да дођу до основних потрепштина хлеба и лекова, али више од свега њима је потребна топла реч, пријатељски разговор. Потребан им је неко да их утеши, умири, разуме... Поштар је радо виђен, а када наиђу велики сметови често и једини гост, каже Миодраг. Драган Шушић и Миодраг Станојевић РЈ ЧАЧАК Посебне речи похвале наш саговорник има за колеге из РЈ Чачак, менаџмент и инструкторе, за које тврди да су вредни и увек спремни за сарадњу, а уз осмех истиче и да имају челичне живце пуни су разумевања за старије колеге, који мало спорије усвајају знања из нових технологија. Управник има 35 година службе, а и даље му је сваки радни дан посвећен пошти од свитања до мрака, иако је радно време од 9 до 15 часова. В. Ристић ИЗ ЖИВОТА ПОШТЕ БЛИЦ, 6. ЈУЛ ГОДИНЕ Пошти с поштовањем Није хтео да каже име. Само је рекао да сам именик изгубио на једној од београдских пошта Од детињства имам ПОШТовАње према пошти. У Кикинди сама као дете још пре Другог светског рата долазио на шалтер поште, где сам, као млади филателист, куповао сваку нову серију марака код једне симпатичне поштарке ту негде година моје мајке. Оца бих некако намолио да финансира моју пасију. Поштарки је очигледно било симпатично да се неки шврћа тако рано заинтересује за филателију. Као знак те своје симпатије, она ме је сваког Божића обрадовала неким малим поклоном. И тако ја и данас имам неко посебно поштовање за пошту и поштаре. Ових дана успео сам да изгубим свој најкомплетнији џепни телефонски именик. Потребно ми је било доста зенбудистичког самоуверавања да су такве невоље поправљива неминовност. И гле среће, јутрос ми је јавила колегиница из Битефа да је један поштар донео мој изгубљени именик на ту моју позоришну адресу. Није хтео да каже име. Само је рекао да сам именик изгубио на једној од београдских пошта. Поштеном налазачу требало је доста домишљатости да установи да је именик мој, јер сам на почетним странама неопрезно изоставио своје податке. Шта ми остаје него да се овим путем захвалим поштару и Пошти, чији су челници прихватили да прошле године буду спонзори Битефа. Моја поента је да су на нашој пошти прави људи на свим нивоима. Јован Ћирилов ПОХВАЛЕ КОРИСНИКА Поштарица Једног врелог јулског дана у нашу редакцију је стигло писмо које је послала колегиница Розалија Тот, управница поште Суботица, да и шири круг види како корисници воле и цене људе у поштанској професији. Њеном љубазношћу добили смо стихован доказ о томе, односно песму господина Бошка Безбрадице Поштарица посвећену колегиници Слађани Гусић, управници поште Риђице, у најсеверенијем насељу сомборске општине, удаљеном свега два километра од државне границе према Мађарској. Са задовољством вам преносимо неколико строфа: Каква би то пошта била када у њој не би бар једна поштарица радила?! Нас је срећа хтела добисмо Слађану из суседног села. Када се за шалтером насмеје, блаженством нас огреје. Тада наша Слађа изгледа још лепша и млађа. Штогод да се дешава, с лакоћом све решава. Када нам новце дели, сви смо весели, али када их узима скривена туга нас обузима. У животу се смењују многе теме, али поштарица Слађана заувек ће обележити једно риђичко време. јул - август

16 ИЗ ЖИВОТА ПОШТЕ РЈ КРАГУЈЕВАЦ Статистика каже да у ванболничким условима само пет одсто људи преживи изненадни срчани застој. Такође, она говори да је у Србији чак 56 одсто укупне смртности изазвано овом болешћу, што нашу државу сврстава у групу земаља са високим ризиком од болести срца и крвних судова. Преузевши аутоматски екстерни дефибрилатор (АЕД) за реанимацију од Хитне помоћи, запослени у РЈ Крагујевац уврстили су наше предузеће у редове бораца против болести срца и крвних судова. Наиме, корисницима који доживе срчану слабост у просторијама Поште, прву помоћ ће пружати шалтерски радници који су прошли обуку: Ана Скрбин, Мирјана Петровић, Слађана Перовић Пантовић и Вјекослава Вујошевић. Oбуку наших колегиница на овим апаратима спровели су др Александар Кличковић, начелник Завода за Хитну медицинску помоћ, и др Јелена Танасијевић, едукатор. Уколико се у прва два минута крене са реанимацијом, шансе да преживи пацијент који има застој у раду срца повећавају се за 60 одсто. Сваки минут који прође од престанка рада срца смањује позитиван исход за 10 одсто, каже др Александар Кличковић, и објашњава: Аутоматски екстерни дефибрилатор је мали, батеријски апарат, конструисан тако да га, уз минимал- РЈ ПРОКУПЉЕ Издвојени шалтер у насељу Гарић У прокупачком насељу Гарић, преко пута прокупачке болнице, 15. јула отворен је издвојени шалтер поште Прокупље, што ће значајно приближити поштанске услуге грађанима овог насеља. Свечаном отварању присуствовали су, између осталих, и Братислав Јовановић, начелник Топличког округа, Милован Вукићевић, помоћник председника општине Прокупље и Иван Ракочевић, начелник Oпштинске управе СО Прокупље. Према речима Невене Грујић, директора РJ Прокупље, већ годинама постоји иницијатива да се у овом насељу, које је једно од најнасељенијих у Прокупљу, отвори поштански шалтер. Изнашли смо начина да то учинимо и надамо се да ће наши корисници бити задовољни, нагласила је она. Истурени шалтер радиће од седам до 15 часова, a суботом од 7.30 до В. Ђ јул - август Минут који живот значи Oд 21. јуна радници поште Крагујевац 1 спасавају животе својих клијената уколико им стане срце ну обуку, могу употребљавати и људи који нису медицински образовани. Он може да испоручи електрични шок срцу како би обновило нормални ритам. АЕД представља једину ефикасну и успешну помоћ при изненадном срчаном застоју. Од године у Европској унији се препоручује да аутоматски дефибрилатори буду постављени на местима где дневно прође више од људи, као у пословним зградама, хотелима високе категорије, бањама, тржним центрима, метроима, аеродромима, железничким станицама, авионима, спортским објектима и др. АЕД има софтвер за анализу срчаног ритма, а гласовним наредбама, на српском језику, води спасиоца кроз процес спасавања. Руковање апаратом је изузетно једноставно ради употребом само једног дугмета. В. Ристић

17 РЈ ПС НОВИ САД Јавна продаја неиспоручивих пошиљака Роба из неиспоручивих пошиљака изложена је на јавној продаји 14. јуна у Радној јединици поштанског саобраћаја Нови Сад. То је била прва јавна продаја у РЈ, а тек друга на нивоу Предузећа. Иако је било планирано да траје сат времена, требало је скоро два сата да оно што се нашло на импровизованој тезги пронађе свог купца. Према подацима Комисије за неиспоручиве пошиљке, коју су чинили Ђорђе Дивнин, Владимир Десница и Горан Дракулић, за продају је било припремљено 249 артикала, а све то завршило је у рукама око 50 купаца. С обзиром на то да је сва роба означена као половна, постављене су симболичне цене. Највише је било гардеробе, али могле су се купити и књиге или на пример апарат за кафу. Купци су бирали нешто за себе, а нешто су радо куповали да би поклонили у хуманитарне сврхе. На јавној продаји цена може да се мења једном док траје продаја. Прва постављена цена може да се подиже уколико има више заинтересованих за исти предмет, или да се спусти уколико нема заинтересованих да нешто купе по првобитно постављеној цени, објашњава председник Комисије за неиспоручиве пошиљке, Ђорђе Дивнин. Сама организација јавне продаје није једноставна и захтевала је припрему од скоро три месеца. С обзиром на то да је овај поступак спроведен први пут, било је неопходно размотрити шта све од непредвиђених околности може да се догоди, а морало се поступати према Правилнику. На овај начин остварен је укупан приход од динара. Иначе, правила налажу да Радна јединица најмање једном годишње организује јавну продају. Имајући у виду с једне стране капацитет магацина у којем се јул - август Фото: Ј. Пејић пошиљке чувају најмање годину дана, а некад и дуже, а с друге стране број неиспоручивих пошиљака, посебно пост експреса, биће потребе да се јавна продаја организује и чешће. Следећа би могла да буде пред новогодишње празнике, најављују чланови Комисије. ВАТРОГАСНА ВЕЖБА У ПОШТИ КРАГУЈЕВАЦ 10 Показана спремност за брзо реаговање Управа за ванредне ситуације у Крагујевцу Ватрогасно спасилачкa бригада, у сарадњи са Радном јединицом поштанског саобраћаја Крагујевац и уз стручну подршку Одељења за управљање ризиком, извела је 28. маја у објекту поште Крагујевац 10 Аеродром јавну показну ватрогасну вежбу. Задатак вежбе је био гашење пожара на првом спрату објекта и спашавање угрожених са другог спрата, као и евакуација из објекта који је захваћен пожаром. У вежби су учествовали ватрогасци и тим за спашавање из рушевина, као и запослени из поште Крагујевац 10. М. Коџо Поред провере мобилности и спремности ватрогасне јединице за акцију гашења пожара и спашавање, извршена је и обука запослених за евакуацију. Вежба је од стране руководилаца из Управе за ванредне ситуације оцењена као успешна, јер је показала спремност ватрогасно-спасилачке јединице за брзо реаговање, проверен је начин реаговања запослених у објекту и усаглашена је Оперативна карта гашења пожара за објекат, рекао је Сашa Матић, главни референт у Служби за управљање ризиком. M. Луковић 17 ИЗ ЖИВОТА ПОШТЕ

