Bod lji ka vo pra se

Transkript

1

2 Džu li jan Barns Bod lji ka vo pra se The Porcu pi ne obra da : Lena ad.org 2

3 3 Za Di mitri nu

4 1 Sta rac je sta jao bli zu pro zo ra na šestom spra tu ono li ko ko li ko mu je to vojnik do puštao. Na po lju, grad je bio nepri rod no mra čan; unutra, svetlost sla bašne sto ne lampe je dva pri metno se cakli la na me talnom okvi ru nje go vih teških na oča ra. Bio je ma nje do te ran no što je po li ca jac oče ki vao: ode lo mu je bilo izgužva no na le đi ma, a osta ci sede kose di za li su se u ču perci ma. Nje go vo drža nje, me đu tim, bilo je sa mo uve re no; bilo je čak i neke ra to bornosti u tome što mu je levo sto pa lo čvrsto sta ja lo na crti koja je bo jom bila po vu če na po podu. Lako nagnu te gla ve, sta rac je osluški vao pro teste žena u krca tom centru gra da ko jim je on to li ko dugo gazdo vao. Smeškao se sebi u bra du. Sa ku pi le su se u ovo vlažno de cembarsko veče ispred Crkve sve tog arhanđe la Mi hajla, zbornog mesta iz davnih dana mo narhi je. Mno ge su najpre ušle u crkvu i upa li le sve će u vi si ni ra me na: tanke, žute sve će koje su se, da U zbog loše izra de ili od topli ne okolnih pla me no va, po vi ja le po sre di ni, pa im je vo sak uz me ka ni zvuk ka pao u ve li ku tac nu na ko joj su sta ja le. Za tim su žene, sva ka od njih opremlje na svo jim oružjem za pro test, izašle ispred crkve na trg, na koji im je dosko ra bio za bra njen pristup, na kon što je bio opko ljen tru pa ma pod ko mandom jed nog ofi ci ra u kožnom ka pu tu čiji se čin nije vi deo. Tu je tama bila gušća, pošto je na tom prosto ru tek sva ka šesta lampa iznu re no svetle la. Mno ge žene sada po se go še za čvršćim, be ljim sve ća ma. Da bi utro ši le samo prvu ši bi cu, sva ku novu sve ću pa li le su pla me nom prethod ne. Premda su neke žene no si le krzne ne ka pu te, ve ći na njih došla je ode ve na pre ma uputstvi ma. Ili, tač ni je, ne ode ve na: izgle da le su kao da su tek pristigle iz ku hi nje. Ke ce lja pri ve za na pre ko de be lih ša re nih ha lji na, uz de beo džemper koji je no šen da bi gre jao u sta nu bez gre ja nja, a sada je šti tio od zime na trgu ispred crkve. U du bo ki džep ke ce lje, ili u džep ka pu ta, uko li ko su bile formalni je ode ve ne, sva ka žena sta vi la je po jed nu po ve ću ku hinjsku alatku: alu mi ni jumsku kutla ču, drve nu ka ši ku, neke su no si le če lik za oštre nje no že va ili čak, kao da je u odre đe nom tre nutku va lja lo izgle da ti pre te če, tešku me sarsku vi ljušku. De monstra ci je su po če le u šest sati, u vre me kada su žene po tra di ci ji tre ba le da budu u ku hi nji i pripre ma ju ve če ru, premda je u posled nje vre me ta reč ozna ča va la odurnu pa pazja ni ju, nešto izme đu čorbe i papri ka ša, pripremlje nu od dve-tri repe, pi le će šije, ako bi se uopšte našlo tako nešto, ne ko li ko listo va ku pu sa, vode i ba ja tog hle ba. Ve če ras one neće me ša ti te sra motne spla či ne kutla ča ma i ka ši ka ma koje su po ne le u dže po vi ma. Ve če ras su izne le te stvarči ce da bi nji ma uz neko sa mosvesno uzbu đe nje ma ha le jed na dru goj. I tako je po če lo. Kada su orga ni za torke, gru pa od šest žena iz na se lja Me ta lurg (blok 328, ulaz 4), 4

5 kre nu le s kal drmom poplo ča nog skve ra i na či ni le prve ko ra ke po asfalti ra nom bu le va ru s dve ma tramvajskim pru ga ma koje su tamno sja le, prva alu mi ni jumska kutla ča raspa li la je o svoj ti ganj. Na red nih ne ko li ko tre nu ta ka, dok su osta li stid lji vo ali s pošto va njem po če li da im se pri dru žu ju, buka je ima la la ga ni, ispre ki da ni ri tam, kao ka kav je zi vi ku hinjski posmrtni marš. Ali kada je go mi la de monstra na ta prihva ti la po ziv, oni prvi na go vešta ji sve ča nog reda na mah su iščezli, a interva le ti ši ne ispu ni li su zvu ci no vih uda ra ca otpo za di, sve dok dvo rište crkve, gde su lju di sada bez za zo ra do la zi li da kroz tihu mo litvu opšte s Bo gom, nije prepla vi la uporna buka ku hinjskog po su đa. Oni koji su se za tekli u sre dištu de monstra ci ja mogli su iz bli za da ra zazna ju razli či te to no ve: zagrob nu, tupu jeku uda ra ca alu mi ni ju ma o alu mi ni jum, viši, borbe ni ji zvuk uda ra drve ta o alu mi ni jum, izne na đu ju će la gan po ziv udarca drve ta o gvožđe na lik po zi vu na za jed nič ki obed, i teški, te žač ki zvuk uda ra ca alu mi ni ju ma o gvožđe. Buka se zgusnu la, i sku pi la iznad žena koje su kre nu le napred, buka kakvu niko u gra du ni kad do tada nije čuo, i koja je zbog svo je čud no va tosti i ne dostatka ritma posta ja la sve moć ni ja; bila je uporna, ne mi losrd na, pro dorni ja od ja di kovke. Gru pa mla di ća na prvom uglu izvi ki va la je prosto te i po ka zi va la la kat, ali ih je ta ko lo salna zve ka pretvo ri la u ništavne go luž dravce, tako da nji ho ve uvre de nisu se za le da lje od bo lešlji ve svetlosti lampe pod ko jom su sta ja li. Orga ni za torke nisu oče ki va le više od pet sto ti na učesni ca, onih iz na se lja Me ta lurg. Me đu tim, ko lo salnu buku koja je pra ti la svetlu ca vu pu ta nju tramva ja broj osam po di za lo je ne ko li ko hi lja da žena: onih iz na se lja Mla dost, Nada, i Pri ja teljstvo, iz Crve ne zvezde, iz na se lja Ga ga ri na i Bu du će po be de, pa čak i onih iz na se lja Le nji na i Crve ne armi je. One koje su no si le sve će stiska le su ih palče vi ma, dok su osta lim prsti ma ste za le šerpe ili ti ga nje koje su po ne le sa so bom; i kada bi ka ši ka ili kutla ča koju su drža le u dru goj ruci uda ri la o ti ganj, pla men sve će bi za titrao, a vo sak bi im isprskao ru ka ve. Nisu no si le zasta ve i nisu izvi ki va le ni kakve pa ro le: to su či ni li muškarci. One su umesto toga po nu di le ka no na du me talne buke i, na lik na po lje suncokre ta, bez broj žu tih lica osvetlje nih sve ća ma koje su poska ki va le pri sva kom udarcu. Žene su izašle iz uli ce Sta nov na Na rod ni trg, gde im se vlažna kal drma pod smehnu la kao ogromni poslu žavnik pre pun sjajnih ze mič ki. Stigle su do sta me nog, na bombe otpornog Ma uzo le ja u kome je ču van balsa mo va ni leš Prvog vođe; po vorka de monstra na ta, me đu tim, nije tu zasta la, niti je buka iole utihnu la. Prešle su trg ispred Arhe ološkog mu ze ja, odvažno obišle rekvi ri ra no Ode lje nje za državnu bezbed nost, u kome je onaj sta rac ču ljio uši i smeškao se i od luč no držao sto pa lo na be loj li ni ji, a za tim su za obišle i ne okla sič nu pa la tu u ko joj je do ne davno bilo smešte no ru ko vod stvo Ko mu nistič ke parti je. Ne ko li ko pro zo ra u pri zemlju sada je bilo prekrivre no pa nel-plo ča ma, a na uglu zgra de, ne či ji čin pa lje vi ne pune iskre nog 5

