Почиње кавгом, завршава пуцњавом

Transkript

1 Недељне новине Крагујевачке у сарадњи са Издавачким кућама Вулкан издаваштво и Лагуна награђују 2x2 КЊИГА НА ПОКЛОН стр. 15. ISSN Година V, Број 234 Излазе четвртком Цена 70 дин новембар године ХУЛИГАНСТВО У КРАГУЈЕВЦУ Почиње кавгом, завршава пуцњавом БЕЗ НАДЕ ЗА НОВИ ЖИВОТ СВЕТЛОСТИ Издавач се удавио у дуговима МОДА ПРОСЛАВЉАЊА ОСАМНАЕСТОГ РОЂЕНДАНА Још мало па као свадба СРЕБРНИ ПЈЕР ГОРАНУ МИЛЕНКОВИЋУ Вуковар као судбина STRANA 6 STRANA 7 STRANA 13 НАУЧНИ СКУП У РАЧИ ПОВОДОМ ВАЖНЕ ГОДИШЊИЦЕ Једини се сетили Стевана Немање STRANA 14

2 2 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 21. новембар Недељник moja pusta Na jed nom me stu sa i stim ci qem - da vratimo ugled gradu. Pod tim i me nom De mo krat ska stran ka u Kra gu jev cu za po ~e la je pro {le nedeqe seriju partijskih sastanaka na kojima u ~estvuju svi funk ci o ne ri i vi e ni ~la no vi. Na prvoj sesiji, prema strana~kom saop {tewu za javnost, bilo je preko Tek {to je To mi slav Ni ko li} na svom imawu u Baj ~etini polo`io ka men te me qac za cr kvu ko ja }e slu `i ti svi ma ko ji ta mo `i ve (ma lo ih je, ali dar je od sr ca), lo - kal pa tri ot ski duh po ka za la je i supruga mu Dragica koja je, sada u ponedeqak, li~nim prisustvom o- zna ~i la po ~e tak re kon struk ci je po ro di li {ta u kra gu je va~ kom Klini~kom centru. Radove finansi ra Fon da ci ja Dra gi ca Ni ko - li} novcem donatora iz zemqe i inostranstva. Dolazak prve dame Srbije, ro- ene Kragujev ~anke i Kragujev ~anke sve dok joj bra~ ni drug po li - ti~ kim po slom ni je pre {ao u Be - o grad, pa i ona s wim, pra tio je pro to kol ka kav va `i za vi so ke zvani~nike, a od novinara su tra- `ene prijave za akreditacije najma we 24 sa ta pre do ga a ja i do - la zak na li ce me sta naj ma we 15 minuta pre wegovog zakazanog po- ~etka. Ta ko e, me di ji su o ba ve {te ni da su dan ra ni je, u ne de qu, 17. no - vembra, ugovor o predstoje }em poslu pot pi sa li go spo a Dra gi ca Nikoli}, u svojstvu predsednika Upravnog odbora Fondacije Dragi ca Ni ko li}, i di rek tor Kli - ni~ kog cen tra prof. dr Ne boj {a Arsenijevi}. Qudi s du`im pam- }e wem ka `u da su oni do bri znanci jo{ iz radikalskih vremena. Uz najavu za medije prosle ena je i iz ja va Dra gi ce Ni ko li}, dakle napisana dva dana pre pojavqi va wa, {to bi po pro to ko lar - nim ma ni ri ma tre ba lo da zna ~i da g- u ne treba uznemiravati dodatnim zapitkivawima ili poturawem mikrofona dok obznawuje svoj humanitarni ~in. Mo`e samo slikawe. A u unapred datoj izjavi gospo a Nikoli} navodi da je projektom predvi eno da kragujeva~ko porodili {te bude najsavremenije, delom i zbog to ga {to se u we mu po - ra aju `ene sa ve }e teritorije Srbi je. Jo{ ka `e mi smo sprem ni da u ra di mo i sve ono {to ni je vi - dqi vo, {to }e se ot kri ti to kom izvo ewa radova. Me utim, g- a predsednikovica je u jed noj ~i we ni ci ba{ o ma - nu la. Da li je na pi sa la ona ili ne ko iz we ne slu `be za du `en za od no se s jav no {}u, tek u we noj izjavi pi {e da na objektu kraguje va~ kog po ro di li {ta ni {ta nije ra eno 40 godina. Neka qudi iz bol ni ce ka `u da li su de - cenijama sedeli skr {tenih ruku dok se po ja vi do bro tvor u li ku Tomine gospo e, ali fakat je da je pre ~e tr de set go di na po ro di - li {te bi lo na dru gom me stu, u de lu sta re zgra de u ko joj su da nas in sti tu ti Me di cin skog fa kul - te ta, jer zgra da gde je sa da sme - {teno onda, jednostavno, nije postojala. Najve }a gra evina u krugu nekada {weg Medicinskog centra dr Mi ha i lo I li}, ko ja je nekada zvana Hirur {ki blok i u koju se uselilo i porodili {te, do vr {e na je pre 35 go di na i bar dve na red ne de ce ni je re kon - struk ci je ni su bi le po treb ne. Bi la je no va. Mo `da je go spo a Ni ko li} od pre ~e tr de set go di na u pam ti la ne {to drugo. Bila je sedamnaestogodi {wi devoj ~urak u Kragujevcu i jo{ nije razmi {qala o porodili {tu. Tek kasnije se dogodila i gran ka na ko joj je sre la mla dog gra evinskog tehni ~ara Tomislava. U sva kom slu ~a ju, taj su sret joj se, mnogo kasnije, ba{ posre }io, pa je aktuelna prva dama Srbije u ma ni ru mno gih pred sed ni~ kih `ena {irom sveta re {ila da bude i - hu ma ni tar ka. Po zi ci ja joj o - bez be u je do bar rej ting, jer aj de da vidimo toga koji }e odbiti poziv za donaciju kad ~uje Dragi ~in glas. 300 prisutnih koji su imali priliku da daju svoj doprinos otvorenoj ras pra vi, da raz me ne i de je i postave pitawa jedni drugima. Da bi po ja sni li za {to se sa sta - ju, demokrate, opet pisanim saop- {ta va wem, ka `u da su po sta vi li jasan ciq: Ne mo`emo dopustiti da se ovako neodgovorna vlast ikada vi {e po no vi na {em gra du i na - {oj dr `a vi. Za to je za na red ni pe - riod ru {ewe gradske vlasti odre- e no kao pri o ri tet, a to bi mo rao biti ciq svih opozicionih partija. O vom na ja vom, na rav no, de mo - krate ne otkrivaju ni {ta novo jer po li ti~ ke stran ke po svim kla - si~ nim de fi ni ci ja ma, u svim vre me ni ma i svu gde u sve tu, i po - sto je za to da bi se bo ri le za o sva - ja we vla sti ili o sta nak na woj ako je ve} i ma ju, o sim ako ne pri pa da - ju ne kim eks tre mi sti~ kim. Dru - gim re ~i ma, iz sa op {te wa Grad - skog do bo ra DS ne sa zna je mo ni - {ta no vo, jer sko ro ni ka kva vest je da se 300 partijskih aktivista o- kupilo u sali gradske Skup {tine i da su razmewivali ideje i jedni drugima postavqali pitawa. U stva ri, kqu~ ni pro blem i glavno pitawe u ovom slu ~aju je to {to sastanci demokrata nisu javni i {to i sa da {wim i bu du }im gla sa ~i ma {a qu ne mu {ta sa op - {te wa ~i ji je po li ti~ ki e fe kat ravan nuli. Sa nekoliko fraza i uop {tenih formulacija ostavqaju ravnodu {nim i politi~ke pro- tivnike i, {to je daleko bitnije, gra a ne ko je bi da na vu ku na svo - ju vo du. Mo`da Demokratska stranka u Kragujevcu stvarno ima potrebu za na ja vqe nim na ~i nom o ku pqa wa, da ~lanovi me u sobom izdiskutu ju {ta i ma ju, da vi de gde su i {ta su, je su li i ko li ko po de qe ni ili ujediweni, kakve su im ideje za prakti~ni politi~ki rad, kakva je podela poslova... Me utim, to je onda tzv. unutarpartijski rad o ko jem {i ra jav nost ne tre ba ni da bude informisana. Ali ako se `e li ono {to se sa - op {ta va - da se o svo ji vlast u gra - du, kad se za to bu du gra a ni pi ta - li, to jest na iz bo ri ma, pre ten - den ti na pre sto mo ra li bi bi - ra ~ima da po {aqu mnogo jasnije i u ver qi vi je po ru ke. To {to }e neka gradska televizija uslikati ma su qu di bez fo na, jer se vra - ta za tvo re ~im se si ja po~ ne, i {to }e ne ko od stra na~ kih funk - ci o ne ra po svr {et ku sa stan ka re }i da je ras pra va bi la plod - na, ni ko ga ne }e uz bu di ti - po - seb no ne u smi slu `e qe nog pri- vla ~ewa. Karikatura: Goran Milenkovi} Bekstvo u slobodu A man, qu di, kad }e da se za vr {e ovi kosovski i beogradski izbori, pa da vi di mo i ~u je mo ima li `i vo ta i u o stat ku Sr bi je. Mo `da bi se i u tom gledawu suo ~ili sa scenama Srbi pro tiv Sr ba, ali da se bar pr o me ne li ko vi u tim u lo ga ma. Da su o naj Kr - stimir Panti}, ra`alovani \ilas u duelima sa BG napredwacima i drugi atraktivni koliko Radovan tre }i na mnogostruko umno`enoj kaseti jubilarne predstave - ve} bi dojadili narodu. Do du {e i kad ova dva ~u da pro - u, o sta }e Da ~i} - Vu ~i}, Vu ~i} - Da ~i} i ta ko u krug, kao kad ma~ ka ju ri svoj rep. Ne vre di, po mo }i nam ne ma. I ne na zi re se vre me kad }e politi ~ari raditi svoj posao, a svi o sta li gle da ti svo ja posla bez pritiska ispirawa mozgova. Dakle, re {ewe je jedino u individualnim sposobnostima svakog ponaosob da pobegne od statusa politi~ke `ivotiwe.

3 У жижи Четвртак, 21. новембар КРАГУЈЕВАЧКЕ 3 KO SPRE MA O BRO KE ZA \A KE Stroga kontrola {kolskih kuhiwa Nakon incidenta u prestonici, a~ke kuhiwe obilaze sanitarni inspektori. Ve }ina ovda {wih osnovnih {kola opredelila se da obroke za ake priprema u {kolskoj kuhiwi, dok je ma wi broj taj po sao pre pu stio U sta no vi za decu Nada Naumovi} Шpagete boloweze, ta~nije stafilokoni enterotoksi ni ko ji su se u wi ma na {li, glav ni su kri vac za tro va we 257 beogradskih osnovaca. Slu ~aj trovawa hranom u {est prestoni~kih o snov nih {ko la, ko je su se snab devale obrocima iz istog restorana, kriv je i za jo{ ne {to - po ja ~a - nu kontrolu {kolskih kuhiwa i a~kih obroka, koja se ovih dana, na i ni ci ja ti vu Mi ni star stva zdravqa i Ministrstva prosvete, spro vo di u svim {ko la ma u Sr bi - ji. Sanitarni inspektori ve} su, ka `u di rek to ri kra gu je va~ kih {kola, zare ali po ovda {wim o- brazovnim ustanovama. Pod naro- ~i tom pa `wom su one ko je u o kvi - ru svoje ponude imaju u ~eni~ki dom, celodnevnu nastavu ili produ`eni boravak namewen acima mla eg uz ra sta. Ni su sa mo inspektori ti koji su se pokrenuli o vih da na, i ro di te qi se sve ~e {}e pitaju {ta deca jedu, ko kontroli- {e ispravnost namirnica, wihov kvalitet, nutritivnu vrednost i, na po slet ku, ko ga ran tu je da se u Kragujevcu ne {to sli~no ne }e desiti. Situacija u gradu na Lepenici je ipak malo druga ~ija od one u pre sto ni ci, pre sve ga zbog ~i we - ni ce da ve }i na {ko la ima sop stve - ne kuhiwe u kojima se pripremaju obroci. Ve }ina {kola ima kuvarice Me u dvadesetak gradskih osnovnih {ko la sa mo dve ne ma ju pro du - `eni boravak ili celodnevnu nastavu za najmla e ake - Dositej Obradovi} i Dragi{a Mihajlovi}. Sve ostale prihvatile su, zbog potreba roditeqa, da organi zu ju je dan od dva vida ~uvawa de ce. U O snov - noj {koli Radoje Do ma no vi} odlu ~ili su se za kon cept ce lod - nev ne na sta ve. Najmla i osnovci, u ~enici prvog i dru gog raz - re da ~i ji se ro - di te qi za to o - predele, dolaze u {ko lu u po la se - dam, do ru~ ku ju, PRIPREMA HRANE U [KOLI JEF- TINIJA: MILAN GRUJI], DIREK- TOR DIVAC tu ta za jav no zdra vqe, sa ko ji ma od po ~etka rada kuhiwe imamo sklopqen ugovor. Prilikom kontrolisawa se uzimaju uzorci hrane, brisevi sa ruku zaposlenih u kuhiwi, zatim radnih povr {ina i sudova. Pro {le nedeqe su nam bili i sanitarni inspektori, koji su do de ta qa pre gle da li is pu we nost svih preduslova za bezbedan promet i pri pre ma we hra ne u {kol- skoj kuhiwi, obja {wava Milan Vuka {inovi}, direktor O[ Radoje Domanovi}. Da bi u {ko li u po {te bio or ganizovan celodnevni boravak u ~enika potrebno je dobiti niz razli- ~itih dozvola. Istina, nije neophodno imati {kolsku kuhiwu, ali se, po re ~i ma Mi la na Gru ji }a, direktora Osnovne Divac, ve }ina wegovih kole ga i pak od lu ~u je da se hra na priprema unutar ustanove, po {to su na taj na ~in tro {ko vi ma wi, pa je i cena za roditeqe pristupa~ni ja - ali je za to od go vor nost {ko- le znat no ve }a. - Dnev ni bo ra vak u na {oj {ko li OBROCI IZ USTANOVE ZA DECU: BOJAN KONATAR, DIREKTOR O[ VUK KARAXI] za tim slu {a ju prvi blok nastave. Na kon to ga sle di u `i na i razli ~ite aktivnosti, pa drugi blok na sta ve. U {ko li se a ci ma u ce - lodnevnoj nastavi servira i ru ~ak. - Sva tri obroka pripremaju se u {kolskoj kuhiwi. Jelovnik je sastavqen po preporuci nutricioniste. Za doru ~ak deca imaju pecivo ili na maz na hle bu, mle ko, ~aj ili jogurt. U`ina je obavezno vo}- na ili mle~ na, dok se za ru ~ak pri - premaju kuvana jela. Kuvarice i servirke koje rade mo ra ju i ma ti u red ne sa ni tar ne kwi `i ce. Sva kog me se ca u kontrolu nam dolaze ekipe iz Instiu pra vo je po - ~eo sa ra dom. Pro ce du ra za dobijawe dozvole nije nimalo jed no stav - na. Da bi smo kre nu li treba lo je pr vo ispitati zainte re so va nost ro di te qa, zatim dobiti sagla snost ko - lek ti va i na po slet ku {kolskog odbora. Nakon toga, u pu ti li smo, pre ko [kol ske u pra ve, zah tev Mi ni - star stvu pro sve te. U nad zor su nam do {li prosvetni savetnici, dobili smo saglasnost [kolske uprave i Sanitarne inspekcije. Zatim nam je stigla kona~na potvrda iz Ministarstva prosvete, obja {wava proceduru Gruji}. Osnovna {kola Vuk Karaxi} jed na je od ret kih u Kra gu jev cu ko - ja ima bo ra vak, ali ne i sop stve nu kuhiwu za pripremu akih obroka. - Nismo imali mogu}nost da o- premimo kuhiwu za pripremawe ru~ ka, ali smo na {li, sma tram, najboqe mogu }e re {ewe - obroke nam NAJ SLA \E SE JE DE U DRU [TVU KUHIWA O[ RADOJE DOMANOVI] priprema Ustanova za decu Nada Na u mo vi}. Da se od lu ~i mo za wih pre sud no je bi lo to {to je u pi ta wu ku hi wa spe ci ja li zo va na za pripremu de~jih obroka, pa su prilago eni uzrastu. Pored toga, vo di se ra ~u na o kva li te tu na - mirnica, a jelovnik sastavqa nutricionista, tako da su pokrivene sve dnevne potrebe mali {ana za unosom razli ~itih hranqivih materija, obja {wava Bojan Konatar, direktor O[ Vuk Karaxi}. I stom lo gi kom vo dio se i Milan Jevti}, direktor {kole Jovan Popovi} za ~ije ake ru ~ak tako- e priprema Ustanova za decu. Kontrole obavezne Zanimqivo, da je i Ministarstvo zdravqa 1. septembra {kolama uputilo apel da, ukoliko je to mogu }e, zajedno sa lokalnim samoupravama opreme {kolske kuhiwe kako bi za ake bili pripremani kvalitetni obroci. Me utim, da bi {kolska kuhiwa radila u skladu sa pro pi si ma o bez bed no sti hra ne potrebno je ispuniti na desetine ra zli ~i tih u slo va. Na pri mer, mora da ima prirodno osvetqewe i ventilaciju, ali i ve {ta~ko, ne sme da bude izlo`ena {tetnim u- ticajima iz neposrednog okru`ewa, pro stro mo ra da bu de funk ci - onalno povezan kako se ~isto i prqavo ne bi ukr {tali... Zahtevaju se i posebni uslovi u pogledu odr`avawa higijene prostora, osobqa i namirinica. Sve u svemu, treba ispuniti pedesetak i maj ke dvoje osnovaca koji su svojevremeno koristili u slu ge ce lod nev - IZ [KOLSKE KUHIWE DORU- ^AK, RU ^AK I U@INA: DI REK TOR O[ RADOJE DOMANOVI] MILAN VUKA [INOVI] razli ~itih zahteva, {to nije jednostavno izvesti u prebukiranim gradskim {kolama koje, uglavnom, kubure sa mawkom prostora. - Ve }i na ov da {wih o snov nih {kola opredelila se da ima dnevni bo ra vak, po {to je to do bar marketing za {kolu. Za formirawe boravka, me utim, treba da postoje a- dekvatni tehni~ki uslovi, kako za sme {taj u ~enika tako i za wihovu ishranu. [kole se mogu opredeliti ho }e li hranu pripremati u {kolskoj kuhiwi ili koristiti u- sluge keteringa. Ve }ina kragujeva~ kih {ko la ima ku hi we, dok one koje koriste usluge keteringa uglavnom su se opredelile za Ustano vu za de cu i Stu dent ski cen tar, {to je do bro, po {to su u pi ta wu u - stanove koje imaju iskustva u pripremi obroka za ake, ka`e Radoj- ko Da mja - no vi}, na - ~el nik [kolske u- prave. Po mi - {qewu Sr- ane Svetoza re vi}, savetnice u [kol skoj upravi, ali nog bo rav ka, pri ~u bi, i pak, tre balo podi }i na malo vi {i nivo. - Hemijska i bakteriolo {ka ispravnost hrane koja se deci servira u {koli predstavqa imperativ. Me utim, trebalo bi razmi {qati i o nutritivnoj vrednosti. Situaci ja se ra zli ku je od {ko le do {ko- le, pa ni je re dak slu ~aj da de ca ko - ja su u ce lod nev nom bo rav ku i za doru ~ak i za u`inu imaju pecivo. Ono o ~emu bi ubudu }e trebalo razmi {qati je da se kroz razli ~ite projekte, barem na nivou grada, u {kole uvedu zdravi obroci, kako bi de ca ste kla zdra ve na vi ke u ishrani, ka`e Sr ana Svetozarevi}. Ono o ~e mu su se {ko le, za po ~e - tak, dogovorile jeste cena. Do ove {kolske godine suma koju su roditeqi mese~no izdvajali za ~uvawe dece razlikovala se od {ko le do {ko le. Sa da je ona, za hva - quju }i dogovoru postignutom na aktivu direktora, 230 dinara po da nu, od no sno oko di na ra me - se~no. Boravak jeftinije pla }aju samo roditeqi mali {ana iz O snov ne {ko Divac, ~etiri hiqade mese~ no, ka ko bi, po - {to su no vi, pri vu - kli {to vi {e in te - resenata. M. OBRENOVI] НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ КРАГУЈЕВАЧКЕ Оснивач и издавач Јавност д.о.о., Крагујевац, Бранка Радичевића 9 Директор Анкица Весић Главни и одговорни уредник Мирослав Јовановић Редакција Милош Пантић (заменик гл. уредника), Слободан Цупарић, Гордана Божић, Елизабета Јовановић, Александар Јокићевић, Зоран Мишић, Марија Обреновић, Вук Павловић (уредник спорта, sport@kragujevacke.rs), Милош Игњатовић (фоторепортер) Графичка редакција Иван Танић, Александар Димитријевић, Драган Минаковић Сарадници Милутин Марковић, Горан Миленковић, Драган Рајичић, Јаворка Станојевић, Мирослав Чер, Милорад Јевтовић Маркетинг Зоран Костић, Јелена Станковић, Миливоје Јевтић (marketing@kragujevacke.rs) Секретар редакције Дивна Драгутиновић Рачуноводство Душанка Танић Телефони , и Штампа ГРАФОСТИЛ Крагујевац redakcija@kragujevacke.rs

4 4 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 21. новембар Актуелно KOLIKO NEZAPOSLENIMA Nekima pomalo, drugima ni {ta Zvani~no, u Kragujevcu posao ima qu di, a ga tra `i. Neku vrstu nov ~ane nadoknade trenutno preko biroa prima sa mo biv {ih radnika, uglavnom iz Zastavinih preduze }a, a mladi ko ji tek tre ba da se zaposle ne mogu o ~ekivati nov ~anu po mo}, jer za ta kve projekte vi {e nema para Пише Јаворка Станојевић BIV [I RADNICI GRUPE ZASTAVA VOZILA NA BIROU RADA je zanemaruju zaposlene u posrnulim firmama koji godinama ne primaju platu, ali odlaze na posao, ne ma od go vor na pi ta wa - ka ko `ive qudi koje wena birokratija vidi kao lica koja nemaju zaposlewe, jer ga nikada nije ozbiqno postavila. Da je bi lo me sta za ba vqe we o - vim neugodnim problemom govori podatak da je samo pro {le godine svakog dana, ra ~unaju }i i neradne, po sao gu bi lo 43 rad ni ka, {to je na kra ju da lo zbir od qu di ko - ji su se na {li na u li ci. Ova ra ~u - ni ca od raz je ~i we ni ce da je pro - {le go di ne, ma hom u pred u zet - ni~kom sektoru, sa spiska onih koji rade svakodnevno brisano 56 rad ni ka, dok su srp ske fir me dnevno uspevale da uhlebe tek 13 novozaposlenih. Za ~etiri godine mawe radnih mesta Zvani~na slika `ivota nezaposle nih u Kra gu jev cu, ko ji je u tran - zicionom periodu uspeo da iskora ~i iz doline gladi, svrstavaju }i se me u op {tine ~iji stanovnici zara uju tek koji dinar mawe od re pu bli~ kog pro se ka, ta ko e se mo `e vi de ti sa mo iz broj ki. Prema onome {to ka`u podaci Republi~kog zavoda za statistiku, posao ima stanovnika grada na Le pe ni ci, dok je zva - ni~no nezaposleno. Filijala Nacionalne slu`be za zapo {qavawe (ko ja bro ji sa mo one ko ji se u red - no prijavquju na evidenciju i ne Бiti nezaposlen u Srbiji, osim {to podrazume va do vi tqi vost u pre `i vqa va wu, zna ~i bi ti deo broj ke od li ca ko ja su, pre ma po da ci ma zva - ni~ ne sta ti sti ke, po ~et kom ove godine, ~inila armiju qudi bez posla. Me u wi ma je i mla - dih koje izdr`avaju roditeqi, koji ~esto i sami nemaju sigurne prihode, {to dovodi do vi {egeneracijske nezaposlenosti kakvu poznaju mnoge porodice u Srbiji. Dr`ava koja se dr`i brojki, kospa da ju u ka te go ri ju pri ma la ca nov ~ane nadoknade koja sleduje o- nima koji na birou ~ekaju penziju) raspola`e cifrom od kartona overena u septembru. Iako se, u pore ewu sa krajem pro {le godine, kada na evidenciji NSZ-a bi lo ne {to vi {e od nezaposlenih, armija Kra - gujev ~ana na birou, bar prividno, smawila za ~itavih deset procena ta, u ram za sli ku so ci jal nog po - lo`aja `iteqa centra [umadije tre ba sta vi ti i po da tak da je go di ne u Kra gu jev cu bi lo za po - sle no (45,67 od sto) sta nov - ni ka, dok je za vr {e na sa za po sle nih ( 22,57 od sto). Ta ko e tre ba zna ti da je sa mo u periodu od do izgubqeno oko pet i po hi qa da rad nih me sta. Sve ovo Kragujevac je svrstalo me- u gradove u koji su zabele`ili najve }i pad zaposlenosti. BROJ KORISNIKA NOV^ANIH NADOKNADA VARIRA: JELENA ZORNI], SAVETNICA ZA MEDIJE NZS To {to je e ko nom ska kri za procen tu al no pre po lo vi la u po sle - nost u gra du ko ji se di ~i vi so kom pozicijom na listi koja standard meri na osnovu prose~nih primawa gra ana, pokazuje da nezaposleni spadaju u statisti~ki mrtvu kategoriju. Nema cifara koje bi izmerile {ta se desilo sa hiqadama tranzicionih gubitnika koji su, u naj bo qem slu ~a ju, iz fir mi u kojima su godinama radili ispra- }eni sa par hiqada evra otpremnine ili nov ~anom nadoknadom do sticawa prava na penziju. Iako je izbrojano da je me u onima koji u Kragujevcu tra`e posao svaki ~etvrti mla i od 30 godina, nema podataka ni o tome koliko ih je, i uz ~i ju po mo}, na {lo na ~in da za ra di za `i vot. Ne zna se ni ko li - ko je me u 59 odsto nezaposlenih u pu noj rad noj sna zi (od 30 do 54 godine) dobilo bilo kakvu pomo} i po dr {ku na pu tu ka po slu i u sva ko - dnevnoj borbi za pre`ivqavawe. Podatak da neku vrstu nadoknade prima samo deset odsto prijavqenih na evidenciju govori da su nezaposleni deseta rupa na dr`avnoj svirali. Kragujevac ovde nije odmakao od proseka, jer trenutno takozvanu redovnu nov ~anu nadoknadu zbog nezaposlenosti prima biv {ih rad ni ka. Me u wi ma je o nih koji su progla {eni tehnolo {kim vi {kom, dok je o sta tak ovo pra vo o - stvario zbog isteka rada na odre eno vre me. Ovo je zna ~aj no sma we we u odnosu septembar pro {le godine kada je redovne nadoknade dobijalo nezaposlenih. To je rezultat ~iwenice da je po ~etkom ove godine zavr {en socijalni program po OTVORENO PISMO PRVOM POTPREDSEDNIKU VLADE ALEKSANDRU VU^I ]U Sud obesmi {qava na{ status Cene }i Va {e napore u borbi protiv organizovanog kriminala, a veruju }i da se de {avawa oko preduze }a Metal Sistemi d.o.o. u restrukturirawu mogu svrstati u ovu kategoriju, obra }amo Vam se sa molbom da za {titite dr`avnu imovinu i radnike. Re {ewem Privrednog suda u Kragujevcu od 8. no vem bra go di ne, na zah tev poverioca Rajfajzen banke Beograd, pokrenut je prethodni ste ~ajni postupak nad pred u ze }em Me tal Si ste mi. O va kav po stu pak do sa da je ne po znat u sud skoj prak si i ni nad jed nim pred u ze }em u restrukturirawu do sada nije primewen. Sam ovaj ~in potpuno obesmi {qava status restrukturirawa, a sigurni smo da je poznato i sudu. Kako smo iz Va {ih javnih izjava zakqu- ~ili, Vi i Vlada ne podr`avate uni- {tavawe preduze }a u restrukturirawu i mo`emo zakqu ~iti da ovakvo postupawe ne zna ~i promenu politike Vlade prema preduze }ima u restrukturirawu, ve} na - sta vak vol {eb nih de {a va wa oko o vog preduze }a koje ga prate od wegovog osni - vawa. Metal Sistemi su nastali privatizacijom i spajawem vi {e preduze }a, pratila su ih kontraverzna doga awa, visoki kre di ti, po seb no iz Fon da za raz voj, i na kraju kolaps poslovawa i vi {emese~ni protesti radnika. Prividno je sve o- kon ~ano tako {to je tada {wi vlasnik vratio 57 posto kapitala dr`avi, 33 je zadr- `ao, a 10 po sto je dao rad ni ci ma. O kol - nosti i vi {emese~na doga awa koja su u- sle di la na kon pr vo bit ne po nu de biv - {eg vla sni ka da dr `a vi vra ti 100 po sto kapitala, pa do postizawa dogovora o sada {woj strukturi vlasni {tva, ukazivale su na to da stvar ni je pot pu no za vr {e - na. Usledili su istra`ni postupci i u vi- {e navrata hap {ewa biv {eg vlasnika. POGON METEL SISTEMA Posluju }i u ve }inski dr`avnom vlasni {tvu poku {avali smo da ostvarimo {to ve }e prihode kako bismo sa preostalih 260 radnika imali sigurnu budu}- nost. Me utim, problem re {avawa dugo - va koji su u potpunosti iz perioda poslovawa u privatnom vlasni {tvu nisu mogli biti re {eni, ve} se moraju re {iti kroz proces restrukturirawa. Mislimo da de {avawa oko ovog preduze }a, kao i navedena odluka suda, zaslu- `uju posebnu pa`wu dr`ave, a naro ~ito MUP-a, kome smo se tako e obratili. Mi }emo Vam pomo }i tako {to ne }emo dozvoliti da se nastave ovakvi procesi. Ukoliko mi ne budemo imali gde da radimo, ne }emo dozvoliti da rade ni neki dru gi ko ji su od go vor ni {to su nas do ve - li u takvu situaciju. Milo{ TANASKOVI], predsednik Samostalnog sindikata Metal Sistema