18 ПРЕВЕНТИВНА РЕХАБИЛИТАЦИЈА ИЗ ЖИВОТА ПОШТЕ И лечење и уживање Уважавајући значај социјално одговорног пословања и организоване бриге о здрављу и виталности главних носиоца процеса рада, Пошта је издвојила 20 милиона динара за програм превентивне рехабилитације. Тако ће нешто више од хиљаду запослених у години добити шансу за бесплатан десетодневни опоравак у једном од три позната лечилишта изабрана тендером у Ивањици, Сокобањи и Врњачкој Бањи. Рехабилитација није луксуз, већ потреба и инвестиција која се увек исплати и вишеструко врати. С обзиром да нам је очување здравља, као највећег богатства сваког животног доба, најпреча брига, организовање превентивне рехабилитације је и обавеза послодавца према запосленима по важећем колективном уговору, а верујем да ће тако бити и у новом. До сада све иде по плану и програм се квалитетно реализује захваљујући посвећености и пуној сарадњи социјалних радника, стручних служби радних јединица, као и особља специјалних болница за рехабилитацију Ивањица, Бањица и Меркур. У жељи да обезбедимо разноврсну понуду запосленима за санирање и ублажавање здравствених проблема, отпочели смо са припремама за расписивање новог тендера, рекла је Гордана Симоновић-Живковић, директорка Дирекције за кадрове, приликом обиласка објеката Меркур и Ивањица где су били смештени радници Поште. С обзиром да Специјална болница у Врњачкој Бањи и Пошта по први пут сарађују, Слађана Благојевић, комерцијални директор Меркура, пренела нам је задовољство јул - август До краја јула је око осам стотина ПТТ радника користило бесплатан десетодневни опоравак у Ивањици, Сокобањи и Врњачкој Бањи уз одговарајуће медицинске третмане и део релакс садржаја. Ове године је у програму превентивне рехабилитације по први пут у понуди и Специјална болница Меркур, где је лечење, слободно се може рећи, као одмор менаџмента ове реномиране установе због аранжмана са великом и успешном компанијом каква је Пошта, истакавши настојање да се свакодневно учини помак на унапређењу здравствене превентиве рехабилитације у корист госта. Заиста имамо шта да понудимо, будући да смо објединили традиционално бањско лечење и балнео терапије са модерним велнес и спа садржајима. Овде под једним кровом ради педесет лекара различитих специјализација и још стотину медицинских радника. Препознатљиви смо по статусу националног центра за дијабетес од 2008, као и по превенцији, лечењу и дијагностици органа за варење и болести коштанозглобног система. Ваше колеге из Поште су дисциплиноване, придржавају се препорука лекара и преписаних терапија. Жене се изненаде што могу да искористе балнео центар и терапије уро-гениталног тракта са лековитим минералним водама, по којима смо јединствени у Европи. Осим уговорених медицинских пакета у болесничком дану, као нашој примарној услузи, трудимо се да им учинимо доступним по нешто из релакс садржаја, као и да једноставно, без оптерећења и чекања провере здравствено стање, наводи Слађана. Мелем од природе и медицине С обзиром да су о ваљаности и корисности програма превентивне рехабилитације најмеродавније оцене оних који су имали прилику да је испробају, замолили смо колеге и колегинице да нам у најкраћем пренесу утиске о лечилишту које носи епитет краљевског, јер је крајем 19. века било елитно место окупљања краљевске породице и аристократске Србије, мада су за лековита

19 ПРЕВЕНТИВНА РЕХАБИЛИТАЦИЈА својства врњачких минералних вода знали још стари Римљани. Предњачиле су претежно похвале, уз издвајање неколико спорадичних ситуација на супротној страни скале. Међутим, што је најважније, сви су изгледали освежено и са батеријама напуњеним добром енергијом. Одлично је било. Презадовољан сам смештајем, иако нисмо били у централном објекту него у Шумадији, као и хигијеном и исхраном, а нарочито медицинским особљем, јер овакву љубазност, пажњу и негу пацијента нисам доживео, први каже Иван Данков, картиста из ГПЦ Београд. Он се трудио да осмисли активан одмор, уз што дужи боравак у столетном парку, јер, како каже, природа је најбољи мелем. Сваки дан је бирао другу стазу шеталишта које води од извора до извора и до којег се спушта свежи мирис шума са Гоча. Иван није могао да одоли а да не посети Поштански дом. Вели, ухватила га нека носталгија: Било би логично да тамо будемо смештени, јер то је легат остављен у аманет ПТТ радницима. Међутим, уместо поштара, у Дому су страни туристи и комерцијални гости. Здравље је моћ Колегинице на превентивној рехабилитацији обично прво истакну како су се коначно посветиле себи, тамо далеко од кувања, рокова, трансакција... Снежана Јованов, програмер из РЈ Панчево, први пут за 28 година рада користи ову повољност. Благодети Врњачке Бање су непорециве. Осим обавезних терапија, веома су богати и пратећи садржаји. Користила сам балнео центар и свакодневно ишла на базен. Стварно је било фантастично. Пливање у термоминералној води ме је снажило и окрепљивало. Даница Бојовић, шалтерска радница у пошти Горњи Милановац, има 33 године стажа, али и здравље окруњено свакодневицом. Пре две године је доживела инфаркт, а због природе посла и дугог седења нису је заобишла ни реуматска обољења, остеопороза и проблеми са бубрезима. У Меркуру сам користила електромасажу кичменог стуба, подводну масажу, орошавање, и наравно пливање. Важно ми је и то што сам стекла нове пријатеље из разних делова Предузећа. Увече смо одлазили заједно на музику. И јесте посебна драж Врњачке Бање што с једне стране стране нуди могућност непосредног додира са природом а с друге стране људи могу не само да се лече већ и да се проведу уз богату туристичку, културну и рекреациону понуду. Славица Пантовић, шалтерска радница у земунској пошти Београд, каже да је упркос непријатног првог утиска због нељубазног лекара који није желео да јој објасни на шта све има право, у целини узев било врло лепо и делотворно. Пошто имам проблеме са органима за варење, конкретно вишеструке дивертикулозе и килу на желуцу, пријале су ми терапије из гастро програма. Медицинско особље је, осим поменутог случаја, заиста изузетно. На све то, бања је права зелена оаза. Знам сигурно да ћу ићи поново па кад тад, било да се укаже могућност преко Поште било у приватној режији. Позитивне речи смо чули и од Богосава Кесерића, управника поште Кладово, који увелико гази 38. годину службе. Много ми је боље. Користио сам клизму, подводну и електро масажу, базен у изобиљу. Пошто је наша професија одговорна и стресна, купање у лековитим водама делује седативно и релаксирајуће. Камо среће да ово можемо да приуштимо за што више радника и што чешће, каже Богосав и додаје да му је једино недостајало више колегијалног дружења. Пригодно ову ниску доживљаја можемо завршити стихованом умотворином једног, можда и ПТТ госта, убележеном у књигу утисака здравље је сила, здравље је моћ, водите рачуна о њему и дан и ноћ. Улагање у виталност Према речима Ферида Хамидовића, руководиоца Службе за социјалну заштиту, до краја јула је око осам стотина ПТТ радника користило бесплатан десетодневни опоравак у специјалним болницама у Ивањици, Сокобањи и Врњачкој Бањи. Интересовање је велико и пријављују се запослени из свих делова Предузећа, објашњава он и истиче да је превентивна рехабилитација нарочито важна за очување радне способности колега у технологији, на местима која подразумевају повећан напор и неретко тешке услове, као и код оних службеника који су услед оружаног напада или пљачке били изложени животној опасности, претрпели стрес, доживели одређени здравствени поремећај или душевни бол. Управо такви ПТТ радници имају предност приликом упућивања у бањска лечилишта, као и они запослени које то своје право до сада нису користили. Н. Маринковић јул - август ИЗ ЖИВОТА ПОШТЕ