6 entu zi jazma ali ne pre te ra no uspešne, osta vio je crnu mrlju koja se ši ri la od dru gog do sed mog spra ta. Ni tu, me đu tim, žene nisu zasta le, osim ne kih koje su to uči ni le da bi plju nu le obi čaj koji je oprezno po čeo da uzi ma maha otpri li ke go di nu dana pre toga, postao je u jed nom pe ri odu opšte na rod na potre ba, tako da su potkraj sva kog dana vatro gasci do la zi li da šmrko vi ma ope ru kal drmu, ali po tom je obi čaj poste pe no po čeo da gubi na po pu larnosti. Ipak, bilo je do voljno žena koje su svoj pre zir pre ma So ci ja listič koj (ra ni je Ko mu nistič koj) parti ji od lu či le da izra ze tako što će one s dru ge stra ne zida na te ra ti da se kli za ju po vlažnom ka me nju. Posto ja na i pozna ta buka, jeka sve na rod ne ja di kovke i praznih sto ma ka, prošla je mimo ho te la Se ra ton, gde su od se da li bo ga ti stranci; po je di ni gosti sta ja li su i če ka li kraj svo jih pro zo ra, drže ći u ru ka ma sve će koje su do ne li poslu šavši sa ve te dru gih, sve će bo ljeg kva li te ta od onih dole na uli ci. Kada su shva ti li koji je razlog za pro test, neki su se po vukli natrag u sobe, da po razmisle o hra ni koju su za do ruč kom ne hajno osta vi li na ta nji ri ma: koc ki ce do ma ćeg be log sira, ne ko li ko maslinki, po lo vi na ja bu ke, samo jed nom isko rišće na ke si ca za čaj. Se ća nje na vlasti tu nepro mišlje nu raska lašnost nakratko je u nji ma pa li lo pla mič ke kri vi ce. Že na ma je sada bilo osta lo još sasvim malo do zgra de parla menta, gde su oče ki va le da će ih za usta vi ti po li ci ja. Vojni ci, me đu tim, zastra še ni sve bli žom bu kom, već su se bili po vukli iza ve li kih gvozde nih ka pi ja, koje su zaklju ča li, osta vivši na po lju samo dvo ji cu svo jih lju di, po jed nog u sva koj stra žarskoj ku ći ci. Ti stra ža ri bili su mla di, pri silno mo bi li sa ni regru ti iz jed ne istoč ne pokra ji ne, bru talno i sve že oši ša ni i vrlo ogra ni če ne po li tič ke svesti; sva ki od njih držao je po lu auto matsku pušku ho ri zontalno pre ko gru di i stro go gle dao ne kud iznad gla va okuplje nih žena, kao da razmišlja o ne kom da le kom ide alu. No i žene su za uzvrat igno ri sa le vojni ke. Nisu one došle da bi razme ni le uvre de, niti da bi pro vo ci ra le ili ose ti le dah mu če ništva. Zasta le su de se tak me ta ra ispred stra žarskih ku ći ca, a one iz zad njih re do va nisu se upušta le u opasno gu ra nje napred. Takva discipli na nije bila u skla du s gro moglasnom ka ko fo ni jom koju su stva ra le, sa gromkim, muklim, upornim, glad nim zvu kom koji je punu gusti nu dosti zao u času kad su i posled nji de monstranti uspe li da se pro gu ra ju na trg. Buka se s la ko ćom pro bi la kroz gvozde nu ogra du ispred zgra de parla menta, uzve ra la uz ši ro ke ste pe ni ce i za lu pa la na pozla će na dvokrilna vra ta. Nije se osvrta la ni na kakve za konske pro ce du re ili pra vi la de ba te kada je ušla u Salu za sed ni ce, gru bo je upa la u raspra vu o agrarnoj re formi i na te ra la pred stavni ka Se ljač ke zemljo rad nič ke stranke da pre ki ne go vor i vra ti se za svoj sto. Posla ni ci behu jarko osvetlje ni, zahva lju ju ći tome što su ima li pra vo na stru ju iz državnih re zervi, i prvi put se tada ose ti še ne la god no zbog toga što su izlo že ni pogle di ma; se de li su ćutke, s vre me na na vre me se zgle da li i sle ga li ra me ni ma, dok je mo nu mentalni pro test, koji nije raspo la gao re či ma ali jeste svim mo gu ćim argu menti ma, ne za drži vo osva jao nji ho vo rad no mesto. Na po lju su 6

7 žene ka ši ka ma i kutla ča ma uda ra le po lonci ma i ti ga nji ma, drve tom o alu mi ni jum, drve tom o gvožđe, alu mi ni ju mom o gvožđe, alu mi ni ju mom o alu mi ni jum. Sve će su la ga no do go re va le i sada se vre li vo sak sli vao niz palče ve koji su ih drža li, ali buka i tre pe ra va svetlost i da lje su opsta ja le. Nisu se po ni zi le da se poslu že re či ma, jer su isklju či vo reči i reči i reči ne jesti ve, nesvarlji ve reči slu ša le već me se ci ma i me se ci ma i me se ci ma. Go vo ri le su me ta lom, premda ne me ta lom koji obič no go vo ri u takvim pri li ka ma, me ta lom koji stva ra mu če ni ke. Go vo ri le su bez reči, raspravlja le su, urla le, zahte va le i razmišlja le bez reči, mo li le su i je ca le bez reči. To su či ni le sat vre me na, a onda, u osam sati, kao po ne kom tajnom signa lu, po če le su da na pušta ju trg ispred zgra de parla menta. S bu kom, me đu tim, nisu presta le; umesto da sta ne, taj ti tanski zgrb lje ni zvuk stre sao se po put vola koji se uspravlja na noge. Tada žene po če še da se ra zi la ze iz centra gra da pre ma stambe nim kompleksi ma s dru ge stra ne bu le va ra: da se vra ća ju u Me ta lurg i Ga ga rin, u Crve nu zvezdu i Bu du će po be de. Buka je od zva nja la niz ši ro ke ave ni je, zvec ka la kroz uli či ce, i u tom hodu la ga no išče za va la; povre me no se na uglo vi ma uli ca po no vo susre ta la sama sa so bom, titra va i me talna, kao mu zi ka jevti nih cimba la. Sta rac je na šestom spra tu rekvi ri ra ne zgra de Ode lje nja za državnu be zed nost sada se deo za sto lom, jeo ko mad pra se ti ne i či tao jutrošnje izda nje Isti ne. Na čuo je eho ga la me koja je ka nje mu do pi ra la iz pravca šta ba So ci ja listič ke (ra ni je Ko mu nistič ke) parti je. Pre ki nuo je obed da bi oslušnuo zve ket nje nog pri mi ca nja, na ja vu nje nog vrhunca, njen po la ga ni nesta nak. Svetlost sto ne lampe obasja va la je či ta vo starče vo lice. De žurni po li ca jac, tri metra uda ljen, po mislio je da se Sto jo Petka nov smeška nad ne kakvom ka ri ka tu rom u no vi na ma. 7