5 Актуелно Четвртак, 21. новембар КРАГУЈЕВАЧКЕ 5 ko me je ve li ki broj biv {ih rad ni - ka Za sta ve ste kao pra vo na pre k- valifikaciju uz nov ~anu pomo} iz dr`avne kase. U Filijali NSZ-a ka- `u da je na sma we we u ti ca li i to {to je jedan broj korisnika kojima je ostalo dve godine do penzije ispunio uslov za penzionisawe. Presu {uju izvori finansirawa No vac pre ko bi roa, na ko ji ne - zaposleni iz kategorije redovnih primalaca mogu ra ~unati najdu`e dve godine, tako e dobijaju i radnici firmi koje su na osnovu Ure- to malo para dalo dovoqno vetra u le a na putu ka obezbe ivawa egzistencije. Wih 127 je zadovoqio kriterijume, uzelo novac i zapo ~elo ili unapredilo sopstveni biznis. U prvoj polovini ove godine sti gla su 293 zah te va, ali je o do - bren sa mo 51 jer su pre su {i li iz - vori finansirawa. Iz i stih raz lo ga za mr le su i aktivnosti na projektima javnih radova, zami {qenih kao na ~in da se pomogne te`e uposlivim kategorijama me u koje, uz osobe bez zanimawa, spadaju i `ene koje su pre- Po sta la je prak sa da se za sve informacije, ~ak i o lo kal nim temama, koje su vezane za dr`avne ustanove treba obratiti izvoru u Beogradu, odnosno centralama institucija, ustanova, organa i preduze }a, gde zadu`eni za odnose sa javno {}u sa konkretnim temama, vezanim ba{ za odre enu sredinu, obi~no nisu ni upoznati Ilustracija: Goran MILENKOVI] CENTRALIZACIJA IZVORA INFORMACIJA Samo kad Beograd overi [ALTERI FILIJALE RADE PUNOM PAROM dbe Vlade u {li u poseban socijalni program. Ova vladina mera omogu }ila je da nov ~anu pomo} trenutno prima biv {ih radnika Zastave kojima je u trenutku ostanka bez posla ostalo najvi- {e pet go di na do pen zi je. Oni, me utim, ne mogu popraviti procenat nezaposlenih o kojima dr`ava bri ne, jer zbog ~i we ni ce da na birou ~ekaju penziju, ne spadaju u ovu kategoriju. Jelena Zorni}, savetnica za medija kragujeva~ke Filijale NSZ-a, obja {wava da su cifre koje pokazuju koliko Kragujev ~ana prima neku nov ~ane nadoknade, koja ne mo- `e bi ti ni `a od 80 ni ti ve }a od 160 procenata minimalne zarade, jako promenqive. To je posledica ~iwenice da svi koji su najmawe godinu dana neprekidno bili u radnom odnosu na odre eno vreme imaju pravo na tromese~nu nadokna du. Po {to wi hov broj stal no va - rira, mere se proseci koji pokazu ju da je bi lo ko ri - snika nov ~ane pomo }i, dok je ove go di ne po mo} sva kog me se ca, u pro se ku, do bi ja lo biv {ih radnika. Po {to po sao ad mi ni stra ci je ni je da zna ko su qu di ko ji pri ma - ju nadoknadu, birokratska ma {inerija ih prepoznaje kao ste ~ajce, tehnolo {ke vi {kove, radnike na odre eno. Ono {to o wi ma zna ju u kra gu je - va~ koj Fi li ja li je da su na bi ro u - glavnom stigli iz biv {ih Zastavinih dru {tava u restuktirirawu. Wima se po ~etkom nedeqe pridru`ilo jo{ tristotinak nekada- {wih rad ni ka fir mi ko je su ~i ni - le Grupu Zastava vozila koji su se pretwama izborili da pet godina, koliko im je ostalo do penzije, dobijaju nov ~ane nadoknade. Oni ko ji su ne ka da ra di li su jedi ni ko ji ma je dr `a va nov ~a no pomagala da prebrode prelazak u grupu tra`ilaca posla. Ostalima, u kqu ~u ju }i i ne ko li ko hi qa da mladih sa fakultetskom diplomom, nu de se me re ko je NSZ zo ve podsticajima za zapo {qavawe, ali od ju na ne ma ni za wih nov ca, zbog rebalansa buxeta i pre ~ih stvari. Zbog to ga ne za po sle ni Kra gu - jev ~ani skoro pola godine nemaju priliku da projektima konkuri {u za novac namewen podsticaju samozapo {qavawa. Iako je re~ o samo dinara, pro {le godine se me u ne za po sle ni ma na {lo 384 o nih ko ji su sma tra li da bi im i Зa novinare u unutra {wosti postalo je pra vo mu ~e - we ka da tre ba da obrade temu o kojoj bi trebalo da dobiju informacije iz ogranaka dr- `av nih u sta no va, in sti - tucija ili preduze }a. Na svako pitawe o lokalnim te ma ma, od go vor je: To morate da pitate u centrali, mi nismo ovla {e}ni Saveti za ili se, pak, no vi na ru objasni da mora da po {aqe snala`ewe pitawa elektronskom po {tom za Ro do qub [a bi}: Nikada ne vaqa preterana centralizacija, jer ona ni je do bra ni za one ko - ji je prak ti ku ju, a ni za one ~ije ostvarivawe prava na informacije ~ini komplikovanim МАЛА ПОМОЋ Po {to je presu {io bunar iz ko ga su sti za le pa re za sub vencionisawe poslodavaca koji otvaraju nova radna mesta, pomo} koji dr`ava nudi nezaposlenima svela se na savetodavni rad. Sada nezaposleni na NSZ-a, ko ji im je ob ja snio da se po sao ne ~e ka ne go tra `i, mo gu na na u ~e ka ko se pi {e sivi i da savladaju ve {tinu na - stupa kod potencijalnog poslodavca. Mogu tako e i da o- ve re zdrav stve ne kwi `i ce, dobiju potvrdu za de~ji dodatak, sma we we {ko la ri ne za dete ili beneficiju u prevo - zu. Onima koji nisu zadovoqni ostaje da potra`e agencije za posredovawe u zapo {qavawu ko je }e ih tre ti ra ti kao ro bu ko ja se da je na li zing i na kojoj se ostvaruje profit, ali }e im, po {to im to pu ni xe po ve, bar potra`iti posao. valile pedesetu. Zbog toga su ove godine realizovana samo dva javna rada na kojima je privremeno zaposlewe na {lo 16 nezaposlenih (lani 121). Jun je bio po sled wi me sec ka da su mladi koji su upravo iza {li iz {ko le mo gli da, kroz pro gram stru ~e prakse, teorijsko {kolsko znawe upotpune prakti~nim u nekoj od kragujeva~kih firmi. Mawak pa ra sta vio je i o vaj pro gram na ~ekawe. Koliko je va`no obratiti pa`wu na ~iwenicu da svaka druga mlada osoba nema radnu kwi`icu pokazao je pro je kat Pr va {an sa kroz ko - ji je, za dve go di ne, pro {ao 701 Kra gu jev ~a nin bez rad nog is ku - stva, a ~ak 70 od sto je o sta lo u radnom odnosu i posle isteka ugovorne obaveze. Zbog politike zatvarawa o ~iju pred besperpektivni {}u mladih nara {taja zemqa koja pretenduje da u e u Evropsku uniju ima velike {an se da u e vrop skom dru {tvu zauzme visoku tre }u poziciju po nezaposlenosti omladine, odmah iza Gr~ke i [panije. Be o grad, a oni od o zgo, po tom, proslede odgovore, koji su naj ~e- {}e vrlo {turi i uop {teni ili, u najboqem slu ~aju, odrede sagovornika koji }e govoriti o toj temi. Do nedavno je va`ilo pravilo da se predstavnici medija obrate direktoru ispostave koji je naj ~e- {}e odgovarao na pitawa ili davao dozvolu nekome od svojih ~inov ni ka, ali u po sled we vre me nema teme koja nije velika tajna, a odgovori se mogu dobiti jedino na beogradskim adresama. Da li rukovodstva u centralama smatraju da van Beograda nema kadrova koji znaju sa novinarima, pa zbog o ~uvawa ugleda firme va`i stroga zabrana pru`awa bilo kakvih informacija, ili je ne {to dru go u pi ta wu, tek sti ~e se u ti sak da je ciq da se pri kri ju pra ve informacije i novinari {to elegant ni je ot ka ~e, a to zna ~i da jav - nost bu de us kra }e na za ono {to bi u demokratskom dru {tvu trebalo da zna. I najuporniji odustaju O ~igledno je na snazi centrali za ci ja in for ma ci ja, od no sno izvora informacija. Primera radi, da bi na pi sao tekst o pro pa loj privatizaciji jednog kragujeva~kog preduze }a, novinaru je zastupnik kapitala u tom preduze }u odgovorio da mo ra pr vo da po {a qe pi ta - wa mej lom, a na kon {to za stup nik od go vo ri sve to se {a qe za Be o grad, Agenciji za privatizaciju je ta koja mo ra da da ze le no sve tlo za objavqivawe u {tampi. Isti je slu- ~aj ka da tre ba da se do bi ju informacije o tome koliko, recimo, ima Kragujev ~ana koji pla }aju porez na do ho dak, ili ko li ko je to kom ove godine bilo kontrola finansijske policije ili tr`i {ne inspekcije u ovda {wim radwama i kafi }ima. Sli~na su i iskustva lokalnih novinara u takozvanim filijalama dr`avnih slu`bi, poput Fon da zdrav stve ne za {ti te, PIO fon da, ca ri ne, kao i ra znih ogranaka ve }ih javnih preduze }a. Vojska je ve} tradicionalno nedostupna za bilo kakve odgovore novinarima, koji naviknuti na tu ~iwenicu retko i poku {avaju da pi {u o temama iz ove oblasti, pa makar i onim najbanalnijim kao {to je recimo zainteresovanost devojaka u Kragujevcu za civilno slu`ewe vojnog roka. Iako su ovde za to pi ta we kom pe tent ni, raz - vla {}eni su u pogledu davawa poda ta ka za jav nost, a a dre sa za sve od - govore je vojna uprava za odnose sa javno {}u u Beogradu. Umesto odobre wa raz vla {}e ni ma da raz go - varaju, procedura je takva da se napi {e zah tev i u na pred po {a qu pi ta wa, kao da je re~ o naj ve }oj dr - `avnoj tajni. Po sta la je prak sa da se za sve informacije vezane za dr`avne ustanove treba obratiti izvoru u Beogradu, odnosno slu`bama centralama institucija, ustanova, organa i preduze }a, gde zadu`eni za odno se sa jav no {}u, ~e sto, sa kon kretnim temama, vezanim ba{ za odre- enu sredinu, obi~no nisu ni upoznati. Zbog toga je procedura informisawa javnosti i te kako komplikovana. Obi~no se to odvija tako {to se naj pre port pa rol u po zna sa temom i pitawima. Zatim zatra- `i vre me na da se o to me ras pi ta, naj ~e {}e u telefonskom razgovoru sa razvla {}enima u provinciji, pa tek on da, kroz ne ko li ko sa - ti ili da na, no vi nar mo `e da se ja - vi da dobije stru~no obra enu i u- pakovanu informaciju. Za svako dodatno pitawe procedura se pona vqa, sve dok i naj u por ni ji ne dig nu ru ke, jer ne po sto ji na ~in da se ovaj postupak zaobi e. Dugo putovawe do informacije Na pi ta we da li se ne ko od no - vi na ra `a lio Po ve re ni ku za infor ma ci je od jav nog zna ~a ja, pr - vi ~o vek po ve re ni {tva Ro do qub [a bi} za Kra gu je va~ ke no vi ne ka `e da ni je bi lo for mal nih pri med bi, u smi slu pod ne tih `al bi po ve re ni ku, ali da je li~ - no ~e sto bio u pri li ci da ne for - mlno ~u je iz ra ze ne za do voq stva pred stav ni ka me di ja, ci vil nog sek to ra, od no sno gra a na zbog cen tra li zo va nog i kom pli ko va - nog me ha ni zma za o stva ri va we pra va na pri stup in for ma ci ja - ma, ko ji se prak ti ku je u ne kim orga ni ma vla sti, od no sno dr `av - nim pred u ze }i ma. Me u tim, sa sta no vi {ta Za ko - na o slo bod nom pri stu pu in for - ma ci ja ma od jav nog zna ~a ja ko ji Po ve re nik {ti ti, pod no si lac zah te va za pri stup in for ma ci - ja ma ko mu ni ci ra sa or ga nom vla sti, a ne sa po je din ci ma ili u nu tra {wim or ga ni za ci o nim jedi ni ca ma u o kvi ru tog or ga na. - Za Po ve re ni ka je bit no da se or gan vla sti pre ma pod ne tim zah te vi ma od no si o na ko ka ko za kon na la `e, da po stu pa s wi ma u za ko - nu utvr enim rokovima, a sama u - nu tra {wa or ga ni za ci ja ni je stvar Po ve re ni ka, ve} sa mog orga na vla sti, ka `e [a bi} i do da - je da se we mu ni ka da ne do pa da pre te ra na cen tra li za ci ja, pa ni u o vom kon tek stu. On mi sli da ona ni je do bra ni za one ko ji je prak ti ku ju, a ni za one ~i je o stva ri va we pra va na in for ma ci je ~i ni kom pli ko va ni jim. U pr vom slu ~a ju pre te ra na cen tra li za ci ja in di rekt no go - vo ri o ne po ve re wu cen tra le u qu de iz lo kal nih je di ni ca, o ne - po ve re wu u wi ho vu spo sob nost da od go vor no ko mu ni ci ra ju sa jav no {}u. A u dru gom slu ~a ju, ma da se ne mo `e u klo pi ti u po jam cenzure, ona svakako naj ~e {}e sasvim ne po treb no o te `a va put do informacija i destimuli {e tra - `i o ca in for ma ci ja. - Sto jim na sta no vi {tu da svi ko ji vr {e vlast i tro {e jav ni novac tre ba da u la `u na por da u ~i - ne {to kva li tet ni jim i e fi ka - sni jim o stva ri va we pra va jav - no sti da zna, a to sva ka ko pod ra - zu me va i od go va ra ju }i od nos prema pi ta wi ma u nu tra {we or ga - ni za ci je, ka `e Ro do qub [a bi}. Mu ke no vi na ra da do u do infor ma ci je ma we su va `ne od ~i - we ni ce da je re~ o pre su {i va wu iz vo ra in for ma ci ja u u nu tra - {wo sti Sr bi je, od no sno wi ho - voj kon cen tra ci ji u pre sto ni ci. Jo{ o pa sni je je to {to se o tu da sa op {ta va ob ra e na i sti na, sti - `e {tu ra in for ma ci ja, a ne bi za ~u di lo ka da bi se na pu tu od iz - vo ra u Be o gra du do zna ti `eq ni - ka u u nu tra {wo sti ne gde i iz gu - bi la. Gordana BO@I]

6 6 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 21. новембар Медији UGA [ENE SVE NADE U LISTA SVETLOST Izdava~ se udavio u dugovima List je prak ti~ no uga {en jer dve godine nije objavqen nijedan broj, iako preduze }e koje izdaje novine jo{ formalno postoji, ali bez novinara i zaposlenih i sa imovinom koja je vi {estruko mawa od dugova. Nova privatizacija ovakve firme te {ko je izvodqiva i malo je onih koji veruju u ~uda Пише Милош Пантић Кra gu je va~ kim no vi na - ri ma ko le ge iz dru gih gra do va ~e sto po sled - wih me se ci po sta ve pi ta we {ta je sa li s- tom Sve tlost? Iz od - go vo ra ko ji do bi ju ni - {ta im ne bu de ja sno, ve} sa mo mo `e da ih zbu ni i na ve de na pi - ta we ka ko je to mo gu }e? Jer od go - vor gla si: list Sve tlost postoji, ali ne izlazi. Pre ci zni ji od go vor bi gla sio da po sto ji pred u ze }e Sve tlost, ali da ono ve} dve go di ne ne ra di ono {to mu je o snov na de lat nost, ne iz da je no vi ne. List ne iz la zi jer trenutno u preduze }u nema ni jednog zaposlenog, a najve }i deo i- movine, odnosno poslovnih prosto ri ja, pro dat je ra di na mi re wa du go va {tam pa ri ji Fe mi li pres. Prakti~no, list osnovan go di ne, ko ji bi za dve go di ne trebalo da proslavi 80 godina postoja wa, u ga sio se u no vem bru godine, kada je Agencija za privati za ci ju po ni {ti la ku po pro da ju pred u ze }a i ras ki nu la u go vor sa vla sni ci ma Gvo zde nom Jo va no vi - }em, Vlat kom Raj ko vi }em i Dra - go qu bom Mi lo va no vi }em zbog neupla }ene rate. Ne mo} za stup ni ka Na scenu tada stupa Agencija za pri va ti za ci ju, ko ja i me nu je za s- tupnika ~iji je zadatak da brine o preostalom dru {tvenom kapitalu i e ven tu al no po ku {a da pri pre - mi firmu za novu privatizaciju. Za stup ni ci su se u pred u ze }u Svetlost od tada smewivali kao na tra ci, ali ni su u spe li da izda ju ni je dan broj li sta, jer ni su i ma li ni no vi na re ni po treb na sredstva. Posle prvog zastupnika Qu bin ka Jan ko vi }a, na to me sto postavqena je polovinom pro {le go di ne Sla vi ca Tri fu no vi}, sa - da {wa pomo}nica ministra kultu re, ali je u br zo na pu sti la ovu du `nost jer joj ni je ver no predsta vqe no sta we u fir mi, pa je shvatila da sa blokiranim ra ~unom i ogromnim dugovima od pokretawa izdavawa novina ne }e biti ni- {ta. U ju lu pro {le go di ne do la zi tre }i privremeni zastupnik kapitala u preduze }e, Vlada Radovi}, nekada {wi direktor Trgovinskog preduze }a Srbija. U tom momentu fir ma je o pet bi la u blo ka di zbog dugova, sa svega dva zaposlena no vi na ra, ali su i oni ne {to ka - sni je, kao i svi o sta li rad ni ci pre wih, na pu sti li pred u ze }e i oti {li u Nacionalnu slu`bu zapo {qa va wa. Bez rad ni ka, bez pa - NA U LA ZU U ZGRA DU JO[ STO JI STA RA TA BLA KAO JE DI NI ZNAK DA SU OV DE NEKADA BILE NOVINE ПРИЈАВЕ ПРОТИВ БИВШЕГ ВЛАСНИКА Sve pa lo u za bo rav mpariji Femili pres iz Kragujev ca, vla sni ka Dra ga na Le po vi - }a. O vaj pri vat nik u speo je da na - miri svoja potra`ivawa tako {to je po stao no vi vla snik o vog po - slov nog pro sto ra, jer je sam u ~e - stvo vao u ku po vi ni na li ci taciji. Kancelarije na prvom spratu je iz dao u za kup grad skoj u pra - vi, a po drum i da qe sto ji pra zan. Na kon ove pro da je u vla sni {tvu pred u ze }a o sta lo je jo{ sa mo 69 kva dra ta po slov nog pro sto ra u pri ze mqu zgra de, ko ji je pod hi po - tekom datoj Poreskoj upravi zbog Pre ne go {to je u no vem bru go di ne po ni {te - na privatizacija Svetlosti, novinari ovog lista, ko ji su me se ci ma bi li u {traj ku, pod ne li su ra - znim instancama niz prijava protiv vlasnika lista Gvo zde na Jo va no vi }a, jer je on za vre me {traj ka anga`ovao druge radnike i nastavio da izdaje list. Tako su tu`ili ovog poslodavca jer je objavio o- glas za zaposlewe honorarnih saradnika dok su oni {trajkovali. Za vreme {trajka u impresumu lista ob ja vqi va na su i me na za po sle nih ko ji ni su u ~e - stvo va li u iz ra di no vi na. Za to vre me bi li su an - ga`ovani saradnici bez bilo kakvih ugovora, {to se moglo utvrditi uvidom u dokumentaciju. Mi ni star stvu fi nan si ja u pu }e ne su pri ja ve o nelegitimnom radu Agencije Logo koju je Gvozden Jovanovi} anga`ovao dok je trajao {trajk zaposlenih da prodaje oglasni prostor, pri ~emu prilikom na pla te o gla {i va ~i ma ni su iz da va ni fiskalni ra ~uni. Zaposleni su podneli i prijavu Poreskoj upravi zbog sum we da dnev ni pa za ri od o gla sa i ~i tu qa ni - ne us pla }e nih do pri no - sa i po re za na pla te radnika. Dug ve }i od imovine Svi ostali poverioci ko ji ma ovo pred u ze }e du gu je te {ko mo gu ~e mu da se na da ju ka da je u pi - ta wu na pla ta po tra `i - va wa. U o vom mo men tu fir ma du gu je Fon du za raz voj za u ze te kre di te dva miliona dinara, doba vqa ~i ma 3,89 mi li o - na di na ra, gde spa da ju i ne pla }e ni ra ~u ni za gre ja we, stru ju, dok se rad ni ci ma po o sno vu plata, doprinosa poreza i honorara duguje ~ak 22 miliona dinara. Fir ma je na dan 15. novembra ove godine bila u blo ka di za iz nos od 5,5 miliona dinara. Kada se sve sa be re i pod vu - ~e cr ta, ne mo gu }e je vi de ti bi lo ka kvu bu - du} nost sem ste ~a ja za pred u ze }e ~i ji dug za oko 20 mi li o na di na ra prema {uje vrednost wego ve i mo vi ne. To je u o - vom tre nut ku re al nost za list du ge i sve tle tra - di ci je za ko ji su ve za ne generacije Kragujev ~ana i ko ji pred sta vqa je dan od naj po zna ti jih brendova u informisawu, ne samo u Kragujevcu, ve} i u [umadiji. I pak, iz gle da da jo{ ima o nih ko ji ve ru ju u ~uda. Nezvani~no se mo- `e ~u ti da ne ki za in te - re so va ni za list ga je na du da }e se no vim za ko - ni ma i u red ba ma, pa i na ja vqe nim iz me na ma Zakona o privatizaciji, otvoriti mogu}nost da neko drugi pod o vim sta rim i me nom i brendom jed nog da na po no vo po kre ne no vi ne. Pred u ze }e Sve tlost je, za pra vo, deo ve li ke gru pe od 409 fir mi u Sr bi ji ko je su u nad le - `nosti Agencije za privatizaciju, a jo{ nisu privatizovane. Za te fir me je pre ne ko li ko da na mi ni star pri vre de Sa {a Ra du lo vi} iz ja vio da }e dr `a va po ku {a ti da re {i wi ho vo pi ta - we ta ko {to }e ih o ~i sti ti od du go va pre tva ra wem po tra `i va - wa u u log dr `a ve i po tom po ku - GVOZDEN JOVANOVI] ZVANI^NO JO[ NI ZA [TA NI JE KRIV ra, sa pro da tim ve }im de lom po - slovnih prostorija od strane suda po izvr {nim hipotekama iz vremena dok je preduze }e bilo privati zo va no, bi lo je ne mo gu }e o bavqa ti o snov nu funk ci ju fir me, izdavati novine. Sud je pro dao u pr voj po lo vi ni pro {le godine na dve licitacije se dam pro sto ri ja na pr vom spra - tu zgrade u Ulici Branka Radi ~evi }a, gde su bi le pro sto ri je redakcije, i sedam prostorija u podru mu i ste zgra de, ko je su ta ko e pri pa da le Sve tlo sti, a sve da bi se na mi rio dug pri vat noj {tasu u pla }i va ni na ra ~un pred u ze }a. A gen ci ja za pri va ti za ci ju pod ne la je tu `bu pro tiv Gvo zde na Jovanovi }a jer je nakon raskida privatizacije osno vao i re gi stro vao Iz da va~ ko dru {tvo Sve tlost, i a ko je u po re do po sto ja lo pred u ze }e AD Svetlost. Tu`ila {tvu je predat i spisak kompjuterske opreme koja je nakon raskida privatizacije izneta iz zgrade u Ulici Branka Radi ~evi }a. Od svih ovih instanci do sada nije stigla informaci ja {ta je od o vih tu `bi od ba ~e no, a {ta u ze to u postupak i kakav je ishod podnetih prijava. НОВА ПРАКСА АГЕНЦИЈЕ ЗА ПРИВАТИЗАЦИЈУ Superkontrola nad informacijama Da bi smo sa zna li ka kvo je tre - nutno stawe u preduze }u Svetlost AD, ko je iz da je istoimeni list i kakve su {anse da se izdavawe novina obnovi, obratili smo se zastupniku kapitala Vladi Radovi }u. Radovi} nam je rekao da je procedura takva da moraju najpre da se po {aqu pitawa, koja on mora da prosledi Agenciji za privatizaciju u Beograd, pa tek ka da od wi ho ve slu `be za informisawe dobije odobrewe mo `e da nam po {a qe od go - vore, tako e u pisanoj formi. Kada smo poslali pitawa, od Radovi }a smo ubrzo dobili novo ob ja {we we. On je od slu `be za informisawe Agencije za privatizaciju dobio novo uput stvo ko je gla si da na {a pi ta - wa i svoje odgovore mora da po {aqe wima na ~itawe i odobre we, pa tek on da mo `e da ih prosledi redakciji na {ih novina. Kako do zakqu ~ewa ovog broja, u u to rak, 19. no vem bra, ta - kvo odobrewe iz Beograda nije sti glo, a sa mim tim ni od go vo - ri od Radovi }a, morali smo za pi sa we o vog tek sta da se o slo - nimo na druge izvore kako bismo do {li do po treb nih informacija. O ~igledno je da su uministarstvu privrede od dolaska novog ministra Sa {e Radulovi }a, u ~ijoj je ingerenciji i Agencija za privatizaciju, zaveli neki novi re`im superkontrole nad informacijama, koja bi jednostavnije mogla da se nazove cenzurom. Ostaje nejasno kako u Agenciji misle da proglase tajnim podatke koji po zakonima ove zemqe moraju da budu dostupni javnosti. {a ti da za wih na e no vog vla s- ni ka. Pitawe je kako bi to izgledalo u slu ~a ju Sve tlo sti i da li je to sa ovolikim dugovima izvodqivo, pogovotu {to su najve }i poverioci biv {i rad ni ci. ^ar {ij ske kom bi na to ri ke po ~e le su da se pra ve i oko pi sma o na me ra ma ko - je je za stup ni ku ka pi ta la u pu tio biv {i sa rad nik li sta Mi lo{ Milo {evi}, direktor banke koji se pre se lio u Be o grad, a jed no vre me je u Sve tlo sti na za la sku bankarske karijere objavqivao e- konomske komentare. Mi lo {e vi} je u tom pi smu u svo je i ime jo{ ne ko li ko sa rad - ni ka za tra `io da se toj gru pi na ime neispla }enih honorara ustupi pravo kori {}ewa imena lista, koji oni nameravaju ponovo da pokrenu. Pismo grupe saradnika prosle- eno je Agenciji za privatizaciju, ali ni ka kvog od go vo ra jo{ ne ma. Pi ta we je ko }e da pro ce ni vrednost jednog ovakvog brenda i koliko ta vred nost u po re di va sa iz no som du ga pre ma o vim sa rad - ni ci ma. Sve to bi mo glo da do e na dnev ni red ka da se po kre ne ste ~aj o vog pred u ze }a, ko ji je po sve mu su de }i ne iz be `an. Ali, ima i tu ma ~e wa da }e no vi Za kon o privatizaciji biti dosta fleksibilniji nego do sada i da mogu ra zna ~u da da se de se.

7 Поводи Четвртак, 21. новембар КРАГУЈЕВАЧКЕ 7 Glamurozne proslave osamnaestog ro enadana sa preko stotinu zvanica najvi {e odgovaraju ugostiteqima ~ije su sale rezervisane i po nekoliko meseci unapred. Fe {te sa vatrometom i truba ~ima postale su uobi ~ajne, a stru~waci upozoravaju da su sve ~e {}e one `eqa roditeqa, jer u wi ma vi de sim bol presti`a i mo }i MODA PROSLAVQAWA OSAMNAESTOG RO \ENDANA Jo{ ma lo pa kao svad ba Уze mqi u ko joj kri za tra je trideset godina, u kojoj radnici {trajkuju, a firme od la ze u ste ~aj, EPS se ~e struju zbog nepla }enih du go va, a ra ~u ni u ban - kama idu u debele minuse, iz gle da da nov cima u vek sa mo za do- kazivawe. To pokazuje novo pomodar stvo, ko je je od pre ne ko li ko godina uzelo maha. Re~ je o proslavama SLA VQE NI CA LE LA DA SVI GO STI BU DU U BE LOM osamnaestog ro endana, koji sve vi {e li ~e na svadbeno veseqe, devojkama nedostaje jedino bidermajer, a mom ci ma - de voj ka ko ji }e i sti da no si. Sve o sta lo je tu - mno go broj ni gosti, bogata ve ~era, vatromet, truba ~i, skupocena ode }a i nezaobilazna folk muzika. Nekada {we pi }e sa drugarima i daleko govori i podatak da su {tampane ulaznice posebnih dezena, anga`ovano je obezbe ewe koje je propu- {talo samo odabrane, a muziku je pu- {tao po pu lar ni di-xej. I a ko je i ta - da na `ur ka ma bi lo i po 200 qu di, proslave su okupqale samo omladinu, a ~e sto su ih pra vi li ne ko li ko haqinu, specijalno kupqenu za tu priliku, {minku, frizuru, kamermana i fotografa, sve je ko {talo oko e vra i to }e mo ot pla }i- vati neko vreme, obja {wava majka o- samnaestogodi {wakiwe. Ona is ti ~e da je ovo bo qa va ri - janta nego da su posebno pravili za proslava u krugu drugova ili drugarica zajedno. Na widi nu, jer bi on da mo ra li da pla }a- zamenile su sale ma ni je bi lo hra ne, ju dva za ku pa i dve mu zi ke ili di-xe - odrasle, a u nekom kafi }u za omla- naju`e porodice u restoranima i samo otvoreni {ank, ja, ~i ja ce na je od 50 e vra, a de ko ra - ka fa na ma sa a po klo ni su bi li ci ja pro sto ra se kre }e od 50 do 200 pre ko sto ti nu simboli~ni. evra. Tako e, fotograf bi svoje uslu ge na pla tio jo{ 30 e vra, a po {to zvanica. Dekorisana sala, stoli- bi se slu `i lo sa mo pi }e ni su `e le - Proslave u restoranima ce presvu ~ene satenom i povezane I pak, ima i o nih ko ji ne `e le da li da rizikuju neke probleme. za 150 qu di ma {na ma, komple tan slav ski go di na, da li zbog ro endane proslavili u ku}noj at- U posledwih pet se uklope u postoje }e trendove, pa su ili svadbarski nestanka diskoteka mosferi. Me utim, ni to ne mo`e meni, `iva muzika i ka mer man to {to roditeqi `e- }e svi drugovi pamtiti. Tako je u Kragujevcu ili za- da bu de o bi~ na `ur ka, ve} ona ko ju ko ji }e sve to da le mla de da dr `e na Kragujev ~anka za punoletstvo svoje zabele`i. Vrhunac ve ~e ri je po - lilo u restorane. - We na `e qa je bi la da svi bu du u LELA VUJO [EVI], SOCIOLOG oku, sla vqe se pre se - }erke organizovala `urku u belom. sebno naru ~ena torta, uz koju su obavezni truba ~i i vatromet. nosti pratile su sve glamuroznije Pripremali smo proslavu vi {e od Pad standarda i rast nezaposleno- be lom i da sve bu de gla mu ro zno. me sec da na, a po zva na je sa mo naj u - Ne ko bi mo `da re kao to ni je ro - proslave i skupoceni pokloni, a sve en dan kao i sva ki dru gi, ta da po staje{ vi {e roditeqa organizovalo je `ur- svoj ~o vek, mo `e{ da gla sa{, da ke izvan svojih mogu}nosti. vozi{ i bude{ odgovoran za svoje postup Ugostiteqi veselo trqaju ruke i I RO \EN DAN SKOJ TOR TI SVI TRE BA DA SE DI VE ke, ali da li pro sla va mo ra da isti ~u da su sale rezervisane mese- ima sve elemente ki ~a? cima unapred, pa se zabave prave i Iz gle da da da nas mo ra, jer od ka - radnim danima. U velikim salama da je po ~ela proslava punoletstva se prodaje celokupan meni, ~ija na ~ini obele`avawa zna ~ajno su se ce na je sli~ na svad be nom, od promenili. Sedamdesetih su dominirale evra, ukoliko slavqenik ne `eli do- ku}ne `urke, sa najbli`im datno jelo ili posebnu dekoraciju. prijateqima. Vladala je opu {tena - Mi smo sla vi li }er ki ro en dan atmosfera i jedino su bili va`ni ne vi luks i sa mo sa la, za muzika i pi }e. Nije bilo skupocenih 150 qu di, iz ne la je ne {to vi {e od po klo na, ve} je sva ko do no sio e vra. Tor ta je bi la te mat ska, ko li ko i {ta je mo gao. sa modnim detaqima i cvetovima i Me utim, sa po ~etkom ere turbo ko {ta la je di na ra, ka da su je folka, do {lo je do raslojavawa dru- uneli do {li su truba ~i, a iznad wene {tva i i mu} ni ji su po ~e li da pra ve gla ve eks plo di rao je ba lon sa kon- `urke u diskotekama. One su planirane fetama i drugim balonima. Bilo je mesecima, a koliko je to i {lo zaista lepo. Ako ura ~unamo i wenu SLAVQE U RESTORANU PODRAZUEVA ADEKVATNU DEKORACIJU ( SVET BALONA ) `a po ro di ca i we no dru {tvo, pa je bi lo oko 70 qu di. Sto lo vi sa u kra - snim sve }ama bili su razbacani po dvo ri {tu, na u la zu je bio {ank, a bend je svi rao na te ra si. Bi lo je tu i cvet nih i u kra sa od ba lo na, sve u be loj bo ji, a hra nu smo mo ra li da i - se ~emo na male kockice i slu`imo na ~a~ ka li ci. Bi lo je tu do sta po sla, ali mi slim da smo pro {li jef ti - nije nego da smo organizovali u restoranu, obja {wava na {a sugra- anka. Presti` i statusni simbol Stru~waci upozoravaju da ovakve proslave pokazuju koliko je sistem vrednosti na {eg dru {tva iskrivqen, {to se u pra vo kod mla dih najsna`nije manifestuje, s obzirom da imaju malo `ivotnog iskustva. Sociolog Lela Vujo {evi} obja {wava da je obele`avawe punoletstva stvar individualnog izbora i zato mo`e da uka`e na odre ene vrednosne profile mladih i wihove `ivotne stilove. - Istra`ivawa u ~enika sredwih {kola pokazala su da je sredinom 90- tih sve popularniji postao hedoni sti~ ki stil `i vo ta, dok je ra pidno opala briga za op {te dobro. Takav stil karakteri {e `eqa za bezbri`nim `ivotom, za prepu {tawem neposrednim zadovoqstvima i tro {e wu nov ca na za ba vu. To se delimi~no mo`e objasniti nestabilnom dru {tvenom situacijom i neizvesnom budu}no {}u koja usmerava mla de da `i ve u sa da {wem tre nut - ku, a ne da pla - niraju na du`i rok. S dru ge stra ne, pod u - ticajem popularne kulture, oni se na svo joj glamuroznoj ro- endanskoj prosla vi o se }a ju kao se le bri - ti, ma kar na kratko poistove }u ju se sa zve - zda ma e stra de ko ji su im u zo - ri, obja {wava Vujo {evi}. Me u tim, tre ba i ma ti u vi du da su sve ~e {}e roditeqi oni koji svoju decu podsti- ~u na spektakularne proslave, videv {i u tome dokaz statusnog simbola svoje porodice. To je prilika za dokazivawem pred rodbinom i prijateqima, a sama proslava je postala stvar presti`a. Ona dodaje da je to posebno karakteristi~no za zemqe isto~ne Evrope, u kojima postoji sna`na moralna obaveza roditeqa da pru`aju podr {ku deci tokom celog `ivota, pa }e tako nastojati da udovoqe wihovim `eqama i po cenu velikog odricawa. To podrazumeva i veliko zadu`iva we i po zaj mi ce, jer ne `e le svom de te tu da us kra te ono {to su svi u wegovoj generaciji imali - da bar jedan dan bu de u cen tru pa `we. Za to su sprem ni da pla te i vi {e od e - vra, koliko najmawe iznosi proslava u restoranu. Iz gle da da je o vaj do ga aj, bar za mu {ku decu, zamenio ispra }aj u voj sku, pa su ta ko i po klo ni ko ji se no - se iskqu ~ivo novac, zlato ili original parfemi. Imu}niji ~ak poklawaju sinovima motore ili automobile, a devojkama ugradwu siliko na u u sne, gru di ili zad wi cu. I - ako i stru~waci obja {wavaju da 18. ro en dan ni je kao i sva ki dru gi i da obele`ava inicijaciju u svet odraslih, upozoravaju da ga treba uskladi ti sa sta wem u dru {tvu, a ne od we - ga pra vi ti ki~ ko ji ne pri li ~i wihovim godinama. Violeta GLI [I] ПИСМО Lekari za primer kolegama U KC u Kragujevcu mnogi lekari sa ponosom treba da no se be le man ti le sa svo jim i me nom, ali im i o nih ko ji tre ba da se sti de zbog svo jih po s- tupaka prema pacijentima. Mislim da je osnovno da svaki lekar pacijentu pr vo da le pu re~, a da mu po mog ne ko li ko mo `e. Sva ko od nas }e bi ti za do vo qan, ali na `a lost pojedini lekari se pona {aju suprotno, pa neki pacijente dele na bogate i siroma {ne, na gra ane prvog i drugog reda, obrazovane i neobrazovane. Za- {to, pi tam se za {to? Doktori dragi, sada {wi i budu }i, u ovoj te - {koj situaciji zamolila bih vas da date sve od se be da le kar ske u slu ge bu du na ni vou jer mi, o - bi~ni gra ani, o ~ekujemo od vas pomo}. S ob zi rom da smo su prug i ja u tre }em `i - vot nom do bu, bi li smo kod mno gih le ka ra i le - `a li na ra znim o de qe wi ma. De se tog ok to bra moj su prug je po lo mio de sni kuk. Hit na po mo} je sti gla od mah i dok tor ka ko ja je tog da na bi la u sme ni re a go va la je br zo i e fi ka sno. Hva la joj, ona sa po no som no si be li man til. Pri mqen je na o de qe we or to pe di je. Iz ra zi la sam `e qu da mog su pru ga o pe ri {e Fri {~i}, ~i - ji sam ja dugogodi {wi pacijent. Jedan od lekara sa ovog odeqewa malo je reagovao i rekao mi: Lak {e ko wu bez sa ma ra. Re kla sam da ne raz - u mem ko je kow, a ko sa mar? O sta li le ka ri su bi li fer i slo `i li se da i mam pra vo da bi ram lekara. Dr Fri {~i} je mog su pru ga o pe ri sao 22. ok tobra, operacija je bila te {ka, ali uspe {na. Moja po ro di ca i ja za hval ni smo i o so bqu sa odeqewa ortopedije, jer je on za nas `iva legenda, ne na me tqiv, skro man, brz i za i sta sa po no - som mo `e da no si be li man til. Sa ortopedije moj suprug je preba ~en na odeqe we RH cen tra, gde ga je pri mi la dok tor ka Ka tarina Ka }a Parezanovi}, tiha, blage naravi, za ko ju su svi pa ci jen ti i sti, le kar ka kav se sa mo mo`e po`eleti. Hvala i celokupnom osobqu o- vog odeqewa, tamo vlada red i disciplina. Ve} sam na ve la da sam i sa ma pro {la kroz mno ge pre gle de, pa sam ta ko du `na da se za hva lim le ka ri ma ko ji su mi kroz `i vot po mo gli: dr Pe - i ^anovi }u, dr Nata {i Zdravkovi}, dr Biqi Kicevski, dr Miri Veselinovi}, dr Sandri Labovi}, dr Goranu Bojovi }u, dr Zorici Kne`evi}, dr Sa {i Gavrilovi }u, sestri Cici Bradowi}, dr Viktoru Krsti }u, dr Zorici Lazi}, dr Vladani Milo {kovi}, dr Vladi Nedeqkovi }u, dr Svetlani Ceci Jovanovi}, dr dr Sne`i Arsenijevi}, dr Dragani Ivanovi} i dr Antoniju Dimitrovskom. Zahvalnost dugujemo i lekarima iz ku}ne nege ~iji smo korisnici sedam godina (savetovala bih starima i bolesnima da se obrate ovoj slu`bi za pomo} i negu). Hvala tada {wem direktoru Vladi Jovanovi }u koji je uticao na mene i mog supruga da prihvatimo usluge koje pru`aju svojim korisnicima, dr Miri Radovanovi} i dr Dragi }u Radosavqevi }u, koji starije i bolesne obilaze i bri nu se o wi ma. Ja ko smo za hval ni i na {oj ne govateqici Jasminki Ili}, koja je kao ~lan na {e porodice, jer nas tako dugo neguje. Hvala svima u `eqi da i ostali lekari po u wihovim stopama. Nada i Aleksandar \or evi}

