Број/Broj. Година XVIII Понедјељак, 7. априла годинe. Godina XVIII Ponedjeljak, 7. aprila/travnja godine

Transkript

1 Година XVIII Понедјељак, 7. априла годинe Број/Broj 26 Godina XVIII Ponedjeljak, 7. aprila/travnja godine ISSN српски језик ISSN босански језик ISSN хрватски језик САВЈЕТ МИНИСТАРА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 482 На основу члана 9. став (6) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за годину ("Службени гласник БиХ", број 104/13), члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08) и Стратегије развоја спорта у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", број 86/10) на приједлог Министарства цивилних послова, Савјет министара Босне и Херцеговине, на 88. сједници одржаној године, донио је ОДЛУКУ О КРИТЕРИЈУМИМА ЗА РАСПОРЕД СРЕДСТАВА ТЕКУЋЕГ ГРАНТА "СУФИНАНСИРАЊЕ СПОРТСКИХ МАНИФЕСТАЦИЈА" ЗА ГОДИНУ Члан 1. (Предмет) Овом одлуком утврђују се корисници средстава, критеријуми, услови и начин додјеле средстава текућег гранта "Суфинансирање спортских манифестација" за годину. Члан 2. (Корисници средстава) (1) Право на додјелу средстава из члана 1. ове одлуке имају: а) Олимпијски комитет Босне и Херцеговине, б) Параолимпијски комитет Босне и Херцеговине, ц) Спортски савези на нивоу Босне и Херцеговине и ентитета, д) Спортски савези инвалидних лица на нивоу Босне и Херцеговине и ентитета, е) Спортски клубови у Босни и Херцеговини. (2) Програми за учешће спортиста, спортискиња, клубова и репрезентација може бити суфинансиран само кроз један правни субјекат из става (1) овог члана. (3) Текућим грантом "Суфинансирање спортских манифестација" за годину суфинансираће се и подржати програми у области спорта који су се одржали или ће се одржати у такмичарској години, а сходно критеријумима из Стратегије развоја спорта у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", број 86/10). Члан 3. (Општи и тематски критеријуми за вредновање поднесених захтјева корисника средстава) (1) Средства из текућег гранта "Суфинансирање спортских манифестација" за годину, додјељиваће се према критеријумима који су наведени у Стратегији развоја спорта у Босни и Херцеговини, те одредбама из Закона о спорту у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", бр. 27/08 и 102/09). (2) Општи критеријуми за вредновање поднесених захтјева корисника средстава текућег гранта "Суфинансирање спортских манифестација" за годину: a) Спортске манифестације за које су поднесени захтјеви за суфинансирање морају бити на календару такмичења међународних спортских федерација/асоцијација; б) Спортски савези Босне и Херцеговине и Олимпијски комитет Босне и Херцеговине морају имати и јавно објавити своје критеријуме у складу са ставом Стратегије развоја спорта у Босни и Херцеговини; ц) За организацију међународних такмичења у Босни и Херцеговини потребно је имати сагласност Министарства цивилних послова, а у складу са

2 Број 26 - Страна 2 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, чланом 54. Закона о спорту у Босни и Херцеговини; д) Финансијски и оперативни капацитети апликанта, укључујући процјену успјешно реализованих пројеката/програма, резултати до сада остварене сарадњe с међународним федерацијама/асоцијацијама из области спорта, те запажени остварени резултати из спорта на домаћем и међународном нивоу; е) Релевантност програмског приједлога, укључујући процјену усклађености програмског приједлога са стратешким документима у области спорта, ниво до којег програм одговара потребама директних корисника, те потенцијал програма да у своје активности укључи и неке угрожене категорије становништва (особе са инвалидитетом, мањине и сл.); ф) Буџет и трошковна ефективност активности, односно усклађеност предвиђених трошкова са укупним буџетом програма и јасна видљивост тражених средстава за сваку од планираних активности у оквиру програма. (3) Тематски критеријуми за вредновање поднесених захтјева корисника средстава текућег гранта "Суфинансирање спортских манифестација" за годину: а) Критеријуми за суфинансирање програма Олимпијског комитета Босне и Херцеговине: 1) програми који доприносе развоју врхунског спорта, 2) програми међународног представљања спорта Босне и Херцеговине и остваривање међународне спортске сарадње, афирмација спорта у земљи и ван ње, 3) програми одласка спортиста на међународна такмичења под организацијом и окриљем Међународног олимпијског комитета, 4) програми организације међународних спортских манифестација и такмичења из програма Међународног олимпијског комитета и Европског олимпијског комитета. б) Критеријуми за суфинансирање програма Параолимпијског комитета Босне и Херцеговине: 1) програми који доприносе развоју спорта са инвалидитетом, 2) програми међународног представљања спорта Босне и Херцеговине и остваривање међународне спортске сарадње, афирмација спорта у земљи и ван ње за лица са инвалидитетом, 3) програми одласка спортиста на међународна такмичења под организацијом и окриљем, Међународног параолимпијског комитета, 4) програми организације међународних спортских манифестација и такмичења из програма Међународног параолимпијског комитета. ц) Критеријуми за суфинансирање програма спортских савеза на нивоу Босне и Херцеговине и ентитета: 1) програми учешћа репрезентација Босне и Херцеговине на међународним спортским такмичењима под организацијом матичне свјетске и европске федерације/асоцијације, 2) програми који доприносе развоју врхунског спорта, 3) програми међународног представљања спорта Босне и Херцеговине, остваривање међународне спортске сарадње, афирмација спорта у земљи и ван ње, 4) програми омасовљења спорта и афирмација улоге спорта, 5) програми припрема спортиста за наступе на званичним такмичењима у организацији и под окриљем Међународног олимпијског комитета, Европског олимпијског комитета, Међународног параолимпијског комитета, 6) програми организације међународних спортских такмичења под окриљем матичних свјетских и европских спортских федерација, д) Критеријуми за суфинансирање програма спортских савеза инвалидних лица на нивоу Босне и Херцеговине и ентитета: 1) програми учешћа репрезентација Босне и Херцеговине на међународним спортским такмичењима под организацијом матичне свјетске и европске федерације/асоцијације инвалида, 2) програми који доприносе развоју спорта са инвалидитетом, 3) програми међународног представљања спорта Босне и Херцеговине, остваривање међународне спортске сарадње, афирмација спорта у земљи и ван ње лица са инвалидитетом, 4) програми омасовљења спорта и афирмација улоге спорта са инвалидитетом, 5) програми припрема спортиста за наступе на званичним такмичењима у организацији и под окриљем Међународног параолимпијског комитета, 6) програми организације међународних спортских такмичења под окриљем матичних свјетских и европских спортских федерација, е) Критеријуми за суфинансирање програма спортских клубова у Босни и Херцеговини: 1) успјеси спортских клубова на међународним спортским такмичењима у организацији међународних спортских асоцијација/федерација, 2) програми који доприносе развоју врхунског спорта у Босни и Херцеговини, 3) програми међународног представљања спорта Босне и Херцеговине, остваривање међународне спортске сарадње, афирмација спорта у земљи ван ње, 4) програми омасовљења спорта и афирмација спорта у друштву, посебно код младих, 5) програми укључивања хендикепираних лица и лица са инвалидитетом у спортске активности и манифестације (искључиво за спортске клубове лица са инвалидитетом) 6) програми наступа спортиста на клупским међународним такмичењима, под организацијом матичних међународних спортских федерација/асоцијација, 7) програми организације међународног спортског такмичења под окриљем матичне међународне спортске федерације.

3 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 3 Члан 4. (Изузеће) На додјелу средстава из члана 1. Одлуке немају право: (1) Програми организација која се баве било каквом профитабилном дјелатношћу. (2) Програми организација које су користиле средства текућих грантова претходне три године које реализује Министарство цивилних послова, а о томе нису поднијели извјештај у роковима прописаним чланом 9. став (8) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за годину ("Службени гласник БиХ", број 104/13). Члан 5. (Износ укупних средстава) Укупна расположива средства текућег гранта "Суфинансирање спортских манифестација" за годину утврђена су Законом о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за годину у износу од КМ. Члан 6. (Финансирање утврђених обавеза у области спорта и висина средстава) (1) Од укупног износа средстава из члана 5. ове одлуке Министарство цивилних послова извршиће распоред средстава за сљедеће намјене: а) Државну награду за спорт Босне и Херцеговине за годину, у износу до КМ, б) Избор спортисте године у организацији Радио - Телевизије Босне и Херцеговине (БХТ1) и дневног листа "Независне новине" за годину, у износу до КМ. (2) Преостали дио средстава у износу од КМ распоредиће се субјектима из члана 2. ове одлуке, а у складу са утврђеним критеријумима у овој одлуци и путем Јавног позива. (3) Подносилац захтјева може поднијети захтјев за програме суфинансирања спортских манифестација за годину у минималној вриједности од КМ и максималне вриједности до КМ. (4) Уколико неки програм својом величином и значајем захтијева већу финансијску подршку, подносилац захтјева се обраћа Савјету министара Босне и Херцеговине. Члан 7. (Објава гранта) Министарство цивилних послова ће објавити поступак и начин додјеле средстава из текућег гранта "Суфинансирање спортских манифестација" за текућу годину на web страници Министарства и у три дневна листа у трајању од 21 дана од дана објављивања. Члан 8. (Потребна документација и начин достављања) (1) Захтјеви за додјелу новчаних средстава из текућег гранта "Суфинансирање спортских манифестација" достављају се у затвореној коверти Министарству цивилних послова искључиво путем поште на адресу: Министарство цивилних послова БиХ за Јавни позив "Суфинансирање спортских манифестација" за годину, Трг БиХ 3, Сарајево (2) Уз захтјев се обавезно прилаже сљедећа документација: а) попуњен и потписан апликациони образац овјерен печатом подносиоца захтјева, б) увјерење о пореској регистрацији идентификациони број (овјерена копија), ц) рјешење о регистрацији подносиоца захтјева (овјерена копија), д) копија уговора са банком о отварању трансакционог рачуна (овјерена копија), е) финансијски план пројекта на обрасцу за буџет, с изворима прихода и очекиваним расходима (потписан од стране овлашћеног лица и овјерен печатом), ф) савези у одређеном спорту достављају потврду о чланству у међународној спортској асоцијацији, г) доказ да се спортска манифестација за коју се тражи суфинансирање налази на календару међународних спортских федерација/асоцијација, х) овјерен биланс стања и успјеха за претходну годину од стране Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АPIF-а), и) за одржавање међународних спортских такмичења у Босни и Херцеговини потребно је доставити претходно издату сагласност Министарства цивилних послова у складу са чланом 54. Закона о спорту у Босни и Херцеговини, ј) потписана и овјерена изјава подносиоца захтјева уколико је/није програм финансиран или суфинансиран од других нивоа власти и јавних предузећа која мора садржавати износ финансирања или суфинансирања. (3) Апликациони образац (прилог 1), Образац за буџет (прилог 2), Образац за извјештај (прилог 3) су саставни дио ове одлуке. Члан 9. (Комисија за разматрање захтјева) (1) Министар цивилних послова именује Комисију за разматрање захтјева на основу текућег гранта "Суфинансирање спортских манифестација" за годину која ће сачинити приједлог Одлуке о распореду средстава на основу текућег гранта. (2) Комисија за разматрање захтјева поднесених на основу текућег гранта "Суфинансирање спортских манифестација" за годину ће у року од 15 дана од дана затварања Јавног позива путем Министарства цивилних послова доставити приједлог Одлуке о распореду средстава Савјету министра Босне и Херцеговине. (3) Комисија задржава право да провјери тачност података наведених у захтјеву, те уколико су наведени подаци нетачни захтјев одбаци. (4) Комисија неће разматрати непотпуне и неблаговремене пријаве. Члан 10. (Начин бодовања) (1) Бодовање поднесених захтјева Комисија за разматрање захтјева по текућем гранту "Суфинансирање спортских манифестација" за годину ће извршити на основу Обрасца са табелом за бодовање који ће сачинити Комисија. (2) Комисија за разматрање захтјева по текућем гранту за "Суфинансирање спортских манифестација" за годину ће својим пословником о раду дефинисати минималан број бодова који програми морају добити како би били суфинансирани и подржани. (3) Чланови Комисије за разматрање захтјева по текућем гранту за "Суфинансирање спортских манифестација"

4 Број 26 - Страна 4 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, за годину појединачно ће извршити бодовање благовремених и потпуних захтјева. Члан 11. (Потписивање уговора) (1) Министарство цивилних послова ће са корисницима средстава након што Савјет министара Босне и Херцеговине усвоји Одлуку о расподјели средстава, те иста буде објављена у Службеном гласнику БиХ склопити уговор којим ће бити дефинисани услови, сврха уговора, коришћење средстава, одговорности уговорених страна и друга питања важна за имплементацију програма. (2) Административни трошкови за реализацију програма не могу прелазити 10% од укупног износа додијељених средстава. (3) Уколико корисник средстава не прихвати услове прописане Уговором из става (1) овог члана, губи право на коришћење средстава. Члан 12. (Подношење извјештаја) (1) Корисници средстава из члана 2. ове одлуке дужни су Министарству цивилних послова БиХ и Министарству финансија и трезора БиХ доставити извјештаје о намјенском утрошку средстава у складу са чланом 9. став (8) Закона о Буџету институција и међународних обавеза Босне и Херцеговине, а према Обрасцу за извјештај (прилог 3). (2) Корисник средстава дужан је водити издвојену документацију о реализацији програма који се финансира, а у случају потребе, исту учини доступном за разматрање и контролу од стране Министарства или другог лица или органа којег овласти Савјет министара Босне и Херцеговине. Члан 13. (Евалуација) (1) Евалуација програма се врши по њиховом завршетку на бази достављеног комплетног извјештаја. (2) Министар цивилних послова може формирати посебну комисију која ће извршити евалуацију утрошка додијељених средстава према методи случајног узорка. (3) Уколико се установи ненамјенско трошење дозначених средстава апликант је дужан извршити поврат цјелокупног износа дозначених средстава на Јединствени рачун трезора БиХ у року од 30 дана од дана када Министарство писаним путем то од њега затражи, у супротном покренуће се поступак пред надлежним органом против апликанта који није оправдао дозначена средства и забрањује се аплицирање истом на конкурсе и јавне позиве које расписује Министарство у периоду од 3 године. (4) Уколико корисник није утрошио цјелокупна дозначена средства за реализацију одобреног програма, дужан је да изврши поврат неутрошених средстава уплатом истих на Јединствени рачун трезора БиХ у року од 30 дана од дана завршетка програма уз образложење. Након 30 дана уколико се средства не уплате покреће се поступак пред надлежним органом против апликанта који није оправдао дозначена средства и забрањује се аплицирање истом на конкурсе и јавне позиве које расписује Министарство у периоду од 3 године. Члан 14. (Ступање на снагу) Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ". СМ број 32/ марта године Сарајево Предсједавајући Савјета министара БиХ Вјекослав Беванда, с. р.

5 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 5

6 Број 26 - Страна 6 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

7 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 7

8 Број 26 - Страна 8 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

9 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 9

10 Број 26 - Страна 10 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

11 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 11

12 Број 26 - Страна 12 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

13 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 13

14 Број 26 - Страна 14 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

15 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 15

16 Број 26 - Страна 16 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

17 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 17

18 Број 26 - Страна 18 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

19 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 19

20 Број 26 - Страна 20 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

21 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 21 Na osnovu člana 9. stav (6) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 104/13), člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i Strategije razvoja sporta u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 86/10) na prijedlog Ministarstva civilnih poslova, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 88. sjednici održanoj godine, donijelo je ODLUKU O KRITERIJIMA ZA RASPORED SREDSTAVA TEKUĆEG GRANTA "SUFINANSIRANJE SPORTSKIH MANIFESTACIJA" ZA GODINU Član 1. (Predmet) Ovom odlukom utvrđuju se korisnici sredstava, kriteriji, uvjeti i način dodjele sredstava tekućeg granta "Sufinansiranje sportskih manifestacija" za godinu. Član 2. (Korisnici sredstava) (1) Pravo na dodjelu sredstava iz člana 1. ove odluke imaju: a) Olimpijski komitet Bosne i Hercegovine, b) Paraolimpijski komitet Bosne i Hercegovine, c) Sportski savezi na nivou Bosne i Hercegovine i entiteta, d) Sportski savezi invalidnih lica na nivou Bosne i Hercegovine i entiteta, e) Sportski klubovi u Bosni i Hercegovini. (2) Programi za učešće sportista, sportiskinja, klubova i reprezentacija može biti sufinansiran samo kroz jedan pravni subjekat iz stava (1) ovog člana. (3) Tekućim grantom "Sufinansiranje sportskih manifestacija" za godinu sufinansirat će se i podržati programi u oblasti sporta koji su se održali ili će se održati u takmičarskoj godini, a shodno kriterijima iz Strategije razvoja sporta u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 86/10). Član 3. (Opći i tematski kriteriji za vrednovanje podnesenih zahtjeva korisnika sredstava) (1) Sredstva iz tekućeg granta "Sufinansiranje sportskih manifestacija" za godinu, dodjeljivat će se prema kriterijima koji su navedeni u Strategiji razvoja sporta u Bosni i Hercegovini, te odredbama iz Zakona o sportu u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 27/08 i 102/09). (2) Opći kriteriji za vrednovanje podnesenih zahtjeva korisnika sredstava tekućeg granta "Sufinansiranje sportskih manifestacija" za godinu: a) Sportske manifestacije za koje su podneseni zahtjevi za sufinansiranje moraju biti na kalendaru takmičenja međunarodnih sportskih federacija/asocijacija; b) Sportski savezi Bosne i Hercegovine i Olimpijski komitet Bosne i Hercegovine moraju imati i javno objaviti svoje kriterije u skladu sa stavom Strategije razvoja sporta u Bosni i Hercegovini; c) Za organizaciju međunarodnih takmičenja u Bosni i Hercegovini potrebno je imati saglasnost Ministarstva civilnih poslova, a u skladu sa članom 54. Zakona o sportu u Bosni i Hercegovini; d) Finansijski i operativni kapaciteti aplikanta, uključujući procjenu uspješno realiziranih projekata/programa, rezultati do sada ostvarene saradnje s međunarodnim federacijama/ asocijacijama iz oblasti sporta, te zapaženi ostvareni rezultati iz sporta na domaćem i međunarodnom nivou; e) Relevantnost programskog prijedloga, uključujuči procjenu usklađenosti programskog prijedloga sa strateškim dokumentima u oblasti sporta, nivo do kojeg program odgovara potrebama direktnih korisnika, te potencijal programa da u svoje aktivnosti uključi i neke ugrožene kategorije stanovništva (osobe sa invaliditetom, manjine i sl.); f) Budžet i troškovna efektivnost aktivnosti, odnosno usklađenost predviđenih troškova sa ukupnim budžetom programa i jasna vidljivost traženih sredstava za svaku od planiranih aktivnosti u okviru programa. (3) Tematski kriteriji za vrednovanje podnesenih zahtjeva korisnika sredstava tekućeg granta "Sufinansiranje sportskih manifestacija" za godinu: a) Kriteriji za sufinansiranje programa Olimpijskog komiteta Bosne i Hercegovine: 1) programi koji doprinose razvoju vrhunskog sporta, 2) programi međunarodnog predstavljanja sporta Bosne i Hercegovine i ostvarivanje međunarodne sportske saradnje, afirmacija sporta u zemlji i van nje, 3) programi odlaska sportista na međunarodna takmičenja pod organizacijom i okriljem Međunarodnog olimpijskog komiteta, 4) programi organizacije međunarodnih sportskih manifestacija i takmičenja iz programa Međunarodnog olimpijskog komiteta i Evropskog olimpijskog komiteta. b) Kriteriji za sufinansiranje programa Paraolimpijskog komiteta Bosne i Hercegovine: 1) programi koji doprinose razvoju sporta sa invaliditetom, 2) programi međunarodnog predstavljanja sporta Bosne i Hercegovine i ostvarivanje međunarodne sportske saradnje, afirmacija sporta u zemlji i van nje za lica sa invaliditetom, 3) programi odlaska sportista na međunarodna takmičenja pod organizacijom i okriljem, Međunarodnog paraolimpijskog komiteta, 4) programi organizacije međunarodnih sportskih manifestacija i takmičenja iz programa Međunarodnog paraolimpijskog komiteta. c) Kriteriji za sufinansiranje programa sportskih saveza na nivou Bosne i Hercegovine i entiteta: 1) programi učešća reprezentacija Bosne i Hercegovine na međunarodnim sportskim takmičenjima pod organizacijom matične svjetske i evropske federacije/asocijacije, 2) programi koji doprinose razvoju vrhunskog sporta, 3) programi međunarodnog predstavljanja sporta Bosne i Hercegovine, ostvarivanje međunarodne sportske saradnje, afirmacija sporta u zemlji i van nje, 4) programi omasovljenja sporta i afirmacija uloge sporta, 5) programi priprema sportista za nastupe na zvaničnim takmičenjima u organizaciji i pod okriljem Međunarodnog olimpijskog komiteta,

22 Број 26 - Страна 22 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, Evropskog olimpijskog komiteta, Međunarodnog paraolimpijskog komiteta, 6) programi organizacije međunarodnih sportskih takmičenja pod okriljem matičnih svjetskih i evropskih sportskih federacija. d) Kriteriji za sufinansiranje programa sportskih saveza invalidnih lica na nivou Bosne i Hercegovine i entiteta: 1) programi učešća reprezentacija Bosne i Hercegovine na međunarodnim sportskim takmičenjima pod organizacijom matične svjetske i evropske federacije/asocijacije invalida, 2) programi koji doprinose razvoju sporta sa invaliditetom, 3) programi međunarodnog predstavljanja sporta Bosne i Hercegovine, ostvarivanje međunarodne sportske saradnje, afirmacija sporta u zemlji i van nje lica sa invaliditetom, 4) programi omasovljenja sporta i afirmacija uloge sporta sa invaliditetom, 5) programi priprema sportista za nastupe na zvaničnim takmičenjima u organizaciji i pod okriljem Međunarodnog paraolimpijskog komiteta, 6) programi organizacije međunarodnih sportskih takmičenja pod okriljem matičnih svjetskih i evropskih sportskih federacija. e) Kriteriji za sufinansiranje programa sportskih klubova u Bosni i Hercegovini: 1) uspjesi sportskih klubova na međunarodnim sportskim takmičenjima u organizaciji međunarodnih sportskih asocijacija/federacija, 2) programi koji doprinose razvoju vrhunskog sporta u Bosni i Hercegovini, 3) programi međunarodnog predstavljanja sporta Bosne i Hercegovine, ostvarivanje međunarodne sportske saradnje, afirmacija sporta u zemlji i van nje, 4) programi omasovljenja sporta i afirmacija sporta u društvu, posebno kod mladih, 5) programi uključivanja hendikepiranih lica i lica sa invaliditetom u sportske aktivnosti i manifestacije (isključivo za sportske klubove lica sa invaliditetom), 6) programi nastupa sportista na klupskim međunarodnim takmičenjima, pod organizacijom matičnih međunarodnih sportskih federacija/asocijacija, 7) programi organizacije međunarodnog sportskog takmičenja pod okriljem matične međunarodne sportske federacije. Član 4. (Izuzeće) Na dodjelu sredstava iz člana 1. Odluke nemaju pravo: (1) Programi organizacija koja se bave bilo kakvom profitabilnom djelatnošću. (2) Programi organizacija koje su koristile sredstva tekućih grantova prethodne tri godine koje realizira Ministarstvo civilnih poslova, a o tome nisu podnijeli izvještaj u rokovima propisanim članom 9. stav (8) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 104/13). Član 5. (Iznos ukupnih sredstava) Ukupna raspoloživa sredstva tekućeg granta "Sufinansiranje sportskih manifestacija" za godinu utvrđena su Zakonom o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za godinu u iznosu od KM. Član 6. (Finansiranje utvrđenih obaveza u oblasti sporta i visina sredstava) (1) Od ukupnog iznosa sredstava iz člana 5. ove odluke Ministarstvo civilnih poslova izvršit će raspored sredstava za sljedeće namjene: a) Državnu nagradu za sport Bosne i Hercegovine za godinu, u iznosu do KM, b) Izbor sportiste godine u organizaciji Radio - Televizije Bosne i Hercegovine (BHT1) i dnevnog lista "Nezavisne novine" za godinu, u iznosu do KM. (2) Preostali dio sredstava u iznosu od KM rasporedit će se subjektima iz člana 2. ove оdluke, a u skladu sa utvrđenim kriterijima u ovoj odluci i putem Javnog poziva. (3) Podnositelj zahtjeva može podnijeti zahtjev za programe sufinansiranja sportskih manifestacija za godinu u minimalnoj vrijednosti od KM i maksimalne vrijednosti do KM. (4) Ukoliko neki program svojom veličinom i značajem zahtijeva veću finansijsku podršku, podnositelj zahtjeva se obraća Vijeću ministara Bosne i Hercegovine. Član 7. (Objava granta) Ministarstvo civilnih poslova će objaviti postupak i način dodjele sredstava iz tekućeg granta "Sufinansiranje sportskih manifestacija" za tekuću godinu na web stranici Ministarstva i u tri dnevna lista u trajanju od 21 dana od dana objavljivanja. Član 8. (Potrebna dokumentacija i način dostavljanja) (1) Zahtjevi za dodjelu novčanih sredstava iz tekućeg granta "Sufinansiranje sportskih manifestacija" dostavljaju se u zatvorenoj koverti Ministarstvu civilnih poslova isključivo putem pošte na adresu: Ministarstvo civilnih poslova BiH za Javni poziv "Sufinansiranje sportskih manifestacija" za godinu Trg BiH 3, Sarajevo (2) Uz zahtjev se obavezno prilaže sljedeća dokumentacija: a) popunjen i potpisan aplikacioni obrazac ovjeren pečatom podnositelja zahtjeva, b) uvjerenje o poreskoj registraciji identifikacioni broj (ovjerena kopija), c) rješenje o registraciji podnositelja zahtjeva (ovjerena kopija), d) kopija ugovora sa bankom o otvaranju transakcionog računa (ovjerena kopija), e) finansijski plan projekta na obrascu za budžet, s izvorima prihoda i očekivanim rashodima (potpisan od strane ovlaštenog lica i ovjeren pečatom), f) savezi u određenom sportu dostavljaju potvrdu o članstvu u međunarodnoj sportskoj asocijaciji, g) dokaz da se sportska manifestacija za koju se traži sufinansiranje nalazi na kalendaru međunarodnih sportskih federacija/asocijacija, h) ovjeren Bilans stanja i uspjeha za prethodnu godinu od strane Agencije za posredničke, informatičke i finansijske usluge (APIF-a),

23 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 23 i) za održavanje međunarodnih sportskih takmičenja u Bosni i Hercegovini potrebno je dostaviti prethodno izdatu saglasnost Ministarstva civilnih poslova u skladu sa članom 54. Zakona o sportu u Bosni i Hercegovini, j) potpisana i ovjerena izjava podnositelja zahtjeva ukoliko je/nije program finansiran ili sufinansiran od drugih nivoa vlasti i javnih preduzeća koja mora sadržavati iznos finansiranja ili sufinansiranja. (3) Aplikacioni obrazac (prilog 1), Obrazac za budžet (prilog 2), Obrazac za izvještaj (prilog 3) su sastavni dio ove odluke. Član 9. (Komisija za razmatranje zahtjeva) (1) Ministar civilnih poslova imenuje Komisiju za razmatranje zahtjeva na osnovu tekućeg granta "Sufinansiranje sportskih manifestacija" za godinu koja će sačiniti prijedlog Odluke o rasporedu sredstava na osnovu tekućeg granta. (2) Komisija za razmatranje zahtjeva podnesenih na osnovu tekućeg granta "Sufinansiranje sportskih manifestacija" za godinu će u roku od 15 dana od dana zatvaranja Javnog poziva putem Ministarstva civilnih poslova dostaviti prijedlog Odluke o rasporedu sredstava Vijeću ministra Bosne i Hercegovine. (3) Komisija zadržava pravo da provjeri tačnost podataka navedenih u zahtjevu, te ukoliko su navedeni podaci netačni zahtjev odbaci. (4) Komisija neće razmatrati nepotpune i neblagovremene prijave. Član 10. (Način bodovanja) (1) Bodovanje podnesenih zahtjeva Komisija za razmatranje zahtjeva po tekućem grantu "Sufinansiranje sportskih manifestacija" za godinu će izvršiti na osnovu Obrasca sa tabelom za bodovanje koji će sačiniti Komisija. (2) Komisija za razmatranje zahtjeva po tekućem grantu za "Sufinansiranje sportskih manifestacija" za godinu će svojim poslovnikom o radu definirati minimalan broj bodova koji programi moraju dobiti kako bi bili sufinansirani i podržani. (3) Članovi Komisije za razmatranje zahtjeva po tekućem grantu za "Sufinansiranje sportskih manifestacija" za godinu pojedinačno će izvršiti bodovanje blagovremenih i potpunih zahtjeva. Član 11. (Potpisivanje ugovora) (1) Ministarstvo civilnih poslova će sa korisnicima sredstava nakon što Vijeće ministara Bosne i Hercegovine usvoji Odluku o raspodjeli sredstava, te ista bude objavljena u Službenom glasniku BiH sklopiti ugovor kojim će biti definirani uvjeti, svrha ugovora, korištenje sredstava, odgovornosti ugovorenih strana i druga pitanja važna za implementaciju programa. (2) Administrativni troškovi za realizaciju programa ne mogu prelaziti 10% od ukupnog iznosa dodijeljenih sredstava. (3) Ukoliko korisnik sredstava ne prihvati uvjete propisane Ugovorom iz stava (1) ovog člana, gubi pravo na korištenje sredstava. Član 12. (Podnošenje izvještaja) (1) Korisnici sredstava iz člana 2. ove odluke dužni su Ministarstvu civilnih poslova BiH i Ministarstvu finansija i trezora BiH dostaviti izvještaje o namjenskom utrošku sredstava u skladu sa članom 9. stav (8) Zakona o Budžetu institucija i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine, a prema Obrascu za izvještaj (prilog 3). (2) Korisnik sredstava dužan je voditi izdvojenu dokumentaciju o realizaciji programa koji se finansira, a u slučaju potrebe, istu učini dostupnom za razmatranje i kontrolu od strane Ministarstva ili drugog lica ili organa kojeg ovlasti Vijeće ministara Bosne i Hercegovine. Član 13. (Evaluacija) (1) Evaluacija programa se vrši po njihovom završetku na bazi dostavljenog kompletnog izvještaja. (2) Ministar civilnih poslova može formirati posebnu komisiju koja će izvršiti evaluaciju utroška dodijeljenih sredstava prema metodi slučajnog uzorka. (3) Ukoliko se ustanovi nenamjensko trošenje doznačenih sredstava aplikant je dužan izvršiti povrat cjelokupnog iznosa doznačenih sredstava na Jedinstveni račun trezora BiH u roku od 30 dana od dana kada Ministarstvo pisanim putem to od njega zatraži, u suprotnom pokrenuće se postupak pred nadležnim organom protiv aplikanta koji nije opravdao doznačena sredstva i zabranjuje se apliciranje istom na konkurse i javne pozive koje raspisuje Ministarstvo u periodu od 3 godine. (4) Ukoliko korisnik nije utrošio cjelokupna doznačena sredstva za realizaciju odobrenog programa, dužan je da izvrši povrat neutrošenih sredstava uplatom istih na Jedinstveni račun trezora BiH u roku od 30 dana od dana završetka programa uz obrazloženje. Nakon 30 dana ukoliko se sredstva ne uplate pokreće se postupak pred nadležnim organom protiv aplikanta koji nije opravdao doznačena sredstva i zabranjuje se apliciranje istom na konkurse i javne pozive koje raspisuje Ministarstvo u periodu od 3 godine. Član 14. (Stupanje na snagu) Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". VM broj 32/ marta godine Sarajevo Predsjedavajući Vijeća ministara BiH Vjekoslav Bevanda, s. r.

24 Број 26 - Страна 24 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

25 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 25

26 Број 26 - Страна 26 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

27 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 27

28 Број 26 - Страна 28 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

29 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 29

30 Број 26 - Страна 30 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

31 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 31

32 Број 26 - Страна 32 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

33 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 33

34 Број 26 - Страна 34 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

35 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 35

36 Број 26 - Страна 36 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

37 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 37

38 Број 26 - Страна 38 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

39 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 39

40 Број 26 - Страна 40 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, Na temelju članka 9. stavak (6) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 104/13), članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i Strategije razvoja sporta u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 86/10) na prijedlog Ministarstva civilnih poslova, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 88. sjednici održanoj godine, donijelo je ODLUKU O KRITERIJIMA ZA RASPORED SREDSTAVA TEKUĆEG GRANTA "SUFINANCIRANJE SPORTSKIH MANIFESTACIJA" ZA GODINU Članak 1. (Predmet) Ovom odlukom utvrđuju se korisnici sredstava, kriteriji, uvjeti i način dodjele sredstava tekućeg granta "Sufinanciranje sportskih manifestacija" za godinu. Članak 2. (Korisnici sredstava) (1) Pravo na dodjelu sredstava iz članka 1. ove odluke imaju: a) Olimpijski komitet Bosne i Hercegovine, b) Paraolimpijski komitet Bosne i Hercegovine, c) Sportski savezi na razini Bosne i Hercegovine i entiteta, d) Sportski savezi invalidnih osoba na razini Bosne i Hercegovine i entiteta, e) Sportski klubovi u Bosni i Hercegovini. (2) Programi za sudjelovanje sportaša, sportašica, klubova i reprezentacija može biti sufinanciran samo kroz jedan pravni subjekat iz stavka (1) ovog članka. (3) Tekućim grantom "Sufinanciranje sportskih manifestacija" za godinu sufinancirat će se i podržati programi u području sporta koji su se održali ili će se održati u natjecateljskoj godini, a shodno kriterijima iz Strategije razvoja sporta u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 86/10). Članak 3. (Opći i tematski kriteriji za vrednovanje podnesenih zahtjeva korisnika sredstava) (1) Sredstva iz tekućeg granta "Sufinanciranje sportskih manifestacija" za godinu, dodjeljivat će se prema kriterijima koji su navedeni u Strategiji razvoja sporta u Bosni i Hercegovini, te odredbama iz Zakona o sportu u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 27/08 i 102/09). (2) Opći kriteriji za vrednovanje podnesenih zahtjeva korisnika sredstava tekućeg granta "Sufinanciranje sportskih manifestacija" za godinu: a) Sportske manifestacije za koje su podneseni zahtjevi za sufinanciranje moraju biti na kalendaru natjecanja međunarodnih sportskih federacija/asocijacija; b) Sportski savezi Bosne i Hercegovine i Olimpijski komitet Bosne i Hercegovine moraju imati i javno objaviti svoje kriterije sukladno stavku Strategije razvoja sporta u Bosni i Hercegovini; c) Za organizaciju međunarodnih natjecanja u Bosni i Hercegovini potrebno je imati suglasnost Ministarstva civilnih poslova, a sukladno članku 54. Zakona o sportu u Bosni i Hercegovini; d) Financijski i operativni kapaciteti aplikanta, uključujući procjenu uspješno realiziranih projekata/programa, rezultati do sada ostvarene suradnje s međunarodnim federacijama/asocijacijama iz područja sporta, te zapaženi ostvareni rezultati iz sporta na domaćoj i međunarodnoj razini; e) Relevantnost programskog prijedloga, uključujuči procjenu usklađenosti programskog prijedloga sa strateškim dokumentima u području sporta, razina do koje program odgovara potrebama izravnih korisnika, te potencijal programa da u svoje aktivnosti uključi i neke ugrožene kategorije stanovništva (osobe sa invaliditetom, manjine i sl.); f) Proračun i troškovna efektivnost aktivnosti, odnosno usklađenost predviđenih troškova sa ukupnim proračunom programa i jasna vidljivost traženih sredstava za svaku od planiranih aktivnosti u okviru programa. (3) Tematski kriteriji za vrednovanje podnesenih zahtjeva korisnika sredstava tekućeg granta "Sufinanciranje sportskih manifestacija" za godinu: a) Kriteriji za sufinanciranje programa Olimpijskog komiteta Bosne i Hercegovine: 1) programi koji doprinose razvoju vrhunskog sporta, 2) programi međunarodnog predstavljanja sporta Bosne i Hercegovine i ostvarivanje međunarodne sportske suradnje, afirmacija sporta u zemlji i izvan nje, 3) programi odlaska sportaša na međunarodna natjecanja pod organizacijom i okriljem Međunarodnog olimpijskog komiteta, 4) programi organizacije međunarodnih sportskih manifestacija i natjecanja iz programa Međunarodnog olimpijskog komiteta i Europskog olimpijskog komiteta. b) Kriteriji za sufinanciranje programa Paraolimpijskog komiteta Bosne i Hercegovine: 1) programi koji doprinose razvoju sporta sa invaliditetom, 2) programi međunarodnog predstavljanja sporta Bosne i Hercegovine i ostvarivanje međunarodne sportske suradnje, afirmacija sporta u zemlji i izvan nje za osobe sa invaliditetom, 3) programi odlaska sportaša na međunarodna natjecanja pod organizacijom i okriljem, Međunarodnog paraolimpijskog komiteta, 4) programi organizacije međunarodnih sportskih manifestacija i natjecanja iz programa Međunarodnog paraolimpijskog komiteta. c) Kriteriji za sufinanciranje programa sportskih saveza na razini Bosne i Hercegovine i entiteta: 1) programi sudjelovanja reprezentacija Bosne i Hercegovine na međunarodnim sportskim natjecanjima pod organizacijom matične svjetske i europske federacije/ asocijacije, 2) programi koji doprinose razvoju vrhunskog sporta, 3) programi međunarodnog predstavljanja sporta Bosne i Hercegovine, ostvarivanje međunarodne sportske suradnje, afirmacija sporta u zemlji i izvan nje, 4) programi omasovljenja sporta i afirmacija uloge sporta, 5) programi priprema sportaša za nastupe na zvaničnim natjecanjima u organizaciji i pod okriljem Međunarodnog olimpijskog komiteta,

41 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 41 Europskog olimpijskog komiteta, Međunarodnog paraolimpijskog komiteta, 6) programi organizacije međunarodnih sportskih natjecanja pod okriljem matičnih svjetskih i europskih sportskih federacija, d) Kriteriji za sufinanciranje programa sportskih saveza invalidnih osoba na razini Bosne i Hercegovine i entiteta: 1) programi sudjelovanja reprezentacija Bosne i Hercegovine na međunarodnim sportskim natjecanjima pod organizacijom matične svjetske i europske federacije/asocijacije invalida, 2) programi koji doprinose razvoju sporta sa invaliditetom, 3) programi međunarodnog predstavljanja sporta Bosne i Hercegovine, ostvarivanje međunarodne sportske suradnje, afirmacija sporta u zemlji i izvan nje osoba sa invaliditetom, 4) programi omasovljenja sporta i afirmacija uloge sporta sa invaliditetom, 5) programi priprema sportaša za nastupe na zvaničnim natjecanjima u organizaciji i pod okriljem Međunarodnog paraolimpijskog komiteta, 6) programi organizacije međunarodnih sportskih natjecanja pod okriljem matičnih svjetskih i europskih sportskih federacija. e) Kriteriji za sufinanciranje programa sportskih klubova u Bosni i Hercegovini: 1) uspjesi sportskih klubova na međunarodnim sportskim natjecanjima u organizaciji međunarodnih sportskih asocijacija/federacija, 2) programi koji doprinose razvoju vrhunskog sporta u Bosni i Hercegovini, 3) programi međunarodnog predstavljanja sporta Bosne i Hercegovine, ostvarivanje međunarodne sportske suradnje, afirmacija sporta u zemlji i izvan nje, 4) programi omasovljenja sporta i afirmacija sporta u društvu, posebice kod mladih, 5) programi uključivanja hendikepiranih osoba i osoba sa invaliditetom u sportske aktivnosti i manifestacije (isključivo za sportske klubove osoba sa invaliditetom) 6) programi nastupa sportaša na klupskim međunarodnim natjecanjima, pod organizacijom matičnih međunarodnih sportskih federacija/ asocijacija, 7) programi organizacije međunarodnog sportskog natjecanja pod okriljem matične međunarodne sportske federacije. Članak 4. (Izuzeće) Na dodjelu sredstava iz članka 1. Odluke nemaju pravo: (1) Programi organizacija koja se bave bilo kakvom profitabilnom djelatnošću. (2) Programi organizacija koje su koristile sredstva tekućih grantova prethodne tri godine koje realizira Ministarstvo civilnih poslova, a o tome nisu podnijeli izvješće u rokovima propisanim člankom 9. stavak (8) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 104/13). Članak 5. (Iznos ukupnih sredstava) Ukupna raspoloživa sredstva tekućeg granta "Sufinanciranje sportskih manifestacija" za godinu utvrđena su Zakonom o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za godinu u iznosu od KM. Članak 6. (Financiranje utvrđenih obveza u području sporta i visina sredstava) (1) Od ukupnog iznosa sredstava iz članka 5. ove odluke Ministarstvo civilnih poslova izvršit će raspored sredstava za sljedeće namjene: a) Državnu nagradu za sport Bosne i Hercegovine za godinu, u iznosu do KM, b) Izbor sportaša godine u organizaciji Radio - Televizije Bosne i Hercegovine (BHT1) i dnevnog lista "Nezavisne novine" za godinu, u iznosu do KM. (2) Preostali dio sredstava u iznosu od KM rasporedit će se subjektima iz članka 2. ove odluke, a sukladno utvrđenim kriterijima u ovoj odluci i putem Javnog poziva. (3) Podnositelj zahtjeva može podnijeti zahtjev za programe sufinanciranja sportskih manifestacija za godinu u minimalnoj vrijednosti od KM i maksimalne vrijednosti do KM. (4) Ukoliko neki program svojom veličinom i značajem zahtijeva veću financijsku potporu, podnositelj zahtjeva se obraća Vijeću ministara Bosne i Hercegovine. Članak 7. (Objava granta) Ministarstvo civilnih poslova će objaviti postupak i način dodjele sredstava iz tekućeg granta "Sufinanciranje sportskih manifestacija" za tekuću godinu na web stranici Ministarstva i u tri dnevna lista u trajanju od 21 dana od dana objavljivanja. Članak 8. (Potrebna dokumentacija i način dostavljanja) (1) Zahtjevi za dodjelu novčanih sredstava iz tekućeg granta "Sufinanciranje sportskih manifestacija" dostavljaju se u zatvorenoj koverti Ministarstvu civilnih poslova isključivo putem pošte na adresu: Ministarstvo civilnih poslova BiH za Javni poziv "Sufinanciranje sportskih manifestacija" za godinu, Trg BiH 3, Sarajevo (2) Uz zahtjev se obvezno prilaže sljedeća dokumentacija: a) popunjen i potpisan aplikacijski obrazac ovjeren pečatom podnositelja zahtjeva, b) uvjerenje o poreskoj registraciji identifikacijski broj (ovjerena preslika), c) rješenje o registraciji podnositelja zahtjeva (ovjerena preslika), d) preslika ugovora sa bankom o otvaranju transakcijskog računa (ovjerena preslika), e) financijski plan projekta na obrascu za proračun, s izvorima prihoda i očekivanim rashodima (potpisan od strane ovlaštene osobe i ovjeren pečatom), f) savezi u određenom sportu dostavljaju potvrdu o članstvu u međunarodnoj sportskoj asocijaciji, g) dokaz da se sportska manifestacija za koju se traži sufinanciranje nalazi na kalendaru međunarodnih sportskih federacija/asocijacija, h) ovjerena bilanca stanja i uspjeha za prethodnu godinu od strane Agencije za posredničke, informatičke i financijske usluge (APIF-a),

42 Број 26 - Страна 42 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, i) za održavanje međunarodnih sportskih natjecanja u Bosni i Hercegovini potrebno je dostaviti prethodno izdanu suglasnost Ministarstva civilnih poslova sukladno članku 54. Zakona o sportu u Bosni i Hercegovini, j) potpisana i ovjerena izjava podnositelja zahtjeva ukoliko je/nije program financiran ili sufinanciran od drugih razina vlasti i javnih poduzeća koja mora sadržavati iznos financiranja ili sufinanciranja, (3) Aplikacijski obrazac (privitak 1), Obrazac za proračun (privitak 2), Obrazac za izvješće (privitak 3) su sastavni dio ove odluke. Članak 9. (Povjerenstvo za razmatranje zahtjeva) (1) Ministar civilnih poslova imenuje Povjerenstvo za razmatranje zahtjeva na temelju tekućeg granta "Sufinanciranje sportskih manifestacija" za godinu koja će sačiniti prijedlog Odluke o rasporedu sredstava na temelju tekućeg granta. (2) Povjerenstvo za razmatranje zahtjeva podnesenih na temelju tekućega granta "Sufinanciranje sportskih manifestacija" za godinu će u roku od 15 dana od dana zatvaranja Javnog poziva putem Ministarstva civilnih poslova dostaviti prijedlog Odluke o rasporedu sredstava Vijeću ministra Bosne i Hercegovine. (3) Povjerenstvo zadržava pravo da provjeri točnost podataka navedenih u zahtjevu, te ukoliko su navedeni podaci netočni zahtjev odbaci. (4) Povjerenstvo neće razmatrati nepotpune i neblagovremene prijave. Članak 10. (Način bodovanja) (1) Bodovanje podnesenih zahtjeva Povjerenstvo za razmatranje zahtjeva po tekućem grantu "Sufinanciranje sportskih manifestacija" za godinu će izvršiti na temelju Obrasca sa tablicom za bodovanje koji će sačiniti Povjerenstvo. (2) Povjerenstvo za razmatranje zahtjeva po tekućem grantu za "Sufinanciranje sportskih manifestacija" za godinu će svojim poslovnikom o radu definirati minimalan broj bodova koji programi moraju dobiti kako bi bili sufinancirani i podržani. (3) Članovi Povjerenstva za razmatranje zahtjeva po tekućem grantu za "Sufinanciranje sportskih manifestacija" za godinu pojedinačno će izvršiti bodovanje blagovremenih i potpunih zahtjeva. Članak 11. (Potpisivanje ugovora) (1) Ministarstvo civilnih poslova će sa korisnicima sredstava nakon što Vijeće ministara Bosne i Hercegovine usvoji Odluku o raspodjeli sredstava, te ista bude objavljena u "Službenom glasniku BiH" sklopiti ugovor kojim će biti definirani uvjeti, svrha ugovora, korištenje sredstava, odgovornosti ugovorenih strana i druga pitanja važna za implementaciju programa. (2) Administrativni troškovi za realizaciju programa ne mogu prelaziti 10% od ukupnog iznosa dodijeljenih sredstava. (3) Ukoliko korisnik sredstava ne prihvati uvjete propisane Ugovorom iz stavka (1) ovog članka, gubi pravo na korištenje sredstava. Članak 12. (Podnošenje izvješća) (1) Korisnici sredstava iz članka 2. ove odluke dužni su Ministarstvu civilnih poslova BiH i Ministarstvu financija i trezora BiH dostaviti izvješća o namjenskom utrošku sredstava sukladno članku 9. stavak (8) Zakona o Proračunu institucija i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine, a prema Obrascu za izvješće (privitak 3). (2) Korisnik sredstava dužan je voditi izdvojenu dokumentaciju o realizaciji programa koji se financira, a u slučaju potrebe, istu učini dostupnom za razmatranje i kontrolu od strane Ministarstva ili druge osobe ili tijela koje ovlasti Vijeće ministara Bosne i Hercegovine. Članak 13. (Evaluacija) (1) Evaluacija programa se vrši po njihovom završetku na bazi dostavljenog kompletnog izvješća. (2) Ministar civilnih poslova može formirati posebno povjerenstvo koje će izvršiti evaluaciju utroška dodijeljenih sredstava prema metodi slučajnog uzorka. (3) Ukoliko se ustanovi nenamjensko trošenje doznačenih sredstava aplikant je dužan izvršiti povrat cjelokupnog iznosa doznačenih sredstava na Jedinstveni račun trezora BiH u roku od 30 dana od dana kada Ministarstvo pisanim putem to od njega zatraži, u suprotnom pokrenut će se postupak pred nadležnim tijelom protiv aplikanta koji nije opravdao doznačena sredstva i zabranjuje se apliciranje istom na natječaje i javne pozive koje raspisuje Ministarstvo u razdoblju od 3 godine. (4) Ukoliko korisnik nije utrošio cjelokupna doznačena sredstva za realizaciju odobrenog programa, dužan je da izvrši povrat neutrošenih sredstava uplatom istih na Jedinstveni račun trezora BiH u roku od 30 dana od dana završetka programa uz obrazloženje. Nakon 30 dana ukoliko se sredstva ne uplate pokreće se postupak pred nadležnim tijelom protiv aplikanta koji nije opravdao doznačena sredstva i zabranjuje se apliciranje istom na natječaje i javne pozive koje raspisuje Ministarstvo u razdoblju od 3 godine. Članak 14. (Stupanje na snagu) Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". VM broj 32/ ožujka godine Sarajevo Predsjedatelj Vijeća ministara BiH Vjekoslav Bevanda, v. r.

