КАТЕГОРИЈА БИЉАКА У БАСМАМА ОД ЧИНИ И УРОКА У ЈУЖНОСЛОВЕНСКОЈ БАЈАЛАЧКОЈ ТРАДИЦИЈИ 2

Transkript

1 ПРЕГЛЕДНИ РАД :398 DOI: /ZRFFP ИВАНА Н. БОЖОВИЋ 1 УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ КАТЕДРА ЗА РУСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ КАТЕГОРИЈА БИЉАКА У БАСМАМА ОД ЧИНИ И УРОКА У ЈУЖНОСЛОВЕНСКОЈ БАЈАЛАЧКОЈ ТРАДИЦИЈИ 2 САЖЕТАК. Биљке су, као живи свет природе, инкорпориране у део сложеног система који је изградио човек система културе, и у том систему је човек биљкама придао важну симболичку улогу. У раду се разматра категорија биљака у басмама на корпусу јужнословенске бајалачке традиције и дате референце се могу поделити на две основне категорије: ботаничку категорију (морфолошки опис, станиште, употреба и неки други релевантни подаци) и симболичку категорију (веровање у њихову магијску функцију). Биљни свет у овом типу басма типолошки се дели на две основне скупине: реалне биљке са симболичким функцијама у обреду и биљке чије се постојање не може са сигурношћу потврдити а које, такође, имају симболичку улогу (свакојаке травуљине). Презентују се параметри засновани на својствима примењеним у традиционалној култури, који су постали саставни део СЕМИОТИЧКОГ СТАТУСА: облик/форма, мирис, укус, отровност, лековитост (медицинска употреба), јестивост, симболичка функција, сеновите биљке, фреквентност. Разматра се њихова функција у профилакси или у самом процесу скидања чини, анализира се њихова симболика и фреквентност. КЉУЧНЕ РЕЧИ: басме, биљке, чини, уроци. 1 bozovic_iva@yahoo.com 2 Ра: је Aримљен 14. окpоmра 2016, а Aрихваћен за оmјављивање на сасpанку Ре:акције ЗMорника о:ржаном 9. :ецемmра

2 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLVI (4)/2016 Ти а иеш у /ору у воу, / куе 0ели не 0оју, / куе љуђе не вреве. Из 9асме о сраха Анализа изворних PексPова, AосеMно PексPова који AриAа:ају Pра:иционалној кулpури увек захpева велику оaрезносp јер је AиPање анализе Mило ко; ко:а или Aо:сисPема Pра:иционалне кулpуре веома сложено. Биљке су, као живи свеp Aриро:е, инкор- Aориране у сложени сисpем који је из;ра:ио човек у сисpем кулpуре, и у Pом сисpему човек је Mиљкама :о:елио важну сим- Mоличку уло;у. Биљни свеp је сaлеpен са основним сферама љу:- ско; AосPојања, са сферама Pвр:их суaроpносpи сфером е;зисpенцијално; извора с је:не сpране, и симmоличко; значења у кулpури, с :ру;е сpране. ПерцеAција Mиљно; свеpа је, :акле, усложњена: Aоре: реалних каракpерисpика, Mиљке су у свеpу кулpуре оmремењене миpским, ирационалним са:ржајем и AосPале су сасpавни :ео ма;ијских и :ру;их оmре:а. СимMоличка значења Mиљних врсpа у жанровски разноро:ним књижевним оmлицима све:оче о њиховој свеaрисуpносpи и указују на сушpинске везе између човека, Aриро:е, земље, кулpуре и Pра:иције. У AоPAуносPи се слажемо са сpавом Војислава Ђурића, који је Aрире:ио Речник срaско; веровања о Mиљкама и сасpавио До- :аpак Чајкановићевом Речнику, :а је Веселин Чајкановић, оmра- :ивши рели;ију Mиљака, извршио реконсpрукцију велико; :ела целокуaне сpаре срaске рели;ије (Чајкановић, 1994а, сpр. 13), а Pа чињеница, између осpало;, указује на круцијални сpаpус и значај Mиљно; ко:а у сисpему миpско; мишљења уоaшpе. Биљке су о:увек Mиле и сасpавни :ео ма;ијске Aраксе, још о: Aре:исPоријско; :оmа. Шамани, врачи, факири, исцелиpељи, Aророци, ви:овњаци, алхемичари, свешpеници сви су они корисpили различиpе Mиљке или Mиљне еликсире како Mи, уз Aомоћ њих, Aокушали :а сaознају режим на:свесpи, несазнајне ;ранице ума. Биљке са снажним халуцино;еним, Aсихо:еличним, AсихомимеPичким или неким :ру;им :еловањем Mиле су изузеpно важно, Aонека: и веома су;есpивно оруђе у риpуалима и ;аpањима, а коришћене су и за сaрављање еликсира 9есмрноси, у љу- Mавним чинима и :ру;им врачањима. Неке о: Mиљака које се Aомињу као сасpојци еликсира MесмрPносPи јесу: мухара, фо-pи, женшен, хаома, лин;-чи, лоpос, сома, чај, локвањ, вино (Rečnik, 2014, сpр. 17). Рецимо, Mиљку моли која шpиpи о: ма;ије, а коју О:исеју :арује Хермес, Aомиње Хомер у О:исеји (X Aевање, сpихови ): Све ћу и 0о/у9не саа о9јаснии Киркине 0леке: / 68 ИВАНА Н. БОЖОВИЋ

3 КАТЕГОРИЈА БИЉАКА У БАСМАМА ОД ЧИНИ И УРОКА У ЈУЖНОСЛОВЕНСКОЈ БАЈАЛАЧКОЈ ТРАДИЦИЈИ смесу 0ри0ремиће она и у јела 9ациће раве, / али ме неће моћи з9о/ о9ре очараи раве / коју ћеш о9ии саа, и рећи ћу и све шо ре- 9а. [ ] / Тако 9рзохођа рече и раву из земље ишчу0а / 0а ми је на руке ае и нарав ми окрије њену, / корен јој 9еше црн, а цве јој 0оо9ан млеку, / моли је зову 9ози, а њу иско0а не/е / љуима смрним је ешко, ал све и 9о/ови мо/у. АнPички ауpори, наиме, нису Mили са;ласни око MоPаничко; и:енpиpеpа 9иљке о чарања, и мно;и извори указују :а је ова Mиљка Mила аaсpракpан Aојам за ма;ијске Mиљке у целини, као заје:- нички назив за неколико свеpих Mиљака наро:а Персије и Е;иAPа: сиријска руpвица, хом или хаома и Mесаса, свеpа Mиљка Mо;а Беса. МеђуPим, ова Mиљка је врло чесpо Mила и:енpификована са црном чемериком, Mелим луком, лажном ман:ра;ором, морским луком и ма;ичним Aразилуком (Rečnik, 2014, сpр. 60). У сре:ишњем моменpу елеузинско; оmре:а, Mоравком у PелесPериону, који је Mио Aо: најсpрожом заклеpвом ћуpања и зmо; Pо;а Aре:- сpавља мисpерије у Aравом смислу речи, корисpило се Aиће kykeon (ПилиAовић, 2005, сpр. 158), Aрема веровању сaрављано о: заражено; јечма рожасpом црнољуmичасpом ;љивом (Glaviceps purpurea Tul. Hypocreceae) раженом /лавницом, која је оpровна али и веома важна за сaрављање важних лекова AроPив крварења (Туцаков, 2014, сpр. 479); у :анашњем Перуу Aророци Aонека: корисpе р. ;лавницу као алpернаpиву за ;еоманpичко кока Aрорицање (Rečnik, 2014, сpр. 153); рецеapи за масpи које су, Aрема Aре:ању, вешpице уpрљавале на кожу :а Mи :оmијале илузију леpења сaрављани су о: расpвора уља у који се сpављао оaијум, кукуpа, црвени или црни мак, Aркос, зелена салаpа и MоMице усaављујуће; соланина (Di Nola, 2008, сpр. 290) и мно;оmројни :ру;и Aримери. Ма;ијске Mиљке се :анас размаpрају из анpроaолошке AерсAекPиве, комaараpивном меpо:ом, уз еpнофармаколо;ију која изучава уaоpреmу фармаколошки акpивних суaсpанци у о:ређеним кулpурама; изве:ене су неке сисpемаpизације, о:носно класификације које су Aрелиминарне, али ће Mу:ућа исpраживања :овесpи :о њених ревизија и Aроширења (Rečnik, 2014, сpр.15 21). Биљке су, Pакође, Mиле неизосpавне Aри лечењу MолесPи, :ушевних и Pелесних, између осpало;, и начином инку9ације ма- /ичним с0авањем, које је вршено у мно;оmожачким храмовима, месpимично и у хришћанским црквама; Aре и Aосле сaавања Mолесник је Mио :ужан :а MожансPву или свецу Aринесе жрpву. Чајкановић наво:и и анализира је:ну врсpу инкуmације која је сpа- ИВАНА Н. БОЖОВИЋ 69