8 8 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 21. новембар Насиље Po huliganskim izgredima Kragujevac, na sre }u, nema prestoni~ku reputaciju, ali je i na velikoj proveri wegov hvalospev o najbezbednijem gra du. Sve su ~e {}i u li~ ni i ka fan ski ob ra - ~uni u kojima sevaju no`evi i pote`e se vatreno o ru` je, {to ne mo `e da pro e bez `r ta va, a naj za - briwavaju }a je ~iwenica {to je me u nasilnicima sve vi {e ma lo let ni ka, pa i de ce. [ta o tome ka`e zvani~na statistika i poli cij ski iz ve {ta ji, {ta in spek to ri iz Po li - cij ske u pra ve ko ji se ba ve na si qem i krv nim deliktima, {ta stru~waci Centra za socijalni rad ko ji se ba ve ma lo let ni~ kom de lin kven ci - jom i vr {wa~kim nasiqem HRONOLOGIJA OVOGODI [WIH SUKOBA Rade pi {toqi i no`evi Prvog januara u jednom vr {wa~kom sukobu maloletnik je drugom maloletniku zario no` u grudi ispred kafea Paradizo, dovode}i mu `i vot u pi ta we, dok je jo{ je dan de ~ak i stom pri li kom za ra dio po - sekotinu no`em po ruci. Tre }eg februara, u pucwavi na vrhu Glavne ulice, ispred kafi }a Odisej, dvadesetpetogodi {wi M. J. Upucan je u nogu iz pi {toqa, a L.S. (23) je iz bo den no `em u sto mak. O vom do ga a ju pret ho di la je ras prava izme u vi {e mladih osoba, nakon koje je L. S. hicima iz pi {toqa M. J. naneo dve rane u predelu butine. Me utim, iako povre en, M. J. je su sti gao L. S. i po ku {ao da ga u bi je o {trim pred me tom. Dva de se to smog mar ta ma tu rant Ste fan Jo va no vi} bru tal no je pretu ~en u kafe piceriji Tabasko u Kosovskoj ulici, preko puta zgrade Po li teh ni~ ke {ko le, dok je sa dru ga ri com se deo u ka fi }u i pio pi }e. Od ta da vi {e ne vi di i ne ho da, je di no po ma lo ~u je. We mu je Dar ko R. (21) bej zbol pa li com po lo mijo lo ba wu, za to vre me we gov drug Ni ko la [. (20) ~u vao je stra `u i ni je do zvo qa vao da iko za - {ti ti na pad nu tog de ~a ka. Ka da su vi de li da je S. J. u be sve snom sta - wu po be gli su. Da je ko jim slu ~a jem Dar ko R., ko ji je i ra ni je i mao po sla sa za ko - nom, oti {ao na izdr`avawe zatvorske kazne, po pravnosna`noj presudi koja je stupila na snagu mnogo pre ovog incidenta, mo`da se sve ovo ne bi ni de si lo. Krajem juna u jednoj revolvera {koj pucwavi iz automobila u pokretu, po put sce na iz fil ma, u cen tru gra da, pre ko pu ta No ve cr kve, zalutali metak pogodio je slu ~ajnu prolaznicu S. \. (21) u nogu. Ova studentkiwa je zadobila te {ku telesnu povredu. Na pograni~nom prelazu sa Cr nom Go rom, u Pqe vqi ma, u hap {en je V. T. (24) iz Kra gu jev ca pod sum wom da je od go vo ran za po ku {aj u bi stva. Ve ru je se da je ba{ on 21. juna ove. godine, u Ulici kraqa Aleksandra Prvog Kara or evi }a ispalio vi {e hitaca u pravcu {evroleta u kome se nalazilo vi {e o so ba, me u ko ji ma i S. J. (25) iz Kra gu jev ca i da je je dan projektil zavr {io u nozi devojke koja nije imala nikakve veze sa kriminalnim grupama koje su se razra ~unavale na ovaj na ~in. Ina ~e, S. J. je po li ci ja u hap si la ne {to pre pod sum wom da je po ~i nio vi {e kri - vi~nih dela sa elementima nasiqa. Sredinom oktobra, u spomen parku u [umaricama kod izvora, upucan je D. I. (20) iz Ba to ~i ne u no ge. We ga su na pa la dva ma ski ra na mu - {kar ca na mo to ru, a pre to ga u bi li su mu psa. Put je do veo do (35) iz Kra gu jev ca. On je na knad no u hap {en i pro tiv we ga je pod ne - ta krivi~na prijava za nano {ewe te {kih povreda, ubijawe i mu ~ewe `ivotiwa i neovla {}eno dr`awe oru`ja. Iz istih razloga i zbog i- stovetnih krivi~nih dela policija je najpre uhapsila S. M. (26), tako e iz Kragujevca. ^e tvr tog no vem bra, oko o sam sa ti iz ju tra, u dvo ri {tu Dru ge kra gu - jeva~ke gimnazije povre en je u ~enik tre }e godine te {kole S. U. (17). Policija je uhapsila wegovog vr {waka D. M. iz Druge tehni~ke {kole, protiv koga je ve} podneta krivi~na prijava Vi {em javnom tu`ila {tvu zbog nasilni~kog pona {awa. On je, prema policijskim saznawima, do {ao u dvori {te gimnazije s namerom da se osveti zbog sva - e od pret hod nog vi ken da. D. M. je, na kon kra }e ras pra ve, o {tri com se ~iva posekao vr {waka po butini. Petog novembra nepoznata osoba napala je (40) na Trgu Mala va - ga dok je ~e kao pre voz is pred Rob ne ku }e Sim po. U bo den je no `em u sto mak, ali je bio za to li ko pri se ban da je sam po zvao Hit nu po mo}, potom je operisan. Devetog novembra, pola sata pre pono }i, u Sarajlinoj ulici, u obra ~unu mladih te {ko je povre en osamnaestogodi {wi Andre ja M. Sa ~e ka li su ga Sa va A. (18) i Dar ko P. (19) u na me ri da se ras pra ve za su kob ko ji su i ma - li nekoliko dana ranije. Posle me usobne rasprave Darko P. je napao Andreju M. zadav {i mu vi {e udaraca po glavi i telu da bi ga Sa va A. no `em ubo u gru di. U va tre nom ob ra ~u nu, ko ji se do go dio 10. no vem bra is pred ho te la Ze len go ra, ra wen je dva de set dvo go di {wi N. K., za ko ga se pret po sta vqa da pri pada jed noj od kri mi nal nih grupa ko je se ~e sto su ko bqa va ju po gra du. U we ga je za sa da ne po - zna ti na pa da~ is pa lio hi tac u no ge i po be gao, o sta viv {i ga u lo kvi kr vi. Пише Елизабета Јовановић ПОЛИЦИЈСКА СТАТИСТИКА Raste broj prijava ZABRIWAVAJU ]I PORAST AGRESIVNOSTI MLADIH Po ~iwe kavgom, zavr { Пonekad je dovoqan jedan lo {e pro tu ma ~en po - gled i da su kob e ska li - ra. Vi {e ne ma ni fer tu ~e je dan na je dan, ne - go se u kqu ~u ju gru pe. Sve funk ci o ni {e na principu da se klinci zaka ~e negde u gra du, naj ~e {}e u vre me vi - ken da, a da ni je va `an mo tiv, na - knadno se zakazuje tu ~a, ili sponta no do e do we ka da jed ni na dru - ge nabasaju, posle se jedni drugima svete i tako nastaje vrzino kolo. Vremenom i zaborave oko ~ega su se prvo zaka ~ili, ali se pojedina~ni konflikt produbquje i prenosi na grupu. Prve informacije o ovim nemilim doga ajima slivaju se u slu`bu Hitne pomo }i. Direktor ove ustano ve dr A lek san dar Kli~ ko vi} ka `e da su po vre de u su ko bi ma sve te`e, obra ~uni sve brutalniji i da se spo ra di~ no kao `r tve, ali i kao nasilnici pojavquju i devoj ~ice, ~ega ranije nije bilo. - Vi {e ne ma ve ze u ka kvom se dru {tvu kre }e{. I do bra de ca stradaju. Mogu se, jednostavno, na- }i u pogre {nom trenutku na pogre- {nom me stu. To ro di te qi ne mo gu da is kon tro li {u i ne zna se ka da je kraj tim tu ~a ma, jer se one na s- tavqaju. Deca se organizuju, dru- {tvo se sve ti. Gru pe su po de qe ne po na se qi ma i ne zna se ka da konflikt prestaje, ka`e dr Gorica Sre}kovi}, pomo}nik direktora Hitne pomo }i. - Kon flikt po pra vi lu iz bi ja ne gde u gra du, a po sle se na sta vqa po {ko la ma, ~ak i u pre pod nev - nim sa ti ma. Bi va ju pla ni ra ni ob ra ~u ni. Ro di te qi naj ~e {}e za to na knad no ~u ju, ka `e dr Kli~ ko - vi}. Vr {wa~ko nasiqe ukqu ~uje razne oblike pona {awa obi~no grupa dece koja u du`em vremenskom intervalu, na razli ~ite na ~ine, zlostavqa drugo dete. To mogu da budu razli ~iti oblici emocionalnog zlostavqawa, vre awa, poni`avawa, izlagawa ruglu, ali i fizi~kog zlostavqawa. Naj ~e {}e se do ga a u kru gu {ko le, u {kol - skom dvo ri {tu, na pu tu iz me u ku }e i {ko le i me ri se te `i nom posledica koje ostavqa po dete. Naj va `ni je je da ro di te qi i na stav ni ci, de te tu bli ske o so be, u ko li ko im se ono ne po ve ri, pre po zna ju pro me ne u we go vom po na {a wu. To de te naj ~e {}e re - a gu je po vla ~e wem, ank si o zno {}u, iz be ga va wem da od la zi u {ko lu, a po sto ja le su i ne ke dra sti~ ne si tu a ci je, sve do su i cid no sti. Do 12. no vem bra ove go di ne na pi sa no je 106 kri vi~ nih pri ja va za kri - vi~na dela protiv `ivota, tela i polnih sloboda (71 zbog nano {ewa te - {kih telesnih povreda). U istom periodu pro {le godine evidentirano je 86 pri ja va. Maloletnici su napravili 203 krivi~na dela - 25 kra a, 45 te {kih kra- a, sedam razbojni {tva, nano {ewe {est te {kih telesnih povreda i ~etiri lake i jedno u ~estvovawe u tu ~i. Tokom godine maloletnici su odgovarali zbog 10 kra a, 35 te {kih kra a, devet razbojni {tava, 15 te {kih te le snih po vre da i pet la kih, kao i zbog dva u ~e stvo va wa u tu ~i. Od ukupno prijavqenih lica 128 bili su maloletnici. ^etvoro i je i ma lo is pod 14 go di na, 39 su bi li u uz ra stu od 14 do16 go di na, a 85 od 16 do18 go di na. Od prekr {aja pro {le godine 40 su po ~inili maloletnici. Od po- ~etka godine do danas protiv 25 maloletnika podneto je 27 prekr {ajnih prijava, a u ~etiri slu ~aja radilo se o skra }enom prekr {ajnom postupku, izre ~ena cu im ~etiri ukora i jedan poja ~an nadzor od strane organa starateqstva zbog drskog silexijskog pona {awa, tu ~e, vikawa. Protiv pet maloletnih lica podneto i pet prijava zbog no {ewa hladnog oru`ja. Prema re ~ima Jelene Trajkovi}, inspektorke za krvne delikte, posledwa tri novembarska slu ~aja bodewa no`em su nepovezani doga- a ji i u sva tri su po sto ja li ra niji sukobi. Karakteristi ~an je slu- Stru~ wa ke za bri - wa va {to se stal no po - mera starosna granica kada se ispoqavaju prvi oblici zlostavqawa de ce u {ko li na ni`e razrede osnovne {ko le. Ka ko po sta ju sta ri ji, ako se ne po - sti`u rezultati u resocijalizaciji, oni u- laze u sve brutalnije oblike nasiqa. Kvali fi ku ju se i za u la - zak u neformalne grupe ko je or ga ni zu ju i zakazuju tu ~e. Opona {awe od ra slih - Na {e iskustvo poka zu je da de ca na sve ni`im uzrastima ispo qa va ju a gre siv no pona {awe prema drugoj de ci i da ti ob li - ci postaju sve brutalniji. Razlozi tome su {to na {e dru {tvo ne - guje nasilni~ki agresiv ni mo del po na {a wa, ko ji je prisutan u svim sverama dru {tvenog `i vo ta i de ca ga u sva ja ju kao o - bra zac po na {a wa. Zbog to ga re - {ewe treba tra`iti sa nacionalnog nivoa, ka`e Qiqana \or evi}, socijalni radnik i rukovodilac slu`be za decu i omladinu Centra za socijalni rad u Kragujevcu. I Biqana Jakovqevi}, psiholog Centra, ocewuje da se kriminalitet mladih ne mo`e posmatrati van dru {tvenog miqea i kriminaliteta odraslih. Mladi opona- {aju odrasle koji vr {e krivi~na ~aj iz Dru ge gim na zi je, jer se desio u {kolskom dvori {tu neposredno po dolasku u {kolu. Sukobili su se u ~enik tre }e godine i trojica wih koji nisu u ~enici te {ko le. Sa ~e ka li ga, je dan ga je VR [WA^KO NASIQE Pomerawe granica brut dela, vrlo ~esto i u novinama mo- `e da se pro ~i ta do de ta qa {ta se de si lo, na ko ji na ~in, ra zni TV sa - dr`aji obiluju scenama nasiqa, kao i crtani filmovi. U medijima se o pi su je do de ta qa ka ko je ko koga ispovre ivao, deca to upija ju, ali ne pra te da qi tok do ga - a ja, ka kve je po sle di ce sno sio na sil nik. Ono {to o sta ne u `i `i pa`we je zapravo nasilni ~in. - Sklonost ka vr {wa~kom nasiqu je posledica i odre enih osobina li~nosti koje su naj ~e {}e rezultat porodi~nih i dru {tvenih odnosa, ~emu se pridru`uje i lo-

9 Насиље НАСИЉА НА СПОРТСКИМ ТЕРЕНИМА Четвртак, 21. новембар КРАГУЈЕВАЧКЕ 9 ava pucwavom KRITI^NI VIKENDI, NO]NI KLUBOVI I VELIKI PARK ubo no `em, a o sta li ga tu kli ru kama i nogama. Tim povodom reagovalo je i Ministarstvo prosvete, me utim dr- `avni sekretar Muhedin Fijuqanin o ce nio je da su {ko le u Kra gujev cu bez bed ne i da je na nad le - `nim istra`nim organima da u- tvr de da li je bi lo pro pu sta u ve - zi sa tim in ci den tom. - Poruka predstavnicima {kola, ali i svi ma u {kol skom si ste mu, po - liciji, centru za socijalni rad je da se aktivno ukqu ~e u prevenciju nasiqa, jer je to prevashodni zadatak, rekao je dr`avni sekretar. Direktor Druge gimnazije Mio qub Jok si mo vi} na to je re kao da {kola nikada nije zatvarala o~i pred pro ble mom, da se stro go pri - dr`avaju pravilnika o bezbednosti u ~enika, zajedno sa ~lanovima saveta roditeqa i timovi za bezbednost, ukqu ~uju }i i {kolskog policajca. Pojasnio je da je napadnuti de ~ak do bar ak i do bar spor ti sta i da je Druga gimnazija najbezbednija {kola u okru`ewu, bar tako pokazuju svi parametri, i da ih je za te klo to {to se de si lo. - [kol ska dvo ri {ta su vr lo retko mesta najte`ih obra ~una zahvaqaju }i ulozi {kolskih policajaca. Sprovodi se i edukativan rad u svim o snov nim i sred wim {kolama na temu maloletni~ka delinkvencija i narkomanija. ^iwenica je da je uvek bilo nesuglasica me u decom {kolskog uzrasta, ra zli ka je u to me ka ko se re {a va - ju, ka`e Jelena Trajkovi} iz Policijske uprave. Po woj, ogra eno dvori {te nije nikakva garancija da u wemu ne- }e do }i do fizi~kog sukoba dece, pa ~ak i de ce sa stra ne ko ja ne po - ha aju tu {kolu. Po sled wa tri slu ~a ja bo de wa no `e vi ma ne ma ju di rekt ne ve ze sa grupom kriminalaca, ali ima skoriji koji se desio kod Zelengo re. Pret po sta vqa se da je po vre - en ~lan jed ne gru pe od dve ko je se Netrpeqivost navija~kih grupa U to ku ove go di ne e vi den ti ra no je 16 kri vi~ nih de la na sil ni~ kog po na {a wa na sport skim pri red ba ma i tri pre kr - {aja. Naj ~e {}e je re~ o uno {ewu i paqewu pi ro teh ni~ kih sred sta va na tri bi - ~e sto me u sob no su ko bqa va ju. U policiji nisu mogli da nam ka`u da li ima i ko li ko kri mi nal nih gru pa u gra du i ~i me se sve one ba - ve. Dodu {e, ka`u da postoje grupe koje vr {e razli ~ita krivi~na de - la sa elementima nasiqa, ali su u- glavnom orijentisane na kra e i sticawe imovinske koristi ili trgovinom narkoticima. Me u tim, da je u o voj go di ni bi - lo vi {e obra ~una kriminalnih NAJ^E []I PREKR [AJI SU UNO [EWE I UPOTREBA PIROTEHNIKE na ma, fi zi~ kim su ko bi ma iz me u na vi - ja~ kih gru pa, ali i iz me u u ~e sni ka sport ske pri red be, kao i fi zi~ kim napa di ma na slu `be na li ca i u ni {te wu ili o {te}e wu i mo vi ne na sport skim o - bjek ti ma. U ci qu su zbi ja wa na sil ni~ kog po na - {a wa na sport skim o bjek ti ma Vla da Repu bli ke Sr bi je do ne la je Na ci o nal nu stra te gi ju za bor bu pro tiv na si qa i ne - do li~ nog po na {a wa na sport skim pri - red ba ma, kao i ak ci o ni plan za we no sprovo ewe, u kome su definisane aktivnosti, zadaci, indikatori, nosioci i roko vi za spro vo e we stra te gi je. Stra te gi ja pod sti ~e razvijawe multisektorske saradwe za borbu protiv nasi qa i ne do li~ nog po na {a wa na sport skim pri red - ba ma, po ~ev {i od sport skih sa ve za i klu bo va (kao orga ni za to ra), MUP-a, Mi ni star stva pro sve te i Mi n- i star stva prav de, lo kal nih sa mo u pra va, me di ja... U Policijskoj upravi u Kragujevcu postoji poseban odsek za pra }ewe i spre ~avawe nasiqa na sportskim priredbama. Postoji niz preventivnih mera koje se preuzimaju u ciqu spre ~avawa nasiqa i edukacije malolet ni ka i de ce, pa je ta ko u to ku sep tem bra i ok to bra sproveden lokalni akcioni plan spre ~avawe huliganstva i nasiqa na sportskim priredbama pod nazivom Na vi jaj za svo je i po {tuj dru ge. Plan se sa sto ji od tri aktivnosti. Prva je edukacija u ~enika sedmih i osmih razreda i u ~enika prve i druge godine sredwe {kole, kojom prilikom je odr`ano osam tribina i predstava dramske sekcije Prve tehni~ke {kole. Druga aktivnost je bila organizovana poseta u ~enika sredwih i osnovnih {kola sa teritorije Kragujevca fudbalskoj utakmici u Hali Jezero, a tre }a poseta fudbalskoj utakmici na stadionu ^ika Da ~a, kojoj su prisustvovali i ~lanovi saveta roditeqa, koji su u timovima za bezbednost u osnovnim i sredwim {kolama, u- ~enici i nastavnici. Prime }eno je da u {kolama ima dosta incidenata i prozivki zbog navija~kih grupa. U posledwe vreme, zbog poja ~anog delovawa navija~ke grupe Crveni avoli dolazi do vrbovawa u ~enika u tu navija~ku grupu, pa je pove }an broj sukoba sa drugim navija~kim grupama, pre sve ga Zve zde i Par ti za na. Mo `e se ~ak i ~u ti da za ulazak u navija~ku grupu nije dovoqno {to volite taj klub, ne go ma lo let nik mo ra i da iza se be ima bar jednu dobru tu ~u kojom se preporu ~uje. grupa stajalo je u jednom ranijem policijskom saop {tewu, kao i to da je pro tiv wih pod ne to 50 prijava, uglavnom zbog nasilni~kog pona {awa, ubistva u poku {aju, te- {kih telesnih povreda i u ~estvova wa u tu ~a ma. U glav nom su u ob ra - ~unima koristili vatreno oru`je. Prema podacima policije, najkriti~niji dani kada dolazi do fizi~kih sukoba huligana su viken di i do ba no }i. Ima do sta i po - vratnika me u nasilnicima, protiv kojih se redovno podnose krivi~ne prijave za krivi~na dela i dostavqaju tu`ila {tvima, a sve je ~e {}a upotreba vatrenog oru`ja u tim su ko bi ma. Ri zi~ na me sta u gra du su no} ni klu bo vi u cen tru gra da ko ji ra de od po no }i do ju tra i gde se naj ~e {}e i o ku pqa ju ri - zi~ne grupe i pojedinci skloni nasi qu. Tu je i Ve li ki park. lnosti vawe TU^E SE ^ESTO SNIMAJU I STAVQAJU NA DRU [TVENE MRE@E {e ekonomsko stawe u mnogim porodicama. Svi ovi ~inioci mogu da stvo re bunt kod mla de o so be i nezadovoqstvo koje ispoqavaju na negativan na ~in, ka`e Aleksandar Markovi}, socijalni radnik. Po we mu, u zro ci ka rak te ri - sti~ni za porodicu mogu da budu disfunkcionalni odnosi, nepostojawe porodi~nih pravila ili wihovo nepo {tovawe, propu {ten nadzor od strane roditeqa, fizi~ko ka`wavawe dece, lo {a me usobna komunikacija, nekvalitetno provo ewe vremena roditeqa sa decom, kao i wihovo neintereso- za detetov `ivot. Otuda deca postaju nasilnici, {to to kasnije mo`e da se koriguje savetodavnim radom i spre ~i asocijalnost, emocionalna i socijalna nezrelost, destruktivnost, egocentri~nost, neposlu {nost i sli~no, ali je potreban ozbiqan rad. Vas pit na za pu {te nost Neka deca u porodici su svedoci porodi~nog nasiqa i kada nisu neposredne `rtve. I to pona {awe se nepovoqno odra`ava na wih, prihvataju ga kao o bra zac svog pona {awa. De ~aci su ~e {}e, ako su bili svedoci po ro di~ nog na - siqa, skloni nasiqu, a devoj ~ice povla ~ewu i anksioznosti, pa tako nesigurne mogu bi ti `r tve druge dece. - Ka da i dem po {ko la ma i razgovaram sa psiholo {ko-pedago- {kom slu `bom, ШКОЛСКИ ПОЛИЦАЈЦИ PSIHOLOG BIQANA JAKOVQEVI] ~esto dolazim do saznawa da postoje deca koja se nisu uklopila ili su razli ~ita po nekim vidovima pona {awa, pa ~esto postaju `rtve druge dece i do`ivqavaju poni`ewa koja u odre enim slu ~ajevima mogu da dovedu i do suicida, ka`e Markovi}. Deca koja su potegla no`, napala bejzbol palicom ili potegla pi- {toq na vr {wa ka, ka da do u u Centar za socijalni rad retko pokazuju kajawe, ve} poku {avaju da minimiziraju taj doga aj, tvrde da su bili isprovocirani, naj ~e {}i iz go vo ri su im {to se ka ~io sa mnom, kad je vi deo da i mam no`, ili zna da i mam o pa - sne drugove, {to me je ~a~ kao. To je tipi ~an obrazac nasilnog pona {a wa i kod de - ce i kod od ra slih - ne pri hva tam od - govornost, ne ispo qa va wam ka ja - we, ja sam bio i zazvan, odgovoran je dru gi, ob ja - {wava \or evi}ka. Psi ho log Biqana Jakovqe vi} ka `e da je naj va - `ni ji li~ ni pri mer i na - u ~iti decu od ma lih no gu {ta je do bro, a {ta lo {e, jer to po sle ne mo gu da re - {e ni {ko la, ni sud, ni Centar. Rodite qi ~ak o - SOCIJALNI RADNIK QIQANA \OR\EVI], prav da va ju svo ju de cu. Zna ju da ka `u to su de - ~i ja po sla, po tu kli se, to ga je u vek bilo... - Ne ko od wih ~ak i ni je sve stan {ta se de si lo. Ima do sta po vrat - nika koji ~ine sli~na krivi~na dela. I nema dovoqno rezultata u re so ci ja li za ci ji, na po mi we Ja - kovqevi}ka, dodaju }i su boqi rezultati tamo gde ima podr {ke roditeqa. Gde su roditeqi i {li u {ko lu na de set da na da se in te re - su ju {ta im de te ra di, da vi de ka - (Ne)vaspitana deca U posledwe vreme sve je uo~qivija preventivna uloga policije, naro ~ito {kolskih policajaca. U Kragujevcu je u sedam osnovnih i deset sredwih {kola anga`ovano 14 policajaca koji pokrivaju najmawe po dve {kole. Wihova delatnost je pozorni~ka, uniformisana, pokri va ju zo nu {ko le, kao i zo nu oko we.. Po re ~ima Gordane Simovi}, inspektorke za maloletni~ku delinkvenciju, svaka {kola je pri ~a za sebe, ima razli ~itu zonu bezbednosti, o ~igledan je nedostatak video-nadzora, neobezbe enost saobra }ajnica koje se nalaze u blizini, neosvetqenost {kola u ve ~erwim satima, nedostatak fizi~ko-tehni~kog obezbe ewa. Ipak, {kolski policajci nisu svemo}no niti su u ulozi vaspita ~a, {to, pre svih, treba da budu roditeqi, a da tu funkciju ne ispuwavaju kako vaqa govori i podatak da deca sve ~e {}e me usobne probleme ne re- {avaju dijalogom, ve} silom, pa i nasiqem. Sve po ~iwe i za vr {a va se fej sbu kom, pa se ka sni je pre ne se i na {kolu. Sukobi izme u u ~enika koji se dogode naj ~e {}e u da ne vi ken da, van {ko le, ta ko e se pre no se na {ko - lu, ka`e inspektorka Simovi}, dodaju }i da da je de ~ije sukobe i rasprave (provocirawe, bacawe ranca, zadirkivawe) potrebno re {avati u okviru {kole. U ovoj pri ~i su, napomiwe na {a sagovornica, najve }i problem roditeqi koji u prvoj reakciji presko- ~e nastavnike, odbiju kontakt s wima i podnose prijavu. Oni naj ~e {}e bezuslovno veruju svojoj deci i podnose prijave za nasiqe nad svojim detetom, ali se ~esto is po sta vi da ni je bi lo ba{ ta ko ka ko su im de ca ispri ~ala. ALEKSANDAR MARKOVI], SOCIJALNI RADNIK ko provode slobodno vreme, da li je bio u {ko li, s kim se dru `i, ko - je fil mo ve gle da, ko ga po zi va, gde izlazi, lo {e pona {awe je popravqe no. U su prot nom, kad su de ca u du`em periodu bila vaspitno zapu {tena, ni {ta dobro ne mo`e se o ~ekivati. - Mi nemamo rezultate u resocijalizaciji i to nije dobro. Kako ide slede }e delo, poo {travaju se vas pit ne sank ci je, dok de te sa 16 godina ne do e do vaspitnih ustano va ili za vo da, a mi ni smo po sti - gli svrhu, nismo ih integrisali u za jed ni cu, ka `e Qi qa na \or e - vi}. ^e sto se de {a va lo da su ro di - teqi dolazili posle pokretawa sudskog postupka i govorili - evo vam ga, vi ga za pla {i te! Tu se vi - di da oni imaju slabu komunikaciju, da ne predstavqaju autoritet za de te, da kao ro di te qi sla bo {ta mo gu da u ra de. Va `no je pridobiti poverewe mlade osobe, po - sle pr vog is pa da da se ne ide o su - u ju }e, jer to }e do }i ka sni je. Mo - ramo da se zainteresujemo za wegov `i vot, in te re so va wa i li~ nost, kapacitete koji su uspavani. Ako u- ra di mo ka ko tre ba, de te pre po - zna je do bru na me ru, ma ka kvo da je.

10 10 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 21. новембар Град PRVIH MESEC DANA BEZ AUTOBUSKE STANICE Da je bar reda vo`we i {altera Vrata Autobuske stanice mogu da ostanu zakqu ~ana za putnike i prevoznike i do mar ta naredne godine zbog {trajka Autosaobra }aja. Stanica treba da bude gradska, lo {e je ukoliko wome raspola`e prevoznik. Prvo favorizuje sebe, objavquje samo svoje polaske, a sada imamo specifi~nu situaciju - zatvorena je za u slu ge, ka `e je dan od ov da {wih privatnih prevoznika Пише Александар Јокићевић Ako je verovati obe }awima, o Autosaobra}aju }e se tek naredne sedmice raspravqati na Vladi Srbije. Ako se is pu ni mi ni - mum {trajka~kih zahteva, a to je is pla ta pet od 10 zaostalih plata, mogu }e je da radnici AS -a uklone barikade sa puta i pru ge za Kra qe vo. Ali, o pet ne }e i - ma ti {ta da ra de sa sve ga ~e ti ri ispravna autobusa, pa }e daqi rasplet {traj ka mo ra ti du `e da se ~e ka. ^EKAONICA NA TROTOARU Vrata kragujeva~ke Glavne autobuske stanice mogu da ostanu zakqu- ~ana za putnike i druge prevoznike i do mar ta na red ne go di ne, jer ne za - dovoqni radnici u {trajku poru ~uju da }e u pra vo na svo joj sta ni ci ~e - kati strate {kog partenera. Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vu ~i} je ta ko o be }ao FAP-u da }e se do mar ta pro na }i part ner za fa bri - ku ka mi o na iz Pri bo ja, pa se to me i ovde nadaju. Ka ko }e grad sve to vre me funk - cionisati bez Glavne autobuske stani ce? I o vih me sec da na, od ka da je RED VO@WE NA STA NI CI RE DA RA DI blokirana, previ {e je, a putnici i daqe uzalud dolaze do zakqu ~anih vrata `eqni informacije ili da kupe karte, pogledom tra`e }i autobuse. Uzalud je pored ulaza vidno istaknut red vo`we Autosaobra}aja. Da je bar precrtan. Zate ~eni putnici kre }u ka kiosku Vulovi} transpor ta gde bi tre ba lo da se pro da - ju karte jo{ nekih prevoznika. Ali, da iznena ewe bude ve }e, radno vreme kioska po ~iwe od podneva. Ni Lasta se nije proslavila redom vo- `we u svom iz lo gu na po ~et ku [u- madijske ulice. Zaklowen je reklamnim pozivima. [umadijski peroni Prevoznici primaju i istovaraju putnike na privremenim peronima du` [umadijske ulice. Gde je ~i ji pe ron ne zna se, ma we - vi - {e nepoznanica je i polazno vreme, a putnici, uglavnom, bez povratne karte i upu }eni na prolazne autobu se kroz Kra gu je vac bri nu da li }e sva sedi {ta biti zauzeta. -^e kam od po la de vet ov de, na sred u li ce, a sa da je ot pri li ke 11 sa - ti, revoltirana je Novosa anka Verica An eli}, pitaju }i za {to predsednik Tomislav Nikoli}, Kragujev ~a nin, ne do e ov de da vi di ovo, jer se ~u je da ~e sto pro la zi kroz Kra - gujevac, a u Baj ~etini pravi crkvu da se is ku pi! Ona do da je da je bi la u go sti ma, ali do {lo je vre me da se vra ti ku - }i. Pokazuje povratnu kartu prevozni ka Best pre voz, ali tog a u to - bu sa jo{ u vek ne ma na vi di ku. Do ziva je slu ~ajna saputnica sa ulice - mo `da je o naj go re, ali ni je. Da su bar dva policajca tu. Ovako, {ibica ri ko lo vo de, ne gu be vre me, gle - daju da ga prekrate putnicima, ali iznenadna pojava novinarske ekipe remeti wihove planove. Ne dangube ni taksisti: - Vozim po ceni autobuske karte! Koliko ko {ta vo`wa do Beograda? -^e tvo ro po di na ra. Pa {ta ho }ete, autobusom je je 900 dinara, treba platiti peronsku kartu, napla }uje se prtqag. Vozim do Autokomande i do beogradske Autobuske stanice. Do Jagodine ~etvoro po 500 dinara, ka`e Milojko Jezdi}, obja {wavaju }i da nema razloga da kri je ime jer je le gal ni tak si sta, a na du`e relacije dozvoqena je slobodna pogodba. Sna la zi se ka ko ko mo `e, ali na - me }e se pitawe kako je prevoznicima na privremenim peronima. Mo`e li se funkcionisati bez Autobuske stanice? - Preko je potrebna telefonska linija i {alter za informacije i prodaju karata, otkriva jedan od kragujeva~kih prevoznika, poja {wavaju }i da je nezahvalno navoditi wegovo ime i na ziv fir me po {to se go v- ori o problemima drugog preduze }a. [TRAJK AUTOSAOBRA]AJA OSTAVIO \AKE BEZ PREVOZA Kako do {kole u Barama Zbog {trajka ovog prevoznika sela Rogojevac, Kutlovo, Dobra~a, Ugqarevac, Rama}a i Kamenica izgubila su autobusku vezu sa Barama, pa su aci koji poha aju {kolu u ovom selu ostali bez prevoza. U Gradskoj agenciji za saobra}aj tra`e re{ewe, a problem je {to ta linija delom prolazi kroz Op{tinu Kni} i u nadle`nosti je dr`ave Od po ~etka oktobra prigradski prevoz umesto Autosaobra }aja obavqaju Lasta i Vulovi} transport po registrovanim trasama, uz novi nu da je pri grad u no voj or ga ni za - ciji pripojen gradskom prevozu i poveren Gradskoj agenciji za saobra }aj (GAS). Uz u o bi ~a je ne A, B, i C pri do da ta je i D zo na, a pri ~a se i o ve }em broju polazaka u odnosu na doskora {we stawe... Ipak, redakciji Kragujeva~kih obratili su se gra a ni sa `al bom ko ja se, pre svega, odnosi na takozvani {kolski a- utobus za selo Bare. Tvr di se, za pra vo, da po pre u zi - mawu linija AS -a autobusi novih prevoznika ne prolaze istim trasama kao ne ka da, kroz Ku tlo vo, Ra ma - }u, Dobra ~u i Ugqarevac, a nezadovoqni me {tani nagla {avaju da je acima ovih sela neophodan prevoz do osnovne {kole u nije iznenadila nadle`ne u Gradskoj agenciji za saobra }aj, jer o ovoj praznini se raspravqalo na kolegijumu i pre pritu`bi gra ana. Pomo}nik direktora GAS-a zadu- `en za marketing i informisawe E- dis Durgutovi} nagla {ava da se registrovani red vo`we u potpunosti po {tuje. Me utim, na pitawe kako po kri ti pre voz put nka iz svih o - kol nih se la do o snov ne {ko le u Ba - rama, {to je teritorija op {tine Kni}, od go va ra da je pro blem u o vom trenutku nepremostiv. Autosaobra }aj je linije prigrada dopuwavao svojim me umesnim polascima i na dobrom delu trasa dolazilo je do preplitawa prigradskog i me umesnog prevoza. Nepremostive praznine Linije Kraguje vac - Gor wi Milanovac, Kragujevac - Stra ga ri, kao i za Re ko vac i Jagodinu AS bi trebalo i danas da o dr `a va, no {trajk za po sle - nih tra je du `e od me sec da na, a grad i GAS ne ma ju ingerencije nad me- umesnim prevozom. To je ve} u nad le `no sti Mi n- istarstva saobra }aja. - Na prav cu ka Gor wem Mi la nov - cu naseqa Rogojevac, Kutlovo, Dobra- ~a, Ugqarevac, Rama }a i Kamenica bila su pokrivena me umesnim prevozom AS -a. Tako e, na pravcu ka Stragarima i Topoli sela ^umi}, PRIGRADSKI I ME \UME- SNI PRE VOZ SE PRE PLI ]U: EDIS DURGUTOVI] Vlak ~a i Ko tra `a i ma la su po je dan prigradski polazak, dok je ostalo nadokna ivano me umesnim polascima za Topolu, obja {wava Durgutovi}. Sa zna je mo i da se do Gor we Sa ban - te, Velike Sugubine, Velikih P~elica i Dulena, opet, naj ~e {}e putovalo me umesnim prevozom, autobusima za Re ko vac i Ja go di nu, a pri grad - skih polazaka je bilo u takozvanim vr {nim periodima. Durgutovi} podse }a da je po sao pri grad skog pre vo - za privremeno, do raspisivawa novog tendera, poveren gradskim prevoznicima Lasti i Vulovi} transportu po ~etkom oktobra jer AS nije ispuwavao ugovorne obaveze. - Samo preuzimawe prigradskog prevoza nije dovelo do izmena. GAS ni {ta ni je pro me nio i svih 11 li - ni ja je u funk ci ji, a re~ je o 110 po la za ka, ili oko ki lo - metara. Tog trenutka je bilo pokriveno 75 odsto teritorije grada Kragujevca. Bilo je zahteva mesnih zajednica, uskla ivawa termina, a pro {irewem mre`e u potpunosti su pokrivena naseqa Gorwa Sabanta i Gorwe Jaru {ice. Uvedeno je i 25 novih polazaka {to je pove }alo kilometra `u za oko ki - lometara, ka`e Durgutovi}. Tra ga se za re {e wem Me utim, pro {irewe linija ili mre`e prigradskog prevoza se nije moglo primeniti na pravcu prema Gorwem Milanovcu. Nadle`ni u GASu su sa gla sni da je {ko la u Ba ra ma odredi {te aka iz svih okolnih se la, ali deo tra se kroz Ka me ni cu prolazi preko teritorije Op {tine Kni}, kroz se la Kne `e vac i Qu qa ci. I selo Bare je na teritoriji Kni }a. - Sve sni smo pro ble ma i tra ga mo za re {e wem u sa rad wi sa gra dom, ali mi jednostavno nemamo pravo da na trasu uvedemo vozilo koje staje u Kne`evcu, Quqacima i Barama. Za tu liniju me umesnog prevoza nadle`no je Ministarstvo saobra }aja. Sa druge strane Dobra ~a, Ugqarevac, Mala Vrbica i Kamenica su na teritoriji grada Kragujevca i vide }emo mo `e mo li ih po kri ti, ali pro - blem je na stao ta ko {to ova na se qa nisu ni pripadala prigradskom prevozu, dodaje Durgutovi}. Gradska agencija za saobra }aj je u- ~inila {to je mogla. Podse }awa radi, Autosaobra }aj je obavqao prigradski prevoz na osnovu relacijskog tarifnog sistema, pa su kori sni ci ko ji su se, na pri mer, iz Dulena prevozili u grad, koristili relacijsku kartu. Karta Dulene - Autobuska stanica ko {tala je dinara na mese~nom nivou i va`ila je samo za nazna ~enu relaciju. Da bi koristili i gradski prevoz bila je neophodna preseda~ka karta koja ko {ta di na ra. Sa da za D zo nu, po {to AUTOBUSI LASTE I VULOVI] TRANSPORTA PREUZELI SU PRIGRADSKE LINIJE je Dulene najudaqenija ta~ka, mese~na kar ta ko {ta di na ra, ali va - `i za prevoz na celokupnoj teritoriji grada, {to je svakako povoqnost. Na primeru prosvetara koji rade u dve {ko le, u Lu `ni ca ma i Re sni - ku, i bi le su im ne op hod ne dve re la - cijske karte uz, preseda~ku za grad, pogodnost je jo{ uo~qivija. Dovoqno je u ze ti me se~ nu kar tu GAS-a za C zo nu po ce ni od di na ra. Do {lo je i do odre enih izmena polaznih stajali {ta. Za razliku od prethodnog perioda kada su vozila kretala sa perona Autobuske stanice, prigradski autobusi koji saobra }aju na linijama 600, Autobuska stanica - Velika Sugubina, 603, A.sta ni ca - Do we Gr bi ce, 608, A.sta - nica - Lu`nice - Mala Vrbica, 609, za Gr bi ce - Pa ja zi to vo - Ma lu Vrbicu, 610, za Drenovac i \uriselo, i 611, za Lu `ni ce po la ze sa stajali {ta u Ulici [umadijskoj, pored Glavne autobuske stanice. Vozila na linijama 601 za Bukurovac i 604, za Re snik - Do wa ma la, po no vom po la - ze sa stajali {ta ]iftina }uprija, a autobusi na linijama: 605, Kraguje vac - Du bra va - Du le ne, 606, Kra - gujevac - Stragari, i 607, Kragujevac - Komarice sa stajali {ta na okretnici u Kozujevu. A. JOKI ]EVI]