8 2 Pe tar So linski i nje go va žena Ma ri ja ži ve li su u ma lom sta nu u Na se lju pri ja teljstva (blok 307, ulaz 2), se verno od bu le va ra. Kada je postavljen za državnog tu ži oca, bio mu je po nu đen veći stan, ali je on od bio da ga prihva ti. Ma kar u tom tre nutku: nije bilo pre vi še uputno prihva ta ti bilo kakve vid lji ve uslu ge nove vla de dok istovre me no nje nog prethod ni ka optu žu je te za krupne zlo upotre be po lo ža ja. Ma ri ji je taj argu ment de lo vao besmisle no. Državni tu ži lac ne bi tre ba lo da živi u bed noj mišjoj rupi s tri prosto ri je i da oče ku je da će se nje go va žena vo zi ti auto bu som. Osim toga, u tom sta nu je tajna po li ci ja ne kom pri li kom si gurno posta vi la ure đa je za prisluški va nje. Nije više hte la da ih dok razgo va ra ju ili, sa ču vaj bože, kada povre me no vode lju bav, prislušku ju sva ko ja ki ne do tu pavni mazgo vi u ne kom vlažnom po dru mu. So linski je na re dio da se stan pregle da. Dvo ji ca lju di u kratkim kožnim ka pu ti ma zna lač ki su zavrte li gla va ma kada su rasta vi li te le fon; ali nji ho vo malo otkri će Ma ri ji nije bilo do voljno. Pre sve ga, pri me ti la je, ve ro vatno su sami to sta vi li. A sva ka ko da ih je bilo još: mikro fon u te le fo nu bio je od onih čija je svrha da ih čo vek otkri je i po misli da je time postao bezbe dan. A uvek će posto ja ti neko koga će za ni ma ti o čemu pri ča državni tu ži lac kad se vra ti kući s posla. U tom slu ča ju, uspro ti vio se Pe tar, sva ki novi stan u koji se use li mo ve ro vatno će ima ti ugra đe nu najno vi ju opre mu, i šta smo onda postigli? Posto jao je, me đu tim, još je dan razlog zbog koga je Pe tar So linski više vo leo da osta ne tu gde je ži veo posled njih de vet go di na. Pro zo ri sta no va na parnim bro je vi ma u nji ho vom blo ku bili su okre nu ti ka se ve ru, pre ma vencu ni žih brda koja su, po mišlje nju vojnih te ore ti ča ra, do bro poslu ži la kao od brambe ni be dem pro tiv Da ča na u vre me kada je grad osno van, pre ne ko li ko mi le ni ju ma. Na naj bli žem uzvi še nju, koje je Pe tar je dva uspe vao da nazre kroz sloj ote ža log i sve gušćeg vazdu ha, sta jao je Spo me nik več ne zahvalnosti oslo bo di lač koj Crve noj armi ji. Bio je to bronza ni ju nak, vojnik koji je le vom no gom od luč no stu pao napred, a iznad gordo uzdignu te gla ve držao pušku sa svetlu ca vim ba jo ne tom. Oko posto lja, bronza ni vojni ci s mitra lje zi ma žesto ko su i od luč no bra ni li svoj po lo žaj u ba re lje fu. So linski je kao dete često obi la zio taj spo me nik, u vre me dok je nje gov otac još uvek uži vao naklo nost. Kao de be ljuškast i ozbi ljan de ča čić u uštirka noj pi onirskoj uni formi, sva ki put je bio du bo ko dirnut ri tu alom na Dan oslo bo đe nja, kao i na Dan Okto barske re vo lu ci je, i Dan Sovjetske armi je. Orkestar ble hi nu zi ke, blista vi ji od bronza nog ba jo ne ta koji je pa rao nebo, blju vao bi svo ju tu rob nu mu zi ku. Sovjetski amba sa dor i ko mandant Bratskih sovjetskih oru ža nih sna ga po lo ži li bi vence ve li ke kao traktorske gume, a za nji ma i Pred sed nik i za po ved nik Patri otskih od brambe nih sna ga; za tim bi se sva četvo ri ca sku pa po vukli, rame uz rame i ne ka ko tra pa vo, kao 8

9 da se boje da bi ih mo gao izne na di ti ka kav ste pe nik iza leđa. Sva ke go di ne Pe tar bi se ose tio po laska nim i zre li jim; sva ke go di ne sve opojni je je ve ro vao u so li darnost među so ci ja listič kim na ro di ma, u nji hov napre dak, u nji ho vu ne izbežnu, na uč no obrazlo že nu po be du. Sve do pre ne ko li ko go di na, pa ro vi su na dan svog venča nja često od la zi li u ho do čašće Aljo ši, kako su ga zva li; sta li bi pod njim, u su za ma i u ru ža ma, ga nu ti tom uzvi še nom tre nutnom po ve za nošću lič nog i isto rijskog. Posled njih go di na, taj je obi čaj po la ko za mi rao, sve dok je di ni po se ti oci, osim u dane izu zetnih prosla va, nisu osta li ruski tu risti. Možda su se, dok su spušta li po ne ko li ko cve to va na posto lje, ose ća li gordo, za mišlja ju ći zahvalnost oslo bo đe nih na ro da. Ju tarnje i ve černje sunce obasja va lo je Aljo šu tako da se mo gao vi de ti iz gra da. Pe tar So linski vo leo je da sedi za svo jim ma lim rad nim sto lom kraj pro zo ra i čeka dok ne ose ti kako svetlost po drhta va na vojni ko vom ba jo ne tu. Tada bi po di gao pogled i po mislio: to je ra žanj na koji su sko ro pe de set go di na na bi ja li moju zemlju. Nje mu je sada bio do de ljen za da tak da po mogne da se taj ra žanj išču pa. 9

10 3 Optu že ni u Kri vič nom postupku broj 1 bio je oba vešten da će pre li mi narni sasta nak sa državnim tu ži ocem So linskim ima ti u de set sati. Zbog toga je Sto jo Petka nov ustao u šest, da bi pripre mio takti ku i zahte ve. Bitno je bilo da ni u jed nom tre nutku ne pre pusti ini ci ja ti vu. Kao što mu se de si lo, na pri mer, prvog jutra nje go vog za to če nja. Uhapsi li su ga, potpu no ne za ko ni to, ne spo me nuvši bilo kakve optužbe, i odve li u Ode lje nje za državnu bezbed nost, kome su u me đuvre me nu dali neko novo buržo asko ime. Je dan po li ca jac s vi šim či nom po ka zao mu je le žaj i sto, po tom i po lukružnu belu li ni ju na podu oko pro zo ra, a onda mu uru čio ne kakve konfe te. Ili su bar nje mu ti pa pi ri ći tako izgle da li, pa se tako i od no sio pre ma nji ma. "Šta je ovo?" za pi tao je, ba civši te razno bojne listi će na sto. "То su vaši bo no vi za snab de va nje." "Vi mi dakle lju bazno do pušta te da iza đem i sta nem u red?" "Državni tu ži lac So linski od lu čio je da je, pošto ste vi sada obi čan gra đa nin, sasvim pri rod no da pod le že te privre me nim restrikci ja ma ko ji ma su izlo že ni svi obič ni gra đa ni." "Ahaa... A šta tač no tre ba da ra dim?" upi ta Petka nov, uspešno od glu mivši se nilnu po kornost. "Šta mi je dozvo lje no?" "Ovo su vam bo no vi za sir, ovo za kač ka valj, ovo za brašno." Vojnik je pre dusretlji vo pre bi rao prsti ma razli či te listi će. "Pu ter, hleb, jaja, meso, jesti vo ulje, de terdžent, benzin..." "Sve mi se čini da mi benzin neće biti potre ban." Petka nov se za ki ko ta kao da po zi va vojni ka da prihva ti nje go vu šalu. "Možda biste vi...?" Ali ofi cir se već pogru že no povla čio. "Ne će te, shva tam. A samo bi mi do da li i optužbu za po ku šaj pod mi ći va nja jed nog pri pad ni ka Patri otskih od brambe nih sna ga, zar ne?" Po li ca jac ne od go vo ri. "Sve jed no", pro du ži Petka nov, po put ne kog ko je te orijski za inte re so van za novu igru koju upra vo tre ba da mu de monstri ra ju, "sve jed no, ka ži te mi kako to funkci oni še." "Sva ki bon pred stavlja ne deljno sle do va nje robe koja je upi sa na na karti ci. Sami odre đu je te tempo ko jim ćete tro ši ti ra ci ona li zo va nu robu." "A šta je s ko ba si ca ma? Ovde ih ne vi dim. Do bro je pozna ta moja lju bav pre ma ko ba si ca ma." Zvu ča lo je to više kao zbu nje nost nego kao ne go do va nje. "Nema bo no va za ko ba si ce. Či nje ni ca je, gospo di ne, da ko ba si ca nema u pro davni ca ma, pa bi bilo besko risno izda va ti bo no ve za njih." "Lo gič no", zaklju či bivši pred sed nik. Za tim kre nu da cepka po je dan ku pon sa sva kog obo je nog listi ća. "Benzin mi neće biti potre ban, iz očigled nih razlo ga. Do ne - 10