4 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLVI (4)/2016 рија о: црквено-визанpијске, а Pо је инкуmација Aо: Mиљком, јасенком (Dictamnus albus) и веровало се :а њоме, заaраво, лече виле о: злих MолесPи. Божанска сна;а :рвеpа или Mиљке о;ле:ала се и у оmичају :а се лисpом или AуAољком (леске, коaриве, Pисовине) у сpарој срaској рели;ији Aричешћивало (Чајкановић, 1994M, сpр ). Биљни свеp је, Aре све;а Mио храна, а :рво сре:сpво за сpварање :ома и неоaхо:ан о;рев и сpо;а можемо рећи :а човек не Mи мо;ао :а оaсpане Mез Mиљно; свеpа ни реално;, ни симmоличко;. Човек је номинализацију Mиљно; свеpа усpројио Aрема реалним и симmоличким оmележјима Mиљака и њиховом акpивном међусоmном сао:носу. ОPу:а и велики Mрој наро:них назива Mиљака који су насpајали Aрема Mоји, оmлику, мирису, оpровносpи, лековиpосpи и сл. На Aример, ро/о9ор, рако9ар, (Rus cus aculeatus L. Liliaceae) се Aрема оmлику назива и косрика, шимширика, 9о9ице, јежевац, рно9ор, али усле: симmоличке уло;е у наро:у назива се и вам0ирача. Канарион, жуа канарија (Hypericum perforatum L. Hypericaceae) (Aрема Mоји) али се назива и рава о иза- и, ( из:аp изнена:ни ;рчеви у сpомаку), рава о 0осека, јер се корисpила у Mајањима о: из:аpи. Злана 0а0ра, (Ceterach officinarium Lam. Et DC. Polypodiceaceae) названа Aрема из;ле:у, али и Aрема улози коју осpварује у оmре:у Mајања о: сpраве, Pе се назива и рава о сраве, срашник. Расковник (Laser trilobum, Lasrepitium siler) Aрема оmлику корена има анpроaоморфне елеменpе: ;лаву, но;е, руке, очи, Aолне ор;ане, Aа Aрема Pоме AосPоји мушки и женски, а Aри:аје му се ма;ијска моћ: њоме се свака Mрава сама оpвара, он раскива мно;е MолесPи ко: љу:и и сpоке, налази се веома Pешко, уз Aомоћ корњаче, јежа или коња, а Aосе- :овали су је хај:уци и заpо лако налазили скривено Mла;о (Чајкановић, 1994;, сpр. 264). За расковник се верује :а има :евеp кора, сpаmло црвено као крв, а у ле;ен:и о овој Mиљци очиpује се веза између црвене Mоје и злаpа. У је:ном о: Aре:ања каже се :а је може Aронаћи APица жуња; ка: излеpи из ;нез:а PреMа ;а заpвориpи црвеном марамом. Ка:а схваpи :а не може ући у ;нез:о, :онеће Pравку расковник, оpвориpи улаз, али ће о:мах хpеpи :а унишpи Pравку и Mациће је у црвену мараму мислећи :а је ваpра (Ра:енковић, 1996, сpр. 300). Љуићи (Ranunculus врсpе Ranunculaceae) љуpићи су оpровни, а мо;у :а изазову ране на Pелу Aривезивањем на кожу; љуpић је лековиp али усле: Aрекомерно; узимања може :а изазове и смрp. Наро:ни називи инсaирисани су 70 ИВАНА Н. БОЖОВИЋ

5 КАТЕГОРИЈА БИЉАКА У БАСМАМА ОД ЧИНИ И УРОКА У ЈУЖНОСЛОВЕНСКОЈ БАЈАЛАЧКОЈ ТРАДИЦИЈИ својсpвима Mиљке (љуић, љуиче) али и вража со0а, самоје, рава о изјеа. Реални Mиљни свеp који је засpуaљен у нашој књижевносpи је Mиљни свеp наше; Aо:ручја који је наро: мо;ао неaосре:но уaознаpи, уmраpи, осушиpи, сaравиpи наaиpак, еликсир или њиме AревиPи оmолела месpа. Те Mиљке и :анас чине маpеријалну Mаш- Pину наше земље, али симmоличким функцијама којима су оmремењене оне сачињавају и осоmиpу, немаpеријалну, :уховну кул- Pурну MашPину. На основу оaшpе; сисpема разврсpавања Aо сим- Mоличким оmележјима, који важи за целу Aриро:у, кулpура је сpворила мерила на основу којих је Aоје:иним Mиљкама Aри:авано о:ређено симmоличко значење [ ] О: свих :елова Aриро:е Mиљке су схваpане као најmлижа веза између човека, с је:не сpране, и MожансPва или :емона, с :ру;е сpране (Ра:енковић, 1996, сpр. 188). Према Pом мо:елу Mиљке су схваpане као оваaлоћење AосPојаносPи и Aромене, месpо раз:вајања и сaајања и као ме- :ијаpори између свеpа Mожанско; и свеpа хpонско; (Ра:енковић, 1996, сpр. 197). БИЉНИ СВЕТ У БАСМАМА У Mасмама као сакралном :искурсу Aохрањен је сисpем миpско; мишљења, а је:ан о: коова или Aо:сисPема миpско; мишљења чине Mиљке (Ра:енковић, 1996, сpр. 5). Сваки ви: Mајања сасpоји се из :ве основне комaоненеpе: PексPа (Mасме) и риpуала који изво- :и Mајач или Mајалица. Бајање је, као својеврсна ме:ицинска Aракса, Aо:разумевало AракPично, искусpвено знање о Mиљкама, њиховој лековиpој моћи и уaоpреmи у AрофилакPичке и кураpивне сврхе. Та оmјекpивна осоmина Aоје:иних Mиљних врсpа оmјашњава њихову учесpалу Aримену у Mајањима о: разних MолесPи, ;:е је реална лековиpосp Mиљака имала конкреpан учинак наaоре:о са Aсихолошким уpицајем сaецифично; риpуала Mајања (у о:ређено време, Aо: о:ређеним околносpима, о:ређеним начином, о:ређеним сре:сpвима иp:.), су;есpијом Mајача (Mајалице) и ауpосу;есpијом осоmе којој се Mајање врши. Чајкановић закључује, :а ако Aре;ле:амо PексPове Mасама, ви- :ећемо :а се свака MолесP, заaраво, аaосpрофира као личносp. Демони MолесPи се мо;у Aо:елиPи у :ве ;руaе: на :емоне MолесPи у Aравом смислу (али који мо;у имаpи и :ру;е функције) и MезMројне ниже :емоне који су, Pакође, Aерсонификација разних Mоле- ИВАНА Н. БОЖОВИЋ 71

6 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLVI (4)/2016 сpи. На ;раници ове :ве ;руaе :емона, смаpра Чајкановић, :олазе уроци и чини (Чајкановић, 1994:, сpр ). Демони MолесPи, Aрема веровању, :ејсpвују на :ва начина: уласком у човека (ка: су у AиPању зле :уше) или ;а ује:у, у:аре или усpреле. Ка:а их Mајалица или Mајач Mасмама и ма;ичним ра:њама исpерују из човека/:еpеpа, она их Aозива :а се враpе на месpа у која Mораве: у ;ору, у во:у, ;:е ;ове:а не ричу, ку:е AеPли не Aоју у зелене коaриве и сл. уз ефекpан завршеpак, најчешће: Врај се о ку си / овој ее о9ро, ај у /ору, / ај у воу, / Су, су су0и / Нара/ се врни! (Ра:енковић, 1982, сpр. 321) или Усу, усу0и! / Да се расури / како 0ра 0о рум, / како лој 0о улен (Ра:енковић, 1982, сpр. 321). УкуAносP Mиљно; свеpа који се Aомиње у Mасмама, можемо Aо- :елиpи у :ве основне скуaине: реалне Mиљке са симmоличким функцијама у оmре:у; Mиљке чије се AосPојање не може са си;урношћу AоPвр:иPи а које, Pакође, имају симmоличку уло;у у оmре:у Mајања (свакојаке Pравољине, Pраве о: урока и сл.). Функција Mиљака у Mајањима заснива се на :вема основним AосPавкама: њиховој реалној лековиpосpи и AриAисаној ма;ијској, наpaриро:ној моћи. Ма;ијска моћ Mиљака може MиPи изражена кроз симmоличке функције у којима се Mиљке Aоимају као сресва уз Aомоћ којих се ;они нечисpа сила, меса ;:е се Pера нечисpа сила или су оне саме ео нечисе силе. У овом ра:у, AокушаPи ћемо :а анализирамо укуaносp симmоличких својсpва Mиљака и о:ре:имо њихову фреквенpносp у 9асмама о чини и урока. КорAус наше; ра:а оmухваpа :ео Mасама које су сакуaљене у је:- ном о: најоmухваpнијх зmорника ове врсpе Наро:не Mасме и Mајања, ЉуMинка Ра:енковића (У:ружени из:авачи Гра:ина Ниш, Је:инсPво ПришPина, СвеPлосP Кра;ујевац, 1982). Анализу наше; исpраживања чини сле:ећа ;рађа: 9ајања о чини (учин, скиање чини) 9 Mасама; учин а некој женској осо9и о0ане коса 1 Mасма; 9ајања о урока 44 Mасме; 9ајања о очи (уроци) 9 Mасама; 9ајања о 0очуиша 8 Mасама. НајAре се AрезенPују Aо:аци о Mиљкама које се Aомињу у Mасмама и њих можемо Aо:елиPи у :ве основне каpе;орије: 9оаничка кае/орија (морфолошки оaис, сpанишpе, уaоpреmа, лекови- PосP или неки :ру;и релеванpни Aо:аци) и сим9оличка кае/орија (изражена кроз веровање у њихову ма;ијску, наpaриро:ну функцију). У оквиру свако; Aоје:иначо; корaуса размаpрамо Mиљке које се јављају и наво:имо назив Mиљке онако како је :аp у PексPу 72 ИВАНА Н. БОЖОВИЋ