11 Град Четвртак, 21. новембар КРАГУЈЕВАЧКЕ 11 - Ovakvo stawe mo`e potrajati. Autosaobra }aj prakti~no treba da krene od nule, treba kupiti autobuse i ba{ me in te re su je ko je }e pa met - ne glave re {iti nastali problem ~ije re {avawe je odlagano godinama. Te {ko je prona }i strate {kog partnera sa ovim brojem zaposlenih. Za {to je La sta u jed nom tre nut ku ponudila devet autobusa i preuzimawe 27 radnika? Zato {to otprilike jeste standard tri radnika po vozilu. Glavna autobuska stanica tre ba da bu de grad ska. Lo {e je u ko - liko wome raspola`e prevoznik, jer prvo favorizuje sebe, objavquje samo svoje polaske, a sada imamo specifi~nu situaciju - zatvorena je za usluge, ka`e ovaj prevoznik. Ministarstvo bez glasa Na{ sa go vor nik ka `e da je i on mogao ponuditi isti model preuzimawa radnika i linija Autosaobra }aja, odnosno, da u Kragujevcu ima dovoqno autobusa kod nekoliko privatnih firmi, tako da bi bez poblema mogli pokriti sve polaske AS -a. Me utim, zakon je jasan i Ministarstvo saobra }aja dodequje linije jednom godi {we, a ter min je sre di na go di ne, 1. jun, i do ta da ne ma pro me na. U za ko nu jasno pi {e da ukoliko prevoznik pet dana ne odr`ava polaske, ostaje bez linija. Autosaobra}aj ne vozi ve} mesec dana, no prvi potpresednik Vlade Srbije Aleksandar Vu ~i} o- be }ao je delegaciji radnika da im linije ne }e biti oduzete. TAKSISTA MILOJKO JEZDI] VOZI ZA BEOGRAD - Preko 40 autobusa dnevno je odlazilo za Beograd. Bez polazaka AS -a opet je dovoqno polazaka, neka bu de da ih ima 30. Me u tim, pro blem je {to gra a ni ne mo gu dobiti informaciju da li je to prolazni autobus i na taj na ~in prona }i `eqeni termin. Pre voz je u o pa da wu, i to ra pid - no u od no su na i go di nu. Autosaobra }aj je nametnuo nerealno niske cene koje su morali prihvatiti i ostali prevoznici. Slobodno mogu re }i da vozimo 30 odsto is pod ce ne, ta ko da je ot pri li - ke potrebno 30 putnika do Beograda da bi linija bila isplativa. Da li uvek ima toliko putnika, pita se ovaj prevoznik. On pri zna je da ih sa da ima zbog {trajka AS -a. - Ima dovoqno autobusa, ali problem je ka ko ih pro na }i. Pi ta we je kako do }i do informacije. Ovog trenut ka do voq no bi bi lo ka da bi po - stojao info telefon sa redovima vo- `we, predla`e ovaj sagovornik. Mo`e li grad otvoriti telefonsku li ni ju ili {al ter za tu na me nu? Na to pitawe prevoznik odgovara da bi bi lo do bro. - Autobusku stanicu, nesporno, mo`e otvoriti grad, to nije prevozni~ka stvar. Najavqivana je gradwa no ve sta ni ce, ali to je na du gom {ta - pu. I a ko sam pre vo znik, re }i }u da je idealno da stanica ne bude prevozni~ka. Upravo da bi prevoznici bili u ravnopravnom polo`aju, nagla- {a va sa go vor nik Kra gu je va~ - kih. O ~ito, mnogo toga ostaje nedore- ~eno, Ministarstvo saobra }aja u ~ijoj je iskqu ~ivoj nadle`nosti me ugradski javni prevoz putnika nije povuklo ni jedan potez, iako vanredna situacija u Kragujevcu tra je du `e od me sec da na. Da kle, da sa ~ekamo slede }u nedequ i sednicu Vlade Srbije. PRIZNAWE UDRU@EWU KRAGUJEVAC NA[ GRAD Pola veka Zastave u koricama Udru`ewe osnovano sa zadatkom da bez upliva dnevne politike podstakne i pomogne razvoju Kragujevca ove godine prvi put je dobilo priznawe Udru`ewa urbanista za monografiju Zastava u drugoj polovini 20. veka Пre sti `na na gra da 22. Me u na rod nog sa lo na ur ba ni zma, o dr `a nog po ~etkom ovog meseca u Ni {u, pripala je Udru- `ewu Kragujevac na{ grad za mo no gra fi ju Zastava u drugoj polovini 20. veka. Ova kwi ga de lo je 27 a u to ra, a pred - sednik ure iva~kog odbora bio je Rodoqub Mici}, jedan od najuspe- {nijih direktora kragujeva~kog gigan ta. Za ni mqi vo je da je pr vo predstavqawe kwige uprili ~eno krajem avgusta ove godine, ba{ na dan ka da su se rad ni ci Za vo da Cr- vena zastava godine na referendumu izjasnili da izdvoje po jednu platu za kupovinu licence od Fijata za proizvodwu automobila. - O vom kwi gom `e le li smo da po - punimo fond svedo ~anstava o opstajawu, razvoju, padovima i uspesima Za sta ve i da o vaj do ku ment o po la veka `ivota jedne fabrike poklonimo budu }im genracijama, od kojih o ~ekujemo da nastave izu ~avawe i obogate istinu o Zastavi, rekao je Mici} nakon dodele priznawa. Istovremeno, na gra da je i veliki podsticaj za U dru `e we Kragujevac na{ grad koje postoji ve} de vet go d- i na i ~i ji je jedi ni ciq da doprinesu boqem i lep {em `i vo - tu svo ga gra da. Za bo qi i lep {i grad Kada je po ~etkom jeseni go di ne ne ka da - {wi gra do na - ~el nik Kra gu - jev ca Ka me nko Sre te no vi} predlo`io da se o snu je u dru `e - CIQ JE DA PO MOG NE MO GRA DU: KAMENKO SRETENOVI] }a) i pred lo `io mu da o snu je mo jedno udru`ewe gra ana, kako bismo pomogli gradu u re {avawu nekih pitawa. Tako je i nastala ideja za Kragujevac na{ grad, prise }a se Kamenko Sretenovi}. ^lanovi udru`ewa mogli su posta ti svi oni ko ji su du go ra di li u ovom gradu i ostavili prepoznatqiv trag, bez ob zi ra ko jim po slo - vima su se bavili. Osniva~ka skup- {tina Udru`ewa odr`ana je 30. okto bra 2004, a na ziv ko ji je jed no - glasno usvojen na najboqi na ~in simbolizuje wihovu posve }enost i qu bav pre ma svom gra du. Od 22 po - zvana na osniva~koj skup {tini je prisustvovalo 18 ~lanova, a za prvog predsednika izabran je Predrag Galovi}, dok je predsednik Upravnog odbora postao Kamenko Sretenovi}. Udru`ewe je osnovano kao nestrana~ko, nevladino i neprofitabilno, a we go vi za da ci su da pod stak ne i pomogne u razvoju Kragujevca u razli ~itim oblastima (kulturi, nauci, sportu, za {titi `ivotne sredine, ure ewu grada i drugo) i doprinosi o ~uvawu tradicionalnih vrednosti grada. Po zva li su sve qu - de za ko je su zna li da su wi ho vi i stomi {qenici i da su sprem ni da ra - de vo lon ter ski. Da nas U dru `e we broji preko stotinu ~lanova, a jezgro ~ini pedesetak qu di ko ji aktivno rade na pripremi i razradi inicijativa. Vi {e od 50 inicijativa Od sa mog po ~et - ka pokrenute su i realizovane razne i de je u svim o bla - sti ma. Od pre ko 50 i ni ci ja ti va we ko je bi se bez u pli va ak tu el ne dnevne politike bavilo pitawima iz `ivota grada i wegovih gra ana, wegova ideja brzo se primila i o- kupila veliki broj Kragujev ~ana. Qudi koji vole svoj grad okupili su se s na me rom da kroz jav no iz ra `a - vawe stavova i mi {qewa doprinesu bo qem i lep {em `i vo tu u we mu i osnovali udru`ewe pod imenom Kragujevac - na{ grad. - Po zvao sam ta da mog ko le gu i prijateqa Galeta (Predraga Galovina{ sagovornik naro ~ito isti ~e pr vu, na ko ju su bi li ja ko po no sni, iako nije realizovana. Odnosila se na zahtev da se od privatizacije preduze }a, koja su finansirana sredstvima samodoprinosa, gradu vrati 50, a ne pet od sto ka ko je Za ko nom o privatizaciji bilo predvi eno. - U to vre me Voj vo di na je po li - ti~kim odlukama izboksovala da joj od privatizacije bude vra }eno 50 odsto sredstava. Znaju }i da je Kragu je vac grad ko ji je u sta roj Ju go - OSNIVA^I UDRU@EWA GODINE: RADENKO PETRONIJEVI], PREDRAG GALOVI], VITOMIR ZDRAVKOVI], KAMENKO SRETENOVI], DU [AN DUGALI], SLOBODAN VASIQEVI] (prvi red odozdo) MIODRAG MILI ]EVI], MILUTIN MILUTINOVI], BOGOQUB MILOSAVQEVI], DOBRICA SARI], RADOSLAV PROKI], RADOJE ^OLOVI] (sredwi red) DRAGI LAZAREVI], VEROQUB TRIFUNOVI], STAIJAN JOVANOVI], DU [AN MILOSAVQEVI] (na vrhu) ПРЕДСЕДНИК УДРУЖЕЊА МИЛАН МИЛОШЕВИЋ ПРИМА ПРИЗНАЊЕ УДРУЖЕЊА УРБАНИСТА О МОНОГРАФИЈИ Svedo ~anstvo o jednom vremenu Na dodeli nagrade Me unarodnog udru`ewa urbanista Rodoqub Mici} je rekao da je pola veka o `ivotu jednog kolektiva, kakav je bila Zastava, zaslu`ilo da ostane trajni dokument, svedo ~anstvo o tom periodu, naro ~ito zbog to ga {to se pe ri od pre i po sle ve o ma ra zli ku je po mno gim stvarima. Po ~elo je sa razru {enom zemqom i fabrikom bez opreme, bez i- ~ega, sa radnicima koji su prikupqeni sa frontova iz Drugog svetskog rata, a zavr {ilo se opet se problemati~nim stvarima vezanim za ukidawe dru {tvenog sistema koji je funkcionisao tih 50 godina i privatizacijom koja je opusto {ila industriju. - Smatrali smo da o tom periodu treba ostaviti svedo ~anstvo za one koji sa da gra de no vu bu du} nost i ko ji }e na pra vi ti ne {to {to je, mo `da, mno go vred ni je ne go ono {to smo mi ra di li to kom tih 50 go di na. Te `i li smo da sve bu de do ku men to va no, a ne ne ~i ja pri ~a iz gla ve. I ma li smo pu - no problema da prona emo sve te papire, ugovore, protokole, jer dosta toga je ras tu re no, ali i ma li smo e ki pu qu di ko ja je na to me vr lo pri qe `no radila, rekao je Mici}, naro ~itio pohvaquju }i Jovanovi }a koji je za ovu kwigu u ~inio veoma mnogo, jer je u nemogu }im uslovima pronalazio dokumenta, qude, porodice, kako bi dobili potrebne podatke ili fotografije. Ova kwiga je va`an dokument za nove generacije, za wihove diplomske, magistarske ili doktorske radove, a interesovawe koje vlada za ovo {tivo svedo ~i da je dobro odra eno, zakqu ~io je predsednik Ure iva~kog odbora. sla vi ji bio prepoznatqiv i po to me {to je i mao naj vi {e sa mo do pri no - sa, ~ak se dam u pe ri o du od do godine, predlo- `i li smo da se polovina novca od pro da je vra ti gra du. Tre ba lo ja da po tom osnovu grad dobije oko 3,6 miliona evra, a sred stva bi mo ra la da se u - tro {e za i ste de lat no sti iz ko je su bi li privatizovani o bjek ti. Na{ pred log je pro - sle en Vladi, ali nikada nije za`iveo, obja {wava Sretenovi}. O sim to ga, ja ko su po no sni i na svoj pred log ko ji se ve} go di na ma realizuje, a za koji gotovo niko ne zna da je po te kao iz o vog U dru `e wa. To je snabdevawe seoskih naseqa vodom iz arteskih bunara, a ~lanovi Udru`ewa pripremili su i razradili i projektni zadatak. Sretenovi} napomiwe da ovo niko nikada ni je po me nuo, a po {to im ni su bi - le potrebne kampawe nisu se, tvrdi, ni bu ni li zbog to ga. Od najva`nijih ideja Udru`ewa treba navesti i inicijativu da se urbanisti~kim planom odredi lokacija za objekte kulturnih sadr`aja, a wi hov pred log bio je da to bu - KWIGU POKLAWAMO BUDU ]IM GENERACIJAMA: RO- DOQUB MICI] de na pro sto ru biv {e kasarne Radomir Putnik. Tako e, i- nicirali su i da se za kon ski za {titi Vodovod ni si stem Gru `a od za - ga ivawa, da se zbog ekolo {kog unapre ewa sela or ga ni zu je izno {ewe sme- }a, kao i da je - dan broj u li ca i trgova dobije i me na za slu - `nih Kragujev- ~a na kao {to su Prvoslav Rakovi}, Mi ja A leksi}, Kosta Gvozde no vi}, dr Sreten Krasi}, Milovan Ili} Minimaks, Quba Tadi}. Sve ideje prosle ivane su nadle- `nim ustanovama i institucijama, neke su realizovane, a neke nikada nisu ni razmatrane. Treba podsetiti da je pre pet go di na pro mo vi sa na prva monografija ~lanova Udru`ewa - Kra gu jev cu na dar, ko ja je izdata povodom obele`avawa 190 godina od progla {ewa na {eg grada za prvu prestonicu moderne Srbije. U U dru `e wu ne kri ju da ve} ra de na no vim pro jek ti ma, ali jo{ u vek ne `e le da ka `u {ta su smi sli li. Bi }ete na vreme obave {teni, sve je {to su hte li da ot kri ju o vom prilikom. Gordana BO@I]

12 12 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 21. новембар Успешни NEOBI^NA JEDNE NASTAVNICE Posve }ena umetnosti i deci Кragujev ~ani su prethodnih de se tak da na u o - granku Narodne biblioteke Vuk Karad`i} u Staroj radni~koj koloni ji mo gli da vi de jed nu posve neobi~nu izlo`bu. Na i stom me stu na {li su se ra do vi tridesetsedmogodi {weg Igora Jovanovi }a, magistra grafike Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, Teodore Tasi}, dvadesettrogodi {we studentkiwe master studija Politehni~kog univerziteta u Milanu, pa jo{ nekoliko studenata i diplomaca ovda {weg Filolo- {ko-umetni~kog fakulteta, ~ak i jednog osnovca. Sve wih vezuje jedna nit - pr ve po te ze ~et ki com u o - snovnoj {koli na ~inili su uz Slavicu \ur evi}, posve }enu nastavnicu ~ija pedago {ka karijera traje ~itave tri decenije. Iza we su na de se ti ne grup nih i samostalnih izlo`bi. Bavi se grafikom, dizajnom umetni~kih predmeta, ikonopisawem, ~ak i modernim dizajnom, ali je jubilej pedago {kog rada `elela da obele`i na malo druga ~iji na ~in i tako se rodila ideja za izlo`u Slavica i weni a ci. Na razgovor sa ekipom Kragujeva~kih stigla je u oslikanom sa kou ko ji je sa ma kre - irala, u rukama dr`e }i nekoliko velikih ukori ~enih svezaka prepunih ise ~aka iz novina. - Jo{ dve o va kve sve ske su mi u {ko li. U wi ma ~u vam sve nagra ene radove svojih u ~enika i one objavqene u de~jim ~asopisima, po ~iwe pri ~u, listaju }i jednu od sveski u kojima su ise~ci iz Ne ve na, Mo dre la ste, De~jih iskri, Ve ~erka... Ro ena Gru`anka nastavni~ku karijeru po ~ela je u Badwevcu. Danas od we imaju sre }e da u~e a ci u {ko - Slavica \ur evi} jedna je od najnagra ivanijih nastavnica ne samo u gradu na Lepenici. Nagrade su {irom Balkana osvajali i ona, za pedago {ki rad, i weni aci za svoja umetni~ka dela, zato je jubilej, tri decenije rada, obele`ila izlo`bom svojih i wihovih radova la ma 19. ok to bar u Mar {i }u i Jo - van Popovi}. - Ro ena sam u Oplani }u. Moji roditeqi nisu imali mnogo razumevawa za moju qubav prema umetnosti, dar za cr tawe je di no je vi de la i podr`avala moja tetka. Nakon o- snovne su me upisali u Tehni~ku, nije bilo govora da studiram, ali je moja `eqa bila ja ~a. Godinu dana sam nakon sredwe {kole radila kao ku}na pomo}nica kako bih sakupila novac za studije. Jordanu Er- ~evi }u sam i sada neizmerno zahval na {to mi je bes plat no dr `ao pripreme, prise }a se Slavica. Likovni smer Vi {e pedago {ke {kole u Beogradu upisala je kao tre- }a na li sti. Vi dev {i ko li ko se trudi da o stva ri svoj san i o tac je popustio. - Re kao mi je: Kad to li ko `e li{ idi na stu di je ne bri ni za no vac. NASTAVNICA U BROJIM SVESKAMA ^UVA RADOVE SVOJIH NAGRA \ENIH U^ENIKA SLA VI CA \UR \E VI] ZA SE BE KA@E U MET NOST Vaqda zbog takvog li~nog iskustva me ni na kon tri de ce ni je ra da ni - je napustila `eqa da talentovanim acima pomognem koliko god mogu jer opredeliti se za bavqewe umetno {}u zna ~i gaziti nimalo lak put. Za to se i ra du jem sva kom wihovom uspehu. U jednom momentu ~ak sam i za pu sti la svoj rad ka ko bih se posvetila svojim u ~enicima, pri ~a na {a sagovornica. Zahvaquju }i svojoj posve }enosti dobila je na desetine priznawa i nagrada. Diploma Kredi banke za najboqeg nastavnika, nagrada Zaslu`ni likovni pedagoga Saveza za unapre ewe likovne kulture, nagrada UNICEF-a, De~jeg oktobarskog salona u Beogradu, ^asopisa Neven, sa mo su ne ke od wih. Na gra de za pe da go {ki rad do bi ja la je i u Ma - kedoniji, Malog bitoqskog Monmartra, jedne od naj va `ni jih smo tri de~ jeg stvarala {tava na ovim prostorima, nagradio ju je ~ak 14 pu ta kao naj boqeg na stav - nika! - Svoje ake vodila sam svuda, na takmi ~ewa, likovne kolonije. Ne mali broj pu ta zbog to ga je tr pe la mo - ja porodica, ali nije mi `ao, ka`e Slavica. Naj boqe od naj boqih svojih aka okupila je na izlo- `bi u Sta roj rad ni~ koj ko - loniji, upravo zahvaquju }i bele {kama koje bri`no ~uva. - Dra go mi je da su se mnogi od mojih talentovanih u ~enika opredelili za likovnu umetnost. Posebno sam ponosna na Milo {a Milosavqevi }a, za koga mislim da je moj najdarovitiji ak. On je ve} u o snov noj {ko li i - mao u prstima tehniku odraslog u- metnika. ^esto se de {avalo da `iri odbije wegove radove misle }i da ih je ra dio ne ko mno go sta ri ji, ali su se, kada do emo na likovnu koloni ju i po~ ne da stva ra, svi o ku pqa - li oko we ga gle da li i ~u di li se ka - ko crta, ponosno pri ~a Slavica. Wena nova uzdanica je Aleksandar \uri}, talentovani sedmak O- snovne {kole Jovan Popovi}, ~iji se je dan rad ta ko e na {ao na iz - lo`bi u Biblioteci u Koloniji. - Je di no mi je `ao {to me u wi - ma ne ma mo je mla e }er ke. Ona je bila izuzetan talenat, ali kada je trebalo da se opredeli za sredwu {ko lu ni je `e le la da ode od ku }e, a u Kragujevcu nema umetni~ke {kole. Oti {la je u Medicinsku, sada je apsolvent Medicinskog fakulteta, pri ~a Slavica pomalo `ale }i {to Danica nije nastavila wenim stopama. Za se be ka `e da `i vi u met nost. Svaku sitnicu voli da pretvori u malo umetni~ko delo, oboji je li~nim pe ~a tom. Sli ka i na gar de - robi koju nosi i na kola ~ima koje priprema svojim najmilijima. Iza se be ima jo{ je dan ne do sawan san ko ji }e se, na da se, is pu ni - ti. - Nakon zavr {ene Vi {e pedago- {ke {ko le `e le la sam da na sta vim stu di je, ali sam se zaqu bi la. I pro fe sor mi je ta da re kao da sam ta - len to va na, ali da je za `e nu si gur - ni ji put da bu de na stav nik i da stva - ra porodicu. Ipak, pro {le godine sam se odva`ila i upisala Grafi~ki dizajn na ovda {wem Filolo {ko-umetni~kom fakultetu. Me- u koleginicama su se na {le i neke mo je biv {e u ~e ni ce. One i ne koliko profesora su mi bili velika podr {ka. Me utim, ponestalo mi je nov ca, pa sam mo ra la da za mr znem godinu, ka`e Slavica. I pak, na da se da }e ne ka ko sa ku - piti novac. San }e, ka`e, ostvariti makar morala da sa ~eka odlazak u penziju kako bi otpremninu iskoristila za {kolarinu. M. OBRENOVI] ARI- OTVARAWE MESNE ZAJEDNICE ILI ]EVO ZA PROMOCIJU SPORTA Karatistima besplatna sala Pro {le nedeqe u Ili }evu je po ~ela sa radom sekcija Karate kluba Kragujevac. Akteri ove sport ske pri ~e su se na {li i pre po zna li, pa je ova me sna zajednica kao dokaz otvarawa prema gra anima besplatno ustupila salu za treninge Najlep {a kragujeva~ka sportska pri ~a po la ko se {i ri i na pri grad. Od pro {log u - torka, 12. novembra, i mali {ani iz prigradskog naseqa Ili }evo mo }i }e, poput wihovih gradskih vr {waka, da u`ivaju u ~arima najpopularnijeg borila~kog sporta karatea, u koji }e ih postepeno uvoditi stru~ni ka dar naj ma sov ni jeg kra gu je va~ kog bo ri - la~kog kolektiva, Karate kluba Kragujevac. Ak te ri ove le pe pri ~e su se pre po zna li i u - dru`ili, `ele }i, pre svega, da svoju mesnu za jed ni cu vi {e o tvo re za po tre be sa mih gra ana, a qudi iz KK Kragujevac nisu propustili priliku da propagiraju karate, sport uop {te i zdrav `ivot na samim obodima grada. ^elni qudi Mesne zajednice Ili- }e vo u tu svr hu bes plat no }e u stu - pi ti sa lu za tre nin ge, dok }e zbog ove subvencije osloba awa tro {kova za zakup prostora, trenizi za ili- }ev ske ma li {a ne ko {ta ti du plo mawe ne go za grad ske vr {wa ke, od no - sno 600 u me sto di na ra. Po re ~ima Sa {e Furtule, predsednika Saveta MZ Ili }evo, ovo aktivirawe na sportskom planu samo je jedan od koraka otvarawa wihove mesne zajednice prema gra anima koji naj ~e {}e ovu instancu prepoznaju iskqu ~i vo kao me sto za re {a vawe administrativnih i komunalnih problema. - Vre me je da ~i tav o voj pro stor za i sta za - `i vi, a to }e mo u ~i ni ti je di no ako u we ga do ve de mo gra a ne, pre sve ga mla de. Sem PROVERENI ASOVI KK KRAGUJEVAC I WIHOVA DEMONSTRACIJA KARATE VE [TINA U ILI ]EVU POTPISIVAWE UGOVORA O SARADWI MZ ILI ]EVO I KK KRAGUJEVAC FURTULA I KASTRATOVI] treninga karatea opremi }emo jednu prostoriju sa ra ~unarima i internetom u kojoj bi se okupqali mladi i kvalitetno provodili svo je slo bod no vre me, a u pla nu je na bav ka dva stola za stoni tenis za rekreaciju, ka`e ne bez ponosa Furtula, iskreno se nadaju }i da }e ovi wihovi, za prigradske mesne zajednice revolucionarni potezi, kona~no probiti medijsku blokadu koja u na {em gradu vlada kada je u pitawu pozitivno izve {tavawe o `i vo tu i ra du `i teqa pri grad skih naseqa. Veroqub Kastratovi}, predsednik Karate kluba Kragujevac, koji trenutno u svim svojim klubovima i borila~kim sekcijama bro ji vi {e od 150 ~la no va, is ta kao je da se naj boqi u vek pre po zna ju, ta ko da je i wi hov kolektiv umeo da ceni inicijativu qudi iz Mesne zajednice Ili }evo, da ba{ oni na najboqi i najkvalitetniji na ~in promovi {u ovaj plemeniti sport i vrbuju mlade za zdrav i osmi {qen `ivot i pozitivne aktiv - nosti u ovoj sredini. U tom ciqu u u to rak, 12. no vem bra, Fur tu - la i Kastratovi} su sve ~ano potpisali zajedni~ku izjavu o namerama i saradwi u oblasti karatea i fizi~kog faspitawa, a ovom istorijskom parafu prisustvovali su brojni i- li }evski mali {ani i wihovi roditeqi. Skupu budu }ih karatista i potencijalnih {ampiona obratio se i direktor kluba Kragujevac Zorislav [kori}, naglasiv {i da je svima wima, pr ven stve no kao ro di teqi ma, pri mar ni ciq da se de ca o kre nu spor tu i zdra vom `i vo tu, a sa mi u s- pesi, pojasevi i {ampionske titule su, na rav no, u dru gom pla nu. U ciqu propagirawa karatea treneri i asovi KK Kragujevac prethodne nedeqe odr`ali su demonstrativni ~as u {koli u Ili }evu (istureno odeqewe {kole Militin i Dragiwa Todorovi} ) a svi zainteresovani mali {ani mo }i }e do kra ja me se ca da se u o - vom sportu oprobaju i ogledaju na besplatnim treninzima. Da se pokretawe karate sekcije Kragujevca i wegova {kolska promocija pokazala kao pun pogodak dokazuje i velika zainteresovanost mali {ana u Ili- }e vu, ko jih se na pr vom tre nin gu u me snoj zajednici pojavilo preko 20. Za rad sa wima za du `en je tre ner klu ba Ne nad Br ko vi} (majstor karatea drugi dan), a po zavr {enom trenigu mla ani taze karatisti iz Ili }eva nisu krili svoje odu {evqewe po ~etnim koracima ove borila~ke ve {tine. Da se do bre ve sti br zo {i re i i ma ju po z- i ti van o\ek sve do ~i i ~iwe ni ca da ih je na narednom treningu u ~etvrtka bilo ~ak 33. Dakle, Ili }evo, uz pomo} stru~nog kadra KK Kragujevac ozbiqno preti da preraste u ozbiqan karate centar. A, i medijska blokada je probijena. ^estitamo. Treninzi karate sekcije KK Kragujevac odr`avaju se svakog ~etvrtka u prostorijama MZ a svi zainteresovani op {irnije informacije mogu dobiti na telefon na ko je }e ih di rek tor klu ba [ko - ri} detaqnije uputiti. Z. MI [I]