11 si te mi osta lo." Re kavši to, on baci konfe te ka ofi ci ru. Sat kasni je, sti že je dan vojnik no se ći veknu hle ba, 200 gra ma pu te ra, malu gla vi cu ku pu sa, dve ćufte, 100 gra ma be log sira i 100 gra ma kač ka va lja, pola litra jesti vog ulja (me seč no sle do va nje), 300 gra ma de terdženta (ta ko đe) i pola ki logra ma brašna. Petka nov zatra ži od nje ga da sve to po re đa po sto lu, te da mu do ne se nož, vi ljušku i čašu vode. Za tim je, pod službe nim pogle di ma dvo ji ce po li ca ja ca, po jeo ćufte, beli sir i kač ka valj, presnu gla vi cu ku pu sa, hleb i pu ter. Po tom od gurnu ta njir, na čas od me ri pogle dom de terdžent, ulje i brašno, a onda ode do uza nog le ža ja s gvozde nim ra mom, pa se opru ži po nje mu. Sre di nom po pod ne va po no vo dođe onaj po li cijski ofi cir. Ne ka ko zbu nje no, kao da je sve to de lom i nje go va kri vi ca, on se obra ti opru že nom zatvo re ni ku: "Izgle da da niste ra zu me li. Kao što sam objasnio..." Petka nov spusti kratke noge na škri pa ve daske, pa od luč nim ko ra kom pre đe ne ko li ko me ta ra, i dođe do ofi ci ra. Sta de sasvim uz nje ga, pa čvrsto zari prst u ze lenkasto si vu uni formu, tač no ispod leve ključ ne kosti. Onda to uči ni još jed nom. Po li ca jac ustuknu, ne to li ko od nasrtlji vog prsta, ko li ko od prvog istinski bliskog susre ta s li cem koje je do mi ni ra lo či ta vim nje go vim do ta dašnjim ži vo tom; li cem koje je sada go ro pad no bilo po dignu to ka nje mu. "Pu kovni če", poče bivši pred sed nik, "ја ne mam na me ru da ko ristim svoj de terdžent. Ne mam na me ru da ko ristim ni svo je ulje ili brašno. Možda ste pri me ti li da ja ni sam tamo neka baba iz ne kog blo ka s one stra ne bu le va ra. Ti ko ji ma ste sada od lu či li da slu ži te možda su sje ba li privre du do te mere da sad svi mo ra te da ži vi te s ovim... konfe ta ma. Ali dok ste slu ži li meni" - tu reč nagla sio je još jed nim oštrim nasrta jem prsta - "dok ste bili lo jalni meni, So ci ja listič koj na rod noj re pu bli ci, se ti će te se, bilo je hra ne u po davni ca ma. Se ti će te se da po ne kad jeste bilo re do va, ali ni ka da nije bilo ovakvog sra nja. A sad se gu bi te, i od sada pa na da lje do no si će te mi so ci ja listič ka sle do va nja. A državnom tu ži ocu So linskom mo že te da ka že te, pod je dan, da se jebe, i pod dva, da ako hoće da ja do kra ja ne de lje je dem de terdžent, onda će on lič no sno si ti od go vornost za posle di ce." Ofi cir se po vu če. Od tada su obro ci za Sto ja Petka no va sti za li normalno. Do bi jao je jo gurt kad god bi zatra žio. Dva puta je čak do bio i ko ba si ce. Bivši pred sed nik zbi jao je sa svo jim stra ža ri ma šale na ra čun de terdženta, a sva ki put kad bi mu stigla hra na re kao bi sebi da nije sve izgub lje no, da će im se obi ti o gla vu to što su ga potce ni li. Uspeo je i da ih na te ra da mu do ne su nje gov divlji ge ra ni jum. Pri li kom onog ne za ko ni tog hapše nja vojni ci mu nisu do pusti li da ga po ne se. Ali svi su zna li da Sto jo Petka nov, odan tlu svo je rod ne zemlje, spa va s divljim ge ra ni ju mom ispod kre ve ta. To su svi zna li. I tako su posle dan-dva po pusti li. On je svo je ruč no potkre sao biljku ma ka zi ca ma za nokte, da bi mogla da sta ne ispod niskog zatvorskog le ža ja, i od tada 11

12 je po čeo da spa va bo lje. Sada je išče ki vao susret sa So linskim. Sta jao je na dva metra od pro zo ra, do ti ču ći vrhom le vog sto pa la belu li ni ju. Neki sme te njak po ku šao je da na bo ro vim daska ma farbom ucrta pra vi lan po lukrug, ali su mu izgle da drhta le ruke, da li od stra ha ili od pića, dok je vu kao na toplje nu četku. Nije valjda da za ista bri nu da neko ne nasrne na nje gov ži vot, kao što tvrde? Daje na nji ho vom mestu, on bi tako nešto je dva do če kao, i do pustio bi sebi da sto ji gde god hoće. To kom tih prvih ne ko li ko dana, kad god bi ga izve li iz sobe, kroz gla vu bi mu stre lo vi to pro le teo isti pri zor: zasta ja nje kraj ne kih gad nih me talnih vra ta u po dru mu, pod mukli čin ski da nja li si ca s ruku, gu ra nje u leđa i uzvik "Trči!", na koji bi on instinktivno re ago vao, a za tim i onaj završni uda rac. Nije mu bilo jasno zbog čega već nisu uči ni li tako nešto; i ta nji ho va ne od luč nost dala mu je još je dan razlog za pre zir. Čuo je to pot po li cajče vih či za ma u tre nutku kada je sti gao So linski, ali nije okre nuo gla vu. U sva kom slu ča ju, znao je šta da oče ku je; pu našnog, masnog momka u šljašte ćem ita li janskom ode lu, s udvo rič kim izra zom na licu, kontra re vo lu ci onarnog sina jed nog kontra re vo lu ci ona ra, govnarskog sina jed nog govna ra. Netre mi ce je zu rio u pro zor još ne ko li ko se kundi, a onda, ne udosto jivši se ni da se okre ne, re kao: "Zna či, sad vam i žene de monstri ra ju." "То je nji ho vo pra vo." "Ко je sle de ći? Deca? Ci ga ni? Mentalno re tardi ra ni?" "То je nji ho vo pra vo", po no vi So linski od me re nim to nom. "Možda to i jeste nji ho vo pra vo, ali šta to zna či? Vla da koja ne ume svo je žene da za drži u ku hi nji sje ba na je, So linski, sje ba na." "Ра, to će se vi de ti, zar ne?" Petka nov za sebe klimnu gla vom i ko nač no se okre te. "Sve jed no, kako si ti, Petre?" On po hi ta napred, pru ža ju ći ruku državnom tu ži ocu. "Odavno se nismo vi de li. Česti tam ti na tvom... ne davnom uspe hu." Nije više de čak, mo rao je da prizna, i nije više pu na čak: ble du njav, vi tak, do te ran; kosa po či nje da mu se pro re đu je. U tom času, izgle da lo je da je savrše no za do vo ljan so bom. E, pa, pro me ni će se to. "Nismo se vi de li", od go vo ri So linski, "otka ko sam isklju čen iz parti je i u Isti ni optu žen kao simpa ti zer fa šista." Petka nov se od srca zasme ja. "Izgle da da ti to nije naško di lo. Ili bi možda vo leo da si i da nas član Parti je? Još se pri ma ju novi čla no vi, to znaš." Državni tu ži lac sede za sto i po lo ži ruke na kartonsku fasciklu pred so bom. "Ču jem da ste po ku ša li da od bi je te za konskog zastupni ka." "Tač no." Petka nov je ostao da sto ji, pro ce nivši da tako sti če taktič ku pred nost. "Bilo bi po željno..." "Po željno? Jebi ga, Petre, ja sam tri de set tri go di ne pi sao za ko ne, i znam šta oni 12