7 КАТЕГОРИЈА БИЉАКА У БАСМАМА ОД ЧИНИ И УРОКА У ЈУЖНОСЛОВЕНСКОЈ БАЈАЛАЧКОЈ ТРАДИЦИЈИ Mасме (Mол:иран), лаpински назив Mиљке, заpим :ру;е релеванpне називе који се у PексPу Mасама не Aомињу, али се у :ру;им PексPовима или енциклоaе:ијама Aо: Pим називима мо;у наћи, као и наро:не називе, ако AосPоје. За сваку Mиљку наво:и се а:еква- Pан Aример који указује на њену функцију у Mасмама о:ређено; PиAа, :ок се на крају, у референци фреквенpносp у за;ра:и наво:и учесpалосp јављања Mиљке у PексPу. На Pај начин Aре:- сpављамо је:ну синpезу Aриро:но; и симmоличко; у Mиљном ко- :у кулpуре. По:аци који указују на морфолошки из;ле: Mиљке, сpанишpе, својсpва и уaоpреmу :оmијени су из неколико релеванpних извора: Јован Туцаков, Лечење Mиљем (ново, измењено и :оaуњено из:ање), Вулкан, 2014; Веселин Чајкановић, Речник срaских наро:них веровања о Mиљкама, СКЗ, БИГЗ, ПросвеPа, ПарPенон, Бео;ра:, 1994; ЉуMинко Ра:енковић, СимMолика свеpа у наро:- ној ма;ији Јужних Словена, ПросвеPа, Ниш 1996; КрисPијан Реч, Речник свеpих и ма;ијских Mиљака, БаMун, БАЈАЊА ОД ЧИНИ (УЧИН, СКИДАЊЕ ЧИНИ); БРОЈ БАСАМА: 9. Уверење у сaосоmносp чињења зла уз ма;ичне ра:ње које имају заје:нички назив црна ма;ија и :анас је веома расaросpрањено у нашем наро:у. Чини и уроци имају за циљ :а нау:е човеку (на селу и ње;овом :омаћинсpву, сpоци коју ;аји), :а се усaори или заусpави Mило какав наaре:ак или :а се насилно изазове Aажња или наклоносp суaроpно; Aола. Ка:а се Aоверује :а је уречено неко :еpе или човек, или :а је на неки начин Aо: чинима, сма- Pра се :а се уроци/чини оmавезно морају ;ониpи и ски:аpи. Верује се :а Mасме ово; PиAа, уз комaлексан оmре: Mајања, имају извесpан исцелиpељски каракpер. Врло чесpо се, нарочиpо :еци, сpављају или ушивају разне амајлије у циљу зашpиpе о: урока, јер :еца су, Aо Aравилу, њима највише изложена. Као аaоpроaајон Aраве се амајлије о: разно; Mиља, најчешће Mелолуковине, луче, Pисовине и сл. МЕТЛИЦА, меpла Aољска; Xeranthemum annum. Је:но;о:ишња Mиљка, са Pанким вреpенасpим кореном. РасPе Aоре: AуPева, вино;ра:а, на сунчаним, камениpим и Pравним месpима. У Доаку Чајкановићевом Речнику, наво:и се :а о меpли, која се уaоpре- Mљава у :омаћинсpву AосPоје мно;оmројна и разноврсна веровања. Она се Aојављује у служmи :емона (вешpица, ку;а) а Pакође и шpиpи о: њих. МеPла је месpо у које се :уше мо;у за:ржаpи. Реци- ИВАНА Н. БОЖОВИЋ 73

8 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLVI (4)/2016 мо, меpла којом је кућа на Велики AеPак AомеPена, ваља се Mаци- Pи Aреко AоPока како Mи се Pиме о:mациле и неaожељне, зле :уше; :уше мо;у AрионуPи и на хаљине Aа их он:а Pерамо љуљањем, мо;у AрионуPи и на руке и заpо се руке умивају, као и лице; меpла је аpриmуp Ку/е која је носи Aре: соmом. С :ру;е сpране, меpла има функцију за:ржавања злих :уша Aри сва:mеном оmре:у, меpла се сpавља Aре: Aра; како Mи за:ржала зле :уше (Чајкановић, 1994:, сpр. 84). МеPла се уaоpреmљава Aри Mајању, а најсpарија веровања о:носе се на самониклу Aољску меpлу коју су риpуално Mрале сpарије жене на Aразник Св. Илије у зору и Pо ;оле, расaле- Pене косе. ОсPављала се као о:лично сре:сpво AроPив урока и за зашpиpу :еце (Чајкановић, 1994;, сpр. 261). Три ивице, ри сесрице, / свака носи о мелицу, / а умијеће с (Перова) кршено/а ијела (чини). (Басма Mр. 480; Ра:енковић 1982, сpр. 310) Ов:е се меpла Aојављује у функцији скиања чини, њоме се Pело чиси о: чини које су Mачене. ТАМЈАН, Boswellia sacra. ВрсPа :рвећа из Aоро:ице Burseraceae, расpе у Азији и Африци. Кора ово; :рвеpа је Pанка и љушpи се у лисpовима. ЦвеPови су ;руaисани у цвасpи у оmлику ;роз:а, ин- PересанPно; оmлика, а Mоју мења о: жуpе :о црвене. Тамјан је, Pакође, и заје:нички Aојам за :рвне или Mиљне смоле које се риpуално корисpе :а Mи се :оmио мирисни :им. ОMичај Aаљења Pамјана, Aриликом че;а се ослоmађа :им насpао о: са;оревања смоле усpановљен је веома рано, највероваpније у каменом :оmу. Мно;е рели;ије и кулpови незамисливи су Mез Pамјана. Као најважнији мириси анpике наво:е се: алојево :рво, камфор, касија, масpика, миро, мирpа иp:. (Rečnik, 2104, сpр ). ПоAуP :ру- ;их Mиљака са инpензивним мирисом и Pамјан има јаку аaоpро- Aајску моћ AроPив :емона (MаMица, вешpица и :р.). КорисPи се и у мрpвачком кулpу из разло;а веома јаке аaоpроaајске моћи, ин- Pензивно се корисpи у цркви и о Aразницима (Ђурђев:ан, Ускрс, Божић) :ок се у наро:ној ме:ицини веома чесpо уaоpреmљава као оmло;, AроPив зуmоmоље и Mола у PрMуху (Чајкановић, 1994;, сpр ). УAоPреMљава се у врачању за Aо:сPицање Aло:нос- Pи и зашpиpи Aокојника о: вамaирења (Чајкановић, 1994;, сpр. 250). Тамјан се, Aоре: Mосиљка, уaоpреmљава и у кулpном чишћењу Aомоћу кађења (Чајкановић, 1994:, сpр. 66). 74 ИВАНА Н. БОЖОВИЋ

9 КАТЕГОРИЈА БИЉАКА У БАСМАМА ОД ЧИНИ И УРОКА У ЈУЖНОСЛОВЕНСКОЈ БАЈАЛАЧКОЈ ТРАДИЦИЈИ Горјанине, за 0о9о/у 9рае! / Ти ми аје о (Перова) кршено/а ијела, / 0а /а уљем 0омазуј, / и амјаном окађуј, / и на (Перу) зравље 0осађуј. / Горјанин се 0оужио а не може, / о /ол/ое и о 9осое. / Ие амо Горјанине, / ни /а уљем 0омазује, / ни а амјаном окађује, / ни на (Перу) зравље 0осађује. Ка о ви ле ри ивице, / ри сесрице, /оне лее 0реко 0оља, / као звезе 0реко не9а, / ухваише Горјанина, раср/оше, / 0ак иу на оларе, / моле 9о/а милосиво/, / а им о а уља и амјана; (Басма Mр. 480, Ра:енковић, 1982, сpр. 310) Тамјан је веома јак аaоpроaајон, и ње;ова функција је у овом корaусу функција расеривања чини мирисом и :имом. РОСУЉА, РОСИКА, РОСНА ТРАВА, РОСИЧИНА, МУХОЛОВКА, ДРО- ЗЕРА, Drosera rotundifolia L. Droseraceae. Росуља је ко: нас реpка Mиљка, има је:ну, ређе више сpаmљика, Mез лишћа; на врху носи мно;оmројне сиpне, Mеле цвеpиће. ЛисPова има само Aриземно и расaоређени су око сpаmљике као звез:а. Биљка је MуMоје:а Mиљка. Без мириса је, ;орко; и оaоро; укуса. ЛековиPа је, корисpи се најчешће AроPив велико; кашља. Као реpка и Mиолошки занимљива Mиљка, зашpићена је у Aриро:и. Три ивице, ри сесрице, / оне сјее у /орици, / на крижо0ућу изазивљу Горјанина: / [ ] Ти ми аје о (Перова) кршено/а ијела, / 0а /а уљем 0омазуј, / и амјаном 0окађуј, / и на (Перу) зравље 0осађуј. / Горјанин се 0оужио а не може, / о /ол/ое и о 9осое, / Оне ње/а заођеше: о росуља ас му начинише, / о 9укова лиса е9ело/а о0раву, / и жуо/а 9лаа о9ућу. / Ојеше /а, / о9уше /а, / 0ослаше /а. / Ие амо Горјанине, / ни /а уљем 0омазује, / ни /а амјаном 0окађује, / ни на (Пера) зравље 0осађује. / Већ осијеца /лаву у зелену раву. (Басма Mр. 480; Ра:енковић, 1982, сpр. 311) Појас у Pра:ицијској кулpури :ели Pело на :ве Aоловине: ;орњу (чисpу), :оњу (нечисpу) Aоловину и ње;ова ме:ијална Aозиција је :оmила је:ну о: кључних уло;а у ма;ијским ра:њама. ИВАНА Н. БОЖОВИЋ 75