13 Успешни Четвртак, 21. новембар КРАГУЈЕВАЧКЕ 13 ^ITALA^KA MESTA ZA SLEPE I SLABOVIDE Zvu~ne kwige u biblioteci Zahvaquju }i softveru za konvertovawe sadr`aja na ekranu u tekst, u biblioteci Vuk Karaxi} otvorene su dve radne stanice za slepe i slabovide osobe. Nabavku opreme finansirali su Ministarstvo kulture i informisawa i grad Kragujevac, a prve zvu~ne kwige darovao je Savez slepih i slabovidih Narodna bibliote ka Vuk Ka raxi} pro {irila je svoju de lat nost o tva - rawem dva ko ri - sni~ ka me sta za sle - pe i slabovide osobe. Projektom, koji je finansiralo Ministarstvo kulture i in for mi sawa i grad Kragujevac, biblioteka se svrstala u ma li broj o nih ko - ji brinu o korisnici ma sa po seb nim potrebama. U [umadiji je registrovano 350 slepih i slabovidih o- so ba ko je }e, za h- vaqu ju }i spe ci ja li zo va noj o - premi, imati priliku za boqu integraciju u dru {tvo, ali i mogu}nost obrazovawa i prekvalifikacija. Bi }e im dostupan celokupan fond biblioteke uz pomo} posebnog softvera i dve Brajeve tastature. Pot pu na sa mo stal nost sle pe o so be u ra du na ra ~u na ru o mo - gu }ena je govornim programom, ko ji se sa sto ji iz dve kom po - nente, ~ita ~a ekrana, koji sadr- `aj na e kra nu pre tva ra u tekst, i sin te ti za to ra go vo ra, ko ji taj tekst ~i ta. Po red o va kve zvu~ ne kwi ge, tekst mo `e da se po jav qu je i na Bra je vom disple ju, ali je on zbog svo je ce ne bi bli o te ka ma jo{ u vek ne do - stu pan. Tako }e korisnicima u Kragujevcu na raspolagawu biti dve radne stanice sa instaliranim JAWS soft ve rom za ~i tawe teksta sa ra ~unara na engleskom jeziku i dva AnRidera za wegovo konvertovawe na srpski jezik. Vred nost pro jek ta je oko dinara, a u biblioteci se nadaju da }e dva ko ri sni~ ka me sta po ~eti sa radom 1. decembra. - Ova in ve sti ci ja svr sta va Kragujevac u red ozbiqnih sredina koje se brinu o specifi~no sti po tre ba su gra a na ko ji i ma ju tu ne sre }u da ne vi de ili da o te `a no vi de. To je na ~in da Narodna biblioteka Vuk Karaxi} i grad za jed ni~ ki spro - vedu projekat koji karakteri {e najrazvijenije biblioteke i gradove. Planiramo da za dvadesetak dana obu ~imo qude, koji }e POKLONILI PRVE ZVU^NE KWIGE BIBLIOTECI: MILAN STO [I], PREDSEDNIK SAVEZA SLEPIH I SLABOVIDIH PROJEKAT OD IZUZETNOG ZNA^AJA: MIRKO DEMI], DIREKTOR BIBLIOTEKE koristiti ovu opremu, jer je va- `no da se i mi do bro pri pre - mimo za novu vrstu delatnosti, i na dam se da }e od 1. de cem bra ova dva korisni~ka mesta biti aktivna, isti ~e Mirko Demi}, direktor Biblioteke. Za uspe {an po ~etak Savez slepih i slabovidih poklonio je Narodnoj biblioteci deset zvu~nih kwiga, dela Andri }a, Pi- {ta la i po pu lar nih spi sa - teqica. Predsednik Saveza istakao je da ovaj poduhvat predstavqa zna ~ajnu pogodnost slepim i slabovidim osobama da lak {e do u do kwi ge. - Zahvaqujem se direktoru Bibli o te ke i we go vim sa rad ni - cima koji su sa puno senzibiliteta prepoznali na {u potrebu i pru `i li po dr {ku o vom projektu. Kragujevac je tako stvorio uslove da sugra ani koji i - maju problema sa vidom mogu da ~itaju bez odlaska u Beograd, dakle bez tro {ewa nov ca i vre me - na. U Savezu slepih i slabovidih postoji jedna od najve }ih biblioteka na Balkanu, sa kwigama ko je su {tam pa ne i sni ma ne u tehnikama koje su dostupne na- {im korisnicima, pa }emo se tru di ti da pro {i ri mo fond Narodne biblioteke i tako pove }a mo broj ko ri sni ka, ka `e Milan Sto {i}, predsednik Saveza. Iako se promenila svest o potrebama osoba sa invaliditetom, i daqe je sa mo pet po sto svetske kwi`evnosti dostupno o voj gru pi sta nov ni {tva. Srbija je po ~etkom pro {log veka u stopu pratila tehno lo {ki raz voj u sve tu, pa je pr va zvu~na kwiga, Kumo va kle tva Jan ka Ve se li no vi }a, snimqena jo{ go di ne. Me u tim, od ta da se ma lo u lagalo u opremu dostup nu sle pim i sla - bovidim licima, pa su tek u po sled wih ne ko li ko go di na mati~ne biblioteke po ~e le da spro - vode aktivnosti koje bi o voj gru pi kori sni ka o lak {a le pristup kwizi. V. GLI [I] SREBRNI PJER KRAGUJEV^ANINU GORANU MILENKOVI ]U Vukovar kao sudbina NAGRA \ENA KARIKATURA, PRETHODNO OBJAVQENA U OVIM NOVINAMA SREBRNI PJER ZA GORANA MILENKOVI ]A Karikaturista Kragujeva~kih dobitnik je druge nagrade na presti`nom konkursu koji ~uva uspomenu na delo velikog Pjera Kri`ani }a. Nagra ena karikatura bavi se aktuelnim vukovarskim problemom, ali Milenkovi} je ba{ posle prinudnog upu }ivawa u osloba awe Vukovara i po ~eo da se ba vi sa ti rom u likovnom izrazu Гoran Milenkovi}, karika tu ri sta i i lu stra tor Kragujeva~kih, ovogodi- {wi je dobitnik Srebrnog Pjera, presti`ne nagrade koju ve} 46 godina dodequju Ve ~erwe novosti za naj u spe - {ni je no vin ske karikature. Pobednik i osvaja~ Zlat nog Pje ra je karikaturista iz Ni {a A lek - sandar Blatnik, dok je tre }e na - gra eni beogradski a u tor To {o Bor ko vi}. Ove od lu ke pro {le nedeqe saop {tio je `iri (pro{lo- godi {wi pobednik Nedeqko U- bo vi}, do a jen srpske karikature Ranko Guzina, slikar Tomislav Suhecki, rok muzi ~ar Ne le Ka - rajli} i glavni urednik Novosti Ratko Dmitrovi}), a nagrade }e biti uru ~ene 2. decembra u beogradskoj galeriji Progres, kada }e biti otvorena i izlo`ba od 122 karikature koje je `iri odabrao. Ina ~e, na konkursu koji je pre skoro pola veka ustanovqen u ~ast na {eg velikog karikaturiste Pjera Kri`ani }a, Kragujev ~anin Goran Milenkovi} osvojio je drugu nagradu u konkurenciji 134 autora i me u 606 pri spe lih ra do va. Nagra ena karikatura, putokazi za Vukovar u }irilici i latinici, objavqena je nedavno u ovim novina ma, u vre me ka da su u o vom gra - du po ~e la `e sto ka su ko bqa vawa oko zvani~ne upotrebe pisama. - Na kon kurs sam po slao o sam karikatura i zanimqivo je da sam Vukovar naknadno ubacio. Prvo sam o da ba ro se dam, a on da da bih za o kru `io broj, do dao i ovu kao o - smu. Po ka za lo se da je ona bi la do- bit na kom bi na ci ja, ob ja {wa va Goran Milenkovi}. On je na Pje ro vom kon kur su i prethodnih godina ulazio u u`u konkurenciju za nagrade, ali tek mu se sada posre }ilo. Milenkovi} je, ina ~e, do sada dobio niz nagrada na doma }im i me u na rod nim fe sti va li ma ka - rikature, koliko je bilo mogu }e uhva ti la ih je sli ka uz o vaj tekst. Nagra ivan je u Italiji, Holandi ji, Ru mu ni ji, Tur skoj, Hr vat - skoj, a ima i spe ci jal nu pla ke tu a - socijacije pod pokroviteqstvom U- jediwenih nacija za karikaturu koja promovi {e ideje ove najzna ~ajnije svetske organizacije. Jedino jo{ nije nagra en u Kragujevcu, na Salonu antiratne karikature. A u tor ka `e da mu je pri znawe Pjer iz u zet no dra go, {to zbog velikog imena u o- vom novinarskom `an ru, {to zbog u - gle da sa mog fe s- ti va la, me u tim ot kri va i da Vu ko - var u we go vom `i - vo tu ima vi {e - zna~nu ulogu. - Na `a lost, u Vukovaru sam, protiv svo je voqe, bio i to kom ra ta, ka da su ga usijane glave i po re me }e ni u - movi iz Srbije osloba ali. Prinudno sam bio mobi li san i sre }a je da sam iz tog ha - osa izvukao `ivu glavu. Dva puta sam s lu dom sre }om pro {ao kroz minska poqa i nekoliko puta pretekao pod rafalnom paqbom. Tada mi je i pa lo na um da se ba vim ka - rikaturom, jer pone {to sam i rani je cr tao, a on da mi se u ~i ni lo da bi bes pro tiv ra ta na naj boqi mirnodopski na ~in mogao da izrazim kroz likovno karikirawe ru- `ne stvar no sti, ob ja {wa va Mi - lenkovi}. NE KE OD NA GRA DE I PRI ZNAWA GORANA MILENKOVI ]A Uz gred, we go vo o se }awe o ~a ja tokom rata poja ~ano je ~iwenicom da poti ~e iz nacionalno me {ovite porodice. Majka mu je Hrvatica, a we na maj ka Ne mi ca, dok je o - tac ~ist [umadinac. Qudi koji nisu u takvoj poziciji svakako da te `e mo gu da shva te tra gi~ nost me unacionalnih sukoba. Da kle, po {to se `iv vra tio s vu - kovarskog rati {ta, Milenkovi} se zaista zagrejao za karikaturu, tada uz gred, uz re do van po sao ko ji je i mao u Za sta vi, ali o dav no ga vi - {e ne ma. - Na nagovor starijeg i poznatog ka ri ka tu ri ste Mi }e Mi lo ra do - vi }a, o ti {ao sam kod u red ni ka onda {we Svetlosti i ponudio mu neke svoje radove. Iskreno, nisam o ~e ki vao ni {ta po seb no, me u - tim saradwa je odmah po ~ela, se }a se Milenkovi}. Ubrzo je dobio stalnu rubriku u no vi na ma, po ~eo je da cr ta i namenske ilustracije za novinarske tek sto ve i sve vi {e da ra di na se - bi. Usavr {avao je i likovnu tehni ku i i de je i kre nuo o nim pu tem kojim se pravi ime. Istovremeno je po ~eo da ob jav - qu je i u dru gim no v- i na ma i da {aqe ra - dove na konkurse za karikature u zemqi i sve tu. Ka da su godine krenule Kragujeva~ke, Goran Milen ko vi} je sa ce lim redakcijskim timom ko ji je na pu stio Sve tlost, jer to ne pod no vim vla sni - ci ma, pre {ao u no ve novine, na isti posao, kao stal ni sa - radnik. Uz autorske rubrike i ilustrovawe tekstova, redovno ima i ka i{ stripa pod nazivom Cane, simpati~nog malog ~o ve ka ~i ja je svakodnevica nekad tu`na, nekad ru`na, kao i ve }i ne na {ih sugra ana. A kad, po sle sve ga, stig ne i Pjer, zna - ~i da je ta ta ma log Caneta - postao veliki.

14 14 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 21. новембар Пише Зоран Мишић Иa ko bi se na pr vi po gled reklo da je istorija osnova i su {tastvenost na- {eg bi }a, sem ka da su u pitawu dnevno-politi~ke (zlo)upotrebe, mal- ~i ce je druk ~i je u praksi. U pri log o voj te zi ide i ~i we ni - ca da je je di ni skup o ve li kom `u - panu Stefanu Nemawi (mona{ko ime Simeon) u godini zaista velikog jubileja 900. godi {wice od wegovog ro ewa, odr`an samo u Ra ~i. Ova zna ~ajna istorijska li~nost, po mnogima kamen temeqac na {e sredwovekovne istorije, o ~igledno nije politi~ki podobna i po`eqna u svo joj rod noj Cr noj Go ri, dok je u Sr bi ji, dr `a vi ko ju je ba{ on for - mirao i locirao u (mawe-vi{e) dana {wim granicama, iskreno zaboravqena. No, ka da je te {ko, on da Ra ~a, od - nosno Centar za mitolo {ke studije Srbije, koji je bio organizator jedinog nau~nog skupa posve }enog o- vom zna ~ajnom vladaru, rodona ~elniku na {e najzna ~ajnije sredwevekovne dinastije i monahu, koji je sa sinom Rastkom (Savom) osnovao najzna ~ajniju srpsku svetiwu Hilandar. Na u~ ni skup u Ra ~i pod na zi vom ^asni krst velikog `upana Stefana Ne ma we u we go vu ~ast o dr `an je u pe tak, 15. no vem bra, u sali Skup {tine op {tine Ra ~a. U prisustvu lokalnih ~elnika, crkve, medija... svoje radove na ovu temu izlo`ilo je 20 nau~nih radnika. Ovo je bio 31. po re du na u~ ni skup u petnaestogodi {woj istoriji Centra za mitolo {ke studije, a u ~esnici su multidisciplinarno poku {ali da na no vi na ~in o sve tle `i vot i rad Stefana Nemawe sa aspekata istorije i istoriografije, arheologije, te o lo gi je, i sto ri je u met no - sti... Skupom su predsedavali prof. dr Radmilo Petrovi} (potpredsednik nau~nog saveta Centra), prof. dr Marko Atlagi} Andreji} kao organizator. Po Andreji }u, `ivot Stefana Nemawe je zna ~ajna tema koja se obra uje u Kara or evom za vi ~a ju gde on ni je ro en, ali je u rod noj Cr noj Go ri pot pu no de - zavuisan, a u Srbiji zanemaren, tako da Ra ~a sa je di nim na u~ nim skupom posve }enim wemu brani ~ast najzna ~ajnije li~nosti na- {eg sredwovekovqa. Osniva~ dr`ave Skup je zvani~no otvorio Du {an \okovi}, predsednik Skup {tine Ra ~e, a sku pu i svim pri sut ni ma se SA SI NOM SA VOM RE [IO JE SVA VA@NA PI TA WA SRP SKE CRKVE I OSNOVAO HILANDAR Историја NA U^ NI SKUP U RA ^I ^A SNI KRST VE LI PA NA STEFANA NEMAWE Jedini se setili STEFAN NEMAWA Verovali ili ne, u godini u kojoj pada zna ~ajan jubilej 900 godina od ro ewa velikog `upana Stefana Nemawe, odr`an je samo jedan nau~ni skup posve }en ovoj najzna ~ajnijoj li~nosti na {e sredwovekovne istorije i to u organizaciji Centra za mitolo {ke studije u Ra ~i predstavila i Milica Simi}, direktorka tamo {we Narodne biblioteke Radoje Domanovi} koja }e u- budu }e (vidi antrfile) biti izdava~ tradicionalnog zbornika koji je uvek pratio odr`avawe svih okupqawa ~lanova Centra za mitolo- {ke studije. Prepodnevnim delom sesije posve }e Stefanu Nemawi predsedavao je prof. dr Rad mi lo Pe tro vi}, ar - heolog, koji je ukratko predstavio sve izlaga ~e i wihove radove. - ^ak 20 na u~ nih ra do va, a jed na tema Stefan Nemawa, po mnogima najzna ~ajnija li~nost srpske istori je, ~o vek ko ji je bio ne sa mo voj - skovo a, vladar, diplomata i stub crkve, ve} i osniva~ na {e dr`ave, jer teritorija i prostor na kojem ju je on for mi rao tra je pu nih 900 godina u kontinuitetu i mi danas na woj `i vi mo, {to je za i sta ret kost u istoriji i u svetskim okvirima. Zaista, petnaestogodi {wica rada i postojawa Centra krunisana je skupom o najva`nijoj li~nosti i temi na {e istorije, ukratko je sublimirao temu o- kupqawa Petrovi}. ^ast da o tvo ri radni deo sku pa pri pao je Milunki Miti} iz Ni {a ~i ji je rad ^a - sni i `i vot ni krst od Sve te Go re pre ko Srbije do Austrije bio na te mu vla dar - skih insignija Stefana Nemawe, koji je pre ko wih ste kao i duhovno obele`je hri- {}anskog vladara. Sam Profesor Radmilo Petrovi} nadovezao se na zapo ~etu te mu svo jim ra dom Srpske i vladarske insignije od 10. do 11. veka (krstovi krune), kao pri log za iz - u ~avawe u na {oj nauci jo{ nedovoqno istra`ena dva veka, koji bi mo gli mno go da pomognu u sagledavawu procesa ja ~awa dukqanske dr`ave 11. veka i velikog progresa srpske dr`ave u 12. veku. - Srpska dr`avnost postoji i u svojoj ranoj, dukqanskoj fazi i dukqanska dinastija, a ne nemawi}ka, je prva srpska dinastija na Balkanu. Ideja o srpskoj dr`avi traje od du kqan ske do Ne ma we, a za taj pe riod jo{ uvek nemamo mnogo dokumentacije, istakao je Petrovi}, do dav {i da je pod sa mim Ne ma - wom politika srpske dr`ave, koju je on otelotvoravao, bila pragmati~na, mewala opcije i pozicije, ali je za ra zli ku od da na {we u vek ispravno i ta~no birala prava i dobra re {ewa za srpski narod. Pe tro vi} je po tom re~ pre Andreji }u, kojeg je najavio kao istra`iva ~a koji uvek izaziva stresne situacije sa svojim istra- `i va wi ma, {to je on sa svo jim iz - lagawem na temu Horizontalne i vertikalne slike kao prvi rodoslovi i uspostvaqawe svetosti vladara Nemawina kolena u potpunosti i o prav dao. Smatraju }i da su slikane loze Nemawi }a na zadu`binarskim i ktitorskim freskama mnogo starije od zvani~nih pisanih geneologija i rodoslovqa ove dinastije, Andreji} je izvukao zakqu ~ak da se svetorodnost srpskih vladara i arhiepiskopa Nemawina kolena izgubila zbog jedostrane odluke kraqa Du {a na da se kru ni {e za ca ra, ~i - me je naru {ena tradicionalna vizantijska hijararhija vaseqenske harmonije i simfonije crkve i dr`ave, naglasiv {i da se nada da }e vreme potvrditi rezultate wegovog istra`ivawa. Mega kwi`evni motiv O kratkim tekstovima i bele- {kama istoriografske sadr`ine u kojima je naro ~ita pa`wa usmerena na li~nost i delovawe Stefana Nemawe, a koje se ~uvaju u zbirkama Biblioteke Srpske patrijar {ije u Beogradu, govorio je Zoran Rankovi} (rad je ra en u sa rad wi sa Mir kom Sajlovi }em), dok je profesor Dimitrije Kalezi} bio zadu`en za teolo {ki pristup li~nosti velikog `upana i monaha, koga kroz rad pod imenom Veliki `upan Stefan Nemawa prepodobni Simeon Miroto ~ivi - kao kwi`evni motiv prikazuje kroz vladarski, istorijski i mo na {ki `i vot ni put u de lima najstarijih srpskih kwi`evnika: Svetog Save, Teodosija i Domentijana kojima je on, kako je Kalezi} naglasio, bio mega kwi`evni motiv. O kultu Konstatina Velikog (tako e prigodna tema u ovoj godini velikog jubileja 17 vekova Milanskog edikta) i Nemawi }a govorio je Neboj {a Ozimi} iz Ni {a. - Konstantin je, kao op {tehri- {}anski prihva }ena li~nost i kao veliki vladar, bio uzor generacija vladara u Vizantiji, Srbiji i drugim zemqama koje su potpadale pod isto~no hri {}anstvo. Kult cara Konstantina nije zamro ni padom Sr bi je pod Tur ke, gde je te za o slav- nom Nemawinom pretku opravdano kori {}ena kao se}awe na slavne pretke za vreme turske okupacije u ciqu podizawa morala naroda u nezavidnom polo`aju, istakao je Ozimi}. On za kqu ~u je da se i sam Ste fan Nemawa poziva na autoritet Konstantina Velikog kao za ~etnik loze vladara: `ele}i da naglasi kako je ona di rekt no od Bo ga i pra - ve }i paralele u svojoj biografiji sa Konstantinom, {to je naro ~ito uo~qivo u upore ewu sa bitkom kod Milvolskog mosta i Masencijevim davqewem u Tibru i paraboli koja je podvu ~ena u Nemawinom `i vo to pi su, gde se u bi ci kod Sitnice wegov brat Tihomir, poput Konstantinovog protivnika Masencija, utapa u Sitnici. O najboqoj vezi sakralnih zadu- `bina ugarske dinastije i Nemawine zadu`bine Studenice govori la je Bran ka I va ni}. U svom radu na temu neuo ~ene paralele e- stra gon skog por ta la (ma ar ski hram ko ji da nas ne po sto ji, sem na SKUPOM SU ANDREJI], RADMILO PETROVI] I MARKO ATLAGI]

15 Историја Четвртак, 21. новембар КРАГУЈЕВАЧКЕ 15 БИБЛИОГРАФИЈА НАУЧНИХ РАДОВА МИТОЛОШКИХ ЗБОРНИКА Po pr vi put bez publikacije Nemawu u godini wegovog jubileja ba{ ne }e, pa ne }e. Po prvi put, zbog nea`urnosti kragujeva~kog {tampara, iako mu je predujam uredno ispla }en, skup koji organizuje Centar za mitolo {ke studije Srbije iz Ra ~e odr`an je bez prate }eg zbornika nau~nih radova koji }e naknadno biti poslat svim u ~esnicima. Jedan od organizatora skupa, istori ~ar Andreji}, predstavio je u ~esnicima ovog okupqawa posve }enog Stefanu Nemawi bibliografiju sa dosadawih 30 okupqawa u organizaciji Centra i isto toliko objavqenih zbornika. Do sada su po wegovoj pedantnoj evidenciji u zborni ci ma Cen tra ob ja vqe na 562 ra da (bez 20 sa 31. u pravo odr`anog skupa) koje je potpisalo 370 autora. Od o- snivawa Centra godine do danas u zbornicima su objavqivani radovi iz nau~nih oblasti: istorije, istorije umetnosti, vizantologije, lingvistike, istorije kwi`evnosti, etnografije, mitologije, ahreologije, geografije, teologije... Skupovi ovog Centra posve }eni brojnim temama, kao i `ivotima i delu nekih od na {ih najpoznatijih nau~nika i akademika (u pitawu su dru {tvene nauke: i- storija, arheologija, lingvistika...) odr`avani su ne samo u ma ti~ noj Ra ~i, ve} i u Be o gra du, Kru {ev cu, Svilajncu, Velikoj Plani, Velikom Gradi {tu, Dowem Milanovcu, Bato ~ini, Topoli, Blacu, Obrenovcu, Mrkowi} Gradu, Smederevskoj Palanci, Petrovcu na Mlavi, Sopotu, Despotovcu Samo nikada u Kragujevcu. SVETA LOZA NEMAWI ]A PO ANDREJI ]U LIKOVNI ZAPISI NA FRESKAMA STARIJI SU OD ZVANI^NIH DINASTI^KIH RODOSLOVQA fotografijama) i Studenice (ovu vezu je ranije nauka i potvr ivala i osporavala) ona je uporedila sli~ne i istovetne qudske figure-konzole na isto~noj strani trifora studeni~ke crkve i postoje- }im foto zapisima ma arske katedrale. Grb od Ne ma we do da nas Heraldi ~ar, prof. dr Marko A- tlagi}, stalni u ~esnik skupova ra- ~anskog Centra za mitolo {ke studije, u svom izlagawu analizirao je dva najstarija srpska heraldi~ka simbola, dokazuju }i da oni poti ~u iz 12. ve ka. - Ra di se o srp skim he ral di~ kim simbolima, nemawi}kom dvoglavom orlu i qiqanu (krinu), naglasio je on po zvav {i se na svo je is tra - `ivawe o prvom poznatom grbu ove dinastije, koji se po wemu nalazi u Crkvi svetih apostola Petra i Pavla u Bjelom Poqu, zadu`bini Nemawinog brata Miroslava, i izvukav {i genezu kako se ovaj simbol a- utenti~nog dvoglavog orla, ali pogre {no predstavqen, nalazi i u na {em dana {wem dr`avnom grbu. O dr`avno-simboli~kom zna ~aju svetostefanskog kulta, koji }e poli ti~ ki i i de o lo {ki od re di ti pravac budu }e Nemawine politike da centralizuje dr`avu i reguli {e praksu nasle ivawa, govorila je Dragana Jawi}, dok je za zavr {etak prepodnevne Andreji} prisutnima predstavio (vidi antrfile) bibliografiju svih Mitolo {kih zbornika, od prvog do 30. ko je je iz dao ra ~an ski Cen tar do sada, a povodom nau~nih skupova koje je organizovao. U pauzi, tradicionalni obilazak etno kompleksa u Kara or evom PO PROFESORU ATLAGI ]U PRVI GRB NEMAWI ]A IZ CRKVE U BJE LOM PO QU PE^AT STEFANA NEMAWE rod nom Vi {ev cu i ru ~ak u et no re - storanu Vidovdan, pa povratak na popodnevnu nau~nu sesiju kojom je predsedavao heraldi ~ar Marko A- tlagi}. I sto ri ~ar Ne boj {a \o ki} iz Kru {evca predstavio je dva rada, prvi (ra en sa Sawom Qubisavqevi}) o na {em ve li kom `u pa nu u sta - rom ruskom Hronografu (zapisu koji pokriva odre eni vremenski in ter val) i dru gi (u sa rad wi sa O - liverom Dumi}) Kapija Pomoravqa u vreme Stefana Nemawe. U prvom radu posebno je skrenuta pa `wa na o vaj kod nas sla bo po - znati istorijski izvor koji poti ~e iz sta re Ru si je, a ko ji je su de }i po svemu veoma pouzdan, posebno, kako je \oki} naglasio, wegova redakcija iz godine (sa ~uvan je we gov pre pis i iz go di ne), jer otkriva karike iz na {e istoriografije koje nedostaju. - O ~igledno je da je autor originala koristio pouzdane, kvalitetne i dobro obave {tene srpske izvore, {to se mo `e vi de ti i u pot pu no ta~noj transkripciji naziva srpskih mesta i gradova. Saznajemo podatke koje nemamo ni iz jednog drugog izvora o periodu posle pada despotovine godine, naglasio je on, do dav {i da je ovo de lo kod nas ma lo po zna to jer je u Ru si ji po pr - vi put objavqeno u veoma lo {em taj min gu, go di ne, te je we gov ionako mali tira` potpuno nestao za vreme komunisti~ke revolucije. U dru gom ra du \o ki} se do ta kao prostora od Aleksinca do Para }ina, poznatog kao kapija Pomoravqa, i i sto rij ske, voj ne i stra te - gijske geografije Srbije u vreme Stefana Nemawe. Pored toga, u radu su posebno obra ene `upe Pomoravqe, Zagrlata i Dubravica, preciznije su odre ene i granice `upe Zagrlate (teritorija oko Stala }a), a dat je i ne {to kra }i pri - kaz istorije Lev ~a u sredwem veku. Kao poseban kuriozitet \o ki} je is ta kao i deo rada koji govori o tradicionalnim slovenskim nastambama zemqa nim u tvr e wi ma (staroslovensko stanovni {tvo nikada nije `ivelo po selima) koja posto je kod svih slo ven skih na ro da (o tu da na zi vi: Gradina, Gradi {}e, Zagradi {}e...) u kojima je stanovni {tvo u Pomoravqu `i ve lo i pod Vi zan - ti jom, sve dok Ne ma wa, kako se \oki} izrazio, nije povratio ove terito ri je, a od tog tre nut ka ih zauvek napu {taju. Po wemu, to je istorijska misterija i nedoumica ko ja }e mo ra ti tek da se is tra `i i nau~no razjasni. Vojskovo a, dr`avnik i diplomata Mla an Cu wak u svom ra du O- brisi Nemawinog krsta pre Nemawe analizira pitawe nastanka i me usobnih odnosa izme u Ohridske i Srpske (Ra{ke) episkopije sa sedi {tem u Rasu. Po wemu elementi hristijanizovanog stanovni {tva koje Srbi (i Sloveni uop {te) zati ~u svojim dolaskom na ove prostore oduvek su bila u `i`i interesovawa mnogih istra`iva ~a, ali i pored toga, ipak se mo ra kon sta to va ti da to u pot pu - nosti nije rasvetqeno. - ^i we ni ca je da se o o vo me do sta pi sa lo, kao i to da su svi a u to ri polazili sa razli ~itih aspekata i pozi ci ja, pa je on da i sa svim nor malno o ~ekivati neusagla {enost zakqu- ~a ka. Ako se o vo me do da da su se tim problemom bavili autori razli- ~itih profila, me u kojima je bilo i o nih ko ji su pi sa li po ne ~i joj direktivi, onda je sasvim i razumqivo {to su zakqu~ci ovako {areni. Ka da je ve} re~ o pa u {al noj o - ceni dosada {wih saznawa o ovom problemu, nije zgoreg ista }i da su izvesni autori zaradi trenutnog zadovoqstva, prelazili preko i- storijskih fakata, ~esto ih tuma ~ili po direktivi lokalnih pobuda, smatra Cuwak. U o gle du o Psalm skom i dru gom pojawu pri ishodu du {e Svetog Simeona Miroto ~ivog i kako se u trenutku smrti Simeonove u Hilandaru godine psalmsko pojawe stopilo sa wegovim upokojewem i koje se poklapa sa pravoslavnom slu `bom na Ju tre wu kod Sr ba i da - nas, nadahnuto je besedio je \or e Peri}, istori ~ar kwi`evnosti. Tako e, stalni u ~esnik nau~nih skupova u organizaciji ra ~anskog Centra Branko Nadoveza izneo je svoj rad na te mu Ste fan Ne ma wa u istorijama srpskog naroda. - U svim poznatim istorijama srpskog naroda Stefan Nemawa se ozna ~ava kao li~nost koja je utemeqila osnove srpske dr`avnosti. Sr bi su pre {li iz pa gan stva u hri - {}anstvo, mewali su kulturu i obi- ~aje, ali od Stefana Nemawe po ~i- SVI U^ESNICI SKUPA RA^ANSKOG CENTRA U VI [EVCU SA VO@DOM we wihova dr`avnost i duhovnost, smatra on. Po Nadovezi, sli~nost sa Nemawinim dobom i sada {wim na {im tre nut kom je ta {to je on bio vla dar u jednom od najte`ih perioda za srpski narod. - Neprestani uticaj stranog faktora, nestanak teritorija, okru`ewe Vizantije, ambiciozne Bugarske, Ma ara, uz faktor krsta {a u prolazu preko ovih teritorija ~inili su taj period izuzetno nestabilnim po srp ski na rod. Ne ma wa je bio veliki dr`avnik i diplomata koji nika da ni je u la zio u su kob sa svim o - vim si la ma, ve} je mu dro me wao po potrebi neprijateqe, ali uvek imaju }i i sa ve zni ke u sva kom od tih tre - nutaka. Jedan je od najve }ih na`ih dr`avotvoraca kojem glavni problem nije bio pokatoli ~eni deo srpskog na ro da, jer se na to pi ta we u sredwem, nije gledalo ostra {}eno kao u 20. ve ku, ve} su oni kao pripadnici istog naroda najnoramalnije sara ivali i pomagali se, ~emu je doprinosila ba{ Nemawina diplomatska i dr`avni~ka ve {tina, mudro je zakqu ~io Nadoveza. Predak Ivana Groznog O Stefanu Nemawi i Svetom Savi u Poslanici ruskog cara Ivana Groznog iz godine kazivao je Milorad Radusinovi}. Po we mu u Ru si ji u 16. ve ku sa z- na wa o E vro pi, a jo{ vi {e o po ro - bqenoj Srbiji, bila su povr {na, maglovita i neodre ena. Pa ipak, ruski car Ivan ^etvrti Vasiqevi~ Gro zni ( ), ko ji u svom po - re klu (po obe stra ne, i maj ~i noj i o ~evoj) ima srpske krvi raspola`e potpunijim obave {tewima o Srbima i Srbiji. - Razlog treba tra`iti u ~iwenici {to mu je ba ba Srp ki wa Ana Glin ska (ro. Jak {i}) u mla do sti dala dragocene podatke o srpskom narodu i wegovoj pro {losti. Trag takvog vaspitawa se mo`e najboqe zapaziti u carevoj Poslanici iz godine u kojoj su pomenuti i Sveti Sava i Stefan Nemawa. Broj ni Ru si, ~ak i oni iz ca re vog o kru - `e wa, je dva da su zna li ne {to o Srbima, samo pojedini kalu eri su i- mali neka saznawa o srodnom slovenskom i pravoslavnom narodu, nagla {ava Radusinovi}, dodaju }i da u ovom tekstu mo`emo pro ~itati i I RU SKI CAR I VAN ^E TVR TI VASIQEVI^ GROZNI BIO JE SVESTAN SVOG NEMAWI]KOG POREKLA mawe poznatu lirsku i pesni~ku crtu slavnog ruskog samodr {ca koji na najlep {i literarni, ne samo vla dar ski, na ~in pi {e i sam sve do ~i o svo jim, de lom, i srpskim korenima i poreklu. U zavr {nom izlagawu o neta~nom poreklu velikog `upana Nemawe (po wemu Zavida nije wegov otac, a Konstantin, Tihomir i Miroslav nisu Nemawina bra }a) i kneza Lazara (ni Pribac, po Andreji }u, nije otac kneza Lazara, niti je wegovo prezime Hrebeqanovi}) i izbegavawa suo ~avawa sa ovim ~iwenicama aktuelne srpske istorijske Andreji} je zavapio da nam je neophodan novi Grgeteg (aluzija na arhimandrita Ruvarca jednog od najzna ~ajnijih srpskih istori ~ara) i ponovno preispitivawe sopstvene istorije. Sem ovih izlo`enih radova, za zbornik o Stefanu Nemawi pristigao je jo{ i rad Mi ro sla ve Po po vi} na temu nasle a Nemawine politike i odnosa srpske kraqice Jelene i katoli~ke crkve od polovine 13. i po ~et ka 14. ve ka. Shodno ovakvim zanimqivim temama i radovima naravno da nije izostala i ~itavog dana `eqno o ~ekivana diskusija po svim pitawima, ko jom je po sle broj nih na u~ nih ukr {tenih kopaqa zavr {en jedini nau~ni skup posve }en Stefanu Nemawi na prostorima na kojima i danas `i ve Sr bi. Zoran MI [I]