20 ГЛАВНИ ОДБОР СИНДИКАТА ПТТ НЕЗАВИСНОСТ СИНДИКАТИ Социјални дијалог у кризи На састанку Главног одбора Синдиката ПТТ Независност, одржаном 27. јуна у Београду, најпре су разматране актуелне теме у Предузећу и овој синдикалној организацији. Говорећи о колективном преговарању, као најважнијем дешавању и питању са становишта синдиката и заштите радних права, председница Снежана Марковић је истакла: Основни циљ је да сачувамо стечена права из рада и по основу рада, као и да поједине одредбе додатно разјаснимо због лакше примене у пракси. Међутим, с обзиром на предложене измене Законa о раду и разне рестрикције, биће поприлично тешко да задржимо достигнут ниво многих права која наше колеге подразумeвају. Ми смо прво јавно предузеће које треба да продужи важење Колективног уговора у условима углавном супротним интересима запослених, казала је Снежана и изразила очекивање да ће се до краја године са генералним директором Предузећа потписати и Уговор о раду синдиката. О детаљима преговарачког процеса и делимично усаглашеним решењима између синдиката и послодавца говорио је секретар Тахир Адемовић, објаснивши да најзахтевнији посао следи тек када за преговарачки сто седну и представници надлежних министарстава. Александар Титовић, председник Гранског синдиката и телекомуникација Незави јул - август сност и потпредседник ГО УГС-а, пренео је ставове централе поводом антикризних мера Владе Србије, усредсредивши се на оне које се односе на јавна предузећа. Он је рекао да су Уједињени грански синдикати Независност упутили челницима Владе писмо у коме је јасно изражено неслагање са предложеним мерама, као и да је у позадини читаве приче заправо реформа тржишта рада. Доношење антикризних мера још једном је потврдило да у Србији не функционише социјални дијалог. Политичке партије на власти су о томе усаглашавале ставове пуне три недеље. У јавност се изашло са финалним решењима, без префикса нацрт, предлог, радна верзија, а да нису извршене по закону обавезне консултације са релевантним социјалним партнерима и без расправе на Социјално-економском савету Републике. Буквално од данас за сутра на разговор о антикризним мерама су позвани и представници неких, по критеријумима сазивача, релевантних синдиката, упркос чињеници да не задовољавају ниједан критеријум репрезентативности, него су репрезентативност добили на поклон од независне комисије, уместо од законом утврђеног Одбора за репрезентативност. Од таквог разговора о мерама донетим без претходних консултација, са сасвим некомпетентним и нерелевантним саговорницима, не може се много очекивати, рекао је Титовић. Када је реч о новом закону о раду, истакнуто је да се он иако надлежни тврде како је неопходан због привредног раста, стварања боље инвестиционе климе и повећања запослености убрзано кроји под изговором европских стандарда, а заправо под притиском страних инвеститора. Оцењено је да су решења у најави врло неповољна по раднике и њихова права, нарочито због увођења флексибилних облика рада. Запослени нови закон очекују са зебњом да ће им додатно угрозити егзистенцију и довести у питање сигурност радних места, што је недвосмислено предочено и у поменутом писму: УГС Независност ће свим расположивим средствима синдикалне борбе, укључујући и организацију масовних протеста, бранити право на рад, као основно људско право, али право на пристојан, ако већ не може достојанствен рад. При томе, никако не прихватамо да се проблем незапослености решава тако да се запосленима који за пуно радно време добију минималац, или још мање од тога, пола узме и да другоме, како би се садашња стопа запослености фиктивно преполовила, а истовремено стопа сиромаштва удвостручила. Н. Маринковић Фото: И. Ђукановић

21 СИНДИКАТ ПТТ СРБИЈЕ Да се цени рад Пред радном групом за израду новог колективног уговора Предузећа је значајан посао. Неке мере најављене од стране Владе Републике Србије, нашег оснивача, сигурно ће значајно утицати на овај наш општи акт, а ту пре свега мислим на најављене измене Закона о раду, корпоративизацију Поште Србије и нову организациону шему Предузећа. Преговори су почели и ми са оптимизмом гледамо на завршетак овог важног посла, каже Александар Павловић, председник Синдиката ПТТ Србије. Према његовим речима, на почетку преговора о новом колективном уговору усаглашено je то да се репрезентативним синдикатима убудуће обавезно достављају подаци о промени зарада по основу стимулација, јер је било притужби на начин коришћења ових средстава од стране директора радних јединица. Синдикат ПТТ Србије је предложио да се у радна места са повећаним ризиком, поред возача на размени закључака, уврсте и пратници. Такође, иницирана је и изменa члана 37. Колективног уговора, са жељом да убудуће запослени, само уз његову претходну сагласност, може да поред својих послова обавља и послове одсутног радника на истим пословима. Овде је реч о ситуацијама када поштари осим пошиљака за своj рејон носе и пошиљке за део рејона одсутног колеге. Наш став је да се за замене колега на достави морају обезбедити обавезне резерве по поштама и да покривање одсутног колеге мора да буде засновано на принципу добровољности, истиче Павловић и додаје да је на ту тему недавно одржан састанак са извршним директором Владетом Петровићем и новим директором Дирекције за мрежу Божидаром Спасојевићем, коме су присуствовали сви чланови Извршног одбора Синдиката ПТТ Србије и представници поштара са Прве регије. Упозорили смо да је стање у достави по питању броја радника алармантно, да не могу да се користе годишњи одмори и да нам се чини да нико не покушава да реши тај проблем. Неприхватљиво је да се основна делатност заснива на привременим и повременим пословима или омладинским задругама, каже Александар Павловић. Он наводи и да се нестрпљиво очекује нова организација Предузећа, јер она са собом повлачи и нову систематизацију радних места: То очекујемо са нестрпљењем јер ћемо инсистирати и на измени финансијског дела систематизације. Aко се већ тешко може очекивати значајнији Презентација мера штедње у јавном сектору На састанку који је одржан 22. јуна у Влади Републике Србије поводом презентације мера штедње у јавном сектору учествовала је и Конфедерација слободних синдиката. Састанком је председавао премијер Владе Републике Србије Ивица Дачић, a присутни су били и министри мр Млађан Динкић, проф. др Зорана Михајловић, Горан Кнежевић, проф. др Славица Ђукић Дејановић, проф. др Жарко Обрадовић, представници синдиката, Привредне коморе Србије и Националног савета за привредни опоравак Србије, саопштено је из КСС. Делегацију Конфедерације слободних синдиката чинили су председник Ивица Цветановић и чланови председништва Александар Павловић, председник Синдиката ПТТ Србије и Мирослав Јоксимовић, председник Синдиката Телекома Србија. Они су пренели чврст и јасан став да Конфедерација не подржава смањење и замрзавање зарада у јавном сектору, већ само пакет мера штедње који финансијски неће оптеретити запослене у јавном сектору и јавним предузећима. Договорено је да системски закони, као што је измена Закона о раду који по плану треба да се донесе до краја године, претходно буду усаглашени између Владе Републике Србије, синдиката и послодаваца кроз формирање радне групе која ће разматрати предлог измена. Конфедерација очекује званичан предлог Владе Републике Србије у вези са изменама Закона о раду и учешће у радној групи. Спорна питања су рад на одређено време, флексибилни облици запошљавања и отпремнине у случају проглашења технолошког вишка, наводи се у саопштењу КСС-а. Морају се обезбедити замене колегама на достави: Александар Павловић раст зарада у наредном периоду због великог учешћа средстава за плате у трошковима предузећа (и до 70 одсто), онда морамо да се изборимо за што је могуће правичнију унутрашњу прерасподелу, превасходно ценећи рад. То је, наравно, могуће тамо где је рад мерљив, ако не на нивоу појединца, онда бар на нивоу јединица поштанске мреже. На жалост, сви послови још увек нису нормирани а није завршен ни правилник о нормама. Зато вршимо притисак да се настави са започетим послом, јер је битно то урадити што пре. Председник Синдиката ПТТ Србије каже и да ће постојећи Закон о раду по свој прилици врло брзо претрпети измене и да је то део пакета економских мера које најављује Влада Републике Србије. Послодавци, између осталог, захтевају да радницима исплаћују отпремнине само за године проведене код последњег послодавца, да се трајање рада на одређено време продужи са једне на три године и да услови запошљавања и отпуштања буду флексибилнији. Синдикати још нису добили званичан предлог текста са предложеним изменама Закона. Претпостављам да се ипак неће у пуној мери изаћи у сусрет послодавцима и да Влада неће предложити измене у вези са флексибилним облицима запошљавања онако како се то од ње тражи. За нас те измене апсолутно нису прихватљиве и сигурно је да нећемо допустити да се терет економске кризе прелама само преко леђа радника, закључује Александар Павловић. В. Ђ. јул - август СИНДИКАТИ