43 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 43

44 Број 26 - Страна 44 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

45 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 45

46 Број 26 - Страна 46 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

47 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 47

48 Број 26 - Страна 48 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

49 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 49

50 Број 26 - Страна 50 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

51 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 51

52 Број 26 - Страна 52 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

53 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 53

54 Број 26 - Страна 54 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

55 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 55

56 Број 26 - Страна 56 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

57 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 57

58 Број 26 - Страна 58 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

59 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна На основу члана 17. Закона о финансирању институција Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 и 32/13), члана 14. став (2) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за годину ("Службени гласник БиХ", број 104/13) и Одлуке о преносу овлаштења предсједавајућем и замјеницима предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине за интервентно кориштење буџетске резерве ("Службени гласник БиХ", број 12/14), замјеник предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине донио је ОДЛУКУ О ИНТЕРВЕНТНОМ КОРИШТЕЊУ СРЕДСТАВА ТЕКУЋЕ БУЏЕТСКЕ РЕЗЕРВЕ Члан 1. (Предмет Одлуке) Одобравају се средства за интервентно кориштење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за годину, у износу од 500,00 КМ Тахировић Емири из Сарајева, у сврху једнократне финансијске помоћи за издржавање. Члан 2. (Надлежност за реализацију) За реализацију ове Одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на текући рачун Тахировић Емире. Члан 3. (Ступање на снагу) Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ". Број / марта године Сарајево Замјеник предсједавајућег Савјета министара БиХ Др Златко Лагумџија, с. р. Na osnovu člana 17. Zakona o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), člana 14. stav (2) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 104/13) i Odluke o prenosu ovlaštenja predsjedavajućem i zamjenicima predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje budžetske rezerve ("Službeni glasnik BiH", broj 12/14), zamjenik predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je ODLUKU O INTERVENTNOM KORIŠTENJU SREDSTAVA TEKUĆE BUDŽETSKE REZERVE Član 1. (Predmet Odluke) Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za godinu, u iznosu od 500,00 KM Tahirović Emiri iz Sarajeva, u svrhu jednokratne finansijske pomoći za izdržavanje. Član 2. (Nadležnost za realizaciju) Za realizaciju ove Odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Tahirović Emire. Član 3. (Stupanje na snagu) Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". Broj / marta godine Sarajevo Zamjenik predsjedavajućeg Vijeća ministara BiH Dr. Zlatko Lagumdžija, s. r. Na temelju članka 17. Zakona o financiranju institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), članka 14. stavak (2) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 104/13) i Odluke o prijenosu ovlasti predsjedatelju i zamjenicima predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje proračunske pričuve ("Službeni glasnik BiH", broj 12/14), zamjenik predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je ODLUKU O INTERVENTNOM KORIŠTENJU SREDSTAVA TEKUĆE PRORAČUNSKE PRIČUVE Članak 1. (Predmet Odluke) Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za godinu, u iznosu od 500,00 KM Tahirović Emiri iz Sarajeva, u svrhu jednokratne financijske potpore za uzdržavanje. Članak 2. (Mjerodavnost za realiziranje) Za realiziranje ove Odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Tahirović Emire. Članak 3. (Stupanje na snagu) Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". Broj / ožujka godine Sarajevo Zamjenik predsjedatelja Vijeća ministara BiH Dr. Zlatko Lagumdžija, v. r. 484 На основу члана 17. Закона о финансирању институција Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 и 32/13), члана 14. став (2) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за годину ("Службени гласник БиХ", број 104/13) и Одлуке о преносу овлаштења предсједавајућем и замјеницима предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине за интервентно кориштење буџетске резерве ("Службени гласник БиХ", број 12/14), замјеник предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине донио је

60 Број 26 - Страна 60 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, ОДЛУКУ О ИНТЕРВЕНТНОМ КОРИШТЕЊУ СРЕДСТАВА ТЕКУЋЕ БУЏЕТСКЕ РЕЗЕРВЕ Члан 1. (Предмет Одлуке) Одобравају се средства за интервентно кориштење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за годину, у износу од 2.500,00 КМ "Удружењу дистрофичара Кантона Сарајево", у сврху једнократне финансијске помоћи за набавку ортопедских помагала. Члан 2. (Надлежност за реализацију) За реализацију ове Одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на текући рачун "Удружења дистрофичара Кантона Сарајево". Члан 3. (Ступање на снагу) Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ". Број / марта године Сарајево Замјеник предсједавајућег Савјета министара БиХ Др Златко Лагумџија, с. р. Na osnovu člana 17. Zakona o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), člana 14. stav (2) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 104/13) i Odluke o prenosu ovlaštenja predsjedavajućem i zamjenicima predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje budžetske rezerve ("Službeni glasnik BiH", broj 12/14), zamjenik predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je ODLUKU O INTERVENTNOM KORIŠTENJU SREDSTAVA TEKUĆE BUDŽETSKE REZERVE Član 1. (Predmet Odluke) Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za godinu, u iznosu od 2.500,00 KM "Udruženju distrofičara Kantona Sarajevo", u svrhu jednokratne fmansijske pomoći za nabavku ortopedskih pomagala. Član 2. (Nadležnost za realizaciju) Za realizaciju ove Odluke zaduženo je Ministarstvo fmansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun "Udružanja distrofičara Kantona Sarajevo". Član 3. (Stupanje na snagu) Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". Broj / marta godine Sarajevo Zamjenik predsjedavajućeg Vijeća ministara BiH Dr. Zlatko Lagumdžija, s. r. Na temelju članka 17. Zakona o financiranju institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), članka 14. stavak (2) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 104/13) i Odluke o prijenosu ovlasti predsjedatelju i zamjenicima predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje proračunske pričuve ("Službeni glasnik BiH", broj 12/14), zamjenik predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je ODLUKU O INTERVENTNOM KORIŠTENJU SREDSTAVA TEKUĆE PRORAČUNSKE PRIČUVE Članak 1. (Predmet Odluke) Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za godinu, u iznosu od 2.500,00 KM "Udruženju distrofičara Kantona Sarajevo", u svrhu jednokratne financijske potpore za nabavku ortopedskih pomagala. Članak 2. (Mjerodavnost za realiziranje) Za realiziranje ove Odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun "Udruženja distrofičara Kantona Sarajevo". Članak 3. (Stupanje na snagu) Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". Broj / ožujka godine Sarajevo Zamjenik predsjedatelja Vijeća ministara BiH Dr. Zlatko Lagumdžija, v. r. 485 На основу члана 17. Закона о финансирању институција Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 и 32/13), члана 14. став (2) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за годину ("Службени гласник БиХ", број 104/13) и Одлуке о преносу овлаштења предсједавајућем и замјеницима предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине за интервентно кориштење буџетске резерве ("Службени гласник БиХ", број 12/14), замјеник предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине донио је ОДЛУКУ О ИНТЕРВЕНТНОМ КОРИШТЕЊУ СРЕДСТАВА ТЕКУЋЕ БУЏЕТСКЕ РЕЗЕРВЕ Члан 1. (Предмет Одлуке) Одобравају се средства за интервентно кориштење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за годину, у износу од 1.500,00 КМ Кубура Адвији из Сарајева, у сврху једнократне финансијске помоћи за плаћање трошкова студија.

61 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 61 Члан 2. (Надлежност за реализацију) За реализацију ове Одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на текући рачун Кубура Адвије. Члан 3. (Ступање на снагу) Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ". Број / марта године Сарајево Замјеник предсједавајућег Савјета министара БиХ Др Златко Лагумџија, с. р. Na osnovu člana 17. Zakona o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), člana 14. stav (2) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 104/13) i Odluke o prenosu ovlaštenja predsjedavajućem i zamjenicima predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje budžetske rezerve ("Službeni glasnik BiH", broj 12/14), zamjenik predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je ODLUKU O INTERVENTNOM KORIŠTENJU SREDSTAVA TEKUĆE BUDŽETSKE REZERVE Član 1. (Predmet Odluke) Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za godinu, u iznosu od 1.500,00 KM Kubura Adviji iz Sarajeva, u svrhu jednokratne fmansijske pomoći za plaćanje troškova studija. Član 2. (Nadležnost za realizaciju) Za realizaciju ove Odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Kubura Advije. Član 3. (Stupanje na snagu) Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". Broj / marta godine Sarajevo Zamjenik predsjedavajućeg Vijeća mmistara BiH Dr. Zlatko Lagumdžija, s. r. Na temelju članka 17. Zakona o financiranju institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), članka 14. stavak (2) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 104/13) i Odluke o prijenosu ovlasti predsjedatelju i zamjenicima predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje proračunske pričuve ("Službeni glasnik BiH", broj 12/14), zamjenik predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je ODLUKU O INTERVENTNOM KORIŠTENJU SREDSTAVA TEKUĆE PRORAČUNSKE PRIČUVE Članak 1. (Predmet Odluke) Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za godinu, u iznosu od 1.500,00 KM Kubura Adviji iz Sarajeva, u svrhu jednokratne financijske potpore za plaćanje troškova studija. Članak 2. (Mjerodavnost za realiziranje) Za realiziranje ove Odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Kubura Advije. Članak 3. (Stupanje na snagu) Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". Broj / ožujka godine Sarajevo Zamjenik predsjedatelja Vijeća ministara BiH Dr. Zlatko Lagumdžija, v. r. 486 На основу члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), а у вези са Закључцима Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине број 01/а /13 од 5. децембра године и Закључцима Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине број ,12/13 и број ,13/13 од 16. децембра године, на приједлог Министарства финансија и трезора Босне и Херцеговине, Савјет министара Босне и Херцеговине на 88. сједници, одржаној 19. марта године, донио је ПРАВИЛНИК О КОРИШЋЕЊУ СРЕДСТАВА ЗА РЕПРЕЗЕНТАЦИЈУ Члан 1. (Предмет Правилника) Овим Правилником регулише се право, услови и начин коришћења средстава за репрезентацију у институцијама Босне и Херцеговине, врсте репрезентације, лица са правом коришћења средстава за репрезентацију, максималан износ средстава за репрзентацију на годишњем нивоу, као и обавезе институција Босне и Херцеговине у вези са коришћењем средстава за репрезентацију. Члан 2. (Појам репрезентације) (1) Репрезентација је право на коришћење средстава за угоститељске услуге запослених у институцијама Босне и Херцеговине, а у вези са пословима и задацима вршења надлежности и припадајућег дјелокруга рада институције, ради одржавања службених и пословних контаката и пријема гостију. (2) С обзиром на начин коришћења репрезентација може бити екстерна и интерна репрезентација. Члан 3. (Екстерна и интерна репрезентација) (1) Екстерна репрезентација подразумијева коришћење угоститељских услуга у земљи и иностранству од стране институција Босне и Херцеговине ван

62 Број 26 - Страна 62 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, службених просторија институције или у просторијама институција Босне и Херцеговине када се ради о организацији свечаних пријема, пословних састанака и других догађаја за које услуге пружа Служба за заједничке послове институција Босне и Херцеговине. (2) Интерна репрезентација подразумијева коришћење угоститељских услуга у службеним просторијама институција Босне и Херцеговине за које услуге пружа Служба за заједничке послове институција Босне и Херцеговине. (3) Интерна репрезентација, у институцијама у којима није организовано пружање угоститељских услуга од стране Службе за заједничке послове институција Босне и Херцеговине, подразумијева коришћење средстава за репрезентацију за угоститељске услуге које пружају екстерни добављачи у службеним просторијама институција или набавком роба за коришћење интерне репрезентације у службеним просторијама институције. Члан 4. (Лица са правом коришћења средстава за репрезентацију) (1) Право на коришћење средстава за репрезентацију имају сљедећа лица: а) чланови Предсједништва Босне и Херцеговине, б) чланови Савјета министара Босне и Херцеговине, ц) замјеници министара, д) руководиоци институција Босне и Херцеговине, е) чланови колегијалних органа који руководе институцијама Босне и Херцеговине, ф) замјеници руководилаца институција Босне и Херцеговине, г) секретари институција Босне и Херцеговине, х) помоћници руководилаца институција Босне и Херцеговине, и) шефови кабинета чланова Предсједништва Босне и Херцеговине, чланова Савјета министара Босне и Херцеговине, замјеника министара и руководилаца институција Босне и Херцеговине, ј) амбасадори, шефови мисија и генерални конзули Босне и Херцеговине. (2) Изузетно од става (1) овог члана руководилац институције може и другим запосленим у институцији додијелити право на коришћење средстава за репрезентацију, што се регулише интерним актом институције. Члан 5. (Максималан износ средстава за репрезентацију на годишњем нивоу) (1) Утврђују се максимални износи средстава за репрезентацију по институцијама Босне и Херцеговине на годишњем нивоу, и то како слиједи: Табела 1 - Преглед годишњих лимита средстава за репрезентацију по институцијама Босне и Херцеговине Р.бр. Назив буџетског корисника Максимални годишњи износ репрезентације у КМ Предсједништво БиХ Министарство одбране БиХ 2. укључујући и Оружане снаге БиХ Високи судски и тужилачки савјет БиХ Уставни суд БиХ Суд БиХ б. Тужилаштво БиХ Правобранилаштво БиХ Канцеларија омбудсмана за људска права БиХ Генерални секретаријат Савјета министара БиХ укључујући 9. Кабинет предсједавајућег Савјета министара БиХ Дирекција за европске интеграције БиХ Министарство спољних послова БиХ Министарство спољне трговине и економских односа БиХ Агенција за промоцију страних инвестиција БиХ Канцеларија за ветеринарство БиХ Меморијални центар Сребреница Конкуренцијски савјет БиХ Министарство комуникација и транспорта БиХ Дирекција за цивилно ваздухопловство БиХ Регулаторна агенција за комуникације БиХ Министарство финансија и трезора БиХ Управа за индиректно опорезивање БиХ Министарство за људска права и избјеглице БиХ Јединица за имплементацију пројекта изградње Завода за 23. извршење кривичних санкција, притвора и других мјера БиХ Министарство правде БиХ Министарство безбједности БиХ Државна агенција за истраге и заштиту Гранична полиција БиХ Министарство цивилних послова БиХ Агенција за идентификацијска документа, евиденцију и размјену 29. података БиХ Центар за уклањање мина у БиХ Служба за заједничке послове институција БиХ Канцеларија за ревизију институција БиХ Централна изборна комисија БиХ Комисија за очување националних споменика БиХ Агенција за државну службу БиХ Агенција за статистику БиХ Институт за стандардизацију БиХ Институт за метрологију БиХ Институтза интелектуално власништво БиХ Институтза акредитовање БиХ Архив БиХ Обавјештајно-безбједносна агенција БиХ Управа за заштиту здравља биља БиХ Агенција за надзор над тржиштем БиХ Агенција за безбједност хране БиХ Фонд за повратак БиХ Агенција за рад и запошљавање БиХ Канцеларија за хармонизацију и координацију система плаћања у 48. пољопривреди и руралном развоју БиХ Служба за послове са странцима БиХ Одбор државне службе за жалбе БиХ Комисија за концесије БиХ Канцеларија за законодавство Савјета министара БиХ Агенција за јавне набавке БиХ Канцеларија за разматрање жалби БиХ Институт за нестала лица БиХ Агенција за осигурање БиХ Дирекција за економско планирање БиХ Институција омбудсмана за заштиту потрошача у БиХ Канцеларија координатора за реформу јавне управе БиХ Агенција за поштански саобраћај БиХ Агенција за развој високог образовања и обезбјеђење квалитета 61. БиХ Агенција за предшколско, основно и средње образовање БиХ Агенција за заштиту личних података БиХ Центар за информисање и признавање докумената из области 64. високог образовања БиХ Државна регулаторна агенција за радијацијску и нуклеарну 65. безбједност БиХ Агенција за лијекове и медицинска средства БиХ Агенција за полицијску подршку БиХ Агенција за антидопинг контролу БиХ Агенција за форензичка испитивања и вјештачења БиХ Агенција за школовање и стручно оспособљавање кадрова БиХ Дирекција за координацију полицијских тијела БиХ Централна хармонизацијска јединица БиХ Агенција за превенцију корупције и координацију борбе против 73. корупције БиХ Савјет за државну помоћ БиХ (2) Руководилац институције доноси интерни акт којим се утврђују мјесечни и годишњи износи средстава за

63 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 63 репрезентацију у складу са чланом 4. овог Правилника и ставом (1) овог члана. (3) Максимални износи средстава за репрезентацију по институцијама из става (1) овог члана не укључују средства репрезентације која се финансирају донаторским средствима и реализују као програми посебне намјене. Члан 6. (Новоформиране институције) Институција Босне и Херцеговине формирана након ступања на снагу овог Правилника дужна је иницирати допуну овог Правилника у складу са процедуром утврђеном Пословником о раду Савјета министара Босне и Херцеговине. Члан 7. (Планирање средстава за репрезентацију) (1) Сваки буџетски корисник дужан је у захтјеву за буџетским средствима у Документу оквирног буџета и у годишњем буџету средства за репрезентацију институције планирати максимално до износа средстава за репрезентацију утврђених у члану 5. став (1) овог Правилника. (2) Изузетно од одредбе става (1) овог члана, приликом утврђивања Нацрта буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине, Савјет министара Босне и Херцеговине може посебним закључком утврдити пропорционалну промјену износа средстава за репрезентацију за све буџетске кориснике. Члан 8. (Правдање трошкова репрезентације) Правдање трошкова репрезентације регулише се интерним актом институције, а подразумијева достављање уредне финансијске документације која потврђује основаност настанка трошка и образложење настанка трошка од стране лица које је користило репрезентацију. Члан 9. (Контрола и праћење трошкова средстава за репрезентацију) (1) Контрола и праћење трошкова насталих коришћењем средстава за репрезентацију уређују се интерним актом институције у складу са овим Правилником. (2) За контролу и праћење трошкова репрезентације у ДКП мрежи одговоран је шеф дипломатскоконзуларног представништва. Члан 10. (Реализација) За реализацију овог Правилника задужују се институције Босне и Херцеговине и Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине. Члан 11. (Усклађивање интерних аката са Правилником) Обавезују се институције Босне и Херцеговине да до 31. децембра године донесу интерне акте прописане овим Правилником. Члан 12. (Ступање на снагу) Овај Правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ", а примјењиваће се од 1. јануара године. СМ број 29/ марта године Сарајево Предсједавајући Савјета министара БиХ Вјекослав Беванда, с. р. Na osnovu člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u vezi sa Zaključcima Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine broj 01/a-50-l-15-57/13 od 5. decembra godine i Zaključcima Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine broj ,12/13 i broj ,13/13 od 16. decembra godine, na prijedlog Ministarstva finansija i trezora Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na 88. sjednici, održanoj 19. marta godine, donijelo je PRAVILNIK O KORIŠTENJU SREDSTAVA ZA REPREZENTACIJU Član 1. (Predmet Pravilnika) Ovim Pravilnikom regulira se pravo, uslovi i način korištenja sredstava za reprezentaciju u institucijama Bosne i Hercegovine, vrste reprezentacije, lica sa pravom korištenja sredstava za reprezentaciju, maksimalan iznos sredstava za reprzentaciju na godišnjem nivou, kao i obaveze institucija Bosne i Hercegovine u vezi sa korištenjem sredstava za reprezentaciju. Član 2. (Pojam reprezentacije) (1) Reprezentacija je pravo na korištenje sredstava za ugostiteljske usluge uposlenih u institucijama Bosne i Hercegovine, a u vezi sa poslovima i zadacima vršenja nadležnosti i pripadajućeg djelokruga rada institucije, radi održavanja službenih i poslovnih kontakata i prijema gostiju. (2) S obzirom na način korištenja reprezentacija može biti eksterna i interna reprezentacija. Član 3. (Eksterna i interna reprezentacija) (1) Eksterna reprezentacija podrazumijeva korištenje ugostiteljskih usluga u zemlji i inostranstvu od strane institucija Bosne i Hercegovine van službenih prostorija institucije ili u prostorijama institucija Bosne i Hercegovine kada se radi o organizaciji svečanih prijema, poslovnih sastanaka i drugih događaja za koje usluge pruža Služba za zajedničke poslove institucija Bosne i Hercegovine. (2) Interna reprezentacija podrazumijeva korištenje ugostiteljskih usluga u službenim prostorijama institucija Bosne i Hercegovine za koje usluge pruža Služba za zajedničke poslove institucija Bosne i Hercegovine. (3) Interna reprezentacija, u institucijama u kojima nije organizovano pružanje ugostiteljskih usluga od strane Službe za zajedničke poslove institucija Bosne i Hercegovine, podrazumijeva korištenje sredstava za reprezentaciju za ugostiteljske usluge koje pružaju eksterni dobavljači u službenim prostorijama institucija ili nabavkom roba za korištenje interne reprezentacije u službenim prostorijama institucije. Član 4. (Lica sa pravom korištenja sredstava za reprezentaciju) (1) Pravo na korištenje sredstava za reprezentaciju imaju sljedeća lica: a) članovi Predsjedništva Bosne i Hercegovine, b) članovi Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, c) zamjenici ministara, d) rukovodioci institucija Bosne i Hercegovine,

64 Број 26 - Страна 64 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, e) članovi kolegijalnih organa koji rukovode institucijama Bosne i Hercegovine, f) zamjenici rukovodilaca institucija Bosne i Hercegovine, g) sekretari institucija Bosne i Hercegovine, h) pomoćnici rukovodilaca institucija Bosne i Hercegovine, i) šefovi kabineta članova Predsjedništva Bosne i Hercegovine, članova Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, zamjenika ministara i rukovodilaca institucija Bosne i Hercegovine, j) ambasadori, šefovi misija i generalni konzuli Bosne i Hercegovine. (2) Izuzetno od stava (1) ovog člana rukovodilac institucije može i drugim uposlenim u instituciji dodijeliti pravo na korištenje sredstava za reprezentaciju, što se regulira internim aktom institucije. Član 5. (Maksimalan iznos sredstava za reprezentaciju na godišnjem nivou) (1) Utvrđuju se maksimalni iznosi sredstava za reprezentaciju po institucijama Bosne i Hercegovine na godišnjem nivou, i to kako slijedi: Tabela 1. Pregled godišnjih limita sredstava za reprezentaciju po institucijama Bosne i Hercegovine R.b. Naziv budžetskog korisnika Maksimalni godišnji iznos reprezentacije u KM Predsjedništvo BiH Ministarstvo odbrane BiH uključujući i Oružane 2. snage BiH Visoko sudsko i tužilačko vijeće BiH Ustavni sud BiH Sud BiH Tužilaštvo BiH Pravobranilaštvo BiH Ured ombudsmana za ljudska prava BiH Generalni sekretarijat Vijeća ministara BiH 9. uključujući Kabinet predsjedavajućeg Vijeća ministara BiH 10. Direkcija za evropske integracije BiH Ministarstvo vanjskih poslova BiH Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih 12. odnosa BiH Agencija za unapređenje stranih investicija BiH Ured za veterinarstvo BiH Memorijalni centar Srebrenica Konkurencijsko vijeće BiH Ministarstvo komunikacija i prometa BiH Direkcija za civilnu avijaciju BiH Regulatorna agencija za komunikacije BiH Ministarstvo finansija i trezora BiH Uprava za indirektno oporezivanje BiH Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice BiH Jedinica za implementaciju projekta izgradnje 23. Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija, pritvora i drugih mjera BiH 24. Ministarstvo pravde BiH Ministarstvo sigurnosti BiH Državna agencija za istrage i zaštitu Granična policija BiH Ministarstvo civilnih poslova BiH Agencija za identifikacijska dokumenta, 29. evidenciju i razmjenu podataka BiH Centar za uklanjanje mina u BiH Služba za zajedničke poslove institucija BiH Ured za reviziju institucija BiH Centralna izborna komisija BiH Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika 34. BiH Agencija za državnu službu BiH Agencija za statistiku BiH Institut za standardizaciju BiH Institut za mjeriteljstvo BiH Institut za intelektualno vlasništvo BiH Institut za akreditiranje BiH Arhiv BiH Obavještajno-sigurnosna agencija BiH Uprava za zaštitu zdravlja bilja BiH Agencija za nadzor nad tržištem BiH Agencija za sigurnost hrane BiH Fond za povratak BiH Agencija za rad i zapošljavanje BiH Ured za harmonizaciju i koordinaciju sistema 48. plaćanja u poljoprivredi i ruralnom razvoju BiH Služba za poslove sa strancima BiH Odbor državne službe za žalbe BiH Komisija za koncesije BiH Ured za zakonodavstvo Vijeća ministara BiH Agencija za javne nabavke BiH Ured za razmatranje žalbi BiH Institut za nestale osobe BiH Agencija za osiguranje BiH Direkcija za ekonomsko planiranje BiH Institucija ombudsmana za zaštitu potrošača u 58. BiH Ured koordinatora za reformu javne uprave BiH Agencija za poštanski promet BiH Agencija za razvoj visokog obrazovanja i 61. osiguranje kvaliteta BiH Agencija za predškolsko, osnovno i srednje 62. obrazovanje BiH Agencija za zaštitu ličnih podataka BiH Centar za informiranje i priznavanje dokumenata 64. iz oblasti visokog obrazovanja BiH Državna regulatorna agencija za radijacijsku i 65. nuklearnu sigurnost BiH Agencija za lijekove i medicinska sredstva BiH Agencija za policijsku podršku BiH Agencija za antidoping kontrolu BiH Agencija za forenzička ispitivanja i vještačenja 69. BiH Agencija za školovanje i stručno osposobljavanje 70. kadrova BiH Direkcija za koordinaciju policijskih tijela BiH Centralna harmonizacijska jedinica BiH Agencija za prevenciju korupcije i koordinaciju 73. borbe protiv korupcije BiH Vijeće za državnu pomoć BiH (2) Rukovodilac institucije donosi interni akt kojim se utvrđuju mjesečni i godišnji iznosi sredstava za reprezentaciju u skladu sa članom 4. ovog Pravilnika i stavom (1) ovog člana. (3) Maksimalni iznosi sredstava za reprezentaciju po institucijama iz stava (1) ovog člana ne uključuju sredstva reprezentacije koja se finansiraju donatorskim sredstvima i realiziraju kao programi posebne namjene. Član 6. (Novoformirane institucije) Institucija Bosne i Hercegovine formirana nakon stupanja na snagu ovog Pravilnika dužna je inicirati dopunu ovog Pravilnika u skladu sa procedurom utvrđenom Poslovnikom o radu Vijeća ministara Bosne i Hercegovine.

65 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 65 Član 7. (Planiranje sredstava za reprezentaciju) (1) Svaki budžetski korisnik dužan je u zahtjevu za budžetskim sredstvima u Dokumentu okvirnog budžeta i u godišnjem budžetu sredstva za reprezentaciju institucije planirati maksimalno do iznosa sredstava za reprezentaciju utvrđenih u članu 5. stav (1) ovog Pravilnika. (2) Izuzetno od odredbe stava (1) ovog člana, prilikom utvrđivanja Nacrta budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine može posebnim zaključkom utvrditi proporcionalnu promjenu iznosa sredstava za reprezentaciju za sve budžetske korisnike. Član 8. (Pravdanje troškova reprezentacije) Pravdanje troškova reprezentacije regulira se internim aktom institucije, a podrazumijeva dostavljanje uredne finansijske dokumentacije koja potvrđuje osnovanost nastanka troška i obrazloženje nastanka troška od strane osobe koja je koristila reprezentaciju. Član 9. (Kontrola i praćenje troškova sredstava za reprezentaciju) (1) Kontrola i praćenje troškova nastalih korištenjem sredstava za reprezentaciju uređuju se internim aktom institucije u skladu sa ovim Pravilnikom. (2) Za kontrolu i praćenje troškova reprezentacije u DKP mreži odgovoran je šef diplomatsko-konzularnog predstavništva. Član 10. (Realizacija) Za realizaciju ovog Pravilnika zadužuju se institucije Bosne i Hercegovine i Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine. Član 11. (Usklađivanje internih akata sa Pravilnikom) Obavezuju se institucije Bosne i Hercegovine da do 31. decembra godine donesu interne akte propisane ovim Pravilnikom. Član 12. (Stupanje na snagu) Ovaj Pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH", a primjenjivat će se od 1. januara godine. VM broj 29/ marta godine Sarajevo Predsjedavajući Vijeća ministara BiH Vjekoslav Bevanda, s. r. Temeljem članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u svezi sa Zaključcima Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine broj 01/a-50-l-15-57/13 od 5. prosinca godine i Zaključcima Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine broj ,12/13 i broj ,13/13 od 16. prosinca godine, na prijedlog Ministarstva financija i trezora Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na 88. sjednici, održanoj 19. ožujka godine, donijelo je PRAVILNIK O KORIŠTENJU SREDSTAVA ZA REPREZENTACIJU Članak 1. (Predmet Pravilnika) Ovim Pravilnikom regulira se pravo, uvjeti i način korištenja sredstava za reprezentaciju u institucijama Bosne i Hercegovine, vrste reprezentacije, osobe sa pravom korištenja sredstava za reprezentaciju, maksimalan iznos sredstava za reprezentaciju na godišnjoj razini, kao i obveze institucija Bosne i Hercegovine u svezi sa korištenjem sredstava za reprezentaciju. Članak 2. (Pojam reprezentacije) (1) Reprezentacija je pravo na korištenje sredstava za ugostiteljske usluge uposlenih u institucijama Bosne i Hercegovine, a u svezi sa poslovima i zadacima vršenja nadležnosti i pripadajućeg djelokruga rada institucije, radi održavanja službenih i poslovnih kontakata i prijema gostiju. (2) S obzirom na način korištenja reprezentacija može biti eksterna i interna reprezentacija. Članak 3. (Eksterna i interna reprezentacija) (1) Eksterna reprezentacija podrazumijeva korištenje ugostiteljskih usluga u zemlji i inozemstvu od strane institucija Bosne i Hercegovine van službenih prostorija institucije ili u prostorijama institucija Bosne i Hercegovine kada se radi o organizaciji svečanih prijema, poslovnih sastanaka i drugih događaja za koje usluge pruža Služba za zajedničke poslove institucija Bosne i Hercegovine. (2) Interna reprezentacija podrazumijeva korištenje ugostiteljskih usluga u službenim prostorijama institucija Bosne i Hercegovine za koje usluge pruža Služba za zajedničke poslove institucija Bosne i Hercegovine. (3) Interna reprezentacija, u institucijama u kojima nije organizirano pružanje ugostiteljskih usluga od strane Službe za zajedničke poslove institucija Bosne i Hercegovine, podrazumijeva korištenje sredstava za reprezentaciju za ugostiteljske usluge koje pružaju eksterni dobavljači u službenim prostorijama institucija ili nabavom roba za korištenje interne reprezentacije u službenim prostorijama institucije. Članak 4. (Osobe sa pravom korištenja sredstava za reprezentaciju) (1) Pravo na korištenje sredstava za reprezentaciju imaju sljedeće osobe: a) članovi Predsjedništva Bosne i Hercegovine, b) članovi Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, c) zamjenici ministara, d) rukovoditelji institucija Bosne i Hercegovine, e) članovi kolegijalnih organa koji rukovode institucijama Bosne i Hercegovine, f) zamjenici rukovoditelja institucija Bosne i Hercegovine, g) tajnici institucija Bosne i Hercegovine, h) pomoćnici rukovoditelja institucija Bosne i Hercegovine, i) predstojnici ureda članova Predsjedništva Bosne i Hercegovine, članova Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, zamjenika ministara i rukovoditelja institucija Bosne i Hercegovine, j) ambasadori, šefovi misija i generalni konzuli Bosne i Hercegovine.

66 Број 26 - Страна 66 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, (2) Iznimno od stavka (1) ovog članka rukovoditelj institucije može i drugim uposlenim u instituciji dodijeliti pravo na korištenje sredstava za reprezentaciju, što se regulira unutarnjim aktom institucije. Članak 5. (Maksimalan iznos sredstava za reprezentaciju na godišnjoj razini) (1) Utvrđuju se maksimalni iznosi sredstava za reprezentaciju po institucijama Bosne i Hercegovine na godišnjoj razini, i to kako slijedi: Tablica 1 - Pregled godišnjih limita sredstava za reprezentaciju po institucijama Bosne i Hercegovine Maksimalni godišnji R.b. Naziv proračunskog korisnika iznos reprezentacije u KM Predsjedništvo BiH Ministarstvo obrane BiH uključujući i Oružane snage BiH Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće BiH Ustavni sud BiH Sud BiH Tužiteljstvo BiH Pravobraniteljstvo BiH Ured ombudsmana za ljudska prava BiH Generalno tajništvo Vijeća ministara BiH uključujući Ured predsjedatelja Vijeća ministara BiH Direkcija za europske integracije BiH Ministarstvo vanjskih poslova BiH Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH Agencija za unapređenje stranih investicija BiH Ured za veterinarstvo BiH Memorijalni centar Srebrenica Konkurencijsko vijeće BiH Ministarstvo komunikacija i prometa BiH Direkcija za civilnu avijaciju BiH Regulatorna agencija za komunikacije BiH Ministarstvo financija i trezora BiH Uprava za neizravno oporezivanje BiH Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice BiH Jedinica za implementaciju projekta izgradnje Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija, pritvora i drugih mjera BiH Ministarstvo pravde BiH Ministarstvo sigurnosti BiH Državna agencija za istrage i zaštitu Granična policija BiH Ministarstvo civilnih poslova BiH Agencija za identifikacijske isprave, evidenciju i razmjenu podataka BiH Centar za uklanjanje mina u BiH Služba za zajedničke poslove institucija BiH Ured za reviziju institucija BiH Središnje izborno povjerenstvo BiH Povjerenstvo za očuvanje nacionalnih spomenika BiH Agencija za državnu službu BiH Agencija za statistiku BiH Institut za standardizaciju BiH Institut za mjeriteljstvo BiH Institut za intelektualnu svojinu BiH Institut za akreditiranje BiH Arhiv BiH Obavještajno-sigurnosna agencija BiH Uprava za zaštitu zdravlja bilja BiH Agencija za nadzor nad tržištem BiH Agencija za sigurnost hrane BiH Fond za povratak BiH Agencija za rad i zapošljavanje BiH Ured za harmonizaciju i koordinaciju sustava plaćanja u poljoprivredi i ruralnom razvoju BiH Služba za poslove sa strancima BiH Odbor državne službe za žalbe BiH Komisija za koncesije BiH Ured za zakonodavstvo Vijeća ministara BiH Agencija za javne nabave BiH Ured za razmatranje žalbi BiH Institut za nestale osobe BiH Agencija za osiguranje BiH Direkcija za ekonomsko planiranje BiH Institucija ombudsmana za zaštitu potrošača u BiH Ured koordinatora za reformu javne uprave BiH Agencija za poštanski promet BiH Agencija za razvoj visokog obrazovanja i osiguranje kvaliteta BiH Agencija za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje BiH Agencija za zaštitu osobnih podataka BiH Centar za informiranje i priznavanje dokumenata iz područja visokog obrazovanja BiH Državna regulatorna agencija za radijacijsku i nuklearnu sigurnost BiH Agencija za lijekove i medicinska sredstva BiH Agencija za policijsku potporu BiH Agencija za antidoping kontrolu BiH Agencija za forenzička ispitivanja i vještačenja BiH Agencija za školovanje i stručno osposobljavanje kadrova BiH Direkcija za koordinaciju policijskih tijela BiH Središnja harmonizacijska jedinica BiH Agencija za prevenciju korupcije i koordinaciju borbe protiv korupcije BiH Vijeće za državnu potporu BiH (2) Rukovoditelj institucije donosi unutarnji akt kojim se utvrđuju mjesečni i godišnji iznosi sredstava za reprezentaciju sukladno članku 4. ovog Pravilnika i stavku (1) ovog članka. (3) Maksimalni iznosi sredstava za reprezentaciju po institucijama iz stavka (1) ovog članka ne uključuju sredstva reprezentacije koja se financiraju donatorskim sredstvima i realiziraju kao programi posebne namjene. Članak 6. (Novoformirane institucije) Institucija Bosne i Hercegovine formirana nakon stupanja na snagu ovog Pravilnika dužna je inicirati dopunu ovog Pravilnika sukladno proceduri utvrđenoj Poslovnikom o radu Vijeća ministara Bosne i Hercegovine. Članak 7. (Planiranje sredstava za reprezentaciju) (1) Svaki proračunski korisnik dužan je u zahtjevu za proračunskim sredstvima u Dokumentu okvirnog proračuna i u godišnjem proračunu sredstva za reprezentaciju institucije planirati maksimalno do iznosa sredstava za reprezentaciju utvrđenih u članku 5. stavak (1) ovog Pravilnika. (2) Iznimno od odredbe stavka (1) ovog članka, prilikom utvrđivanja Nacrta proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine može posebnim zaključkom utvrditi proporcionalnu promjenu iznosa sredstava za reprezentaciju za sve proračunske korisnike.