16 16 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 21. новембар УКРАТКО Francuski filmski karavan U okviru programa Francuski filmski karavan, koji se realizuje u saradwi sa Francuskim institutom u Beogradu i kompanijom Imlek, kao generalnim pokroviteqem ovog programa, kragujeva~koj publici bi }e premijerno prikazan novi ciklus filmova pod nazivom Novi francuski film. Premijerni izbor francuskih filmova novije produkcije pribli`i }e kragujeva~koj publici nove tendencije najva`nije evropske kinematografije. U posledwem terminu ovog ciklusa bi }e prikazan film Dr`avni posao, u ponedeqak, 25. novembra. Ministra transporta bude u sred no }i, desila se naizgled banalna saobra }ajna nesre }a koja zapravo mo`e da ima nesagledive posledice po celu dr`avu. Kre }e odiseja jednog ~oveka kroz lavirinte politike i dr`avnih slu`bi. U ovom ostvarewu Pjera [elera, u kome glavne uloge tuma ~e Olivije Gurme i Mi {el Blan, odavno svet politike nije pokazan na tako uzbudqiv i intezivan na ~in. Film }e biti prikazivani u Kutiji {ibica SKC-a, u ponede qak, u ter mi nu od ~a so - va, a u laz na sve pro jek ci je je besplatan. Izlo`ba fotografija U ogranku Biblioteke u Staroj koloniji otvorena je izlo`ba fo to gra fi ja Bor vek. Iz - lo`ba prikazuje fotografsku arhivu, sastavqenu iz kolekcija negativa RTB-a Bor, privatne kolekcije negativa Miroslava Radulovi }a i Qube Markova. Ono {to ih ob je di wu je je da su fo to - grafi ovih kolekcija svi bili foto-reporteri lista RTB-a Bor Kolektiv. Arhiva sadr`i i fotografije iz kolekcije negativa Francuskog dru {tva Borskih rudnika na staklenim plo ~ama iz pe ri o da od go di - ne, a autor je nepoznat. Izlo`ba je deo bogate kolekcije borskog foto arhiva, nastalog kao entuzijasti~ki poku {aj da se sa ~uva, katalogizuje i digitalizuje neprocewiva istorija rudarskog grada Bora i wegovih stanovnika. Autori izlo`be su Andrej Filev i Luka Kne`evi} Strika. Zbirka pri ~a Bojana Krivokapi }a U ~etvrtak (21. novembar), u Art-kafe galeriji SKC-a bi }e predstavqena kwiga Tr ~i Lilit, zapiwu demoni. To je zbirka pri ~a Bojana Krivokapi }a, za ~iji je rukopis dobio nagradu \ura \ukanov koju dodequje Narodna biblioteka Jovan Popovi}. ^estim izmenama narativnih perspektiva i lingvisti~kih obrazaca, Krivokapi} uspeva da konkretizuje savremene dileme postjugoslovenskih prostora. Bojan Krivokapi} je ro en godine. Aktivisti~ko i u- metni~ko iskustvo sticao je u Kamernom pozori {tu muzike Ogledalo i Me unarodnom festivalu aktuelne muzike Interzone. Zavr {io je komparativnu kwi`evnost u Novom Sadu. Poezijom i kratkom prozom zastupqen je u vi {e antologija i kwi`evnih ~asopisa u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Sloveniji. Promocija zbirke pri ~a Tr- ~i Lilit, zapiwu demoni zakaza na je za 20 ~a so va. РЕПЕРТОАР 44. СУСРЕТА Kultura SUSRETI PROFESIONALNIH POZORI [TA LUTAKA SRBIJE Xinovi, vitezovi i ostale bajke Na ovoj najva`nijoj doma }oj lutkarskoj manifestaciji, nastupi }e {est pozori {ta, a bi }e odigrano devet predstava. Pored kragujeva~kih lutkara, predstavi }e se i pozori {ta za decu iz Novog Sada, Zrewanina, Subotice, Zemuna i Ni {a Кragujeva~ko Pozori {te za decu doma }in je 44. Susreta profesionalnih pozori {ta lutaka Srbije, koji se od pone deq ka, 25. do sre de, 27. novembra odr`avaju na sceni Pozori {ta za de cu i u Kwa `ev sko-srp - skom teatru. Ove godine, na ovoj najva`nijoj doma }oj lutkarskoj manifesatciji, nastupi }e {est pozori {ta, a bi }e odigrano devet predstava. Pored kragujeva~kih lutkara, nastupi }e i pozori {ta za decu iz Novog Sada, Zrewanina, Subotice, Zemuna i Ni- {a. Ova pozori {na manifestacija odr`ava se od svake godine u dru gom gra du, a Kra gu je vac }e ove godine po drugi put biti organizator. Festival }e otvoriti predstava doma }ina Alisa u zemqi ~uda po tekstu Luis Kerola, a nakon toga }e za kragujeva~ke mali {ane zaigrati i Novosa ani sa predstavom Bajka o vi te zu bez ko wa. To je sa vre me na bajka Marte Gu {wovske o nesre}- nom vitezu bez kowa i podjednako Ponedeqak, 25. novembar Pozori {te za decu 11 ~a so va A li sa u ze mqi ~u da (Kragujevac) 17 ~a so va Baj ka o vi te zu bez kowa (Novi Sad) Utorak, 26. novembar Kwa`evsko-srpski teatar 10 ~asova Veliki dobro }udni xin (Zrewanin) 12 ~asova Veliki dobro }udni xin (Zrewanin) NOVI BLOKBASTER Mra~ni svet mo}nog Tora Mar ve lov Tor Mra~ ni svet na s- tavqa filmsku avanturu Tora, mo}- nog o svet ni ka, u ko joj }e se on bo ri ti da spasi Zemqu i Devet Kraqevstava od mra~nog neprijateqa koji je stariji od univerzuma. Ovaj film se od pro {le nedeqe nalazi na redovnom repertoaru bioskopa Sinepleks. Tor }e se boriti za uspostavqawe re da u ce lom ko smo su, ali drev na ra - sa predvo ena osvetni~ki nastrojenim Malekitima vra }a se s na me rom da ceo svet vra ti u ta mu. Suo ~en s neprijateqem kome ~ak ni O din ni As gard ne mo gu da se od u pru, Tor }e mo ra ti da se u pu sti na do sad najopasnije putovawe i da se udru`i sa prevrtqivim Lokijem da bi spasio ne sa mo one ko je vo li, ve} i ceo svet. Pri ~a je zasnovana na popularnom Marvelovom strip serijalu, Tor - Mra~ ni svet. U glav nim u lo ga - ma su po no vo Kris Hem svort kao Tor, Na ta li Port man kao Xejn Fo s- ter, a En to ni Hop kins kao O din. ШЕСТ НАГРАДА ПРОШЛЕ ГОДИНЕ Apsolutni pobednici Susreta Kragujeva~ko Pozori {te za decu apsolutni je pobednik pro {logodi- {wih 43. Susreta profesionalnih pozori {ta lutaka Srbije, koji su odr`ani u Subotici. Predstava Labudovo jezero, u re`iji Bugarina Todora Valova, osvojila je ~ak {est nagrada. Ovda {wi lutkari osvojili su Gran pri za najboqu predstavu, nagradu za najboqu re`iju, a gluma~ke nagrade Darija Ne {i}, Milo{ Milovanovi} i Milica Rexi} Vulevi}. Predstava Labudovo jezero osvojila je i nagradu svetske lutkarske organizacije UNIMA za najboqu predstavu na festivalu. nesre}nom kowu bez viteza, koji luta ju po sve tu u po tra zi je dan za dru - gim. Zrewaninci }e se predstaviti ansambl predstavom Veliki dobro- }ud ni xin. To je pri ~a o jed nom ne - obi~nom prijateqstvu, o de~jim strahovima, o hrabrosti, o snovima, o rastancima. BAJKA O VITEZU BEZ KOWA ULICA TRA-LA-LA, POZORI [TA LUTAKA IZ NI [A Pozori {te za decu 10 ~a so va Ru `no pa ~e (Zemun) 12 ~a so va Ru `no pa ~e (Ze mun) 17 ~asova Crvenkapica i vuk (Subotica) Sreda, 27. novembar Pozori {te za decu 10 ~asova Ulica Tra-la-la (Ni{) 12 ~asova Ulica Tra-la-la (Ni{) ^itaocima Marvelovih stripova je godine predstavqen Mo}ni Tor. Autorski rad sada ve} legendi, Ste na Li ja i Xe ka Kir bi ja. Ovo je bio po ~etak nove ere akcionih avantura, koju je tada predvodio severwa~ki bog sa mo}nim ~eki }em. Iako nordijska u korenu, pri ~a je predstavqala vanvremensku i globalnu qudsku dra mu si na ko ji je ne str pqiv da ocu poka`e koliko zaista vredi, bra ta ko ji je su {ta su prot nost i `e - nu ko ja ~o ve ku po ma `e da svet sa gle - da iz pot pu no no vog u gla. Svetska premijera ovog filma bi la je 8. no vem bra. ZREWANINCI ]E SE PREDSTAVITI ANSAMBL PREDSTAVOM VELIKI DOBRO ]UDNI XIN Do`ivqaje de ~aka Milovana, u bajci Ru`no pa ~e, po tekstu Igora Bojovi }a, kragujeva~kim mali {anima do ~are }e glumci iz Zemuna. Kada de ~ak Milovan dolazi u godine kada je sam se bi ru `an i mi sli da ga ni ko ne vo li i ne pri hva ta u po mo} mu do - la zi An der sen i kroz pri ~u o ru - `nom pa ~e tu u~i ga da pri hva ti se be. Poznatu pri ~u o Crvenkapi i Vuku izve {}e De~je pozori {te iz Subotice, a Pozori {te lutaka iz Ni {a predstavi }e se komadom Ulica Trala-la. Manifestacija je takmi ~arskog karaktera, te }e prilikom zatvarawa Susreta 27. novembra biti dodeqene nagrade najboqim u ~esnicima. O nagradama }e ove godine odlu ~ivati trojni `iri, u Jokovi} (rediteq), Goran Balan ~evi} (glumac teatra Du {ko Radovi} ) i Erika Janovi} Kawo (kostimograf iz Subotice). Miroslav ^ER NOVA ANIMIRANA AVANTURA U svetu recikla`e Sa nedavno zavr {enog Kids fe sta na redovni repertoar bioskopa Sine pleks, u Tr`nom cen tru Pla- za, sti`e nesvakida {wa pri ~a iz Nema~ke, o svetu neobi~nih viteza i princeza sinhronizovana na srpski jezik. Vi tez Ra sti ne li ~i ni na jed nog vi te za kog ste do sa da u po zna u sve tu gde je sve sa sta vqe no od o sta ta ka ra znih ma {i na, u re a ja i a lat ki, a i on je, za pra vo, po ma lo ras klima tan spoj re ci kli ra nih de lo - va. U ovom zanimqivom svetu Rasti se nalazi u avanturi svog `ivota: sa mo {to se is pu nio we gov san da o - svoji veliki turnir, la`no je optu- `en za kra u. Li {en vi te {ke ~a sti i dvo ra, on po ku {a va da se is ku pi i povrati srce svoje devojke. Mo`e li KRIZA KULTURNE PERIODIKE Prvi ro endan virutelnog izdawa LUDUSA Jedine pozori {ne novine na Balkanu LUDUS ove godine nisu obele`ile svoj 21. ro en dan ko ji je pa dao pro - {le ne de qe, Po sled wi broj ove spe - cijalizovane publikacije {tampan je u ju nu, a s ob zi rom na fi nan sij sku si - tuaciju i nerazumevawe za zna ~aj ovog lista, ka da }e po - novo iza }i - ne zna se. Ipak, virtuelna varijan ta LU DUS on lajn, kao i posebna strana na Fejsbuku, pro sla vi la je 10. no vem - bra, osve`ena i dopuwena, prvi ro endan. Uprkos ~iwenici da je ovo {tura, pojednostavqena verzija pozori {nih novina, koja omogu }ava iskqu ~ivo informativni, dnevni i nedeqni uvid u zbivawa u pozori {tima Srbije i regiona, kao i u mese~ne repertoare doma }ih teatara, broj pregleda ukazuje na izuzetnu potrebu me u stvaraocima, ali i qubiteqima ove umetnosti, za razmenom novosti i iskustava. Aktivnosti (premijere, gostovawa, festivali, nagrade...) kragujeva~kih pozori {nih institucija: Kwa`evsko-srpskog teatra i Pozori {ta za decu me u najpra }enijim su od svih teatarskih ku }a na ovom, novom elektronskom mediju. Na `alost, projekat LUDUS onlajn nije dobio nikakvu materijalnu podr {ku i opstaje na aparatima iskqu ~ivo zahvaquju }i dobroj voqi i entuzijazmu saradnika i samih pozori {ta. Na me ra da se na pra vi po se - ban sajt sa posebnim rubrikama (za intervjue, problemske tekstove, blog spot), a ne sa mo stra ni ca pri po sto - je }em sajtu Udru`ewa dramskih umetnika Srbije, te tako otvori mogu}nost za samostalno finansirawe u ovoj, za kulturu zemqe, izuzetno te- {koj situaciji nije ni kod jedne instance dobila nikakav podsticaj. Uredni {tvo LUDUSA zahvaquje se svima, pa i kragujeva~kim saradnici ma ko ji su do pri ne li da se, po sle vi {e od 20 go di na od kad je 1. no vem - bra godine sa Feliksom Pa {i- }em kao glavnim urednikom {tampan prvi broj, ideja ovog lista ne ugasi. pobediti zlog princa i sa ~uvati svoje carstvo? Ovaj nema~ki animirani film se uz mnogo humora bavi temama kao {to su prijateqstvo i hrabrost. Vi tez Ra sti 3D, ko ji se na bi o - skopskom repertoaru nalazi od ove nedeqe, u Nema~koj je prvog vikenda u bioskopima bio me u pet najgledanijih filmovskih ostvarewa, a gledalo ga je preko gledalaca. Bio je i je dan od naj gle da ni jih filmova u Kragujevcu tokom Kids fe sta.

17 Kultura Четвртак, 21. новембар КРАГУЈЕВАЧКЕ 17 DOBRICA BISENI] U MOSTOVIMA BALKANA Zemqani oker Nakon izlo`be kaligrafija Zorana Ili }a, u galeriji Mostovi Balkana, bi }e otvorena nova postavka, izlo`ba slika umetnika Dobrice Biseni }a. Sve ~ano otvarawe planirano je u pe tak, 22. no vem bra, u 19 ~a so va, a iz - lo `ba }e tra ja ti do 10. de cem bra. U katalogu izlo`be, koji potpisuje Gordan Nikoli}, navodi se da je uz privr`enost obi~nim, istro- {enim motivima graskih, prigradskih pejza`a, enterijera, figura u enterijeru, {umskih okrajaka, Biseni- }ev kona~ni odnos prema realnosti ostaje u senci ishrane osnovne mase slike kao celine. Bogatim, nijansiranim slojevima zemqanog okera on izjedna ~ava oblike centralnog motiva sa okolinom, wegova plava boja neba dovoqno je toni ra na cr nom da tle i ne bo po sta nu srodan, te {ki par, osobenom pripremom paste sugeri {e vlagu u boji, dubine namaza, crvenim i `utim nijansama u zemqanom okeru stvara `ari- {te potmule svetlosti odgovorne za neposredan, ~ulni do`ivqaj prostora mase celine. - Do bri ca Bi se ni} je u sta wu da o - snovnu radnu magmatsku masu paste krsti nezavisnom crta~kom arhitektonikom, da sugeri {e vreme postupka kao tajne procesa u materiji i prostor celine kao posledicu praska u toj materiji. Celina wegove slike podrazumeva dugo tra`eni, najzad do ~ekani osobeni trenutak pojave koherencije, neku vrstu odlu~nog zavr {nog iskaza koji nagla {ava kako nagla {enu privr`enost slikarskoj materiji tako i postojawe crta~kog opusa u sredi {tu autorskog bi }a, ka`e Gordan Nikoli}. Dobrica Biseni} ro en je godine u Goloboku, kod Smederevske Palan ke. Di plo mi rao je sli kar - stvo1987. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi Turinskog. Kod istog profesora zavr {io je postdiplomske stu di je go di ne. ^lan je U - LUS-a i re dov ni je pro fe sor na FLU u Beogradu. VULKAN IZDAVA [TVO NAGRA \UJE Drevni artefakti PRIZNAWE SLOBODANU [TETI ]U U dru {tvu najboqih svetskih dizajnera Za svo ja tri pla ka ta, kao je dan od dva de set finalista, [teti} je dobio Specijalnu nagradu na svetskoj izlo`bi na Tajvanu Гrafi~ki dizajner Slobodan [te ti}, re dov ni pro fe sor Gra fi~ kog di zaj na na FILUM-u, do bit nik je spe - ci jal nog pri zna wa na pre - sti `noj svet ski iz lo `bi u Ta i pe ju, na Taj va nu. [te ti} je za svo ja tri pla ka ta, kao je dan od dva de set fi na li sta, gra fi~ kih dizajnera iz celog sveta, dobio i Dva najbr`a ~itaoca Kragujeva~kih bi- }e i o vog pet ka u pri li ci da svo joj bi bli - oteci dodaju zanimqiv naslov Vulkan izdava {tva. Jezivo ubistvo u Londonu otkriva zlokob nu za ve ru ko ja }e ra sve tli ti taj nu staru dve hiqade godina. Da li postoje svetiwe, drevni artefakti, pro`eti smrtonosnim mo }ima? Jesu li oni ~uvari na- {eg sveta ili kqu~ za wegovo uni {tewe? Ve} decenijama, ^uvari brinu o Svetiwama, me utim, neko ih ubija i krade im dragocene predmete, koji su sada okupani krvqu. Na samrti, jedan od ^uvara ube uje Saru Miler, potpunog stranca, da wegovu Svetiwu, polomqeni ma~ sa zastra {uju }im mo }ima, dostavi wegovom ro- aku Ovenu. Ubrzo }e Sara i Oven postati osumwi ~eni za ubistva, a potraga za pre`ivelim ^uvarima otkri }e im opasnu tajnu. Misterija koja u napetoj poteri ma~ke i mi {a vodi ~itaoca kroz Engle sku i Vels, i kroz sa mu i sto ri ju, do taj ne mo} nog ma ~a ko ji je je di - no {to ~u va na{ svet od u `a sa ka kve ne mo `e mo ni za mi sli ti. Po treb no je da u pe tak, 22. no vem bar, po zo ve te , po sle 10 ~asova i dobi }ete roman Trinaest ratnika, autora Majkl Skota i Kolet Fridmana. Dobitnici }e svoje kwige mo }i da preuzmu u kwi`ari Vul kan, ko ja se na la zi u Tr `nom cen tru Pla za. Spe ci jal nu na gra du za tri iz lo - `e na pla ka ta u ka te go ri ji Vi zu - elnih komunikacija. Ova manifestacija, koja postoji ve} jedanaest godina, ima tri izlo`bene kategorije: Industrijski di zajn, Pro stor no pla ni ra we i Vizuelne ri ra we se vr {i u tri kru ga. Najpre se od prispelog materijala, koji ~ini nekoliko hiqada rado va di zaj ne ra sa svih {est kon tinenata pravi u`i izbor, a onda drugi `iri imenuje dvadesetoro finalista. Tre }i `iri, koji mora biti sastavqen od stru~waka sa najmawe tri kontinenta, donosi kona ~an sud i odlu ~uje o nagradama. ban na ~in, ~ak i ne - posredno dodirom, zaviri u jedan mali, a li, i sto vre me no, kqu ~an deo we ne pro {losti, period studirawa u Veneciji, Tatjana Koji} ^ehi} uzdi`e umetni~ko delo, ina ~e, ~e sto, sa mo po se bi, sa obele`jem svedo- ~an stva, na je dan poe ti~ ni ji ni vo for mu o tvo re nog intimnog dnevnika, Uspeh koji je postigao [teti} zna ~ajan je i po to me da su u fi na - lu dvadest najboqih dizajnera sveta, iz Evrope na {li u vr hu svetskog dizajna samo jo{ po jedan predstavnik Rusije i Poqske. [te ti} je je dan od retkih finalista koji je bio pred sta vqen sa tri rada i pozori {na plakata. - Ovo je satisfakcija za moj du - go go di {wi, sva ko dnev ni rad. I - sto vre me no i za Fa kul tet i U ni - ver zi tet gde pre da jem pred met Pla kat, ko ji su za vr {i li mno gi mla di i iz u zet no u spe {ni di zaj ne ri. O ni, ta ko e po sti `u zna - ~aj ne u spe he na iz lo `ba ma i kon - kur sima, ka `e Slo bo dan [te- ti}. Veliki uspeh ovog poznatog dizajnera, koji je do sada izlagao na bijenalima i trijenalima u [paniji, San Marinu, Bumpe {ti, Istambulu, Sofiji, Moskvi, Bigo {}u i mnogim drugim gradovima, va`an je i za Sr bi ju, ko ja i ma ve li ki broj zna ~ajnih umetnika relevantnih u svetskim okvirima. NOVA POSTAVKA U SKC-U Se }awa o li~nim prostorima IZLO@BA TATJANE KOJI] [EHI] - KOFERI 12 LAGUNA NAGRA \UJE Carica Teodora TRI NAGRA \ENA PLAKATA SLOBODANA [TETI]A U galeriji SKC-a o- tvorena je izlo`ba Tatjane Koji} ^ehi} pod na zi vom 13 so - ba. Ovom postavkom mlada umetnica podsti ~e nas na razmi- {qa we o poj mu do ma i pro me ne, u o vom slu ~aju neraskidivo povezanih. U svojim delima ona daje odgovor {ta to, za pra vo, ~i ni dom. Na ko ji na ~in ga ob li ku je - mo, a na ko ji na ~in `ivotni prostor oblikuje nas? - Dopu {taju }i posmatra ~u da na posekoji u sebi objediwuje svu wenu suptilnost i snagu. Ona svo ja se }a wa o li~ nim pro - storima, koje je u pomenutom periodu ~esto mewala, nadogra uje razmi {qawima velikih kwi`evnika i umetnika, kao i svojih prijateqa, o istom motivu, podsti ~u }i nas na razmi {qawe o pojmu doma i promene, obja {wava u katalogu izlo`be Milica Krstono {i}, istori ~ar u- metnosti. Tatjana Koji} ^ehi} ro ena je u Beogradu godinem gde trenutno `i vi, a {ko lo va la se u I ta li - ji. Di plo mi ra la je na A ka de mi ji lepih umetnosti u Veneciji, zatim je zavr {ila master iz Grafike na A ka de mi ji u Ri mu. Nastavqaju }i pripovesti o vizantijskoj carici Teodori i caru Justinijanu, Purpurni pla{t nam otkriva zavodqivu i nesvakida {wu caricu koja izrawa iz senki istorije i stupa u blistavu svetlost. Nekada bezmalo robiwa, medvedarova k}i koja je bosonoga tr ~ala ulicama Carigrada, postala je teu doron, bo`ji dar, carica Isto~nog rimskog carstva i najmo}nija `ena na svetu. Mudra, hrabra i bezdu {na kada oseti izdaju, Teodora vlada naporedo sa svojim mu- `em: u svetu politi~kih brakova, oni su jedinstven par koji vezuje qubav. Dok na granicama Carstva besne ratovi, Teodora otkriva da najve }a o pa snost po we nu vlast i po wen `i vot po ~i va mno go bli `e pa la ti. Tek iz razornih i jezivih ustanaka koji plamte {irom grada, od osvetoqubivih neprijateqa koji nikada ne }e prihvatiti Teodoru iz Burdeqa, iz kuge, zavera i ubistava, ona }e nau ~iti {ta zaista zna ~i biti carica. Obuhvataju }i raspon od dramati~nih dvadeset godina Teodorine vladavine, Purpurni pla{t daje `iv portret ove harizmati~ne i nesvakida {we `ene, a ujedno je i zanosno istra`ivawe u`itaka i bremena mo- }i. Dva ~itaoca Kragujeva~kih, dobi }e kwige Purpurni pla{t, autor ke Ste le Da fi, a po treb no je da u pe tak, 22. no vem bra, po zo ve te , posle 11 ~asova ujutru. Dobitnici }e svoje kwige mo }i da preuzmu u kwi`ari Delfi u pe {a~koj zoni. O Radetu Draincu Po vo dom o be le `a va wa se - damdesetogodi {wice od smrti pesnika, pripoveda ~a, romansijera, esejiste, novinara i izdava ~a - Radeta Drainca ( ) u galeriji Biblioteke Vuk Karaxi} otvorena je izlo`ba digitalnih printova o `ivotu ovog poznatog pesnika. Izlo`bu je, uz pomo} Ministarstva kulutre, realizovala Narodna biblioteka Rade Drainac iz Prokupqa. Na dvadeset tabli postavka prati i iscrpno obave {tava o svim zna ~ajnijim `ivotnim menama jednog od na {ih najpoznatijih liri ~ara izme u dva rata. Kao poseban deo, izlo`eni su raniji primer ci o ri gi nal nih kwi ga i ~asopisa iz onih vremena. Na promociji su o nastanku izlo`be i zna ~aju Drain ~evog kwi`evnog opusa za srpsku i topli~ku kulturu govorili direktori biblioteka Mirko Demi} i Dragan Barjaktarevi}, kao i a u tor iz lo `be Dra gan Ogwanovi}. Izlo`ba }e biti o- tvorena do 23. novembra. Za originalni dramski tekst УКРАТКО Sterijino pozorje raspisalo je konkurs za originalni dramski tekst, na ko jem pra vo u ~e - {}a i ma ju svi a u to ri ko ji pi - {u na srp skom je zi ku. Bi }e raz ma tra ni o ri gi nal ni dramski tekstovi izvorno napisani na srp skom i li pre ve de ni na srpski }e uzimati u ob zir ne o bja vqe ne, ne iz vo - e ne i ne na gra e ne dram ske tek sto ve. Sterijino pozorje preuzima autorska prava na objavqivawe nagra enog teksta u izdawima Pozorja, na srpskom i engleskom je zi ku, i pra va na pra i - zvo ewe, bez naknadne nadoknade, a konkurs je anoniman. Tekstove, u {tampanoj formi (~etiri primerka), treba slati pod {i from. Na dram skom tekstu ne sme biti ime autora. U posebnoj koverti treba poslati re {ewe {ifre ({ifra pod ko jom je po slat rad, i me i pre - zime, adresa boravka i kontakt telefon). Isti autor mo`e poslati najvi {e dva dramska teksta. Po ob ja vqi va wu re zul ta ta, nagra eni autor je du`an da u ro ku od pet da na po {a qe o ri - ginalni dramski tekst sa re {ewem {i fre, a rok za sla we tekstova je 30. novembar. Nagrada podrazumeva Sterijinu zna~ku, sertifikat i finan sij ski deo u iz no su od dinara. Odluku o nagradi `iri donosi do 31. januara Srp ski i svet ski vampiri Kulturni centar Zrewanina i autor projekta mr Milutin Mi }i} raspisuju likovni konkurs 30h30, a po red slo bod nih re {ewa, autori ove godine imaju i mogu}nost da promi {qaju na za da tu te mu: Po-kre ta we srp skih i svet skih vam pi - ra. Autori mogu da konkuri {u sa najvi {e dva rada. Radovi mogu da bu du dvo di men zi o nal ni i trodimenzionalni u svim tehnikama i disciplinama. Jedino ograni ~ewe je da dvodimenzionalni radovi moraju biti formata 30x30 santimeta ra. Kon kurs je o tvo ren do 25. novembra godine.

18 18 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 21. новембар Фељтон OD TOPLIVNICE DO ZASTAVA ( ) Uspon posle sankcija i bombardovawa Пишу: Јасна Милановић и Зоран Шушић Пosle Drugog svetskog rata po ~e lo se sa pu {kom M48, a Zastava oru`je danas proizvodi najsavre me ni ja a u to mat ska streqa~ka oru`ja u vode }im svetskim kalibrima. U razvoju i plasirawu lova~kog i sportskog oru`ja, zahvaquju- }i kvalitetu baziranom na tradiciji, Zastava oru`je je uvek imala odli~nu pozicioniranost na svetskom tr`i {tu. Devedesetih godina fabrika je izgubila ste ~ene pozicije na ameri~kom tr`i {tu, iz poznatih razloga primena restriktivnih mera prema Srbiji. Razvoj u ote`anim uslovima U godinama pod sankcijama nastavqen je razvoj vojnog, lova~kog i sportskog programa. Serijska proiz vod wa pi {to qa CZ99 po ~e la go di ne. Zbog sank ci ja UN na u voz i iz voz o ru` ja za SFRJ, veliki obim planiranog izvoza novog pi {to qa od lo `en je za dru ga vremena. Fa bri ka je 1. a pri la pro menila ime u Zastava namenski proizvo di d.o.o, a pret hod no je pre ne la sav kapital na dru {tvo Zastava d.d. na upravqawe. U naoru`awe JNA uvedena je snaj per ska pu {ka M91, u ka li bru 7,62x54 mm, razvijana prethodnih godina. Naredne, godine, zavr {en je razvoj i ispitivawe i po- ~ela serijska proizvodwa automata M92 u ka li bru 7,62 mm. U go di ni po ~eo je raz voj revolvera R22 kobac. Razvijena je dalekometna pu {ka crna strela u kali bru 12,7x108 mm M93, ba zi ra na na Mauzer sistemu. Kasnije je razvi jen i mo del u ka li bru.50 Browning. Opremawe vojske SRJ dalekometnom pu {kom zapo ~iwe u toku go di ne, a za vr {en je raz - voj automatskog baca ~a granata BGA 30 u ka li bru 30mm. Po sle op se `nih ispitivawa Vojska SRJ ga uvodi u naoru`awe u martu kada zapo- ~iwe serijska proizvodwa. U toku razvijen je poluautomatski karabin LKP 96 u kalibru.308 Win., na bazi automatske pu {ke M77. Izra ena je i nulta serija revolvera R22 kobac. Po ~eo je razvoj re vol ve ra.44 Rem. Mag. King UZ KVALITET I ESTETIKA DELO FABRI^KIH REZBARA DALEKOMETNA PU [KA CRNA STRELA Kraguj. Slede }e, godine, razvijen je poluautomatski lova~ki ka ra bin u ka li bru 7,62x39mm na ba - zi voj ni~ ke pu {ke M59, ko ji je dobio oznaku LKP 66. Razvijena je i realizovana probna partija sa~marica sistema Pump Action, u ka - li bru 12/70. Raz vi jen je pi {toq cr na da ma u ka li bru 6,35 mm, a po - ~ela je i serijska proizvodna revolve ra King Kra guj. Povratak na evropsko tr`i {te U februaru potpisan je u- govor sa nema~kom firmom Ketner, ~ime se Zastava oru`je, posle sankcija, vra }a na evropsko tr`i- {te lova~kog i sportskog oru`ja. Ketner narednih pet godina generalno zastupa Zastava oru`je u pet evropskih zemaqa: Nema~ka, Bel gi ja, A u stri ja, Fran cu ska i [panija. Zastava oru`je u martu nastupa ponovo (posle 1992.), na me unarodnom sajmu IWA u Nir - nbergu. Fabrika je bombardovana 9. a- prila sa ukupno ~etiri vo ena projektila. Pri tome je uni {teno oko kva drat nih me ta ra proizvodnog prostora i trajno onespo so bqe no oko 600 ma {ina. Ukupna direktna {teta je procewena na oko 60 mi lio na a - meri~kih dolara. Do kra ja go di ne vra }e ne su sve ma - {i ne ko je su od bom bar do va wa spa {ene izno {ewem iz van fa b- ri~ kog kru ga i obnovqen je proces pro iz vod we. Nedostaju }a oprema delom je nabavqena, a na red nih godina nastavqen je proces kompletirawa proizvodnih linija. Odlukama Vlade go di ne fabrika izlazi iz Grupe Zastava d.d. i me wa ime u Zastava namenski proizvodi d.p. Time zapo ~iwe borbu za potpuno samostalno tr`i {no poslovawe. Va `an za da tak u go di ni bio je razvoj sistema za te {ki pe {adijski mitraqez u kalibru 12,7 mm na trono`nom postoqu, koji je nazvan ko jot, a ka sni je je do bio o zna - ku M02. Pu {ka automatska M21 u kalibru 5.56 mm predstavqena je i- ste godine 26. septembra. U godini fabrika obele`ila veliki jubilej, 150 godina rada i postojawa. Prvi put u posleratnom periodu obele`ena je i fabri~ka slava Sveta Petka i dodeqena su brojna priznawa zaposlenima, penzionerima i poslovnim partnerima. Prilikom proslave, 27. oktobra godine, Zastava oru`je posetio je ~uveni ruski konstruktor Mi ha il Ti mo fe je vi~ Ka la - {wikov. U ovoj godini proizveden je pi {toq CZ 999A na me wen voj sci i policiji. Odlukama Ministarstva odbrane SCG i Vlade Republike Srbije, Zastava oru`je je postala deo Odbrambene industrije Srbije. Slede }u godinu obele`io je povratak na ameri~ko tr`i {te, posle prekida od 12 godina. Tada je u ameri~kom Senatu Srbiji vra }en status Normalnih trgovinskih odnosa. Uvoznik je postala ameri~ka trgova~ka firma KBI. Godinu obele`ilo je vi {e zna ~ajnih doga aja. Vlada Srbije 10. marta donela je odluku o podr- {ci restrukturirawu preduze }a. Po ~etkom jula fabriku je dobrovoqno napustilo 914 zaposlenih, koji su se opredelili za otpremnine. Preregistracija i transformacija preduze }a izvr {ena je 5. a- prila. Fabrika je postala akcionarsko dru {tvo zatvorenog tipa sa ve }inskim vlasni {tvom dr`ave i promenila naziv u Zastava oru`je AD i 30. av gu sta u vr {te na je u spisak proverenih snabdeva ~a Ujediwinih nacija naoru`awem i vojnom opremom. U ok to bru pot pi san je Me - morandum o razumevawu sa jednom od najstarijih i najve }ih svetskih kompanija za proizvodwu oru`ja i municije, ameri~kom kompanijom Remington i prvi komercijalni ugovor za plasman sportskog oru`ja u SAD, Ka na du i Mek si ko pre ko Remingtonove prodajne mre`e, za period od narednih pet godina. U godini fabrici je dodeqena Plaketa Zlatni aplauz kao najuspe {nijoj firmi u Srbiji za godinu po osnovu prijema mladih radnika (174). Nabavqene su nove numeri~ke ma {ine, dvadesetak obradnih centara. U sep tem bru i no vem bru godine potpisuju se ugovori za opremawe mirovnih misija UN u vrednosti od oko 20 miliona ameri~kih dolara. U februaru godine na sednici Vojnog saveta Vojske Srbije doneta je odluka o usvajawu nulte serije automatskih pu {aka M21 i dozvoqen prelazak na serijsku pro iz vod - wu. Uzlazna linija U go di - ni, realizovani su broj ni razvojni zadaci. Pla sman je u od no su na po ve }an za 80 po sto. Po zahtevima ameri~ kog tr `i - {ta raz vi je na je familija pi- {to qa EZ9 i EZ40, pro {irena mo de lom EZ9 Carry. Poluautomatski karabin PAP u kal. 7,62x39 mm raz vi jen je po standardima i zahtevima ameri~kog tr`i {ta sa jednorednim polimerskim okvirom, polimerskim kundakom, polimerskom dowom i gorwom oblogom. Potvr eno je da brend Za sta va o ru` je u potpunosti zadovoqava zahteve kupaca. Lova~ki karabin LK M808 u {ao je u serijsku proizvodwu. Baziran je na tradiciji u proizvodwi Mauzer sistema, kvalitetu i pouzdanoj tehnologiji. Na osnovu zahteva kupaca, na ovom karabinu primewena su originalna, inovativna re {ewa poput pikatini {ine izra ene izjedna sa sandukom, DAT mehanizma, odvojivog okvira, posebne ergonomije kundaka. Plasiran je doma }em tr`i {tu na novosadskom sajmu LO- RIST 2009, a usledile su isporuke za ameri~kog partnera. Po u gle du na LK M808 u godini razvijena je snajperska pu {ka SP M07 Match. Zastava oru`je i- mala je definisane zahteve od inokupca i uspe {no su isporu ~ene zna ~ajne koli ~ine ovog artikla. Fabrika prati trendove razvoja vojnog programa i u ponudi tr`i- {tu akcenat je na novim artiklima. U svakom trenutku rade se modifikacije familija automatskog o- ru` ja, tzv. military style. Na a me - ri~kom tr`i {tu plasirana je familija poluautomatskih karabina M2010 i PAP. U na red nom pe ri o - du ra di }e se da qe na raz vo ju sredstava iz lova~kog i sportskog programa, kao i na novoj generaciji pi- {toqa sa polimernim rukohvatom PPZ. U svojoj dugoj istoriji fabrika Zastava oru`je uvek je negovala kosmopolitski duh i dru {tvenu odgovornost marketinga. Ove godine o- dr `an je 17. kup u stre qa {tvu za ka - dete, kadetkiwe i novinare Kup Zastava oru`je. Fabrika sara uje sa brojnim institucijama kulturnog stvarala {tva, poput Zavoda za za- {titu spomenika kulture, brojnih pozori {nih, filmskih ku }a, sportskih organizacija, lova~kih udru- `ewa... Tradicionalno, Zastava oru`je nastupa na ve }ini doma }ih sajamskih ma ni fe sta ci ja lo va~ kog i sportskog oru`ja, kao i najva`nijim svetskim sajmovima lova~kog, sportskog i vojnog programa. Fabrika Zastava oru`je poseduje QMS certifikate (Quality Mana ge ment System), SRPS ISO 9001:2008 i SORS 9000/05. Ne dav - no je izvr {ena resertifikacija ovih standarda za period do godine. U go di ni Za sta va o ru` - je na sta vi la je uz la znu li ni ju, kva li tet ni je di men zi o ni sa na, uz UMETNI^KI PROGRAM NA OBELE@AVAWU 160 GODINA FABRIKE no vu za kon sku re gu la ti vu, pod m- la en ka dar, no ve raz voj ne po du - hvate i zna ~ajne ugovorene poslove. Po dr {ka ko ju do bi ja od dr `a - ve fa bri ku ~i ni ja ~om, ali i od - go vor ni jom da svo je o ba ve ze i pla ni ra ne ak tiv no sti u pot pu - no sti spro vo di. Nedavnim obele`avawem 160. godi {wice od osnivawa i fabri~ke slave Sveta Petka, po re ~ima generalnog direktora Radeta Gromovi- }a, podsetili smo {iroku javnost da fabrika Zastava oru`je ima du {u, da se u proizvodnim halama ose }a dobra atmosfera, da zaposleni imaju specifi ~an odnos prema poslu, da je fa bri ka op sta la i na do brom je putu da postane profitabilna, a obele`avawem jubileja otvaramo novu dimenziju rada fabrike i nada mo se da }e tra ja ti bar jo{ 160 godina. Kraj SNAJPERKA M07 SA FIKSNIM KUNDAKOM