22 ОДГОВОР ЗАПОСЛЕНИХ НА ОСНОВАНЕ И НЕОСНОВАНЕ ПРИМЕДБЕ КОРИСНИКА ИЗ ЖИВОТА ПОШТЕ Овладавање техникама које решавају конфликт Интерактивном комуникацијом до усвајања техника за избегавање конфликта: Биљана Симић са полазницима семинара Један од семинара Службе за образовање Дирекције за кадрове Поште Србије, који привлачи веома велико интересовање запослених у јединицама поштанске мреже, је Одговор запослених на основане и неосноване примедбе корисника, који је осмислила и веома успешно презентује Биљана Симић, руководилац у овој служби. На семинару се обрађује какав треба да буде однос запосленог према кориснику који има примедбе, жалбе или није задовољан услугом. Циљ обуке на овом семинару је оспособљавање запослених за адекватну и пожељну Постављање у ципеле кoрисника искреном емоцијом, извињењем и разумевањем, спремношћу да му се помогне Запослени се овом обуком оспособљавају да техникама разумевања корисника, и утврде разлози настанка пропуста оста- комуникацију са корисницима који износе примедбе, посебно у случајевима када су примедбе основане или када је корисник претр- техником потврде кориснику, да је оправдано што улаже жалбу, техником компроје истакла је Биљана Симић. ви утисак пословне и одговорне компанипео материјалну или нематеријалну штету, миса, искреним извињењем и саосећајношћу са корисником (техника постављањa ситуације када корисник поред оправданих На семинару су пружени и одговори на пропустом система или запослених. Поред адекватног пружања одговара на примедбе, у ципеле корисника), и другим техникама адекватно одговоре кориснику, не умачајевима запослени у пошти не сме да пока- примедби показује и љутњу: У таквим слу- на семинару посебно обрађујемо технике комуникације у оваквим случајевима, које треба њујући значај претрпљене штете. же да је незадовољан понашањем корисника, да евентуални конфликт са корисником сведу на минимум, како због пословног односа Накнада за претрпљену материјалну већ да се послужи техникама и алатима са штету корисницима најчешће није довољна: Да би такав корисник остао и даље рисника, већ га задржао да и даље користи овог семинара, како би, не само умирио ко- са корисником, са којим се не сме улазити у конфликт, тако и због самог запосленог, верaн Пошти Србије неопходно је пружити му виши ниво, заправо неопходно је ји је на било који начин оштећен, заслужује услуге нашег предузећа. Сваки корисник ко- који уласком у конфликт доводи себе у стање немира, што никако није пожељно на њeговом раднoм месту (могућност стварања мањка у каси, губитак докумената и сличних Прво обука, па рад са корисницима пропустa), истиче Биљана Симић. Колико је знање стечено на овом семинару примењиво у пракси можда најбоље контролори, благајници, управници и поштоноше: Сви који долазе у контакт са Посебна пажња се посвећује комуникацији са корисницима који су претрпели материјалну или нематеријалну штету. На семинару нашим корисницима су дошли на овај се- илуструје пример из РЈ поштанског саобраћаја Јагодина, од пре две и по године, када је Милан Поповић, директор ове се дају инструкције на који начин треба да минар, јер предуслов за добар рад је да се опходи са корисником који је оправдано познају вештине и технике у комуникацији са странкама. Овакве семинаре је по- РЈ, након одржане обуке за 20 шалтерских незадовољан, које речи и реченице запослени треба да користи у таквим случајевима, требно организовати пре него што запо- радника, организовао, у сарадњи са Службом за образовање, семинар са овом тематиком за још 136 запослених, од укуп- како би се кориснику дало до знања да настали пропуст није смео да се деси. Запослеслени започну рад са корисницима, како но 350 у РЈ. Овај семинар одржан је 23. би се предупредили евентуални конфликти, који могу утицати да неки корисници ни треба јасно да покаже да му је жао што новембра године у сали Поморавског округа у Јагодини, а на њему су, по- више не врше услуге у Пошти Србије, ка- је дошло до пропуста и да пружи уверавања кориснику да ће Пошта Србије све учинити ред шалтерских радника, присуствовали же Милан Поповић. да му штету надокнади јул - август 2013.

23 ОДГОВОР ЗАПОСЛЕНИХ НА ОСНОВАНЕ И НЕОСНОВАНЕ ПРИМЕДБЕ КОРИСНИКА Веома корисна знања која су у пракси некад тешко примењива На овом семинару сам научила да користим разум а не емоције у решавању неоправданих захтева корисника, као и да морамо да будемо љубазни према њима, да их разумемо, каже Тијана Пантовић из РЈ поштанског саобраћаја Београд центар, која већ 12 година ради на шалтерским пословима, док Владимир Петровић, њен колега из исте радне јединице, коме је ово четврти семинар за 11 година радног стажа на пословима шал- Потврдили постојећа и усвојили нова знања: Тијана Пантовић и Владимир Петровић терског радника, контролора и благајника, додаје: Овде сам добио потврду да су неке ствари које радим са корисницима исправне, док сам се неких, које сам заборавио, присетио. Научио сам како да решавам неоправдане примедбе корисника, као што је реченица Ако сам вас добро разумео ви желите да подигнете судско писмо за вашу супругу без њеног овлашћења, чиме му на дискретан начин кажемо да му је захтев неоснован. Допао ми се овај семинар пре свега због тога што није сувопаран, на коме се само чује реч предавача, већ и ми посебну пажњу и ми морамо да му покажемо да преузимамо одговорност и да нам је искрено жао што је прошао кроз немили догађај, каже Симић. Не улазити у конфликт са корисником имамо могућност да износимо и размењујемо своја искуства у решавању оправданих, односно неоправданих примедби корисника. Такав метод рада на овом семинару је резултат доброг познавања послова шалтерског радника, јер је предавачица некад радила ове послове, и све што смо од ње чули добро ће нам послужити у раду са корисницима који имају примедбе, каже Даница Букилић, шалтерска радница из РЈ поштанског саобраћаја Београдски венац, којој је ово први семинар након три године рада на овим пословима, док њена колегиница Хана Бркић, са пет година рада, каже: Овакав семинар треба да се похађа пре него што се седне за шалтер. И Сузани Грујић из РЈ поштанског саобраћаја Земун, која на пословима шалтерског радника ради непуних годину дана, овај семинар је послужио као потврда већ примењених техника у раду са корисницима, јер је на претходним пословима у Робним кућама Београд, где је похађала сличне семинаре, научила како треба да се опходи са корисницима који имају (не)оправдане примедбе, док Биљана Ранкић из исте РЈ, која осам година ради овај посао, каже да они сви знају да са странкама треба да разговарају без повишеног тона и улажења у конфликт али да је то у пракси понекад врло тешко примењиво: Највише ме погађа некултура. Скоро сам имала корисника који је све време држао чачкалицу у устима, али сам ипак успела да му пружим услугу не показујући ни једним својим гестом да ми је такво њего понашање непримерено. Такође, семинар обрађује и технике како одговорити на неосноване примедбе или захтеве корисника, односно како не ући у конфликт са корисником. Наведене технике су битне са аспекта да је корисник увек у праву, као и да се избегавањем конфликта запослени не излаже стресу. Код неоснованих примедби запослени се обучавају техникама нижег или истог тоналитета говора (да се не поведу понашањем корисника уколико је он евентуално гласан или груб), техникама које остављају запосленог у стању смирености, као и техници која је најзначајнија код оваквих и сличних ситуација понављања захтева. Техника понављања захтева корисника Техником понављања захтева корисника који није основан, a на коме корисник инсистира и поред аргументованог образложења запосленог да није у могућности да му га испуни, заправо се постиже то да се кориснику не даје одговор да је његов захтев неоснован, немогућ, неизводљив и слично, већ се питањем исказује немогућност пружања услуге на начин који корисник захтева, истакла је Симић. Она је то илустровала и примером: Ако сам вас добро разумела господине, ви желите да подигнете новац са рачуна ваше супруге без њеног овлашћења?. Оваквим питањем се избегава конфликт са кори- сником, даје му се до знања да је захтев немогућ, али му се то не каже експлицитно. Битно је водити рачуна о тоналитету постављања наведеног питања. Након што корисник потврди да жели да подигне новац са рачуне супруге без њеног овлашћења, њему се поново даје аргументовано образложење због чега је то немогуће, као на пример: Жао ми је господине, према прописаним правилима новац исплаћујемо искључиво власницима текућих рачуна или овлашћеним лицима. На примедбе корисника одговорити у пријатељском духу Потребно је да при свакој комуникацији са корисником говоримо не у своје име, већ у име Поште Србије. Битно је да запослени на примедбе одговоре у пријатељском духу, наглашава Биљана Симић. Део сваке обуке за запослене у јединицама поштанске мреже, па и ове, јесу речи и реченице које запослени не смеју користити у комуникацији са корисницима. Понекад се запослени у поштама, посебно када су велике гужве, обраћају кориснику на начин који може изазвати његову љутњу или незадовољство и ако им то није била намера, као на пример: Који је ваш проблем? ; Ја стварно не знам како да вам објасним! ; Одакле вам та идеја?. Таква питања и реченице, а посебно непријатне формулације могу увредити корисника, истиче Биљана Симић и наводи да је то непримерена комуникација на радом месту. Она је истакла и примере како трба поступати у таквим ситуацијама: Изволите господине, како могу да помогнем? ; Потрудићу се да вам поново појасним ; Жао ми је господине, Пошта Србије не пружа ту врсту услуге... Иначе, на обукама о пословном понашању, које се прве похађају, детаљно се обрађује и део учтивих фраза, речи и реченица које остављају утисак љубазности и пословности, где се акценат посебно даје на поздрављањe корисника ( Добар дан, изволите! ; Хвала и довиђења! ), порукама које желе топлу добродошлицу корисницима и захвалност за коришћење услуга Поште Србије. Препознајте оно што чините исправно и то негујте, а будите и поштени и уочите где грешите, како би надаље поступали правилно према корисницима, била је једна од завршних порука Биљане Симић на скоро четворочасовном семинару, на коме учесници нису били само неми слушаоци, већ активни учесници у изношењу својих и туђих искустава. Текст и фото: Ненад Новичић (У следећем броју:,,отклањање пропуста у раду,, ) јул - август ИЗ ЖИВОТА ПОШТЕ