67 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 67 Članak 8. (Pravdanje troškova reprezentacije) Pravdanje troškova reprezentacije regulira se unutarnjim aktom institucije, a podrazumijeva dostavljanje uredne financijske dokumentacije koja potvrđuje osnovanost nastanka troška i obrazloženje nastanka troška od strane osobe koja je koristila reprezentaciju. Članak 9. (Kontrola i praćenje troškova sredstava za reprezentaciju) (1) Kontrola i praćenje troškova nastalih korištenjem sredstava za reprezentaciju uređuju se unutarnjim aktom institucije sukladno ovom Pravilniku. (2) Za kontrolu i praćenje troškova reprezentacije u DKP mreži odgovoran je šef diplomatsko-konzularnog predstavništva. Članak 10. (Realiziranje) Za realiziranje ovog Pravilnika zadužuju se institucije Bosne i Hercegovine i Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine. Članak 11. (Usklađivanje unutarnjih akata sa Pravilnikom) Obvezuju se institucije Bosne i Hercegovine da do 31. prosinca godine donesu unutarnje akte propisane ovim Pravilnikom. Članak 12. (Stupanje na snagu) Ovaj Pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH", a primjenjivat će se od 1. siječnja godine. VM broj 29/ ožujka godine Sarajevo Predsjedatelj Vijeća ministara BiH Vjekoslav Bevanda, v. r. 487 На основу члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), а у вези са Закључцима Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине број 01/а /13 од 5. децембра године и Закључцима Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине број ,12/13 и број ,13/13 од 16. децембра године, на приједлог Министарства финансија и трезора Босне и Херцеговине, Савјет министара Босне и Херцеговине на 88. сједници, одржаној 19. марта године, донио је ПРАВИЛНИК О УСЛОВИМА НАБАВКЕ И НАЧИНУ КОРИШЋЕЊА СЛУЖБЕНИХ ВОЗИЛА У ИНСТИТУЦИЈАМА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Члан 1. (Предмет Правилника) Овим Правилником регулишу се услови набавке, број и начин коришћења службених возила институција Босне и Херцеговине за потребе институција Босне и Херцеговине, као и права, обавезе и поступања запослених и лица која управљају службеним возилима. Члан 2. (Дефиниције појмова) (1) Службено возило у смислу овог Правилника је моторно возило које је набављено за службене потребе институције и у њеном је власништву или посједу, а користи се за обављање превоза ради вршења послова и задатака руководства институције, те обављање административних и курирских послова институције из надлежности институције. (2) Службена специјализована возила у смислу овог Правилника су теретна возила, возила за специјализоване намјене, доставна возила, војна возила, возила за обављање оперативних полицијских, обавјештајних и осталих безбједносних и инспекцијских активности, возила за дочек страних делегација, потреба дипломатско-конзуларних представништава и сталних мисија Босне и Херцеговине, возила за превоз класификоване поште, возила за вршење темпест мјерења, остала возила за обављање специјализованих активности из дјелокруга рада институције, као и донирана возила која се користе за административне потребе по основу реализације намјенских донаторских пројеката. Члан 3. (Класе службених возила) (1) Службена возила из члана 2. став (1) овог Правилника разврставају се у сљедеће класе: a) Нижа класа путничких возила обухвата возила набавне вриједности до КМ; б) Нижа средња класа путничких возила обухвата возила набавне вриједности до КМ; ц) Средња класа путничких возила обухвата возила набавне вриједности до КМ; д) Виша средња класа путничких возила обухвата возила набавне вриједности до КМ; е) Висока класа путничких возила обухвата возила набавне вриједности до КМ. (2) Утврђене набавне вриједности возила у ставу (1) овог члана укључују и додатну опрему. Члан 4. (Обавезни услови набавке службених возила) (1) Набавка службених возила се обавезно проводи у складу са Законом о јавним набавкама Босне и Херцеговине. (2) Уз услове прописане чланом 3. овог Правилника и услове прописане подзаконским актима Закона о јавним набавкама Босне и Херцеговине, приликом утврђивања услова набавке, обавезни квалификациони критеријуми су: a) Обавезна гаранција за период од минимално 4 године, б) План одржавања који укључује трошкове редовних сервиса у периоду важења гаранције, а минимално за пређених километара. Члан 5. (Број службених возила) (1) Укупан број службених возила којим свака институција располаже утврђен је у Tабели 1. која је саставни дио овог Правилника. (2) Институцији формираној након ступања на снагу овог Правилника број службених возила по класама одређеним овим Правилником, одобрава Савјет министара Босне и Херцеговине посебном одлуком у складу са овим Правилником. Члан 6. (Kоришћењe службених возила) (1) Службена возила користе се за службене потребе институција Босне и Херцеговине, на основу писаног налога за службено путовање, којим руководилац институције или лице које он овласти одобрава

68 Број 26 - Страна 68 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, коришћење службеног возила у сврху превоза лица, ствари и другог терета. (2) Службеним возилом у правилу управља запослени на радном мјесту возача или друго лице у својству запосленог, које има одговарајућу возачку дозволу и испуњава друге услове предвиђене прописима о безбједности саобраћаја. (3) Запослени који користи, односно управља службеним возилом, лично одговара за задужено службено возило, његово правилно и намјенско коришћење у складу са техничким упутствима произвођача. У ту сврху је обавезан прије почетка коришћења возила, да визуелним прегледом утврди да је возило без видљивих недостатака и да је снабдјевено обавезним прибором, алатом и опремом. (4) По обављеном службеном путу запослени који управља службеним возилом дужан је да, у писаној форми, укаже на сва запажања техничке неисправности возила ради њиховог отклањања. (5) Начин коришћења службених возила, дисциплинску одговорност, те одговорност за материјалну штету, регулише свака институција посебним интерним актом који je у складу са прописима који регулишу дисциплинску одговорност и одговорност за материјалну штету. Члан 7. (Путни налог) (1) За коришћење службеног возила, користе се стандардизовани обрасци путног налога, чији је садржај и начин попуњавања и издавања, прописан важећим прописима донесеним од стране релевантних органа за друмски саобраћај на нивоу Босне и Херцеговине или ентитета. (2) Лице које управља службеним возилом обавезно је да посједује одговарајући образац путног налога, те да га води и попуњава у складу са важећим прописима из ставa (1) овог члана. (3) Запослени својеручним потписом овјерава унијете податке у образац путног налога. (4) Запослени који је управљао возилом, раздужује попуњени путни налог и пратећу документацију овлаштеном лицу у институцији у складу са интерним актом институције. (5) Институција може да успостави електронску евиденцију преко које прати издавање путних налога, контролу утрошка горива и извјештавање о битним елементима коришћења возила. Члан 8. (Обавеза доношења интерног акта од стране институција Босне и Херцеговине) Институција Босне и Херцеговине, интерним актом регулисаће начин вођења евиденција о коришћењу службених возила, а која ће обавезно садржавати сљедеће податке: а) о планирању и обављању техничких прегледа, сервиса, поправки, замјени гума, као и другим интервенцијама на службеним возилима на мјесечном нивоу за свако возило, б) о начину преузимања службеног возила од запосленог који је претходно користио исто, да визуелним прегледом утврди да ли је возило без видљивих недостатака, те да ли посједује обавезну опрему, ц) о припреми и праћењу мјесечног плана коришћења службених возила за службена путовања и ангажовање возача, д) о евиденцији издатих путних налога, е) о годишњем и полугодишњем извјештавању о коришћењу службених возила и корисницима службених возила које се доставља руководиоцу институције ради увида и контроле. Члан 9. (Набавка горива, одржавање и поправка службених возила) (1) Службена возила морају бити увијек технички у исправном стању, ради потпуне безбједности у саобраћају корисника возила. (2) Редовни технички прегледи, сервиси, поправке, те замјене гума обављају се у сервисима односно вулканизерским радњама, који су изабрани у складу са Законом о јавним набавкама Босне и Херцеговине. (3) На основу закљученог уговора са добављачем изабраним у складу са Законом о јавним набавкама Босне и Херцеговине, појединачне испоруке горива за службена возила се врше искључиво употребом електронских картица, издатим од добављача. (4) Сви корисници службених возила дужни су да доставе овлашћеном лицу, у складу са интерним актом институције, овјерене рачуне о обављеним техничким прегледима, сервисима и поправкама, ради ажурног вођења евиденције о потрошњи средстава на одржавању и поправци службених возила. (5) Изузетно од одредби става (3) овог члана у случају службеног путовања у иностранство када употреба електронских картица за набавку горива од одабраног добављача није могућа иста се може извршити и готовинским плаћањем. Члан 10. (Паркирање и чување службених возила) (1) Институција Босне и Херцеговине, интерним актом прописује начин и мјесто паркирања службених возила у сједишту институције или путем закупа паркинг простора од регистрованих правних лица у складу с могућностима институције. (2) Начин успостављања и организовања заједничког паркинг простора за више институција, а гдје услови и техничке могућности дозвољавају, обезбјеђује Служба за заједничке послове институција Босне и Херцеговине. (3) Институције Босне и Херцеговине ће интерним актом прописати начин контроле употребе службених возила и система заштите од отуђења службених возила, укључујући и могућност уградње GPS уређаја (Global position system). Члан 11. (Право на коришћење службених возила према класама возила) (1) Коришћење возила високе класе дозвољено је искључиво за потребе сљедећих лица: а) чланова Предсједништва Босне и Херцеговине, б) Предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине. (2) Коришћење возила више средње класе дозвољено је искључиво за потребе сљедећих лица: а) министри у Савјету министара Босне и Херцеговине б) Предсједник Уставног суда Босне и Херцеговине, ц) Предсједник Суда Босне и Херцеговине и

69 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 69 д) Главни тужилац Босне и Херцеговине. (3) Коришћење возила средње класе дозвољено је искључиво за: а) директор, замјеник и главни инспектор Обавјештајно-безбједносне агенције Босне и Херцеговине, б) замјеници министара у Савјету министара Босне и Херцеговине и ц) руководиоци институција, секретари министарстава и генерални секретар Предсједништва Босне и Херцеговине. (4) Коришћење возила ниже средње класе и ниже класе дозвољено је искључиво за замјенике руководилаца и помоћнике руководилаца институције именоване од стране Савјета министара Босне и Херцеговине на мандатни период. (5) Возила ниже класе могу користити остали запослени којима руководиоци институција ово право додијеле у складу са чланом 5. став (1) овог Правилника, о чему руководилац институције доноси интерни акт. Члан 12. (Продаја службених возила) (1) Продаја службеног возила инстититуције врши се у складу са инструкцијама Министарства финансија и трезора Босне и Херцеговине, а узимајући у обзир стопе отписа и процијењени вијек трајања возила. (2) Продаја службеног возила се врши када су испуњени сљедећи критеријуми: a) За возила високе и више средње класе из члана 3. овог Правилника након пређених км или 7 година старости уз услов да је возило прешло најмање км; б) За остале класе возила из члана 3. овог Правилника након пређених км или 7 година старости уз услов да је возило прешло најмање км. (3) Продаја службеног возила обавезно се спроводи путем надметања јавним оглашавањем, уз претходну процјену вриједности возила од стране трочлане комсије за процјену коју формира руководилац институције посебним рјешењем или путем ангажовања овлаштеног процјенитеља од стране институције. Јавни оглас се објављује у дневним штампаним новинама, које се дистрибуишу на цијелој територији Босне и Херцеговине. (4) Изузетно од одредби из става (2) овог члана, када је истекао гарантни рок и када процијењени трошкови поправке службеног возила износе више од 50% од процијењене вриједности службеног возила, покреће се поступак продаје возила у складу са ставом (3) овог члана. Члан 13. (Специјализована службена возила) (1) Број возила, услове набавке, начин коришћења, те одређивање лица са правом коришћења службених специјализованих возила из члана 2. став (2) овог Правилника регулисаће институције Босне и Херцеговине из става (2) овог члана посебним правилницима на које сагласност даје Савјет министара Босне и Херцеговине. (2) Институције које су дужне у складу са ставом (1) овог члана предложити правилнике на које сагласност даје Савјет министара Босне и Херцеговине су: а) Предсједништво Босне и Херцеговине, б) Министарство одбране Босне и Херцеговине укључујући Оружане снаге Босне и Херцеговине, ц) Министарство спољних послова Босне и Херцеговине, д) Министарство за људска права и збјеглице Босне и Херцеговине, е) Министарство правде Босне и Херцеговине, ф) Министарство безбједности Босне и Херцеговине, г) Управа за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине, х) Државна агенција за истраге и заштиту Босне и Херцеговине, и) Гранична полиција Босне и Херцеговине, ј) Агенција за идентификациона документа, евиденцију и размјену података Босне и Херцеговине, к) Центар за уклањање мина у Босни и Херцеговини, л) Служба за заједничке послове институција Босне и Херцеговине, м) Обавјештајно-безбједносна агенција Босне и Херцеговине, н) Институт за нестала лица Босне и Херцеговине, о) Дирекција за координацију полицијских тијела Босне и Херцеговине, п) Дирекција за цивилно ваздухопловство Босне и Херцеговине, р) Државна регулаторна агенција за радијацијску и нуклеарну безбједност Босне и Херцеговине, с) Служба за послове са странцима Босне и Херцеговине, т) Регулаторна агенција за комуникације Босне и Херцеговине, у) Агенција за форензичка испитивања и вјештачења Босне и Херцеговине, в) Канцеларија за ветеринарство Босне и Херцеговине, з) Тужилаштво Босне и Херцеговине, аа) Агенција за школовање и стручно усавршавање кадрова Босне и Херцеговине. (3) За специјализована возила која су донирана за административне потребе из намјенских донација, а за чије коришћење су обезбијеђена средства у оквиру намјенских пројеката, корисник донације дужан је донијети посебан интерни акт о њиховом коришћењу. (4) Интерним актом из става (3) овог члана регулише се начин коришћења донираних возила током трајања намјенских пројеката, као и продаје донираних возила након завршетка пројекта. Члан 14. (Прелазне и завршне одредбе) (1) Инстиуција која има већи број службених возила од утврђених овим Правилником дужна је да исте прода на начин утврђен у члану 12. ст. (1) и (3) овог Правилника до 30. јуна године. (2) Институције које располажу са возилима више класе од прописане овим Правилником, продају истих ће извршити када се испуне услови прописани у члану 12. став (2) овог Правилника. (3) Институције из члана 13. става (2) дужне су до 31. децембра године доставити приједлог посебних правилника из члана 13. став (1) овог Правилника на сагласност Савјету министара Босне и Херцеговине.

70 Број 26 - Страна 70 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, (4) За реализацију овог Правилника задужују се институције Босне и Херцеговине и Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине. Члан 15. (Усклађивање интерних аката са Правилником) Обавезују се институције Босне и Херцеговине да до 31. децембра године донесу интерне акте прописане овим Правилником. Члан 16. (Ступање на снагу) Овај Правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ", а примјењиваће се од 1. јануара године. СМ број 30/ марта године Сарајево Предсједавајући Савјета министара БиХ Вјекослав Беванда, с. р. Табела 1. Преглед службених возила по институцијама Босне и Херцеговине Р.бр. ИМЕ БУЏЕТСКОГ КОРИСНИКА БРОЈ СЛУЖБЕНИХ ВОЗИЛА ПО КЛАСАМА БРОЈ СЛУЖБЕНИХ Нижа Нижа средња Средња Виша средња Висока ВОЗИЛА класа класа класа класа класа Предсједништво БиХ Министарство одбране БиХ Високи судски и тужилачки савјет БиХ Уставни суд БиХ Суд БиХ Тужилаштво БиХ Правобранилаштво БиХ Институција омбудсмана за људска права БиХ Генерални секретаријат Савјета министара БиХ укључујући Kабинет предсједавајућег Савјета министара Дирекција за европске интеграције БиХ Министарство иностраних послова БиХ Министарство спољне трговине и економских односа БиХ Агенција за промоцију страних инвестиција БиХ Канцеларија за ветеринарство БиХ Меморијални центар Сребреница Конкуренцијски савјет БиХ Министарство комуникација и транспорта БиХ Дирекција за цивилно ваздухопловство БиХ Регулаторни одбор за жељезнице БиХ Регулаторна агенција за комуникације БиХ Министарство финансија и трезора БиХ Управа за индиректно опорезивање БиХ Министарство за људска права и избјеглице БиХ Министарство правде БиХ Министарство безбједности БиХ Државна агенција за истраге и заштиту Гранична полиција БиХ Министарство цивилних послова БиХ Агенција за идентификациона документа, евиденцију и размјену података БиХ Центар за уклањање мина у БиХ Служба за заједничке послове институција БиХ Канцеларија за ревизију институција БиХ Централна изборна комисија БиХ Комисија за очување националних споменика БиХ Агенција за државну службу БиХ Агенција за статистику БиХ Институт за стандардизацију БиХ Институт за метрологију БиХ Институт за интелектуалну својину БиХ Институт за акредитовање БиХ Архив БиХ Обавјештајно-безбједносна агенција БиХ Управа за заштиту здравља биља БиХ Агенција за надзор над тржиштем БиХ Агенција за безбједност хране БиХ Фонд за повратак БиХ Агенција за рад и запошљавање БиХ Канцеларија за хармонизацију и координацију система плаћања у пољопривреди и руралном развоју БиХ Служба за послове са странцима БиХ Одбор државне службе за жалбе БиХ Комисија за концесије БиХ Канцеларија за законодавство Савјета министара БиХ Агенција за јавне набавке БиХ Канцеларија за разматрање жалби БиХ Институт за нестала лица БиХ 2 1 3

71 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна Агенција за осигурање БиХ Дирекција за економско планирање БиХ Институција омбудсмана за заштиту потрошача у БиХ Канцеларија координатора за реформу јавне управе БиХ Агенција за поштански саобраћај БиХ Агенција за развој високог образовања и обезбјеђивање квалитета БиХ Агенција за предшколско, основно и средње образовање БиХ Агенција за заштиту личних података у БиХ Центар за информисање и признавање докумената из области високог образовања БиХ Државна регулаторна агенција за радијацијску и нуклеарну безбједност Агенција за лијекове и медицинска средства БиХ Агенција за полицијску подршку БиХ Агенција за антидопинг контролу БиХ Агенција за форензичка испитивања и вјештачења БиХ Агенција за школовање и стручно усавршавање кадрова БиХ Дирекција за координацију полицијских тијела БиХ Централна хармонизацијска јединица БиХ Агенција за превенцију корупције и координацију борбе против корупције БиХ Савјет за државну помоћ БиХ 1 1 УКУПНО Na osnovu člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u vezi sa Zaključcima Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine broj 01/a /13 od 5. decembra godine i Zaključcima Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine brој ,12/13 i brој ,13/13 od 16. decembra godine, na prijedlog Ministarstva finansija i trezora Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na 88. sjednici, održanoj 19. marta godine, donijelo je PRAVILNIK O USLOVIMA NABAVKE I NAČINU KORIŠTENJA SLUŽBENIH VOZILA U INSTITUCIJAMA BOSNE I HERCEGOVINE Član 1. (Predmet Pravilnika) Ovim Pravilnikom reguliraju se uslovi nabavke, broj i način korištenja službenih vozila institucija Bosne i Hercegovine za potrebe institucija Bosne i Hercegovine, kao i prava, obaveze i postupanja uposlenih i lica koja upravljaju službenim vozilima. Član 2. (Definicije pojmova) (1) Službeno vozilo u smislu ovog Pravilnika je motorno vozilo koje je nabavljeno za službene potrebe institucije i u njenom je vlasništvu ili posjedu, a koristi se za obavljanje prevoza radi vršenja poslova i zadataka rukovodstva institucije, te obavljanje administrativnih i kurirskih poslova institucije iz nadležnosti institucije. (2) Službena specijalizovana vozila u smislu ovog Pravilnika su teretna vozila, vozila za specijalizovane namjene, dostavna vozila, vojna vozila, vozila za obavljanje operativnih policijskih, obavještajnih i ostalih sigurnosnih i inspekcijskih aktivnosti, vozila za doček stranih delegacija, potreba diplomatsko-konzularnih predstavništava i stalnih misija Bosne i Hercegovine, vozila za prevoz klasifikovane pošte, vozila za vršenje tempest mjerenja, ostala vozila za obavljanje specijalizovanih aktivnosti iz djelokruga rada institucije, kao i donirana vozila koja se koriste za administrativne potrebe po osnovu realizacije namjenskih donatorskih projekata. Član 3. (Klase službenih vozila) (1) Službena vozila iz člana 2. stav (1) ovog Pravilnika razvrstavaju se u sljedeće klase: a) Niža klasa putničkih vozila obuhvata vozila nabavne vrijednosti do KM; b) Niža srednja klasa putničkih vozila obuhvata vozila nabavne vrijednosti do KM; c) Srednja klasa putničkih vozila obuhvata vozila nabavne vrijednosti do KM; d) Viša srednja klasa putničkih vozila obuhvata vozila nabavne vrijednosti do KM; e) Visoka klasa putničkih vozila obuhvata vozila nabavne vrijednosti do KM. (2) Utvrđene nabavne vrijednosti vozila u stavu (1) ovog člana uključuju i dodatnu opremu. Član 4. (Obavezni uslovi nabavke službenih vozila) (1) Nabavka službenih vozila se obavezno provodi u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama Bosne i Hercegovine. (2) Uz uslove propisane članom 3. ovog Pravilnika i uslove propisane podzakonskim aktima Zakona o javnim nabavkama Bosne i Hercegovine, prilikom utvrđivanja uslova nabavke, obavezni kvalifikacioni kriterijumi su: a) Obavezna garancija za period od minimalno 4 godine, b) Plan održavanja koji uključuje troškove redovnih servisa u periodu važenja garancije, a minimalno za pređenih kilometara. Član 5. (Broj službenih vozila) (1) Ukupan broj službenih vozila kojim svaka institucija raspolaže utvrđen je u Tabeli 1. koja je sastavni dio ovog Pravilnika. (2) Instituciji formiranoj nakon stupanja na snagu ovog Pravilnika broj službenih vozila po klasama određenim ovim Pravilnikom, odobrava Vijeće ministara Bosne i Hercegovine posebnom odlukom u skladu sa ovim Pravilnikom.

72 Број 26 - Страна 72 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, Član 6. (Korištenje službenih vozila) (1) Službena vozila koriste se za službene potrebe institucija Bosne i Hercegovine, na osnovu pisanog naloga za službeno putovanje, kojim rukovodilac institucije ili lice koje on ovlasti odobrava korištenje službenog vozila u svrhu prevoza lica, stvari i drugog tereta. (2) Službenim vozilom u pravilu upravlja uposleni na radnom mjestu vozača ili drugo lice u svojstvu uposlenog, koje ima odgovarajuću vozačku dozvolu i ispunjava druge uslove predviđene propisima o sigurnosti saobraćaja. (3) Uposleni koji koristi, odnosno upravlja službenim vozilom, lično odgovara za zaduženo službeno vozilo, njegovo pravilno i namjensko korištenje u skladu sa tehničkim uputstvima proizvođača. U tu svrhu je obavezan prije početka korištenja vozila, da vizuelnim pregledom utvrdi da je vozilo bez vidljivih nedostataka i da je snabdjeveno obaveznim priborom, alatom i opremom. (4) Po obavljenom službenom putu uposleni koji upravlja službenim vozilom dužan je da, u pisanoj formi, ukaže na sva zapažanja tehničke neispravnosti vozila radi njihovog otklanjanja. (5) Način korištenja službenih vozila, disciplinsku odgovornost, te odgovornost za materijalnu štetu, regulira svaka institucija posebnim internim aktom koji je u skladu sa propisima koji reguliraju disciplinsku odgovornost i odgovornost za materijalnu štetu. Član 7. (Putni nalog) (1) Za korištenje službenog vozila, koriste se standardizovani obrasci putnog naloga, čiji je sadržaj i način popunjavanja i izdavanja, propisan važećim propisima donesenim od strane relevantnih organa za drumski saobraćaj na nivou Bosne i Hercegovine ili entiteta. (2) Lice koje upravlja službenim vozilom obavezno je da posjeduje odgovarajući obrazac putnog naloga, te da ga vodi i popunjava u skladu sa važećim propisima iz stava (1) ovog člana. (3) Uposleni svojeručnim potpisom ovjerava unijete podatke u obrazac putnog naloga. (4) Uposleni koji je upravljao vozilom, razdužuje popunjeni putni nalog i prateću dokumentaciju ovlaštenom licu u instituciji u skladu sa internim aktom institucije. (5) Institucija može da uspostavi elektronsku evidenciju preko koje prati izdavanje putnih naloga, kontrolu utroška goriva i izvještavanje o bitnim elementima korištenja vozila. Član 8. (Obaveza donošenja internog akta od strane institucija Bosne i Hercegovine) Institucija Bosne i Hercegovine, internim aktom reguliraće način vođenja evidencija o korištenju službenih vozila, a koja će obavezno sadržavati sljedeće podatke: a) o planiranju i obavljanju tehničkih pregleda, servisa, popravki, zamjeni guma, kao i drugim intervencijama na službenim vozilima na mjesečnom nivou za svako vozilo, b) o načinu preuzimanja službenog vozila od uposlenog koji je prethodno koristio isto, da vizuelnim pregledom utvrdi da li je vozilo bez vidljivih nedostataka, te da li posjeduje obaveznu opremu, c) o pripremi i praćenju mjesečnog plana korištenja službenih vozila za službena putovanja i angažovanje vozača, d) o evidenciji izdatih putnih naloga, e) o godišnjem i polugodišnjem izvještavanju o korištenju službenih vozila i korisnicima službenih vozila koje se dostavlja rukovodiocu institucije radi uvida i kontrole. Član 9. (Nabavka goriva, održavanje i popravka službenih vozila) (1) Službena vozila moraju biti uvijek tehnički u ispravnom stanju, radi potpune sigurnosti u saobraćaju korisnika vozila. (2) Redovni tehnički pregledi, servisi, popravke, te zamjene guma obavljaju se u servisima odnosno vulkanizerskim radnjama, koji su izabrani u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama Bosne i Hercegovine. (3) Na osnovu zaključenog ugovora sa dobavljačem izabranim u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama Bosne i Hercegovine, pojedinačne isporuke goriva za službena vozila se vrše isključivo upotrebom elektronskih kartica, izdatim od dobavljača. (4) Svi korisnici službenih vozila dužni su da dostave ovlašćenom licu, u skladu sa internim aktom institucije, ovjerene račune o obavljenim tehničkim pregledima, servisima i popravkama, radi ažurnog vođenja evidencije o potrošnji sredstava na održavanju i popravci službenih vozila. (5) Izuzetno od odredbi stava (3) ovog člana u slučaju službenog putovanja u inostranstvo kada upotreba elektronskih kartica za nabavku goriva od odabranog dobavljača nije moguća ista se može izvršiti i gotovinskim plaćanjem. Član 10. (Parkiranje i čuvanje službenih vozila) (1) Institucija Bosne i Hercegovine, internim aktom propisuje način i mjesto parkiranja službenih vozila u sjedištu institucije ili putem zakupa parking prostora od registriranih pravnih lica u skladu s mogućnostima institucije. (2) Način uspostavljanja i organiziranja zajedničkog parking prostora za više institucija, a gdje uslovi i tehničke mogućnosti dozvoljavaju, obezbjeđuje Služba za zajedničke poslove institucija Bosne i Hercegovine. (3) Institucije Bosne i Hercegovine će internim aktom propisati način kontrole upotrebe službenih vozila i sistema zaštite od otuđenja službenih vozila, uključujući i mogućnost ugradnje GPS uređaja (Global position system). Član 11. (Pravo na korištenje službenih vozila prema klasama vozila) (1) Korištenje vozila visoke klase dozvoljeno je isključivo za potrebe sljedećih lica: a) članova Predsjedništva Bosne i Hercegovine, b) Predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine. (2) Korištenje vozila više srednje klase dozvoljeno je isključivo za potrebe sljedećih lica: a) ministri u Vijeću ministara Bosne i Hercegovine b) Predsjednik Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, c) Predsjednik Suda Bosne i Hercegovine i d) Glavni tužilac Bosne i Hercegovine. (3) Korištenje vozila srednje klase dozvoljeno je isključivo za: a) direktor, zamjenik i glavni inspektor Obavještajnosigurnosne agencije Bosne i Hercegovine, b) zamjenici ministara u Vijeću ministara Bosne i Hercegovine i c) rukovodioci institucija, sekretari ministarstava i generalni sekretar Predsjedništva Bosne i Hercegovine.

73 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 73 (4) Korištenje vozila niže srednje klase i niže klase dozvoljeno je isključivo za zamjenike rukovodilaca i pomoćnike rukovodilaca institucije imenovane od strane Vijeća ministara Bosne i Hercegovine na mandatni period. (5) Vozila niže klase mogu koristiti ostali uposleni kojima rukovodioci institucija ovo pravo dodijele u skladu sa članom 5. stav (1) ovog Pravilnika, o čemu rukovodilac institucije donosi interni akt. Član 12. (Prodaja službenih vozila) (1) Prodaja službenog vozila instititucije vrši se u skladu sa instrukcijama Ministarstva finansija i trezora Bosne i Hercegovine, a uzimajući u obzir stope otpisa i procijenjeni vijek trajanja vozila. (2) Prodaja službenog vozila se vrši kada su ispunjeni sljedeći kriterijumi: a) Za vozila visoke i više srednje klase iz člana 3. ovog Pravilnika nakon pređenih km ili 7 godina starosti uz uslov da je vozilo prešlo najmanje km, b) Za ostale klase vozila iz člana 3. ovog Pravilnika nakon pređenih km ili 7 godina starosti uz uslov da je vozilo prešlo najmanje km. (3) Prodaja službenog vozila obavezno se sprovodi putem nadmetanja javnim oglašavanjem, uz prethodnu procjenu vrijednosti vozila od strane tročlane komsije za procjenu koju formira rukovodilac institucije posebnim rješenjem ili putem angažovanja ovlaštenog procjenitelja od strane institucije. Javni oglas se objavljuje u dnevnim štampanim novinama, koje se distribuiraju na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine. (4) Izuzetno od odredbi iz stava (2) ovog člana, kada je istekao garantni rok i kada procijenjeni troškovi popravke službenog vozila iznose više od 50% od procijenjene vrijednosti službenog vozila, pokreće se postupak prodaje vozila u skladu sa stavom (3) ovog člana. Član 13. (Specijalizovana službena vozila) (1) Broj vozila, uslove nabavke, način korištenja, te određivanje lica sa pravom korištenja službenih specijalizovanih vozila iz člana 2. stav (2) ovog Pravilnika reguliraće institucije Bosne i Hercegovine iz stava (2) ovog člana posebnim pravilnicima na koje saglasnost daje Vijeće ministara Bosne i Hercegovine. (2) Institucije koje su dužne u skladu sa stavom (1) ovog člana predložiti pravilnike na koje saglasnost daje Vijeće ministara Bosne i Hercegovine su: a) Predsjedništvo Bosne i Hercegovine, b) Ministarstvo odbrane Bosne i Hercegovine uključujući Oružane snage Bosne i Hercegovine, c) Ministarstvo vanjskih poslova Bosne i Hercegovine, d) Ministarstvo za ljudska prava i zbjeglice Bosne i Hercegovine, e) Ministarstvo pravde Bosne i Hercegovine, f) Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine, g) Uprava za indirektno oporezivanje Bosne i Hercegovine, h) Državna agencija za istrage i zaštitu Bosne i Hercegovine, i) Granična policija Bosne i Hercegovine, j) Agencija za identifikacione dokumente, evidenciju i razmjenu podataka Bosne i Hercegovine, k) Centar za uklanjanje mina u Bosni i Hercegovini, l) Služba za zajedničke poslove institucija Bosne i Hercegovine, m) Obavještajno-sigurnosna agencija Bosne i Hercegovine, n) Institut za nestale osobe Bosne i Hercegovine, o) Direkcija za koordinaciju policijskih tijela Bosne i Hercegovine, p) Direkcija za civilnu avijaciju Bosne i Hercegovine, r) Državna regulatorna agencija za radijacijsku i nuklearnu sigurnost Bosne i Hercegovine, s) Služba za poslove sa strancima Bosne i Hercegovine, t) Regulatorna agencija za komunikacije Bosne i Hercegovine, u) Agencija za forenzička ispitivanja i vještačenja Bosne i Hercegovine, v) Ured za veterinarstvo Bosne i Hercegovine, z) Tužilaštvo Bosne i Hercegovine, aa) Agencija za školovanje i stručno usavršavanje kadrova Bosne i Hercegovine. (3) Za specijalizovana vozila koja su donirana za administrativne potrebe iz namjenskih donacija, a za čije korištenje su osigurana sredstva u okviru namjenskih projekata, korisnik donacije dužan je donijeti poseban interni akt o njihovom korištenju. (4) Internim aktom iz stava (3) ovog člana regulira se način korištenja doniranih vozila tokom trajanja namjenskih projekata, kao i prodaje doniranih vozila nakon završetka projekta. Član 14. (Prelazne i završne odredbe) (1) Instiucija koja ima veći broj službenih vozila od utvrđenih ovim Pravilnikom dužna je da iste proda na način utvrđen u članu 12. st. (1) i (3) ovog Pravilnika do 30. juna godine. (2) Institucije koje raspolažu sa vozilima više klase od propisane ovim Pravilnikom, prodaju istih će izvršiti kada se ispune uslovi propisani u članu 12. stav (2) ovog Pravilnika. (3) Institucije iz člana 13. stava (2) dužne su do 31. decembra godine dostaviti prijedlog posebnih pravilnika iz člana 13. stav (1) ovog Pravilnika na saglasnost Vijeću ministara Bosne i Hercegovine. (4) Za realizaciju ovog Pravilnika zadužuju se institucije Bosne i Hercegovine i Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine. Član 15. (Usklađivanje internih akata sa Pravilnikom) Obavezuju se institucije Bosne i Hercegovine da do 31. decembra godine donesu interne akte propisane ovim Pravilnikom. Član 16. (Stupanje na snagu) Ovaj Pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH", a primjenjivat će se od 1. januara godine. VM broj 30/ marta godine Sarajevo Predsjedavajući Vijeća ministara BiH Vjekoslav Bevanda, s. r.

74 Број 26 - Страна 74 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, Tabela 1. Pregled službenih vozila po institucijama Bosne i Hercegovine R.br. NAZIV BUDŽETSKOG KORISNIKA BROJ SLUŽBENIH VOZILA PO KLASAMA BROJ SLUŽBENIH Niža srednja Viša srednja Niža klasa Srednja klasa Visoka klasa VOZILA klasa klasa Predsjedništvo BiH Ministarstvo odbrane BiH Visoko sudsko i tužilačko vijeće BiH Ustavni sud BiH Sud BiH Tužilaštvo BiH Pravobranilaštvo BiH Institucija ombudsmana za ljudska prava BiH Generalni sekretarijat Vijeća ministara BiH uključujući Kabinet predsjedavajućeg Vijeća ministara BiH Direkcija za evropske integracije BiH Ministarstvo vanjskih poslova BiH Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH Agencija za unapređenje stranih investicija BiH Ured za veterinarstvo BiH Memorijalni centar Srebrenica Konkurencijsko vijeće BiH Ministarstvo komunikacija i prometa BiH Direkcija za civilnu zrakoplovstvo BiH Regulatorni odbor za željeznice BiH Regulatorna agencija za komunikacije BiH Ministarstvo finansija i trezora BiH Uprava za indirektno oporezivanje BiH Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice BiH Ministarstvo pravde BiH Ministarstvo sigurnosti BiH Državna agencija za istrage i zaštitu Granična policija BiH Ministarstvo civilnih poslova BiH Agencija za identifikacione dokumente, evidenciju i razmjenu podataka BiH Centar za uklanjanje mina BiH Služba za zajedničke poslove institucija BiH Ured za reviziju institucija BiH Centralna izborna komisija BiH Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika BiH Agencija za državnu službu BiH Agencija za statistiku BiH Institut za standardizaciju BiH Institut za mjeriteljstvo BiH Institut za intelektualno vlasništvo BiH Institut za akreditiranje BiH Arhiv BiH Obavještajno-sigurnosna agencija BiH Uprava za zaštitu zdravlja bilja BiH Agencija za nadzor nad tržištem BiH Agencija za sigurnost hrane BiH Fond za povratak BiH Agencija za rad i zapošljavanje BiH Kancelarija za harmonizaciju i koordinaciju sistema plaćanja u poljoprivredi i ruralnom razvoju BiH Služba za poslove sa strancima BiH Odbor državne službe za žalbe BiH Komisija za koncesije BiH Ured za zakonodavstvo Vijeća ministara BiH Agencija za javne nabavke BiH Ured za razmatranje žalbi BiH Institut za nestale osobe BiH Agencija za osiguranje BiH Direkcija za ekonomsko planiranje BiH Institucija ombudsmana za zaštitu potrošača u BiH Ured koordinatora za reformu javne uprave BiH Agencija za poštanski promet BiH Agencija za razvoj visokog obrazovanja i osiguranje kvaliteta u BiH Agencija za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje BiH Agencija za zaštitu ličnih podataka u BiH Centar za informiranje i priznavanje dokumenata iz oblasti visokog obrazovanja BiH Državna regulatorna agencija za radijacijsku i nuklearnu sigurnost Agencija za lijekove i medicinska sredstva BiH 1 1 2

75 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна Agencija za policijsku podršku BiH Agencija za antidoping kontrolu BiH Agencija za forenzička ispitivanja i vještačenja BiH Agencija za školovanje i stručno usavršavanje kadrova BiH Direkcija za koordinaciju policijskih tijela BiH Centralna harmonizacijska jedinica BiH Agencija za prevenciju korupcije i koordinaciju borbe protiv korupcije BiH Vijeće za državnu pomoć BiH 1 1 UKUPNO Temeljem članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u svezi sa Zaključcima Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine broj 01/a /13 od 5. prosinca godine i Zaključcima Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine brој ,12/13 i broj ,13/13 od 16. prosinca godine, na prijedlog Ministarstva financija i trezora Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na 88. sjednici, održanoj 19. ožujka godine, donijelo je PRAVILNIK O UVJETIMA NABAVE I NAČINU KORIŠTENJA SLUŽBENIH VOZILA U INSTITUCIJAMA BOSNE I HERCEGOVINE Članak 1. (Predmet Pravilnika) Ovim Pravilnikom reguliraju se uvjeti nabave, broj i način korištenja službenih vozila institucija Bosne i Hercegovine za potrebe institucija Bosne i Hercegovine, kao i prava, obveze i postupanja uposlenih i osoba koja upravljaju službenim vozilima. Članak 2. (Definicije pojmova) (1) Službeno vozilo u smislu ovog Pravilnika je motorno vozilo koje je nabavljeno za službene potrebe institucije i u njenom je vlasništvu ili posjedu, a koristi se za obavljanje prijevoza radi vršenja poslova i zadataka rukovodstva institucije, te obavljanje administrativnih i kurirskih poslova institucije iz nadležnosti institucije. (2) Službena specijalizirana vozila u smislu ovog Pravilnika su teretna vozila, vozila za specijalizirane namjene, dostavna vozila, vojna vozila, vozila za obavljanje operativnih policijskih, obavještajnih i ostalih sigurnosnih i inspekcijskih aktivnosti, vozila za doček stranih izaslanstava, potreba diplomatsko-konzularnih predstavništava i stalnih misija Bosne i Hercegovine, vozila za prijevoz klasificirane pošte, vozila za vršenje tempest mjerenja, ostala vozila za obavljanje specijaliziranih aktivnosti iz djelokruga rada institucije, kao i donirana vozila koja se koriste za administrativne potrebe po osnovu realiziranja namjenskih donatorskih projekata. Članak 3. (Klase službenih vozila) (1) Službena vozila iz članka 2. stavak (1) ovog Pravilnika razvrstavaju se u sljedeće klase: a) Niža klasa putničkih vozila obuhvata vozila nabavne vrijednosti do KM; b) Niža srednja klasa putničkih vozila obuhvata vozila nabavne vrijednosti do KM; c) Srednja klasa putničkih vozila obuhvata vozila nabavne vrijednosti do KM; d) Viša srednja klasa putničkih vozila obuhvata vozila nabavne vrijednosti do KM; e) Visoka klasa putničkih vozila obuhvata vozila nabavne vrijednosti do KM. (2) Utvrđene nabavne vrijednosti vozila u stavku (1) ovog članka uključuju i dodatnu opremu. Članak 4. (Obvezni uvjeti nabave službenih vozila) (1) Nabava službenih vozila se obvezno provodi sukladno Zakonu o javnim nabavama Bosne i Hercegovine. (2) Uz uvjete propisane člankom 3. ovog Pravilnika i uvjete propisane podzakonskim aktima Zakona o javnim nabavama Bosne i Hercegovine, prilikom utvrđivanja uvjeta nabave, obvezni kvalifikacijski kriteriji su: a) Obvezno jamstvo za period od minimalno 4 godine, b) Plan održavanja koji uključuje troškove redovnih servisa u periodu važenja jamstva, a minimalno za pređenih kilometara. Članak 5. (Broj službenih vozila) (1) Ukupan broj službenih vozila kojim svaka institucija raspolaže utvrđen je u Tablici 1. koja je sastavni dio ovog Pravilnika. (2) Instituciji formiranoj nakon stupanja na snagu ovog Pravilnika broj službenih vozila po klasama određenim ovim Pravilnikom, odobrava Vijeće ministara Bosne i Hercegovine posebnom odlukom sukladno ovom Pravilniku. Članak 6. (Korištenje službenih vozila) (1) Službena vozila koriste se za službene potrebe institucija Bosne i Hercegovine, na temelju pisanog naloga za službeno putovanje, kojim rukovoditelj institucije ili osoba koje on ovlasti odobrava korištenje službenog vozila u svrhu prijevoza osoba, stvari i drugog tereta. (2) Službenim vozilom u pravilu upravlja uposleni na radnom mjestu vozača ili druga osoba u svojstvu uposlenog, koje ima odgovarajuću vozačku dozvolu i ispunjava druge uvjete predviđene propisima o sigurnosti saobraćaja. (3) Uposleni koji koristi, odnosno upravlja službenim vozilom, osobno odgovara za zaduženo službeno vozilo, njegovo pravilno i namjensko korištenje sukladno tehničkim naputcima proizvođača. U tu svrhu je obvezan prije početka korištenja vozila, da vizuelnim pregledom utvrdi da je vozilo bez vidljivih nedostataka i da je opskrbljeno obveznim priborom, alatom i opremom. (4) Po obavljenom službenom putu uposleni koji upravlja službenim vozilom dužan je da, u pisanoj formi, ukaže na sva zapažanja tehničke neispravnosti vozila radi njihovog otklanjanja. (5) Način korištenja službenih vozila, stegovnu odgovornost, te odgovornost za materijalnu štetu, regulira svaka institucija posebnim unutarnjim aktom koji je sukladan propisima koji reguliraju stegovnu odgovornost i odgovornost za materijalnu štetu.

76 Број 26 - Страна 76 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, Članak 7. (Putni nalog) (1) Za korištenje službenog vozila, koriste se standardizirani obrasci putnog naloga, čiji je sadržaj i način popunjavanja i izdavanja, propisan važećim propisima donesenim od strane relevantnih organa za cestovni saobraćaj na razini Bosne i Hercegovine ili entiteta. (2) Osoba koja upravlja službenim vozilom u obvezi je da posjeduje odgovarajući obrazac putnog naloga, te da ga vodi i popunjava sukladno važećim propisima iz stavka (1) ovog članka. (3) Uposleni svojeručnim potpisom ovjerava unijete podatke u obrazac putnog naloga. (4) Uposleni koji je upravljao vozilom, razdužuje popunjeni putni nalog i prateću dokumentaciju ovlaštenoj osobi u instituciji sukladno unutarnjem aktu institucije. (5) Institucija može da uspostavi elektronsku evidenciju preko koje prati izdavanje putnih naloga, kontrolu utroška goriva i izvještavanje o bitnim elementima korištenja vozila. Članak 8. (Obveza donošenja unutarnjeg akta od strane institucija Bosne i Hercegovine) Institucija Bosne i Hercegovine, unutarnjim aktom regulirat će način vođenja evidencija o korištenju službenih vozila, a koja će obvezno sadržavati sljedeće podatke: a) o planiranju i obavljanju tehničkih pregleda, servisa, popravki, zamjeni guma, kao i drugim intervencijama na službenim vozilima na mjesečnoj razini za svako vozilo, b) o načinu preuzimanja službenog vozila od uposlenog koji je prethodno koristio isto, kako bi vizuelnim pregledom utvrdio je li vozilo bez vidljivih nedostataka, te da li posjeduje obveznu opremu, c) o pripremi i praćenju mjesečnog plana korištenja službenih vozila za službena putovanja i angažiranje vozača, d) o evidenciji izdatih putnih naloga, e) o godišnjem i polugodišnjem izvještavanju o korištenju službenih vozila i korisnicima službenih vozila koje se dostavlja rukovoditelju institucije radi uvida i kontrole. Članak 9. (Nabava goriva, održavanje i popravka službenih vozila) (1) Službena vozila moraju biti uvijek tehnički u ispravnom stanju, radi potpune sigurnosti u saobraćaju korisnika vozila. (2) Redoviti tehnički pregledi, servisi, popravke, te zamjene guma obavljaju se u servisima odnosno vulkanizerskim radnjama, koji su izabrani sukladno Zakonom o javnim nabavama Bosne i Hercegovine. (3) Na osnovu zaključenog ugovora sa dobavljačem izabranim u skladu sa Zakonom o javnim nabavama Bosne i Hercegovine, pojedinačne isporuke goriva za službena vozila vrše se isključivo uporabom elektronskih kartica, izdatim od dobavljača. (4) Svi korisnici službenih vozila dužni su da dostave ovlaštenom licu, sukladno internom aktu institucije, ovjerene račune o obavljenim tehničkim pregledima, servisima i popravkama, radi ažurnog vođenja evidencije o potrošnji sredstava na održavanju i popravci službenih vozila. (5) Iznimno od odredbi stavka (3) ovog članka u slučaju službenog putovanja u inozemstvo kada uporaba elektronskih kartica za nabavu goriva od odabranog dobavljača nije moguća ista se može izvršiti i gotovinskim plaćanjem. Članak 10. (Parkiranje i čuvanje službenih vozila) (1) Institucija Bosne i Hercegovine, unutarnjim aktom propisuje način i mjesto parkiranja službenih vozila u sjedištu institucije ili putem zakupa parking prostora od registriranih pravnih osoba sukladno mogućnostima institucije. (2) Način uspostavljanja i organiziranja zajedničkog parking prostora za više institucija, a gdje uslovi i tehničke mogućnosti dozvoljavaju, osigurava Služba za zajedničke poslove institucija Bosne i Hercegovine. (3) Institucije Bosne i Hercegovine će unutarnjim aktom propisati način kontrole uporabe službenih vozila i sustav zaštite od otuđenja službenih vozila, uključujući i mogućnost ugradnje GPS uređaja (Global position system). Članak 11. (Pravo na korištenje službenih vozila prema klasama vozila) (1) Korištenje vozila visoke klase dozvoljeno je isključivo za potrebe sljedećih osoba: a) članova Predsjedništva Bosne i Hercegovine, b) Predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine. (2) Korištenje vozila više srednje klase dozvoljeno je isključivo za potrebe sljedećih osoba: a) ministri u Vijeću ministara Bosne i Hercegovine b) Predsjednik Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, c) Predsjednik Suda Bosne i Hercegovine i d) Glavni tužitelj Tužiteljstva Bosne i Hercegovine. (3) Korištenje vozila srednje klase dozvoljeno je isključivo za: a) direktor, zamjenik i glavni inspektor Obavještajnosigurnosne agencije Bosne i Hercegovine, b) zamjenici ministara u Vijeću ministara Bosne i Hercegovine i c) rukovoditelji institucija, tajnici ministarstava i generalni tajnik Predsjedništva Bosne i Hercegovine. (4) Korištenje vozila niže srednje klase i niže klase dozvoljeno je isključivo za zamjenike rukovoditelja i pomoćnike rukovoditelja institucije imenovane od strane Vijeća ministara Bosne i Hercegovine na mandatni period. (5) Vozila niže klase mogu koristiti ostali uposleni kojima rukovodioci institucija ovo pravo dodijele sukladno članku 5. stavak (1) ovog Pravilnika, o čemu rukovoditelj institucije donosi unutarnji akt. Članak 12. (Prodaja službenih vozila) (1) Prodaja službenog vozila instititucije vrši se sukladno instrukcijama Ministarstva finansija i trezora Bosne i Hercegovine, a uzimajući u obzir stope otpisa i procijenjeni vijek trajanja vozila. (2) Prodaja službenog vozila vrši se kada su ispunjeni sljedeći kriteriji: a) Za vozila visoke i više srednje klase iz članka 3. ovog Pravilnika nakon pređenih km ili sedam godina starosti uz uslov da je vozilo prešlo najmanje km, b) Za ostale klase vozila iz članka 3. ovog Pravilnika nakon pređenih km ili sedam godina starosti uz uvjet da je vozilo prešlo najmanje km. (3) Prodaja službenog vozila obvezno se provodi putem nadmetanja javnim oglašavanjem, uz prethodnu procjenu vrijednosti vozila od strane tročlanog povjerenstva za procjenu koju formira rukovoditelj institucije posebnim rješenjem ili putem angažiranja ovlaštenog procjenitelja od strane institucije. Javni natječaj se objavljuje u dnevnom

77 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 77 tisku, koje se distribuiraju na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine. (4) Iznimno od odredbi iz stavka (2) ovog članka, kada je istekao jamstveni rok i kada procijenjeni troškovi popravke službenog vozila iznose više od 50% od procijenjene vrijednosti službenog vozila, pokreće se postupak prodaje vozila sukladno stavku (3) ovog članka. Članak 13. (Specijalizirana službena vozila) (1) Broj vozila, uslove nabave, način korištenja, te određivanje lica sa pravom korištenja službenih specijaliziranih vozila iz članka 2. stavak (2) ovog Pravilnika reguliraće institucije Bosne i Hercegovine iz stavka (2) ovog članka posebnim pravilnicima na koje suglasnost daje Vijeće ministara Bosne i Hercegovine. (2) Institucije koje su dužne sukladno stavku (1) ovog članka predložiti pravilnike na koje suglasnost daje Vijeće ministara Bosne i Hercegovine su: a) Predsjedništvo Bosne i Hercegovine, b) Ministarstvo obrane Bosne i Hercegovine uključujući Oružane snage Bosne i Hercegovine, c) Ministarstvo vanjskih poslova Bosne i Hercegovine, d) Ministarstvo za ljudska prava i zbjeglice Bosne i Hercegovine, e) Ministarstvo pravde Bosne i Hercegovine, f) Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine, g) Uprava za neizravno oporezivanje Bosne i Hercegovine, h) Državna agencija za istrage i zaštitu Bosne i Hercegovine, i) Granična policija Bosne i Hercegovine, j) Agencija za identifikacijske dokumente, evidenciju i razmjenu podataka Bosne i Hercegovine, k) Centar za uklanjanje mina u Bosni i Hercegovini, l) Služba za zajedničke poslove institucija Bosne i Hercegovine, m) Obavještajno-sigurnosna agencija Bosne i Hercegovine, n) Institut za nestale osobe Bosne i Hercegovine, o) Direkcija za koordinaciju policijskih tijela Bosne i Hercegovine, p) Direkcija za civilnu avijaciju Bosne i Hercegovine, r) Državna regulatorna agencija za radijacijsku i nuklearnu sigurnost Bosne i Hercegovine, s) Služba za poslove sa strancima Bosne i Hercegovine, t) Regulatorna agencija za komunikacije Bosne i Hercegovine, u) Agencija za forenzička ispitivanja i vještačenja Bosne i Hercegovine, v) Ured za veterinarstvo Bosne i Hercegovine, z) Tužiteljstvo Bosne i Hercegovine, aa) Agencija za školovanje i stručno usavršavanje kadrova Bosne i Hercegovine. (3) Za specijalizirana vozila koja su donirana za administrativne potrebe iz namjenskih donacija, a za čije korištenje su osigurana sredstva u okviru namjenskih projekata, korisnik donacije dužan je donijeti poseban unutarnji akt o njihovom korištenju. (4) Unutarnjim aktom iz stavka (3) ovog članka regulira se način korištenja doniranih vozila tijekom trajanja namjenskih projekata, kao i prodaje doniranih vozila nakon završetka projekta. Članak 14. (Prelazne i završne odredbe) (1) Instiucija koja ima veći broj službenih vozila od utvrđenih ovim Pravilnikom dužna je da iste proda na način utvrđen u članku 12. st. (1) i (3) ovog Pravilnika do 30. lipnja godine. (2) Institucije koje raspolažu vozilima više klase od propisane ovim Pravilnikom, prodaju istih će izvršiti kada se ispune uvjetii propisani u članku 12. stavak (2) ovog Pravilnika. (3) Institucije iz članka 13. stavak (2) dužne su do 31. prosinca godine dostaviti prijedlog posebnih pravilnika iz članka 13. stavak (1) ovog Pravilnika na suglasnost Vijeću ministara Bosne i Hercegovine. (4) Za realiziranje ovog Pravilnika zadužuju se institucije Bosne i Hercegovine i Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine. Članak 15. (Usklađivanje unutarnjih akata sa Pravilnikom) Obvezuju se institucije Bosne i Hercegovine da do 31. prosinca godine donesu unutarnje akte propisane ovim Pravilnikom. Članak 16. (Stupanje na snagu) Ovaj Pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH", a primjenjivat će se od 1. siječnja godine. VM broj 30/ оžujka godine Sarajevo Predsjedatelj Vijeća ministara BiH Vjekoslav Bevanda, v. r. Tablica 1. Pregled službenih vozila po institucijama Bosne i Herecegovine R.br. NAZIV PRORAČUNSKOG KORISNIKA BROJ SLUŽBENIH VOZILA PO KLASAMA BROJ SLUŽBENIH Niža srednja Viša srednja Niža klasa Srednja klasa Visoka klasa VOZILA klasa klasa Predsjedništvo BiH Ministarstvo obrane BiH Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće BiH Ustavni sud BiH Sud BiH Tužiteljstvo BiH Pravobraniteljstvo BiH Institucija ombudsmena za ljudska prava BiH Generalno tajništvo Vijeća ministara BiH uključujući Ured predsjedatelja Vijeća ministara BiH Direkcija za europske integracije BiH Ministarstvo vanjskih poslova BiH Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH Agencija za unapređenje stranih investicija BiH Ured za veterinarstvo BiH Memorijalni centar Srebrenica 1 1 2