19 Рукописи Четвртак, 21. новембар КРАГУЈЕВАЧКЕ 19 - Inhibirani insolventnim intuicijama in vol vi ra }e mo in stru ent nu im pli ka ci - ju! - Ja odavno nemam menstruaciju - re ~e potpredsednica, kao inhibirana. - Vi ne pratite situaciju - re ~e nezadovoqno predsednik. - Lile lule lole! Bozmanske karte Z A KRATKO vreme, osvojiv {i po {tovawe dama kojima je zasedawa preko glave, Mi li ker Su zni je pro bio led kao sa - mostalni odbornik grupe gra ana. Brzo je shva tio da su pri sut ne da me, u du bi ni sr ca, o - ~ekivale avanturu, susret `ivota koji }e im ne samo osvojiti srce, nego i obezbediti mu- {kar ca ko ga }e mu {tra ti kroz `i vot - ti - me i smisao `ivota. Ali, umesto dizawa nogu ~ekalo ih je dosadno podizawe ruku. Miliker Suzni koji se kao ube eni demokrata udvarao svim damama, bez obzira na rasu, boju ko `e i ver ska u be e wa - od u da rao je od o - stalih odbornika, pa je progla {en za veliko osve`ewe u politi~kom `ivotu grada. Ali, to ni je du go tra ja lo. Kad se Mi li ker Su zni ja vio za re~, sa la se u ti {a. Ali ne od uz bu e wa, ne go za to {to su ve} svi za spa li. Sta ri ji su i i na ~e spava }ivi, mrtvaci na dopustu, a mla i, mamurni od alkoholne no }i, dr`e o~ne kapke na pola kopqa. - Ako je re~ o vo znim kar ta ma za pen zi - o ne re, ko je se po pu lar no u na ro du na zi va - ju bo zman skim, i ja sam za - re ~e on mu - dro - ali u jed nom prav cu. Do kle, bre, da `ivimo za penzionere? [ta smo mi, dobrovo qa~ ko dru {tvo mr tvih pen zi o ne ra na vla sti? Kad }e na svo je da do e srp ska mladost, pionirske marame i svi Titovi sinovi? Neki se probudi {e - na izraz Titovi sino vi, ~u se ~ak i a pla uz. Usprotivio se predsednik zasedawa: - Inhibirani implantacijama imanentnih ironija, izmanipulisaste intenciju! I dodade: - Instruirate izotehni~ke imisije. Oduzimam re~! Ovo posledwe su razumeli. N A PAUZI, u holu, Milikeru pri e gospo ica [inkovi}, odbornica koja nije krila ushi }ewe istupom na strani mla dih. - Dozvolite da vam izrazim po {tovawe - odgovori Miliker Suzni, dr`e }i gospo i - cu [in ko vi} za na dla ni cu. - O bo `a vam va {u li~ nost i, o so bi to, va {u pi~ nost. Do zvo li te da vam u to ime pre po ru ~im svoju izuzetnu sko~nost. - Ka kav ste vi la ska vac - re ~e go spo i ca [inkovi}. - Pravi Srbin i gospodin. Ovde su, mno gi sol vent ni, ali im po tent ni - dodade, uzdahnuv {i. - Sewora, bi }ete kontenti. - Vi se u dva ra te i na stra nim je zi ci - ma? - Konkretno, na talijanskom - re ~e Miliker Su zni. Pra tim ten den ci je, uz pri god - ne sentencije. Por favor. - Super ma ~or - pri {apnu jedna starija odbornica koja je stajala kraj zida, drugoj, ali ta ko da se ~u je na o ko lo. Hte la je da iz - nervira kolegu, starog qubavnika s kojim je raskinula kad su ga smenili s polo`aja, pa je iz protesta pre {ao u opoziciju. - Volela bih da mi, uz obostrano davawe, odr`ite intimno predavawe. - Najboqu lekciju dr`im uz erekciju - re- ~e Miliker Suzni uslu`no. - Za me ne je to ru ti na, vla `na sam sve do butina - re ~e koketno odbornica. - Bog me si i ne o {i{a na sve do bu ti na - do ba ci joj biv {i. - Ima da se ~up ka sve do samog pupka! - Ne slu {ajte ovo pokvareno opoziciono u bre - re ~e ona gla sno i pri {ap nu: - Ju ~e sam radila depilaciju, danas sam za degustaciju. Sednica se nastavqala, pa su sa op {tepatriotskih pitawa morali da se vrate na lokalne teme. P REDSEDNIK zasedawa pozva prisutne da nastave sednicu: Imanentno projekciji hronosa u egzistencijalnoj rezidenciji, kontra nihilizmu proklamovanoh destinacija, kosmi~ka harmonija hronolo {ki ultimativno }apa nas za guz. Niko nije shvatio, ali svi razume {e posled wu re~, ta ko da se do {e, svak na svo je me - sto. - Donesite jednu kesu, za svaki slu ~aj - {ap nu ~el nik svom se kre ta ru. - Kad god progovori, utroba mi se prevrne. - Onu od hi qa du e vra ili za sve ~a ne prilike, od pet hiqada - upita sekretar. I dodade: - Ovo je sve ~a na sed ni ca, ta ko da... - U re du, u re du - re ~e ~el nik - Sa mo da se ne is po vra }am na pa tos. A tre ba jo{ da go v- o rim... o ~e mu ono be {e? - O {ted wi. - Da bo me, o {ted wi. Br `e daj ke su. Mi li ker Su zni se ja vio za re~. Re kao je da }e, kon kret no, go vo ri ti o ka si. Ali, ne o {ted - noj kasici, o dr`avnoj kasi. I izgovorio je svoju pesmu pod naslovom Podela : Ah, dr`avna dobra, pr }ijo i }aso, ka ko da na mak nem na vas sop stven la so: {to izmi ~e{ mojoj qubavi, o kaso! Kad si ta ko o bla, kad si ta ko be la, jo{ ne videh tako izazovnog tela! Nikada se ne bih tebe oslobodio, sva ke no }i s to bom qu bav bih vo dio! U te be se sli va, kao re ka slu zi, sav narodni porez, po pravnoj zasluzi! Ti, zvezdo vodiqo celog na {eg doba: ah, da bu dem ~u var tvoj do sa mog gro ba! Slat ko bih da u mrem (jo{ kad bi me sve zo!) kad bi se na me ne na va lio tre zor!...ali ni je na {a pr }i ja za sve: mi delimo samo zajedni~ke sne! Mi delimo samo zajedni~ku no}: nije ravne ~asti sva kupovna mo}! - Stop - re ~e pred sed nik za se da wa stop i - ritantnoj invaziji! Protiv Milikera Suznog javio se penzionisani general Vasiqkovi}. Govorio je tri i po sa ta - ko o ~e mu... o ~a sti i po {te wu. Ali se Mi li ker Su zni ni je dao. O pet je hra bro stao za govornicu i odrecitovao: Generale debeli, pam te te svi pre de li: kud god da si stu pio ti si ze mqu gu bio. Ni to pom da gru va{, ni ov ce da ~u va{! Izgubqeni ~asovi... A kad gru ne{ - ga so vi! Pri kraju `ivota, pla }en patriota, sad ra di{ za ma fi ju - pere{ biografiju. I ni je mu bi lo do sta, ne go je do cvr ku - tao: Ja se, kad te vi dim, Srbije postidim. Sred poraznog mira ~izma paradira, mesto vojne sile pozdravqa{ civile: dobace ti otpatke, da izvr {i{ zadatke: zle dopade sudbe - s pukovnikom Udbe! Nije kuga kosila, nije, zasad, {log: iznose te nosila - mrtvog pijanog! Predsednik dobaci: - Influencija! Intoksikacija! Ali, Miliker Suzni je mirno nastavio, u duhu pre a {wih svojih govora: Jesu lepi objekti, bioskopi, plaze, bazen ~i }i, prospekti, strava no}ne pla`e. Gradwa, kran, kopovi: hrana za ta {tinu. Dogradiste, lopovi, na {u nema {tinu! To baca na qude dimenziju petu: da vam le po bu de sa na ma na sve tu. Al da sve, kad red no tur na tle se spu sti, dlan o dlan, vol {eb no, za dan ne o pu sti? Sve to, mo lim, u zmi te, no si te kud zna te, Daj te za nas, u zni ke - me sta vam! I pla te! A kad je za go vor ni cu stao par tij ski se kretar, vi de lo se da se zno ji. Iz va di iz xe pa ma - ramicu, ona ispade na patos, zajedno s maramicom - topka evara: same hiqadarke! Svi se u sa li uz bu di {e. On uze top ku, pa u me sto da u zme i re~, br `e-bo qe i pi i za gla vi za vrata: rim na a vi on! - Ne, budalo, vrati }e te sa aerodroma - drek nu ~el nik, ali je ve} bi lo ka sno. Miliker Suzni iskoristi priliku, pa o- pet sko ~i za mi kro fon: O da kle te pa re va di{, je l iz ga }a? A da ti ih ni je o sta vio }a }a? Mo `e bi ti da je ve} u vre dio pri sut ne. Ni - ko ne vo li pi ta we o da kle ti pa re, bio na vla sti ili u o po zi ci ji. I da me su bi le u vre - ene - nije govorio, kao u pauzama, o wihovoj lepoti, toliko ih je, sirote, ugwavio svojim tiradama da su jedva do ~ekale da se zasedawe za vr {i, pa da odu za Be o grad, ta mo pla te za seks i ma lo se o pu ste. Je dva do ~e ka {e da pre - u na sve ~ani deo sednice, o nagradama. Nagra de su bar le pa stvar. Ali i tu ras pra vu je Mi li ker po kva rio. Kad se ja vio za re~, re kao je slede }u matora, stalno sva e, proh te lo mi se ne {to mla e... Daj, mi li bra te, vo di me da ka go di ne! - Stop! O du zmi te mu re~ - cik nu ~el nik iz pr vih re do va.- Ja ovo ne }u da slu {am. - Insinuacije! - dreknu presednik. - Ot kud vam to - re ~e pre fi we nim to nom Mi li ker. - Pa ja sve vre me go vo rim u pr vom licu jednine. Za {to ste se na {li prozvani? - Ni sam - re ~e ~el nik. - Ali, vi vre a te do - stojanstvo skupa. - Ni je, bre, ovo je bar nik! - po dr `a ga potpredsednica. Protiv Milikerovog istupa bile su i najvatrenije poklonice. Za wih je pitawe koje je on potegao bilo uvredqivo, jer nije postavqeno kao op {tepatriotsko. Zna li on uop {te za patriotski podvig Petra Dobrwca? Zar nije ~uo onu sjajnu nacionalnu izreku - hvala kur cu i Pe tru Do brw cu! Zar Mi lo{ i we go - ve vojvode nisu dr`ali hareme, zbog ~ega }e mu i spo me nik di }i? Ko to ne vo li! To je no - vosrpski patriotski zadatak - kao da osvaja{ Kosovo. - Imput! - re ~e dostojanstveno predsednik. - Iluzornim imputirawem ilustrativnih impotentnih inkubusa, individua insinuira invazivnu iredentnu inplementaciju. Svi nemo}no klonu {e na svojim mestima. Niko nije imao snage da, posle ovakvog istupa, ka `e ma kar jed nu su vi slu re~, ali je za to predsednik nastavqao, potpuno ispustiv {i kontrolu skupa iz svojih ruku: - Li la lo la li le, srp ska zve zdo, Vu ~e Brankovi }u! Lila lolu lile... ^elnik zinu i zapita sekretara: - [ta mu je sad ovo? - Iz ner vi rao se - re ~e se kre tar. - Tad mu se u glavi pobrkaju lon ~i }i... - Li le lu le lo le - na sta vqao je pred sed nik, kao u tran su - Moj pred sed nik je Ba rak O ba - ma... Lile lule lole... Milosrdni an eo je o- slobodila~ka akcija. Lile lule lole... A Toma - u za tvor! - E, sad je pre te rao - u hva ti se za gla vu ~el - nik - Pa ja s wi ma pla ni ram ko a li ci ju! - Sa Tomom? - upita zbuweno sekretar. - Jok, s Vu kom Bran ko vi }em i Ba ra kom O - ba mom - re ~e ~el nik. - Oni su pomenuti u pozitivnom kontekstu - re ~e se kre tar. - Ne go bi tre ba lo u to ime da podignem ne {to para za reprezentaciju. Ipak su to poznate istorijske li~nosti, ne ide se s wima u koaliciju svaki dan. - Nek ti pot pi {e bla gaj nik stran ke - re ~e ~elnik. Do ta da se i pred sed nik o sve stio od iz ne - nad nog na pa da. I on o pet po ~e po sta rom: N EKOLIKO dana kasnije, u pauzi izme- u dva zasedawa, ~elnik i predsednik su vi eni da se muvaju glavnom ulicom. Pri {li su za sta kqe noj zgra di u ko joj je bi la sme {tena opoziciona stranka. Tamo predsednik iz xe pa iz va di dva cvow ka. On se pri slo - ni le ima uz obli`wi stub, a potpredsednik po ~e da ba ca ka cvow ke o sta kle ni zid zgra de. U paklenoj ti {ini, kakva ume nastupiti u gradu, ni {ta se dru go ni je ~u lo, sa mo: cang gr - rrrr - prizivno, omamno, ne`no, ~ak obe }avaju }e. Napokon, u zgradi nastade kome {awe i iz we iza e jedan mrki funkcioner: - Ko u da ra ta ko po zno i na ru {a va na{ sve - ti red i mir? - Mi smo - ja vi se ~el nik. - [ta ho }e te? - Ni {ta! Ma lo {e ta li, pa re koh svom par tij skom dru gu, daj da, u ci qu ja ~eg zbli `a - vawa, odigramo partiju krajcarica... - I ba{ ov de? - Put nas na neo... A da vas, o na ko us put, kad smo ve} dov de do {li, i pri u pi tam: da ne }e- te, mo`da, s nama u koaliciju? Namr {teni se iznenada zlurado osmehnu: - Ma ne moj! U ko a li ci ju? A o va mo - To ma u za tvor! - O ma klo mu se - re ~e ~el nik, po gle dav {i po pre ko pred sed ni ka. - Vi zna te da je on za - du `en za pri ~u ko ju ni ko ne raz u me. On to iz - uzetno uspe {no radi, pokriva nas - samo tako. Je dan put u `i vo tu je re kao ne {to {to su svi raz u me li, pa bup!... Da kle, ho }e te li, kad vas lepo molim, s nama u koaliciju? - Ne znam - re ~e sumwi ~avo opozicionar. - Mo ra }e te pr vo u po li ci ju... Pa, ako pro e - te tranziciju... Na to je pred sed nik ne {to hteo da ka `e, ali ~elnik ga prekide: - Zucne{ li, zadavi }u te! Polazi! N A NAREDNOM zasedawu, za celu konfuznu i negativnu atmosferu okrivqen je samostalni poslanik Miliker Su zni. Is pa lo je da zbog we ga ni ko pa me tan ne mo `e da do e do re ~i, da je za po seo go vor ni - cu i bulazni. Jednoglasno mu je izre ~ena mera udaqewa iz sale. Pozvali su obezbe ewe da ga izbaci. On je uzalud poku {avao da doka`e svoju nevinost pred kolegama. Iza {ao je za govornicu i u nastupu potresnog pokajawa izrekao re ~i kojih su se kasnije mnogi se }ali: - Nemojte me, bra }o! Nemojte, Srbi! Nemoj te, hri {}a ni! Ne gre {i te du {e! Pa ja sam o - lo{! Ali, ve} su ga }e la vi bil de ri iz o bez be e - wa iznosili napoqe. O sta la je pe sma. Da su ga pu sti li da je ka - `e, mo `da bi u speo do ka za ti da se u sve ovo u - pustio samo zato da bi se u pauzama nabacivao zgod nim po sla ni ca ma i na taj na ~in po - boq {ao svoj mizerni seksualni `ivot. Ali, ve} je bio pre te rao, na trag vi {e ni je mo gao. Tako se dogodilo da su mnoge nezadovoqne i nezadovoqene dame govorile naizust wegovu posledwu, neizgovorenu, pesmu i ne znaju }i da je wen autor wihov biv {i kolega, sawaju }i o nepoznatom romanti~nom krivcu za sve, i- a ko su ga mo gle i ma ti na do hvat ru ke, sa mo da su to po `e le le na vre me. Ali je po zna ta stvar da ni ka da na vre me ne pre po zna mo ono {to i - mamo, nego, kao i svi idealisti, a posebno i- dealisti za narodno dobro, jurimo goluba na gra ni, dok nam vra bac, ma ko li ko se na pi wao, izdu`ivao, {iqio se, cvrkutao, rajcao se i bubreo - naj zad ne u ve ne u {a ci. Evo te pe sme: Za sve ka `u da si kri vac, ni si kri vac, kriv je `i vac sko~ni napet gordeqivac: reaguje u nagonu sve`e krvi u naponu! Nisi krivac, kriv ~e moj ko i u vek, ~vr sto stoj, ko ji im je, da znam, kli nac, zar je ve~ no kriv div-di vac, taj tihani uturqivac! Pogordi se kriv ~e-{ev ~e, pa ti ni si spla slo crev ce, zdra vi mlaz nek o pet {ik ne zdravo seme da iznikne. Jo{ za se me da je mi ce kakve zgodne odbornice! A sad - re ~e sa o lak {a wem ~el nik, kad su Milikera izbacili iz sale: - Da se vratimo dnevnom redu zasedawa: bozmanske karte - da ili ne? Mo lim da pred sed nik ovo naj bit ni - je pitawe stavi na glasawe. - Ingeniozno! - re ~e predsednik. I svi odahnu {e: i opozicija i vlast.

20 20 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 21. новембар Разонода ЗУМ Милош Игњатовић Majstore, ba{ si ga napravio (zgrada u Ulici Vladimira Rolovi}a na Aerodromu) ПРЕФЕРАНС Obave{tewe u Divac Kuku, lele, mora da se tra`i druga radwa Lak{e je gurati to~ak nego tegliti teret Kafana Nostalgija obave{tava svoje goste da ponedeqkom od sati nema mesta za goste, jer je celu okupira Preferans klub. Zato je ostalim danima slobodno, pa do ite.

21 Разонода Четвртак, 21. новембар КРАГУЈЕВАЧКЕ 21 ОДВАЛЕ DRAGAN MARKOVI] PALMA, predsednik Jedinstvene Srbije: - Kad si prijateq s nekim, nije neobi~no da s wim razmewuje{ i automobile. JOVANA JOKSIMOVI], voditeqka, supruga Joksimovi}a: - Odu{evqena sam izrekom trudnicu ne sme{ ni za {ta da odbije{ i maksimalno je koristim i u`ivam u tome, prija da mi u svemu udovoqava. BORA \OR\EVI], muzi~ar: - Ja jesam srpski vojvoda, Dino Merlin jeste hoxa, ali obojica smo pre svega muzi~ari. Karikatura Goran MILENKOVI] ВИЦОТЕКА Mujo i ta{ta BORIS TADI], po~asni predsednik Demokratske stranke: - S Da~i}evim SPS-om, sazdanom na razvalinama Milo{evi}evog sistema, nije bilo smrtonosno u}i u koaliciju, ali jeste bilo toksi~no. ANA NIKOLI], peva~ica: - Kad se malo ugojim, onda sam jedra u licu i svi am se sebi, a i svim biv{im mu{karcima. Sa vi{e od 60 kilograma na televiziji izgledam kao mali sportski tenk. DRAGAN KOJI] KEBA, peva~: - Ne postoji ni{ta na meni, od glave do pete, {to se meni ne svi a. Dobro, malo su mi grudi porasle, to vaqda ide sa godinama. LEPA BRENA, peva- ~ica: - Kad krenem da kupujem cipele, Boba me stalno pita {ta }e mi, kad ne znam ni koliko ih imam. Isto je kad kupujem i haqine. Moj odgovor je - onaj ko zara uje novac zna i da ga tro{i. GOCA BO@INOVSKA, peva~ica: - Znam hiqadu pesama i mogu sve da ih izdeklamujem, ustvari, otpevam. Ali to ne mogu u studiju, ve} samo na nekom vesequ. Zaboravqam i zbuwujem se samo kad nema love i bak{i{a. TOMISLAV KARAXI], predsednik Fudbalskog saveza Srbije: - Sini{a Mihajlovi} je garant uspeha na{eg fudbala. Do{la Muji ta{ta u goste i on je pita: - Do kad }ete ostati? Ta{ta: A, dok vam ne dosadim. Mujo: Pa za{to tako kratko. Sre}a Dobio Mujo evra na lotou. Ulazi u ku}u i govori `eni, a ona ga pita koliko je para dobio. - Negde oko evra. Ona pade mrtva, a na to }e Mujo: - Kad te o}e, onda te o}e. Xentlmen Mlad veterinar do{ao u selo i smestili ga na konak kod neke mlade udovice. - Ne brinite za svoju ~ast, gospo o, ja sam xentlmen, re~e joj. Ujutru kad se probudio, vidi u dvori{tu dva petla. - Kakvi su vam petlovi, pita doma}icu? - Ovaj desno gazi koko{ke, a ovaj levo je xentlmen. Kredit Opqa~kali Mujo i Haso banku. Uhvatila ih policija i odvela na sud. Sudija im ka`e: - Ako vratite pare koje ste ukrali, smawi}emo vam kaznu. A oni }e: - Mi da smo htjeli vra}at pare, digli bismo kredit. Zlatara Zove `ena mu`a na mobilni i dere se: - Gde si vi{e, budalo? Mu`: - Zna{ onu zlataru u kojoj si videla onu - Ahaaaa, dragi! Mu`: - E, ja sam u kafani preko puta! Sat Mujo u ratu bacao bombu i izgubio ruku. Pita ga Haso kako se to dogodilo. - Za..b o me komandir, rekao nam da izvu~emo osigura~, brojimo do tri i bacimo, me utim bilo je tek petnaest do tri! Zlatna ribica Uhvatio Tomislav Nikoli} zlatnu ribicu, a ona mu ka`e: - Pusti me, Tomo, i ispuni}u ti sve `eqe. On je pusti i zauzvrat dobi odgovor: - Re}i }u svim somovima da glasaju za tebe. Горан Миленковић

22 22 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 21. новембар Читуље REPUBLIKA SRBIJA GRAD KRAGUJEVAC Gradska uprava za poslove lokalne samouprave i op{te uprave Sekretarijat za gra evinarstvo, urbanizam i za{titu `ivotne sredine Slu`ba za za{titu `ivotne sredine Dana 21. novembra godine navr{ava se dve godine od smrti na{eg dragog Posledwi pozdrav O B A V E [ T E W E O PODNETOM ZAHTEVU ZA OCENU POTREBE ZA A@URIRAWEM STUDIJE O PROCENE UTICAJA SREDINU Gradska uprava za poslove lokalne samouprave i op{te uprave, Sekretarijat za gra evinarstvo, urbanizam i za{titu `ivotne sredine, Slu`ba za za{titu `ivotne sredine obave{tava javnost da je nosilac projekta ECOTEQ D.O.O., iz Beograda, Poslovna jedinica Kragujevac, Oktobarskih `rtava 11, podneo zahtev za ocenu potrebe za a`urirawem Studije o proceni uticaja na `ivotnu sredinu PROJEKTA Otkupno sabirni centar sekundarnih sirovina, realizovan na kat. parc. br. 671, KO Kragujevac 2, na teritoriji Grada Kragujevca. Uvid u podatke i dokumentaciju iz zahteva nosioca projekta, mo`e se izvr{iti u prostorijama ovog organa - Gradska uprava za poslove lokalne samouprave i op{te uprave, Sekretarijat za gra evinarstvo, urbanizam i za{titu `ivotne sredine, Slu`ba za za{titu `ivotne sredine, kancelarija broj 326, Trg slobode br. 3, u periodu od do godine, u vremenu od 9-12 ~asova. U roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa, zainteresovana javnost mo`e dostaviti mi{qewa o zahtevu za ocenu potrebe za a`urirawem Studije. Ovaj organ }e u roku od 15 dana od dana isteka roka iz stava 3. ovog obave{tewa doneti odluku o tome da li je za predlo`eni projekat postoji potrebe za a`urirawem studije, o ~emu }e blagovremeno obavestiti javnost. Risti} Radomira Raleta Uspomena na tvoju qubav i plemenitost ostaje ve~no u na{im srcima. Tvoji: Lela, Branko i Katarina Dana 22. novembra godine navr{ava se tri godine od kada nisi sa nama Markovi} Nino Vreme prolazi, a bol za tobom ostaje. Kroz se}awe na na{ lep `ivot bi}e{ uvek u mojim mislima. dr Zvonku Stojanovi}u Koki Drugovi: Pu{a, Leka, Boj{a, Vlada, Vuki, Nikola i [are Dana 25. novembra godine navra{ava se osam godina od kada nije sa nama Mali oglasi MATEMATIKA, mehanika, fizika (svi uzrasti). ^asovi u toku {kolske godine i pripremna nastava za upis u Matemati~ku gimnaziju (SM) i polagawe male mature. Studenti (priprema kolokvijuma i januar g.) Prijemni (vi{e i visoke {kole, fakulteti i vojna akademija poseban program). Velika matura. Takmi~ewa. Tel: , , Arsi}. harsich@gmail.com Miroslav Cime{a Mnogo je suza palo od kada je tvoje srce stalo, a bol i tuga su jo{ ve}i. Vreme ne le~i tugu, samo nas u~i da `ivimo sa wom. Tvoji neute{ni: otac Dragan, majka Mila i sestra Marija Obave{tavamo ro ake, prijateqe i kom{ije da }emo na{oj voqenoj Gordani Krsmanovi} davati ~etrdesetodnevni pomen, u ~etvrtak 21. novembra godine, u 12 sati, na Varo{kom grobqu. Weni najmiliji

23 Читуље Четвртак, 21. новембар КРАГУЈЕВАЧКЕ Na{oj dragoj Petrani Negovanovi} dr Zvonko Stojanovi} oftalmolog Izgubili smo bitku, qubavi na{a. Tvoje Iva i Sne`ana Dava}emo desetogodi{wi pomen, 30. novembra godine, u 12 sati, u Novoj crkvi u Kragujevcu. Evo, deset tu`nih godina kako nisi sa nama, ali `ivi{ u na{im srcima. Tvoja bra}a Milo{ i Aleksandar Negovanovi}, baka Marija Vukomanovi} i majka Gordana Vukomanovi} dr Jelena \okovi} Sekina lepotice, do posledweg otkucaja mog srca, u svakom trenutku moje budnosti bi}emo zajedno. Tvoja Danijela

24 24 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 21. новембар Енигматика

25 Маркетинг Четвртак, 21. новембар КРАГУЈЕВАЧКЕ 25

26 26 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 21. новембар СПОРТ DI NA MO - SME^ 5 3:0 Opet ni {ta PAN^EVO - Hala: SC Streli- {te. Gledalaca: 100. Sudije: Janko vi} (Ni{), Ba lan xi} (Be o grad). Re zul tat po de o ni ca ma: 25:17, 29:27, 25:13. DI NA MO: A {}e ri} ko - vi}, Sekuli} 26, Vladisavqev (libe ro), I. Mar ko vi}, Si mi} 4, Cvi - jovi} 12, Bo`i}, Jovanovi}, \uri} 2, D. Mar ko vi} 5, Jan ko vi} 11. SME^ 5: Vasojevi}, Pavlovi} 2, Ra do sa vqe vi} 11, Br o vi} 3, Bo ja - ni} (libero), [vikovi} 7, Glav ~i}, Ba no vi} 7, Voj ni}-pur ~ar 6, Pe - tronijevi} 2, Kali ~anin 4. JO[ je dan po raz od di rekt nog rivala za opstanak. Kragujeva ~anke imaju u posledwe vreme nesre- }u da sve e ki pe sa dna ta be le, i g- ralo se uglavnom sa wima, ostvare prvu pobedu ba{ u tim susretima. To je najpre uradila Kolubara, zatim u`i~ko Jedinstvo, a sada pan- ~eva~ki sastav. Trijumf je vi {e nego ubedqiv, o sim u dru gom se tu, ka da su go {}e na krat ko li ~i le na su per li ga - {ki sa stav. I gra lo se ve o ma izjedna ~eno, do skoro 30 poena, ali do ma }i ma je pre va gu do ne la ba{ Kra gu jev ~an ka Kri sti na \u ri}, ko ja je pro {le go di ne i gra la u Sme ~u. Sve o sta lo pro te klo je u dominaciji Dinamovih igra ~ica, koje su pobedom uhvatile posledwi voz za beg sa dna. Slede }i susret igra se u Velikom Par ku, a gost na {im de voj ka - ma ~ar iz Lajkovca. M. M. BOJAN BEQI] Novinarski pik VE ZNI fud ba ler Rad ni~ kog 1923, Bo jan Be qi}, na po ziv selek to ra no vi nar ske se lek ci je Qubi {e Stamenkovi }a na {ao se u sa sta vu za re vi jal ni me~ sa A reprezentacijom u U`icu, koji je igran u utorak. Po red we ga, na toj po zi ci ji za nastup kandidati su bili i: Lukovi} (Rad), Ma ru {i} (Vo `do vac), Smi qa ni} (Gen ~er bir li gi), Arse ni je vi} (Ja go di na), A li vo di} (Vojvodina), Radivojevi} (Javor), Sto ja no vi} (Rad ni~ ki Ni{) i S. Srni} (^ukari~ki). V. U. K. OD BOJKA WIENER LIGA (@) 6. KOLO: Dinamo - Sme~ 5 3:0, Kolubara - Jedinstvo (U) - Crvena zvezda 2:3, Partizan Vizura - Jedinstvo (SP) 3:0, Spartak - TENT 3:1. Spartak :6 16 Crvena zvezda :6 15 TENT :8 13 Partizan Vizura :6 12 Jedinstvo (SP) :15 7 Kolubara :15 5 Jedinstvo (U) :15 5 Sme~ :15 4 Dinamo : KOLO: Sme~ 5 Jedinstvo (SP) - Spartak, Crvena zvezda - Partizan Vizura, Jedinstvo (U) - Dinamo, TENT - Kolubara. KARATE Zla to sa Ku pa Srbije VOJVODINA - RADNI^KI 2:3 ^A^AK je u nedequ bio doma }in finala dr`avnog Kupa Karate federacije Srbije za poletarce, pionire i nade u borbama i katama, gde je na stu pi lo 700 tak mi ~a ra iz 80 klu bo va, ko ji su to pra vo ste kli kroz kvalifikacije. Me u wima bilo je i 12 ~lanova kragujeva~kog Karate kluba Junior, kojima su pripale ~etiri medaqe: zlatna, srebrna i dve bronzane. Najsjajnije odli~je zaslu`io je Luka Blagojevi}, odmah do wega po u- spe hu bio je A vram Cvet ko vi}, dok su tre }a me sta pri pa la La za ru Nedo vi }u, te mu {koj e ki pi ka ra te na da u bor ba ma u sa sta vu: Mar ko Risti}, Nikola Markovi}, Filip Zuvi} i Petar Andri}. - U speh je mo gao da bu de i znat no ve }i, i a ko je kon ku ren ci ja bi la iz - uzetna, da nisu podbacili oni od kojih se najvi {e o ~ekivalo. Eto, Lazar Vu ki }e vi}, o sva ja~ bron za ne me da qe sa Bal kan skog pr ven stva i aktuelni {ampion dr`ave Pavle Kova ~evi} ispali su ve} u prvom krugu - kon sta tu je Veq ko Smo lo vi}, {ef stru ke KK Ju ni or, pred ~i jim ~la - no vi ma je ve} o vog vi ken da kva li fi ka ci o no nad me ta we za dr `av no pr ven stvo ka de ta, ju ni o ra i mla ih se ni o ra. O pet u ^a~ ku. V. U. K. Novosadski beri }et WIENER LIGA (M) 5. KOLO: Vojvodina - Radni~ki 2:3, Spartak (S) - Ribnica 0:3, Crvena zvezda - Mladi Radnik 3:0, Jedinstvo - \erdap 0:3, Partizan Vizura - Spartak (Q) 3:0. Partizan Viz :2 15 Crvena zvezda :3 12 \erdap :6 10 Vojvodina :9 9 Radni~ki :10 8 Mladi radnik :11 7 Ribnica :11 6 Spartak (S) :13 4 Spartak (Q) :13 3 Jedinstvo : KOLO: Radni~ki - Partizan Vizura, Ribnica - Spartak (Q), \erdap - Vojvodina, Mladi radnik - Jedinstvo, Sprtak (S) - Crvena zvezda. FUD BAL U FK RAD NI^ KI 1923 Dvodnevni {trajk KUP SRBIJE Pro {li mu {ki SRE DI NOM pro te kle ne de qe odigrane su utakmice osmine finala Kupa Srbije u obe konkurencije. Od tri kragujeva~ka predstavnika, samo }e mu {ki pogon Radni~ kog na sta vi ti tak mi ~e we po - FUD BA LE RI Rad ni~ kog od bi li su pro {log ~e tvrt ka da tre ni ra ju, ali su dva dana kasnije, na nagovor trenera Ivan ~evi }a, ipak nastavili sa radom. Razlog nezadovoqstva igra ~a le`i u ka {wewu dve posledwe pla te. U me uvremenu, predsednik Marjanovi} je obe }ao da }e klub u ~initi sve da ovih dana izmiri obaveze. Naravno, po obi ~aju, o ~ekuje se da fi nan sij ski naj pre re a gu je Skup {ti na gra da. V. U. K. NI@E LI GE Srp ska li ga Za pad, 14. ko lo: Ru dar (K) - [u ma di ja (A) 1:0, Jo - {a ni ca - Lo zni ca 0:1, Se qak (M) - Slo bo da (^) 4:0, Kru {ik - [a pi ne 2:3, Ma ~va - Ba ne 3:0, Po let (Q) - Partizan (BB) 2:0, Jasenica 1911 le zni ~ar 0:1, Mla di rad nik - Pobeda Belo {evac 2:0. Ta be la: Ma ~va 31, Po let (Q) ~ar 27, Rudar (K) 24, Jo {ani ca 23, Lo zni ca 23, [a pi ne 22, Se qak (M) 21, Mla di rad nik 21, Po be da Be lo {e vac 19, Ja se ni ca NOVI SAD - Hala: SPC Vojvodina. Gledalaca: 150. Sudije: Gradinski (Beograd), [panovi} (Stara Pazova). Rezultat po deonicama: 19:25, 25:16, 16:25, 25:17, 9:15. VOJVODINA: Kolari}, Martinovi} 2, ^. Stankovi} 5, Strugar 3, Basta, Ve se li no vi} 8, Ka ti} 4, Ra di} 4, Pet ko vi} 3, Lu bu ri} 20, M. Stan - kovi} 13, Kapur (libero). RADNI^KI: ]irovi} 15, Premovi}, Jovanovi} 4, Proti}, Perovi} 3, Vulovi} 9, Stevanovi} 6, M. Ili}, U. Ili} 18, Maksimovi} 12, Blagojevi} 6, Panteli} (libero). IZUZETNO va`na pobeda, posle kiksa na doma }em terenu. Stoji da Vo {a na ovim prostorima vi {e nije odbojka {ki bauk i da ima osred wu e ki pu, ali do bo do va iz No vog Sa da u vek se do la zi uz pu no mu ka. Ta ko je bi lo i o vo ga pu ta. Obe e ki pe i ma le su svo je tre nut ke u o vom me ~u, a prisebniji i istrajniji bili su Kragujev ~ani. Rivali su setove dobijali naizmeni~no i to veoma ubedqivo. I Kozi} i Mati} bili su primorani da izmenama u ~estalo interveni {u sa klupe, a, isposta - vi lo se, i ma li su u spe ha na krat ke sta ze. Pre va gu je do neo od li ~an start Radni~kog u taj-breku, kada su brzim i preciznim napadima, osiguranim dobrim prijemom, poveli sa 10:4. Vojvodina je poku {avala da se do ~epa prikqu~ka, no za preokret nisu imali snage. Dva novosadska boda donose solidan prikqu ~ak prvom delu tabelu, a u narednom kolu u Kragujevac dolazi lider, beogradski Partizan Vizura. M. M , Ba ne 14, Kru {ik 12, Parti zan (BB) 11, [u ma di ja (A) 11, Slo bo da (^) 4 bo da. 15. (po sled we) ko lo: Po be da Be - lo {evac - Rudar (K) (nedeqa, ~ar - Mladi radnik, Partizan (BB) - Jasenica 1911, Bane - Po let (Q), [a pi ne - Ma ~va, Slobo da (^) - Kru {ik, Lo zni ca - Se qak (M), [umadija (A) - Jo {anica. Zo na Mo ra va, 14. ko lo: Me - ta lac - Dra ga ~e vo 1:0, Ar se nal - [u ma di ja :2, O mla di nac - Vo do ja `a 5:1, Po let (T) - Sla vi ja 1:0, Ta ko vo - Mo kra Go ra 1:0, Ru dar sle po be de nad Pu te vi ma u I va - wi ci - 3:0 (25:12, 25:21, 25:18). U `enskoj konkurenciji ispali su Sme~ 5 na svom te re nu od Ko l- u ba re iz La za rev ca - 2:3, dok je Rad ni~ ki, isto u Kra gu jev cu, izgubio od obrenova~kog TENT-a 0:3. ^etvrtfinale, sada u dve utakmi ce, i gra se 24. i 27. de cembra. M. M. U IVAWICU Po bodove Nema vre me na da se pre vi {e misli i polemi {e u taboru cr ve nih. Ako je no vac pro blem, a je ste, eto od li~ ne prilike da se zaradi. Ove subote nastavqaju se prvenstveni okr {aji, a Rad ni~ ki 1923 od 13 sa ti gostova }e ivawi~kom Javoru, gde mo ra do }i do bo da ili tri ukoliko `eli da makar malo poboq {a svoj polo`aj na tabeli pred zimsku pauzu. (B) - Trep ~a 1:0, Tu tin - Ka ra or - e 4:1, Or lo vac - Slo bo da (G) 3:0. Ta be la: [u ma di ja , Mo - kra Go ra 30, Ta ko vo 27, Po let (T) 25, Orlovac 24, Slavija 22, Omladinac 21, Tutin 20, Kara or e 18, Vo do ja `a 17, Ru dar (B) 16, Me ta - lac 14, Trep ~a 11, Dra ga ~e vo 9, Sloboda (G) 9, Arsenal 6 bodova. 15. (po sled we) ko lo: [u ma di ja Omladinac (nedeqa, 11.00), Slo bo da (G) - Me ta lac, Sla vi ja - Takovo, Vodoja`a - Polet (T), Draga ~e vo - Ar se nal (ne de qa, 13.00), Ka ra or e - Or lo vac, Trep ~a - Tu - VEQKO SMOLOVI] I KLINCI IZ WEGOVE RADIONICE AMERI^KI FUDBAL Za pe har sa crvenoko {cima JU NI OR SKI sa stav Di v- qih Ve pro va do {ao je do prili ke da o svo ji ti tu lu naj boqeg u Juniorskoj ligi Srbije za go di nu. Na i me, u po lu fi na lu na svom terenu savladali su Legi o na re iz Srem ske Mi tro - vi ce sa 29:18, po de o ni ca ma 7:6, 10:12, 0:0, 12:0, te }e se ta ko na red nog vi ken da bo ri - ti u finalu. Utakmica je bila izuzetno izjedna ~ena i zanimqiva, a prisebnost u posled woj ~e tr ti ni do ne la je Kragujev ~anima trijumf. Dru gi u ~e snik sa me za vr - {ni ce su In di jan ci iz In - i je, ko ji su u po lu fi na lu bili boqi od An eoskih Ratni ka iz ^a~ ka - 30:18. M. M. RVAWE Porazi u nizu I U SED MOM ko lu Pr ve li ge r va ~i Rad ni~ kog su po - ra `e ni. Bo qi od wih na parke tu ha le Je ze ro, pro {le ne de qe bio je i me wak iz Som - bo ra - 5:2. Pobede za Kragujev ~ane zabele`ili su samo Todorovi} i Cvijovi}. - Ostatak ekipe ~inili su mla i tak mi ~a ri, oni ko ji }e biti okosnica tima slede- }e se zo ne. Ta ko i ni smo, i - skre no, mo gli da se na da mo povoqnijem rezultatu - rekao nam je {ef stru~ nog {ta ba crvenih Zoran Sin i}. Predstoje }e subote Radni- ~ ki je o pet do ma }in. U go ste mu dolazi imewak iz Beograda, tim sa ko jim se Kra gu jev - ~ani nalaze na deobi sedmog i o smog me sta. S. M. S. tin, Mo kra Go ra - Ru dar (B). Pr va grad ska li ga, 14. ko lo: [u ma di nac - Se qak (MP) 4:3, Partizan (C) - Bagremar 3:1, Budu}- nost - [u ma di ja (^) 3:2, Ja dran - ]a va 2:2, Su {i ca - Slo ga (D) 5:0, Jedinstvo - Vinogradi DB 4:0, Kolonija - Srbija 3:3, Kori }ani - Mar {i} 5:0. Tabela: Partizan (C) 33, Jadran 30, Su {i ca 28, Je din stvo 27, ]a va 21, Kolonija 20, Bagremar 20, Mar- {i} 20, Sloga (D) 18, [umadinac 18, Bu du} nost 17, Sr bi ja 13, Ko ri - }a ni 13, Se qak (MP) 13, Vi no gra di DB 10, [u ma di ja (^) 3 bo da. 15. (po sled we) ko lo: Mar {i} - [umadinac (subota, 13.00), ]ava - Su {i ca (ne de qa, 11.00), Sr bi ja - Kori }ani, Vinogradi DB - Kolonija, Slo ga (D) - Je din stvo, Ba gre mar - Jadran, [umadija (^) - Partizan (C), Se qak (MP) - Bu du} nost (ne- deqa, 13.00). Dru ga grad ska li ga, 14. ko lo: [umadija Azbest 5:0, Sloga (L) - Bo rac (D) 4:5, Ko {ut wak - Ku tlo vo 0:3, Kre me nac - Za sta va 1:5, Haj duk - Se qak (C) 3:1, 21. oktobar - Mladost Teferi~ 1:1, Mla dost - Bo tu we 2:0. Slo bo dan je Ta be la: Haj duk 34, Mla dost 27, Bo rac (D) 26, Se qak (C) 23, Ku tlo - vo 22, 21. ok to bar 22, Slo ga (L) `eq 21, Bo tu we 19, Ko {ut wak 13, [u ma di ja , Mla dost Teferi~ 12, Zastava 11, Kremenac 4, A zbest 4 bo da. 15. (po sled we) ko lo: Bo rac (D) - Ko {ut wak (su bo ta, 13.00), Bo tu - we - [u ma di ja 1934, Mla dost Te - fe ri~ - Mla dost, Se qak (C) oktobar, Zastava Kutlovo - Kre me nac, Bo rac (D) - Ko {ut- wak, A zbest - Slo ga (L). Slo bo dan je Hajduk.