13 zna če." "Sve jed no, državni advo kat Mi la no va i državni advo kat Zla ta ro va sud ski su postavlje ne za vaše sa vetni ke za pi ta nja od bra ne." "Opet žene! Reci im da ne mo ra ju da se tru de." "Na re đe no im je da se po ja ve pred su dom, i one će postu pi ti ona ko kako se od njih zahte va." "То ćemo da vi di mo. A kako ti je otac, Petre? Ču jem da nije baš najbo lje." "Rak napre du je." "Žao mi je. Zagrli ćeš ga u moje ime kad ga sle de ći put vi diš." "Sumnjam." Bivši pred sed nik zagle da se u šake So linskog: bile su tanke, pokri ve ne crnim dla ka ma do zglo bo va prsti ju; košča ti, sa su še ni vrho vi prsti ju nervozno su do bo va li po ble dom karto nu. Smišlje no i od luč no, Petka nov nasta vi: "Petre, Petre, tvoj otac i ja bili smo sta ri dru go vi. Uzgred, kako su mu pče le?" "Pče le?" "Tvoj otac gaji pče le, ko li ko ja znam." "Kad već pi ta te, i one su bo lesne. Mno ge se ra đa ju bez kri la." Petka nov za gunđa, kao da to uka zu je na ne kakvo ide ološko zastra nji va nje kod pče la. "Za jed no smo se bo ri li pro tiv fa šista, tvoj otac i ja." "A onda ste ga zbri sa li." "So ci ja li zam se ne može izgra di ti bez žrta va. Tvoj otac je jed no vre me to shva tao. Pre nego što je po čeo da se razme će svo jom sa vešću kao da mu se di gao đoka." "Tre ba lo je ra ni je da pre ki ne te tu re če ni cu." "Koju?" "So ci ja li zam se ne može izgra di ti. Tre ba lo je tu da sta ne te. To bi bilo do voljno." "I onda, pla ni ra te li da me obe si te? Ili vam je mi li ji stre ljač ki vod? Mo ram da pri upi tam svo je uva že ne advo ka ti ce kakva je od lu ka do ne ta. Ili se od mene oče ku je da se ba cim s ovog pro zo ra? Možda mi zato nije do pušte no da mu pri đem dok ne dođe vre me za to?" So linski se uz drža od od go vo ra, a bivši pred sed nik se sru či u sto li cu naspram nje ga. "Ро či jim me za ko ni ma optu žu je te, Petre? Va šim za ko ni ma ili mo jim za ko ni ma?" "Е, pa, po va šim. Po va šem usta vu." "I za šta ću biti progla šen kri vim?" Ton je bio oštar, a ipak i sa učesnič ki. "Ja bih vas progla sio kri vim za mno ge stva ri. Kra đu. Pro ne ve ru državnih fondo va. Ko rupci ju. Me še tarstvo. De vizne prekrša je. Pro fi terstvo. Sa učesništvo u ubistvu Si me ona Po po va." 13

14 "О tome ne znam ništa. Uosta lom, mislio sam da je umro od srča nog uda ra." "Sa učesništvo u mu če nju. Sa učesništvo u po ku ša ju ge no ci da. Ne bro je ne za ve re radi izigra va nja pravde. Konkretne optužbe pro tiv vas biće objavlje ne u na red nih ne ko li ko dana." Petka nov frknu, kao da pro ce nju je ne kakvu po nu đe nu po god bu. "Bar nema si lo va nja. Mislio sam da one žene de monstri ra ju zbog toga, da sam ih, po državnom tu ži ocu So linskom, ja sve odre da si lo vao. Ali ko li ko shva tam, one su pro testo va le samo pro tiv či nje ni ce da da nas u pro davni ca ma ima ma nje hra ne nego u doba so ci ja lizma." "Ja ni sam do šao", kru to odvra ti So linski, "da raspravljam o teško ća ma koje su ne mi novne u pre lasku sa kontro li sa ne privre de na tržišnu privre du." Petka nov se za ki ko ta. "Česti tam, Petre. Česti tam." "Na čemu to?" "Na toj re če ni ci. Čuo sam u njoj glas tvo ga oca. Jesi li si gu ran da ne že liš da po no vo pristu piš na šoj pre ime no va noj orga ni za ci ji?" "Sle de ći put ćemo razgo va ra ti na sudu." Petka nov je nasta vio da se ki ko će sve dok tu ži lac nije sa ku pio svo je pa pi re i iza šao. Po tom je pri šao mla dom po li cajcu koji je pri sustvo vao razgo vo ru. "Jesi li uži vao u ovo me, si nak?" "Ja ni sam ništa čuo", od luč no od go vo ri vojnik. "Posto je teško će koje su ne mi novne u pre lasku sa kontro li sa ne privre de na tržišnu privre du", po no vi bivši pred sed nik. "Je beš ga, nema hra ne u pro davni ca ma." 14

15 4 Hoće li ga stre lja ti? Da bo me, mrtvom se kurja ku rep meri. Ne, ve ro vatno neće: ne ma ju oni muda za to. Ili, pre će biti, nisu to li ko ludi da od nje ga napra ve mu če ni ka. Biće mno go bo lje da ga obeščaste. A to im on neće dozvo li ti. Oni će pro ces vo di ti na svoj na čin, kako nji ma od go va ra, la ga će i va ra će i na mešta će do ka ze, ali možda i on ima po ko ji trik za njih. Neće igra ti ulo gu koja mu je na me nje na. On u gla vi ima dru ga či ji sce na rio. Ni ko laj. Nje ga su stre lja li. I to na Bo žić. Da, ali bili su na pa lje ni, po te ra li su ga iz nje go ve pa la te, pra ti li nje gov he li kopter, izve li ga pred nešto što su ko mič no nazva li na rod ni sud, progla si li ga kri vim za ubistvo lju di, stre lja li ga, stre lja li ih obo je, Ni ko la ja i Ele nu, tek tako, pro bo di vampi ra, kako neko reče, pro bo di vampi ra pre no što sunce zađe i on po no vo na uči da leti. To je bilo u pi ta nju, strah. Nije to bio na rod ni gnev, ili kako su već to nazva li u za pad nim me di ji ma, jed nostavno su se bili usra li od stra ha. Pro bo di ga, brzo, ovo je Ru mu ni ja, za bij mu ko lac u srce, pro bo di ga. Mrtvom se kurja ku rep meri. A posle toga, bezma lo prva stvar koju su orga ni zo va li u Bu ku reštu bila je mod na re vi ja. Gle dao je to na te le vi zi ji, kurve koje su po ka zi va le sise i noge, i neka mod na kre atorka koja se ru ga la Ele ni nom smislu za ode va nje, i pri ča la sve tu kako je kondu ka to ro va žena ima la "loš ukus" i opi si va la njen stil kao "kla sič no se ljač ki". Petka nov se se ćao te fra ze i tona ko jim je bila izre če na. Eto dokle smo stigli, tamo gde smo i pre bili, kad se oho le buržo aske kurvešti je pod sme va ju tome kako se obla či pro le ta ri jat. A šta će čo ve ku ode ća? Samo da mu bude toplo i da pokri je sra mo tu. Uvek se moglo pri me ti ti kad neki partijski sa bo rac ispo lja va de vi jantne tendenci je, taj bi oti šao u Ita li ju i vra tio bi se ta kav daje izgle dao kao ži go lo ili kao pe der. Baš kao drug državni tu ži lac ge ne ral So linski posle bratske po se te To ri nu. Da, beše to za nimljiv poslić. Bilo mu je dra go što je umeo da pamti takve stva ri. Gorba čov. Do voljno je bilo samo pogle da ti lju de ko ji ma je bio okru žen, pa shva ti ti da će biti ne vo lje. Ona nje go va uobra že na že ne ti na sa svo jim pa riškim krpa ma i karti com Ame ri ken ekspre sa i svo jim nad me ta njem s Nensi Re gan za ti tu lu najbo lje ode ve ne ka pi ta listič ke supru ge. Gorba čov nije umeo ni vlasti tu ženu da za drži na uzi ci, pa otkud se onda moglo oče ki va ti da za usta vi kontra re vo lu ci ju kada je jed nom otpo če la? A on to nije ni hteo da uči ni. Do voljno je bilo vi de li one fić fi ri će s ko ji ma je pu to vao, sve one nje go ve sa vetni ke i spe ci jalne zastupni ke i lič ne portpa ro le koji su je dva če ka li da otpu tu ju u inostranstvo pa da neki ita li janski kro jač kre ne da im puzi uz no ga vi ce. Onaj portpa rol, kako mu ono beše ime, onaj što su ga vo le li ka pi ta listi, imao je šljašte će ode lo. Onaj sto je re kao daje Brežnjevlje va doktri na mrtva. Onaj što je re kao da ju je sme ni la doktri na Frenka Si natre. 15