78 Број 26 - Страна 78 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, Konkurencijsko vijeće BiH Ministarstvo komunikacija i prometa BiH Direkcija za civilno zrakoplovstvo BiH Regulatorni odbor za željeznice BiH Regulatorna agencija za komunikacije BiH Ministarstvo financija i trezora BiH Uprava za neizravno oporezivanje BiH Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice BiH Ministarstvo pravde BiH Ministarstvo sigurnosti BiH Državna agencija za istrage i zaštitu Granična policija BiH Ministarstvo civilnih poslova BiH Agencija za identifikacijske isprave, evidenciju i razmjenu podataka BiH Centar za uklanjanje mina u BiH Služba za zajedničke poslove institucija BiH Ured za reviziju institucija BiH Središnje izborno povjerenstvo BiH Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika BiH Agencija za državnu službu BiH Agencija za statistiku BiH Institut za standardizaciju BiH Institut za mjeriteljstvo BiH Institut za intelektualno vlasništvo BiH Institut za akreditiranje BiH Arhiv BiH Obavještajno-sigurnosna agencija BiH Uprava za zaštitu zdravlja bilja BiH Agencija za nadzor nad tržištem BiH Agencija za sigurnost hrane BiH Fond za povratak BiH Agencija za rad i zapošljavanje BiH Ured za harmonizaciju i koordinaciju sustava plaćanja u poljoprivredi i ruralnom razvoju BiH Služba za poslove sa strancima BiH Odbor državne službe za žalbe BiH Komisija za koncesije BiH Ured za zakonodavstvo Vijeća ministara BiH Agencija za javne nabave BiH Ured za razmatranje žalbi BiH Institut za nestale osobe BiH Agencija za osiguranje BiH Direkcija za ekonomsko planiranje BiH Institucija ombudsmena za zaštitu potrošača u BiH Ured koordinatora za reformu javne uprave u BiH Agencija za poštanski promet BiH Agencija za razvoj visokog obrazovanja i osiguranje kvaliteta u BiH Agencija za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje BiH Agencija za zaštitu osobnih podataka u BiH Centar za informiranje i priznavanje dokumenata iz područja visokog obrazovanja BiH Državna regulatorna agencija za radijacijsku i nukearnu sigurnost Agencija za lijekove i medicinska sredstva BiH Agencija za policijsku potpora BiH Agencija za antidoping kontrolu BIH Agencija za forenzička ispitivanja i vještačenja BiH Agencija za školovanje i stručno usavršavanje kadrova BiH Direkcija za koordinaciju policijskih tijela BiH Središnja harmonizacijska jedinica BiH Agencija za prevenciju korupcije i koordinaciju borbe protiv 73. korupcije BiH Vijeće za državnu potporu BiH 1 1 UKUPNO

79 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна На основу члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), а у вези са Закључцима Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине број 01/а /13 од 5. децембра године и Закључцима Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине број ,12/13 и број ,13/13 од 16. децембра године, на приједлог Министарства финансија и трезора Босне и Херцеговине, Савјет министара Босне и Херцеговине на 88. сједници, одржаној 19. марта године, донио је ПРАВИЛНИК О КОРИШЋЕЊУ ТЕЛЕФОНА Члан 1. (Предмет Правилника) Овим Правилником регулише се утврђивање права на коришћење мобилних и службених фиксних телефона у институцијама Босне и Херцеговине, те максимални годишњи износи средстава по основу коришћења телефона у институцијама Босне и Херцеговине. Члан 2. (Изузетак од примјене) Министарство спољних послова Босне и Херцеговине, Министарство одбране Босне и Херцеговине укључујући Оружане снаге Босне и Херцеговине и Обавјештајнобезбједносна агенција Босне и Херцеговине изузимају се од примјене овог Правилника, те ће право на коришћење мобилних и службених фиксних телефона и трошкове коришћења телефона регулисати интерним актом уз претходну сагласност Савјета министара Босне и Херцеговине. Члан 3. (Дефинисање појмова) (1) Мобилним телефонима, у смислу овог Правилника, сматрају се сви мобилни телефонски апарати у власништву запослених са припадајућом картицом и претплатничким бројем, а за које трошкове коришћења сноси институција у складу са овим Правилником и интерним актом институције Босне и Херцеговине. (2) Службеним фиксним телефонима, у смислу овог Правилника, сматрају се сви бројеви фиксне телефоније по појединачним линијама и линијама са централе, а који се користе у институцијама Босне и Херцеговине. Члан 4. (Утврђивање буџета за мобилне телефоне) (1) Укупан годишњи буџет за сваку институцију Босне и Херцеговине за мобилне телефоне утврђује се на основу броја лица са правом коришћења и максималног обрачунског износа утврђеном у ставу (2) овог члана и резервисања за непредвиђене и додатне трошкове. (2) Право на стварање обавеза по основу коришћења мобилних телефона у смислу овог Правилника имају лица наведена у Табели 1. како слиједи: Табела 1. - Преглед лимита за мобилне телефоне по радним мјестима Просјечан Максималан мјесечни износ годишњи износ за за трошкове трошкове Група Радно мјесто коришћења коришћења мобилног мобилног телефона телефона Чланови Предсједништва БиХ, чланови Савјета министара БиХ Замјеници министара, Генерални ревизор и замјеници генералног ревизора, руководиоци институција БиХ, чланови колегијалног органа који руководи институцијом БиХ, предсједник Уставног суда БиХ, предсједник Суда БиХ, главни тужилац Тужилаштва БиХ, Секретари министарстава, руководилац службе за протоколарне послове у Генералном секретаријату Савјета министара БиХ и Предсједништву БиХ Замјеници руководилаца, шефови кабинета чланова Предсједништва БиХ и чланова Савјета министара БиХ и помоћници министара Шефови кабинета замјеника министара у Савјету министара БиХ, помоћници руководилаца и лица у рангу помоћника руководилаца институција, секретари институција Савјетници чланова Предсједништва БиХ, чланова Сабјета министара БиХ и замјеника министара у Савјету министара БиХ, шефови кабинета руководилаца институција БиХ Технички секретари руководилаца институција БиХ и возачи руководилаца институција БиХ Инспектори и извиђачи у БХ МАЦ, возач-курир, извршиоци на одржавању мрежа WAN, возачи за транспорт личних докумената (3) Укупно расположива средства за мобилне телефоне на годишњем нивоу за сваку институцију Босне и Херцеговине на које се примјењује овај Правилник, утврђују се тако што се број извршилаца по групама из става (2) овог члана помножи годишњим износом из става (2) овог члана, и увећа за 10% на име резервисања за непланиране и додатне трошкова роминга, и евентуалних једнократних одобрења трошкова мобилних телефона по посебним одлукама руководиоца институција за намјене утврђене чланом 5. став (2) овог Правилника. (4) У оквиру укупно одобреног буџета институције Босне и Херцеговине, у циљу рационализације, институција може користити услуге urp (virtual privte network) мреже о чему руководилац доноси интерни акт. (5) Укупна средства за трошкове коришћења мобилних телефона утврђена у ставу (3) овог члана не укључују средства за трошкове коришћења мобилних телефона која се финансирају донаторским средствима и реализују као програми посебне намјене средстава. Члан 5. (Утврђивање права на коришћење мобилних телефона) (1) Утврђивање појединачних права на трошкове коришћења мобилних телефона за групе 4-8 из члана 4. става (2) овог Правилника врши руководилац институције доношењем интерног акта, цијенећи стварне потребе и планирани обим послова сваког од извршилаца, тако да појединачни дозвољени трошкови могу бити већи или мањи од максимално утврђених обрачунских износа из члана 4. став (2). Укупан годишњи износ трошкова по овом основу може износити максимално до износа утврђеног на начин прописан чланом 4. став (3) овог Правилника. (2) Изузетно од члана 4. став (2) овог Правилника, када је коришћење мобилног телефона неопходно за обављање послова из надлежности институције, руководилац

80 Број 26 - Страна 80 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, институције може запосленом одобрити трошкове коришћења мобилног телефона, у оквиру укупног буџета утврђеног у члану 4. став (3) овог Правилника. (3) Набављени мобилни телефонски апарати и обавезе по основу претплатничких уговора закључених до дана доношења овог Правилника остају на снази до стицања услова за раскидање уговорног односа, с тим да се по том основу не могу повећати укупни трошкови институције утврђени на начин прописан чланом 4. став (3) овог Правилника. (4) Посебна набавка мобилних телефонских апарата неће се финансирати из буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине, а задужења мобилних телефонских апарата које су до ступања на снагу овог Правилника набавиле институције Босне и Херцеговине, врши се у складу са чланом 9. овог Правилника. Члан 6. (Трошкови коришћења службених фиксних телефона) (1) Максимални износи трошкова коришћења службених фиксних телефона по институцијама Босне и Херцеговине на годишњем нивоу утврђени су у Табели 2. како слиједи: Табела 2. - Преглед годишњих лимита за трошкове коришћења службених фиксних телефона по институцијама Босне и Херцеговине Макисмалан годишњи износ Р.бр. Назив буџетског корисника трошкова коришћења службених фиксних телефона (КМ) Предсједништво БиХ Министарство финансија и трезора БиХ Министарство спољне трговине и економских односа БиХ Министарство комуникација итранспорта БиХ Министарство за људска права и избјеглице БиХ 6. Министарство правде БиХ Министарство безбједности БиХ Министарство цивилних послова БиХ 9. Суд БиХ Тужилаштво БиХ Управа за индиректно опорезивање БиХ 12. Гранична полиција БиХ Државна агенција за истраге и заштиту Дирекција за координацију полицијскихтијела БиХ Служба за послове са странцима БиХ Агенција за идентификациона ' документа, евиденцију и размјену податакабих 17. Центар за уклањање мина у БиХ Дирекција за европске интеграције БиХ 19. Агенција за статистику БиХ Генерални секретаријат Савјета министара БиХ (2) Институције Босне и Херцеговине које нису наведене у ставу (1) овог члана имају право на коришћење трошкова службених фиксних телефона на годишњем нивоу како слиједи: а) Институције са бројем запослених преко 50-до КМ, б) Институције са бројем запослених од 20 до 50 - до КМ, ц) Институције са бројем запослених до 20 -до КМ. (3) Институције Босне и Херцеговине дужне су да у складу с овим Правилником донесу интерне акте којим ће регулисати право на коришћење службених фиксних телефона и мјесечне износе трошкова коришћења службених фиксних телефона по радним мјестима, с тим да укупни годишњи износи за институције не прелазе лимите одређене ст. (1) и (2) овог члана. Члан 7. (Планирање трошкова коришћења мобилних и службених фиксних телефона) (1) Сваки буџетски корисник дужан је у захтјеву за буџетским средствима у Документу оквирног буџета и годишњем буџету планирати годишњи износ трошкова коришћења мобилних и службених фиксних телефона максимално до износа трошкова коришћења телефона утврђених у члану 4. став (3) и члану 6. овог Правилника. (2) Трошкови коришћења мобилних и службених фикснихтелефона прописани у чл. 4. и 6. овог Правилника утврђују се у бруто износу, односно са укљученим трошковима претплате и ПДВ-а. Члан 8. (Одступање од примјене Правилника) Приликом утврђивања Нацрта буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине, Савјет министара Босне и Херцеговине може посебним закључком утврдити пропорционалну промјену износа трошкова коришћења мобилних и службених фиксних телефона за све буџетске кориснике. Члан 9. (Одговорност у коришћењу мобилних и службених фиксних телефона) (1) Корисник мобилног и службеног фиксног телефона обавезно потписује Изјаву у року од пет дана од дана достављања изјаве којом потврђује да је упознат са висином одобрених трошкова коришћења мобилних и службених фиксних телефона и којом се обавезује да ће брижљиво чувати телефонске апарате и одговарати за сваку штету која настане или би могла настати због непажљивог или неправилног руковања, те истом даје сагласност да се изврши обустава евентуалних прекорачења у складу с овим Правилником. (2) Кориснику из става (1) овог члана који не потпише Изјаву у временском року наведеном у ставу (1) овог члана ускраћује се право на плаћање трошкова коришћења мобилног и службеног фиксног телефона. (3) Трошкови настали по основу позива који код овлаштених оператера спадају у тарифу "премиум обрачуна" (premium rate), као и надопуна картице другог претплатничког телефонског броја, не признају се као дозвољени трошкови у складу са овим Правилником. (4) Корисници телефона, односно телефонских апарата задужују се на основу посебног обрасца - реверса. (5) Свако губљење или оштећење телефонског апарата корисник је без одлагања дужан пријавити у писаној форми овлашћеној особи у институцији, која води евиденцију о задужењима телефонских апарата и надокнадити штету. Члан 10. (Контрола трошкова коришћења мобилних и службених фиксних телефона) (1) Руководилац институције Босне и Херцеговине ће интерним актом одредити лице задужено за обрачун и

81 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 81 праћење трошкова насталих коришћењем мобилних и службених фиксних телефона. (2) Лице овлашћено у складу са ставом (1) овог члана задужено је да прати потрошњу насталу по основу коришћења мобилних и службених фиксних телефона корисника, врши контролу формалне исправности достављених рачуна од стране телеком оператера и обавјештава кориснике о евентуалним прекорачењима и ненамјенском коришћењу мобилних и службених фиксних телефона уз доставу копије телефонског рачуна у року од 5 дана од дана пријема рачуна. (3) Уколико корисник мобилног и службеног фиксног телефона, након што добије обавијест о прекорачењу трошкова коришћења мобилних и службених фиксних телефона, и у наредна два мјесеца оствари прекорачење, лице овлашћено у складу са ставом (1) овог члана на тромјесечном нивоу обрачун остварених прекорачења и налог за обуставу од прве наредне плате корисника доставиће кориснику и руководиоцу институције на увид. (4) Изузетно од става (3) овог члана кориснику ће се на мјесечном нивоу одбити износ настао по основу утврђеном у члану 9. став (3) овог Правилника. (5) У случају када више корисника заједнички користи један службени телефонски фиксни број, односно телефонски апарат, прекорачење дозвољеног лимита и начин његовог плаћања регулише свака институција Босне и Херцеговине интерним актом. (6) У складу са интерним актом институције сачињавају се годишњи и полугодишњи периодични извјештаји о трошковима коришћења мобилних и службених фиксних телефона и достављају руководиоцу институције, као одговорној особи, ради увида и контроле. Члан 11. (Прелазне и завршне одредбе) (1) Све обавезе преузете по основу претплатничких уговора институције Босне и Херцеговине ће најкасније до стицања услова за раскидање уговорног односа пренијети на лице са правом коришћења мобилног телефона. (2) За реализацију овог Правилника задужују се институције Босне и Херцеговине и Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине. Члан 12. (Усклађивање интерних аката са Правилником) Обавезују се институције Босне и Херцеговине да до 31. децембра године донесу интерне акте прописане овим Правилником. Члан 13. (Ступање на снагу) Овај Правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ", а примјењиваће се од 1. јануара године. СМ број 31/ марта године Сарајево Предсједавајући Савјета министара БиХ Вјекослав Беванда, с. р. Na osnovu člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u vezi sa Zaključcima Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine broj 01/a-50-l-15-57/13 od 5. decembra godine i Zaključcima Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine broj ,12/13 i broj ,13/13 od 16. decembra godine, na prijedlog Ministarstva finansija i trezora Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na 88. sjednici, održanoj 19. marta godine, donijelo je PRAVILNIK O KORIŠTENJU TELEFONA Član 1. (Predmet Pravilnika) Ovim Pravilnikom regulira se utvrđivanje prava na korištenje mobilnih i službenih fiksnih telefona u institucijama Bosne i Hercegovine, te maksimalni godišnji iznosi sredstava po osnovu korištenja telefona u institucijama Bosne i Hercegovine. Član 2. (Izuzetak od primjene) Ministarstvo vanjskih poslova Bosne i Hercegovine, Ministarstvo odbrane Bosne i Hercegovine uključujući Oružane snage Bosne i Hercegovine i Obavještajno-sigurnosna agencija Bosne i Hercegovine izuzimaju se od primjene ovog Pravilnika, te će pravo na korištenje mobilnih i službenih fiksnih telefona i troškove korištenja telefona regulirati internim aktom uz prethodnu saglasnost Vijeća ministara Bosne i Hercegovine. Član 3. (Definiranje pojmova) (1) Mobilnim telefonima, u smislu ovog Pravilnika, smatraju se svi mobilni telefonski aparati u vlasništvu uposlenih sa pripadajućom karticom i pretplatničkim brojem, a za koje troškove korištenja snosi institucija u skladu sa ovim Pravilnikom i internim aktom institucije Bosne i Hercegovine. (2) Službenim fiksnim telefonima, u smislu ovog Pravilnika, smatraju se svi brojevi fiksne telefonije po pojedinačnim linijama i linijama sa centrale, a koji se koriste u institucijama Bosne i Hercegovine. Član 4. (Utvrđivanje budžeta za mobilne telefone) (1) Ukupan godišnji budžet za svaku instituciju Bosne i Hercegovine za mobilne telefone utvrđuje se na osnovu broja lica sa pravom korištenja i maksimalnog obračunskog iznosa utvrđenom u stavu (2) ovog člana i rezerviranja za nepredviđene i dodatne troškove. (2) Pravo na stvaranje obaveza po osnovu korištenja mobilnih telefona u smislu ovog Pravilnika imaju lica navedena u Tabeli 1. kako slijedi: Tabela 1. - Pregled limita za mobilne telefone po radnim mjestima Prosječan mjesečni iznos Maksimalan godišnji iznos za Grupa Radno mjesto za troškove troškove korištenja korištenja mobilnog mobilnog telefona telefona Članovi Predsjedništva BiH, članovi Vijeća ministara BiH Zamjenici ministara, Generalni revizor i zamjenici generalnog revizora, rukovodioci institucija BiH, članovi kolegijalnog organa koji rukovodi institucijom BiH, predsjednik Ustavnog suda BiH, predsjednik Suda BiH, glavni tužilac Tužilaštva BiH, 3 Sekretari ministarstava, rukovodilac službe za protokolarne poslove u Generalnom sekretarijatu Vijeća ministara BiH i Predsjedništvu BiH

82 Број 26 - Страна 82 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, Zamjenici rukovodilaca, šefovi kabineta članova Predsjedništva BiH i članova Vijeća ministara BiH i pomoćnici ministara 5 Šefovi kabineta zamjenika ministara u Vijeću ministara BiH, pomoćnici rukovodilaca i lica u rangu pomoćnika rukovodilaca institucija, sekretari institucija 6 Savjetnici članova Predsjedništva BiH, članova Vijeća ministara BiH i zamjenika ministara u Vijeću ministara BiH, šefovi kabineta rukovodilaca institucija BiH 7 Tehnički sekretari rukovodilaca institucija BiH i vozači rukovodilaca institucija BiH 8 Inspektori i izviđači u BH MAC, vozač-kurir, izvršitelji na održavanju mreža WAN, vozači za transport ličnih dokumenata (3) Ukupno raspoloživa sredstva za mobilne telefone na godišnjem nivou za svaku instituciju Bosne i Hercegovine na koju se primjenjuje ovaj Pravilnik, utvrđuju se tako što se broj izvršitelja po grupama iz stava (2) ovog člana pomnoži godišnjim iznosom iz stava (2) ovog člana, i uveća za 10% na ime rezerviranja za neplanirane i dodatne troškova rominga, i eventualnih jednokratnih odobrenja troškova mobilnih telefona po posebnim odlukama rukovodioca institucija za namjene utvrđene članom 5. stav (2) ovog Pravilnika. (4) U okviru ukupno odobrenog budžeta institucije Bosne i Hercegovine, u cilju racionalizacije, institucija može koristiti usluge vpn (virtual private network) mreže o čemu rukovodilac donosi interni akt. (5) Ukupna sredstva za troškove korištenja mobilnih telefona utvrđena u stavu (3) ovog člana ne uključuju sredstva za troškove korištenja mobilnih telefona koja se finansiraju donatorskim sredstvima i realiziraju kao programi posebne namjene sredstava. Član 5. (Utvrđivanje prava na korištenje mobilnih telefona) (1) Utvrđivanje pojedinačnih prava na troškove korištenja mobilnih telefona za grupe 4-8 iz člana 4. stava (2) ovog Pravilnika vrši rukovodilac institucije donošenjem internog akta, cijeneći stvarne potrebe i planirani obim poslova svakog od izvršitelja, tako da pojedinačni dozvoljeni troškovi mogu biti veći ili manji od maksimalno utvrđenih obračunskih iznosa iz člana 4. stav (2). Ukupan godišnji iznos troškova po ovom osnovu može iznositi maksimalno do iznosa utvrđenog na način propisan članom 4. stav (3) ovog Pravilnika. (2) Izuzetno od člana 4. stav (2) ovog Pravilnika, kada je korištenje mobilnog telefona neophodno za obavljanje poslova iz nadležnosti institucije, rukovodilac institucije može zaposlenom odobriti troškove korištenja mobilnog telefona, u okviru ukupnog budžeta utvrđenog u članu 4. stav (3) ovog Pravilnika. (3) Nabavljeni mobilni telefonski aparati i obaveze po osnovu pretplatničkih ugovora zaključenih do dana donošenja ovog Pravilnika ostaju na snazi do sticanja uslova za raskidanje ugovornog odnosa, s tim da se po tom osnovu ne mogu povećati ukupni troškovi institucije utvrđeni na način propisan članom 4. stav (3) ovog Pravilnika. (4) Posebna nabavka mobilnih telefonskih aparata neće se finansirati iz budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine, a zaduženja mobilnih telefonskih aparata koje su do stupanja na snagu ovog Pravilnika nabavile institucije Bosne i Hercegovine, vrši se u skladu sa članom 9. ovog Pravilnika. Član 6. (Troškovi korištenja službenih fiksnih telefona) (1) Maksimalni iznosi troškova korištenja službenih fiksnih telefona po institucijama Bosne i Hercegovine na godišnjem nivou utvrđeni su u Tabeli 2. kako slijedi: Tabela 2. - Pregled godišnjih limita za troškove korištenja službenih fiksnih telefona po institucijama Bosne i Hercegovine Makismalan godišnji iznos troškova R.br. Naziv budžetskog korisnika korištenja službenih fiksnih telefona (KM) Predsjedništvo BiH Ministarstvo finansija i trezora BiH Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH 4. Ministarstvo komunikacija i prometa BiH 5. Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice BiH 6. Ministarstvo pravde BiH Ministarstvo sigurnosti BiH Ministarstvo civilnih poslova BiH Sud BiH Tužilaštvo BiH Uprava za indirektno oporezivanje BiH 12. Granična policija BiH Državna agencija za istrage i zaštitu Direkcija za koordinaciju policijskih tijela BiH 15. Služba za poslove sa strancima BiH Agencija za identifikacione dokumente, evidenciju i razmjenu podataka BiH 17. Centar za uklanjanje mina u BiH Direkcija za evropske integracije BiH Agencija za statistiku BiH Generalni sekretarijat Vijeća ministara BiH (2) Institucije Bosne i Hercegovine koje nisu navedene u stavu (1) ovog člana imaju pravo na korištenje troškova službenih fiksnih telefona na godišnjem nivou kako slijedi: a) Institucije sa brojem uposlenih preko 50 - do KM, b) Institucije sa brojem uposlenih od 20 do 50 - do KM, c) Institucije sa brojem uposlenih do 20 - do KM. (3) Institucije Bosne i Hercegovine dužne su da u skladu s ovim Pravilnikom donesu interne akte kojim će regulirsati pravo na korištenje službenih fiksnih telefona i mjesečne iznose troškova korištenja službenih fiksnih telefona po radnim mjestima, s tim da ukupni godišnji iznosi za institucije ne prelaze limite određene st. (1) i (2) ovog člana. Član 7. (Planiranje troškova korištenja mobilnih i službenih fiksnih telefona) (1) Svaki budžetski korisnik dužan je u zahtjevu za budžetskim sredstvima u Dokumentu okvirnog budžeta i godišnjem budžetu planirati godišnji iznos troškova korištenja mobilnih i službenih fiksnih telefona maksimalno do iznosa troškova korištenja telefona utvrđenih u članu 4. stav (3) i članu 6. ovog Pravilnika. (2) Troškovi korištenja mobilnih i službenih fiksnih telefona propisani u čl. 4. i 6. ovog Pravilnika utvrđuju se u bruto iznosu, odnosno sa uključenim troškovima pretplate i PDV-a.

83 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 83 Član 8. (Odstupanje od primjene Pravilnika) Prilikom utvrđivanja Nacrta budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine može posebnim zaključkom utvrditi proporcionalnu promjenu iznosa troškova korištenja mobilnih i službenih fiksnih telefona za sve budžetske korisnike. Član 9. (Odgovornost u korištenju mobilnih i službenih fiksnih telefona) (1) Korisnik mobilnog i službenog fiksnog telefona obavezno potpisuje Izjavu u roku od pet dana od dana dostavljanja izjave kojom potvrđuje da je upoznat sa visinom odobrenih troškova korištenja mobilnih i službenih fiksnih telefona i kojom se obavezuje da će brižljivo čuvati telefonske aparate i odgovarati za svaku štetu koja nastane ili bi mogla nastati zbog nepažljivog ili nepravilnog rukovanja, te istom daje saglasnost da se izvrši obustava eventualnih prekoračenja u skladu s ovim Pravilnikom. (2) Korisniku iz stava (1) ovog člana koji ne potpiše Izjavu u vremenskom roku navedenom u stavu (1) ovog člana uskraćuje se pravo na plaćanje troškova korištenja mobilnog i službenog fiksnog telefona. (3) Troškovi nastali po osnovu poziva koji kod ovlaštenih operatera spadaju u tarifu "premium obračuna" (premium rate), kao i nadopuna kartice drugog pretplatničkog telefonskog broja, ne priznaju se kao dozvoljeni troškovi u skladu sa ovim Pravilnikom. (4) Korisnici telefona, odnosno telefonskih aparata zadužuju se na osnovu posebnog obrasca - reversa. (5) Svako gubljenje ili oštećenje telefonskog aparata korisnik je bez odlaganja dužan prijaviti u pisanoj formi ovlaštenoj osobi u instituciji, koja vodi evidenciju o zaduženjima telefonskih aparata i nadoknaditi štetu. Član 10. (Kontrola troškova korištenja mobilnih i službenih fiksnih telefona) (1) Rukovodilac institucije Bosne i Hercegovine će internim aktom odrediti osobu zaduženu za obračun i praćenje troškova nastalih korištenjem mobilnih i službenih fiksnih telefona. (2) Lice ovlašćeno u skladu sa stavom (1) ovog člana zaduženo je da prati potrošnju nastalu po osnovu korištenja mobilnih i službenih fiksnih telefona korisnika, vrši kontrolu formalne ispravnosti dostavljenih računa od strane telekom operatera i obavještava korisnike o eventualnim prekoračenjima i nenamjenskom korištenju mobilnih i službenih fiksnih telefona uz dostavu kopije telefonskog računa u roku od 5 dana od dana prijema računa. (3) Ukoliko korisnik mobilnog i službenog fiksnog telefona, nakon što dobije obavijest o prekoračenju troškova korištenja mobilnih i službenih fiksnih telefona, i u naredna dva mjeseca ostvari prekoračenje, osoba ovlaštena u skladu sa stavom (1) ovog člana na tromjesečnom nivou obračun ostvarenih prekoračenja i nalog za obustavu od prve naredne plaće korisnika dostaviće korisniku i rukovodiocu institucije na uvid. (4) Izuzetno od stava (3) ovog člana korisniku će se na mjesečnom nivou odbiti iznos nastao po osnovu utvrđenom u članu 9. stav (3) ovog Pravilnika. (5) U slučaju kada više korisnika zajednički koristi jedan službeni telefonski fiksni broj, odnosno telefonski aparat, prekoračenje dozvoljenog limita i način njegovog plaćanja regulira svaka institucija Bosne i Hercegovine internim aktom. (6) U skladu sa internim aktom institucije sačinjavaju se godišnji i polugodišnji periodični izvještaji o troškovima korištenja mobilnih i službenih fiksnih telefona i dostavljaju rukovodiocu institucije, kao odgovornoj osobi, radi uvida i kontrole. Član 11. (Prelazne i završne odredbe) (1) Sve obaveze preuzete po osnovu pretplatničkih ugovora institucije Bosne i Hercegovine će najkasnije do sticanja uslova za raskidanje ugovornog odnosa prenijeti na lice sa pravom korištenja mobilnog telefona. (2) Za realizaciju ovog Pravilnika zadužuju se institucije Bosne i Hercegovine i Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine. Član 12. (Usklađivanje internih akata sa Pravilnikom) Obavezuju se institucije Bosne i Hercegovine da do 31. decembra godine donesu interne akte propisane ovim Pravilnikom. Član 13. (Stupanje na snagu) Ovaj Pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH", a primjenjivat će se od 1. januara godine. VM broj 31/ marta godine Sarajevo Predsjedavajući Vijeća ministara BiH Vjekoslav Bevanda, s. r. Temeljem članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u svezi Zaključaka Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine broj 01/a- 50-l-15-57/13 od 5. prosinca godine i Zaključaka Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine broj ,12/13 i broj ,13/13 od 16. prosinca godine, na prijedlog Ministarstva financija i trezora Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na 88. sjednici, održanoj 19. ožujka godine, donijelo je PRAVILNIK O KORIŠTENJU TELEFONA Članak 1. (Predmet Pravilnika) Ovim Pravilnikom regulira se utvrđivanje prava na korištenje mobilnih i službenih fiksnih telefona u institucijama Bosne i Hercegovine, te maksimalni godišnji iznosi sredstava temeljem korištenja telefona u institucijama Bosne i Hercegovine. Članak 2. (Izuzetak od primjene) Ministarstvo vanjskih poslova Bosne i Hercegovine, Ministarstvo obrane Bosne i Hercegovine uključujući Oružane snage Bosne i Hercegovine i Obavještajno-sigurnosnu agenciju Bosne i Hercegovine izuzimaju se od primjene ovog Pravilnika, te će pravo na korištenje mobilnih i službenih fiksnih telefona i troškove korištenja telefona regulirati unutarnjim aktom uz prethodnu suglasnost Vijeća ministara Bosne i Hercegovine. Članak 3. (Definiranje pojmova) (1) Mobilnim telefonima, u smislu ovog Pravilnika, smatraju se svi mobilni telefonski aparati u vlasništvu zaposlenih sa pripadajućom karticom i pretplatničkim brojem, a za koje troškove korištenja snosi institucija sukladno ovom

84 Број 26 - Страна 84 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, Pravilniku i unutarnjem aktu institucije Bosne i Hercegovine. (2) Službenim fiksnim telefonima, u smislu ovog Pravilnika, smatraju se svi brojevi fiksne telefonije po pojedinačnim linijama i linijama sa centrale, a koji se koriste u institucijama Bosne i Hercegovine. Članak 4. (Utvrđivanje proračuna za mobilne telefone) (1) Ukupan godišnji proračun za svaku instituciju Bosne i Hercegovine za mobilne telefone utvrđuje se temeljem broja osoba s pravom korištenja i maksimalnog obračunskog iznosa utvrđenom u stavku (2) ovog članka i rezerviranja za nepredviđene i dodatne troškove. (2) Pravo na stvaranje obveza na temelju korištenja mobilnih telefona u smislu ovog Pravilnika imaju osobe navedene u Tablici 1. kako slijedi: Tablica 1. - Pregled limita za mobilne telefone po radnim mjestima Grupa Radno mjesto Prosječan mjesečni iznos za troškove korištenja mobilnog telefona Maksimalan godišnji iznos za troškove korištenja mobilnog telefona Članovi Predsjedništva BiH, članovi Vijeća ministara BiH Zamjenici ministara. Generalni revizor i zamjenici generalnog revizora, rukovoditelji institucija BiH, članovi kolegijalnog organa koji rukovodi institucijom BiH, predsjednik Ustavnog suda BiH, predsjednik Suda BiH, glavni tužitelj Tužiteljstva BiH, Tajnici ministarstava, rukovoditelj službe za protokolarne poslove u Generalnom tajništvu Vijeća ministara BiH i Predsjedništvu BiH Zamjenici rukovoditelja, predstojnici ureda članova Predsjedništva BiH i članova Vijeća ministara BiH i pomoćnici ministara Predstojnici ureda zamjenika ministara u Vijeću ministara BiH, pomoćnici rukovoditelja i osobe u rangu pomoćnika rukovoditelja institucija, tajnici institucija Savjetnici članova Predsjedništva BiH, članova Vijeća ministara BiH i zamjenika ministara u Vijeću ministara BiH, predstojnici ureda rukovoditelja institucija BiH Tehnički tajnici rukovoditelja institucija BiH i vozači rukovoditelja institucija BiH Inspektori i izviđači u BH MAC, vozač-kurir, izvršitelji na održavanju mreža WAN, vozači za transport osobnih dokumenata (3) Ukupno raspoloživa sredstva za mobilne telefone na godišnjoj razini za svaku instituciju Bosne i Hercegovine na koje se primjenjuje ovaj Pravilnik, utvrđuju se tako što se broj izvršitelja po grupama iz stavka (2) ovog članka pomnoži godišnjim iznosom iz stavka (2) ovog članka, i uveća za 10% na ime rezerviranja za neplanirane i dodatne troškova rominga, i eventualnih jednokratnih odobrenja troškova mobilnih telefona po posebnim odlukama rukovoditelja institucija za namjene utvrđene člankom 5. stavak (2) ovog Pravilnika. (4) U okviru ukupno odobrenog proračuna institucije Bosne i Hercegovine, u cilju racionaliziranja, institucija može koristiti usluge vpn (virtual private network) mreže o čemu rukovoditelj donosi unutarnji akt. (5) Ukupna sredstva za troškove korišćenja mobilnih telefona utvrđena u stavku (3) ovog članka ne uključuju sredstva za troškove korištenja mobilnih telefona koja se financiraju donatorskim sredstvima i realiziraju kao programi posebne namjene sredstava. Članak 5. (Utvrđivanje prava na korištenje mobilnih telefona) (1) Utvrđivanje pojedinačnih prava na troškove korištenja mobilnih telefona za grupe 4-8 iz članka 4. stavka (2) ovog Pravilnika vrši rukovoditelj institucije donošenjem unutarnjeg akta, cijeneći stvarne potrebe i planirani obujam poslova svakog od izvršitelja, tako da pojedinačni dozvoljeni troškovi mogu biti veći ili manji od maksimalno utvrđenih obračunskih iznosa iz članka 4. stavak (2). Ukupan godišnji iznos troškova po ovom osnovu može iznositi maksimalno do iznosa utvrđenog na način propisan člankom 4. stavak (3) ovog Pravilnika. (2) Iznimno od članka 4. stavak (2) ovog Pravilnika, kada je korištenje mobilnog telefona neophodno za obavljanje poslova iz nadležnosti institucije, rukovoditelj institucije može zaposlenom odobriti troškove korištenja mobilnog telefona, u okviru ukupnog proračuna utvrđenog u članku 4. stavak (3) ovog Pravilnika. (3) Nabavljeni mobilni telefonski aparati i obveze po osnovu pretplatničkih ugovora zaključenih do dana donošenja ovog Pravilnika ostaju na snazi do stjecanja uvjeta za raskidanje ugovornog odnosa, s tim da se po tom osnovu ne mogu povećati ukupni troškovi institucije utvrđeni na način propisan člankom 4. stavak (3) ovog Pravilnika. (4) Posebna nabava mobilnih telefonskih aparata neće se financirati iz proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine, a zaduženja mobilnih telefonskih aparata koje su do stupanja na snagu ovog Pravilnika nabavile institucije Bosne i Hercegovine, vrši se sukladno članku 9. ovog Pravilnika. Članak 6. (Troškovi korištenja službenih fiksnih telefona) (1) Maksimalni iznosi troškova korištenja službenih fiksnih telefona po institucijama Bosne i Hercegovine na godišnjoj razini utvrđeni su u Tablici 2. kako slijedi: Tablica 2. - Pregled godišnjih limita za troškove korištenja službenih fiksnih telefona po institucijama Bosne i Hercegovine R.br. Naziv proračunskog korisnika Makismalan godišnji iznos troškova korištenja službenih fiksnih telefona (KM) Predsjedništvo BiH Ministarstvo financija i trezora BiH Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH Ministarstvo komunikacija i transporta BiH Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice BiH Ministarstvo pravde BiH Ministarstvo sigurnosti BiH Ministarstvo civilnih poslova BiH Sud BiH Tužiteljstvo BiH Uprava za neizravno oporezivanje BiH Granična policija BiH Državna agencija za istrage i zaštitu Direkcija za koordinaciju policijskih tijela BiH Služba za poslove sa strancima BiH Agencija za identifikacijska dokumenta evidenciju i razmjenu podataka Centar za uklanjanje mina u BiH Direkcija za europske integracije BiH Agencija za statistiku BiH Generalno tajništvo Vijeća ministara BiH

85 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 85 (2) Institucije Bosne i Hercegovine koje nisu navedene u stavku (1) ovog članka imaju pravo na korištenje troškova službenih fiksnih telefona na godišnjoj razini kako slijedi: a) Institucje sa brojem zaposlenih iznad 50 - do KM, b) Institucije sa brojem zaposlenih od 20 do 50 - do KM, c) Institucije sa brojem zaposlenih do 20 - do KM. (3) Institucije Bosne i Hercegovine dužne su da sukladno ovom Pravilniku donesu unutarnje akte kojim će regulirati pravo na korišćenje fiksnih telefona i mjesečne iznose troškova korišćenja fiksnih telefona po radnim mjestima, s tim da ukupni godišnji iznosi za institucije ne prelaze limite određene st. (1) i (2) ovog članka. Članak 7. (Planiranje troškova korištenja mobilnih i službenih fiksnih telefona) (1) Svaki proračunski korisnik dužan je u zahtjevu za proračunskim sredstvima u Dokumentu okvirnog proračuna i godišnjem proračunu planirati godišnji iznos troškova korištenja mobilnih i službenih fiksnih telefona maksimalno do iznosa troškova korištenja telefona utvrđenih u članku 4. stavak (3) i članku 6. ovog Pravilnika. (2) Troškovi korištenja mobilnih i službenih fiksnih telefona propisani u čl. 4. i 6. ovog Pravilnika utvrđuju se u bruto iznosu, odnosno sa uključenim troškovima pretplate i PDV-a. Članak 8. (Odstupanje od primjene Pravilnika) Prilikom utvrđivanja Nacrta proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine može posebnim zaključkom utvrditi proporcionalnu promjenu iznosa troškova korištenja mobilnih i službenih fiksnih telefona za sve proračunske korisnike. Članak 9. (Odgovornost u korištenju mobilnih i službenih fiksnih telefona) (1) Korisnik mobilnog i službenog fiksnog telefona u obvezi je potpisati Izjavu u roku od pet dana od dana dostavljanja izjave kojom potvrđuje da je upoznat sa visinom odobrenih troškova korištenja mobilnih i službenih fiksnih telefona i kojom se obvezuje da će brižljivo čuvati telefonske aparate i odgovarati za svaku štetu koja nastane ili bi mogla nastati zbog nepažljivog ili nepravilnog rukovanja, te istom daje suglasnost da se izvrši obustava eventualnih prekoračenja sukladno ovom Pravilniku. (2) Korisniku iz stavka (1) ovog članka, koji ne potpiše Izjavu u vremenskom roku navedenom u stavku (1) ovog članka, uskraćuje se pravo na plaćanje troškova korištenja mobilnog i službenog fiksnog telefona. (3) Troškovi nastali po osnovu poziva koji kod ovlaštenih operatera spadaju u tarifu "premium obračuna" (premium rate), kao i nadopuna kartice drugog pretplatničkog telefonskog broja, ne priznaju se kao dozvoljeni troškovi sukladno ovom Pravilniku. (4) Korisnici telefona, odnosno telefonskih aparata zadužuju se na temelju posebnog obrasca - reversa. (5) Svako gubljenje ili oštećenje telefonskog aparata korisnik je bez odlaganja dužan prijaviti u pisanoj formi ovlaštenoj osobi u instituciji, koja vodi evidenciju o zaduženjima telefonskih aparata i nadoknaditi štetu. Članak 10. (Kontrola troškova korištenja mobilnih i službenih fiksnih telefona) (1) Rukovoditelj institucije Bosne i Hercegovine unutarnjim aktom odredit će osobu zaduženu za obračun i praćenje troškova nastalih korištenjem mobilnih i službenih fiksnih telefona. (2) Osoba ovlaštena sukladno stavku (1) ovog članka zadužena je da prati potrošnju nastalu po osnovu korištenja mobilnih i službenih fiksnih telefona korisnika, vrši kontrolu formalne ispravnosti dostavljenih računa od strane telekom operatera i obavještava korisnike o eventualnim prekoračenjima i nenamjenskom korištenju mobilnih i službenih fiksnih telefona uz dostavu kopije telefonskog računa u roku od 5 dana od dana prijema računa. (3) Ukoliko korisnik mobilnog i službenog fiksnog telefona, nakon što dobije obavijest o prekoračenju troškova korištenja mobilnih i službenih fiksnih telefona, i u naredna dva mjeseca ostvari prekoračenje, osoba ovlaštena sukladno stavku (1) ovog članka na tromjesečnoj razini obračun ostvarenih prekoračenja i nalog za obustavu od prve naredne plaće korisnika dostavit će korisniku i rukovodiocu institucije na uvid. (4) Izuzetno od stavka (3) ovog članka korisniku će se na mjesečnoj razini odbiti iznos nastao po osnovu utvrđenom u članku 9. stavak (3) ovog Pravilnika. (5) U slučaju kada više korisnika zajednički koristi jedan službeni telefonski fiksni broj, odnosno telefonski aparat, prekoračenje dozvoljenog limita i način njegovog plaćanja regulira svaka instituicija Bosne i Hercegovine unutarnjim aktom. (6) Sukladno unutarnjem aktu institucije, sačinjavaju se godišnja i polugodišnja periodična izvješća o troškovima korištenja mobilnih i službenih fiksnih telefona i dostavljaju rukovodiocu institucije, kao odgovornoj osobi, radi uvida i kontrole. Članak 11. (Prelazne i završne odredbe) (1) Sve obveze preuzete temeljem pretplatničkih ugovora institucije Bosne i Hercegovine najkasnije će do stjecanja uvjeta za raskidanje ugovornog odnosa prenijeti na osobu sa pravom korištenja mobilnog telefona. (2) Za realiziranje ovog Pravilnika zadužuju se institucije Bosne i Hercegovine i Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine. Članak 12. (Usklađivanje unutarnjih akata sa Pravilnikom) Obvezuju se institucije Bosne i Hercegovine da do 31. prosinca godine donesu unutarnje akte propisane ovim Pravilnikom. Članak 13. (Stupanje na snagu) Ovaj Pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH", a primjenjivat će se od 1. siječnja godine. VM broj 31/ ožujka godine Sarajevo Predsjedatelj Vijeća ministara BiH Vjekoslav Bevanda, v. r. БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА УПРАВА ЗА ИНДИРЕКТНО ОПОРЕЗИВАЊЕ 489 На основу члана 15. Закона о Управи за индиректно опорезивање ("Службени гласник БиХ", број 89/05) и члана 61. став 2. Закона о управи ("Службени гласник БиХ", брoj 32/02 и 102/09), директор Управе за индиректно опорезивање доноси