27 RADNI^KI - ESBJERG 24:28 (12:12) KRA GU JE VAC - Ha la: Je ze ro. Gledalaca: 300. Sudije: Sirbu i Supo ni kov (Mol da vi ja). Sed mer ci: Rad ni~ ki 5/3, E sbjerg 1/1. Is kqu - ~ewa: Radni~ki 2, Esbjerg 10 minuta. RADNI^KI: Risovi}, Prijovi} 3, Ta ni}, Ste pa no vi} 8, Ra do sa - vqevi} 1, ^airovi}, Kne`evi}, Milo {e vi}, To {o vi}, Ba la} 2, Kuki}-Radoji ~i} 5, Duki} 4, Obu }ina, Stoiqkovi}, Danilovi} 1. ESBJERG: Sando, Lojborg, Madsen 2, Jen sen 3, Kvos gard 7. M Han sen, Ba us gard, For slund 6, Bek, Alm 3, H. Han sen, Gri gel, Pol man 7. DVE utakmice {esnaestine finala u Kragujevcu, igrane u subotu i nedequ, a okon ~ane pobedom go- {}i (28:24) i re mi jem (26:26), po - tvrdile su predvi awa da je danski E sbjerg bo qi tim od na {eg Rad ni~ kog, te da za slu `e no ide da qe u EHF ku pu. I pak, i kra gu je - va~ ke ru ko me ta {i ce i ma ju ~i me da se po hva le, naj pre hra brim i po `r tvo va nim par ti ja ma, ali i uzbudqivim, bez obzira na kvalitet suparnika. Ve} pr vog da na vi de lo se da su Dan ki we ti pi~ ne pred stav ni ce ta mo {weg ru ko me ta, pu nog eks - plo ziv no sti, sna `nog i br zog, sa trka~ko-puca~kom taktikom i gvozdenom odbranom. Me utim, kad god bi po mi sli le da su slo mi le ot por do ma }i na vi so kim vo stvom, uporne ~lanice crvenih bi se vra }ale u igru i serijom golova u vo di le ne iz ve snost u du el. Rav no te `u su do pred sam kraj su - bot weg su sre ta za dr `a le naj i s- KUGLAWE Le`e im jaki REMIZIRALI su kugla {i Vodovoda u duelu na gostovawu be o grad skoj Cr ve noj zve - zdi - 4:4, u o kvi ru de ve tog ko - la Su per li ge. To kom me ~a vo di la se ne - izvesna borba, ~emu u prilog go vo ri i po da tak da je po sle tre }e se ri je re zul tat u korist zvezda {a bio svega ~etiri ~uwa. Na visini zadatka bi li su Mi lin ko vi}, Vuk sa - novi}, Joksimovi} i Panti}, najboqi igra~ pro {lonedeq - nog su sre ta sa 615 u bi je nih dr va. Pre su dio je, mo `da, lo{ dan iskusnog \or evi }a, ko ji je po ra `en od svog ri va - la sa 53 ~u wa ra zli ke, {to je na kra ju bi lo ne do sti `no za Kragujev ~ane u ukupnom zbiru : I za vikend Vodovod putuje u Be o grad, gde }e se sa da sa s- ta ti sa Par ti za nom, e ki pom koju su savladali na startu o- vogodi {weg {ampionata. Tre }i neuspeh KRA GU JE VA^ KI Pak pro - met po ra `en je u de ve tom ko - lu Pr ve li ge Sr bi je, gru pa Cen tar, na go sto va wu Teh no - hemiji - 8:0. ^iwenica da je doma }inima sve po la zi lo za ru kom, pa je ~ak pet od {est i gra ~a, koliko ~ini jednu ekipu, shodno rezultatima, zauzelo mesto u naj bo qem ti mu ~i ta vog prvenstvenog kola. Me u najbo qe u me {ao se, i pak, i je dan Kra gu jev ~a nin, Mi o drag Pe - {ikan, koji je odli~nim skorom od 593 oborenih ~uweva donekle spasao ~ast gostiju. Ove ne de qe Pak pro met }e gostovati trenutno najslabijoj ekipi prvenstva, beogradskom So ko [tar ku. S. M. S. RUKOMET U EHF KU PU taknutije, golman Jovana Risovi} i bek Ka ta ri na Ste pa no vi }e va, ali je pre su dio pa kle ni fi ni{ Esbjerga, koji je dominaciju pokazao ka da je naj vi {e tre ba lo, u od - lu ~uju }im, zavr {nim minutima i ta ko sla vio sa 28:24. Ne kih 22 sa ta i 15-tak mi nu ta ka sni je, u ne de qu, na po lo vi ni pr vog po lu vre me na re van{ u tak - mi ce, u ku pan skor vra }en je u e - gal. Na i me, Kra gu jev ~an ke su i g- ra le sjaj no i u tom mo men tu po ve - le sa 8:4, te vra ti le na du u mo gu - }i ko na~ ni u speh. Na krat ko, do - du {e. Odmah je usledio odgovor go {}i, ~ija je smirenost plenila i bila potvrda vi enog dan ranije. Pre ja ke su za nas. Re zul tat je pre o kre nut, a i da qi po ku {a ji crvenih dovodili su ih do gola ili dva razlike, maksimalno, dok su Dan ki we po tri po got ka vi {ka pravile u serijama, kao od {ale. Ti me je o vo go di {wi e vrop ski na stup de vo ja ka Rad ni~ kog o kon - ~an ve} na pr voj pre pre ci, ali, ako se u zme u ob zir zla sre }a `reba, odnosno snaga uvodnog ri- FUTSAL EKONOMAC - SAS MARBO 5:1 Pet od pet СПОРТ Dankiwe obezbedile prolaz va la, to je bio je di ni re a lan is - hod. Ta ko e, do 18. ja nu a ra, ka da }e se u okviru susreta devetog kola, odlo`enog zbog upravo okon ~a - nih e vro o ba ve za, sa sta ti u Ja go - MAKSIMALAN u ~inak zabele`ili su u dosada {wem liga {kom takmi ~e wu i gra ~i E ko nom ca, po {to su pro {le ne de qe, na par ke tu ha le Jezero, bili boqi od, do ovog, petog kola, prvog pratioca na tabeli, SAS Mar ba - 5:1. U pr kos ~i we ni ci da su mi sli ma ve} bi li u E vro pi, stu den ti su jo{ jednom pokazali visok nivo profesionalnosti, kao i zna ~aj doma- }eg nadmetawa, tako da nisu dozvolili iznena ewe fuzionisanom zrewa nin sko-be o grad skom sa sta vu. Za to su se, ve} na star tu, po bri nu li Mla den Ko ci} i Vi dan Bo jo vi}, go lo vi ma u tre }em, sed mom i 12. mi - nu tu. Da sve bu de pod ko nac {to se pr vog po lu vre me na ti ~e, po tru dio se Slo bo dan Ja wi}, mi nut pre kra ja tog de la i gre, dok je gol go sti ju ko - ji je odmah potom usledio, poslu`io samo kao uteha. U nastavku utakmice trener Ekonomca nije `eleo vi {e da tro {i svoje adute za Ligu {ampiona, pa je {ansu dao mla im igra ~ima koji su jo{ jed nom po ka za li da sta sa ju u prave predstavnike srpskog prvaka. Pred vod nik o vog ta la sa, mla - di Mi lo{ Si mi} to je po tvr dio na naj lep {i na ~in, le pim go lom ~e ti ri mi nu ta pre kra ja su sre ta, ~i me je sta vqe na ta~ ka na pro {lo - nedeqni derbi kola. Ekonomac, {to se prvenstva ti- ~e, i gra }e tek za de se tak da na, zbog, ka ko smo ve} na ve li u o vom tek stu, o ba ve za u e vrop skom tak - mi ~ewu. S. M. S. NAPADASMO SA SVIH STRANA, ALI UZALUD RADNI^KI - NAPREDAK 26:23 Dva po dva KRA GU JE VAC - Ha la: Je ze ro. Gle da la ca: 300. Su di je: Bla go je - vi} i \o ki} (Ja go di na). Sed mer - ci: Rad ni~ ki 6/4, Na pre dak 2/2. Is kqu ~e wa: Rad ni~ ki 8, Na pre - dak 10 mi nu ta. RAD NI^ KI: Ri sti}, Mi lo {e - vi} ga rac, Spa si} 2, Pra li - ca 3, Ra mo vi}, Ja ni }i je vi}, Gu g- le ta 4, Ste va no vi}, Pe tro vi}, Mi lin ~i}, Ja }i mo vi} 1, To mi}, [migi} 5, Bosi} 5, Raji ~evi} 2. NA PRE DAK: Ra do {e vi}, Jo va - no vi}, Bo ja no vi} 1, ^up ko vi}, ]irkovi} 1, Mihajlovi} 4, Ba bi} 2, [u ki} 1, Ra ji ~i}, PRVA FUTSAL LIGA 5. KOLO: Ekonomac - SAS Marbo 5:1, Kopernikus - Be~ej 7:2, Kolubara - Naisus 1:3, Novi Pazar - Vrawe 3:1, Kal~a - Smederevo. Ekonomac :20 15 Smederevo :70 10 SAS Marbo :17 10 Kopernikus :14 8 Naisus :12 7 Kal~a :16 6 Vrawe :17 4 Be~ej :21 4 Novi Pazar :22 4 Kolubara : KOLO: Smederevo - Ekonomac, Be- ~ej - SAS Marbo, Vrawe - Kal~a, Naisus - Novi Pazar, Kopernikus - Kolubara. Четвртак, 21. новембар КРАГУЈЕВАЧКЕ 27 di ni sa i sto i me nim ti mom, tre - nutnim liderom doma }eg {ampio na ta, ru ko me ta {i ce cr ve nih ima }e takmi ~arsku pauzu. V. U. K. Go ja ko vi}, Miq ko vi} 6, Zu bi} 6, Stojkovi}. NI SU ru ko me ta {i Rad ni~ kog pru`ili neku spektakularnu partiju do ~ekav {i kru {eva~ki Napre dak, ali je su po sti gli ono najbitnije, pobedili (26:23) i sa dva no va o svo je na bo da vra ti li se na po zi ci ju tri do ma }eg {am pi o - nata. I a ko su u pr vom po lu vre me nu imali konstantno vo stvo, doma- }i ni su na od mor o ti {li sa mi n- i mal nom pred no {}u - 13:12. To kao da je unelo dodatnu nervozu u wihove redove, pa je i ina ~e ~vrsta gostuju }a ekipa uspe {no odole va la, ta~ ni je re zul tat ski pra - ti la cr ve ne sve do tri-~e ti ri minuta pred kraj. Ipak, re {enost na {ih igra ~a sa savladaju rivala, bila je ja ~a od wegovog otpora, pa IZ SLOVENIJE U evropsku ~etvorku IGRA^I Ekonomca sino} su i- gra li pr vu u tak mi cu Li ge {am - piona protiv doma }ina - Litije, u o kvi ru E lit ne run de o vog tak - mi ~e wa, ko je se o dr `a va u La {- kom u Sloveniji. Za prolaz me u ~etiri najboqe e ki pe Sta rog kon ti nen ta, stu d- en ti }e i gra ti jo{ sa mo skov - skim Di na mom, ve ~e ras od 18 sati, i slova~kim prvakom Slov mati kom, u su bo tu u i stom ter mi - nu. Ovo je, ina ~e, peto u ~e {}e Eko - nom ca u Li gi {am pi o na, a ciq im je, kao i pret hod nih go di na, pla sman me u ~e ti ri naj bo qe e - ki pe, {to bi bio i i sto rij ski u - speh ne sa mo kra gu je va~ kog ve} i srpskog futsala. S. M. S. ESBJERG - RADNI^KI 26:26 (13:12) KRA GU JE VAC - Ha la: Je ze ro. Gledalaca: 300. Sudije: Sirbu i Supo ni kov (Mol da vi ja). Sed mer ci: Rad ni~ ki 6/6, E sbjerg 3/3. Is kqu - ~e wa: Rad ni~ ki 6, E sbjerg 4 mi nu - ta. E SBJERG: San do, Loj borg, Madsen, Jen sen 4, Kvis gard 2. M Han sen, Ba us gard, For slund 3, Bek, Alm 8, H. Han sen, Gri gel, Pol man 9. RADNI^KI: Risovi}, Prijovi} 2, Ta ni}, Ste pa no vi} 6, Ra do - sa vqe vi} 3, ^a i ro vi} 1, Kne `e - vi}, Mi lo {e vi} 1, To {o vi}, Ba - la}, Ku ki}-ra do ji ~i} 4, Du ki} 2, Obu }ina, Stoiqkovi}, Danilovi} 7. SUPER LIGA (@) 9. KOLO: Milenijum - Maks sport 34:25 Crvena zvezda - Junior ~ar - Kwaz Milo{ 30:37, Kikinda - Radni~ki (S) 24:21. Utakmice Vojvodina - Naisa i Jagodina - Radni~ki (K) igraju se 18. januara. Milenijum :21116 Jagodina :15514 Radni~ki (K) :14812 Crvena zvezda :23512 Kwaz Milo{ :20112 Vojvodina :244 8 Naisa :188 7 Kikinda :244 7 Radni~ki (S) :238 4 Maks sport : :276 3 Junior : KOLO ( 25/26. januar 2014): Radni- ~ki (K) - Vojvodina, Naisa - Kikinda, Kwaz Milo{ - Jagodina, Maks sport - Radni~ki (S), Junior Milenijum - Crvena zvezda. je sa tri u za stop na go la u mre `i Kru {e vqa na ot klo we na di le ma ko me }e pri pa sti bo do vi u o vom duelu. Pra va pri li ka da se po dru gi put u pr ven stvu po en ti ra u go s- ti ma, Rad ni~ kom se pru `a ve} ove subote, kada putuje na megdan de bi tan tu u e li ti, ne pre te ra no ja koj e ki pi Mo ra ve iz Ve li ke Plane. V. U. K. SUPER LIGA (M) 10. KOLO: Radni~ki - Napredak 26:23, Jugovi} - Rudar - Spartak 31:25, Vrbas - Metaloplastika 22:22 PKB - Morava 20:18, Kolubara - Crvena zvezda :27716 C. zvezda :24915 Radni~ki :24413 Metaloplas :23112 Jugovi} :24311 Spartak :24510 Kolubara :26010 Vrbas :247 9 Rudar :234 9 Napredak :269 7 Morava :268 5 PKB :249 3 Partizan plej-of Vojvodina plej-of 11. KOLO: Morava - Radni~ki, Crvena zvezda - Jugovi}, Napredak - Kolubara, Metaloplastika - PKB, Spartak - Vrbas, Rudar DRUGOM TIMU EKONOMCA Finale Kupa regiona POBEDOM na gostovawu gorwomilanova~kom Koloradu - 7:1, u o- kvi ru po lu fi na la Ku pa Fud bal - skog saveza zapadne Srbije, prate- }i, mladi tim Ekonomca 2 plasirao se u re gi o nal no fi na le najmasovnijeg takmi ~ewa. Go lo ve za na{ sa stav po sti gli su Tankosi}, Raki}, Danijel, Stoj ko vi} i Gr bo vi}, dok je Ko sti} to u ~inio dva puta. V. U. K.

28 28 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 21. новембар СПОРТ STREQA [TVO Zlatni Steva MLA \I kra gu je va~ ki Ste - va, Jovanovi}, osvojio je zlat nu me da qu na tur ni ru O l- im pij ske na de u slo va~ koj Wi tri, pri ga a wu va zdu {- nom pu {kom. U istoj, juniorskoj konkurenciji, drugi kragujeva~ki strelac, Milo{ I- vanovi}, zauzeo je peto mesto. Pr vo pla si ran je Ste van Jo va no vi} bio i pr vog da na tur ni ra, ~i me je znat no doprineo osvajawu srebrne medaqe kadetske reprezentacije Srbije. Ne mali doprinos dao je i Mi lo{ I va no vi}, koji je sa na {om juniorskom selekcijom osvojio zlato. I ^ika Mata prvi KA DE TI kra gu je va~ kog ^i ka Ma te o svo ji li su pr - vu poziciju u ekipnoj konkurenciji ga awem iz vazdu {ne pu {ke na takmi ~ewu koje je, u o kvi ru Li ge Cen tral ne Srbije, odr`ano pro {le nedeqe u Smederevu. I u po je di na~ nom nad me - ta wu naj bo qi je bio na{ stre - lac, Milo{ Ivanovi} sa 181 ubijenim krugom, dok se na dru go me sto, uz krug za o stat - ka, pla si rao we gov klup ski kolega Lazar Vukojevi}. U Smederevu Kup Srbije SME DE RE VO }e o vog vi - kenda biti i doma }in drugog kola Kupa Srbije u ga awu va - zdu {nim oru`jem. Na vatrenu li ni ju }e strel ci, i to u svim uzrasnim kategorijama. Ina ~e, u prvom kolu Kupa, ko je je na pro gra mu bi lo 19. oktobra u Novom Sadu, kraguje va~ ki pred stav ni ci po be - di li su u e kip noj kon ku ren - ciji. S. M. S. SKIJAWE Nevena bez druge vo`we O VO GO DI - [WU takmi ~arsku premijeru srp ska re pre - zen ta tiv ka Ne - ve na Ig wa to - vi} i ma la je u naj kva li tet ni - jem tak mi ~e wu, Svet skom ku pu u fin skom Le v- i ju. Na pro gra mu je bio sla - lom, a Kragujev ~anka je posle pr ve vo `we za u ze la 48. me s- to, {to ni je bi lo do voq no za pla sman u dru gu. We no vre me bi lo je 59,69, {to je iz no si lo 2,46 sekundi zaostatka za pobed ni com Mi ka e lom [i f- rin. Na sta vak se zo ne je na i s- tom me stu, gde se to kom ove ne de qe o dr `a va ju sla lom i veleslalom za Evropa kup. M. M. PRVA A LIGA 4. - Radni~ki Kon Tiki 6:25, Nais - Bawica 8:11, Crvena zvezda - Partizan 12:9, Vojvodina - Dunav 15:2. Crvena zvezda :22 12 Radni~ki :26 12 Vojvodina :30 9 Partizan :31 6 Bawica : :70 1 Nais :55 1 Dunav : KOLO: Radni~ki - Crvena zvezda, Bawica Dunav - Nais, Partizan - Vojvodina. KO[ARKA CEDEVITA - RADNI^KI 79:71 Pobedili sami sebe IAKO je doma }in, osim sredinom pr ve ~e tvr ti ne, bio go to vo sve vre me u vo stvu, Rad ni~ ki je i pak bio u pri li ci da o pa sno pri pre ti, go to vo od ne se bo do ve iz Za gre ba. Do brom par ti jom u tre - }oj de o ni ci, ka da je na ro ~i to u - spe {no funk ci o ni sa la od bra na, do {lo se do pri kqu~ ka, ko ji je do kraja ispu {ten u nekoliko navrata. Jednostavno, crveni nisu i- mali konstantno dobro re {ewe u napadu, a prilike su propu {tali i ne spret no i na iv no. Po sled wa je bi la mi nut i po pre kra ja, kod rezultata 73:69, kada su odbrawena tri ve za na na pa da, ali je Jo vi} naj pre pro ma {io dva slo bod na ba ca wa, a za tim u kon tri do dao loptu rivalu u ruke. Tak ti ka Ja smi na Re pe {e bi la je, ka da se i gra pro tiv Rad ni~ kog, ve} vi e na. Fla ster na Ma ri no - vi }u, a o sta li {ta u ra de. Ta ko je plej kra gu je va~ kog sa sta va od se - ~en od o stat ka e ki pe, ni je ~ak za - be le `io ni ti je dan po en za 23 mi - nuta igre, a ostali nisu bili dovoq no do bri da po kre nu svoj sa s- tav. Iz u ze tak je Sa va Le {i} ko ji je jedini bio standardan, svakako pr vi po je di nac u tak mi ce, ali je pro ma {io ~ak de vet slo bod nih ba ca wa, ~i me je po kva rio u ti sak i do dat no u ti cao na ko na~ ni skor. Ekipa polako tone na ABA tabeli, a ni na red no ko lo ne do no si pre vi {e op ti mi zma za nekakav bodovni napredak, jer u ne de qu je gost u Jezeru beogradski Partizan. M. M. EVROKUP: RADNI^KI - BE [IKTA[ 70:77 Mnogo su jaki IAKO su u fini {u me ~a uspeli da do stig nu ve li ku pred nost tur ske e ki pe, pri {li na 69:71 i imali napad u kome je fauliran, ali bez sudijskog ogla {avawa Sili, ko {arka {i Radni~kog nisu u- spe li da na pra ve jo{ jed no iz nena e we. E ki pa iz Is tan bu la zna - la je da iskoristi svoj o ~igledni kvalitet i zavr {i utakmicu smireno, za lidersko mesto posle polovine prve faze takmi ~ewa. Po ka za lo se da je Be {ik ta{ naj ve }i fa vo rit i da je, na kra ju, - RAD NI^ KI 6:25 Samo lak {i trening KIKINDA - Bazen: Jezero. Gledalaca: 100. Sudije: Stefanovi} i An eli} (Beograd). Igra~ vi 7 (2), Rad ni~ ki 9 (4). Pe ter -, Rad ni~ ki 4/4. Re - zul tat po ~e tvr ti na ma: 0:6, 2:7, 1:7, D. Ro mi}, Tr ku qa 1, Ro zen tal 2, Bu du rin 1, Bogdanovi} 1, Korovqev, Bosan ~i}, Pavi}, Arnu{ 1, Duda{, M. Romi}, Mar ~eta, Kozarski, Talaja. RAD NI^ KI: S. Po po vi}, B. Po po vi} 6, Gak 3, F. Fi li po vi} 3, \. Fi li po vi} 3, Mi li ~i}, Ba sa ra 2, ]irkovi}, Vuksanovi} 3, Markovi} 2, [ormaz 2, Mijatovi} 1. ZA GREB - Ha la: SC Dom Spor to va. Gle da la ca: Su di je: Pukl (Slovenija), Obradovi} (BiH), Koqen {i} (Crna Gora). Rezultat po deoni ca ma: 23:20, 20:13, 16:21, 20:17. CEDEVITA: Mazalin, Zub ~i} 7, Ramqak 9, Mustapi}, Babi} 9, Dela{ 19, Smit 4, Rej, Su ton 6, Bi lan 9, Nur ki} 16, Bal ti}. RADNI^KI: Sili, Jankovi}, Le {i} 27, Jovi} 9, Mla an 16, Kalini} 3, Jaru 7, Dimi} 9, Balmazovi}, Jevtovi}, Marinovi}. ABA LIGA 8. KOLO: Cedevita - Radni~ki 79:71, Zadar - MZT Skopqe 72:70, Igokea - Solnok 72:58, Budu}nost - Olimpija (76:78, nije registovana), Krka - Cibona 66:77, Mega Vizura - [iroki 82:73, Partizan - Crvena zvezda 83:86. Crvena zvezda : Partizan : Cedevita : Cibona : Igokea : Budu}nost : Mega Vizura : MZT Skopqe : Radni~ki : Krka : Zadar : Solnok : [iroki : Olimpija : KOLO: Radni~ki - Partizan, Cibona - Zadar, Olimpija - Cedevita, MZT Skopqe - Igokea, Solnok - Budu}nost, [iroki - Krka, Mega Vizura - Crvena zvezda. zaslu`eno slavio u Jezeru. U redovima doma }ina ponovo je zakazala odbrana, naro ~ito individual na, je dan na je dan, a to ni ka ko nije moglo da se nadomesti uspe- {nim da le ko met nim {u te vi ma Mla ana u posledwoj deonici, koji su do ve li do ku va wa u pu nom gledali {tu. Statisti~ki, razlika je na pra vqe na u sko ku i {u tu za dva poena, a pojedinano najboqi u ti mu do ma }i na bio je Mla an sa 17 poena i indeksom 15. Ostale dve utakmice petog kola za vr {e ne su re zul ta ti ma: Spartak - Neptunas 88:75 i Panionios - Bizoni 74:62. Be {ikata{ je prvi sa sko rom 4-1, Rad ni~ ki i Pa - ni o ni os i ma ju po 3-2, Spar tak i Bi zo ni 2-3, dok je Nep tu nas na sa - mo jednoj pobedi. Sino} je kraguje va~ ki sa stav do ~e kao tim iz Gr~ ke, a u sed mom ko lu, 27. No vembra, go stu je fin skim Bi zo ni ma. Ta da i gra ju jo{ i Be {ik ta{ - Neptunas i Panionios - Spartak. M. M. BEZ pola prvog tima, u kome su nedostajali standard ni Da mir Bu ri}, Bo ris Zlo ko vi}, A lek san dar ]iri}, Milo{ Korolija i Zdravko Radi}, i bez ikakvih trzavica, vaterpolisti Radni~kog Kon Tiki do- {li su do no ve pr ven stve ne po be de. Na i me, ne ja ki ki kind ni na svom te re nu ni je pred sta vqao o zbiq niju pre pre ku ov da {wem u ~e sni ku evropske Li ge {am pio na - 25:6 - ko ji je ba{ ju ~e de bi to vao u tom takmi ~ewu gostuju }i turskom Galatasaraju u Istanbulu. U pra vo to je bio raz log da {ef stru ke cr ve nih odmori ve }inu glavnih poluga svog sastava. Ipak, i kombinovani tim Kragujev ~ana pokazao je da sa wim nema {ale. Ta~nije, ve} u prvoj ~etvrtini, koju je dobio sa uverqivih 6:0, re {io je pitawe pobednika. Na da qe se si tu a ci ja sa mo po gor {a va la po do ma }i na, jer se na po lu vre me o ti {lo sa sko rom 13:2 u na {u ko rist, dok su kraj tre }e de o ni ce do ~e ka li sa 20 go - lo va u mre `i (20:3). Tek u za vr {nom de lu do {lo je do relativnog primirja, kada uspeo koliko-toliko da se odupre. Na red ni pr ven stve ni su sret je za pra vo tre nut no najzna ~ajniji duel srpskog prvenstva, kada }e u subotu Radni~ki do ~ekati svog najqu }eg rivala u borbi za titulu, beogradsku Crvenu zvezdu. V. U. K. Foto: kkradnicki.rs PRVA LIGA (@) 7. KOLO: [umadija - Srbobran 80:52, Jagodina - Crvena zvezda 73:88, Vojvodina - [abac 47:53, Stara Pazova - Vr{ac 38:46, Student - Vrbas 55:68, Spartak - Radivoj Kora} 58:67, Partizan - Radni- ~ki 75:63. Radivoj Kora} : Partizan : Vrbas : Crvena zvezda : Vr{ac : [umadija : Srbobran : Radni~ki : [abac : Spartak : Student :497 9 Vojvodina (-1) :395 7 Jagodina :537 7 Stara Pazova : KOLO: Radni~ki - Vrbas, Radivoj Kora} - Student, Vr{ac - Spartak, Srbobran - Stara Pazova, Crvena zvezda - Vojvodina, Partizan - Jagodina, [abac - [umadija. PR VA LI GA Dostojan otpor KO [ARKA [ICE Radni~kog dostojno su se suprotstavile ekipi Partizana u Beogradu, aktuelnim {ampionkama i osvaja ~icama doma }eg Kupa, po {to su, posle velike borbe, pora`ene u sedmom kolu Prve A lige rezultatom 75:63. Cr ve ne se, u pr kos za o stat ku na po lu vre me nu od 14 ko {e va (26:40), ni su pre da va le. Na pro - tiv, u spe le su tre }i deo i gre da re {e u svo ju ko rist sa 19:14, te da se u 35. minutu utakmice pribli- `e cr no-be li ma na sve ga pet po - e na za o stat ka - 58:63. Ali, za potpu ni pre o kret ni su i ma le sna ge. Najboqa u redovima Kragujev ~anki bila je Aleksandra Kati}, koja je po sti gla 21 ko{, a od li~ nu ro - lu i ma le su i Ma ri ja na Jo va no - vi} i Dra ga na Go be qi} sa 10, od - nosno 11 pogodaka, kao i Nikolina Mi li}, za be le `iv {i de vet u - spe {nih skokova. Sa druge strane, igra ~ice [umadije efikasno su do {lo do nove pr ven stve ne po be de, de kla si - rav {i na svom te re nu sa stav Srbo bra na - 80:52. Da }e do ma }e do - }i do no ve po be de vi de lo se ve} po sle pr vih 10 mi nu ta i gre i o stva re ne pred no sti od 25:8. Naj e - fi ka sni je u wi ho vim re do vi ma bi le su A lek san dra Ra ci} sa 21 i Hristina Marjanovi} sa 17 ko {eva, a odli~no su odigrale i Marina Markovi} i Milica Cvetanovi}, ko je su, uz po 11 po go da ka, u - bele`ile 15, odnosno 10 skokova. O vog vi ken da Rad ni~ ki }e u Kra gu jev cu, u pe tak, od 17 sa ti u ha li Gor da na Go ca Bo go je vi}, do ~ekati veoma dobru ekipu Vrbasa, dok [umadija gostuje [ap ~anka ma. S. M. S. ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА PETAK KO[ARKA (@): Radni~ki - Vrbas), hala Gordana Bogojevi} (17.00) ODBOJKA: Radni~ki - Partizan Vizura (Beograd), hala Jezero (18.00) ODBOJKA (@): Sme~ 5 (Lajkovac), hala Gordana Bogojevi} (20.00) SUBOTA RVAWE: Radni~ki - Radni~ki (Beograd), hala Jezero (14.00) VATERPOLO: Radni~ki - Crvena zvezda (Beograd), zatvoreni bazen SC Park (18.00) NEDEQA ODBOJKA (@): Radni~ki - Zrewanin, hala Gordana Bogojevi} (18.00) KO[ARKA: Radni~ki - Partizan (Beograd), hala Jezero (19.00)