24 ИЗ ЖИВОТА ПОШТЕ РЈ КРУШЕВАЦ ПОШТА ТРСТЕНИК 1 Монографија о 150 година поште на Морави Издавање монографије под називом Пошта на Морави, коју је приредио Миодраг Симић, управник поште Трстеник 1, резултат je жеље да се осветли један делић историје трстеничке поште, дуге 15 деценија. Сам рад састоји се из две целине. У првој је осам поглавља енциклопедијски наведени почеци поштанског саобраћаја у Поводом значајног јубилеја поште у Трстенику, расписан је Конкурс за литерарне и ликовне радове на тему поште и поштара, који је намењен ученицима основних школа на територији ове општине. Како би избор био што праведнији, малишани свету, у Србији и у Трстенику. Други део односи се на историјски развој поштанског саобраћаја на просторима Трстеника од Римљана до године. Симић познаје пошту, њен развој, историјске околности у којима се пошта развијала и наводи обиље чињеница које потврђују његове тврдње, aли он не заборавља ни људе који су увек најважнији, ма колико тех- Награђени на конкурсу посетили ПТТ музеј су подељени у две узрасне категорије млађих, до четвртог разреда, и старијих, до осмог разреда. Председници комисија за избор најмаштовитијих литерарних и ликовних радова Петар Симић, сликар и директор Народног Фото: И. Ђукановић Дугогодишње истраживање: Миодраг Симић нологија и организација напредовали. Kао круну истраживања наводи Хронологију радника трстеничке поште, са списковима поштанских службеника који су радили у трстеничкој пошти и њихове сажете биографије. Интересантно је да у списковима појављује и име познато свим поштарима Младен Ж. Радојковић, српски делегат на оснивачком конгресу Светског поштанског савеза у Берну од 24. августa до 27. септембра године. За њега аутор наводи да је последње дане провео управо у овом крају, у Врњачкој Бањи, до године. Много годинa истраживања уложио је Миодраг Симић како би његов рад био што квалитетнији и да би што више знања из опште историје поште и из трстеничке поштанске прошлости пренеo млађима. Сматрам да је овим, прича о пошти на Морави започела, а ко ће је наставити и кад, зна Судија свег времена, каже Миодраг у овој импресивној монографији. В. Ристић универзитета у Трстенику, и Верољуб Вукашиновић, књижевник и песник директор Народне библиотеке Јефимија из Трстеника, имали су тежак задатак да у мноштву креативних радова изаберу најкреативније, a четири аутора која су освојила прве награде су: Тања Ступљанин, III разред ОШ Живадин Апостоловић Трстеник, Матија Унић, V разред ОШ Јован Јовановић Змај Стопања, Лука Јевтић, III разред ОШ Живадин Апостоловић Трстеник и Стефан Јочић, VII разред ОШ Јован Јовановић Змај Стопања. За мале ауторе најуспешнијих радова, по троје у свакој категорији, односно укупно 12, Пливачки клуб Напредак из Крушевцa припремио је бесплатне сезонске карте. Такође, у пратњи наставника и родитеља добитници награда су, 26. јуна, обишли ПТТ музеј у Београду. Наравно, сви су добили и монографију Пошта на Морави јул - август 2013.

25 НАШИ РАДНИЦИ СТВАРАОЦИ Дизајн малих-великих ствари Креације Марка Вучковића, младог дизајнера РЈ Хибридна пошта, победиле су међу хиљаду радова из региона на Београдској недељи дизајна. Главна награда није занемaрљива стипендија за летњи курс чувене Домус академије у Милану у вредности од око две хиљаде евра. Уочи пута за Италију, колега нам открива зашто је дизајн свеобухватно искуство и улепшавање света. ИЗ ЖИВОТА ПОШТЕ Ово престижно признање ми је велика част и подстицај, али и прилика да реално сагледам где се налазим на међународној дизајнерској сцени. Мало је младих стваралаца којима се пружи шанса да кроче на Домус академију, те се надам да ћу је искористи на најбољи начин, да ћу проширити своје хоризонте и досегнути неке нове вредности, рекао је Марко Вучковић. На Београдској недељи дизајна, чија је мисија да подржи креативце из Србије и југоисточне Европе, осим неафирмисаних било је и познатих аутора попут Драгане Огњеновић, студија Антипод, Јелене Стефановић... Од готово хиљаду пријављених радова на конкурс BDW 100% Future Serbia, 150 је представљено у београдским излозима са идејом да буду доступни широј публици а не сaмо онима који посећују галерије. Многи су са посебним симпатијама застајали у Вишњићевој 10 а, где су биле изложене креације Марка Вучковића Травната лампа и Сатурн сат које су и по одлуци стручног жирија завределе сву пажњу, похвале и прву награду. Вођен циљем да употребне предмете обликује на иновативан и креативан начин, чинећи у исто време помаке у њиховој функционалности, наш колега каже: Облици су основа дизајна, текстура га чини оригиналним, а важан је и добар однос боја. Посветио сам се делу ентеријера који ће служити за обасјавање простора, уз увођење једног новог елемента хидропонског узгоја траве. Моја стална инспирација је природа и њено савршенство, јер мислим да је спас за савремeног човека живот у сагласју с природом. Када је реч о сату, он представља два преклопљена диска, ради што лакшег и бржег сагледавања тачног времена. Тренутно разрађујем концепт необичних наочара за омладину. Оне ће давати искривљену слику стварности и постицати да чешће размишљамо о другима. Највећа ми је награда када моје идеје постану живе и када та визуелизација гледаоцу пренесе поруку. Референцама и успесима овог двадесетосмогодишњака додајемо и другу награду коју је освојио претпрошле године на интернационалном Миксер фестивалу у конкуренцији више стотина дизајн решења свакодневних предмета за реномираног немачког произвођача Karе, затим прву награду за цртеж у Берлину у организацији Bosh fondation, као и бројна учешћа на такмичењима и групним изложбама. Када га пријатељи питају шта са таквим талентом тражи у Пошти, овај младић нагласи како, да би стварао без трзавица и међа, мора имати обезбеђену егзистенцију. Колико је та сигурност важна најбоље је искусио током студија, јер је издржавајући самог себе променио чак 12 занимања, неретко радећи и по две смене. То га није омело да дипломира на индустријском дизајну у року и са просеком 8,9. Такође, каже да се иако Пошту сви повезују са традиционалним чиновништвом које нема респекта за креативност пронашао у графичком дизајну, прелому, типографији, припреми за штампу... За мене то нису само пуки радни задаци, већ изазови како да спојим жеље наручиоца, специфичност и препознатљивост производа или услуге, правила струке и теорије, и разбарушену машту. Према мојим решeњима je рађен новогодишњи програм Поште, Профил Предузећа, разноврстан промо-материјал. У том занимљивом и нимало лаком послу, потребна је прецизност и стрпљење својствено сваком радозналом истраживачу. Драгоцена су ми и мишљења колега с којима стално размењујем искуства, делимо најбоље праксе и међусобно се едукујемо. Наш саговорник је велики љубитељ и поклоник ликовне уметности, а посебно цртежа који је полазиште сваког његовог рада. Илустрација је нешто чему тежим, дизајн, којим се улепшава свет, јесте нешто у чему се остварујем, а глума је нешто што је моја потајна жеља, открива он. Годинама је напорно учио и радио, те су ова лепа дешавања и награде добродошло и заслужено признање за сав труд и посвећеност, али и за снажан печат оригиналности. Радујем се тим првим и најслађим плодовима, али и са срећом треба знати... Једино жалим што моја мајка није дочекала да ме види како живим свој сан, резимира Марко Вучковић, дизајнер који ће тек имати шта да каже и покаже. Н. Маринковић јул - август

26 БОБАН САВИЋ У ТИМУ КРЕАТОРА ПОШТАНСКИХ МАРАКА РЈ СРБИЈАМАРКА ФИЛАТЕЛИЈА Шест месеци припремао издање поводом 1700 година Миланског едикта: Бобан Савић Тим креатора поштанских марака РЈ Србијамарка чине реномирани ликовни уметници, прави мајстори, не само у свом ликовном изражавању, већ и у креацији ових уметничких минијатура. Њихова идејно ликовна решења су до сада освојила низ међународних и националних награда и плене и даље пажњу наше и светске јавности. Водећи тим некадашње Југомарке, садашње РЈ Србијамарка у склопу Поште Србије, увек је тежио ка савршенству у свом умећу и тако био узор осталима у овој бранши, у мајсторству гравуре, цртежа и илустрације и дугогодишњи пандан тиму Завода за израду новчаница и кованог новца Народне банке Србије, у чијем саставу су такође сликари и мајстори гравуре, који се баве минуциозном уметничком делатношћу, израђујући идејно-ликовна решења за новчанице. У посебном уметничком и стваралачком амбијенту РЈ Србијамарка није било тешко да се запазе и препознају резултати колеге Бобанa Савићa, академскoг сликарa, магистрa илустрације, који се РЈ Србијамарка, Пошти Србије прикључио ушавши на велика врата, победом на ликовном конкурсу за идејно-ликовно решење марке за заједничко издање Србије и Мађарске посвећено 200. годишњици рођења Франца Листа, године. Бобан Савић је један од најзначајнијих илустратора и стрип аутора на нашој сцени током последње две деценије, а веома Цењен и на међународној сцени Као уметнички директор визуелних ефеката на филму Чарлстон за Огњенку редитеља Уроша Стојановића поставио је светске стандарде без преседана у нашој филмској продукцији је цењен на међународној. Илустровао је многобројне књиге, међу којима су и Толкинова Фармер Гил од Бута, књига Љиљане Праизовић Кнежевић и Северни ветар, те Галеб Џонатана Ливингстона. Аутор је низа награђиваних стрипова, а уз Горана Суџуку је радио на трећем албуму из серијала стрипа L Histoire Secrete, под називом Le Graal de Montsegur, сценарија Жан Пјера Пака. Веома запажене резултате на међународној и нашој сцени дао је његов рад на стрипу Hieronymus Bosch и L orde du Chaos француског издавача Delcourd. Као уметнички директор визуелних ефеката на филму Чарлстон за Огњенку редитеља Уроша Стојановића поставио је светске стандарде без преседана у нашој филмској продукцији. За истоимени филм дизајнирао је маестралне пејзаже српских пустопољних забити, сцене исплакивања језера, јата демонских лептирова око Велике Богиње. Ове сцене су потом оживљене уз помоћ дигиталне анимације. За издање пригодне поштанске марке 1700 година Миланског едикта, а у покушају да на уметничкој минијатури каква је Бобан Савић Гето је рођен 1972 године. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду на одсеку сликарства, а магистрирао илустрацију на београдском Факултету примењених уметности. Победнички рад на конкурсу посвећеном 200. годишњици рођења Франца Листа поштанска марка, што детаљније прикаже један од најзначајнијих историјских тренутака у развоју цивилизације какву је данас знамо, Бобан Савић је пуних шест месеци радио читав низ цртежа, слика, портрета, студија и композиција у најразличитијим ликовним техникама акварел, темпера, гваш, оловка, крејони у боји и комбиноване технике. Ови цртежи и слике дају свестран уметнички допринос обележавању Миланског едикта на маркама и представљају различите фазе у креирању емисије и нашли су своје место на изложби коју је Пошта Србије, у сарадњи са Амбасадом Краљевине Шпаније у Београду и Институтом Сервантес, организовала у галерији Института Сервантес у Београду. У претходне две године Бобан Савић је дао низ изузетних идејно-ликовних решења за пригодне поштанске марке Поште Србије од којих наводимо неколико: пригодна поштанскa маркa посвећенa 100. годишњици првог српског играног филма Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа, Лунарни хороскоп Година Змаја, Наука, као и издања у част обележавања јубилеја 100 година српског војног ваздухопловства, које је објављено у децембру године, а које се састоји од шест марака у форми карнета и једног пригодног коверта првога дана. А. Деспотовић јул - август 2013.