86 Број 26 - Страна 86 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, УПУТСТВО О УНИШТЕЊУ И УСТУПАЊУ ЦАРИНСКЕ РОБЕ ГЛАВА I - ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. (Предмет) Овим Упутством ближе се прописује поступак уништења под царинским надзором робе која није бх. роба (у даљем тексту: царинска роба), поступање са отпацима или остацима који настану приликом уништења царинске робе, поступак уништења моторних возила, поступак уступања царинске робе царинским органима у корист Босне и Херцеговине, наплата, одустајање од наплате или поврат царинског дуга у вези уништене или уступљене царинске робе, вођење евиденције и друга питања у вези уништења и уступања царинске робе. Члан 2. (Дефиниција) У смислу овог Упутства сљедећи појмови имају значење и то: а) "уништење царинске робе" представља поступање са царинском робом у којем та роба у потпуности губи првобитну намјену или употребну вриједност, б) "уништење моторних возила" подразумијева механичко уништење (пресање) возила на начин да се онемогући коришћење возила за намјену за коју је произведено, ц) "уступање царинске робе" је царински одобрено поступање или употреба у којем власник царинске робе или декларант исту трајно ставља на располагање царинским органима у корист Босне и Херцеговине, д) "отпаци или остаци" представљају материјале или остатке који настају уништењем царинске робе и који као такви имају одређену употребну вриједност, е) "надзорни царински орган" је орган надлежан или би могао бити мјесно надлежан за царински надзор и прихватање царинске пријаве за царинску робу чије се уништење тражи. Члан 3. (Правни основ) Уништење и уступање царинске робе, регулисано је: а) одредбама члана 53., 63., 174., 200., 226. и Закона о царинској политици Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 57/04, 51/06, 93/08, 54/10 и 76/11), (у даљем тексту: Закон), б) одредбама члана 205., 207., 416., 417., 465. до 467. Одлуке о проведбеним прописима Закона о царинској политици Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 63а/04, 60/06 и 57/08), (у даљем тексту: Одлука), ц) одредбама члана 18. Закона о прекршајима Републике Српске ("Службени гласник РС", бр. 34/06, 1/09, 29/10 и 109/11), члана 19. Закона о прекршајима Федерације БиХ ("Службенe нoвинe Федерације БиХ", број 31/06) и члана 20. Закона о прекршајима Брчко Дистрикта БиХ ("Службени гласник Брчко Дистрикта БиХ", број 24/07). ГЛАВА II - УНИШТЕЊЕ РОБЕ Члан 4. (Покретање поступка за уништење) (1) Поступак за уништење царинске робе, покреће власник робе или лице које је робу увезло или унијело у царинско подручје Босне и Херцеговине, односно њихов овлашћени представник, подношењем обавијести у писаном облику (у даљем тексту: обавијест). (2) Поступак за уништење царинске робе могу покренути и надлежни контролно-инспекцијски органи. (3) Поступак уништења царинске робе покреће се и у случају када је предмет уништења: а) царинска роба одузета правоснажном и извршном одлуком надлежног суда којом је одређено њено уништење, б) царинска роба привремено одузета наредбом суда којом је одређено њено уништење, ц) царинска роба заплијењена у царинско управном поступку коначним управним рјешењем којим је одређено њено уништење, д) царинска роба за коју су околности које захтијевају њено уништење наступиле након доношења правоснажне и извршне одлуке суда о продаји робе, наредбе суда о привременом одузимању царинске робе (нпр. рок употребе роби истекао или наступе друге околности које захтијевају њено уништење). (4) Изузетно, када то околности захтијевају, а поступак за уништење царинске робе није покренуло неко од лица из става (1) и (2) овог члана, тај поступак може покренути Управа за индиректно опорезивање (у даљем тексту: Управа) по службеној дужности. (5) Поступак уништења царинске робе по службеној дужности, између осталог, може се покренути и у случајевима када је предмет уништења: а) царинска роба уступљена царинским органима у корист Босне и Херцеговине и царинска роба која је правоснажном и извршном одлуком суда предата Управи на даље поступање у складу са важећим прописима, а чији рок употребе је истекао или настану друге околности које захтијевају њено уништење, б) царинска роба привремено одузета без наредбе суда у смислу члана 66. став (1) Закона о кривичном поступку Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09 и 93/09), за коју су се након привременог одузимања стекли услови за њено уништење (нпр. ако се ради о роби која је штетна по здравље људи и околину, разлози јавног морала или јавне сигурности и сл.), ц) царинска роба за коју су околности које захтијевају њено уништење наступиле након доношења коначне управне одлуке (нпр. рок употребе истекао или настану друге околности које захтијевају њено уништење и сл.), д) царинска роба одузета или заплијењена правоснажном или коначном одлуком бивших царинских управa Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине, за коју су се стекли услови за њено уништење. (6) Поступак уништења царинске робе покреће се и у случају када статус царинске робе није ријешен продајом, уступањем или донирањем у складу са

87 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 87 прописима којим је регулисана продаја царинске робе, у којем случају је потребно, зависно од ситуације, прибавити одговарајуће сагласности или о уништењу доставити обавјештење надлежном органу. Члан 5. (Достављање и садржај обавијести) (1) Лице из члана 4. став (1) овог Упутства обавијест, заједно са документима из члана 6. овог Упутства, доставља надзорном царинском органу, најкасније десет дана прије дана када планира уништење предметне робе, осим уколико разлози уништења не налажу брзину у поступању (нпр. зараза животиња или биљака, опасне материје и сл.). (2) Обавијест из става (1) овог члана треба да садржи: име или назив и адресу подносиоца обавијести, детаљан опис, количину и вриједност царинске робе, податке о претходном царински одобреном поступку или употреби у којем се роба налазила прије уништења, разлоге за уништење поткријепљене доказима (нпр. није за употребу, забрањен увоз, штетна по здравље људи, биљака, животиња, штетна за околину и сл.), мјесто и вријеме када је уништење планирано и колико ће трајати, карактер, односно начин уништења (спаљивање, разбијање, сијечење, пресање, отицање и сл.), податке о отпацима и остацима који ће настати након уништења, осим уколико начин, односно карактер уништења и остатака (пепео, папирни отпад и сл.) јасно показују да се ради о отпацима или остацима који немају комерцијалну вриједност, тарифно наименовање отпадака или остатака уништења, комерцијалну вриједност отпадака или остатака у вези с одређеном количином робе (нпр. вриједност остатка на 100 кг робе), царински одобрено поступање или употребу отпадака или остатака, податке о другим органима или лицима чије је присуство неопходно при уништењу (нпр. представници контролноинспекцијских органа и друга стручна лица, у зависности од врсте и карактера робе, разлога и начина уништења) и евентуално друге податке од значаја за поступак уништења, те датум, потпис и овјеру подносиоца обавијести. Члан 6. (Прилози уз обавијест) Уз обавијест из члана 5. овог Упутства, прилаже се: а) царинска пријава за уништење царинске робе ИМ 9 (у даљем тексту: царинска пријава ИМ 9), осим у случају из члана 15. и 16. овог Упутства, б) царинска пријава о претходном царински одобреном поступању или употреби у којем се царинска роба налазила прије захтијеваног уништења, ц) записник или други акт других надлежних органа, уколико разлог за уништење произилази из његове надлежности, д) други докази из којих се може утврдити оправданост разлога за уништење. Члан 7. (Поступак по обавијести) (1) По пријему обавијести из члана 5. овог Упутства, шеф надзорног царинског органа, према подацима из обавијести и приложеној документацији, цијени оправданост разлога за уништење царинске робе. (2) Уколико шеф надзорног царинског органа оцијени да су разлози за уништење царинске робе оправдани, на најпогоднији начин обавјештава подносиоца обавијести да је обезбијеђен царински надзор при уништењу, те забиљешком на обавијести одређује царинске службенике који ће присуствовати уништењу царинске робе и предаје им обавијест са документацијом приложеном уз исту. (3) Уколико шеф надзорног царинског органа оцијени да разлози за уништење нису оправдани, на поднијетој обавијести констатује разлоге такве оцјене, уз овјеру потписом и датумом. Овлашћени царински службеник, у поље Е царинске пријаве ИМ 9 ако је пријава поднијета у писаном облику, односно на полеђини ако је поднијета коришћењем технике обраде података, укратко констатује разлоге неприхватања те пријаве и декларанту одређује рок до када роби треба да одреди друго царински одобрено поступање или употребу, уз навођење датума, потписа и овјере службеним печатом, о чему упознаје декларанта (подносиоца обавијести). Декларант потврђује да је упознат са тиме стављањем на царинској пријави (послије забиљешке) времена и датума упознавања, те потписа, након чега овлашћени царински службеник копију пријаве (са наведеном констатацијом и потврдом од стране декларанта), обавијести и приложену документацију уручује декларанту, док оригинал пријаву и обавијест, те копију приложене документације задржава у службеној евиденцији. (4) Поступање по царинској пријави ИМ 9 у информационом систему од стране царинског органа, почиње и то: а) у случају из става (2) овог члана - након обављеног уништења и достављања записника о уништењу, покретањем селективности, која у том случају није од утицаја јер се уништење царинске робе обавља под царинским надзором прије покретања селективности, а царинска пријава ИМ 9 пролази уобичајени пут обраде пријаве у информационом систему, б) у случају из члана 10. став (3) овог Упутства - царински орган отказујe регистровану царинску пријаву ИМ 9 по којој није покренута селективност, односно пут обраде у информационом систему, ц) у случају из члана 10. став (4) овог Упутства - царинска пријава ИМ 9 остаје регистрована на серверу, без покретања селективности, односно пута обраде, до окончања управног поступка, од чијег исхода зависи даље поступање по истој. Члан 8. (Начин и мјесто уништења царинске робе) (1) Уништење царинске робе мора бити извршено на прикладан и економичан начин, те на за то одређеном мјесту које одговара врсти и карактеру робе, те начину уништења (нпр. хемикалије и друге опасне материје), тако да је након уништења царинска роба трајно онеспособљена за даље коришћење у исте сврхе и у истом облику у којем је била и увезена. Уништењу царинске робе присуствује и подносилац обавијести или његов овлашћени представник. (2) Подносилац обавијести је обавезан обезбиједити све услове, укључујући и стручна лица чије присуство је, с обзиром на карактер робе и начин уништења, потребно ради надзирања правилности поступка уништења, уз поштивање прописа о заштити околине и других у датој ситуацији примјењивих прописа.

88 Број 26 - Страна 88 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, Члан 9. (Записник о уништењу царинске робе) (1) Царински службеници који су присуствовали уништењу царинске робе, дужни су сачинити записник о уништењу, који између осталог треба да садржи: податке о подносиоцу обавијести, поименично означење царинских службеника, поименично означење других лица која су присуствовала уништењу царинске робе и својство у којем су присуствовали, детаљан опис и количину царинске робе која се уништава, утврђене прегледом којег су царински службеници обавили непосредно прије уништења, означење царински одобреног поступања или употребе у којем је царинска роба била прије уништења и податке о царинској пријави или другом документу о том поступању или употреби и број наименовања (нпр. ИМ 7 број 456/ ЦИ Тузла, наименовање број 3), мјесто, датум и вријеме трајања уништења, опис начина уништења, податке о отпацима и остацима након уништења (опис, количина, употребна вриједност). (2) Записник из става (1) овог члана, поред царинских службеника и подносиоца обавијести, потписују и друга лица која присуствују уништењу царинске робе. Члан 10. (Царинска пријава ИМ 9) (1) Царинска пријава ИМ 9 попуњава се у складу са прописима којима је регулисано питање попуњавања царинских пријава, у којој се наводе подаци о стању царинске робе у којем се налазила прије захтијеваног уништења. У пољу 37 царинске пријаве ИМ 9, у првој потподјели, прве двије цифре поступка су "93", а друге двије цифре се односе на претходни поступак у којем је царинска роба била прије уништења (нпр. шифра поступка "9371" - уништење царинске робе након поступка царинског складиштења). (2) У случају из члана 7. став (2) овог Упутства, након пријема записника из члана 9. овог Упутства, надзорни царински орган проводи поступак по поднијетој царинској пријави ИМ 9. У пољу Е царинске пријаве ИМ 9 ако је поднијета у писаном облику, односно на полеђини ако је поднијета коришћењем технике обраде података, као и у инспекцијском акту те пријаве, надзорни царински орган уноси назнаку: "Записник о уништењу, број... од... ". Записник чини саставни дио царинске пријаве ИМ 9. (3) У случају из члана 7. став (3) овог Упутства, ако декларант, у остављеном року, поднесе царинску пријаву за друго царински одобрено поступање или употребу у коју ставља царинску робу, сматраће се да царинска пријава ИМ 9 није ни поднијета, те ће је надзорни царински орган отказати са царинског сервера. (4) Уколико у случају из члана 7. став (3) овог Упутства декларант, у остављеном му року, царинској роби не одреди друго царински одобрено поступање или употребу, надзорни царински орган ће задржану царинску пријаву ИМ 9, са осталом документацијом, доставити регионалном центру на редован управни поступак ради доношења одлуке у вези предметне ствари и регулисања стања у погледу царинске робе. Члан 11. (Раздужење и поништавање претходне царинске пријаве) (1) Уколико је царинска роба која је уништена претходно била предметом неког од царински одобреног поступања или употребе, осим стављања у слободан промет, царинска пријава о том претходном царински одобреном поступању или употреби, у цјелини или дјелимично (зависно да ли је уништена или уступљена сва или дио робе), се раздужује, и то: а) прихватањем ИМ 9 царинске пријаве, б) записником о уништењу из члана 16. овог Упутства, ако је у питању уништење усљед више силе. Записник чини саставни дио царинске пријаве о претходном царински одобреном поступању или употреби, док се на тој пријави и у њеном инспекцијском акту уносе подаци о записнику и резултатима уништења (види члан 16. став (6) овог Упутства), ц) одлуком о уступању царинске робе из члана 26. став (6) овог Упутства, у ком случају се одговарајуће примјењује тачка б) овог става. (2) Ако је царинска роба која је уништена била предметом претходне царинске пријаве за стављање у слободан промет и иста није била пуштена декларанту (у даљем тексту: царинска пријава ИМ 4), поступа се како слиједи: а) царински орган који је прихватио царинску пријаву ИМ 4 исту ће, сходно члану 63. Закона, поништити стављањем забиљешке. Забиљешка се ставља у поље Е царинске пријаве ИМ 4 ако је та пријава поднијета у писаном облику, односно на полеђини ако је поднијета техником обраде података, као и њеном инспекцијском акту. Забиљешка треба да садржи: назнаку да се царинска пријава поништава јер је царинска роба уништена, број и датум царинске пријаве ИМ 9, потпис царинског службеника и овјеру службеним печатом (нпр.: "Пријава се поништава сходно члану 63. ЗоЦП, роба уништена по царинској пријави ИМ 9, број... од... ЦИ...".). Након тога, царински орган на поништеној царинској пријави ИМ 4, косом линијом и великим штампаним словима уноси назнаку: "ПОНИШТЕНО", те поништава пријаву и у царинској евиденцији, б) ако је уништен само дио, а не сва царинска роба која је претходно била предмет царинске пријаве ИМ 4, забиљешка на царинској пријави ИМ 4 и у њеном инспекцијском акту ће садржавати назнаку да се пријава дјелимично поништава, уз означење врсте и количине робе која је уништена и за коју се царинска пријава ИМ 4 дјелимично поништава, а на царинској пријави ИМ 4 (у пољу Ц) уносе се ријечи: "ДЈЕЛИМИЧНО ПОНИШТЕНА". Уколико је технички могуће, дјелимично поништење царинске пријаве ИМ 4 се проводи и у царинској евиденцији за дио робе на коју се поништење односи. Ово поступање уноси се и у инспекцијски акт предметне царинске пријаве ИМ 4, ц) уколико су надзорни царински орган и царински орган који је прихватио царинску пријаву ИМ 4 различити органи, надзорни царински орган је, одмах по окончању поступка по царинској пријави ИМ 9, обавезан њену копију службено доставити том другом царинском органу, ради поступања сходно тачки а) и б) овог става. Члан 12. (Отпаци и остаци који имају употребну вриједност) (1) Уколико приликом уништења царинске робе настану отпаци или остаци који имају одређену употребну вриједност, исти се налазе под царинским надзором док

89 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 89 им се не одреди друго царински одобрено поступање или употреба. (2) За отпатке и остатке из става (1) овог члана декларант мора, најкасније у року од 20 дана од дана када је проведен поступак уништења, поднијети царинску пријаву за друго царински одобрено поступање или употребу у коју се они стављају, до ког момента царински дуг за отпатке или остатке обезбјеђује гаранција која је обезбјеђивала царински дуг за робу од које су приликом уништења настали отпаци или остаци. У царинској пријави у пољу 40 (претходни докуменaт) наводе се подаци о царинској пријави ИМ 9 и прилаже се њена копија, као и копија записника о уништењу царинске робе. Члан 13. (Поступање по обавијести других надлежних органа) (1) У случају из члана 4. став (2) овог Упутства, шеф надзорног царинског органа одредиће царинске службенике који ће присуствовати уништењу робе и о томе сачинити службену забиљешку, уз коју прилажу и доказе о уништењу (нпр. записник о уништењу). (2) У случају из става (1) овог члана одговарајуће (mutatis mutandis) се примјењују одредбе члана 5. до 12. овог Упутства. Члан 14. (Поступак уништења по одлуци или наредби суда и одлуци управног органа) (1) Група за одузету робу, са сједиштем у Глaвнoj кaнцeлaриjи (у даљем тексту: Група) или Одсјек за пословне услуге надлежног регионалог центра (у даљем тексту: Одсјек) код којег је смјештена царинска роба из члана 4. став (3) тачка а), б) и ц) овог Упутства, која је предмет уништења, по пријему наредбе или правоснажне и извршне одлуке суда или коначне и извршне одлуке управног органа, провешће поступак уништења царинске робе. (2) Када Група или Одсјек код којег је смјештена царинска роба из члана 4. став (3) тачка д) овог Упутства, утврди да су за исту (сву или дио) испуњени услови за покретање поступка њеног уништења, о томе ће, без одлагања, обавијестити надлежни суд и затражити сагласност за њено уништење, те по пријему сагласности провешће поступак уништења царинске робе. (3) Шеф Групе или Одсјека, у случају из става (1) и (2) налогом одређује службенике запослене у истом (најмање два), који ће покренути и провести поступак уништења царинске робе уз претходно предузимање свих радњи неопходних за провођење поступка уништења као што су: одређивање мјеста, времена и начина уништења, те уколико је то неопходно, имајући у виду врсту робе и начин уништења, обавјештавање других надлежних органа или лица о уништењу ради њиховог присуства или учешћа у поступку уништења, о којим радњама ће сачинити кратку забиљешку на самом налогу. Уколико присуство или учешће других надлежних органа или лица изискује одређене трошкове, службеници ће обавијестити шефа Групе или шефа Одсјека који ће за то прибавити сагласност Сектора за пословне услуге. (4) Службеници из става (3) овог члана који врше уништење, сачињавају записник о уништењу, у довољном броју примјерака, који мора да садржи: број и датум наредбе, одлуке суда или одлуке управног органа, поименично означење службеника Групе или Одсјека, поименично означење других лица која су присуствовала уништењу царинске робе и својство у којем су присуствовали, детаљан опис и количину царинске робе која се уништава, мјесто, датум и вријеме трајања уништења, опис начина уништења, податке о евентуалним отпацима и остацима након уништења (опис, количина, употребна вриједност). (5) Записник из става (4) овог члана, поред службеника Групе или Одсјека, потписују и друга лица која присуствују уништењу царинске робе. Члан 15. (Поступак уништења по службеној дужности) (1) Када Група или Одсјек код којег је смјештена царинска роба из члана 4. став (5) овог Упутства, која може бити предметом уништења, утврди да су за исту (сву или дио) испуњени услови за покретање поступка њеног уништења, о томе ће, без одлагања, обавијестити Сектор за пословне услуге и затражити сагласност за уништење. Уколико се ради о роби из члана 4. став (5) тачка б) овог Упутства Група или Одсјек је након прибављања сагласности Сектора за послове услуге о стицању услова за уништење робе, дужан обавијестити и издаваоца потврде о привременом одузимању робе ради даљег вођења поступка у вези предметне робе. (2) По добијању сагласности из става (1) овог члана, шеф Групе или Одсјека, налогом одређује службенике запослене у истом (најмање два), који ће провести поступак уништења царинске робе по службеној дужности, уз претходно предузимање свих радњи неопходних за провођење поступка уништења као што су: одређивање мјеста, времена и начина уништења, те уколико је то неопходно, имајући у виду врсту робе и начин уништења, обавјештавање других надлежних органа или лица о уништењу ради њиховог присуства или учешћа у поступку уништења, о којим радњама ће сачинити кратку забиљешку на самом налогу. Уколико присуство или учешће других надлежних органа или лица изискује одређене трошкове, службеници ће обавијестити шефа Групе или Одсјека који ће за то прибавити сагласност Сектора за пословне услуге. (3) Службеници из става (2) овог члана који врше уништење, сачињавају записник о уништењу, у довољном броју примјерака, који мора да садржи: број и датум потврде, одлуке надлежног органа, изјаве о уступању и сл., поименично означење службеника Групе или Одсјека, поименично означење других лица која су присуствовала уништењу царинске робе и својство у којем су присуствовали, детаљан опис и количину царинске робе која се уништава, мјесто, датум и вријеме трајања уништења, опис начина уништења, податке о евентуалним отпацима и остацима након уништења (опис, количина, употребна вриједност). (4) Записник из става (3) овог члана, поред службеника Групе или Одсјека, потписују и друга лица која присуствују уништењу царинске робе. (5) Ако је царинска роба која је уништена по службеној дужности претходно била предметом неког од царински одобреног поступања или употребе (предметом претходне царинске пријаве), примјерак записника из става (3) овог члана о уништењу те робе Групa или Одсјек који је провео поступак уништења службено доставља царинском органу који је прихватио претходну царинску пријаву, на поступак из његове надлежности. У том случају, у зависности од ситуације, одговарајуће се примјењују одредбе члана

90 Број 26 - Страна 90 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, овог Упутства, с тим што у забиљешци, умјесто царинске пријаве ИМ 9 (које у овом случају нема), наводи податке о броју и датуму записника о уништењу и називу комисије (нпр. "Записник о уништењу царинске робе Одсјека за пословне услугe Регионалног центра..., број:... од..., тачка... записника"). Члан 16. (Уништење робе усљед више силе) (1) Уништење царинске робе настале усљед више силе (нпр. оштећење усљед непредвиђених околности и др.) може се третирати као уништење под царинским надзором. (2) Држалац царинске робе чим установи уништење или оштећење робе, дужан је о томе доставити обавијест надзорном царинском органу, те уз обавијест поднијети доказе о уништењу или оштећењу царинске робе усљед више силе (нпр. документација ватрогасне службе, полиције, осигуравајућег друштва, записник другог надлежног органа и сл.) и друга неопходна документа наведена у члану 6. овог Упутства, осим царинске пријаве ИМ 9. (3) По пријему обавијести из става (2) овог члана, шеф надзорног царинског органа формира комисију од три члана, чији задатак је да утврди да ли се предметно уништење или оштећење царинске робе може прихватити као уништење или оштећење под царинским надзором. (4) Уколико комисија, на основу увида на лицу мјеста и расположивих доказа, утврди да је до уништења царинске робе дошло усљед дјеловања више силе које се може третирати као уништење под царинским надзором, прихватиће предметно уништење као уништење под царинским надзором, те сачинити записник о уништењу царинске робе усљед више силе који, између осталог, треба да садржи: податке о држаоцу царинске робе, мјесто, датум и вријеме када је уништење наступило, датум и вријеме увида на лицу мјеста, податке о роби (опис, количина, вриједност, поријекло и др.), начин уништења и разлоге који су довели до уништења царинске робе, констатација да се предметно уништење прихвата као уништење под царинским надзором и податке о доказима на основу којих је утврђено да се ради о уништењу усљед више силе, који су прилог извјештају, податке о органима, односно њиховим представницима који су присуствовали уништењу или извршили увиђај, податке о отпацима и остацима, те о царински одобреном поступању или употреби за исте (ако располажу подацима о тим поступцима). (5) Записник из става (4) овог члана, поред чланова комисије и држаоца робе (подносиоца обавијести), потписују и друга лица која присуствују на лицу мјеста уништења царинске робе усљед више силе или су обавили увиђај. (6) Записник из става (4) овог члана комисија доставља држаоцу царинске робе уништене усљед више силе и надзорном царинском органу на даљи поступак, у ком случају се, зaвисно од ситуације, одговарајуће примјењују одредбе члана 11. овог Упутства, с тим што се у забиљешци, умјесто података о царинској пријави ИМ 9 (које у овом случају нема), наводе подаци о броју и датуму записника о уништењу и називу комисије (нпр. "Записник о уништењу царинске робе Комисије Царинске испоставе..., број:... од..., тачка... записника"). (7) Ако комисија не прихвати уништење царинске робе усљед више силе као уништење под царинским надзором о томе ће сачинити записник који између осталих података, треба да садржи и разлоге неприхватања уништења. (8) На поступак у вези уништења царинске робе усљед више силе, даље се одговарајуће примјењују одредбе члана 7. до 12. овог Упутства, зависно од ситуације и тока одвијања тог поступка. Члан 17. (Трошкови уништења робе) (1) Трошкови уништења царинске робе, гдје је поступак покренут сходно члану 4. став (1) и (4) овог Упутства, у цијелости падају на терет власника робе или лица које је робу увезло или унијело у царинско подручје Босне и Херцеговине, односно на терет декларанта. (2) У случају када је поступак уништења покренут за робу из члана 4. став (3) тачка а), б) и ц), Управа ће захтијевати намирење свих насталих трошкова од лица којем је рјешењем о прекршају изречена заштитна мјера одузимања робе и њено уништење. (3) Уколико је поступак уништења покренут за робу из члана 4. става (3) тачка д), става (5) и (6), трошкови уништења царинске робе падају на терет Управе. (4) У случају када се уништава царинска роба по службеној дужности чији је власник или лице које је робу увезло или унијело у царинско подручје Босне и Херцеговине непознато, трошкови уништења царинске робе падају на терет Управе. ГЛАВА III - ПОСТУПАК УНИШТЕЊА МОТОРНИХ ВОЗИЛА Члан 18. (Избор понуђача за уништење) Управа проводи процедуру избора најповољнијег понуђача за уништење моторних возила одузетих правоснажним и извршним рјешењем о прекршају, моторних возила која су заплијењена коначним и извршним управним рјешењем и уступљена Управи, чије уништење је наложио надлежни орган и возила која не испуњавају услове за продају у складу са прописима за продају царинске робе. Члан 19. (Покретање поступка избора понуђача за уништење) (1) На основу података из документације о возилима из члана 18. овог Упутства, а у складу са евиденцијом која се води у Групи или Одсјеку у којем су иста смјештена, саставља се списак за која су испуњени услови за провођење поступка уништења возила који се доставља Сектору за пословне услуге. На списку се посебно означавају возила за која је потребна сагласност Сектора за пословне услуге за уништење, који ће након утврђивања испуњености услова за уништење, дати своју сагласност. (2) На приједлог помоћника директора Сектора за пословне услуге, директор Управе, посебном одлуком покреће процедуру избора најповољнијег понуђача за уништење моторних возила и одређује надлежност организационе јединице за провођење процедуре избора најповољнијег понуђача. Члан 20. (Избор понуђача) (1) Избор понуђача за уништење моторних возила врши се у складу са прописима о јавним набавкама у Босни и Херцеговини.

91 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 91 (2) Понуђач је лице које је регистровано за обављање дјелатности која подразумијева и уништење возила и, уколико је посебним прописом одређено, посједује одговарајуће дозволе, цертификате и слично. (3) Оглас за избор најповољнијег понуђача објављује се у "Службеном гласнику БиХ", Wеб страници Управе, а по потреби и у дневном листу који је доступан на подручју цијеле БиХ. (4) Уговор се закључује са понуђачем који испуњава услове прописане у тендерској документацији и који понуди најповољније оцијењену прихватљиву понуду за уништење и откуп корисних отпадака и остатака предмета уништења. (5) Понуда из става (4) овог члана треба да обухвата трошкове превоза, трошкове уништења и друге трошкове које понуђач има у поступку уништења, као и откупну вриједност корисних отпадака и остатака у коју су укључени индиректни порези. (6) Након проведеног поступка уништења и вагања корисних отпадака и остатака предмета уништења, Управа издаје потврду о вриједности откупљених корисних отпадака и остатака у које су укључени индиректни порези којим исти подлијежу при стављању у слободан промет, који износ се уплаћује на Јединствени рачун Управе. Потврда са упутама за плаћање је прилог записника из члана 24. овог Упутства. Члан 21. (Обавезе понуђача) (1) Након потписивања уговора из члана 20. став (4) овог Упутства и испуњености услова из уговора, изабрани понуђач је дужан да у року од 15 дана преузме возила која су предмет уговора. (2) Лице из става (1) овог члана је дужно да обавијести Групу или Одсјек о тачном термину уништења возила. (3) Уништење возила се не може извршити без присуства чланова комисије из члана 23. овог Упутства. Члан 22. (Заштита животне околине) (1) Изабрани понуђач је дужан да поступак уништења предметне царинске робе проводи у складу са прописима о заштити животне околине, заштити здравља људи, животиња и биљака, а да се депоновање дијелова и материјала који захтијевају посебан поступак уништавања (уља, бензин, акумулатор, пластика, гума) депонује на за то предвиђеним депонијама. (2) Обавеза понуђача из става (1) овог члана се наводи у тендерској документацији као један од услова за избор најповољније понуде. Члан 23. (Комисија за надзор над уништењем моторних возила) (1) За надзор над уништењем моторних возила именује се комисија састављена од предсједника и два члана, који имају замјенике, која присуствује уништењу возила. (2) Комисију именује директор Управе на приједлог шефа Групе или шефа Одсјека, од запослених у организационим јединицама Сектора за царине, Сектора за порезе и Сектора за пословне услуге. (3) Комисија се именује на период од једне године. (4) У посебним случајевима на приједлог шефа Групе или шефа Одсјека директор Управе може именовати посебну Комисију. (5) Приликом уништења моторних возила шеф Групе или Одсјека, у циљу поштивања прописа о заштити здравља и животне средине и других важећих прописа, обавијештава и друге надлежне органе ради њиховог евентуалног присуства поступку уништења. Члан 24. (Записник о надзору над уништењем моторних возила) (1) Комисија из члана 23. овог Упутства сачињава записник о надзору над уништењем моторних возила. (2) Записник из става (1) овог члана треба да садржи: назив организационе јединице и податке о члановима комисије, као и податке о другим лицима којa су овлашћенa да присуствују уништењу возила и својство у којем та лица присуствују уништењу, назив односно име лица којем је повјерено вршење уништења возила, мјесто и датум уништења, подаци о возилу које се уништава и податке о корисним отпацима и остацима након уништења. (3) Записник из става (1) овог члана потписују чланови комисије и друга лица овлашћена за присуство уништењу, као и представник лица које је извршило уништење. Записник се сачињава у довољном броју примјерака, од којих један задржава комисија, по један се доставља Сектору за пословне услуге, Групи или Одсјеку, један лицу које је извршило уништење, као и осталим лицима овлашћеним да присуствују поступку уништења. (4) Записник о надзору над уништењем возила сачињава се за свако возило или сва возила наведена у списку. ГЛАВА IV - УСТУПАЊЕ ЦАРИНСКЕ РОБЕ Члан 25. (Покретање поступка уступања царинске робе) (1) Уступање царинске робе царинским органима у корист Босне и Херцеговине, врши се на основу изјаве власника робе, лица које је робу увезло или унијело у царинско подручје Босне и Херцеговине, декларанта или другог лица одговорног за одређивање царинско правног статуса односне робе, односно њиховог овлашћеног представника (у даљем тексту: давалац изјаве). (2) Изјаву о уступању царинске робе (у даљем тексту: изјава) давалац изјаве подноси у писаном облику, у три примјерка, на обрасцу из става (4) овог члана. Изјава се подноси царинском органу којем је роба на коју се изјава односи и предочена (у даљем тексту: надлежни царински орган). Надлежни царински орган изјаву заводи у дјеловодник и на истој, на најпогодније мјесто, на све примјерке, уноси број и датум из дјеловодника (нпр. "Запримљено код ЦР/ЦИ... под бројем:... /14 од... године") или стављањем пријемног штамбиља са унијетим бројем и датумом из дјеловодника. (3) Изјава треба да садржи: име или назив и адресу даваоца изјаве, ИБ, податке о идентификационом документу лица које даје изјаву, означење пуномоћи ако изјаву даје овлашћени представник неког од лица из става (1) овог члана и податке о лицу којег заступа, детаљан опис стања у којем се роба налази и паковања, количину и вриједности робе, разлоге уступања робе, начин уступања, податке о документацији о роби ако постоји, податке о претходном царински одобреном поступању или употреби ако постоји (у ком случају се, уз изјаву, прилаже копија претходне царинске пријаве или другог документа о томе), друге податке који су од значаја за даљи поступак са изјавом и робом, вријеме и датум уступања, те потпис и овјеру, ако је овјера могућа с обзиром на околности конкретног случаја.

92 Број 26 - Страна 92 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, (4) Образац изјаве је величине 150 mm x 200 mm, а штампа се у блоковима од 60 листова, односно 20 сетова, с тим што у сваком блоку три узастопна листа чине један сет. Први и други примјерак су на полеђини карбонизовани, а сви примјерци су при врху цијелом ширином перфорирани. Први примјерак изјаве, након проведеног поступка, остаје код надлежног царинског органа, други се предаје даваоцу изјаве, а трећи примјерак се доставља органу из члана 26. став (6) овог Упутства ако је прихваћено уступање, у противном остаје код надлежног царинског органа. Образац изјаве дат је у прилогу овог Упутства и чини његов саставни дио. Члан 26. (Поступак по изјави) (1) Изјава о уступању царинске робе не може се прихватити: а) за робу која не испуњава прописане услове за увоз или унос у Босну и Херцеговину у моменту уласка у царинско подручје Босне и Херцеговину, односно уступања, б) која се не може продати на тржишту Босне и Херцеговине или на други начин употријебити у Босни и Херцеговини (нпр. бесплатна подјела хуманитарним организацијама у складу са прописима), јер нема вриједност, или ц) за коју постоје други разлози из којих се не може прихватити њено уступање (нпр. ради се о роби која због својих карактеристика захтијева посебне услове чувања или смјештаја које не може обезбиједити Управа, или се ради о роби чији су рокови употребе при истеку и др.). (2) Одлуку о прихватању изјаве доноси шеф надлежног царинског органа, у скраћеном управном поступку, стављањем забиљешке о прихватању уступања царинске робе на изјави (нпр. "Прихвата се уступање"), те датума, потписа и службеног печата. (3) У случају утврђивања да нису испуњени услови из става (1) овог члана за прихватање изјаве, шеф надлежног царинског органа на изјави сачињава службену забиљешку, која треба да садржи разлоге неприхватања изјаве, односно уступања царинске робе, датум, потпис и овјеру службеним печатом, о чему ће упознати и даваоца изјаве достављањем му другог примјерка изјаве, чији пријем давалац изјаве потписује на свим примјерцима изјаве, са назнаком да ли тај налаз прихвата или не. Уколико давалац изјаве прихвата тај налаз, дужан је роби одредити друго царински одобрено поступање или употребу у складу са прописаним условима. У противном, надлежни царински орган, први и трећи примјерак изјаве, са свом документацијом приложеном уз исту, доставља на даљи управни поступак надлежном регионалном центру којем организационо припада, у ком случају до доношења одлуке, давалац изјаве царинску робу треба ставити у привремени смјештај у складу са царинским прописима. (4) Регионални центар из става (3) овог члана уколико утврди да нису испуњени услови из става (1) овог члана за прихватање изјаве, донијеће одлуку којом ће одбити прихватање изјаве, односно уступања царинске робе и даваоцу изјаве одредити поновни извоз робе из царинског подручја Босне и Херцеговине (поврат робе у иностранство) под царинским надзором или да давалац изјаве роби одреди друго царински одобрено поступање или употребу под прописаним условима. Том одлуком даваоцу изјаве одредиће се и рок за њено извршење. (5) Поступак по изјави је хитне природе. (6) Одлука из става (2) (то је трећи примјерак изјаве) и става (4) овог члана којом је прихваћена изјава, односно уступање царинске робе доставља се и Групи или Одсјеку ради предузимања радњи из његове надлежности у поступку извршења те одлуке, тј. преузимања уступљене царинске робе ради њеног смјештаја, чувања и даљег поступка у вези исте. (7) Уколико је царинска роба која је уступљена претходно била предметом неког од царински одобреног поступања или употребе, одлука из става (6) овог члана доставља се и царинском уреду који је прихватио царинску пријаву о претходном царински одобреном поступању или употреби, на поступак из његове надлежности. У том случају, у зависности која ситуација је у питању, одговарајуће се примјењују одредбе члана 11. овог Упутства. (8) Трошкови који могу настати до прихватања уступања царинске робе у цјелости падају на терет даваоца изјаве. Члан 27. (Поступак након прихватања изјаве) (1) Царинску робу чије уступање је прихваћено одлуком из члана 26. став (6) овог Упутства, давалац изјаве предаје царинском органу којем је и предочена, о чему се саставља записник, којег потписује и давалац изјаве. Царински орган уступљену царинску робу даље, уз записник, предаје Групи или Одсјеку на поступак из његове надлежности. (2) Ако се царинска роба чије уступање је прихваћено одлуком из члана 26. став (6) овог Упутства, с обзиром на њену врсту, карактер, услове чувања или из других разлога, може предати, односно преузети само на за то одређеним мјестима која нису под надзором надлежног царинског органа, царински орган ће о томе, без одлагања, на најпогоднији начин, обавијестити Групу или Одсјек и затражити информацију о мјесту и времену у којем се роба може предати, односно преузети. Ако је то мјесто удаљено од мјеста у којем је уступљена роба предочена, роба ће до истог бити превезена од стране даваоца изјаве под царинским надзором и предата Групи или Одсјеку, који ће сачинити записник о предаји и преузимању уступљене царинске робе, којег потписује и давалац изјаве. (3) Ако је у питању уступање специфичне робе, чија врста и карактер захтијевају посебна стручна знања, надлежни царински орган може од Групе или Одсјека затражити да се ангажује стручњак ради давања налаза и мишљења из те области или то Група или Одсјек може обезбиједити ако сматра потребним, независно да ли је такво поступање затражено од надлежног царинског уреда. За ангажовање стручњака Група или Одсјек је дужан претходно прибавити сагласност од Сектора за пословне услуге. (4) Записник из става (1) и (2) овог члана, зависно која ситуација је у питању, између осталог, треба да садржи податке о: одлуци из члана 26. став (6) овог Упутства, лицу које предаје царинску робу, присутним лицима и својство у којем присуствују, о представницима надлежних инспекцијских служби уз назначење броја њиховог акта о прегледу робе (уколико је роба била предмет прегледа од стране истих при предаји и преузимању), врсти, количини, тежини, процијењеној вриједности уступљене робе, са тачним описом стања у

93 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 93 којем се роба налази, те друге податке који су од утицаја за идентификацију и даљи ток поступка у вези предметне робе (опис паковања, тежина појединачног паковања), мјесто, датум и вријеме предаје, односно преузимања, назив органа и лица тог органа које преузима робу од лица које уступа робу или које предату уступљену робу даље предаје Групи или Одсјеку (уз означење броја и датума првобитног записника о предаји уступљене робе). Записник се сачињава у довољном броју примјерака, потписују га сва присутна лица, са навођењем својства у којем су присутна, и предаје се и лицу које уступа робу. ГЛАВА V - НАПЛАТА, ОДУСТАЈАЊЕ ОД НАПЛАТЕ И ПОВРАТ ЦАРИНСКОГ ДУГА Члан 28. (Настанак и наплата царинског дуга) (1) У случајевима у којима надлежни царински органи нису прихватили уништење или уступање царинске робе царински дуг, односно увозне дажбине и други индиректни порези се наплаћују у складу са одредбама Закона и другим прописима примјењивим на царински одобрено поступање или употребу у коју је царинска роба стављена. (2) Уколико су након уништења царинске робе настали отпаци или остаци који имају одређену употребну вриједност и стављају се у царински одобрено поступање или употребу у којем настаје царински дуг, на исте се наплаћују увозне дажбине обрачунате на основу елемената (врста и опис истих, процијењена вриједност, стопа царине, тарифни став у који се сврставају, курс валуте) који важе на дан прихватања царинске пријаве за то царински одобрено поступање или употребу, као и други индиректни порези којима на тај дан подлијежу отпаци или остаци. Члан 29. (Поврат и одустајање од наплате царинског дуга) На евентуални поврат и одустајање од наплате царинског дуга, односно увозних дажбина и других индиректних пореза у вези уништења и уступања царинске робе примјењују се одговарајуће одредбе Закона и других прописа примјењивих на то питање. ГЛАВА VI - ЕВИДЕНЦИЈЕ Члан 30. (Евиденција) (1) Група и Одсјек водe засебне евиденције о уништеној и уступљеној царинској роби за робу смјештену на њиховом подручју, садржаја како слиједи: а) евиденција о царинској роби уништеној по одлуци, наредби или уз сагласност суда, одлуци управног органа или по службеној дужности: редни број, име или назив власника или декларанта робе, податке о уништеној роби (врста, количина, нето тежина, вриједност), број и датум одлуке, наредбе или сагласности суда или број и датум сагласности за уништење, мјесто уништења и број и датум записника о уништењу и назив органа чији је записник, податке о отпацима или остацима (врста, количина, вриједност или је без вриједности и поступање са истима ако је познато), податке о претходној царинској пријави ако постоји (нпр. ИМ 7 350/ ЦИ Мостар), напомена, б) евиденција о уништеним моторним возилима по одлуци суда или управног органа или по службеној дужности: редни број, име и презиме лица коме је изречена заштитна мјера одузимања робе, број и датум правоснажног и извршног рјешења о прекршају, број и датум коначног и извршног рјешења управног органа, број и датум записника о надзору над уништењем возила, податке о возилу (марка, тип, година производње, број шасије, број мотора и друго), подаци о износу трошкова уништења и врсти и износу вриједности корисних отпадака и остатака са исказаним индиректним порезима, ц) евиденција о уступљеној царинској роби: редни број, име и назив даваоца изјаве, податке о роби (врста, количина, нето тежина, вриједност), број и датум одлуке о прихватању уступања и назив органа који је донио ту одлуку, број и датум записника о преузимању робе од стране Одсјека за пoслoвнe услугe, податке о претходној царинској пријави (нпр. ИМ 7 350/ ЦИ Бања Лука), подаци о даљем поступку са уступљеном робом (нпр. продата, уступљена у хуманитарне сврхе, уз означење акта о тој радњи и др.). Члан 31. (Достављање евиденције) (1) Група или Одсјек ће почетком сваког мјесеца, у писаном и електронском облику, Сектору за пословне услуге достављати евиденције из члана 30. овог Упутства, са стањем на задњи дан мјесеца који претходи мјесецу у којем се евиденција доставља. (2) Евиденција о царинској роби уништеној сходно одредбама члана 5. до 13. овог Упутства, тј. за коју је поступак уништења проведен по царинској пријави ИМ 9, може се добити из информационог система Управе. ГЛАВА VII - ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 32. (Ступање на снагу) Ово Упутство ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ". Члан 33. (Престанак важења ранијих прописа) Даном ступања на снагу овог Упутства престајe да важи Упутство о уништењу и уступању царинске робе број: /06 од године, објављено у "Службеном гласнику БиХ", број 93/06. Број / марта годинe Директор Др Миро Џакула, с. р.

94 Број 26 - Страна 94 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

95 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 95 Na osnovu člana 15. Zakona o Upravi za indirektno oporezivanje ("Službeni glasnik BiH", broj 89/05) i člana 61. stav 2. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", broj 32/02 i 102/09), direktor Uprave za indirektno oporezivanje donosi UPUTSTVO O UNIŠTENJU I USTUPANJU CARINSKE ROBE GLAVA I - OPĆE ODREDBE Član 1. (Predmet) Ovim Uputstvom bliže se propisuje postupak uništenja pod carinskim nadzorom robe koja nije bh. roba (u daljnjem tekstu: carinska roba), postupanje sa otpacima ili ostacima koji nastanu prilikom uništenja carinske robe, postupak uništenja motornih vozila, postupak ustupanja carinske robe carinskim organima u korist Bosne i Hercegovine, naplata, odustajanje od naplate ili povrat carinskog duga u vezi uništene ili ustupljene carinske robe, vođenje evidencije i druga pitanja u vezi uništenja i ustupanja carinske robe. Član 2. (Definicija) U smislu ovog Uputstva sljedeći pojmovi imaju značenje i to: a) "uništenje carinske robe" predstavlja postupanje sa carinskom robom u kojem ta roba u potpunosti gubi prvobitnu namjenu ili upotrebnu vrijednost, b) "uništenje motornih vozila" podrazumijeva mehaničko uništenje (presanje) vozila na način da se onemogući korištenje vozila za namjenu za koju je proizvedeno, c) "ustupanje carinske robe" je carinski odobreno postupanje ili upotreba u kojem vlasnik carinske robe ili deklarant istu trajno stavlja na raspolaganje carinskim organima u korist Bosne i Hercegovine, d) "otpaci ili ostaci" predstavljaju materijale ili ostatke koji nastaju uništenjem carinske robe i koji kao takvi imaju određenu upotrebnu vrijednost, e) "nadzorni carinski organ" je organ nadležan ili bi mogao biti mjesno nadležan za carinski nadzor i prihvatanje carinske prijave za carinsku robu čije se uništenje traži. Član 3. (Pravni osnov) Uništenje i ustupanje carinske robe, regulirano je: a) odredbama člana 53., 63., 174., 200., 226. i Zakona o carinskoj politici Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 57/04, 51/06, 93/08, 54/10 i 76/11), (u daljnjem tekstu: Zakon), b) odredbama člana 205., 207., 416., 417., 465. do 467. Odluke o provedbenim propisima Zakona o carinskoj politici Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 63a/04, 60/06 i 57/08), (u daljnjem tekstu: Odluka), c) odredbama člana 18. Zakona o prekršajima Republike Srpske ("Službeni glasnik RS", br. 34/06, 1/09, 29/10 i 109/11), člana 19. Zakona o prekršajima Federacije BiH ("Službene novine Federacije BiH", broj 31/06) i člana 20. Zakona o prekršajima Brčko Distrikta BiH ("Službeni glasnik Brčko Distrikta BiH", broj 24/07). GLAVA II - UNIŠTENJE ROBE Član 4. (Pokretanje postupka za uništenje) (1) Postupak za uništenje carinske robe, pokreće vlasnik robe ili lice koje je robu uvezlo ili unijelo u carinsko područje Bosne i Hercegovine, odnosno njihov ovlašteni predstavnik, podnošenjem obavijesti u pisanom obliku (u daljnjem tekstu: obavijest). (2) Postupak za uništenje carinske robe mogu pokrenuti i nadležni kontrolno-inspekcijski organi. (3) Postupak uništenja carinske robe pokreće se i u slučaju kada je predmet uništenja: a) carinska roba oduzeta pravosnažnom i izvršnom odlukom nadležnog suda kojom je određeno njeno uništenje, b) carinska roba privremeno oduzeta naredbom suda kojom je određeno njeno uništenje, c) carinska roba zaplijenjena u carinsko upravnom postupku konačnim upravnim rješenjem kojim je određeno njeno uništenje, d) carinska roba za koju su okolnosti koje zahtijevaju njeno uništenje nastupile nakon donošenja pravosnažne i izvršne odluke suda o prodaji robe, naredbe suda o privremenom oduzimanju carinske robe (npr. rok upotrebe robi istekao ili nastupe druge okolnosti koje zahtijevaju njeno uništenje). (4) Izuzetno, kada to okolnosti zahtijevaju, a postupak za uništenje carinske robe nije pokrenulo neko od lica iz stava (1) i (2) ovog člana, taj postupak može pokrenuti Uprava za indirektno oporezivanje (u daljnjem tekstu: Uprava) po službenoj dužnosti. (5) Postupak uništenja carinske robe po službenoj dužnosti, između ostalog, može se pokrenuti i u slučajevima kada je predmet uništenja: a) carinska roba ustupljena carinskim organima u korist Bosne i Hercegovine i carinska roba koja je pravosnažnom i izvršnom odlukom suda predata Upravi na dalje postupanje u skladu sa važećim propisima, a čiji rok upotrebe je istekao ili nastanu druge okolnosti koje zahtijevaju njeno uništenje, b) carinska roba privremeno oduzeta bez naredbe suda u smislu člana 66. stav (1) Zakona o krivičnom postupku Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09 i 93/09), za koju su se nakon privremenog oduzimanja stekli uslovi za njeno uništenje (npr. ako se radi o robi koja je štetna po zdravlje ljudi i okolinu, razlozi javnog morala ili javne sigurnosti i sl.), c) carinska roba za koju su okolnosti koje zahtijevaju njeno uništenje nastupile nakon donošenja konačne upravne odluke (npr. rok upotrebe istekao ili nastanu druge okolnosti koje zahtijevaju njeno uništenje i sl.), d) carinska roba oduzeta ili zaplijenjena pravosnažnom ili konačnom odlukom bivših carinskih uprava Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine, za koju su se stekli uslovi za njeno uništenje. (6) Postupak uništenja carinske robe pokreće se i u slučaju kada status carinske robe nije riješen prodajom, ustupanjem ili doniranjem u skladu sa propisima kojim je regulirana prodaja carinske robe, u kojem slučaju je potrebno, ovisno od situacije, pribaviti odgovarajuće saglasnosti ili o uništenju dostaviti obavještenje nadležnom organu.