10 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLVI (4)/2016 Уовој Mасми се Aојављује Aојас начињен о: росуље у функцији о9лачења/о0асавања и зашие (Ра:енковић, 1996, сpр. 14). БУКОВ ЛИСТ, БУКВА, Fagus silvatica L. Fagaceae. Шумско :рво које у зрелим Aло:овима, Pзв. Mуквицама, има сушиво; уља чији је сасpав сличан маслиновом, Pе се умесpо ње;а може корисpиpи. У Aло:овима има фа;ина, маpерије оpровне за човека и :омаће живоpиње. Букова кора се уaоpреmљава као Pанинска :ро;а (Туцаков, 2014, сpр. 247). Буква иначе нема Pако велики значај у ма- ;ијским ра:њама као храсp или ;раm. У Босни се узима, Aоре: храсpа, за Mа:њак. СрMи верују :а се виле рађају на Mуковим ;ранчицама: Pу је маpи ро:и и Aовије у зелено лишће. Буково лишће се уaоpреmљава као лек за очи (Чајкановић, 1994;, сpр. 51). Ти ми аје о (Перова) кршено/а ијела, / 0а /а уљем 0омазуј, / и амјаном 0окађуј, / и на (Перу) зравље 0осађуј. / Горјанин се 0оужио а не може, / о /ол/ое и о 9осое, / Оне ње/а заођеше: о росуља 0ас му начинише, / о укова лиса еелоа о0раву, / и жуо/а 9лаа о9ућу. / Ојеше /а, / о9уше /а, / 0ослаше /а. / Ие амо Горјанине, / ни /а уљем 0омазује, / ни /а амјаном 0окађује, / ни на (Пера) зравље 0осађује. / Већ осијеца /лаву у зелену раву. (Басма Mр. 480; Ра:енковић, 1982, сpр. 311) Буква у овој Mасми има функцију оmлачења слично функцији које Mуква има ко: веровања :а се виле оmлаче у зелено Mуково лишће. ЗЕЛЕНА ТРАВА Ојеше /а, / о9уше /а, / 0ослаше /а. / Ие амо Горјанине, /ни /а уљем 0омазује, / ни на (Перу) зравље 0осађује. / Већ осијеца лаву у зелену раву. / Ка о ви ле ри ивице, ри сесрице, / оне лее 0реко 0оља, /као звијеза 0реко не9а, / ухваише Горјанина, раср/оше, / 0ак иу на оларе, / моле 9о/а милосиво/, / а им 9о/ а уља и амјана; / 0а уљем 0омазују, / и на (Перу) зравље 0осађују. (Басма Mр. 480; Ра:енковић, 1982, сpр. 311) У овој Mасми зелена Pрава је у функцији месpа учина. ЗАБЕЛОЛУЧЕНО, БЕЛИ ЛУК, Allium sativum L. Liliaceae; наро:на имена: Mијели лук, лук, лукац, лук-чесан, лук-чешњак, сарансак, чесан-лук, чесновиpи лук, чешњак, чесњак. Бели лук је наш уни- 76 ИВАНА Н. БОЖОВИЋ

11 КАТЕГОРИЈА БИЉАКА У БАСМАМА ОД ЧИНИ И УРОКА У ЈУЖНОСЛОВЕНСКОЈ БАЈАЛАЧКОЈ ТРАДИЦИЈИ верзални наро:ни зачин и најважнији AревенPивни лек. За време разних еaи:емија Pифуса, колере, ку;е, :изенpерије, ;риaе и заразних MолесPи, увек је као AревенPивно и кураpивно сре:сpво AреAоручиван и свако:невно уaоpреmљаван, Aре све;а, Mели лук. Бели лук има врло слаm, ;оpово неaримеpан мирис све :ок се не озле:и. То је случај не само са зрелим ;лавицама већ и са целом зеленом Mиљком. Бели лук је Aрема исaиpивањима мно;их научних исpраживача, веома сpара кулpурна Mиљка. СPари Кинези, Ин:уси, Јевреји, Е;иAћани и :ру;и наро:и ;ајили су Mели лук као хранљиву, зачинску и лековиpу Mиљку. Мало је наших :омаћих Mиљака којима се Aри:аје Pолика важносp и у које се има Pако не- AоколеMљиво Aоверење као Aрема овој Mиљци. КорисPио се о:вајка:а у наро:ној ме:ицини, а ње;ову лековиpосp Aризнаје и научна ме:ицина. СAекPар MолесPи које се PреPирају Mелим луком је велики, а навешћемо неке: ср:оmоља, оmољења срца и крвних су- :ова, велико; кашља, ;ушоmоље, ;рознице, зуmоmоље, AанPљичаре, лечење ор;ана за :исање, AроPив нервозе, несвесpице, живчаних MолесPи, иp:.)(туцаков, 2014, сpр ). МиPских :рвеpа и Mиљака има мно;о (јаmуке са Mукве, јаворове, јовове или злаpне ја- Mуке које у неaрисpуaачној шуми чува змија или аж:аја, јаmуке о: којих се сpвара злаpо, јаmуке о: којих расpу ро;ови, Pравка живоpа, расковник ). Је:ан Mиљни суaсpраp, који може оси;ураpи вечни живоp је семе 9ело/ лука. То семе нико ника:а није ви:ео ни- Pи за ње;а чуо; за ње;а знају само виле које се њиме хране и Pако живе :ок им не :оса:и; а ако ;а о:mаце мо;у Mез Mола умреpи (Чајкановић, 1994:, сpр ). Према овом миpском Aре:ању, AоP- Aуно је јасно колики је значај Mело; лука као је:ине вилинске хране која ну:и MесмрPносP, Pе нам је ње;ова снажна аaоpроaајска моћ AроPив :емона сасвим јасна. Виле :оmро:елнице, оживљавају мрpво; MраPа Pако шpо му на рану сpаве ма;ичну Mиљку, Aа се све ухваpе у коло и и;рају. Горске виле су AознаPе као лекарице заpо шpо о:лично Aознају лековиpо Mиље, а саме се хране семеном Mело; лука извором живоpа (Чајкановић, 1994:, сpр. 242). Бели лук је најуниверзалнији аaоpроaајон у Mиљном свеpу, и је:ан о: најјачих уоaшpе. НарочиPо се о: ње;а Aлаше вешpице и сви који сpоје са врачањима и ;аpањима, :ржи се у кући као сpални аaоpроaајон, а нарочиpо је MиPан за Aоро:иљу и новорођенче. Њиме се љу:и, а Aо;оPово :еца, мажу како Mи о:а;нали вешpице. Бели лук се риpуално је:е и на неки начин љу:и се њиме Aричешћују о Aокла:ама. Узима се као Aре:охрана ка: се Aојави чума, колера или Mило која еaи:емија; у Pом случају се :е- ИВАНА Н. БОЖОВИЋ 77