27 ФИЛАТЕЛИСТИЧКИ НОВИТЕТИ Европска заштита природе Пошта Србије већ деценијама у свој Програм издавања пригодних поштанских марака редовно уврштава и пригодно издање Европска заштита природе. Критеријум за избор мотива за овогодишњу серију марака посвећену заштити природе био је, у складу са иницијативама примене Европске конвенције о пределу, избор природних добара која су и пример бриге о одрживом развоју и која обједињују вредности природног и културног наслеђа. Осим тога, у овој години обележавају и 50 година од добијања статуса Заштићено природно добро. Рајац и Ресавска пећина Ове критеријуме испунили су планина Рајац недалеко од Љига и Ресавска пећина. Рајац је предео нарочите природне лепоте који, осим изузетних природних одлика има и значајно место у историји Србије. Његов највиши врх (848 м) део је планинског венца Сувобор на чијим се падинама, током Првог светског рата, одиграла чувена Колубарска битка у којој су учествовали и 1300 каплара, у чију част је на планини Рајац подигнут и споменик. Осим историјског, Рајац има и културни значај јер је домаћин традиционалне манифестације Косидба на Рајцу, која симболично представља мобу и свечани завршетак кошења планинских ливада. Марка са мотивом Рајачке косидбе има номиналну вредност 46 динара. И споменик природе Ресавска пећина нашао је своје место на пригодној поштанској марки овога издања. Реч је о марки номиналне вредности 50 динара на којој је приказан један од најзначајнијих спелеолошких објеката и туристичких пећина Србије. Унутрашњост Ресавске пећине, која је стара око 80 милиона година, обилује бројним дворанама, галеријама, стубовима, сталагмитима и сталактитима, драперијама и окамењеним водопадима. Сама пећина дуга је 4,5 км од којих је истражено 2,8 км. Ликовно решење за обе ове пригодне марке дело је Мирослава Николића, креатора поштанских марака Поште Србије. Осим две марке, ово издање има и два FDC коверта. Марке су штампане техником вишебојног офсета у табачићима од по осам комада са вињетом у средини, а тираж издања је серија. Издање, које је реализовано уз стручну сарадњу Завода за заштиту природе Србије, пуштено је у оптицај 14. маја. Флора Прво полугодиште ове године, у складу са Програмом издавања пригодних поштанских марака, завршава се традиционалним пригодним издањем на тему Флора. Тема овогодишњег издања Флора су цветови из породице орхидеја (Orchidaceae). Издање, чију је ликовну обраду потписао Мирослав Николић, креатор марака Поште Србије, има четири пригодне поштaнске марке номиналних вредности 22, 33, 46 и 60 динара, на којима су приказана четири цвета из породице орхидеја. Иако се сматрају веома ретким, па их зато називају и краљевским цвећем, орхидеје су прилично распрострањена биљна врста која успева широм планете. Има их око 15 до различитих врста, а не успевају једино на арктичком леду и у пустињама. Велики број ових величанствених цветова настао је и у контролисаним условима, укрштањем различитих врста орхидеја. Овакви цветови, настали укрштањем, називају се хибриди, а два таква хибрида, бургундскоцрвени цимбидиум (Cymbidium Burgundian) и жута масдевалиа (Masdevallia Kimballiana) приказани су на маркама номиналних вредности 22, односно 33 динара. Марка номиналне вредности 46 динара за мотив има орхидеју која расте у природи лављу орхидеју (Angraecum leonis), чији најлепши примерци расту на малој групи острва вулканског порекла, познатих као Коморо острва, смештених између Афричке обале и Мадагаскара. Овај предивни бљештавобели цвет живи као епифита на дрвећу, које користи само као подлогу. Четврта марка у овом издању, марка номиналне вредности 66 динара, приказује још једну хибридну орхидеју зелени цимбидиум (Cymbidium Fort George). Издање је штампано у тиражу од серија, а марке се продају у табацима од по двадесет марака. Штампане су техником вишебојног офсета у новосадској штампарији Форум, а датум пуштања овог издања пригодних поштанских марака у оптицај је 14. јун. А. Д. јул - август ФИЛАТЕЛИЈА

28 СПОРТ РАДНА ЈЕДИНИЦА ПОШТАНСКОГ САОБРАЋАЈА КРАЉЕВО Добрача добар домаћин Да су радничко-спортске игре увек биле нешто више од самог спорта, резултата и такмичења показало се и ове године у Радној јединици поштанског саобраћаја Краљево, где су, у организацији поште Тутин, 22. јуна одржана такмичења за раднике ове РЈ. Игре су одржане у месту Добрача на Пештерској висоравни у општини Тутин, управо на самој граници Србије са Црном Гором, или тачније, тамо где почиње и где се завршава Пошта Србије. Становници овог подручја, познатог по веома суровој клими и температурама које се у зимском периоду спуштају и до минус 40 степени, познати по томе што умеју добро да се организују и у тешким условима, доказали су се још једном као добри домаћини. Уз финансијско учешће свих радника такмичара из свих општина са подручја РЈ ПС Краљево (Краљево, Врњачка Бања, Нови Пазар, Рашка, Сјеница и Тутин), као и оба репрезентативна синдиката, обезбеђена су средства за одржавање такмичења, која је отворио Ненад Милашиновић, директор РЈ ПС Краљево, уз симболично пуштање 20 голубова писмоноша. Учествовало је близу 80 такмичара у више различитих спортских дисциплина: фудбал, одбојка, ношење вреће, трчање у поштанским врећама, брзина и тачност бројања новца, пикадо, шах, бацање камена са рамена (традиционална пе јул - август 2013.

29 штерска дисциплина), бацање диска, скок у даљ из места и бацање кугле. У пракси се показало да су резултати мање битни, а да је важније дружење, очување традиције и добрих међуљудских и међуколегијалних односа. Све присутне, а посебно колеге који су први пут посетили Пештер, фасцинирала је лепота планинског пространства и у њима пробудила жељу за поновним доласком у ове крајеве. Након проглашења победника и извршене примопредаје домаћинства између овогодишњег домаћина Тутина и наредног Сјенице (симболичном предајом поштанске заставе), радници су у добром расположењу наставили дружење уз ручак и музику. Текст и фото: Фехим Куртовић Оријентиринг за све Планинарско друштво Поште Србије је на Дивчибарама по седамнаести пут организовало такмичење у оријентирингу, на којем је наступило 132 такмичара из 18 домаћих клубова, као и два оријентирца из Бугарске. На обронцима Дивчибара, Планинарско друштво ПТТ организовало је 29. и 30. јуна ПТТ КУП, који се бодује за званично Првенство Србије у оријентирингу. Временске прилике су биле изузетно повољне тако да су такмичари постизали веома добре резултате најбоља времена за ових 17 година такмичења на дивчибарским стазама, рекао је Ђорђе Загорац, председник ПД ПТТ. Наиме, у сениорској категорији прво место је заузео Блажо Максимовић из клуба Ртањ. Он је првог дана савладао стазу дугачку 4,3 км са ви- ПТТ КУП И ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ синском разликом од 160 м за свега 35,06 минута, док је другог дана, постигао време од 64,22 минута на дупло дужој и захтевнијој стази. Наше друштво је имало такмичаре у млађим категоријама, док су старији оријентирци били ангажовани као домаћини такмичења. Тако је у категорији јуниорки од година Кристина Радичевић освојила златну медаљу, а Сандра Воиновић бронзу. Занимљиво је да је оријентиринг ове године на Медитеранским играма у Турској промовисан као спорт кандидат да се појави у породици званичних дисциплина у Шпанији, где ће, надамо се, и Кристина и Сандра наступити у репрезентацији Србије. Замолили смо саговорника да нам каже нешто више о овом све популарнијем спорту и могућности које он нуди за активан одмор: Оријентиринг није скуп спорт потребан је само компас и опрема за трчање у природи. То је и породичан спорт, јер се њиме могу истовремено бавити све генерације. Може се упражњавати и рекреативно и такмичарски. Такмичарске категорије су од десет па све до седамдесет година. Такмичар у сваком тренутку мора знати где се налази, и наравно, на основу знања и искуства у читању карте, да доносе одлуку о томе којим правцем ће се кретати како би најбрже обишао целу стазу и пронашао све контролне тачке. В. Ристић СПОРТ јул - август