96 Број 26 - Страна 96 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, Član 5. (Dostavljanje i sadržaj obavijesti) (1) Lice iz člana 4. stav (1) ovog Uputstva obavijest, zajedno sa dokumentima iz člana 6. ovog Uputstva, dostavlja nadzornom carinskom organu, najkasnije deset dana prije dana kada planira uništenje predmetne robe, osim ukoliko razlozi uništenja ne nalažu brzinu u postupanju (npr. zaraza životinja ili biljaka, opasne materije i sl.). (2) Obavijest iz stava (1) ovog člana treba da sadrži: ime ili naziv i adresu podnosioca obavijesti, detaljan opis, količinu i vrijednost carinske robe, podatke o prethodnom carinski odobrenom postupku ili upotrebi u kojem se roba nalazila prije uništenja, razloge za uništenje potkrijepljene dokazima (npr. nije za upotrebu, zabranjen uvoz, štetna po zdravlje ljudi, biljaka, životinja, štetna za okolinu i sl.), mjesto i vrijeme kada je uništenje planirano i koliko će trajati, karakter, odnosno način uništenja (spaljivanje, razbijanje, sječenje, presanje, oticanje i sl.), podatke o otpacima i ostacima koji će nastati nakon uništenja, osim ukoliko način, odnosno karakter uništenja i ostataka (pepeo, papirni otpad i sl.) jasno pokazuju da se radi o otpacima ili ostacima koji nemaju komercijalnu vrijednost, tarifno naimenovanje otpadaka ili ostataka uništenja, komercijalnu vrijednost otpadaka ili ostataka u vezi s određenom količinom robe (npr. vrijednost ostatka na 100 kg robe), carinski odobreno postupanje ili upotrebu otpadaka ili ostataka, podatke o drugim organima ili licima čije je prisustvo neophodno pri uništenju (npr. predstavnici kontrolno-inspekcijskih organa i druga stručna lica, u zavisnosti od vrste i karaktera robe, razloga i načina uništenja) i eventualno druge podatke od značaja za postupak uništenja, te datum, potpis i ovjeru podnosioca obavijesti. Član 6. (Prilozi uz obavijest) Uz obavijest iz člana 5. ovog Uputstva, prilaže se: a) carinska prijava za uništenje carinske robe IM 9 (u daljnjem tekstu: carinska prijava IM 9), osim u slučaju iz člana 15. i 16. ovog Uputstva, b) carinska prijava o prethodnom carinski odobrenom postupanju ili upotrebi u kojem se carinska roba nalazila prije zahtijevanog uništenja, c) zapisnik ili drugi akt drugih nadležnih organa, ukoliko razlog za uništenje proizilazi iz njegove nadležnosti, d) drugi dokazi iz kojih se može utvrditi opravdanost razloga za uništenje. Član 7. (Postupak po obavijesti) (1) Po prijemu obavijesti iz člana 5. ovog Uputstva, šef nadzornog carinskog organa, prema podacima iz obavijesti i priloženoj dokumentaciji, cijeni opravdanost razloga za uništenje carinske robe. (2) Ukoliko šef nadzornog carinskog organa ocijeni da su razlozi za uništenje carinske robe opravdani, na najpogodniji način obavještava podnosioca obavijesti da je obezbijeđen carinski nadzor pri uništenju, te zabilješkom na obavijesti određuje carinske službenike koji će prisustvovati uništenju carinske robe i predaje im obavijest sa dokumentacijom priloženom uz istu. (3) Ukoliko šef nadzornog carinskog organa ocijeni da razlozi za uništenje nisu opravdani, na podnijetoj obavijesti konstatuje razloge takve ocjene, uz ovjeru potpisom i datumom. Ovlašteni carinski službenik, u polje E carinske prijave IM 9 ako je prijava podnijeta u pisanom obliku, odnosno na poleđini ako je podnijeta korištenjem tehnike obrade podataka, ukratko konstatira razloge neprihvatanja te prijave i deklarantu određuje rok do kada robi treba da odredi drugo carinski odobreno postupanje ili upotrebu, uz navođenje datuma, potpisa i ovjere službenim pečatom, o čemu upoznaje deklaranta (podnosioca obavijesti). Deklarant potvrđuje da je upoznat sa time stavljanjem na carinskoj prijavi (poslije zabilješke) vremena i datuma upoznavanja, te potpisa, nakon čega ovlašteni carinski službenik kopiju prijave (sa navedenom konstatacijom i potvrdom od strane deklaranta), obavijesti i priloženu dokumentaciju uručuje deklarantu, dok original prijavu i obavijest, te kopiju priložene dokumentacije zadržava u službenoj evidenciji. (4) Postupanje po carinskoj prijavi IM 9 u informacionom sistemu od strane carinskog organa, počinje i to: a) u slučaju iz stava (2) ovog člana - nakon obavljenog uništenja i dostavljanja zapisnika o uništenju, pokretanjem selektivnosti, koja u tom slučaju nije od utjecaja jer se uništenje carinske robe obavlja pod carinskim nadzorom prije pokretanja selektivnosti, a carinska prijava IM 9 prolazi uobičajeni put obrade prijave u informacionom sistemu, b) u slučaju iz člana 10. stav (3) ovog Uputstva - carinski organ otkazuje registrovanu carinsku prijavu IM 9 po kojoj nije pokrenuta selektivnost, odnosno put obrade u informacionom sistemu, c) u slučaju iz člana 10. stav (4) ovog Uputstva - carinska prijava IM 9 ostaje registrirana na serveru, bez pokretanja selektivnosti, odnosno puta obrade, do okončanja upravnog postupka, od čijeg ishoda ovisi dalje postupanje po istoj. Član 8. (Način i mjesto uništenja carinske robe) (1) Uništenje carinske robe mora biti izvršeno na prikladan i ekonomičan način, te na za to određenom mjestu koje odgovara vrsti i karakteru robe, te načinu uništenja (npr. hemikalije i druge opasne materije), tako da je nakon uništenja carinska roba trajno onesposobljena za dalje korištenje u iste svrhe i u istom obliku u kojem je bila i uvezena. Uništenju carinske robe prisustvuje i podnosilac obavijesti ili njegov ovlašteni predstavnik. (2) Podnosilac obavijesti je obavezan obezbijediti sve uslove, uključujući i stručna lica čije prisustvo je, s obzirom na karakter robe i način uništenja, potrebno radi nadziranja pravilnosti postupka uništenja, uz poštivanje propisa o zaštiti okoline i drugih u datoj situaciji primjenjivih propisa. Član 9. (Zapisnik o uništenju carinske robe) (1) Carinski službenici koji su prisustvovali uništenju carinske robe, dužni su sačiniti zapisnik o uništenju, koji između ostalog treba da sadrži: podatke o podnosiocu obavijesti, poimenično označenje carinskih službenika, poimenično označenje drugih lica koja su prisustvovala uništenju carinske robe i svojstvo u kojem su prisustvovali, detaljan opis i količinu carinske robe koja se uništava, utvrđene pregledom kojeg su carinski službenici obavili neposredno prije uništenja, označenje carinski odobrenog postupanja ili upotrebe u kojem je carinska roba bila prije uništenja i podatke o carinskoj prijavi ili drugom dokumentu o tom postupanju ili upotrebi i broj naimenovanja (npr. IM 7 broj 456/ CI Tuzla, naimenovanje broj 3), mjesto, datum i vrijeme trajanja uništenja, opis načina uništenja, podatke o otpacima i

97 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 97 ostacima nakon uništenja (opis, količina, upotrebna vrijednost). (2) Zapisnik iz stava (1) ovog člana, pored carinskih službenika i podnosioca obavijesti, potpisuju i druga lica koja prisustvuju uništenju carinske robe. Član 10. (Carinska prijava IM 9) (1) Carinska prijava IM 9 popunjava se u skladu sa propisima kojima je regulirano pitanje popunjavanja carinskih prijava, u kojoj se navode podaci o stanju carinske robe u kojem se nalazila prije zahtijevanog uništenja. U polju 37 carinske prijave IM 9, u prvoj potpodjeli, prve dvije cifre postupka su "93", a druge dvije cifre se odnose na prethodni postupak u kojem je carinska roba bila prije uništenja (npr. šifra postupka "9371" -uništenje carinske robe nakon postupka carinskog skladištenja). (2) U slučaju iz člana 7. stav (2) ovog Uputstva, nakon prijema zapisnika iz člana 9. ovog Uputstva, nadzorni carinski organ provodi postupak po podnijetoj carinskoj prijavi IM 9. U polju E carinske prijave IM 9 ako je podnijeta u pisanom obliku, odnosno na poleđini ako je podnijeta korištenjem tehnike obrade podataka, kao i u inspekcijskom aktu te prijave, nadzorni carinski organ unosi naznaku: "Zapisnik o uništenju, broj... od... ". Zapisnik čini sastavni dio carinske prijave IM 9. (3) U slučaju iz člana 7. stav (3) ovog Uputstva, ako deklarant, u ostavljenom roku, podnese carinsku prijavu za drugo carinski odobreno postupanje ili upotrebu u koju stavlja carinsku robu, smatraće se da carinska prijava IM 9 nije ni podnijeta, te će je nadzorni carinski organ otkazati sa carinskog servera. (4) Ukoliko u slučaju iz člana 7. stav (3) ovog Uputstva deklarant, u ostavljenom mu roku, carinskoj robi ne odredi drugo carinski odobreno postupanje ili upotrebu, nadzorni carinski organ će zadržanu carinsku prijavu IM 9, sa ostalom dokumentacijom, dostaviti regionalnom centru na redovan upravni postupak radi donošenja odluke u vezi predmetne stvari i reguliranja stanja u pogledu carinske robe. Član 11. (Razduženje i poništavanje prethodne carinske prijave) (1) Ukoliko je carinska roba koja je uništena prethodno bila predmetom nekog od carinski odobrenog postupanja ili upotrebe, osim stavljanja u slobodan promet, carinska prijava o tom prethodnom carinski odobrenom postupanju ili upotrebi, u cjelini ili djelimično (ovisno da li je uništena ili ustupljena sva ili dio robe), se razdužuje, i to: a) prihvatanjem IM 9 carinske prijave, b) zapisnikom o uništenju iz člana 16. ovog Uputstva, ako je u pitanju uništenje usljed više sile. Zapisnik čini sastavni dio carinske prijave o prethodnom carinski odobrenom postupanju ili upotrebi, dok se na toj prijavi i u njenom inspekcijskom aktu unose podaci o zapisniku i rezultatima uništenja (vidi član 16. stav (6) ovog Uputstva), c) odlukom o ustupanju carinske robe iz člana 26. stav (6) ovog Uputstva, u kom slučaju se odgovarajuće primjenjuje tačka b) ovog stava. (2) Ako je carinska roba koja je uništena bila predmetom prethodne carinske prijave za stavljanje u slobodan promet i ista nije bila puštena deklarantu (u daljnjem tekstu: carinska prijava IM 4), postupa se kako slijedi: a) carinski organ koji je prihvatio carinsku prijavu IM 4 istu će, shodno članu 63. Zakona, poništiti stavljanjem zabilješke. Zabilješka se stavlja u polje E carinske prijave IM 4 ako je ta prijava podnijeta u pisanom obliku, odnosno na poleđini ako je podnijeta tehnikom obrade podataka, kao i njenom inspekcijskom aktu. Zabilješka treba da sadrži: naznaku da se carinska prijava poništava jer je carinska roba uništena, broj i datum carinske prijave IM 9, potpis carinskog službenika i ovjeru službenim pečatom (npr.: "Prijava se poništava shodno članu 63. ZoCP, roba uništena po carinskoj prijavi IM 9, broj... od... CI..."). Nakon toga, carinski organ na poništenoj carinskoj prijavi IM 4, kosom linijom i velikim štampanim slovima unosi naznaku: "PONIŠTENO", te poništava prijavu i u carinskoj evidenciji, b) ako je uništen samo dio, a ne sva carinska roba koja je prethodno bila predmet carinske prijave IM 4, zabilješka na carinskoj prijavi IM 4 i u njenom inspekcijskom aktu će sadržavati naznaku da se prijava djelimično poništava, uz označenje vrste i količine robe koja je uništena i za koju se carinska prijava IM 4 djelimično poništava, a na carinskoj prijavi IM 4 (u polju C) unose se riječi: "DJELIMIČNO PONIŠTENA". Ukoliko je tehnički moguće, djelimično poništenje carinske prijave IM 4 se provodi i u carinskoj evidenciji za dio robe na koju se poništenje odnosi. Ovo postupanje unosi se i u inspekcijski akt predmetne carinske prijave IM 4, c) ukoliko su nadzorni carinski organ i carinski organ koji je prihvatio carinsku prijavu IM 4 različiti organi, nadzorni carinski organ je, odmah po okončanju postupka po carinskoj prijavi IM 9, obavezan njenu kopiju službeno dostaviti tom drugom carinskom organu, radi postupanja shodno tački a) i b) ovog stava. Član 12. (Otpaci i ostaci koji imaju upotrebnu vrijednost) (1) Ukoliko prilikom uništenja carinske robe nastanu otpaci ili ostaci koji imaju određenu upotrebnu vrijednost, isti se nalaze pod carinskim nadzorom dok im se ne odredi drugo carinski odobreno postupanje ili upotreba. (2) Za otpatke i ostatke iz stava (1) ovog člana deklarant mora, najkasnije u roku od 20 dana od dana kada je proveden postupak uništenja, podnijeti carinsku prijavu za drugo carinski odobreno postupanje ili upotrebu u koju se oni stavljaju, do kog momenta carinski dug za otpatke ili ostatke obezbjeđuje garancija koja je obezbjeđivala carinski dug za robu od koje su prilikom uništenja nastali otpaci ili ostaci. U carinskoj prijavi u polju 40 (prethodni dokument) navode se podaci o carinskoj prijavi IM 9 i prilaže se njena kopija, kao i kopija zapisnika o uništenju carinske robe. Član 13. (Postupanje po obavijesti drugih nadležnih organa) (1) U slučaju iz člana 4. stav (2) ovog Uputstva, šef nadzornog carinskog organa odrediće carinske službenike koji će prisustvovati uništenju robe i o tome sačiniti službenu zabilješku, uz koju prilažu i dokaze o uništenju (npr. zapisnik o uništenju). (2) U slučaju iz stava (1) ovog člana odgovarajuće (mutatis mutandis) se primjenjuju odredbe člana 5. do 12. ovog Uputstva.

98 Број 26 - Страна 98 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, Član 14. (Postupak uništenja po odluci ili naredbi suda i odluci upravnog organa) (1) Grupa za oduzetu robu, sa sjedištem u Središnjem uredu (u daljnjem tekstu: Grupa) ili Odsjek za poslovne usluge nadležnog regionalog centra (u daljnjem tekstu: Odsjek) kod kojeg je smještena carinska roba iz člana 4. stav (3) tačka a), b) i c) ovog Uputstva, koja je predmet uništenja, po prijemu naredbe ili pravosnažne i izvršne odluke suda ili konačne i izvršne odluke upravnog organa, provešće postupak uništenja carinske robe. (2) Kada Grupa ili Odsjek kod kojeg je smještena carinska roba iz člana 4. stav (3) tačka d) ovog Uputstva, utvrdi da su za istu (svu ili dio) ispunjeni uslovi za pokretanje postupka njenog uništenja, o tome će, bez odlaganja, obavijestiti nadležni sud i zatražiti saglasnost za njeno uništenje, te po prijemu saglasnosti provešće postupak uništenja carinske robe. (3) Šef Grupe ili Odsjeka, u slučaju iz stava (1) i (2) nalogom određuje službenike zaposlene u istom (najmanje dva), koji će pokrenuti i provesti postupak uništenja carinske robe uz prethodno preduzimanje svih radnji neophodnih za provođenje postupka uništenja kao što su: određivanje mjesta, vremena i načina uništenja, te ukoliko je to neophodno, imajući u vidu vrstu robe i način uništenja, obavještavanje drugih nadležnih organa ili lica o uništenju radi njihovog prisustva ili učešća u postupku uništenja, o kojim radnjama će sačiniti kratku zabilješku na samom nalogu. Ukoliko prisustvo ili učešće drugih nadležnih organa ili lica iziskuje određene troškove, službenici će obavijestiti šefa Grupe ili šefa Odsjeka koji će za to pribaviti saglasnost Sektora za poslovne usluge. (4) Službenici iz stava (3) ovog člana koji vrše uništenje, sačinjavaju zapisnik o uništenju, u dovoljnom broju primjeraka, koji mora da sadrži: broj i datum naredbe, odluke suda ili odluke upravnog organa, poimenično označenje službenika Grupe ili Odsjeka, poimenično označenje drugih lica koja su prisustvovala uništenju carinske robe i svojstvo u kojem su prisustvovali, detaljan opis i količinu carinske robe koja se uništava, mjesto, datum i vrijeme trajanja uništenja, opis načina uništenja, podatke o eventualnim otpacima i ostacima nakon uništenja (opis, količina, upotrebna vrijednost). (5) Zapisnik iz stava (4) ovog člana, pored službenika Grupe ili Odsjeka, potpisuju i druga lica koja prisustvuju uništenju carinske robe. Član 15. (Postupak uništenja po službenoj dužnosti) (1) Kada Grupa ili Odsjek kod kojeg je smještena carinska roba iz člana 4. stav (5) ovog Uputstva, koja može biti predmetom uništenja, utvrdi da su za istu (svu ili dio) ispunjeni uslovi za pokretanje postupka njenog uništenja, o tome će, bez odlaganja, obavijestiti Sektor za poslovne usluge i zatražiti saglasnost za uništenje. Ukoliko se radi o robi iz člana 4. stav (5) tačka b) ovog Uputstva Grupa ili Odsjek je nakon pribavljanja saglasnosti Sektora za poslove usluge o stjecanju uslova za uništenje robe, dužan obavijestiti i izdavaoca potvrde o privremenom oduzimanju robe radi daljnjeg vođenja postupka u vezi predmetne robe. (2) Po dobijanju saglasnosti iz stava (1) ovog člana, šef Grupe ili Odsjeka, nalogom određuje službenike zaposlene u istom (najmanje dva), koji će provesti postupak uništenja carinske robe po službenoj dužnosti, uz prethodno preduzimanje svih radnji neophodnih za provođenje postupka uništenja kao što su: određivanje mjesta, vremena i načina uništenja, te ukoliko je to neophodno, imajući u vidu vrstu robe i način uništenja, obavještavanje drugih nadležnih organa ili lica o uništenju radi njihovog prisustva ili učešća u postupku uništenja, o kojim radnjama će sačiniti kratku zabilješku na samom nalogu. Ukoliko prisustvo ili učešće drugih nadležnih organa ili lica iziskuje određene troškove, službenici će obavijestiti šefa Grupe ili Odsjeka koji će za to pribaviti saglasnost Sektora za poslovne usluge. (3) Službenici iz stava (2) ovog člana koji vrše uništenje, sačinjavaju zapisnik o uništenju, u dovoljnom broju primjeraka, koji mora da sadrži: broj i datum potvrde, odluke nadležnog organa, izjave o ustupanju i sl., poimenično označenje službenika Grupe ili Odsjeka, poimenično označenje drugih lica koja su prisustvovala uništenju carinske robe i svojstvo u kojem su prisustvovali, detaljan opis i količinu carinske robe koja se uništava, mjesto, datum i vrijeme trajanja uništenja, opis načina uništenja, podatke o eventualnim otpacima i ostacima nakon uništenja (opis, količina, upotrebna vrijednost). (4) Zapisnik iz stava (3) ovog člana, pored službenika Grupe ili Odsjeka, potpisuju i druga lica koja prisustvuju uništenju carinske robe. (5) Ako je carinska roba koja je uništena po službenoj dužnosti prethodno bila predmetom nekog od carinski odobrenog postupanja ili upotrebe (predmetom prethodne carinske prijave), primjerak zapisnika iz stava (3) ovog člana o uništenju te robe Grupe ili Odsjek koji je proveo postupak uništenja službeno dostavlja carinskom organu koji je prihvatio prethodnu carinsku prijavu, na postupak iz njegove nadležnosti. U tom slučaju, ovisno od situacije, odgovarajuće se primjenjuju odredbe člana 11. ovog Uputstva, s tim što u zabilješci, umjesto carinske prijave IM 9 (koje u ovom slučaju nema), navodi podatke o broju i datumu zapisnika o uništenju i nazivu komisije (npr. "Zapisnik o uništenju carinske robe Odsjeka za poslovne usluge Regionalnog centra..., broj:... od..., tačka... zapisnika"). Član 16. (Uništenje robe usljed više sile) (1) Uništenje carinske robe nastale usljed više sile (npr. oštećenje usljed nepredviđenih okolnosti i dr.) može se tretirati kao uništenje pod carinskim nadzorom. (2) Držalac carinske robe čim ustanovi uništenje ili oštećenje robe, dužan je o tome dostaviti obavijest nadzornom carinskom organu, te uz obavijest podnijeti dokaze o uništenju ili oštećenju carinske robe usljed više sile (npr. dokumentacija vatrogasne službe, policije, osiguravajućeg društva, zapisnik drugog nadležnog organa i sl.) i druga neophodna dokumenta navedena u članu 6. ovog Uputstva, osim carinske prijave IM 9. (3) Po prijemu obavijesti iz stava (2) ovog člana, šef nadzornog carinskog organa formira komisiju od tri člana, čiji zadatak je da utvrdi da li se predmetno uništenje ili oštećenje carinske robe može prihvatiti kao uništenje ili oštećenje pod carinskim nadzorom. (4) Ukoliko komisija, na osnovu uvida na licu mjesta i raspoloživih dokaza, utvrdi da je do uništenja carinske robe došlo usljed djelovanja više sile koje se može tretirati kao uništenje pod carinskim nadzorom, prihvatiće predmetno uništenje kao uništenje pod carinskim nadzorom, te sačiniti zapisnik o uništenju carinske robe usljed više sile koji, između ostalog, treba da sadrži: podatke o držaocu carinske robe, mjesto, datum i vrijeme kada je uništenje nastupilo, datum i vrijeme uvida na licu

99 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 99 mjesta, podatke o robi (opis, količina, vrijednost, porijeklo i dr.), način uništenja i razloge koji su doveli do uništenja carinske robe, konstatacija da se predmetno uništenje prihvata kao uništenje pod carinskim nadzorom i podatke o dokazima na osnovu kojih je utvrđeno da se radi o uništenju usljed više sile, koji su prilog izvještaju, podatke o organima, odnosno njihovim predstavnicima koji su prisustvovali uništenju ili izvršili uviđaj, podatke o otpacima i ostacima, te o carinski odobrenom postupanju ili upotrebi za iste (ako raspolažu podacima o tim postupcima). (5) Zapisnik iz stava (4) ovog člana, pored članova komisije i držaoca robe (podnosioca obavijesti), potpisuju i druga lica koja prisustvuju na licu mjesta uništenja carinske robe usljed više sile ili su obavili uviđaj. (6) Zapisnik iz stava (4) ovog člana komisija dostavlja držaocu carinske robe uništene usljed više sile i nadzornom carinskom organu na daljnji postupak, u kom slučaju se, ovisno od situacije, odgovarajuće primjenjuju odredbe člana 11. ovog Uputstva, s tim što se u zabilješci, umjesto podataka o carinskoj prijavi IM 9 (koje u ovom slučaju nema), navode podaci o broju i datumu zapisnika o uništenju i nazivu komisije (npr. "Zapisnik o uništenju carinske robe Komisije Carinske ispostave..., broj:... od..., tačka... zapisnika"). (7) Ako komisija ne prihvati uništenje carinske robe usljed više sile kao uništenje pod carinskim nadzorom o tome će sačiniti zapisnik koji između ostalih podataka, treba da sadrži i razloge neprihvatanja uništenja. (8) Na postupak u vezi uništenja carinske robe usljed više sile, dalje se odgovarajuće primjenjuju odredbe člana 7. do 12. ovog Uputstva, ovisno od situacije i toka odvijanja tog postupka. Član 17. (Troškovi uništenja robe) (1) Troškovi uništenja carinske robe, gdje je postupak pokrenut shodno članu 4. stav (1) i (4) ovog Uputstva, u cijelosti padaju na teret vlasnika robe ili lica koje je robu uvezlo ili unijelo u carinsko područje Bosne i Hercegovine, odnosno na teret deklaranta. (2) U slučaju kada je postupak uništenja pokrenut za robu iz člana 4. stav (3) tačka a), b) i c), Uprava će zahtijevati namirenje svih nastalih troškova od lica kojem je rješenjem o prekršaju izrečena zaštitna mjera oduzimanja robe i njeno uništenje. (3) Ukoliko je postupak uništenja pokrenut za robu iz člana 4. stava (3) tačka d), stava (5) i (6), troškovi uništenja carinske robe padaju na teret Uprave. (4) U slučaju kada se uništava carinska roba po službenoj dužnosti čiji je vlasnik ili lice koje je robu uvezlo ili unijelo u carinsko područje Bosne i Hercegovine nepoznato, troškovi uništenja carinske robe padaju na teret Uprave. GLAVA III - POSTUPAK UNIŠTENJA MOTORNIH VOZILA Član 18. (Izbor ponuđača za uništenje) Uprava provodi proceduru izbora najpovoljnijeg ponuđača za uništenje motornih vozila oduzetih pravosnažnim i izvršnim rješenjem o prekršaju, motornih vozila koja su zaplijenjena konačnim i izvršnim upravnim rješenjem i ustupljena Upravi, čije uništenje je naložio nadležni organ i vozila koja ne ispunjavaju uslove za prodaju u skladu sa propisima za prodaju carinske robe. Član 19. (Pokretanje postupka izbora ponuđača za uništenje) (1) Na osnovu podataka iz dokumentacije o vozilima iz člana 18. ovog Uputstva, a u skladu sa evidencijom koja se vodi u Grupi ili Odsjeku u kojem su ista smještena, sastavlja se spisak za koja su ispunjeni uslovi za provođenje postupka uništenja vozila koji se dostavlja Sektoru za poslovne usluge. Na spisku se posebno označavaju vozila za koja je potrebna saglasnost Sektora za poslovne usluge za uništenje, koji će nakon utvrđivanja ispunjenosti uslova za uništenje, dati svoju saglasnost. (2) Na prijedlog pomoćnika direktora Sektora za poslovne usluge, direktor Uprave, posebnom odlukom pokreće proceduru izbora najpovoljnijeg ponuđača za uništenje motornih vozila i određuje nadležnost oganizacione jedinice za provođenje procedure izbora najpovoljnijeg ponuđača. Član 20. (Izbor ponuđača) (1) Izbor ponuđača za uništenje motornih vozila vrši se u skladu sa propisima o javnim nabavkama u Bosni i Hercegovini. (2) Ponuđač je lice koje je registrirano za obavljanje djelatnosti koja podrazumijeva i uništenje vozila i, ukoliko je posebnim propisom određeno, posjeduje odgovarajuće dozvole, certifikate i slično. (3) Oglas za izbor najpovoljnijeg ponuđača objavljuje se u Službenom glasniku BiH, Web stranici Uprave, a po potrebi i u dnevnom listu koji je dostupan na području cijele BiH. (4) Ugovor se zaključuje sa ponuđačem koji ispunjava uslove propisane u tenderskoj dokumentaciji i koji ponudi najpovoljnije ocijenjenu prihvatljivu ponudu za uništenje i otkup korisnih otpadaka i ostataka predmeta uništenja. (5) Ponuda iz stava (4) ovog člana treba da obuhvata troškove prevoza, troškove uništenja i druge troškove koje ponuđač ima u postupku uništenja, kao i otkupnu vrijednost korisnih otpadaka i ostataka u koju su uključeni indirektni porezi. (6) Nakon provedenog postupka uništenja i vaganja korisnih otpadaka i ostataka predmeta uništenja, Uprava izdaje potvrdu o vrijednosti otkupljenih korisnih otpadaka i ostataka u koje su uključeni indirektni porezi kojim isti podliježu pri stavljanju u slobodan promet, koji iznos se uplaćuje na Jedinstveni račun Uprave. Potvrda sa uputama za plaćanje je prilog zapisnika iz člana 24. ovog Uputstva. Član 21. (Obaveze ponuđača) (1) Nakon potpisivanja ugovora iz člana 20. stav (4) ovog Uputstva i ispunjenosti uslova iz ugovora, izabrani ponuđač je dužan da u roku od 15 dana preuzme vozila koja su predmet ugovora. (2) Lice iz stava (1) ovog člana je dužno da obavijesti Grupu ili Odsjek o tačnom terminu uništenja vozila. (3) Uništenje vozila se ne može izvršiti bez prisustva članova komisije iz člana 23. ovog Uputstva. Član 22. (Zaštita životne okoline) (1) Izabrani ponuđač je dužan da postupak uništenja predmetne carinske robe provodi u skladu sa propisima o zaštiti životne okoline, zaštiti zdravlja ljudi, životinja i biljaka, a da se deponovanje dijelova i materijala koji zahtijevaju poseban postupak uništavanja (ulja, benzin, akumulator, plastika, guma) deponuje na za to predviđenim deponijama.

100 Број 26 - Страна 100 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, (2) Obaveza ponuđača iz stava (1) ovog člana se navodi u tenderskoj dokumentaciji kao jedan od uslova za izbor najpovoljnije ponude. Član 23. (Komisija za nadzor nad uništenjem motornih vozila) (1) Za nadzor nad uništenjem motornih vozila imenuje se komisija sastavljena od predsjednika i dva člana, koji imaju zamjenike, koja prisustvuje uništenju vozila. (2) Komisiju imenuje direktor Uprave na prijedlog šefa Grupe ili šefa Odsjeka, od zaposlenih u organizacionim jedinicama Sektora za carine, Sektora za poreze i Sektora za poslovne usluge. (3) Komisija se imenuje na period od jedne godine. (4) U posebnim slučajevima na prijedlog šefa Grupe ili šefa Odsjeka direktor Uprave može imenovati posebnu Komisiju. (5) Prilikom uništenja motornih vozila šef Grupe ili Odsjeka, u cilju poštivanja propisa o zaštiti zdravlja i životne sredine i drugih važećih propisa, obavještava i druge nadležne organe radi njihovog eventualnog prisustva postupku uništenja. Član 24. (Zapisnik o nadzoru nad uništenjem motornih vozila) (1) Komisija iz člana 23. ovog Uputstva sačinjava zapisnik o nadzoru nad uništenjem motornih vozila. (2) Zapisnik iz stava (1) ovog člana treba da sadrži: naziv organizacione jedinice i podatke o članovima komisije, kao i podatke o drugim licima koja su ovlaštena da prisustvuju uništenju vozila i svojstvo u kojem ta lica prisustvuju uništenju, naziv odnosno ime lica kojem je povjereno vršenje uništenja vozila, mjesto i datum uništenja, podaci o vozilu koje se uništava i podatke o korisnim otpacima i ostacima nakon uništenja. (3) Zapisnik iz stava (1) ovog člana potpisuju članovi komisije i druga lica ovlaštena za prisustvo uništenju, kao i predstavnik lica koje je izvršilo uništenje. Zapisnik se sačinjava u dovoljnom broju primjeraka, od kojih jedan zadržava komisija, po jedan se dostavlja Sektoru za poslovne usluge, Grupi ili Odsjeku, jedan licu koje je izvršilo uništenje, kao i ostalim licima ovlaštenim da prisustvuju postupku uništenja. (4) Zapisnik o nadzoru nad uništenjem vozila sačinjava se za svako vozilo ili sva vozila navedena u spisku. GLAVA IV - USTUPANJE CARINSKE ROBE Član 25. (Pokretanje postupka ustupanja carinske robe) (1) Ustupanje carinske robe carinskim organima u korist Bosne i Hercegovine, vrši se na osnovu izjave vlasnika robe, lica koje je robu uvezlo ili unijelo u carinsko područje Bosne i Hercegovine, deklaranta ili drugog lica odgovornog za određivanje carinsko pravnog statusa odnosne robe, odnosno njihovog ovlaštenog predstavnika (u daljnjem tekstu: davalac izjave). (2) Izjavu o ustupanju carinske robe (u daljnjem tekstu: izjava) davalac izjave podnosi u pisanom obliku, u tri primjerka, na obrascu iz stava (4) ovog člana. Izjava se podnosi carinskom organu kojem je roba na koju se izjava odnosi i predočena (u daljnjem tekstu: nadležni carinski organ). Nadležni carinski organ izjavu zavodi u djelovodnik i na istoj, na najpogodnije mjesto, na sve primjerke, unosi broj i datum iz djelovodnika (npr. "Zaprimljeno kod CR/CI... pod brojem:... /14 od... godine") ili stavljanjem prijemnog štambilja sa unijetim brojem i datumom iz djelovodnika. (3) Izjava treba da sadrži: ime ili naziv i adresu davaoca izjave, IB, podatke o identifikacionom dokumentu lica koje daje izjavu, označenje punomoći ako izjavu daje ovlašteni predstavnik nekog od lica iz stava (1) ovog člana i podatke o licu kojeg zastupa, detaljan opis stanja u kojem se roba nalazi i pakovanja, količinu i vrijednosti robe, razloge ustupanja robe, način ustupanja, podatke o dokumentaciji o robi ako postoji, podatke o prethodnom carinski odobrenom postupanju ili upotrebi ako postoji (u kom slučaju se, uz izjavu, prilaže kopija prethodne carinske prijave ili drugog dokumenta o tome), druge podatke koji su od značaja za daljnji postupak sa izjavom i robom, vrijeme i datum ustupanja, te potpis i ovjeru, ako je ovjera moguća s obzirom na okolnosti konkretnog slučaja. (4) Obrazac izjave je veličine 150 mm x 200 mm, a štampa se u blokovima od 60 listova, odnosno 20 setova, s tim što u svakom bloku tri uzastopna lista čine jedan set. Prvi i drugi primjerak su na poleđini karbonizirani, a svi primjerci su pri vrhu cijelom širinom perforirani. Prvi primjerak izjave, nakon provedenog postupka, ostaje kod nadležnog carinskog organa, drugi se predaje davaocu izjave, a treći primjerak se dostavlja organu iz člana 26. stav (6) ovog Uputstva ako je prihvaćeno ustupanje, u protivnom ostaje kod nadležnog carinskog organa. Obrazac izjave dat je u prilogu ovog Uputstva i čini njegov sastavni dio. Član 26. (Postupak po izjavi) (1) Izjava o ustupanju carinske robe ne može se prihvatiti: a) za robu koja ne ispunjava propisane uslove za uvoz ili unos u Bosnu i Hercegovinu u momentu ulaska u carinsko područje Bosne i Hercegovinu, odnosno ustupanja, b) koja se ne može prodati na tržištu Bosne i Hercegovine ili na drugi način upotrijebiti u Bosni i Hercegovini (npr. besplatna podjela humanitarnim organizacijama u skladu sa propisima), jer nema vrijednost, ili c) za koju postoje drugi razlozi iz kojih se ne može prihvatiti njeno ustupanje (npr. radi se o robi koja zbog svojih karakteristika zahtijeva posebne uslove čuvanja ili smještaja koje ne može obezbijediti Uprava, ili se radi o robi čiji su rokovi upotrebe pri isteku i dr.). (2) Odluku o prihvatanju izjave donosi šef nadležnog carinskog organa, u skraćenom upravnom postupku, stavljanjem zabilješke o prihvatanju ustupanja carinske robe na izjavi (npr. "Prihvata se ustupanje"), te datuma, potpisa i službenog pečata. (3) U slučaju utvrđivanja da nisu ispunjeni uslovi iz stava (1) ovog člana za prihvatanje izjave, šef nadležnog carinskog organa na izjavi sačinjava službenu zabilješku, koja treba da sadrži razloge neprihvatanja izjave, odnosno ustupanja carinske robe, datum, potpis i ovjeru službenim pečatom, o čemu će upoznati i davaoca izjave dostvaljanjem mu drugog primjerka izjave, čiji prijem davalac izjave potpisuje na svim primjercima izjave, sa naznakom da li taj nalaz prihvata ili ne. Ukoliko davalac izjave prihvata taj nalaz, dužan je robi odrediti drugo carinski odobreno postupanje ili upotrebu u skladu sa propisanim uslovima. U protivnom, nadležni carinski organ, prvi i treći primjerak izjave, sa svom dokumentacijom priloženom uz istu, dostavlja na daljnji upravni postupak nadležnom regionalnom centru kojem organizaciono pripada, u kom slučaju do donošenja odluke, davalac izjave carinsku robu

101 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 101 treba staviti u privremeni smještaj u skladu sa carinskim propisima. (4) Regionalni centar iz stava (3) ovog člana ukoliko utvrdi da nisu ispunjeni uslovi iz stava (1) ovog člana za prihvatanje izjave, donijeće odluku kojom će odbiti prihvatanje izjave, odnosno ustupanja carinske robe i davaocu izjave odrediti ponovni izvoz robe iz carinskog područja Bosne i Hercegovine (povrat robe u inostranstvo) pod carinskim nadzorom ili da davalac izjave robi odredi drugo carinski odobreno postupanje ili upotrebu pod propisanim uslovima. Tom odlukom davaocu izjave odrediće se i rok za njeno izvršenje. (5) Postupak po izjavi je hitne prirode. (6) Odluka iz stava (2) (to je treći primjerak izjave) i stava (4) ovog člana kojom je prihvaćena izjava, odnosno ustupanje carinske robe dostavlja se i Grupi ili Odsjeku radi preduzimanja radnji iz njegove nadležnosti u postupku izvršenja te odluke, tj. preuzimanja ustupljene carinske robe radi njenog smještaja, čuvanja i daljnjeg postupka u vezi iste. (7) Ukoliko je carinska roba koja je ustupljena prethodno bila predmetom nekog od carinski odobrenog postupanja ili upotrebe, odluka iz stava (6) ovog člana dostavlja se i carinskom uredu koji je prihvatio carinsku prijavu o prethodnom carinski odobrenom postupanju ili upotrebi, na postupak iz njegove nadležnosti. U tom slučaju, ovisno koja situacija je u pitanju, odgovarajuće se primjenjuju odredbe člana 11. ovog Uputstva. (8) Troškovi koji mogu nastati do prihvatanja ustupanja carinske robe u cjelosti padaju na teret davaoca izjave. Član 27. (Postupak nakon prihvatanja izjave) (1) Carinsku robu čije ustupanje je prihvaćeno odlukom iz člana 26. stav (6) ovog Uputstva, davalac izjave predaje carinskom organu kojem je i predočena, o čemu se sastavlja zapisnik, kojeg potpisuje i davalac izjave. Carinski organ ustupljenu carinsku robu dalje, uz zapisnik, predaje Grupi ili Odsjeku na postupak iz njegove nadležnosti. (2) Ako se carinska roba čije ustupanje je prihvaćeno odlukom iz člana 26. stav (6) ovog Uputstva, s obzirom na njenu vrstu, karakter, uslove čuvanja ili iz drugih razloga, može predati, odnosno preuzeti samo na za to određenim mjestima koja nisu pod nadzorom nadležnog carinskog organa, carinski organ će o tome, bez odlaganja, na najpogodniji način, obavijestiti Grupu ili Odsjek i zatražiti informaciju o mjestu i vremenu u kojem se roba može predati, odnosno preuzeti. Ako je to mjesto udaljeno od mjesta u kojem je ustupljena roba predočena, roba će do istog biti prevezena od strane davaoca izjave pod carinskim nadzorom i predata Grupi ili Odsjeku, koji će sačiniti zapisnik o predaji i preuzimanju ustupljene carinske robe, kojeg potpisuje i davalac izjave. (3) Ako je u pitanju ustupanje specifične robe, čija vrsta i karakter zahtjevaju posebna stručna znanja, nadležni carinski organ može od Grupe ili Odsjeka zatražiti da se angažira stručnjak radi davanja nalaza i mišljenja iz te oblasti ili to Grupa ili Odsjek može obezbijediti ako smatra potrebnim, nezavisno da li je takvo postupanje zatraženo od nadležnog carinskog ureda. Za angažiranje stručnjaka Grupa ili Odsjek je dužan prethodno pribaviti saglasnost od Sektora za poslovne usluge. (4) Zapisnik iz stava (1) i (2) ovog člana, ovisno koja situacija je u pitanju, između ostalog, treba da sadrži podatke o: odluci iz člana 26. stav (6) ovog Uputstva, licu koje predaje carinsku robu, prisutnim licima i svojstvo u kojem prisustvuju, o predstavnicima nadležnih inspekcijskih službi uz naznačenje broja njihovog akta o pregledu robe (ukoliko je roba bila predmet pregleda od strane istih pri predaji i preuzimanju), vrsti, količini, težini, procijenjenoj vrijednosti ustupljene robe, sa tačnim opisom stanja u kojem se roba nalazi, te druge podatke koji su od utjecaja za identifikaciju i daljnji tok postupka u vezi predmetne robe (opis pakovanja, težina pojedinačnog pakovanja), mjesto, datum i vrijeme predaje, odnosno preuzimanja, naziv organa i lica tog organa koje preuzima robu od lica koje ustupa robu ili koje predatu ustupljenu robu dalje predaje Grupi ili Odsjeku (uz označenje broja i datuma prvobitnog zapisnika o predaji ustupljene robe). Zapisnik se sačinjava u dovoljnom broju primjeraka, potpisuju ga sva prisutna lica, sa navođenjem svojstva u kojem su prisutna, i predaje se i licu koje ustupa robu. GLAVA V - NAPLATA, ODUSTAJANJE OD NAPLATE I POVRAT CARINSKOG DUGA Član 28. (Nastanak i naplata carinskog duga) (1) U slučajevima u kojima nadležni carinski organi nisu prihvatili uništenje ili ustupanje carinske robe carinski dug, odnosno uvozne dažbine i drugi indirektni porezi se naplaćuje u skladu sa odredbama Zakona i drugim propisima primjenjivim na carinski odobreno postupanje ili upotrebu u koju je carinska roba stavljena. (2) Ukoliko su nakon uništenja carinske robe nastali otpaci ili ostaci koji imaju određenu upotrebnu vrijednost i stavljaju se u carinski odobreno postupanje ili upotrebu u kojem nastaje carinski dug, na iste se naplaćuju uvozne dažbine obračunate na osnovu elemenata (vrsta i opis istih, procijenjena vrijednost, stopa carine, tarifni stav u koji se svrstavaju, kurs valute) koji važe na dan prihvatanja carinske prijave za to carinski odobreno postupanje ili upotrebu, kao i drugi indirektni porezi kojima na taj dan podliježu otpaci ili ostaci. Član 29. (Povrat i odustajanje od naplate carinskog duga) Na eventualni povrat i odustajanje od naplate carinskog duga, odnosno uvoznih dažbina i drugih indirektnih poreza u vezi uništenja i ustupanja carinske robe primjenjuju se odgovarajuće odredbe Zakona i drugih propisa primjenjivih na to pitanje. GLAVA VI - EVIDENCIJE Član 30. (Evidencija) (1) Grupa i Odsjek vode zasebne evidencije o uništenoj i ustupljenoj carinskoj robi za robu smještenu na njihovom području, sadržaja kako slijedi: a) evidencija o carinskoj robi uništenoj po odluci, naredbi ili uz saglasnost suda, odluci upravnog organa ili po službenoj dužnosti: redni broj, ime ili naziv vlasnika ili deklaranta robe, podatke o uništenoj robi (vrsta, količina, neto težina, vrijednost), broj i datum odluke, naredbe ili saglasnosti suda ili broj i datum saglasnosti za uništenje, mjesto uništenja i broj i datum zapisnika o uništenju i naziv organa čiji je zapisnik, podatke o otpacima ili ostacima (vrsta, količina, vrijednost ili je bez vrijednosti i postupanje sa istima ako je poznato), podatke o prethodnoj carinskoj prijavi ako postoji (npr. IM 7 350/ CI Mostar), napomena,

102 Број 26 - Страна 102 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, b) evidencija o uništenim motornim vozilima po odluci suda ili upravnog organa ili po službenoj dužnosti: redni broj, ime i prezime lica kome je izrečena zaštitna mjera oduzimanja robe, broj i datum pravosnažnog i izvršnog rješenja o prekršaju, broj i datum konačnog i izvršnog rješenja upravnog organa, broj i datum zapisnika o nadzoru nad uništenjem vozila, podatke o vozilu (marka, tip, godina proizvodnje, broj šasije, broj motora i drugo), podaci o iznosu troškova uništenja i vrsti i iznosu vrijednosti korisnih otpadaka i ostataka sa iskazanim indirektnim porezima, c) evidencija o ustupljenoj carinskoj robi: redni broj, ime li naziv davaoca izjave, podatke o robi (vrsta, količina, neto težina, vrijednost), broj i datum odluke o prihvatanju ustupanja i naziv organa koji je donio tu odluku, broj i datum zapisnika o preuzimaju robe od strane Odsjeka za poslovne usluge, podatke o prethodnoj carinskoj prijavi (npr. IM 7 350/ CI Banja Luka), podaci o daljnjem postupku sa ustupljenom robom (npr. prodata, ustupljena u humanitarne svrhe, uz označenje akta o toj radnji i dr.). Član 31. (Dostavljanje evidencije) (1) Grupa ili Odsjek će početkom svakog mjeseca, u pisanom i elektronskom obliku, Sektoru za poslovne usluge dostavljati evidencije iz člana 30. ovog Uputstva, sa stanjem na zadnji dan mjeseca koji prethodi mjesecu u kojem se evidencija dostavlja. (2) Evidencija o carinskoj robi uništenoj shodno odredbama člana 5. do 13. ovog Uputstva, tj. za koju je postupak uništenja proveden po carinskoj prijavi IM 9, može se dobiti iz informacionog sistema Uprave. GLAVA VII - ZAVRŠNE ODREDBE Član 32. (Stupanje na snagu) Ovo Uputstvo stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". Član 33. (Prestanak važenja ranijih propisa) Danom stupanja na snagu ovog Uputstva prestaje da važi Uputstvo o uništenju i ustupanju carinske robe broj /06 od godine, objavljeno u "Službenom glasniku BiH", broj 93/06. Broj / marta godine Direktor Dr. Miro Džakula, s. r.