12 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLVI (4)/2016 ца мажу Mелим луком. НарочиPу моћ има Mели лук Aоникао из ;лаве Aрве змије коју у Aролеће ви:имо (или змије коју уmијемо Aре Бла;овесPи или у Међу:невице). Бели лук се корисpи у ;а- Pањима, а у наро:ној ме:ицини се јавља као универзално сре:с- Pво и :ејсpвује Pамо ;:е никакво :ру;о сре:сpво не Aомаже; Aри лечењу увек :олази у оmзир ње;ова е/зорцисичка 0рироа и PреPман с њиме је врло чесpо у вези са врачањима и заaисима (Aоре: Mајања). ПосеMно је лековиp онај лук који је Mио уaлеpен у венац о: Ивањско; цвећа или који је Aроникао кроз змијину ;лаву или који је о Ба:њем вечеру Mио на сpолу. Лечење Mелим луком се оmично врши уз ма;ичне ра:ње и Aо нарочиpим AроAисима Mајања. При Mајању о: AришPа, уaоpреmљава се Mели лук који се мора исpући на камену шpо се не Aомерава (Чајкановић, 1994;, сpр ). У Mасмама, Mели лук је аpриmуp неaовољно; месpа за нечисpу силу (Ра:енковић, 1996, сpр. 214). Бели лук је зашpиpа о: свако; зла, у њему има 77 лекова (До:аPак Чајкановићевом Речнику, 1994;, сpр. 222). Ако 9уе 0раен учин на (Марка), / с ложицу неслану, / ја са слану, 0а0рено, / заелолучено, ављанисано врчам. / Ако 9уе 0раен учин, / с веро неслано, / а ја с веро слано врчам, / за0а0рено, за- елолучено, ављанисано. / Ако 9уе 0раен учин, / с кацу неслану, / а ја с кацу слану врчам, / за0а0рено, заелолучено, ављанисано. / Ако 9уе с 9 њак неслан, / а ја с 9 њак слан врчам, / за0а- 0рено, заелолучено, ављанисано. / Ако 9уе с кола неслана, / а ја с кола слана врчам, / за0а0рено, заелолучено, ављанисано. (Басма Mр. 484, Ра:енковић, 1982, сpр. 313) Бели лук је увек у функцији аaоpроaајона, је:не о: најмоћнијих зашpиpа о: свакоје злосpи. Б ДЊАК Ба:њак се најчешће узима о: цера и храсpа, ређе о: :ру- ;их :рвеpа: Mукве, крушке, :уње и ;раmа, леске и шљиве. Ба:њак је MожансPво (нешpо као :емон ве;еpације), који се риpуално сaаљује :а Mи се оaеp оживело (моpив о MожансPву који умире и рађа се у исpи мах) (Чајкановић, 1994;, сpр. 268). ПосPоје мно;е ра:ње и AроAиси у вези са Mа:њаком; PреPира се као личносp (Aриносе му се жрpве, уaућују молиpве и Aоз:рави), а у разним крајевима AосPоје мно;а ;аpања и врачања која укључују Mа:њак (Чајкановић, 1994:, сpр. 174). Ако 9уе 0раен учин на (Марка), / с ложицу неслану, / ја са слану, 0а0рено, / за9елолучено, ављанисано врчам. / Ако 9уе 0раен 78 ИВАНА Н. БОЖОВИЋ

13 КАТЕГОРИЈА БИЉАКА У БАСМАМА ОД ЧИНИ И УРОКА У ЈУЖНОСЛОВЕНСКОЈ БАЈАЛАЧКОЈ ТРАДИЦИЈИ учин, / с веро неслано, / а ја с веро слано врчам, / за0а0рено, за9елолучено, ављанисано. / Ако 9уе 0раен учин, / с кацу неслану, / а ја с кацу слану врчам, / за0а0рено, за9елолучено, ављанисано. / Ако 9уе с њак неслан, / а ја с њак слан врчам, / за0а0рено, за9елолучено, ављанисано. / Ако 9уе с кола неслана, / а ја с кола слана врчам, / за0а0рено, за9елолучено, ављанисано. Ба:њак је, Pакође, у функцији зашpиpе. СВАКОЈАКЕ ТРАВОЉИНЕ (Басма Mр. 484; Ра:енковић, 1982, сpр. 313) Пош л си (Јован) у 0рви мрак 0роз сокак. / Проклеи ње/ови ушмањи, / са9рали о кучина коила, / о мачина /њезила, / ку с ко9иле жре9иле, / ку се краве елиле, / ку се жене 9ањале; / сарали свакојаке равољине / и крваве мрсољине, / 0а 9ацили 0ре ње/ на сокак. (Басма Mр. 486; Ра:енковић, 1982, сpр ) Свакојаке Pравољине су ов:е не0ознае, неиенификоване 9иљке које су у функцији (уз крваве мрсољине) сасpојака самих чини. ПејораPивна уaоpреmа именице Pравољине јасно указује на извесно Aо;р:но и оaасно значење. КИТКУ БОСИЉАК, БОСИЉАК, Ocimum basilicum L. Labiatae; наро:на имена: Mажилек, Mажулек, Mосилек, Mосиљак сармаш, Mосиље, васлеђен, ђен, мислођин, мурpела, AиPоми весли;ен, фасилџан, фесли;ен, феслиђан, феслиџан. Босиљак је Mиљка Aореклом из Ин:ије, али се навелико ;аји као цвеће и зачин. Цела Mиљка је AријаPно; мириса, а највише лисpови. Горко; је и аромаpично љуpо; укуса. ЛековиPа је, уaоpреmљава се самосpално и у комmинацији са Mелим луком (за лечење нервно; сисиpема, Aовећање аaеpиpа, AроPив заaаљења MуMре;а иp:.) Босиљак је Mиљка која се најчешће Aомиње у наро:ној Aоезији и AриAовеPкама, а Pакође је оaеван у умеpничкој Aоезији (Туцаков, 2014, сpр. 241). Босиљак и;ра веома важну уло;у у ма;ији, рели;ији, кулpу, и ме:ицини срaско; наро:а. Босиљак :елује као си;уран аaоpроaајон; Mосиљком се Mаје око Mолесно; месpа, чисpи се, Aриликом врачања во:а. Кићење Mосиљком у мно;о случајева има аaоpроaајску моћ. У ис- Pочној СрMији, :ок се врше црна Mајања и врачара изво:и ђаволе не сме :а се изађе из куће Mез Mосиљка и Mело; лука. Као аaо- PроAајон неизосpаван је Aри различиpим лусpрацијама, које се ИВАНА Н. БОЖОВИЋ 79

14 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLVI (4)/2016 изво:е Aреко кађења или Aреко Aијења во:е, заpим у Pеур;ичким ра:њама Aри жрpви и молиpви; у мрpвачком кулpу, и о ;аpањима о у:аји. Веома широку уло;у Mосиљак има у Mајањима и наро:ној ме:ицини, Чајкановић наво:и, Aрема разним изворима, уaоpре- Mу Mосиљка: смаpра се, рецимо, :а ко се окуaа у во:и у којој је Aреноћила сpрелица о: ;рома, црнокорасpа MриPвица наaрављена у Међу:невице, нокаp о: орла крсpаша и киpа Mосиљка, си;урно ће се излечиpи, Mез оmзира на Pо о: које MолесPи Mолује. СмаPра се :а Mосиљак AоPоAљен у сирћеpу из;они змију ако Mи (Aо наро:ном веровању) ушла човеку у желу:ац; во:ом којом је ;ашено у;љевље и у којој је сpрљан Mосиљак заaаја се уречено :еpе; Mосиљак се сpавља на AуAак :еpеpу које има :лаке (некакве сpомаче ;рчеве), :а Mи се оне из;ониле. УAоPреMљава се у Mајању AроPив ;рознице, нарочиpо се корисpи кађење. Сок о: Mосиљка корисpи се AроPив змијско; ује:а; корисpе ;а Aоро:иље веома чесpо :а Mи се лакше Aоро:иле или у случају :а их наaа:ну MаMице (миpска Mића). Босиљак се веома чесpо Aомиње у лирским Aесмама, ми- Pоло;ији и рели;ији (Бо;оро:ица најра:ије мирише Mосиљак, Pо јој је најмилији цвеp). Два :ана у ;о:ини Aосвећена су Mосиљку: СвеPи Макивеј (1. ав;усp) и јесењи КрсPов:ан (29. ав;усp). Тих :ана се освећује Mосиљак у цркви и након Pо;а чува за рели;ијске AоPреMе и лек (Чајкановић, 1994;, сpр ). Бајалници и Mајалице верују :а су најмоћније и најлековиpије молиpвене Pраве. Најчешће се Mеру у о:ређен :ан и на о:ређен Aразник, носе се у цркву или манасpир Aре: олpар :а Pу Aрележе вечерње, јуpрење и лиpур;ију, а заpим их Mајалица враћа кући. Међу молиpвеним Pравама оmавезно мора MиPи Mосиљка; он заузима AосеMно месpо у Mајањима (Туцаков, 2014, сpр. 42). ЗаAажено је :а у неким крајевима (Горња Пчиња) Aри зашpиpи о: ан:ра (Mића слична вилама), :а Mи се умилосpивиле, AоPреMно је :ароваpи им киpу Mосиљка и цвећа и расpворено; ме:а или шећера, Pе :а се Aомоћу Pе киpе цвећа Aрска слаpки расpвор Aо оном месpу ;:е је сpра:ао и моле се ан:ре :а му оaросpе (До:аPак Чајкановићевом Речнику, 1994;, сpр. 224). Божја је се мајка о/алаила, / ка је 9о/а 0ороила, / 0а је се моливила с кику осиљак, / е је сама се9е ело очисила. / И и ћеш се очисии. / А ја ћу и 0рво 0оказаи: / и а иеш ко (Борка) 9асаџију. / (Борко) знаје о намер и о нечисивицу а аје, / он ће е9е 0ре9ајаи с кику осиљак, / 0а ће е9е лако 9ии. / Још 9ожја мајка у /овору 9еше, / сиже (Борко), онесе 80 ИВАНА Н. БОЖОВИЋ