30 ПРЕСТОНИЦА ДРУГИ ПИШУ БЕОГРАДСКИ ТОПОНИМИ: ВРЕМЕ И ПРОСТОР ГРАДА ПОХРАЊЕНИ У ЈЕЗИКУ Историја писана именима Називи београдских улица, тргова, квартова, капија, брда, мостова, обала, чесми, здања... много пута су се мењала кроз епохе и језике. Иза сваког од њих постоји прича. Све те приче, њихови јунаци, њихови приповедачи и читаоци (слушаоци) уткани су у једну, колосалну, јединствену причу звану Београд. Можда Београд и није ништа друго до таква прича. Заједно са вама, у неколико бројева Националне ревије, кроз топографију Београда пребираћемо по њој, зрно по зрно Пише: Драган Перић Као и други велики градови, Београд се састоји од много малих целина које носе своја, често занимљива и необична, имена. Неки од тих назива везани су за догађаје, неки за људе, неки за објекте који су некада ту били и углавном их више нема. Неки су разумљивији зналцима турског или каквог другог страног језика него самим Београђанима. Подсетићемо на неке од тих назива. Баново брдо. Данас је то део града који се налази између Кошутњака, Топчидера, Чукарице и Жаркова. Својевремено, због одличног положаја земљишта, ту су били виногради. Највећи део њих припадао је Дубровча- Матија Бан ( ), Дубровчанин, писац, дипломата, професор београдског Лицеја, члан Српске краљевске академије, шеф прес-бироа и националне пропаганде, човек који је први, 1848, по узору на пољски језик, сковао реч четник нину Матији Бану, публицисти, педагогу, политичару и дипломати, који је дошао да живи у Србији. Од његовог презимена временом је настало име целог брда. Бара Венеција. Део града од данашње главне аутобуске станице до ушћа Топчидерске реке. Због мочварности и честог изливања Саве, Београђани су га поспрдно назвали Бара Венеција. Данас се то име скоро и не помиње, већ се обично каже крај око железничке станице. Батал џамија. Потпуно заборављен топоним. У слободном преводу са турског значи разваљена и остављена џамија. Од глагола баталити. Сама зграда те џамије је једно време коришћена као барутни магацин, пошто је била далеко од града, потом је цео тај простор био градска депонија, а онда је то затрпано и подигнут је хан. Године је на месту хана започета градња данашњег Дома Народне скупштине. Бара Венеција и поглед на Београд пре подизања железничке станице на том месту јул - август 2013.

31 ПРЕСТОНИЦА Хан на месту некадашње Батал-џамије, године 1876 (место где је данас Дом Народне скупштине) ДРУГИ ПИШУ Булбулдер. Топоним који још спомињу старији Београђани. У преводу са турског значи славујева долина. Долина славуја. Налази се на потесу између Вилиних вода, Карабурме и Врачара, односно, захвата добар део врачарских брда. Тридесетих година XX века, након отварања Опсерваторије, тај назив је замењен српским Звездара. Варош капија. Део града који се протеже од Калемегдана до улице Царице Милице и до Бранкове. Са доње стране, до Саве, граничи се са Сава малом. Топоним је у употреби и данас, само је сужен на део око Саборне цркве, Косанчићев венац и део око хотела Палас. Назив потиче од капије кроз коју се из српског дела око тврђаве улазило у град, а налазила се у данашњој Поп Лукиној улици. Видин капија. Такође једна од капија кроз коју се улазило у град, налазила се у близини данашње Очне клинике у Улици Џорџа Вашингтона, а сам топоним полако нестаје из употребе. Вилине воде. Део Београда који се протеже од Дорћола, уз десну обалу Дунава, све до Карабурме. Данас се ту налазе градска индустријска зона, као и Лука Дунав. У том подводном крају Градска болница на Видин капији, крајем XIX века често су су појављивала језерца и поточићи, који би убрзо нестајали и искрсавали на другом месту. Од те вилинске игре вода потиче ово име. Најстарија фабрика на Вилиним водама која постоји и данас је кланица. Врачар. Све од Дома Народне скупштине (негда Батал-џамије) и Ташмајдана до Топчидера и Улице Кнеза Милоша, некада је наткриљивало име Врачар и врачарска брда. Врачар је, дакле, некада обухватао и Грантовац, Славију, Звездару, Чубуру, Црвени крст, Пашино брдо, Вождовац Временом су се ти делови града издвајали и устаљивала су се њихова посебна имена. Данас је Врачар смањен на део који гравитира око Каленићеве пијаце. Грантовац. Обухвата део Београдске, Крунске и Његошеве улице, а назив носи по Шкотланђанину Гранту који је на време осетио потребу града за ширењем, купио то земљиште док је још било јефтина ледина надомак града, испарцелисао га и те парцеле продавао пар година касније као градско грађевинско земљиште, по много вишим ценама. Сам топоним је заборављен, а на сличан начин су богатство згрнули и Мекензи и Карне- Трећепозивачка чесма на Булбулдеру, године Варош капија, двадесетих година XX века јул - август

32 ПРЕСТОНИЦА ДРУГИ ПИШУ Управна зграда Кланице на Вилиним водама, крајем XIX века Зграда Учитељског дома на Врачару, двадесетих година XX века Кућа министра Генчића у Крунској улици, тридесетих година XX века Виле на Дедињу, средином XX века Следећом приликом На жалост, остадоше овом приликом непоменути многи лепи топоними, као што су Смутековац, Торлак, Губеревац, Тобџијска пијаца, Зерек, Јатаган мала, Карабурма, Кошутњак, Палилула, Пиштољ мала, Букурешт мала, Прокоп, Сава мала, Сењак, Скадарлија, Позоришни трг, Славија, Ташмајдан, Теразије, Топчидер, Три кључа, Чубура, Чукарица Али време је пред нама и пред Националном ревијом. ги, па Београд и Њујорк везује и чињеница да је Карнеги хол подигнут новцем Београђана. Два бела голуба. Овај изгубљени топоним односио се на део града око данашњег Радио Београда, на чијем се месту налазила кафана Два бела голуба, власништво Јове Кујунџића, терзије, оца Милана Кујунџића Абердара, др Воје Кујунџића и Јелене Кујунџић (удато Новаковић). Кад је кафана купљена за потребе изградње Дома Занатске омладине, у уговору је стајало да се два бела голуба задрже. То је испоштовано, па и данас изнад улаза у зграду Радио Београда (некадашњу зграду Дома Занатске омладине) можете видети композицију на којој су два ковача иза наковња, а испред се налазе два голуба и маказе, ознака терзијског заната. Име Два бела голуба је једно време носила Светогорска улица, која управо одатле почиње. Дедиње. Овај крај по виноградима, познат као Дедиње или Дедина, протезао се од Сењака до Топчидера. Осим неколико мањих кућа, није био насељен све док Карађорђевићи, баш због те ненасељености, ту нису подигли двор. Тад су, брже-боље, сви они којима је било битно да буду у близини краљевске породице почели ту да зидају виле, па је крај постао то што је и данас. Они воле да кажу елита, Београђани, пак, кажу богаташи и скоројевићи. Углавном, крај у којем је за кратко време грађевинско земљиште вртоглаво поскупело, а то се, уз назив, одржало све до данашњих дана. Дорћол. Уз Београдску тврђаву и сам Калемегдан, ово је најстарији део Београда. Сам назив Дорћол, на турском раскрсница четири пута, односи се на ону раскрсницу улица Цара Душана, Краља Петра и Дубровачке, а протеже се од Калемегдана до Вилиних вода и од Дунава до Зерека (Господар Јевремова улица). Крај су насељавали углавном Турци, Јевреји и Цинцари, а тек у другој половини XIX века и Срби су ту почели да купују куће. Енглезовац. Део града који је обухватао све дуж данашње Мекензијеве, некадашње Улице маршала Толбухина, од Славије до Чубуре ( Градића Пејтона ). Као и Грантовац, настао је тако што је Енглез Мекензи на време схватио тенденције ширења града, јефтино купио ливаде ван Београда, стрпео се пар година и то исто земљиште, овај пут испарцелисано, скупо продавао као градско грађевинско земљиште. Мекензи је на дну своје улице подигао велелепну палату Сала мира, која је године постала Социјалистички дом, а после Другог светског рата биоскоп Славиjа, да би данас, више од десет година чекајући најављену нову градњу, ту био и паркинг. Уз салу, нестао је и привремени топоним, само је улици враћено име Мекензијева. Звездара. Један од млађих топонима, рекосмо, настао тридесетих година XX века, отварањем Опсерваторије на Булбулдеру. Сам крај се налази на некадашњим врачарским брдима, а протеже се између Карабурме, Врачара, Професорске колоније и Палилуле. На Звездари се, поред Опсерваторије, налазе још и Студентски дом, Ново гробље, Градска болница (некадашња Општа болница, задужбина Николе Спасића) и парк Звездарска шума јул - август 2013.