16 Bio je to još je dan od tre nu ta ka u ko ji ma mu je posta lo jasno daje sve otišlo u božju ma ter. Doktri na Si natre. Postu pao sam na svoj na čin. Ali posto jao je samo je dan na čin, je dan pra vi na uč ni put marksizma-le nji nizma. Reći da je na ro di ma koji su pri pa da li Varšavskom paktu bilo do pušte no da postu pa ju na svoj na čin, bilo bi isto što i reći, više nas nije bri ga za ko mu ni zam, jebi ga, hajde da jed nostavno sve to pre da mo u ruke ame rič kim razbojni ci ma. A tek što je na šao izraz. Doktri na Si natre. Da se tako uvla či Ujka Semu. I ko mu je pa taj Si natra? Ne ka kav Ita li jan u svi le nom ode lu koji je non-stop nešto petljao s ma fi jom. Neko pred kim je kleknu la Nensi Re gan. Da, to već nešto objašnja va. Sve je to po če lo s Frenkom Si natrom, či ta va ta za je banci ja. Si natra je po je bao Nensi Re gan u Be loj kući, tako se pri ča lo, zar ne? Re gan nije umeo da kontro li še vlasti tu ženu. Nensi se nad me ta la u ode va nju i sa Ra isom. Gorba čov nije umeo da kontro li še svo ju ženu. A onda mi Gorba čovljev portpa rol kaže da svi tre ba da sle di mo doktri nu Frenka Si natre. Doktri nu Elvi sa Prisli ja. Doktri nu Mekdo nalds hamburge ra. Doktri nu Mi ki ja Ma usa i Paje Patka. Lju di iz nje go vog Oba veštajnog ode lje nja jed nom pri li kom su mu po ka za li do ku ment koji su im prosle di le nji ho ve bratske ko le ge iz KGB-a. Bio je to izveštaj FBI-ja o bezbed nosti ame rič kog pred sed ni ka, o ni vo ima nje go vog obezbe đe nja, i tome slič no. Petka nov se često pri se ćao jed nog de ta lja: da je mesto gde se ame rič ki pred sed nik ose ćao najbezbed ni je, i gde je i po mišlje nju FBI-ja bio najbezbed ni ji Dizni lend. Ni je dan ame rič ki atenta tor ni u snu ne bi po mislio da tamo puca u nje ga. Bilo bi to sve togrđe, bilo bi to vre đa nje ve li kih bo go va, Mi ki ja Ma usa i Paje Patka. Tako je pi sa lo u izvešta ju FBI-ja, koji je Petka novlje vom Oba veštajnom ode lje nju prosle dio KGB, za slu čaj da im zatre ba. Za Petka no va, taj izveštaj je pred stavljao potvrdu infantilne pri ro de Ame ri ka na ca koji će usko ro oku pi ra ti nje go vu zemlju i či ta vu je otku pi ti. Do bro do šao, Ujka Seme, dođi i sagra di ovde je dan ve li ki Dizni lend, da tvoj pred sed nik može da se ose ća bezbed no, a ti ćeš moći da slu šaš plo če Frenka Si natre i da nam se sme ješ zato što misliš da smo tu pa ve se lja či ne koje ne ume ju da se obla če. 16

17 5 Mo ra li su to da od gle da ju, od luč no je zahte va la Vera. Sve četvo ro sku pa: Vera, Ata nas, Ste fan i Dmi tar. Bio je to ve li ki tre nu tak u isto ri ji nji ho ve zemlje, oproštaj od su mornog de tinjstva i sive, grozni ča ve ado lescenci je. Bio je to kraj laži i ilu zi ja; nastu pi lo je vre me kad je isti na posta la mo gu ća, vre me kada po či nje zre lost. Pa, zar bi mogli da tome ne pri sustvu ju? Osim toga, bili su za jed no još od po četka, od onog ne tako davnog, a da le kog me se ca, kada se go to vo či ni lo daje sve to samo izmo ta va nje, izgo vor za momke da se mu va ju oko Vere i da bez bo jazni ko ke ti ra ju s njom. Pri dru ži li su se onim prvim bo jažlji vim pro testi ma, kada nisu zna li šta sme ju da kažu, ko li ko da le ko sme ju da idu. Posmatra li su i marši ra li i vi ka li, i onda kada je sve to posta lo ozbiljno i zagrc nu to od strasti. A uz to i zastra šu ju će: bili su za jed no onda kada je onog Pa ve lo vog dru ga go to vo smrvi lo oklopno vo zi lo na Bu le va ru oslo bo đe nja, kada su po li cajci koji su ču va li pređsed nič ku pa la tu izgu bi li nerve i po če li da tuku žene puška ma. Ne ko li ko puta mo ra li su da beže pred me ci ma, na smrt prepla še ni, skre ta li su u ula ze, hva ta li se za ruke i nasto ja li da zašti te Veru. Ali bili su tamo i kada je po če lo da se ose ća da su vra ta na koja na va lju ju raskli ma ta na, crvo toč na, kada su vojni ci po če li da im se osme hu ju i na mi gu ju, i dele s nji ma ci ga re te. I ubrzo za tim posta lo im je jasno da do bi ja ju bitku, pošto su čak i neki posla ni ci iz ko mu nistič ke parti je po že le li da se po ja ve na de monstra ci ja ma. "Pa co vi na pušta ju brod", pri me tio je Ata nas. "Glo da ri." On je stu di rao je zi ke, pio i pi sao po ezi ju, i vo leo da tvrdi kako nje gov skepti ci zam čisti za ra že ne duše pre osta lo tro je. "Ne mo gu će je pro čisti ti ljud sku rasu", reče mu Vera. "Zašto?" "Uvek će posto ja ti oportu nisti. Tvo je je je di no da obezbe diš da budu na tvo joj stra ni." "Ja ih ne že lim na svo joj stra ni." "Oni se ne ra ču na ju, Ata na se, oni nisu bitni. Oni su tu samo da po ka žu ko po be đu je." A onda, uz završni uda rac u vra ta, ode i Sto jo Petka nov, pre ko noći, tako da mu nije bilo do pušte no da od glu mi da je bo lestan ili da ustu pa mesto svom nasled ni ku; Centralni ko mi tet ga je jed nostavno spa ko vao i poslao nje go voj kući u se ve ro istoč ni deo zemlje, uz pet stra ža ra radi nje go ve lič ne bezbed nosti. U po četku je onaj nje gov za me nik Ma ri nov, koji je umeo da se okre će kako ve tar duva, po ku šao da Parti ju održi na oku pu kao konzerva tivni re formista, ali je posle ne ko li ko ne de lja bio raspet i rašče re čen izme đu pro ti vu reč nosti koje je sam stvo rio. Tada su do ga đa ji po če li da 17