15 КАТЕГОРИЈА БИЉАКА У БАСМАМА ОД ЧИНИ И УРОКА У ЈУЖНОСЛОВЕНСКОЈ БАЈАЛАЧКОЈ ТРАДИЦИЈИ кику осиљак, / шо /а је 9о/а моливила, / ајни 9асан за9ајао, / о зло оимао, о 9о/а омолио, / о смр оку0ио; / (Басма Mр. 486; Ра:енковић, 1982, сpр. 315) Босиљак је, Aоре: Mело; лука, је:ан о: најјачих аaоpроaајона и увек је у функцији зашpиpе о: урока, чини, :емона и свих нежељених миpских Mића. УЧИН ДА НЕКОЈ ЖЕНСКОЈ ОСОБИ ОПАДНЕ КОСА; БРОЈ БАСАМА: 1. Ово је је:на о: реpких Mасама које су заaисане из оmласpи црне ма;ије. Ко: ИсPочних Словена Pаквих Mасама има знаpно више и имају еaску каракpерисpику. Ка: неко жели :а женској осоmи оaа:не коса, чини сле:еће: нађе Aрамен њене косе, Aа ;а закоaа у незнан ;роm и каже сле:ећу Mасму: Знано и незнано, / на0рено и назано, / о9ро и рђаво, / велико и мало, / јако и сла9о, / у/ачко и крако. / (Басма Mр. 487; Ра:енковић, 1982, сpр. 316) У овој Mасми не Aомиње се није:на Mиљка, али је ова Mасма ушла у наш корaус јер AриAа:а Mајањима о: чини и урока. НајвероваPније је :а се Aри Pаквим риpуалима црне ма;ије корисpе и Mиљке. УA.: Mасма Mрој 486, ;:е се као месpо које је Aо: чинима Aомињу и свакојаке равољине. ПроMлем је шpо су Pакве Mасме ко: нас реpко заaисане, о њима се реpко ;овори, чак Mајалице чесpо не именују саму црну ма;ију и своју :елаpносp јасно раз;раничавају о: чинилица (жена која Aрави чини). БАЈАЊА ОД УРОКА; БРОЈ БАСАМА: 44 ЗЕЛЕНА ТРАВИЦА Да ср9нем уроци, / кано сунце росицу, / о зелену равицу. / (Басма Mр. 518; Ра:енковић, 1982, сpр. 331) Овај сpих Mасме, :аp кроз Aоређење, Aосе:ује извесну лиричносp јер Aо:сећа на наро:ну Aоезију. Ра:енковић (1996, сpр. 305) наво- :и :а је, иначе, ко: СрMа и Бу;ара, зелено AрисуPно у завршној, сpајаћој формули Mасме која исказује жељено сpање. Ова формула асоцира на формулу која оживљава време исконско; AочеPка, ИВАНА Н. БОЖОВИЋ 81

16 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLVI (4)/2016 ка:а је AосPојала исконска и:еална раз:војеносp човека и нечисpе силе. ЦВИЈЕЋЕ (цвије;ак) Свеи Пеар 9ашчу /раи, / у њој /ос0а цвијеће саи. / Роса 0ала на ја9лан; / за колико 0ала, / за олико усала. / Не9еса се оворише, / свеци сиђоше, / уроке онесоше. / (Басма Mр. 513; Ра:енковић, 1982, сpр. 329) Цвеће се PреPира као месpо на коме живе свеци који раз;оне нечисpу силу. Имамо јасну :исpинкцију :ва свеpа: Mожанско; и хpонско;. ЈАБЛАН, Populus pyramidalis Roz. осpала наро:на имена: аmлам, виpка PоAола, јоха, кавак, каваџик, лашка PоAола, неро:, AиPома PоAола. Омиљено украсно :рво које се мно;о са:и Aоре: канала и јазова за наво:њавање. У рано Aролеће, ка: јаmан AуAи, шири се око ње;а AријаPан мирис. ПуAољци AријаPно;, Mалсамично; мириса и аромаpично; укуса, наро:ни су лек; о: свежих з:роmљених AуAољака израђује се масp за ране, исaуцале коже, реумаpизма иp:. (Туцаков, 2014, сpр. 253). ЈаMлан је аaоpроaајон, Aосађен уз кућу чува је о: ;рома. Има извесну уло;у у љуmавној симmолици; у наро:ној Aоезији исaо: јаmлана се налази AосPеља за мла:енце (Чајкановић, 1994;, сpр. 92). ЛеAо Pи је ро:ио јаmлане Све Mисером и :ра;им камењем (Вук, Пјесме, 1, 435) :акле, оно шpо не може MиPи (Aрема: Чајкановић, До:аPак Речнику, 1994;, сpр. 233). Свеи Пеар 9ашчу /раи, / у њој /ос0а цвијеће саи. / Роса ала на јалан; /за колико 0ала, / за олико усала. / Не9еса се оворише, / свеци сиђоше, / уроке онесоше. / Ви:и функцију цвећа. (Басма Mр. 513; Ра:енковић, 1982, сpр. 329) ТИКВА, БУНДЕВА, Cucurbita pepo L. Cucurbitaceae; осpали наро:- ни називи: мисирача Mела лу:аја, :улек, :у;ања, :у;арка, Aеченка, руска :иња, Pиквања, Pиквељ, фри;ењача, цука, Mескорка, Mу:имка, Mун:евка. Бун:ева је је:но;о:ишња, јесpива Mиљка, Aореклом из Америке. Семе и уље се корисpе у исхрани и наро:ној ме:ицини (лечење Aсоријазе, заaаљенских Aроцеса, нефриpиса иp:.) (Туцаков, 2014, сpр. 247). 82 ИВАНА Н. БОЖОВИЋ

17 КАТЕГОРИЈА БИЉАКА У БАСМАМА ОД ЧИНИ И УРОКА У ЈУЖНОСЛОВЕНСКОЈ БАЈАЛАЧКОЈ ТРАДИЦИЈИ Ие урок 0уем, носи икву, / иква ае, уроци 0олееше; / као о9лаци 0о не9у, / као веар 0о /ори, / као 0лини 0о вои, / као роса 0о рави. / (Басма Mр. 531; Ра:енковић, 1982, сpр. 337) Тиква се уaоpреmљава за ма;ично сaуpавање женских :емона (вешpица, мора и сл.) Пословица уpераpи неко;а у злу Pикву унесрећиpи. У овом случају, Pиква се Aомиње као месpо на ком су окуaљени уроци, али се разлеpеше оpу:а уpеривање у Pикву значи заaраво несрећу. ЗЕЛЕНЕ КОПРИВЕ, КОПРИВА, ВЕЛИКА КОПРИВА, ЖАРА, Urtica dioca L. Urticaceae; осpали наро:ни називи: оmична коaрива, Aасја куaина, AиPома коaрива, жежа, же;авица. КоAрива расpе као коров и веома се чесpо у време ;ла:и корисpила као Aрва и најз:равија храна. За лек се Mеру врхови ;ранчица с лишћем, сам лисp, цела на:земна Mиљка у цвеpу или само корен. КоAрива је наро:ни лек, AревенPивно сре:сpво и храна. Ценили су је још Римљани, веома је лековиpа. КорисPи се у оmлику чаја, сока, сируaа, ексpракpа, а за исхрану се корисpе мла:и лисpови. КоAрива има снажну аaоpроaајску моћ, Mрани сpоку о: чинилица (црне ма;ије), сpавља се Aоро:иљи Aо: јасpук :а је Mрани о: сенке (женски :емон који шко:и Aоро:иљи); AознаPа је као уpук AроPив ;рома (врло је раширена Aословица која се уaоpреmљава у иронији: Неће ;ром у коaриве ). КоAрива се Aонека: уaоpреmљава и као шиmљика живоpа и уоaшpе Mиљка са ма;ичном силом. У рели- ;ијским оmре:има коaривом се риpуално Aрочишћују (Чајкановић, 1994;, сpр ). УAоPреMљава се у љуmавним врачањима и врачањима која се о:носе на AророчансPва (уa. њено Aриро:но оmележје :а жари оно се :ово:и у везу са ваpром, а Pиме и љу- Mавним жаром). Силина коaриве :олази о: њене везе са неким хpонским MожансPвом. О Pоме све:очи веровање :а сpаре вешpице киpом коaрива Aомазују мла:у Aа она може :а AолеPи (Ра:енковић, 1996, сpр. 213). Хаје, уроци, с мо/а јееа / у сиву сламу, / у рулу клау, / у сиву ко9илу, / у у9оке олове, / у зелене ко риве, / 0су 0о ре0. / (Басма Mр. 525; Ра:енковић, 1982, сpр. 334) У овој Mасми имамо функцију месpа на које се ;они нечисpа сила. ИВАНА Н. БОЖОВИЋ 83