103 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 103

104 Број 26 - Страна 104 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, Temeljem članka 15. Zakona o Upravi za neizravno oporezivanje ("Službeni glasnik BiH", broj 89/05) i članka 61. stavak 2. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", broj 32/02 i 102/09), ravnatelj Uprave za neizravno oporezivanje donosi UPUTU O UNIŠTENJU I USTUPANJU CARINSKE ROBE GLAVA I - OPĆE ODREDBE Članak 1. (Predmet) Ovom Uputom bliže se propisuje postupak uništenja pod carinskim nadzorom robe koja nije bh. roba (u daljnjem tekstu: carinska roba), postupanje sa otpatcima ili ostatcima koji nastanu prilikom uništenja carinske robe, postupak uništenja motornih vozila, postupak ustupanja carinske robe carinskim organima u korist Bosne i Hercegovine, naplata, odustajanje od naplate ili povrat carinskog duga u svezi uništene ili ustupljene carinske robe, vođenje evidencije i druga pitanja u vezi uništenja i ustupanja carinske robe. Članak 2. (Definicija) U smislu ove Upute sljedeći pojmovi imaju značenje i to: a) "uništenje carinske robe" predstavlja postupanje sa carinskom robom u kojem ta roba u potpunosti gubi prvobitnu namjenu ili uporabnu vrijednost, b) "uništenje motornih vozila" podrazumijeva mehaničko uništenje (presanje) vozila na način da se onemogući korištenje vozila za namjenu za koju je proizvedeno, c) "ustupanje carinske robe" je carinski odobreno postupanje ili uporaba u kojem vlasnik carinske robe ili deklarant istu trajno stavlja na raspolaganje carinskim organima u korist Bosne i Hercegovine, d) "otpatci ili ostatci" predstavljaju materijale ili ostatke koji nastaju uništenjem carinske robe i koji kao takvi imaju određenu uporabnu vrijednost, e) "nadzorni carinski organ" je organ mjerodavan ili bi mogao biti mjesno mjerodavan za carinski nadzor i prihvaćanje carinske prijave za carinsku robu čije se uništenje traži. Članak 3. (Pravni osnov) Uništenje i ustupanje carinske robe, regulirano je: a) odredbama članka 53., 63., 174., 200., 226. i Zakona o carinskoj politici Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 57/04, 51/06, 93/08, 54/10 i 76/11), (u daljnjem tekstu: Zakon), b) odredbama članka 205., 207., 416., 417., 465. do 467. Odluke o provedbenim propisima Zakona o carinskoj politici Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 63a/04, 60/06 i 57/08), (u daljnjem tekstu: Odluka), c) odredbama članka 18. Zakona o prekršajima Republike Srpske ("Službeni glasnik RS", br. 34/06, 1/09, 29/10 i 109/11), članka 19. Zakona o prekršajima Federacije BiH ("Službene novine Federacije BiH", broj 31/06) i članka 20. Zakona o prekršajima Brčko Distrikta BiH ("Službeni glasnik Brčko Distrikta BiH", broj 24/07). GLAVA II - UNIŠTENJE ROBE Članak 4. (Pokretanje postupka za uništenje) (1) Postupak za uništenje carinske robe, pokreće vlasnik robe ili osoba koja je robu uvezla ili unijela u carinsko područje Bosne i Hercegovine, odnosno njihov ovlašteni predstavnik, podnošenjem obavijesti u pisanom obliku (u daljnjem tekstu: obavijest). (2) Postupak za uništenje carinske robe mogu pokrenuti i mjerodavni kontrolno-inspekcijski organi. (3) Postupak uništenja carinske robe pokreće se i u slučaju kada je predmet uništenja: a) carinska roba oduzeta pravomoćnom i izvršnom odlukom mjerodavnog suda kojom je određeno njeno uništenje, b) carinska roba privremeno oduzeta naredbom suda kojom je određeno njeno uništenje, c) carinska roba zaplijenjena u carinsko upravnom postupku konačnim upravnim rješenjem kojim je određeno njeno uništenje, d) carinska roba za koju su okolnosti koje zahtijevaju njeno uništenje nastupile nakon donošenja pravomoćne i izvršne odluke suda o prodaji robe, naredbe suda o privremenom oduzimanju carinske robe (npr. rok uporabe robi istekao ili nastupe druge okolnosti koje zahtijevaju njeno uništenje). (4) Izuzetno, kada to okolnosti zahtijevaju, a postupak za uništenje carinske robe nije pokrenula neka od osoba iz stavka (1) i (2) ovog članka, taj postupak može pokrenuti Uprava za neizravno oporezivanje (u daljnjem tekstu: Uprava) po službenoj dužnosti. (5) Postupak uništenja carinske robe po službenoj dužnosti, između ostalog, može se pokrenuti i u slučajevima kada je predmet uništenja: a) carinska roba ustupljena carinskim organima u korist Bosne i Hercegovine i carinska roba koja je pravomoćnom i izvršnom odlukom suda predata Upravi na daljnje postupanje sukladno važećim propisima, a čiji rok uporabe je istekao ili nastanu druge okolnosti koje zahtijevaju njeno uništenje, b) carinska roba privremeno oduzeta bez naredbe suda u smislu članka 66. stavak (1) Zakona o kaznenom postupku Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 36/03. 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09 i 93/09), za koju su se nakon privremenog oduzimanja stekli uvjeti za njeno uništenje (npr. ako se radi o robi koja je štetna po zdravlje ljudi i okolinu, razlozi javnog morala ili javne sigurnosti i sl.), c) carinska roba za koju su okolnosti koje zahtijevaju njeno uništenje nastupile nakon donošenja konačne upravne odluke (npr. rok uporabe istekao ili nastanu druge okolnosti koje zahtijevaju njeno uništenje i sl.), d) carinska roba oduzeta ili zaplijenjena pravomoćnom ili konačnom odlukom bivših carinskih uprava Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine, za koju su se stekli uvjeti za njeno uništenje. (6) Postupak uništenja carinske robe pokreće se i u slučaju kada status carinske robe nije riješen prodajom, ustupanjem ili doniranjem sukladno propisima kojim je regulirana prodaja carinske robe, u kojem slučaju je potrebno, ovisno o situaciji, pribaviti odgovarajuće suglasnosti ili o uništenju dostaviti obavještenje mjerodavnom organu.

105 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 105 Članak 5. (Dostavljanje i sadržaj obavijesti) (1) Osoba iz članka 4. stavak (1) ove Upute obavijest, zajedno sa dokumentima iz članka 6. ove Upute, dostavlja nadzornom carinskom organu, najkasnije deset dana prije dana kada planira uništenje predmetne robe, osim ukoliko razlozi uništenja ne nalažu brzinu u postupanju (npr. zaraza životinja ili biljaka, opasne materije i sl.). (2) Obavijest iz stavka (1) ovog članka treba sadržavati: ime ili naziv i adresu podnositelja obavijesti, detaljan opis, količinu i vrijednost carinske robe, podatke o prethodnom carinski odobrenom postupku ili uporabi u kojem se roba nalazila prije uništenja, razloge za uništenje potkrijepljene dokazima (npr. nije za uporabu, zabranjen uvoz, štetna po zdravlje ljudi, biljaka, životinja, štetna za okolinu i sl.), mjesto i vrijeme kada je uništenje planirano i koliko će trajati, karakter, odnosno način uništenja (spaljivanje, razbijanje, siječenje, presanje, oticanje i sl.), podatke o otpatcima i ostatcima koji će nastati nakon uništenja, osim ukoliko način, odnosno karakter uništenja i ostataka (pepeo, papirni otpad i sl.) jasno pokazuju da se radi o otpatcima ili ostatcima koji nemaju komercijalnu vrijednost, tarifno naimenovanje otpadaka ili ostataka uništenja, komercijalnu vrijednost otpadaka ili ostataka u svezi s određenom količinom robe (npr. vrijednost ostatka na 100 kg robe), carinski odobreno postupanje ili uporabu otpadaka ili ostataka, podatke o drugim organima ili osobama čija je nazočnost neophodna pri uništenju (npr. predstavnici kontrolno-inspekcijskih organa i druge stručne osobe, ovisno o vrsti i karakteru robe, razloga i načina uništenja) i eventualno druge podatke od značaja za postupak uništenja, te datum, potpis i ovjeru podnositelja obavijesti. Članak 6. (Prilozi uz obavijest) Uz obavijest iz članka 5. ove Upute, prilaže se: a) carinska prijava za uništenje carinske robe IM 9 (u daljnjem tekstu: carinska prijava IM 9), osim u slučaju iz članka 15. i 16. ove Upute, b) carinska prijava o prethodnom carinski odobrenom postupanju ili uporabi u kojem se carinska roba nalazila prije zahtijevanog uništenja, c) zapisnik ili drugi akt drugih mjerodavnih organa, ukoliko razlog za uništenje proizilazi iz njegove nadležnosti, d) drugi dokazi iz kojih se može utvrditi opravdanost razloga za uništenje. Članak 7. (Postupak po obavijesti) (1) Po prijemu obavijesti iz članka 5. ove Upute, šef nadzornog carinskog organa, prema podatcima iz obavijesti i priloženoj dokumentaciji, cijeni opravdanost razloga za uništenje carinske robe. (2) Ukoliko šef nadzornog carinskog organa ocijeni da su razlozi za uništenje carinske robe opravdani, na najpogodniji način obavještava podnositelja obavijesti da je osiguran carinski nadzor pri uništenju, te zabilješkom na obavijesti određuje carinske službenike koji će nazočiti uništenju carinske robe i predaje im obavijest sa dokumentacijom priloženom uz istu. (3) Ukoliko šef nadzornog carinskog organa ocijeni da razlozi za uništenje nisu opravdani, na podnijetoj obavijesti konstatira razloge takve ocjene, uz ovjeru potpisom i datumom. Ovlašteni carinski službenik, u polje E carinske prijave IM 9 ako je prijava podnijeta u pisanom obliku, odnosno na poleđini ako je podnijeta korištenjem tehnike obrade podataka, ukratko konstatira razloge neprihvatanja te prijave i deklarantu određuje rok do kada robi treba odrediti drugo carinski odobreno postupanje ili uporabu, uz navođenje datuma, potpisa i ovjere službenim pečatom, o čemu upoznaje deklaranta (podnositelja obavijesti). Deklarant potvrđuje da je upoznat sa time stavljanjem na carinskoj prijavi (poslije zabilješke) vremena i datuma upoznavanja, te potpisa, nakon čega ovlašteni carinski službenik presliku prijave (sa navedenom konstatacijom i potvrdom od strane deklaranta), obavijesti i priloženu dokumentaciju uručuje deklarantu, dok izvornik prijave i obavijest, te presliku priložene dokumentacije zadržava u službenoj evidenciji. (4) Postupanje po carinskoj prijavi IM 9 u informatičkom sustavu od strane carinskog organa, počinje i to: a) u slučaju iz stavka (2) ovog članka - nakon obavljenog uništenja i dostavljanja zapisnika o uništenju, pokretanjem selektivnosti, koja u tom slučaju nije od utjecaja jer se uništenje carinske robe obavlja pod carinskim nadzorom prije pokretanja selektivnosti, a carinska prijava IM 9 prolazi uobičajeni put obrade prijave u informatičkom sustavu, b) u slučaju iz članka 10. stavak (3) ove Upute - carinski organ otkazuje registriranu carinsku prijavu IM 9 po kojoj nije pokrenuta selektivnost, odnosno put obrade u informatičkom sustavu, c) u slučaju iz članka 10. stavak (4) ove Upute - carinska prijava IM 9 ostaje registrirana na serveru, bez pokretanja selektivnosti, odnosno puta obrade, do okončanja upravnog postupka, od čijeg ishoda ovisi daljnje postupanje po istoj. Članak 8. (Način i mjesto uništenja carinske robe) (1) Uništenje carinske robe mora biti izvršeno na prikladan i ekonomičan način, te na za to određenom mjestu koje odgovara vrsti i karakteru robe, te načinu uništenja (npr. kemikalije i druge opasne materije), tako da je nakon uništenja carinska roba trajno onesposobljena za daljnje korištenje u iste svrhe i u istom obliku u kojem je bila i uvezena. Uništenju carinske robe prisustvuje i podnositelj obavijesti ili njegov ovlašteni predstavnik. (2) Podnositelj obavijesti je obavezan osigurati sve uvjete, uključujući i stručne osobe čije prisustvo je, s obzirom na karakter robe i način uništenja, potrebno radi nadziranja pravilnosti postupka uništenja, uz poštivanje propisa o zaštiti okoline i drugih u datoj situaciji primjenjivih propisa. Članak 9. (Zapisnik o uništenju carinske robe) (1) Carinski službenici koji su nazočili uništenju carinske robe, dužni su sačiniti zapisnik o uništenju, koji između ostalog treba da sadrži: podatke o podnositelju obavijesti, poimenično označenje carinskih službenika, poimenično označenje drugih osoba koje su nazočile uništenju carinske robe i svojstvo u kojem su nazočile, detaljan opis i količinu carinske robe koja se uništava, utvrđene pregledom kojeg su carinski službenici obavili neposredno prije uništenja, označenje carinski odobrenog postupanja ili uporabe u kojem je carinska roba bila prije uništenja i podatke o carinskoj prijavi ili drugom dokumentu o tom postupanju ili uporabi i broj naimenovanja (npr. IM7 broj 456/ CI Tuzla, naimenovanje broj 3), mjesto, datum i vrijeme trajanja

106 Број 26 - Страна 106 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, uništenja, opis načina uništenja, podatke o otpatcima i ostatcima nakon uništenja (opis, količina, uporabna vrijednost). (2) Zapisnik iz stavka (1) ovog članka, pored carinskih službenika i podnositelja obavijesti, potpisuju i druge osobe koje nazoče uništenju carinske robe. Članak 10. (Carinska prijava IM 9) (1) Carinska prijava IM 9 popunjava se u sukladno propisima kojima je regulirano pitanje popunjavanja carinskih prijava, u kojoj se navode podatci o stanju carinske robe u kojem se nalazila prije zahtijevanog uništenja. U polju 37 carinske prijave IM 9, u prvoj potpodjeli, prve dvije cifre postupka su "93", a druge dvije cifre se odnose na prethodni postupak u kojem je carinska roba bila prije uništenja (npr. šifra postupka "9371" -uništenje carinske robe nakon postupka carinskog skladištenja). (2) U slučaju iz članka 7. stavak (2) ove Upute, nakon primitka zapisnika iz članka 9. ove Upute, nadzorni carinski organ provodi postupak po podnijetoj carinskoj prijavi IM 9. U polju E carinske prijave IM 9 ako je podnijeta u pisanom obliku, odnosno na poleđini ako je podnijeta korištenjem tehnike obrade podataka, kao i u inspekcijskom aktu te prijave, nadzorni carinski organ unosi naznaku: "Zapisnik o uništenju, broj... od... ". Zapisnik čini sastavni dio carinske prijave IM 9. (3) U slučaju iz članka 7. stavak (3) ove Upute, ako deklarant, u ostavljenom roku, podnese carinsku prijavu za drugo carinski odobreno postupanje ili uporabu u koju stavlja carinsku robu, smatrat će se da carinska prijava IM 9 nije ni podnijeta, te će je nadzorni carinski organ otkazati sa carinskog servera. (4) Ukoliko u slučaju iz članka 7. stavak (3) ove Upute deklarant, u ostavljenom mu roku, carinskoj robi ne odredi drugo carinski odobreno postupanje ili uporabu, nadzorni carinski organ će zadržanu carinsku prijavu IM 9, sa ostalom dokumentacijom, dostaviti regionalnom uredu na redovan upravni postupak radi donošenja odluke u svezi predmetne stvari i reguliranja stanja u pogledu carinske robe. Članak 11. (Razduženje i poništavanje prethodne carinske prijave) (1) Ukoliko je carinska roba koja je uništena prethodno bila predmetom nekog od carinski odobrenog postupanja ili uporabe, osim stavljanja u slobodan promet, carinska prijava o tom prethodnom carinski odobrenom postupanju ili uporabi, u cjelini ili djelomično (ovisno da li je uništena ili ustupljena sva ili dio robe), se razdužuje, i to: a) prihvatanjem IM 9 carinske prijave, b) zapisnikom o uništenju iz članka 16. ove Upute, ako je u pitanju uništenje uslijed više sile. Zapisnik čini sastavni dio carinske prijave o prethodnom carinski odobrenom postupanju ili uporabi, dok se na toj prijavi i u njenom inspekcijskom aktu unose podatci o zapisniku i rezultatima uništenja (vidi članak 16. stavak (6) ove Upute), c) odlukom o ustupanju carinske robe iz članka 26. stavak (6) ove Upute, u kom slučaju se odgovarajuće primjenjuje točka b) ovog stavka. (2) Ako je carinska roba koja je uništena bila predmetom prethodne carinske prijave za stavljanje u slobodan promet i ista nije bila puštena deklarantu (u daljnjem tekstu: carinska prijava IM 4), postupa se kako slijedi: a) carinski organ koji je prihvatio carinsku prijavu IM 4 istu će, sukladno članku 63. Zakona, poništiti stavljanjem zabilješke. Zabilješka se stavlja u polje E carinske prijave IM 4 ako je ta prijava podnijeta u pisanom obliku, odnosno na poleđini ako je podnijeta tehnikom obrade podataka, kao i njenom inspekcijskom aktu. Zabilješka treba da sadrži: naznaku da se carinska prijava poništava jer je carinska roba uništena, broj i datum carinske prijave IM 9, potpis carinskog službenika i ovjeru službenim pečatom (npr.: "Prijava se poništava sukladno članku 63. ZoCP, roba uništena po carinskoj prijavi IM 9, broj... od... CI..."). Nakon toga, carinski organ na poništenoj carinskoj prijavi IM 4, kosom linijom i velikim štampanim slovima unosi naznaku: "PONIŠTENO", te poništava prijavu i u carinskoj evidenciji, b) ako je uništen samo dio, a ne sva carinska roba koja je prethodno bila predmet carinske prijave IM 4, zabilješka na carinskoj prijavi IM 4 i u njenom inspekcijskom aktu će sadržavati naznaku da se prijava djelomično poništava, uz označenje vrste i količine robe koja je uništena i za koju se carinska prijava IM 4 djelomično poništava, a na carinskoj prijavi IM 4 (u polju C) unose se riječi: "DJELOMIČNO PONIŠTENA". Ukoliko je tehnički moguće, djelomično poništenje carinske prijave IM 4 se provodi i u carinskoj evidenciji za dio robe na koju se poništenje odnosi. Ovo postupanje unosi se i u inspekcijski akt predmetne carinske prijave IM 4, c) ukoliko su nadzorni carinski organ i carinski organ koji je prihvatio carinsku prijavu IM 4 različiti organi, nadzorni carinski organ je, odmah po okončanju postupka po carinskoj prijavi IM 9, obavezan njenu presliku službeno dostaviti tom drugom carinskom organu, radi postupanja sukladno točki a) i b) ovog stavka. Članak 12. (Otpatci i ostatci koji imaju uporabnu vrijednost) (1) Ukoliko prilikom uništenja carinske robe nastanu otpatci ili ostatci koji imaju određenu uporabnu vrijednost, isti se nalaze pod carinskim nadzorom dok im se ne odredi drugo carinski odobreno postupanje ili uporaba. (2) Za otpatke i ostatke iz stavka (1) ovog članka deklarant mora, najkasnije u roku od 20 dana od dana kada je proveden postupak uništenja, podnijeti carinsku prijavu za drugo carinski odobreno postupanje ili uporabu u koju se oni stavljaju, do kog momenta carinski dug za otpatke ili ostatke osigurava garancija koja je osiguravala carinski dug za robu od koje su prilikom uništenja nastali otpatci ili ostatci. U carinskoj prijavi u polju 40 (prethodni dokument) navode se podatci o carinskoj prijavi IM 9 i prilaže se njena preslika, kao i preslika zapisnika o uništenju carinske robe. Članak 13. (Postupanje po obavijesti drugih mjerodavnih organa) (1) U slučaju iz članka 4. stavak (2) ove Upute, šef nadzornog carinskog organa odredit će carinske službenike koji će nazočiti uništenju robe i o tome sačiniti službenu zabilješku, uz koju prilažu i dokaze o uništenju (npr. zapisnik o uništenju). (2) U slučaju iz stavka (1) ovog članka odgovarajuće (mutatis mutandis) se primjenjuju odredbe članka 5. do 12. ove Upute.

107 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 107 Članak 14. (Postupak uništenja po odluci ili naredbi suda i odluci upravnog organa) (1) Grupa za oduzetu robu, sa sjedištem u Središnjem uredu (u daljnjem tekstu: Grupa) ili Odsjek za poslovne usluge mjerodavnog regionalog ureda (u daljnjem tekstu: Odsjek) kod kojeg je smještena carinska roba iz članka 4. stavak (3) točka a), b) i c) ove Upute, koja je predmet uništenja, po primitku naredbe ili pravomoćne i izvršne odluke suda ili konačne i izvršne odluke upravnog organa, provešće postupak uništenja carinske robe. (2) Kada Grupa ili Odsjek kod kojeg je smještena carinska roba iz članka 4. stavak (3) točka d) ove Upute, utvrdi da su za istu (svu ili dio) ispunjeni uvjeti za pokretanje postupka njenog uništenja, o tome će, bez odlaganja, obavijestiti mjerodavni sud i zatražiti suglasnost za njeno uništenje, te po prijemu suglasnosti provest će postupak uništenja carinske robe. (3) Šef Grupe ili Odsjeka, u slučaju iz stavka (1) i (2) nalogom određuje službenike uposlene u istom (najmanje dva), koji će pokrenuti i provesti postupak uništenja carinske robe uz prethodno poduzimanje svih radnji neophodnih za provođenje postupka uništenja kao što su: određivanje mjesta, vremena i načina uništenja, te ukoliko je to neophodno, imajući u vidu vrstu robe i način uništenja, obavještavanje drugih mjerodavnih organa ili osoba o uništenju radi njihove nazočnosti ili sudjelovanja u postupku uništenja, o kojim radnjama će sačiniti kratku zabilješku na samom nalogu. Ukoliko nazočnost ili sudjelovanje drugih mjerodavnih organa ili osoba iziskuje određene troškove, službenici će obavijestiti šefa Grupe ili šefa Odsjeka koji će za to pribaviti suglasnost Sektora za poslovne usluge. (4) Službenici iz stavka (3) ovog članka koji vrše uništenje, sačinjavaju zapisnik o uništenju, u dovoljnom broju primjeraka, koji mora da sadrži: broj i datum naredbe, odluke suda ili odluke upravnog organa, poimenično označenje službenika Grupe ili Odsjeka, poimenično označenje drugih osoba koje su nazočile uništenju carinske robe i svojstvo u kojem su nazočile, detaljan opis i količinu carinske robe koja se uništava, mjesto, datum i vrijeme trajanja uništenja, opis načina uništenja, podatke o eventualnim otpatcima i ostacima nakon uništenja (opis, količina, uporabna vrijednost). (5) Zapisnik iz stavka (4) ovog članka, pored službenika Grupe ili Odsjeka, potpisuju i druge osobe koje su nazočne uništenju carinske robe. Članak 15. (Postupak uništenja po službenoj dužnosti) (1) Kada Grupa ili Odsjek kod kojeg je smještena carinska roba iz članka 4. stavak (5) ove Upute, koja može biti predmetom uništenja, utvrdi da su za istu (svu ili dio) ispunjeni uvjeti za pokretanje postupka njenog uništenja, o tome će, bez odlaganja, obavijestiti Sektor za poslovne usluge i zatražiti suglasnost za uništenje. Ukoliko se radi o robi iz članka 4. stavak (5) točka b) ove Upute Grupa ili Odsjek je nakon pribavljanja suglasnosti Sektora za poslove usluge o stjecanju uvjeta za uništenje robe, dužan obavijestiti i izdavatelja potvrde o privremenom oduzimanju robe radi daljnjeg vođenja postupka u svezi predmetne robe. (2) Po dobijanju suglasnosti iz stavka (1) ovog članka, šef Grupe ili Odsjeka, nalogom određuje službenike uposlene u istom (najmanje dva), koji će provesti postupak uništenja carinske robe po službenoj dužnosti, uz prethodno poduzimanje svih radnji neophodnih za provođenje postupka uništenja kao što su: određivanje mjesta, vremena i načina uništenja, te ukoliko je to neophodno, imajući u vidu vrstu robe i način uništenja, obavještavanje drugih mjerodavnih organa ili osoba o uništenju radi njihove nazočnosti ili sudjelovanja u postupku uništenja, o kojim radnjama će sačiniti kratku zabilješku na samom nalogu. Ukoliko nazočnost ili sudjelovanje drugih mjerodavnih organa ili osoba iziskuje određene troškove, službenici će obavijestiti šefa Grupe ili Odsjeka koji će za to pribaviti suglasnost Sektora za poslovne usluge. (3) Službenici iz stavka (2) ovog članka koji vrše uništenje, sačinjavaju zapisnik o uništenju, u dovoljnom broju primjeraka, koji mora da sadrži: broj i datum potvrde, odluke mjerodavnog organa, izjave o ustupanju i sl., poimenično označenje službenika Grupe ili Odsjeka, poimenično označenje drugih osoba koje su nazočile uništenju carinske robe i svojstvo u kojem su nazočile, detaljan opis i količinu carinske robe koja se uništava, mjesto, datum i vrijeme trajanja uništenja, opis načina uništenja, podatke o eventualnim otpatcima i ostatcima nakon uništenja (opis, količina, uporabna vrijednost). (4) Zapisnik iz stavka (3) ovog članka, pored službenika Grupe ili Odsjeka, potpisuju i druge osobe koje nazoče uništenju carinske robe. (5) Ako je carinska roba koja je uništena po službenoj dužnosti prethodno bila predmetom nekog od carinski odobrenog postupanja ili uporabe (predmetom prethodne carinske prijave), primjerak zapisnika iz stavka (3) ovog članka o uništenju te robe Grupe ili Odsjek koji je proveo postupak uništenja službeno dostavlja carinskom organu koji je prihvatio prethodnu carinsku prijavu, na postupak iz njegove nadležnosti. U tom slučaju, ovisno o situaciji, odgovarajuće se primjenjuju odredbe članka 11. ove Upute, s tim što u zabilješci, umjesto carinske prijave IM 9 (koje u ovom slučaju nema), navodi podatke o broju i datumu zapisnika o uništenju i nazivu povjerenstva (npr. "Zapisnik o uništenju carinske robe Odsjeka za poslovne usluge Regionalnog centra..., broj:... od..., točka... zapisnika"). Članak 16. (Uništenje robe uslijed više sile) (1) Uništenje carinske robe nastale uslijed više sile (npr. oštećenje uslijed nepredviđenih okolnosti i dr.) može se tretirati kao uništenje pod carinskim nadzorom. (2) Držatelj carinske robe čim ustanovi uništenje ili oštećenje robe, dužan je o tome dostaviti obavijest nadzornom carinskom organu, te uz obavijest podnijeti dokaze o uništenju ili oštećenju carinske robe uslijed više sile (npr. dokumentacija vatrogasne službe, policije, osiguravajućeg društva, zapisnik drugog mjerodavnog organa i sl.) i druga neophodna dokumenta navedena u članku 6. ove Upute, osim carinske prijave IM 9. (3) Po primitku obavijesti iz stavka (2) ovog članka, šef nadzornog carinskog organa formira povjerenstvo od tri člana, čiji zadatak je da utvrdi da li se predmetno uništenje ili oštećenje carinske robe može prihvatiti kao uništenje ili oštećenje pod carinskim nadzorom. (4) Ukoliko povjerenstvo, na osnovu uvida na licu mjesta i raspoloživih dokaza, utvrdi da je do uništenja carinske robe došlo uslijed djelovanja više sile koje se može tretirati kao uništenje pod carinskim nadzorom, prihvatit će predmetno uništenje kao uništenje pod carinskim nadzorom, te sačiniti zapisnik o uništenju carinske robe uslijed više sile koji, između ostalog, treba da sadrži: podatke o držatelju carinske robe, mjesto, datum i vrijeme

108 Број 26 - Страна 108 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, kada je uništenje nastupilo, datum i vrijeme uvida na licu mjesta, podatke o robi (opis, količina, vrijednost, porijeklo i dr.), način uništenja i razloge koji su doveli do uništenja carinske robe, konstatacija da se predmetno uništenje prihvata kao uništenje pod carinskim nadzorom i podatke o dokazima na osnovu kojih je utvrđeno da se radi o uništenju uslijed više sile, koji su prilog izvještaju, podatke o organima, odnosno njihovim predstavnicima koji su nazočili uništenju ili izvršili uviđaj, podatke o otpatcima i ostatcima, te o carinski odobrenom postupanju ili uporabi za iste (ako raspolažu podatcima o tim postupcima). (5) Zapisnik iz stavka (4) ovog članka, pored članova povjerenstva i držatelja robe (podnositelja obavijesti), potpisuju i druge osobe koje nazoče na licu mjesta uništenja carinske robe uslijed više sile ili su obavili uviđaj. (6) Zapisnik iz stavka (4) ovog članka povjerenstvo dostavlja držatelju carinske robe uništene uslijed više sile i nadzornom carinskom organu na daljnji postupak, u kom slučaju se, ovisno o situaciji, odgovarajuće primjenjuju odredbe članka 11. ove Upute, s tim što se u zabilješci, umjesto podataka o carinskoj prijavi IM 9 (koje u ovom slučaju nema), navode podatci o broju i datumu zapisnika o uništenju i nazivu povjerenstva (npr. "Zapisnik o uništenju carinske robe Povjerenstva Carinske ispostave..., broj:... od..., točka... zapisnika"). (7) Ako povjerenstvo ne prihvati uništenje carinske robe usljied više sile kao uništenje pod carinskim nadzorom o tome će sačiniti zapisnik koji između ostalih podataka, treba da sadrži i razloge neprihvatanja uništenja. (8) Na postupak u svezi uništenja carinske robe usljed više sile, dalje se odgovarajuće primjenjuju odredbe članka 7. do 12. ove Upute, ovisno o situaciji i tijeku odvijanja tog postupka. Članak 17. (Troškovi uništenja robe) (1) Troškovi uništenja carinske robe, gdje je postupak pokrenut sukladno članku 4. stavak (1) i (4) ove Upute, u cijelosti padaju na teret vlasnika robe ili osobe koja je robu uvezla ili unijela u carinsko područje Bosne i Hercegovine, odnosno na teret deklaranta. (2) U slučaju kada je postupak uništenja pokrenut za robu iz članka 4. stavak (3) točka a), b) i c), Uprava će zahtijevati namirenje svih nastalih troškova od osoba kojim je rješenjem o prekršaju izrečena zaštitna mjera oduzimanja robe i njeno uništenje. (3) Ukoliko je postupak uništenja pokrenut za robu iz članka 4. stavak (3) točka d), stavak (5) i (6), troškovi uništenja carinske robe padaju na teret Uprave. (4) U slučaju kada se uništava carinska roba po službenoj dužnosti čiji je vlasnik ili osoba koja je robu uvezla ili unijela u carinsko područje Bosne i Hercegovine nepoznato, troškovi uništenja carinske robe padaju na teret Uprave. GLAVA III - POSTUPAK UNIŠTENJA MOTORNIH VOZILA Članak 18. (Izbor ponuđača za uništenje) Uprava provodi proceduru izbora najpovoljnijeg ponuđača za uništenje motornih vozila oduzetih pravomoćnim i izvršnim rješenjem o prekršaju, motornih vozila koja su zaplijenjena konačnim i izvršnim upravnim rješenjem i ustupljena Upravi, čije uništenje je naložio mjerodavni organ i vozila koja ne ispunjavaju uvjete za prodaju sukladno propisima za prodaju carinske robe. Članak 19. (Pokretanje postupka izbora ponuđača za uništenje) (1) Na temelju podataka iz dokumentacije o vozilima iz članka 18. ove Upute, a sukladno evidenciji koja se vodi u Grupi ili Odsjeku u kojem su ista smještena, sastavlja se popis za koja su ispunjeni uvjeti za provođenje postupka uništenja vozila koji se dostavlja Sektoru za poslovne usluge. U popisu se posebno označavaju vozila za koja je potrebna suglasnost Sektora za poslovne usluge za uništenje, koji će nakon utvrđivanja ispunjenosti uvjeta za uništenje, dati svoju suglasnost. (2) Na prijedlog pomoćnika ravnatelja Sektora za poslovne usluge, ravnatelj Uprave, posebnom odlukom pokreće proceduru izbora najpovoljnijeg ponuđača za uništenje motornih vozila i određuje nadležnost oganizacione jedinice za provođenje procedure izbora najpovoljnijeg ponuđača. Članak 20. (Izbor ponuđača) (1) Izbor ponuđača za uništenje motornih vozila vrši se sukladno propisima o javnim nabavama u Bosni i Hercegovini. (2) Ponuđač je osoba koja je registrirana za obavljanje djelatnosti koja podrazumijeva i uništenje vozila i, ukoliko je posebnim propisom određeno, posjeduje odgovarajuće dozvole, certifikate i slično. (3) Oglas za izbor najpovoljnijeg ponuđača objavljuje se u Službenom glasniku BiH, Web stranici Uprave, a po potrebi i u dnevnom listu koji je dostupan na području cijele BiH. (4) Ugovor se zaključuje sa ponuđačem koji ispunjava uvjete propisane u tenderskoj dokumentaciji i koji ponudi najpovoljnije ocijenjenu prihvatljivu ponudu za uništenje i otkup korisnih otpadaka i ostataka predmeta uništenja. (5) Ponuda iz stavka (4) ovog članka treba da obuhvata troškove prevoza, troškove uništenja i druge troškove koje ponuđač ima u postupku uništenja, kao i otkupnu vrijednost korisnih otpadaka i ostataka u koju su uključeni neizravni porezi. (6) Nakon provedenog postupka uništenja i vaganja korisnih otpadaka i ostataka predmeta uništenja, Uprava izdaje potvrdu o vrijednosti otkupljenih korisnih otpadaka i ostataka u koje su uključeni neizravni porezi kojim isti podliježu pri stavljanju u slobodan promet, koji iznos se uplaćuje na Jedinstveni račun Uprave. Potvrda sa uputama za plaćanje je prilog zapisnika iz članka 24. ove Upute. Članak 21. (Obaveze ponuđača) (1) Nakon potpisivanja ugovora iz članka 20. stavak (4) ove Upute i ispunjenosti uvjeta iz ugovora, izabrani ponuđač je dužan da u roku od 15 dana preuzme vozila koja su predmet ugovora. (2) Osoba iz stavka (1) ovog članka je dužna obavijestiti Grupu ili Odsjek o točnom terminu uništenja vozila. (3) Uništenje vozila se ne može izvršiti bez nazočnosti članova povjerenstva iz članka 23. ove Upute. Članak 22. (Zaštita životne okoline) (1) Izabrani ponuđač je dužan, da postupak uništenja predmetne carinske robe, provodi sukladno sa propisima o zaštiti životne okoline, zaštiti zdravlja ljudi, životinja i biljaka, a da se deponiranje dijelova i materijala koji zahtijevaju poseban postupak uništavanja (ulja, benzin,

109 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 109 akumulator, plastika, guma) deponira na za to predviđenim deponijama. (2) Obaveza ponuđača iz stavka (1) ovog članka se navodi u tenderskoj dokumentaciji kao jedan od uvjeta za izbor najpovoljnije ponude. Članak 23. (Povjerenstvo za nadzor nad uništenjem motornih vozila) (1) Za nadzor nad uništenjem motornih vozila imenuje se povjerenstvo sastavljeno od predsjednika i dva člana, koji imaju zamjenike, koja nazoči uništenju vozila. (2) Povjerenstvo imenuje ravnatelj Uprave na prijedlog šefa Grupe ili šefa Odsjeka, od uposlenih u organizacionim jedinicama Sektora za carine, Sektora za poreze i Sektora za poslovne usluge. (3) Povjerenstvo se imenuje na period od jedne godine. (4) U posebnim slučajevima na prijedlog šefa Grupe ili šefa Odsjeka ravnatelj Uprave može imenovati posebno Povjerenstvo. (5) Prilikom uništenja motornih vozila šef Grupe ili Odsjeka, u cilju poštivanja propisa o zaštiti zdravlja i životne sredine i drugih važećih propisa, obavještava i druge mjerodavne organe radi njihove eventualne nazočnosti postupku uništenja. Članak 24. (Zapisnik o nadzoru nad uništenjem motornih vozila) (1) Povjerenstvo iz članka 23. ove Upute sačinjava zapisnik o nadzoru nad uništenjem motornih vozila. (2) Zapisnik iz stavka (1) ovog članka treba da sadrži: naziv organizacione jedinice i podatke o članovima povjerenstva, kao i podatke o drugim osobama koja su ovlaštene da nazoče uništenju vozila i svojstvo u kojem ta lica nazoče uništenju, naziv odnosno ime osobe kojoj je povjereno vršenje uništenja vozila, mjesto i datum uništenja, podatci o vozilu koje se uništava i podatke o korisnim otpatcima i ostatcima nakon uništenja. (3) Zapisnik iz stavka (1) ovog članka potpisuju članovi povjerenstva i druge osobe ovlaštene za nazočnost uništenju, kao i predstavnik osobe koja je izvršila uništenje. Zapisnik se sačinjava u dovoljnom broju primjeraka, od kojih jedan zadržava povjerenstvo, po jedan se dostavlja Sektoru za poslovne usluge, Grupi ili Odsjeku, jedan osobi koja je izvršila uništenje, kao i ostalim osobama ovlaštenim da nazoče postupku uništenja. (4) Zapisnik o nadzoru nad uništenjem vozila sačinjava se za svako vozilo ili sva vozila navedena u popisu. GLAVA IV - USTUPANJE CARINSKE ROBE Članak 25. (Pokretanje postupka ustupanja carinske robe) (1) Ustupanje carinske robe carinskim organima u korist Bosne i Hercegovine, vrši se na temelju izjave vlasnika robe, osobe koje je robu uvezlo ili unijelo u carinsko područje Bosne i Hercegovine, deklaranta ili druge osobe odgovorne za određivanje carinsko pravnog statusa odnosne robe, odnosno njihovog ovlaštenog predstavnika (u daljnjem tekstu: davatelj izjave). (2) Izjavu o ustupanju carinske robe (u daljnjem tekstu: izjava) davatelj izjave podnosi u pisanom obliku, u tri primjerka, na obrascu iz stavka (4) ovog članka. Izjava se podnosi carinskom organu kojem je roba na koju se izjava odnosi i predočena (u daljnjem tekstu: nadležni carinski organ). Mjerodavni carinski organ izjavu zavodi u djelovodnik i na istoj, na najpogodnije mjesto, na sve primjerke, unosi broj i datum iz djelovodnika (npr. "Zaprimljeno kod CR/CI... pod brojem:... /14 od... godine") ili stavljanjem prijemnog štambilja sa unijetim brojem i datumom iz djelovodnika. (3) Izjava treba da sadrži: ime ili naziv i adresu davatelja izjave, IB, podatke o identifikacijskom dokumentu osobe koja daje izjavu, označenje punomoći ako izjavu daje ovlašteni predstavnik neke od osoba iz stavka (1) ovog članka i podatke o osobi koju zastupa, detaljan opis stanja u kojem se roba nalazi i pakovanja, količinu i vrijednosti robe, razloge ustupanja robe, način ustupanja, podatke o dokumentaciji o robi ako postoji, podatke o prethodnom carinski odobrenom postupanju ili uporabi ako postoji (u kom slučaju se, uz izjavu, prilaže preslika prethodne carinske prijave ili drugog dokumenta o tome), druge podatke koji su od značaja za daljnji postupak sa izjavom i robom, vrijeme i datum ustupanja, te potpis i ovjeru, ako je ovjera moguća s obzirom na okolnosti konkretnog slučaja. (4) Obrazac izjave je veličine 150 mm x 200 mm, a štampa se u blokovima od 60 listova, odnosno 20 setova, s tim što u svakom bloku tri uzastopna lista čine jedan set. Prvi i drugi primjerak su na poleđini karbonizirani, a svi primjerci su pri vrhu cijelom širinom perforirani. Prvi primjerak izjave, nakon provedenog postupka, ostaje kod mjerodavnog carinskog organa, drugi se predaje davatelju izjave, a treći primjerak se dostavlja organu iz članka 26. stavak (6) ove Upute ako je prihvaćeno ustupanje, u protivnom ostaje kod mjerodavnog carinskog organa. Obrazac izjave dat je u prilogu ove Upute i čini njegov sastavni dio. Članak 26. (Postupak po izjavi) (1) Izjava o ustupanju carinske robe ne može se prihvatiti: a) za robu koja ne ispunjava propisane uvjete za uvoz ili unos u Bosnu i Hercegovinu u momentu ulaska u carinsko područje Bosne i Hercegovinu, odnosno ustupanja, b) koja se ne može prodati na tržištu Bosne i Hercegovine ili na drugi način upotrijebiti u Bosni i Hercegovini (npr. besplatna podjela humanitarnim organizacijama sukladno propisima), jer nema vrijednost, ili c) za koju postoje drugi razlozi iz kojih se ne može prihvatiti njeno ustupanje (npr. radi se o robi koja zbog svojih karakteristika zahtijeva posebne uvjete čuvanja ili smještaja koje ne može osigurati Uprava, ili se radi o robi čiji su rokovi uporabe pri isteku i dr.). (2) Odluku o prihvatanju izjave donosi šef mjerodavnog carinskog organa, u skraćenom upravnom postupku, stavljanjem zabilješke o prihvatanju ustupanja carinske robe na izjavi (npr. "Prihvata se ustupanje"), te datuma, potpisa i službenog pečata. (3) U slučaju utvrđivanja da nisu ispunjeni uvjeti iz stavka (1) ovog članka za prihvatanje izjave, šef mjerodavnog carinskog organa na izjavi sačinjava službenu zabilješku, koja treba da sadržavi razloge neprihvatanja izjave, odnosno ustupanja carinske robe, datum, potpis i ovjeru službenim pečatom, o čemu će upoznati i davatelja izjave dostavljanjem mu drugog primjerka izjave, čiji primitak davatelj izjave potpisuje na svim primjercima izjave, sa naznakom da li taj nalaz prihvata ili ne. Ukoliko davatelj izjave prihvata taj nalaz, dužan je robi odrediti drugo carinski odobreno postupanje ili uporabu sukladno propisanim uvjetima. U protivnom, mjerodavni carinski organ, prvi i treći primjerak izjave, sa svom dokumentacijom priloženom uz istu, dostavlja na daljnji