18 susti žu je dan dru gi kao žice na toč ku bi cikla; ono što je juče bilo ne ve ro vatna gla si na sutra dan je posta ja lo ba ja ta vest. Ko mu nistič ka parti ja izgla sa la je od lu ku da presta ne da igra vo de ću ulo gu u po li tič kom i privred nom razvo ju zemlje, pro me ni la ime u So ci ja listič ka parti ja, za lo ži la se za stva ra nje Fronta na ci onalnog spa sa koji bi uklju čio sve najvažni je po li tič ke orga ni za ci je, a kad je taj pred log od ba čen, zatra ži la da se što pre orga ni zu ju izbo ri. No opo zi ci one stranke nisu to že le le, ili bar još uvek nisu, pošto je nji ho vo ustrojstvo bilo ru di mentarno, dok su so ci ja listi (bivši ko mu nisti) još uvek ima li kontro lu nad državnim ra di jom i te le vi zi jom i ve ći nom izda vač kih kuća i štampa ri ja, ali je opo zi ci ja na kra ju ipak bila pri mo ra na da opro ba sre ću, pa je tako i osvo ji la do vo ljan broj mesta da so ci ja liste (bivše ko mu niste) ote ra u de fanzi vu, premda su so ci ja listi (bivši ko mu nisti), još uvek ima li ve ći nu, što je za za pad ne ko menta to re bilo neshvatlji vo, a vla da je i da lje po zi va la opo zi ci one stranke da se pri dru že borbi za spas na ci je, ali su opo zi ci one stranke bez prestanka od go va ra le: ne, vi ste sve ske nja li, sad vi i popra vi te stvar, a ako ne ume te da popra vi te, onda pod ne si te ostavke, i tako se kli ma vim ko ra kom kre nu lo napred uz po lu re forme i spo ro ve i uvre de i izne ve re na oče ki va nja i strah i crnu berzu i sko ko ve cena i nove po lu re forme, tako da ništa od sve ga toga nije bilo he rojsko, ili bar ne na na čin na koji su to neki pre dvi đa li vi tez bez stra ha i mane koji sab ljom raski da užad ropstva umesto toga, sve je bilo he rojsko na na čin na koji i rad može biti he rojski. Veri je to li či lo na na silno otva ra nje prsti ju pesni ce koja je pola veka bila čvrsto stisnu ta, pesni ce koja je ste za la zlatnu ši šarku. I ta ši šarka ko nač no je dospe la na slo bo du, te me lji to izo bli če na, i obi la to na toplje na zno jem ta lo že nim go di na ma; no čak i u takvom obli ku, nje na te ži na osta la je ista, a nje na le po ta po djed na ko dra go ce na. Posled nji deo ovog pro ce sa kraj po četka pred stavlja lo je su đe nje Petka no vu. Zbog toga je Vera od luč no za he va la da njih četvo ro tome pri sustvu ju. Ako ne budu mogli da uđu u sud ni cu, moći će da pra te zbi va nja pre ko te le vi zi je. Sva ki nji hov tren, sva ki mi nut naglog pre laska na ci je iz si lom na metnu te ado lescenci je u odoc ne lu zre lost. "A šta ćemo s restrikci ja ma?" upi ta Ata nas. To je pred stavlja lo pro blem. Na sva ka če ti ri sata izu zev onda kada se to do ga đa lo na sva ka tri stru ja je isklju či va na na po je dan sat izu zev onda kada je isklju či va na na dva sata. Na izme nič no su isklju či va ni po je di ni de lo vi gra da. Vera je ži ve la u istoj gru pi za isklju če nja kao Ste fan, pa se tu ništa nije moglo ura di ti. Ata nas je ži veo na do brih dva de se tak mi nu ta vožnje auto bu som odatle, da lje od južnih bu le va ra. Dmitrov re jon bio je bli ži, na petna est mi nu ta hoda, ili osam mi nu ta trča nja. Sto ga su od lu či li da po či nju kod Ste fa na (ili kod Vere, kada bi do di ja li Ste fa no vim ro di te lji ma), pre la ze kod Dmitra kao prve alterna ti ve, a da u slu ča ju nužde uko li ko bi svi osta li bili u mra ku auto bu som odu do Ata na sa. Samo, šta ako isklju če stru ju usred su đe nja, baš kad Petka nov poč ne da se uvi ja 18

19 kao crv i kad ga tu ži lac pri če pi, kad mu sa opšti kako je ob ma nji vao na rod, la gao i krao, zlostavljao i ubi jao? Tu bismo izgu bi li sko ro de set mi nu ta pre no sa u tra ča nju do Dmitra. Ili, još gore, dva de set mi nu ta dok bismo stigli do Ata na sa. "Četrde set", reče Ata nas. Uz nesta ši ce go ri va i kva ro ve auto bu sa, koje u da našnje vre me mo ra mo uze ti u ob zir. Četrde set mi nu ta! Ste fan, inže njer, pro na šao je re še nje. Sva kog jutra Državna ko mi si ja za elektroprivre du objavlji va la je svoj raspo red "pre ki da", kako su oni to ne utralno nazva li, za na red nih tri de set šest sati. Plan je, dakle, bio ova kav. Re ci mo da gle da ju pre nos kod Vere i da im se na ja vi isklju če nje stru je u odre đe ni sat. Dvo je njih kre nu li bi ka Dmitro vom sta nu de set ili petna est mi nu ta ra ni je. Ono dvo je koji bi osta li, gle da li bi pre nos dok ne nesta ne sli ke, a onda bi kre nu li da se pri dru že osta li ma. Na kra ju pre no sa sva kog dana, sva ka eki pa prepri ča la bi onoj dru goj de se tak mi nu ta koje je ova pro pusti la. Ili četrde set mi nu ta, uko li ko bi bili pri mo ra ni na pu to va nje pre ko južnih bu le va ra. "Na dam se da će ga obe si ti", izja vio je Dmi tar dan pre po četka pro ce sa. "Tre ba ga stre lja ti", za la gao se Ata nas. "Taka-taka-taka-taka." "Na dam se da ćemo sazna ti isti nu", reče Vera. "Na dam se da će ga pusti ti da go vo ri", reče Ste fan. "Tre ba mu samo postavlja ti jed nostavna pi ta nja koja tra že jed nostavne od go vo re i onda če ka ti da sam obe lo da ni sva sra nja. Ko li ko ste pokra li? Kada ste na ru či li ubistvo Si me ona Po po va? Koji je broj va šeg ra ču na u švajcarskoj banci? Tre ba ga pi ta ti takve stva ri, i vi de će te kako neće ume ti da od go vo ri ni na jed nu od njih." "Hoću da vi dim filmske snimke svih nje go vih pa la ta", reče Dmi tar. "I sli ke svih nje go vih lju bavni ca." "Ne zna mo da li je imao lju bavni ce", reče Vera. "A to iona ko nije bitno." "Hoću da tač no znam ko li ko su opasne naše nukle arne centra le", reče Ste fan. "Hoću da znam da li je on lič no ovlastio Oba veštajnu službu da po ku ša da ubi je Papu", do da de Dmi tar. "Ja hoću da ga vi dim stre lja nog", isti cao je Ata nas. "Ja hoću da saznam sve o pri vi le gi ja ma Po litbi roa", reče Dmi tar. "Ja hoću da znam ko li ki nam je dug, sva kog od nas", reče Ste fan. "Taka-taka-taka", na do ve zao se Ata nas. "Taka-taka-taka." 19

20 6 Ne de lju dana pre no što je Kri vič ni postu pak broj 1 otvo ren u Vrhovnom sudu, bivši pred sed nik Sto jo Petka nov poslao je otvo re no pismo Na rod noj skupšti ni. Na me ra vao je da od luč no na ja vi, kako na ro du tako i Parla mentu, pre ko te le vi zi je i u štampi, da će se bra ni li sve dok fa šistič ke sna ge koje su tre nutno na delu ne uspe ju da ga ućutka ju. U pismu je pi sa lo: Uva že ni pred stavni ci na ro da, Odre đe ne okolnosti pri mo ra va ju me da ovo pismo upu tim vama. Te iste okolnosti na vo de me da ve ru jem da izvesni po je dinci žele da me isko riste kao sred stvo za ostva ri va nje vlasti tih po li tič kih inte re sa i lič nih ambi ci ja. Že lim da izja vim da ne mam na me ru da bu dem igrač ka u ru ka ma bilo koje po li tič ke gru pa ci je. Ko li ko ja znam, do sada je u savre me noj isto ri ji samo je dan pogla var drža ve bio izve den pred sud i osu đen: car Bo ka sa u Afri ci (koji je bio osu đen) za za ve ru, ubistva, i ka ni ba li zam. Moj slu čaj biće dru gi po redu. Što se moje od go vornosti tiče, mogu da vam ka žem čak i sada, pri pu noj svesti, i pošto sam na kon du gog razmišlja nja sveo ži votne ra ču ne, da kao partijski vođa i državni pogla var u ovoj zemlji to kom 33 go di ne, sno sim najve ću mo gu ću po li tič ku od go vornost za sve što je uči nje no. Da li je do brog bilo više nego onog lo šeg, jesmo li to kom svih ovih go di na ži ve li u čami i bezna đu, jesu li majke ra đa le decu, jesmo li bili spo kojni ili za bri nu ti, da li su lju di ima li ikakve ci lje ve i ide ale: ja sada ne mam pra va da su dim o tome. Od go vo re na sva ta pi ta nja mogu dati samo naš na rod i naša isto ri ja. Si gu ran sam da će biti stro ge su di je. Ube đen sam, me đu tim, i u to da će biti pra vič ni, i da će ka te go rič ki od ba ci va ti i po li tič ki ni hi li zam i ne od me re no bla će nje. Sve što sam či nio, či nio sam s uve re njem da će to biti do bro za moju zemlju. Je sam pra vio i greške, ali ni sam či nio zlo či ne pro tiv svog na ro da. Za te greške ja prihva tam po li tič ku od go vornost. 3. ja nu ara S pošto va njem, Vaš Sto jo Petka nov 20