18 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLVI (4)/2016 ЦРВЕНО ДРВО Пош о црвен човек, / са сикиру црвену, / на црвен 0у, / у црвену /ору. / Исек о црвено рво, / онео црвено рво, / /раио црвен о9ор, / заворио црвене овце, / онео црвено веро, / 0омуз о црвено млеко, / ме уо на црвену совру, / у црвеној чанци, / и онео црвене кашике, / и викао урокиње и уроци; / како која јела 0укла, / како која окусила цркла. / Да осане (Пера) чис као сре9ро! (Басма Mр. 529; Ра:енковић, 1982, сpр. 336) Црвена Mоја је најзначајнија Mоја у Mајањима и у Pра:ицијској кулpури уоaшpе. Она има :восpруку реализацију: може MиPи оaозиpивни члан :ихоpомије 9ело/црвено и у црвеној Mоји се срећу :ва основна оaозиpивна Aара 9ело/црно, чиме се сpвара :осpа рас- AросPрањена Pрија:а 9ело-црвено-црно, која у наро:ним Mајањима има AосеMну симmоличку вре:носp. Црвена Mоја се најчешће реализује као амmиваленpна, AриAа:а Aара:и;ми о9ојено/ (амно/) и схваpа се као хpонска а не овоземаљска. У Mасмама ко: словенских наро:а црвена Mоја се јавља као аpриmуp: миолошких 9ића, живоиња и неких 9олеси, заpим, 0ремеа везаних за ова 9ића и неких меса куа се ера нечиса сила. Веза црвене Mоје с ваpром, крвљу и вулвом, Aружа јој мо;ућносp симmоличке уло;е у разним оmре:има: сва:mе, сахране, за Aло:носP и ро:носp земље и сpоке као и у зашии о нечисе силе (Ра:енковић, 1996, сpр ). У наве:еној Mасми о: урока, аpриmуp црвен Aомиње се PринаесP AуPа (човек, сикира, AуP, рво, млеко, совра, чанци, кашике) и реализује се у функцији зашpиpе о: нечисpе силе. ТРАВЕ ОД УРОКА Сама сикира се9и ржалу усјекла. / Јено оац, / ру/о маи, / а реће сјај уха свео/. / Оу ие 0ресвеа 9о/ороица. / Докле ћеш и, 0ресвеа 9о/ороице? / Ием ражии раве о урока. / Тешки су уроци кано и 9олес. / (Басма Mр. 533; Ра:енковић, 1982, сpр. 338) Неи:енPификоване Mиљке које ће уклониpи, расpераpи урок. БЕЛА ВРБА, Salix alba L. Salicaceae. У рано Aролеће ;ули се ;лаpка кора са ;рана сpарих неколико ;о:ина и осуши се. ОAоро; је и ;орко; укуса. ЛековиPа је и корисpи се AроPив Aовишене PемAераPуре, назеmа, реумаpизма иp:. ВрMа је MесAло:но :рво и за њену симmолику у Mајањима важно је AрисусPво во:е, јер Pиме Aре:- 84 ИВАНА Н. БОЖОВИЋ

19 КАТЕГОРИЈА БИЉАКА У БАСМАМА ОД ЧИНИ И УРОКА У ЈУЖНОСЛОВЕНСКОЈ БАЈАЛАЧКОЈ ТРАДИЦИЈИ сpавља ;раницу између суво; и мокро; (коaна и во:е). Ра:енковић, Pакође, уaоређује њену Mиолошку каракpерисpику лако; размножавања са ;ла;олом AримаPи се, о:носно на асоцијацију она која Aрима. На Pај начин, може се оmјасниpи ма;ијски риpуал Aре:авања ;рознице врmи (Mолесник Pри AуPа оmиђе око врmе са свећом у :есној руци и ;овори: Венчам ;розницу за врmицу ) (Ра:енковић, 1996, сpр. 205). По симmоличком значењу, врmи је најmлижа PоAола и јасика, и смаpрају се :рвећем на ком се куaе виле (Ра:енковић, 1996, 205). Покрај уа ела вра. / Ту ми сее ри евојке; / јена 0рее, ру- /а везе, / рећа уроке расерује. / Разиђие се 0о свеу, / као 0чела 0о цвеу, / као невеса 0о венцу, / као евојка 0о везу. / (Басма Mр. 544; Ра:енковић, 1982, сpр. 341) ВрMа је у функцији ;ранично; Aо:ручја :ва свеpа, Pачније месpа Mоравка Aомоћница оних које расpерују уроке. У наро:ним Mајањима, 9ела 9оја је Aоре: црне и црвене најзасpуaљенија и има симmолику оз:рављења или враћања у AочеPно сpање ре:а (Ра- :енковић, 1996, сpр. 315), :ок је симmолика Mроја Pри AоPAуно комaаpиmилна овој симmолици (ри евојке) и Aре:сPавља и:еални мо:ел свако; Aроцеса који са:ржи Pри еpаaе: сpварање развиpак несpајање, а Pиме означава и Aромену (Ра:енковић, 1996, сpр. 335), Pј. означава оз:рављење, несајање урока. БОСИЉАК (виgи Wајања оg чини) Куе си 0ошла, / урочице, 0рирочице? / Ти си 0ошла (Влау) а урочиш. / Ти /а не мож урочиш. / Оно у цркву ношено, / са осиљак рошено. Ње/а не мож а урочиш. / Да иеш на висок ел, на висок ел евојћа / у кошару роила; / ње/ а иеш а урочиш; оно неје с миром миросано, / ни у цркву ношено, / ни с осиљак рошено. / Ње/ а урочиш, / а ово ее не мож а урочиш. / Њему на живо и на зравје. / (Басма Mр. 549; Ра:енковић, 1982, сpр. 343) БАЈАЊА ОД ОЧИ ; БРОЈ БАСАМА: 9. Ове Mасме су сaецифичне јер су веома краpке и у њима срећемо :осpа ласцивних израза. Урочише, 0очуише! / По 0у чуо, / на 0у чуо. (Басма Mр. 554; Ра:енковић, 1982, сpр. 345) ИВАНА Н. БОЖОВИЋ 85

20 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLVI (4)/2016 ТИКВА (Ви:и Mајања о: урока) Миш ои 0о 0олицу, / носи икву на / у. / (Басма Mр. 557; Ра:енковић, 1984, сpр. 346) БАЈАЊА ОД ПОЧУДИШТА; БРОЈ БАСАМА: 8. ПРОСО, Panicum miliaceum. Чајкановић у Речнику наво:и :а је Aросо нека:а Mио ;лавна храна ко: СрMа, све :о XVII века, али су ;а AоPом заменили Aшеница и кукуруз, и на Pе :ве врсpе жиpа Aренесена су веровања која су везивана за Aросо. Као AрвоMиPну жрpву чинилицама и вешpицама-:ушама, PреMа схваpиpи оmичај :а се Aре: вечеру на месне Aокла:е AосиAа Aо кући, а око Ђурђев- :ана Aо :воришpу и око кућа и Pорова, а на Ба:њи :ан увече Aо шpали; формула која се Pом Aриликом ;овори ( ка:а чинилице ово Aросо AокуAиле, он:а :а нам узму ксмеp и сл. ), мож:а је :оцнија инpерaреpација оmичаја моpив куaљења у наро:ним Aри- AовеPкама. Као и Aшеница, и Aросо има своју уло;у у љуmавним врачањима. Девојка која жели мно;о Aросилаца, сеје на Ба:њи :ан Aросо око AлоPа и Pри AуPа каже: Колико ов:е Aроса и AрошPаца, онолико ме Aросило Aросилаца (еpимолошка ма;ија) (Чајкановић, 1994;, сpр ). Пошао чуан човек / у чуну /ору, / с чуном секиром, / а осече чуну /реу, / а на0рави чуан 0лу/, / а 0ооре чуну њиву, / а о- сеје чуно росо. / И осече чуну /реу, / и на0рави чуан 0лу/, / и 0оора чуну њиву, / и осеја чуно росо. / Па 0озове чуне момке / и чуне евојке, / и ожању чуно росо, / оерају на чуно /увно. / И оврши чуно росо. / Наоварише на чуна кола, / оераше на чуан 0азар и викнуше: / Чуно росо, на чуном 0азару, / чуно 9ило (Влаи) на /лаву, / ко се њему 0очуио! / (Басма Mр. 561; Ра:енковић, 1982, сpр ) Моел чуа као начин зашpиpе AроPив урока, AрисуPан је у свим Mасмама о: Aочу:ишPа из наше; корaуса, иако се у осpалим Mасмама не Aомињу Mиљке (укуaно 8 Mасама). Тај PиA Mајалачких PексPова јавља се ко: Mалканских Словена, и за њих је каракpерисpично :ирекpно Aомињање о;ромних Aолних ор;ана (вул;арни оmлик) који се у PексPу наво:е неaримерено њиховој функцији (њима се о;рћу, замећу и сл.). Сви PексPови ово; PиAа AриAа- :ају Mајању о: урока и кроз моел чуа се заaраво осpварује 86 ИВАНА Н. БОЖОВИЋ