33 ПРЕСТОНИЦА ДРУГИ ПИШУ Дом Занатске омладине, данас зграда Радио Београда, средином тридесетих година XX века Зелени венац. Исушивањем баре познате као Манојлова башта, средином XIX века, а за потребе зидања Народног позоришта, започела је прича о овом делу града. Од позоришта није испало ништа, пошто су све паре прикупљене за градњу потрошене на темеље. Да би се прикрила брука, темељи су затрпани и остали тако све док године урбанисти нису затворили Велику пијацу на данашњем Студентском тргу, а отворили три нове: Зелени венац, Каленићеву и Јованову пијацу. Пијац Зелени венац је подигнут на темељима несуђеног позоришта и био је најмодернији пијац тог времена (баш као што је то, након недавне реконструкције, и данас). Тиме је цео тај део града постао много прометнији. Име целог краја, пак, много је старије. Датира још од средине XIX века, кад је госпођа Херман, удовица немачког шеширџије који је дошао у Београд у потрази за срећом, отворила кафану на рогљу Бранкове (Господске), Призренске и Југ Богданове улице. Захвaљујући вредној госпођи Херман, кафана је брзо изашла на добар глас, а како је уместо фирме имала само плехани венац омалан зеленом бојом, име се само наметнуло. Временом је то име прерасло кафану и цео тај део града су почели тако да зову, што се задржало до данашњих дана. Студентски дом Краљ Александар, средином тридесетих година XX века Душанова улица, од Јеврејске ка Улици краља Петра, крајем XIX века Енглезовац, хотел Славија и Мекензијева улица, почетком XX века јул - август

34 ЗАБАВА ПАТЛИЏАН ИМА ЛЕКОВИТА СВОЈСТВА Велико богатство витамина У ботаничком смислу, патлиџан се убраја у исту породицу као и парадајз (помоћнице), али се од њега у практичном, кулинарском погледу, битно разликује и у кухињи сасвим друкчије употребљава. Пореклом је из Индије, одакле се ширио најпре према истоку, а тек потом према западу. У Индији се узгајао као културна биљка још пре 3000 година. У Европу је стигао тек у 13. или 14. веку, а у наше крајеве у 16. Занимљиво је да је до нас дошао преко Северне Америке. Моћни састојци, који се налазе у кори и месу плавог патлиџана, веома су корисни савезници у борби коју сваког дана водимо за здравље. У плавом патлиџану налази се право богатство, у облику мноштва влакана и никако занемарљиве количине витамина Б1 и Б6, као и калијума. Одличан је извор и бакра, магнезијума, мангана, фосфора, ниацина и фолне киселине. Све поменуте високовредне материје, као и многе друге којих у тамноплавим плодовима има у мањим количинама, сврставају плави патлиџан међу поврће које би требало да се на трпези налази што чешће. Успешан у борби против холестерола Насунин, моћни антиоксидант из коре патлиџана, веома је ефикасан у спречавању оксидативне дегенерације липида. Управо због тога, патлиџан је веома успешан у борби против холестерола, што је потврђено резултатима више научних студија и истраживања. Ипак, научници се још не усуђују да сам екстракт поменуте супстанце користе у исте сврхе, јер се у неколико истраживања показао као неадекватан. Најављена су нова ис- питивања која би требало да реше ту недоумицу. Сок од патлиџана је горак и оштар, па га због тога пре употребе ваља посебно припремити: ољуштити му кору, а месни део посолити и истиснути му горчину. Кора му је релативно дебела и жилава, па се мора ољуштити јер није за јело. Задржава се једино приликом печења или филовања, кад је потребно да се мекана средина или надев сачувају. Меснати део патлиџана садржи доста соланина, горке гликол-алкалоидне супстанце, а што су плодови старији, има га више. Због тога се патлиџан, кад сазри не једе, јер је превише горак. Месо му је сунђерасто, па при пржењу упија доста масноће, али је интересантно да је после извесног времена отпусти. Да се не би рекло да ничему не служи, навешћемо да се у суринамској народној медицини корен патлиџана користи против унутрашњих крварења и астме, а лист против дизентерије. Превентивна улога Ангиогенеза је физиолошки процес изградње нових крвних судова, али и део процеса раста и зарастања рана. Такође, учествује у расту малигних тумора и њиховом ширењу по организму, јер снабдева ћелије рака кисеоником и хранљивим материјама. Резултати истраживања, које су спровели стручњаци Одсека нутриционистичких наука у Јапану, показали су да је насунин инхибитор ангиогенезе и да би могао да буде од помоћи у превенцији обољења, у чијем напредовању учествује ангиогенеза. Антицијанини, којих такође има у кори патлиџана, имају слично инхибиторно дејство, то јест спречавају раст неких ћелија рака. Стручњаци посебно наглашавају да се исхрана богата плавим патлиџаном саветује за бољу контролу дијабетеса типа 2. Одличан баланс високог садржаја влакана и слабо растворљивих угљених хидрата чини то поврће идеалним за регулацију нивоа шећера у крви. Припремила: А. Милошевић јул - август 2013.

35 ПРАВИЛА ЛЕПОГ ПОНАШАЊА НА ЛЕТОВАЊУ Одевајте се дискретно И током летњег одмора, а нарочито за време боравка на плажи, долази до изражаја да ли знамо лепо да се понашамо. Ако смо у купаћим гаћицама не значи да смо бонтон оставили код куће. Ево неколико савета о правилима лепог понашања на плажи. У месту у ком летујете не треба ићи у шетњу у купаћем костиму: то открива лош укус. Дискретност у одевању значи поштовање других. Постоји на хиљаде комбинација у којима нећете бити непристојни: од бермуда и мајица до хаљиница. Међу практичнијим решењима за жене је ношење пареа преко купаћег костима. Мушкарци, пак, не би смели у шетњу без мајице. На летовање се иде како бисмо се одморили и како бисмо били што даље од буке. Треба избегавати ситуације да вам де- РЕЦЕПТ Пита од патлиџана Састојци: 2 патлиџана средње величине 1 главица црног лука 1 шаргарепа ½ струка празилука 1 кашика сувог зачина по укусу бибера 2 кашике першуна уље и кисела вода за прскање кора уље за пржење 3 чена белог лука 1/2кг дебљих кора за питу Припрема: Плави патлиџан ољуштити, исећи га на коцкице, па га ставити у кипућу посољену воду. Кувати га око десетак минута, оцедити и испрати хладном водом (са овим поступком одстранићете онај горки укус из патлиџана) и поново га оцедити и оставити на страну да се добро оцеди. Главицу црног лука ситно исецкати, па ставити у шерпу са уљем да се полако пржи, а кад постане стакласт додати очишћен и на пола пресечен, па онда ситно исецкан празилук, нарендану шаргарепу, пропасиран бели лук и на крају оцеђен плави патлиџан. Све ово добро упржити. Зачинити са вегетом и бибером, додати першунов лист и на врх ножа љуте млевене паприке. Ватросталну или керамичку чинију (25 цм X 35 цм) подмазати са мало уља, ставити две коре доле, сваку подмазати са мешавином киселе воде и уља (око 100 мл киселе воде и 50 мл уља) па ставити фил. И следеће две коре мало погужвати, четкицом их мало намазати са мешавином воде и уља, па ставити фил. Биће довољно места за три реда фила и четири реда кора. БОНТОН (20) ца неконтролисано трче и вриште, да вам непрестано звони мобилни телефон, да причате на сав глас. Мора се имати на уму да нисмо сами. На плажи, као и у парку, може се јести, но након оброка потребно је очистити за собом. Опште правило гласи да се у скоро свим земљама послуга радује бакшишу. Будите већ првог дана великодушни према собарици и сигурно ће вас затрпати чистим пешкирима и постељином. Нећете погрешити ако износу на рачуну додате 15 до 20 одсто. У јужној Европи напојница се не даје у руку келнеру већ се оставља на столу. Постоји један изузетак: у Азији се давање бакшиша сматра увредом! Онај ко не жели да скрене пажњу на себе, морао би да се побрине за адекватну гардеробу: дуге панталоне, кошуља и сукња на преклоп треба да се нађу у сваком коферу. То је нарочито важно ако путујете у муслиманске земље, као што су Египат, Мароко, Тунис и Турска. У Тунису је забрањено љубљење и на улици нису радо виђени нежни додири. Веома је битно да жене не гледају мушкарце у очи, јер би они то могли да схвате као позив на флертовање. Ако желите нешто да фотографишете, увек претходно питајте за дозволу, јер је неучтиво сликати жене у традиционалним одорама и вернике који се моле. Туристи треба да знају да су трговци на базарима у цену своје робе урачунали 100 одсто вишка, да би се могли цењкати. Када продавац изгуби интересовање за даље цењкање, значи да сте цену спустили на праву вредност. Тада треба да купите жељени предмет или да се оканете куповине, пошто би даље погађање представљало увреду за продавца. У Тајланду, Индији, Индонезији и на Малдивима не бисте смели никога да помазите по глави, а поготово не децу јер ту се налази душа коју не треба додиривати. У Турској немојте никоме да пружате леву руку. Турци сматрају да је она нечиста и зато јело треба искључиво да узимате десном руком. Понуђени чај представља знак гостопримства и обавезно га попијте, да не бисте увредили домаћина. Завршити са корама. На крају прелити са остатком киселе воде и уља. Пећи на 180 C око сат времена, а када је пита печена, прекрити је чистом крпом и оставити да се прохлади. Ово вам може бити вечера уз јогурт или за друштво уз пиво. Пријатно! Припремила: А. Милошевић јул - август ЗАБАВА

36