21 7 Kao i ve ći na nje go vih savre me ni ka, Pe tar So linski odrastao je pod okri ljem Parti je. Pi onir, mla di so ci ja lista, a po tom i pu nopravni član parti je, knji ži cu je pri mio ne du go pre no što je nje gov otac postao žrtva jed ne od Petka novlje vih ru tinskih čistki i bio prognan u unutrašnjost. Pale su tada u po četku među nji ma i oštre reči, pošto je Pe tar, uz sav uobi ča je ni auto ri tet mla dosti, znao da je Parti ja uvek veća od po je dinca, i da to važi i u slu ča ju nje go vog oca, kao i u bilo kom dru gom. Čak je i Pe tar jed no vre me bio pod sumnjom; a u tim mutnim da ni ma i sam je prizna vao da mu je brak s kćerkom jed nog he ro ja anti fa šistič ke borbe obezbe dio izvesnu zašti tu. Malo po malo, uspeo je da po no vo za do bi je naklo nost Parti je; jed nom pri li kom čak su ga posla li u To ri no kao čla na trgo vač ke de le ga ci je. Snab de li su ga stra nom va lu tom i rekli mu da tre ba da je potro ši; ose tio se pri vi le go va nim. Ma ri ji, da ka ko, nije bilo do pušte no da pođe s njim. U četrde se toj go di ni, iza bran je za pro fe so ra pra va na dru gom po zna ča ju presto nič kom uni verzi te tu. Stan u "Pri ja teljstvu 3" u to vre me de lo vao mu je luksuzno; po se do va li su mali auto mo bil i ko li bu u šumi Osto va; ima li su ogra ni čen, ali re do van pristup spe ci jalnim pro davni ca ma. Ange li na, nji ho va kći, bila je ve se la, razma že na, i sreć na zbog toga što je razma že na. Šta je to je dan na taj na čin ure đen ži vot uči ni lo ne do voljno do brim? Šta ga je to pretvo ri lo kako je to Isti na sro či la baš toga jutra u po li tič kog oce ubi cu? U osvrta nju na prošlost, na ga đao je da je sve po če lo s Ange li nom, s nje nim mno go brojnim zašto. Ne onim sa mo uve re nim, ri tu alnim zašto jed nog četvo ro go dišnjeg de te ta (a zašto je ne de lja? zašto ide mo? a zašto je to taksi?) već pro mišlje nim, obazri vim zašto de se to go dišnjeg de te ta. Zašto ima to li ko vojni ka kad nije rat? Zašto na selu ima to li ko drve ća kajsi ja a u pro davni ca ma ni kad nema kajsi ja? Zašto je nad gra dom magla i pre ko leta? Zašto oni lju di žive na onoj pusta ri iza istoč nih bu le va ra? Pi ta nja nisu bila opasna, i Pe tar je na njih sasvim lako od go va rao. Zato što su oni tu da bi nas šti ti li. Zato što ih u inostranstvu pro da je mo za čvrstu va lu tu koja nam je potreb na. Zato što ima mno go fa bri ka koje rade pu nim ka pa ci te tom. Zato što su ci ga ni oda bra li da tako žive. Ange li na je uvek bila za do voljna od go vo ri ma. Upra vo to ga je pre ne ra zi lo. Nije on bio otac koga su u sumnju do ve la moć na pi ta nja jed nog ne vi nog de te ta; uzne mi ri lo ga je to pa sivno za do voljstvo ne vi nog de te ta od go vo ri ma za koje je znao da su u najbo ljem slu ča ju prihvatlji va izvrda va nja. Nje no ve dro prihva ta nje du bo ko gaje uzne mi ri lo. Dok je le žao bu dan i razdi rao se u tami, Ange li ni no sta nje duha ši ri lo se sve dok nije posta lo simpto ma tič no za či ta vu zemlju. Može li je dan na rod da izgu bi svo ju spo sob nost za skepti ci zam, za plo dotvornu sumnju? Šta ako mi šić za 21

22 suprotstavlja nje jed nostavno atro fi ra zbog ne do voljne upotre be? Ne kih go di nu dana kasni je, Pe tar So linski zaklju čio je da su takvi stra ho vi pre te ra no pe si mistič ni. Skepti ci i opo zi ci ona ri ću ta li su pred njim iz taktič kih razlo ga, zbog toga što su otvo re no sumnja li u nje ga. Bilo je, me đu tim, i onih koji su že le li da opet po ku ša ju sve ispo četka, onih ko ji ma su či nje ni ce bile dra že od ide olo gi je, koji su že le li da usta no ve male isti ne pre nego što pre đu na one krupni je. Kada je Pe tar shva tio da takvih lju di ima do voljno da bi ohra bri li i onu suz drža nu ve ći nu da se usko me ša, ose tio je kao da mu se s duše po di že ta log smo ga. Sve je po če lo u jed nom ne ve li kom gra du na se vernoj gra ni ci pre ma naj bli žem so ci ja listič kom sa vezni ku. Tu je izme đu dve drža ve pro ti ca la reka, reka u ko joj go di na ma pre toga niko nije uspeo da ulo vi ribu. Drve će nad gra dom raslo je skvrče no i nisko, tek po katkad s po ne kim listom. Go to vo nepresta ni vetro vi do no si li su masni tamnosme đi vazduh s dru ge stra ne reke iz dru gog ne ve li kog gra da na južnoj gra ni ci naj bli žeg so ci ja listič kog sa vezni ka. Deca su u najra ni jim go di na ma obo lje va la od grud nih bo lesti; žene su pre od laska u ku po vi nu oba vi ja le lica ma ra ma ma; le karske ordi na ci je bile su pre pu ne sprže nih plu ća i na pa će nih oči ju. Sve dok jed nog dana gru pa žena nije posla la u presto ni cu svoj pro test. A pošto je sasvim slu čajno naj bli ži so ci ja listič ki sa veznik u tom času bio u ne mi losti zbog toga što se nije baš bratski opho dio pre ma jed noj od svo jih etnič kih ma nji na, pismo mi nistru za zdravstvo pretvo ri lo se u mali pa sus u Isti ni, na koji se sutra dan bla go naklo no osvrnuo je dan član Po litbi roa. Tako je sla bašni pro test pre rastao u lo kalni pokret, a onda i u Parti ju ze le nih, ko joj je u znak ustupka Gorba čo vu bilo do pušte no da posto ji, ali joj je oštro skre nu ta pažnja da tre ba da se bavi isklju či vo pi ta nji ma ži votne sre di ne, i to ako je mo gu će oni ma koja bi mogla da uzne mi re naj bli žeg so ci ja listič kog sa vezni ka. A onda je trista hi lja da lju di pristu pi lo tom no vom pokre tu i kre nu lo da čupa samo ko re nje po li tič kih uzro ka i posle di ca: od re gi onalnog sekre ta ra pre ko pokra jinskog sekre ta ra i ode lje nja Centralnog ko mi te ta i za me ni ka mi nistra i mi nistra i Po litbi roa do pred sed ni ko ve od lu ke; od mrtvog drve ta do ži vog pe to go dišnjeg pla na. U času kada je Centralni ko mi tet postao svestan opasnosti i obja vio da članstvo u parti ji Ze le nih nije u skla du s ide ja ma so ci ja lizma i ko mu nizma, Pe tar So linski, po put hi lja da nje mu slič nih, mno go je više ce nio svo ju novu partijsku knji ži cu od one sta re. Tada je već bilo pre kasno za čistku; pre kasno da bi se Ili ja Ba nov, taj prepre de no za vod lji vi bivši ko mu nista koji je postao vođa Ze le nih, spre čio da prigra bi sve na rod nu po pu larnost; pre kasno da bi se izbegli izbo ri koje je so ci ja listič kim zemlja ma na metnuo Gorba čov; pre kasno, kako je Sto jo Petka nov sa opštio je da na esto čla nom Po litbi rou na hitnoj sed ni ci, da bi se spre či lo da sve sku pa ode u božju ma ter. Pre ma intimnom mišlje nju Ma ri je So linske a nje na su mišlje nja sve više posta ja la intimna Ze le na stranka bila je skup kre te nastih pri mi ti va ca, hu li ga na i anarhista, i 22