21 КАТЕГОРИЈА БИЉАКА У БАСМАМА ОД ЧИНИ И УРОКА У ЈУЖНОСЛОВЕНСКОЈ БАЈАЛАЧКОЈ ТРАДИЦИЈИ сpраpе;ија излечења Aривлачи се Aажња човека који је нау:ио злим очима и на Pај начин се ослоmађа жрpва. Можемо AреPAосPавиPи :а је симmолика 0роса у овом PиAу PексPова :ове- :ена у везу и са мрpвачким кулpом, Pј. Aриношењем жрpве. То закључујемо Aо симmоличкој улози Aшенице која је заменила јечам и Aросо, а уло;а Aшенице је неизосавна жрва у мрpвачком кул- Pу. У овој Mасми имамо еaски мо:ел наmрајања са Aри:евом чуан који указује на ра:њу која се, заaраво симmолично, риpуално врши. Дакле, чу:ан човек, /ора, секира, /реа, 0лу/, њива, 0росо, које је AоPом ро:ило, жању чуни момци и евојке, и носе на чуан 0азар Pј. Aриносе на жрpву и на Pај начин се урок, Aочу:ишPе, мож- :а умилосpиви. МЕТЛА (Ви:и Mајања о: чини) Сама сећира у /ору ошла, / сама сећира /ору сасекла, / сама сећира /ору ом онела. / Сама мела ижу омела, / сама 9рло/ изнела. / Сама ко9илка на воу ошла, / сама ошла, сама воу онела. / Сама маи ее роила, / сама роила, сама му у/љење /асила. / (Басма Mр. 567; Ра:енковић, 1982, сpр. 350) Ов:е, имамо уло;у меpле као зашpиpе и сре:сpва Aомоћу које се о:;они Aочу:ишPе, Pј. урок. ЗАВРШНА РАЗМА- ТРАЊА Схо:но Aре:ложеној класификацији, можемо консpаpоваpи :а су се у нашем корaусу из:војиле сле:еће Mиљке: реалне Wиљке са оwреgним функцијама: меpлица, Pамјан, росуља, Mуков лисp, Mели лук, Mа:њак, Mосиљак, јаmлан, Pиква, зелене коaриве, Mела врmа и Aросо; оwреgне Wиљке: свакојаке Pравољине, црвено :рво и Pраве о: урока. Такође, Aре:ложак сваке ваљане анализе Aо:разумева релеванpне AарамеPре који јој оmезmеђују Aоуз:ане закључке. ПосPављени AарамеPри засновани су на својсpвима која су иначе Mила Aримењена у Pра:иционалној кулpури и које су AосPале сасpавни :ео семио;ичко8 с;а;уса: о9лик/форма, мирис, укус, оровнос, лековиос (меицинска у0оре9а), јесивос, ма/ијске функције, сеновие 9иљке, фреквеннос. ИВАНА Н. БОЖОВИЋ 87

22 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLVI (4)/2016 ОWлик/форма: меpла (ошpра, сува), Pиква (сaецифичан, лоapасp оmлик), коaрива (ошpри, резкасpи лисpови, жари), Aросо (изузеpно сиpан); Боја: црвено :рво, зелена Pрава, зелене коaриве, 9ела врmа; Мирис: Pамјан, Mели лук, Mосиљак, јаmлан; Укус: росуља, Mели лук, Mосиљак, Mела врmа; О;ровне: / МеGицинска уzо;реwа / лекови;ос;: Pамјан, росуља, Mуков лисp, Mели лук, Mосиљак, јаmлан, Pиква, коaрива, Mела врmа; Јес;иве: Mели лук, Mосиљак, Pиква, коaрива, Aросо; СимWоличка функција: (Aрема оmлику, најчешће Mо:љикавосPи, мирису): меpла, Pамјан, Mуков лисp, росуља, Mели лук, Mосиљак, јаmлан, Pиква, коaрива, Mела врmа, Aросо, црвено :рво, свакојаке Pравољине, Pраве о: урока; Сенови;е Wиљке: Mосиљак, коaрива; Фреквен;нос;: меpлица (2), Pамјан (3), росуља (1), Mуков лисp (1), Pрава, зелена Pрава, зелена Pравица (3), заmелолучено (5), M :њак (5), свакојаке Pравољине (2), киpка Mосиљак, Mосиљак (5), цијеће, цвијеpак (2), јаmлан (1), Pиква (3), зелене коaриве (1), црвено :рво (2), Pраве о: урока (1), Mела врmа (1), Aросо (4). Можемо закључиpи :а је симmоличка уло;а Mиљака у Mасмама о: чини и урока, Aре све;а, уло/а 0рофилакичка и исцелиељска Mосиљак и Mели лук су најуниверзалнији и најмоћнији аaоpро- Aајони Pе сpо;а Mиљке са најважнијим сpаpусом у о:;ону и зашpи- Pи о: злих :емона, чини, урока и злих миpолошких Mића. Уз њихову Aомоћ се чини ски:ају, а уроци ;оне. У симmоличкој функцији скиања чини, Aојављује се и меpлица њоме се Pело чиси о: чини које су Mачене. НаAоменули смо :а меpлица има :војаку уло;у, може MиPи у служmи :емона, а може MиPи и зашpи- Pа о: њих. У овом корaусу, Aојављује се у улози зашpиpе, чему :о- Aриноси и њен ошpар из;ле: као еманација моћи ошрина меле суaроpсpављена је злу које се Aојављује. Тамјан има исpу симmоличку уло;у, с Pом разликом шpо је ње;ова ;лавна осоmеносp сaецифичан, аромаpичан мирис који служи за кађење, Pј. риpуално чишћење. Росуља се Aојављује као :ео Aојаса начињено; у функцији о9лачења/о0асавања и зашие, а сличну функцију 88 ИВАНА Н. БОЖОВИЋ

23 КАТЕГОРИЈА БИЉАКА У БАСМАМА ОД ЧИНИ И УРОКА У ЈУЖНОСЛОВЕНСКОЈ БАЈАЛАЧКОЈ ТРАДИЦИЈИ има и Mуква (функцију оmлачења) асоцијаpивно везана за веровање :а се виле оmлаче у зелено Mуково лишће. Зелена Pрава је у функцији меса учина. У јужнословенским Mајалачким PексPовима зелено је Aревасхо:но аpриmуp месpа у које се Pера нечисpа сила. Терање нечисpе силе у AросPор у коме расpу, носи скривену намеру орочавања, њено; Mоравка у Pом AросPору, јер је зелена Mоја Aривремена, сезонска Aојава и усмерена на AоPAуно о:вајање о: љу:ско; свеpа (Ра:енковић, 1996, сpр 305). Као шиmљика живоpа, Mиљка са ма;ичном силом којом се риpуално Aрочишћују зелена ко0рива има симmолику месpа на које се Pера нечис- Pа сила. Су:ећи Aрема симmолици зелене Mоје, која има везе са хpонским свеpом, коaриве Aрема AринциAу сличносpи PреMа :а Aривуку у сеmе хpонска Mића. Уло;а Aроса је Pакође у функцији зашpиpе, с Pим шpо се Pа функција, AреPAосPављамо, унеколико :рукчије реализује. Црвено :рво у наве:еној Mасми реализује се у функцији зашpиpе о: нечисpе силе, а веома је сaецифично Aомињање аpриmуpа црвен у вишесpруком Aонављању. ВрMа је у функцији ;ранично; Aо:ручја :ва свеpа, Pачније месpа Mоравка Aомоћница оних које расpерују уроке, а важну симmоличку уло;у имају 9ела 9оја и 9рој ри. Сличну уло;у имају цвеће и ја- Mлан као месpа на коме живе зашиници и 0омоћници. ОсоMеносPи цвећа и јаmлана (мирисних, аромаpичних, јесpивих Mиљака) PрансAонују се симmолично на месpо Mоравка свелих, Mла;оро:- них Mића, насуaроp Mо:љикавим, неaрисpуaачним месpима на која се шаљу уроци као симmоличким месpима хpонско; свеpа Pамно; вилајеpа, коме, Aо Aравилу, и AриAа:ају. У 9асмама о чини и урока, засpуaљене су снажне о:mране о: а;ресивно; каракpера хpонско; свеpа: чесpо Aомињање Mиљака са најјачом аaоpроaајском моћи (Mели лук и Mосиљак), уaоpреmа симmоличких Mројева, зелене, Mеле и црвене Mоје која има најзначајнији сpаpус у ко:у Mоја у Pра:ицијскј кулpури, AосPојање моела чуа које се AреAознаје у Mасмама о: Aочу:ишPа и AрисуPан снажан финале ;оњења нечисpе силе који каpка: Aо:сећа на клеpву: Ко урекао, /рех секао, / ракијом се о0ио, / 0а ко ђавола слу/а 9ио. / Гро9 му се незнао, ра/ му се из/у9ио. / или: Беше уроци / си/оше ви 9ели рови; Су, су0и, нара/ се врни!; Су, су0ее, нара/ се врнее!; Урочише 0ре9роиш- е; / Преџи сл нце у /ро9ише. / (Ра:енковић, 1982, сpр ). ИВАНА Н. БОЖОВИЋ 89