110 Број 26 - Страна 110 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, upravni postupak mjerodavnom regionalnom uredu kojem organizacijski pripada, u kom slučaju do donošenja odluke, davatelj izjave carinsku robu treba staviti u privremeni smještaj sukladno carinskim propisima. (4) Regionalni ured iz stavka (3) ovog članka ukoliko utvrdi da nisu ispunjeni uvjeti iz stavka (1) ovog članka za prihvatanje izjave, donijet će odluku kojom će odbiti prihvatanje izjave, odnosno ustupanja carinske robe i davatelju izjave odrediti ponovni izvoz robe iz carinskog područja Bosne i Hercegovine (povrat robe u inozemstvo) pod carinskim nadzorom ili da davatelj izjave robi odredi drugo carinski odobreno postupanje ili uporabu pod propisanim uvjetima. Tom odlukom davatelju izjave odredit će se i rok za njeno izvršenje. (5) Postupak po izjavi je žurne prirode. (6) Odluka iz stavka (2) (to je treći primjerak izjave) i stavka (4) ovog članka kojom je prihvaćena izjava, odnosno ustupanje carinske robe dostavlja se i Grupi ili Odsjeku radi poduzimanja radnji iz njegove nadležnosti u postupku izvršenja te odluke, tj. preuzimanja ustupljene carinske robe radi njenog smještaja, čuvanja i daljeg postupka u svezi iste. (7) Ukoliko je carinska roba koja je ustupljena prethodno bila predmetom nekog od carinski odobrenog postupanja ili uporabe, odluka iz stavka (6) ovog članka dostavlja se i carinskom uredu koji je prihvatio carinsku prijavu o prethodnom carinski odobrenom postupanju ili uporabi, na postupak iz njegove nadležnosti. U tom slučaju, ovisno koja situacija je u pitanju, odgovarajuće se primjenjuju odredbe članka 11. ove Upute. (8) Troškovi koji mogu nastati do prihvatanja ustupanja carinske robe u cijelosti padaju na teret davatelja izjave. Članak 27. (Postupak nakon prihvatanja izjave) (1) Carinsku robu čije ustupanje je prihvaćeno odlukom iz članka 26. stavak (6) ove Upute, davatelj izjave predaje carinskom organu kojem je i predočena, o čemu se sastavlja zapisnik, kojeg potpisuje i davatelj izjave. Carinski organ ustupljenu carinsku robu dalje, uz zapisnik, predaje Grupi ili Odsjeku na postupak iz njegove nadležnosti. (2) Ako se carinska roba čije ustupanje je prihvaćeno odlukom iz članka 26. stavak (6) ove Upute, s obzirom na njenu vrstu, karakter, uvjete čuvanja ili iz drugih razloga, može predati, odnosno preuzeti samo na za to određenim mjestima koja nisu pod nadzorom mjerodavnog carinskog organa, carinski organ će o tome, bez odlaganja, na najpogodniji način, obavijestiti Grupu ili Odsjek i zatražiti informaciju o mjestu i vremenu u kojem se roba može predati, odnosno preuzeti. Ako je to mjesto udaljeno od mjesta u kojem je ustupljena roba predočena, roba će do istog biti prevezena od strane davatelja izjave pod carinskim nadzorom i predata Grupi ili Odsjeku, koji će sačiniti zapisnik o predaji i preuzimanju ustupljene carinske robe, kojeg potpisuje i davatelj izjave. (3) Ako je u pitanju ustupanje specifične robe, čija vrsta i karakter zahtijevaju posebna stručna znanja, mjerodavni carinski organ može od Grupe ili Odsjeka zatražiti da se angažira stručnjak radi davanja nalaza i mišljenja iz te oblasti ili to Grupa ili Odsjek može osigurati ako smatra potrebnim, neovisno da li je takvo postupanje zatraženo od mjerodavnog carinskog ureda. Za angažiranje stručnjaka Grupa ili Odsjek je dužan prethodno pribaviti suglasnost od Sektora za poslovne usluge. (4) Zapisnik iz stavka (1) i (2) ovog članka, ovisno koja situacija je u pitanju, između ostalog, treba da sadrži podatke o: odluci iz članka 26. stavak (6) ove Upute, osobi koja predaje carinsku robu, nazočnim osobama i svojstvo u kojem nazoče, o predstavnicima mjerodavnih inspekcijskih službi uz naznačenje broja njihovog akta o pregledu robe (ukoliko je roba bila predmet pregleda od strane istih pri predaji i preuzimanju), vrsti, količini, težini, procijenjenoj vrijednosti ustupljene robe, sa točnim opisom stanja u kojem se roba nalazi, te druge podatke koji su od utjecaja za identificiranje i daljnji tijek postupka u svezi predmetne robe (opis pakovanja, težina pojedinačnog pakovanja), mjesto, datum i vrijeme predaje, odnosno preuzimanja, naziv organa i osobe tog organa koje preuzima robu od osobe koja ustupa robu ili koja predatu ustupljenu robu dalje predaje Grupi ili Odsjeku (uz označenje broja i datuma prvobitnog zapisnika o predaji ustupljene robe). Zapisnik se sačinjava u dovoljnom broju primjeraka, potpisuju ga sve nazočne osobe, sa navođenjem svojstva u kojem su nazočne, i predaje se i osobi koja ustupa robu. GLAVA V - NAPLATA, ODUSTAJANJE OD NAPLATE I POVRAT CARINSKOG DUGA Članak 28. (Nastanak i naplata carinskog duga) (1) U slučajevima u kojima mjerodavni carinski organi nisu prihvatili uništenje ili ustupanje carinske robe carinski dug, odnosno uvozne pristojbe i drugi neizravni porezi se naplaćuje sukladno odredbama Zakona i drugim propisima primjenjivim na carinski odobreno postupanje ili uporabu u koju je carinska roba stavljena. (2) Ukoliko su nakon uništenja carinske robe nastali otpatci ili ostatci koji imaju određenu uporabnu vrijednost i stavljaju se u carinski odobreno postupanje ili uporabu u kojem nastaje carinski dug, na iste se naplaćuju uvozne pristojbe obračunate na temelju elemenata (vrsta i opis istih, procijenjena vrijednost, stopa carine, tarifni stav u koji se svrstavaju, tečaj valute) koji važe na dan prihvatanja carinske prijave za to carinski odobreno postupanje ili uporabu, kao i drugi neizravni porezi kojima na taj dan podliježu otpatci ili ostatci. Članak 29. (Povrat i odustajanje od naplate carinskog duga) Na eventualni povrat i odustajanje od naplate carinskog duga, odnosno uvoznih pristojbi i drugih neizravnih poreza u svezi uništenja i ustupanja carinske robe primjenjuju se odgovarajuće odredbe Zakona i drugih propisa primjenjivih na to pitanje. GLAVA VI - EVIDENCIJE Članak 30. (Evidencija) (1) Grupa i Odsjek vode zasebne evidencije o uništenoj i ustupljenoj carinskoj robi za robu smještenu na njihovom području, sadržaja kako slijedi: a) evidencija o carinskoj robi uništenoj po odluci, naredbi ili uz suglasnost suda, odluci upravnog organa ili po službenoj dužnosti: redni broj, ime ili naziv vlasnika ili deklaranta robe, podatke o uništenoj robi (vrsta, količina, neto težina, vrijednost), broj i datum odluke, naredbe ili suglasnosti suda ili broj i datum suglasnosti za uništenje, mjesto uništenja i broj i datum zapisnika o uništenju i naziv organa čiji je zapisnik, podatke o otpatcima ili ostatcima (vrsta, količina, vrijednost ili je bez vrijednosti i postupanje sa istima ako je poznato), podatke o prethodnoj carinskoj prijavi ako

111 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 111 postoji (npr. IM 7 350/ CI Mostar), napomena, b) evidencija o uništenim motornim vozilima po odluci suda ili upravnog organa ili po službenoj dužnosti: redni broj, ime i prezime osobe kojoj je izrečena zaštitna mjera oduzimanja robe, broj i datum pravomoćnog i izvršnog rješenja o prekršaju, broj i datum konačnog i izvršnog rješenja upravnog organa, broj i datum zapisnika o nadzoru nad uništenjem vozila, podatke o vozilu (marka, tip, godina proizvodnje, broj šasije, broj motora i drugo), podatci o iznosu troškova uništenja i vrsti i iznosu vrijednosti korisnih otpadaka i ostataka sa iskazanim neizravnim porezima, c) evidencija o ustupljenoj carinskoj robi: redni broj, ime i naziv davatelja izjave, podatke o robi (vrsta, količina, neto težina, vrijednost), broj i datum odluke o prihvatanju ustupanja i naziv organa koji je donio tu odluku, broj i datum zapisnika o preuzimaju robe od strane Odsjeka za poslovne usluge, podatke o prethodnoj carinskoj prijavi (npr. IM 7 350/ CI Banja Luka), podatci o daljnjem postupku sa ustupljenom robom (npr. prodata, ustupljena u humanitarne svrhe, uz označenje akta o toj radnji i dr.). Članak 31. (Dostavljanje evidencije) (1) Grupa ili Odsjek će početkom svakog mjeseca, u pisanom i elektronskom obliku, Sektoru za poslovne usluge dostavljati evidencije iz članka 30. ove Upute, sa stanjem na zadnji dan mjeseca koji prethodi mjesecu u kojem se evidencija dostavlja. (2) Evidencija o carinskoj robi uništenoj sukladno odredbama članka 5. do 13. ove Upute, tj. za koju je postupak uništenja proveden po carinskoj prijavi IM 9, može se dobiti iz informatočkog sustava Uprave. GLAVA VII - ZAVRŠNE ODREDBE Članak 32. (Stupanje na snagu) Ova Uputa stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". Članak 33. (Prestanak važenja ranijih propisa) Danom stupanja na snagu ove Upute prestaje da važi Uputa o uništenju i ustupanju carinske robe broj /06 od godine, objavljena u "Službenom glasniku BiH", broj 93/06. Broj / ožujka godine Ravnatelj Dr. Miro Džakula, v. r.

112 Број 26 - Страна 112 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

113 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 113 ДРЖАВНА РЕГУЛАТОРНА КОМИСИЈА ЗА ЕЛЕКТРИЧНУ ЕНЕРГИЈУ - ДЕРК 490 Нa oснoву чл. 4.2, 4.7. и 7. Зaкoнa o прeнoсу, рeгулaтoру и oпeрaтoру систeмa eлeктричнe eнeргиje у Бoсни и Хeрцeгoвини ("Службeни глaсник БиХ", бр. 7/02, 13/03, 76/09 и 1/11), члaнa 36. Пoслoвникa o рaду Држaвнe рeгулaтoрнe кoмисиje зa eлeктричну eнeргиjу ("Службeни глaсник БиХ", брoj 2/05) и члaнa 16. Прaвилникa o лицeнцaмa ("Службeни глaсник БиХ", брoj 87/12), Држaвнa рeгулaтoрнa кoмисиja зa eлeктричну eнeргиjу, нa сjeдници oдржaнoj гoдинe, дoниjeлa je OДЛУКУ O ИЗДAВAЊУ ЛИЦEНЦE ЗA ДJEЛATНOСT МEЂУНAРOДНE TРГOВИНE EЛEКТРИЧНOM EНEРГИJOM 1. Издaje сe лицeнцa друштву "EЗПAДA" д.o.o. Moстaр зa oбaвљaњe дjeлaтнoсти мeђунaрoднe тргoвинe eлeктричнoм eнeргиjoм. 2. Лицeнцa из тaчкe 1. oвe oдлукe издaje сe зa период oд 1. мaja гoдинe дo 30. aприлa гoдинe. 3. Сaстaвни диo Oдлукe je лицeнцa зa oбaвљaњe дjeлaтнoсти мeђунaрoднe тргoвинe eлeктричнoм eнeргиjoм кoja сaдржи Услoвe зa кoришћeњe лицeнцe. 4. Oвa oдлукa ступa нa снaгу дaнoм дoнoшeњa и бићe oбjaвљeнa у "Службeнoм глaснику БиХ" и службeним глaсилимa eнтитeтa. Oбрaзлoжeњe "ЕЗПАДА" д.о.о. Мостар (у даљем тексту: подносилац захтјева) власник је лиценце за обављање дјелатности међународне трговине електричном енергијом, уписане у Регистар лиценци код ове Комисије под регистрацијским бројем /08 од 25. марта године, чије трајање истиче 30. априла године. Сходно праву да користи могућност обнове лиценце и испуњавајући обавезу из члана 54. Правилника о лиценцама ("Службени гласник БиХ", број 87/12) да најкасније 120 дана прије истека важности посједујуће лиценце, изрази своју намјеру да дјелатност међународне трговине електричном енергијом настави и даље обављати, власник лиценце је поднио захтјев за издавање нове лиценце који је запримљен под бројем /13 од 29. новембра године. О поднијетом захтјеву одлучује се у складу са интерним правилима и прописима ДЕРК-а и сходно члану 7. Закона о преносу. Зaхтjeв je поднијет благовремено, на прoписaним oбрaсцимa, сa дoкaзoм o прeтхoднo извршeнoj уплaти нaкнaдe зa рjeшaвaњe зaхтjeвa и рeлeвaнтним дoкумeнтимa кojи су, пoдниjeти уз зaхтjeв, oмoгућили ДEРК-у дa рaзумиje, рaзмaтрa и oдлучуje o пoдниjeтoм зaхтjeву, o чeму je oбaвиjeстиo пoднoсиoцa зaхтjeвa свojим aктoм брoj /13 oд 18. дeцeмбрa гoдинe. Пo прeглeду и прoвjeри свих фoрмaлних eлeмeнaтa зaхтjeвa, ДEРК je нajприje 21. дeцeмбрa гoдинe oбjaвиo у днeвним нoвинaмa и нa свojoj интeрнeт стрaници крaткo oбaвјештење зa jaвнoст, сумирajући зaхтjeв зa лицeнцу и oдрeдиo рoк дo 4. jaнуaрa гoдинe зa дoстaвљaњe кoмeнтaрa jaвнoсти нa пoдниjeти зaхтjeв зa издaвaњe лицeнцe. ДEРК je кoнстaтoвao дa нису дoстaвљaни кoмeнтaри jaвнoсти у вeзи пoдниjeтoг зaхтjeвa зa дoдjeлу приврeмeнe лицeнцe, нити je нa jaвни пoзив ДEРК-a билo кoje лицe кaндидoвaлo свoj интeрeс дa учeствуje у пoступку у свojству умjeшaчa. Подносилац захтјева неспорно испуњава све критерије, увјете и стандарде прописане законом и правилима и прописима ДЕРК-а да обавља међународну трговину електричном енергијом јер је свих претходних година кориштења лиценце перманентно потврђивао своје техничке, правне и финансијске могућности и пружао доказе да има осигуране ресурсе, организиране увјете и утврђене професионалне стандарде да настави обављати исту дјелатност. Надзор свих аспеката усклађености досадашњег дјеловања подносиоца захтјева са увјетима и критеријима за обављање дјелатности међународне трговине електричном енергијом дао је основа ДЕРК-у да приступи обнови лиценце, односно припреми Нацрта увјета за кориштење лиценце за обављање дјелатности међународне трговине која би важила нових пет година. Овaj докуменaт je oд 12. фeбруaрa гoдинe учињeн дoступним пoднoсиoцу зaхтjeвa, кao и свим другим зaинтeрeсoвaним члaнoвимa jaвнoсти, a oмoгућeнa им je приликa дa изнeсу свoje кoмeнтaрe и нa oпштoj рaспрaви oбaвљeнoj 18. фeбруaрa гoдинe у сjeдишту ДEРК-a у Tузли, уз прeтхoдну oбjaву одговарајућем обавјештењу у днeвним нoвинaмa и oбjaву дoкумeнaтa нa интeрнeт стрaници ДEРК-a. Нa oдржaнoj oпштoj рaспрaви изoстaли су билo чиjи кoмeнтaри кojи су мoгли утицaти дa нeки oд услoвa зa кoришћeњe лицeнцe буду урeђeни нa другaчиjи нaчин, a зaкoнски зaступник пoднoсиoцa зaхтjeвa, у циљу eкoнoмичнoсти пoступкa, у склaду сa члaнoм 16. стaв (2) Прaвилникa o лицeнцaмa, пoдниo je изjaву дa сe oдричe прaвa нa дoстaвљaњe кoмeнтaрa. Имajући у виду нaвeдeнo, припрeмљeн je приjeдлoг дa сe зaтрaжeнa лицeнцa издa, кojи je дoстaвљeн пoднoсиoцу зaхтjeвa aктoм ДEРК-a брoj /13 oд 21. фeбруaрa гoдинe. Кaкo сe пoднoсилaц зaхтjeвa oдрeкao прaвa нa дoстaвљaњe кoмeнтaрa нa приjeдлoг oдлукe, билo je oснoвaнo зaкључити дa сe приjeдлoг ДEРК-a смaтрa сaчињeним у склaду сa Зaкoнoм o прeнoсу, рeгулaтoру и oпeрaтoру систeмa eлeктричнe eнeргиje у Бoсни и Хeрцeгoвини и пoдзaкoнским прoписимa кojи рeгулишу прeдмeтну мaтeриjу. Нa oснoву свeгa нaприjeд излoжeнoг, тe рeспeктуjући и дoкaз дa je пoднoсилaц зaхтjeвa прeтхoднo исхoдиo дoзвoлу Рeгулaтoрнe кoмисиje зa eнeргиjу у Фeдeрaциjи БиХ зa oбaвљaњe дjeлaтнoсти тргoвинe и снaбдиjeвaњa eлeктричнoм eнeргиjoм другог реда нa тeритoриjи Бoснe и Хeрцeгoвинe, регистрациони брoj /31/11 oд 30. септембра гoдинe, ДEРК je oдлучиo кao у диспoзитиву oвe oдлукe. У склaду сa члaнoм 9.2 Зaкoнa o прeнoсу, рeгулaтoру и oпeрaтoру систeмa eлeктричнe eнeргиje у Бoсни и Хeрцeгoвини, прoтив oвe oдлукe мoжe сe пoкрeнути пoступaк прeд Судoм Бoснe и Хeрцeгoвинe пoднoшeњeм тужбe у рoку oд 60 дaнa oд дaнa oбjaвe oвe oдлукe. Број / марта године Тузла Предсједавајући Комисије Мирсад Салкић, с. р. Na osnovu čl. 4.2, 4.7. i 7. Zakona o prijenosu, regulatoru i operatoru sistema električne energije u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 7/02, 13/03, 76/09 i 1/11), člana 36. Poslovnika o radu Državne regulatorne komisije za električnu energiju ("Službeni glasnik BiH", broj 2/05) i člana 16. Pravilnika o licencama ("Službeni glasnik BiH", broj

114 Број 26 - Страна 114 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, /12), Državna regulatorna komisija za električnu energiju, na sjednici održanoj godine, donijela je ODLUKU O IZDAVANJU LICENCE ZA DJELATNOST MEĐUNARODNE TRGOVINE ELEKTRIČNOM ENERGIJOM 1. Izdaje se licenca društvu "EZPADA" d.o.o. Mostar za obavljanje djelatnosti međunarodne trgovine električnom energijom. 2. Licenca iz tačke 1. ove odluke izdaje se za period od 1. maja godine do 30. aprila godine. 3. Sastavni dio Odluke je licenca za obavljanje djelatnosti međunarodne trgovine električnom energijom koja sadrži Uvjete za korištenje licence. 4. Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i bit će objavljena u "Službenom glasniku BiH" i službenim glasilima entiteta. Obrazloženje "EZPADA" d.o.o. Mostar (u daljem tekstu: podnosilac zahtjeva) vlasnik je licence za obavljanje djelatnosti međunarodne trgovine električnom energijom, upisane u Registar licenci kod ove Komisije pod registracijskim brojem /08 od 25. marta godine, čije trajanje ističe 30. aprila godine. Shodno pravu da koristi mogućnost obnove licence i ispunjavajući obavezu iz člana 54. Pravilnika o licencama ("Službeni glasnik BiH", broj 87/12) da najkasnije 120 dana prije isteka važnosti posjedujuće licence, izrazi svoju namjeru da djelatnost međunarodne trgovine električnom energijom nastavi i dalje obavljati, vlasnik licence je podnio zahtjev za izdavanje nove licence koji je zaprimljen pod brojem /13 od 29. novembra godine. O podnijetom zahtjevu odlučuje se u skladu sa internim pravilima i propisima DERK-a i shodno članu 7. Zakona o prijenosu. Zahtjev je podnijet blagovremeno, na propisanim obrascima, sa dokazom o prethodno izvršenoj uplati naknade za rješavanje zahtjeva i relevantnim dokumentima koji su, podnijeti uz zahtjev, omogućili DERK-u da razumije, razmatra i odlučuje o podnijetom zahtjevu, o čemu je obavijestio podnosioca zahtjeva svojim aktom broj /13 od 18. decembra godine. Po pregledu i provjeri svih formalnih elemenata zahtjeva, DERK je najprije 21. decembra godine objavio u dnevnim novinama i na svojoj internet stranici kratku obavijest za javnost, sumirajući zahtjev za licencu i odredio rok do 4. januara godine za dostavljanje komentara javnosti na podnijeti zahtjev za izdavanje licence. DERK je konstatirao da nisu dostavljani komentari javnosti u vezi podnijetog zahtjeva za dodjelu privremene licence, niti je na javni poziv DERK-a bilo koje lice kandidiralo svoj interes da učestvuje u postupku u svojstvu umješača. Podnosilac zahtjeva nesporno ispunjava sve kriterije, uvjete i standarde propisane zakonom i pravilima i propisima DERK-a da obavlja međunarodnu trgovinu električnom energijom jer je svih prethodnih godina korištenja licence permanentno potvrđivao svoje tehničke, pravne i finansijske mogućnosti i pružao dokaze da ima osigurane resurse, organizirane uvjete i utvrđene profesionalne standarde da nastavi obavljati istu djelatnost. Nadzor svih aspekata usklađenosti dosadašnjeg djelovanja podnosioca zahtjeva sa uvjetima i kriterijima za obavljanje djelatnosti međunarodne trgovine električnom energijom dao je osnova DERK-u da pristupi obnovi licence, odnosno pripremi Nacrta uvjeta za korištenje licence za obavljanje djelatnosti međunarodne trgovine koja bi važila novih pet godina. Ovaj dokument je od 12. februara godine učinjen dostupnim podnosiocu zahtjeva, kao i svim drugim zainteresiranim članovima javnosti, a omogućena im je prilika da iznesu svoje komentare i na općoj raspravi obavljenoj 18. februara godine u sjedištu DERK-a u Tuzli, uz prethodnu objavu odgovarajuće obavijesti u dnevnim novinama i objavu dokumenata na internet stranici DERK-a. Na održanoj općoj raspravi izostali su bilo čiji komentari koji su mogli utjecati da neki od uvjeta za korištenje licence budu uređeni na drugačiji način, a zakonski zastupnik podnosioca zahtjeva, u cilju ekonomičnosti postupka, u skladu sa članom 16. stav (2) Pravilnika o licencama, podnio je izjavu da se odriče prava na dostavljanje komentara. Imajući u vidu navedeno, pripremljen je prijedlog da se zatražena licenca izda, koji je dostavljen podnosiocu zahtjeva aktom DERK-a broj /13 od 21. februara godine. Kako se podnosilac zahtjeva odrekao prava na dostavljanje komentara na prijedlog odluke, bilo je osnovano zaključiti da se prijedlog DERK-a smatra sačinjenim u skladu sa Zakonom o prijenosu, regulatoru i operatoru sistema električne energije u Bosni i Hercegovini i podzakonskim propisima koji reguliraju predmetnu materiju. Na osnovu svega naprijed izloženog, te respektirajući i dokaz da je podnosilac zahtjeva prethodno ishodio dozvolu Regulatorne komisije za energiju u Federaciji BiH za obavljanje djelatnosti trgovine i snabdijevanja električnom energijom drugog reda na teritoriji Bosne i Hercegovine, registracijski broj /31/11 od 30. septembra godine, DERK je odlučio kao u dispozitivu ove odluke. U skladu sa članom 9.2 Zakona o prijenosu, regulatoru i operatoru sistema električne energije u Bosni i Hercegovini, protiv ove odluke može se pokrenuti postupak pred Sudom Bosne i Hercegovine podnošenjem tužbe u roku od 60 dana od dana objave ove odluke. Broj / marta godine Tuzla Predsjedavajući Komisije Mirsad Salkić, s. r. Na temelju čl. 4.2, 4.7. i 7. Zakona o prijenosu, regulatoru i operatoru sustava električne energije u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 7/02, 13/03, 76/09 i 1/11), članka 36. Poslovnika o radu Državne regulatorne komisije za električnu energiju ("Službeni glasnik BiH", broj 2/05) i članka 16. Pravilnika o licencama ("Službeni glasnik BiH", broj 87/12), Državna regulatorna komisija za električnu energiju, na sjednici održanoj godine, donijela je ODLUKU O IZDAVANJU LICENCE ZA DJELATNOST MEĐUNARODNE TRGOVINE ELEKTRIČNOM ENERGIJOM 1. Izdaje se licenca društvu "EZPADA" d.o.o. Mostar za obavljanje djelatnosti međunarodne trgovine električnom energijom. 2. Licenca iz točke 1. ove odluke izdaje se za razdoblje od 1. svibnja godine do 30. travnja godine. 3. Sastavni dio Odluke je licenca za obavljanje djelatnosti međunarodne trgovine električnom energijom koja sadrži Uvjete za korištenje licence. 4. Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i bit će objavljena u "Službenom glasniku BiH" i službenim glasilima entiteta.

115 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 115 3Obrazloženje "EZPADA" d.o.o. Mostar (u daljem tekstu: podnositelj zahtjeva) vlasnik je licence za obavljanje djelatnosti međunarodne trgovine električnom energijom, upisane u Registar licenci kod ove Komisije pod registracijskim brojem /08 od 25. ožujka godine, čije trajanje ističe 30. travnja godine. Shodno pravu da koristi mogućnost obnove licence i ispunjavajući obavezu iz članka 54. Pravilnika o licencama ("Službeni glasnik BiH", broj 87/12) da najkasnije 120 dana prije isteka važnosti posjedujuće licence, izrazi svoju namjeru da djelatnost međunarodne trgovine električnom energijom nastavi i dalje obavljati, vlasnik licence je podnio zahtjev za izdavanje nove licence koji je zaprimljen pod brojem /13 od 29. studenoga godine. O podnijetom zahtjevu odlučuje se u skladu sa internim pravilima i propisima DERK-a i shodno članku 7. Zakona o prijenosu. Zahtjev je podnijet pravodobno, na propisanim obrascima, sa dokazom o prethodno izvršenoj uplati naknade za rješavanje zahtjeva i relevantnim dokumentima koji su, podnijeti uz zahtjev, omogućili DERK-u da razumije, razmatra i odlučuje o podnijetom zahtjevu, o čemu je obavijestio podnositelja zahtjeva svojim aktom broj /13 od 18. prosinca godine. Po pregledu i provjeri svih formalnih elemenata zahtjeva, DERK je najprije 21. prosinca godine objavio u dnevnim novinama i na svojoj internet stranici kratku obavijest za javnost, sumirajući zahtjev za licencu i odredio rok do 4. siječnja godine za dostavljanje komentara javnosti na podnijeti zahtjev za izdavanje licence. DERK je konstatirao da nisu dostavljani komentari javnosti u vezi podnijetog zahtjeva za dodjelu privremene licence, niti je na javni poziv DERK-a bilo koja osoba kandidirala svoj interes da sudjeluje u postupku u svojstvu umješača. Podnositelj zahtjeva nesporno ispunjava sve kriterije, uvjete i standarde propisane zakonom i pravilima i propisima DERK-a da obavlja međunarodnu trgovinu električnom energijom jer je svih prethodnih godina korištenja licence permanentno potvrđivao svoje tehničke, pravne i financijske mogućnosti i pružao dokaze da ima osigurane resurse, organizirane uvjete i utvrđene profesionalne standarde da nastavi obavljati istu djelatnost. Nadzor svih aspekata usklađenosti dosadašnjeg djelovanja podnositelja zahtjeva sa uvjetima i kriterijima za obavljanje djelatnosti međunarodne trgovine električnom energijom dao je osnova DERK-u da pristupi obnovi licence, odnosno pripremi Nacrta uvjeta za korištenje licence za obavljanje djelatnosti međunarodne trgovine koja bi važila novih pet godina. Ovaj dokument je od 12. veljače godine učinjen dostupnim podnositelju zahtjeva, kao i svim drugim zainteresiranim članovima javnosti, a omogućena im je prilika da iznesu svoje komentare i na općoj raspravi obavljenoj 18. veljače godine u sjedištu DERK-a u Tuzli, uz prethodnu objavu odgovarajuće obavijesti u dnevnim novinama i objavu dokumenata na internet stranici DERK-a. Na održanoj općoj raspravi izostali su bilo čiji komentari koji su mogli utjecati da neki od uvjeta za korištenje licence budu uređeni na drugačiji način, a zakonski zastupnik podnositelja zahtjeva, u cilju ekonomičnosti postupka, u skladu sa člankom 16. stavak (2) Pravilnika o licencama, podnio je izjavu da se odriče prava na dostavljanje komentara. Imajući u vidu navedeno, pripremljen je prijedlog da se zatražena licenca izda, koji je dostavljen podnositelju zahtjeva aktom DERK-a broj /13 od 21. veljače godine. Kako se podnositelj zahtjeva odrekao prava na dostavljanje komentara na prijedlog odluke, bilo je osnovano zaključiti da se prijedlog DERK-a smatra sačinjenim u skladu sa Zakonom o prijenosu, regulatoru i operatoru sustava električne energije u Bosni i Hercegovini i podzakonskim propisima koji reguliraju predmetnu materiju. Na temelju svega naprijed izloženog, te respektirajući i dokaz da je podnositelj zahtjeva prethodno ishodio dozvolu Regulatorne komisije za energiju u Federaciji BiH za obavljanje djelatnosti trgovine i opskrbe električnom energijom drugog reda na teritoriji Bosne i Hercegovine, registracijski broj /31/11 od 30. rujna godine, DERK je odlučio kao u izreci ove odluke. U skladu sa člankom 9.2 Zakona o prijenosu, regulatoru i operatoru sustava električne energije u Bosni i Hercegovini, protiv ove odluke može se pokrenuti postupak pred Sudom Bosne i Hercegovine podnošenjem tužbe u roku od 60 dana od dana objave ove odluke. Broj / ožujka godine Tuzla Predsjedatelj Komisije Mirsad Salkić, v. r. УПРАВА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ЗА ЗАШТИТУ ЗДРАВЉА БИЉА 491 На основу члана 86. став (2) Закона о заштити здравља биља ("Службени гласник БиХ", 23/03), члана 61. став (2) Закона о управи ("Службени гласник БиХ", бр. 32/02 и 102/09), члана 5. став (1) Правилника о мјерама за спрјечавање ширења и контроле кромпирових цистоликих нематода ("Службени гласник БиХ", број 98/12), члана 3. став (1) тачка а) Правилника о провођењу системске контроле и предузимању мјера у циљу спрјечавања уношења, ширења и контроле смеђе трулежи кромпира и бактеријског увенућа на кромпиру и парадајзу проузрокованих бактеријом Ralstonia solanacearum (Smith) Yabuuchi et al. ("Службени гласник БиХ", број 90/09),члана 3. став (1) Правилника о провођењу системске контроле и предузимању мјера у циљу спрјечавања уношења, ширења и контроле прстенасте трулежи кртола кромпира коју узрокује бактерија Clavibacter michiganensis (Smith) Davis et al. ssp. sepedonicus (Spieckermann et Kotthoff) Davis et al. ("Службени гласник БиХ", број 90/09), и члана 5. Правилника о мјерама за спрјечавање уношења и ширења узрочника болести вретенасте кртоле кромпира - Potato spindle tuber viroid ("Службени гласник БиХ", број 30/13), Управа Босне и Херцеговине за заштиту здравља биља, у сарадњи са надлежним органима ентитета и Брчко дистрикта Босне и Херцеговине, доноси ПРОГРАМ ПОСЕБНОГ НАДЗОРА (СИСТЕМСКЕ КОНТРОЛЕ) КАРАНТИНСКИХ ШТЕТНИХ ОРГАНИЗАМА НА КРОМПИРУ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ЗА ГОДИНУ 1. УВОД Једна од обавеза Управе Босне и Херцеговине за заштиту здравља биља (у даљем тексту: Управа), као националног тијела за заштиту здравља биља, је провођење посебног надзора под којим се подразумијева систематско прикупљање и чување података о присутности штетних организама, а укључује инспекцијске прегледе, праћење здравственог стања биља и систематско истраживање над зараженим, угроженим и незараженим подручјима.

116 Број 26 - Страна 116 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, Ова обавеза проистиче из Закона о заштити здравља биља ("Службени гласник БиХ", број 23/03) (у даљњем тексту: Закон), Правилника о листама штетних организама, листама биља, биљних производа и регулисаних објеката ("Службени гласник БиХ", број 48/13), Правилника који регулишу здравље кромпира (који су наведени у преамбули овог Програма), као и Међународне конвенције о заштити биља. Босна и Херцеговина је у своје фитосанитарно законодавство уградила одредбе из директива и одлука ЕУ којима се прописује обавеза праћења одређених штетних организама на кромпиру, начин њиховог праћења, као и провођење одређених фитосанитарних мјера. Уважавајући поменуте обавезе, а прије свега ради заштите домаће пољопривредне производње, од године у континуитету се проводи посебан надзор над одређеним штетним организмима на кромпиру, а на основу одобрених годишњих програма. 2. ЦИЉЕВИ ПОСЕБНОГ НАДЗОРА Посебан надзор се проводи с циљем утврђивања присуства, односно одсуства (детекције) карантинских штетних организама на кромпиру на мјестима уласка пошиљки кромпира, које се увозе у БиХ, као и на мјестима производње сјеменског и меркантилног кромпира, дистрибутивним центрима и мјестима складиштења. У осигурању постизања постављеног циља, посебним надзором, истражиће се шире подручје, односно локалитети, на којима се у БиХ узгаја кромпир, како би се одредио статус истраживаног подручја у односу на циљане организме, те утврдила могућа путања њиховог уласка и/или ширења у БиХ. Битан циљ посебног надзора је и испуњавање фитосанитарних услова за производњу, премјештање и посебно извоз кромпира. 3. МЈЕСТО И ПРЕДМЕТ НАДЗОРА Посебан надзор, ради детекције карантинских штетних организама меркантилног и сјеменског кромпира, проводиће се на цијелој територији БиХ.Посебни надзор и провођење мјера проводиће надлежни органи ентитета и Брчко дистрикта Босне и Херцеговине у координацији и сарадњи с Управом и друге институције које овласти Управа. Одабир одговарајућих локација вршиће се на основу биологије циљаних штетних организама, климатских услова за њихов развој, географске дистрибуције и величине комерцијалних производних подручја кромпира као главне биљке домаћина и заступљених сорти. Вријеме вршења надзора одредиће се на основу животних циклуса циљаних штетних организама, њихове биологије и фенологије биљака домаћина. Посебним надзором, осим кромпира, обухватиће се и друге биљке домаћини (гајене и самоникле), земљиште на којем се производе и вода која се користи за наводњавање. Остале биљке домаћини биће обухваћене надзором, поступком узорковања или уколико се приликом вршења прегледа уоче симптоми који упућују на могућу заразу циљаним штетним организмима. 4. ПОДРУЧЈЕ И МЕТОД РАДА Подручје рада су мјеста уласка, производње и дистрибуције кромпира у БиХ. Надзором ће бити обухваћена мјеста уласка пошиљки кромпира на граничним прелазима, као могућег пута уношења карантинских штетних организама у БиХ, као и мјеста на којима се кромпир узгаја (земља и усјеви за производњу сјеменског и меркантилног кромпира) и простори у којима се дорађује, чува и складишти. Посебан надзор над присуством карантинских штетних организама у сјеменском и меркантилном кромпиру одвија се у фазама: I Фаза - Узорковање земље у циљу испитивања на присуство цистоликих кромпирових нематода након вађења кртола кромпира, а прије заснивања сјеменске производње кромпира. II Фаза - Преглед кромпира у вегетацији (од почетка јуна). III Фаза - Преглед кртола кромпира приликом вађења (мај - октобар). IV Фаза - Преглед кртола кромпира у магацинима произвођача (октобар) V Фаза - Преглед кртола кромпира у дистрибутивним центрима и збирним магацинима прерађивача (октобар). Планирани број и географски распоред за узимање званичних узорака за лабораторијско испитивање латентне инфекције фитопатогеним бактеријама Ralstonia solanacearum, Clavibacter michiganensis ssp. sepedonicus у домаћем сјеменском и меркантилном кромпиру у појединим административним јединицама БиХ дат је у Табели 1., док је планирани број и географски распоред визуелних прегледа, као и узимање званичних узорака за лабораторијско испитивање латентних инфекција с претходно наведеним карантинским штетним организмима у домаћем сјеменском и меркантилном кромпиру у појединим административним јединицама БиХ по кантонима и регијама дат у Табели 2. У овиру визуелних прегледа на присуство симптома инфекције фитопатогеним бактеријама Ralstonia solanacearum и Clavibacter michiganensis ssp. sepedonicus, врши се и визуелни преглед на присуство симптома инфекције фитопатогеном гљивом Synchytrium endobioticum узрочника болести рака кромпира и Potato spindle tuber viroid, вретенасте кртоле кромпира. Само у случају постојања сумње на заразу фитопатогеном гљивом Synchytrium endobioticum и Potato spindle tuber viroid потребно је узети узорак и извршити лабораторијску анализу. Таб. 1. Дистрибуција броја званичних узорака за лабораторијско испитивање латентне инфекције Ralstonia solanacearum, Clavibacter michiganensis ssp. sepedonicus разних категорија кромпира као и воде и коровске биљке Solanum dulcamara у појединим административним јединицама Узорци ФБиХ Р. Српска Брчко дистрикт БиХ Укупни број узорака Увезени сјеменски кромпир Увезени меркантилни кромпир Домаћи сјеменски кромпир Домаћи рани меркантилни кромпир Домаћи остали меркантилни кромпир Домаћи остали меркантилни кромпир, дистрибутивни центри и продајна мјеста Вода, отпадне воде и коров Solanum dulcamara* Укупно: Укупни број 282 узорака:

117 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 117 * од планираног укупног броја узорака обавезно је узети најмање по 2 узорка отпадних вода у прерађивачким центрима у различитим временским интервалима у складу са процјеном ризика на основу динамике увоза кромпира у те прерађивачке капацитете Таб. 2. Преглед дистрибуције и броја узорака за визуелни преглед и лабораторијско испитивање присуства латентне инфекције Ralstonia solanacearum, Clavibacter michiganensis ssp. sepedonicus у домаћем сјеменском и меркантилном кромпиру у појединачним административним јединицама БиХ по кантонима и регијама** Регије/Кантон Само визуелни преглед (број) Преглед са узорковањем ради тестирања латентне инфекције (број) Узорковање у складиштима произвођача/трапови (број) Укупно ФЕДЕРАЦИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Унско-сански кантон Кантон Посавски Тузлански кантон Зеничко-добојски кантон Босанскоподрињски кантон Средњобосански кантон Херцеговачконеретвански кантон Западнохерцеговачки кантон Кантон Сарајево Кантон Укупно: РЕПУБЛИКА СРПСКА Регија Приједор* Регија Бања Лука* Регија Добој* Регија Бијељина* Регија И. Сарајево* Регија Требиње* Укупно: БРЧКО ДИСТРИКТ БиХ Брчко Дистрикт БиХ Укупно за БиХ: *Региони су усаглашени с организацијом Инспектората Републике Српске **При вршењу визуелних прегледа код произвођача меркантилног кромпира обавезно је слиједити принцип од највећих произвођача према мањим произвођачима на том подручју (кантон /регион)(1ha и више) Парадајз и пеларгонија Као домаћини фитопатогене бактерије Ralstonia solanacearum и парадајз и пеларгонија су укључени у мјере посебног надзора присуства бактерије Ralstonia solanacearum у оквиру надзора других карантинских штетних организама. Ако провјера на присуство бактерије Ralstonia solanacearum није показала ништа сумњиво, овај налаз такође улази у финални извјештај. Визуелни преглед парадајза се врши и на присуство Potato spindle tuber viroid, а само у случају постојања сумње на заразу потребно је узети узорак и извршити лабораторијску анализу. Број визуелних прегледа код усјева у производњи парадајза и у производњи расада је 24 у Републици Српској, 24 у Федерацији БиХ и 2 у Брчко дистрикту БиХ. У случају постојања симптома болести узимају се узорци и шаљу на лабораторијска испитивања могућег присуства Ralstonia solanacearum и Potato spindle tuber viroid Вода и коров Solanum dulcamara (разводник, пасквица, горкослат) Узорковање отпадних вода у прерађивачкој индустрији кромпира или у водотоцима у близини производних парцела кромпира ради лабораторијског прегледа на присуство Ralstonia solanacearum врше представници овлаштених институција у скаду са планом наведеним у Табели 1. Узорци воде требају бити узети на мјестима гдје се та вода скупља, а треба узети и узорак отпада (земље) у контејнеру у који се одлаже отпад. Узима се и узорак земље у економском дворишту прерађивачког објекта. Прикупљени узорци воде и корова Solanum dulcamara (разводник, пасквица, горкослат) ће се у лабораторији тестирати на присуство бактерије Ralstonia solanacearum. Приликом узимања узорака треба бити посебно опрезан у погледу могућег налаза коровске биљке Solanum dulcamara (разводник, пасквица, горкослат). У случају налаза ових биљака узима се узорак за испитивање латентне инфекције бактеријом Ralstonia solanacearum. Вријеме прегледа: друга половина августа (савјетује се да се у случају потребе узорковање понови након двије седмице) Анализа земљишта на којем је узгајан кромпир и друге биљне врсте на присуство карантинских нематода Globodera rostochiensis и G. pallida, Meloidogyne chitwoodi и Meloidogyne fallax При предузимању мјера посебног надзора над присуством карантинских нематода Globodera rostochiensis и G. pallida, Meloidogyne chitwoodi и Meloidogyne fallax, представници овлаштених институција ће извршити узорковање и анализу земљишта на којем је узгајан кромпир и друге биљне врсте. При опису мјеста узимања узорака (који наводимо у записнику о узимању узорака и пријави узорака) потребно је што детаљније описати мјесто узорковања са обавезним уношењем GPS позиције.

118 Број 26 - Страна 118 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, Таб.3. Преглед дистрибуције и броја узорака за лабораторијско испитивање на присуство карантинских нематода Globodera rostochiensis и G. pallida, Meloidogyne chitwoodi и Meloidogyne fallax у административним јединицама БиХ по кантонима и регијама** Регије/Кантон Парцеле са меркантилним кромпиром Парцеле са сјеменским кромпиром Биље из Прилога I Правилника о мјерама за спрјечавање ширења и контроле кромпирових цистоликих нематода Систематска узорковања Узорци из пакирница и из дистрибуције кромпира Увоз кромпира Укупно ФЕДЕРАЦИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Унско-сански кантон Кантон Посавски Тузлански кантон Зеничко-добојски кантон Босанскоподрињски кантон Средњобосански кантон Херцеговачконеретвански кантон Западно-херцеговачки кантон Кантон Сарајево Кантон Укупно: РЕПУБЛИКА СРПСКА Регија Приједор* Регија Бања Лука* Регија Добој* Регија Бијељина* Регија И. Сарајево* Регија Требиње* Укупно: БРЧКО ДИСТРИКТ БиХ Брчко Дистрикт БиХ Укупно за БиХ: *Региони су усаглашени са организацијом Инспектората Републике Српске **Приликом испитивања узорака на присуство карантинских нематода Globodera rostochiensis и G. pallida, Meloidogyne chitwoodi и Meloidogyne fallax треба обратити пажњу на евентуално присуство Ditylenchus destructor Thorne. Узорковање земље у циљу испитивања на присуство цистоликих кромпирових нематода може бити у јесен текуће године а подаци се могу користити за Програм у наредној години. Носиоци Програма су обавезни доставити Извјештаје за те узорке 15 дана послије објаве Програма за наредну годину. Ово узорковање и испитивање има за циљ да произвођачи кромпира могу користити овај налаз прије заснивања, односно пријаве сјеменске производње. 5. ИЗВРШИОЦИ ПОСЕБНОГ НАДЗОРА Преглед усјева домаћег сјеменског и меркантилног кромпира, преглед парадајза и пеларгоније, као и коровске биљке Solanum dulcamara (разводник, пасквица, горкослат), те преглед кртола у складиштима произвођача, узимање узорака и дијагностичко лабораторијска испитивања узетих узорака кромпира (властитих и инспекцијских), парадајза, пеларгоније, коровске биљке Solanum dulcamara, воде и земљишта вршиће овлаштене институције које ће добити овлаштења од Управе. Узимање узорака кромпира из увоза као и вршење прегледа и узорковање кромпира у складиштима прерађивача, односно у дистрибутивним центрима, вршиће фитосанитарни инспектори инспектората ентитета и Брчко дистрикта БиХ. Приликом прегледа и узимања узорака из увоза треба обратити пажњу на евентуално присуство Epitrix spp. посебно на пошиљкама кромпира гдје је земља поријекла Португала и Шпанија гдје је откривен овај штетни организам. У случају постојања очигледних симптома потребно је узети узорак и извршити лабораторијску анализу. 6. НОСИОЦИ НАДЗОРА Рјешењем Управе биће одређени носиоци надзора и објављени сви релеванти подаци о носиоцима надзора. 7. ЛАБОРАТОРИЈСКЕ АНАЛИЗЕ 7.1. Преглед броја узорака за испитивање латентне инфекције Преглед броја и распореда узорака за испитивање латентне инфекције са Ralstonia solanacearum, Clavibacter michiganensis ssp. sepedonicus разних категорија кромпира у појединим административним јединицама на цјелокупном подручју Босне и Херцеговине наведен је у Табели 1. и Табели 2. Преглед дистрибуције и броја узорака за лабораторијско испитивање на присуство карантинских нематода Globodera rostochiensis и G. pallida, Meloidogyne chitwoodi и Meloidogyne fallax у административним јединицама БиХ по кантонима и регијама наведен је у Табели Лабораторијске дијагностичке процедуре Лабораторијска испитивања узорака вршит ће се у складу са одредбама Правилника наведеним у преамбули овог Програма. Лабораторијски извјештаји, осим

119 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 119 резултата анализа, обавезно морају садржавати методе по којима је вршена детекција. 8. КАРТОГРАФСКИ ПРИКАЗ ПОСЕБНОГ НАДЗОРА На основу резултата провођења посебног надзора, узорковања и извјештаја из лабораторија биће израђена карта географске дисперзије прегледаних површина и локација узорковања надзираних карантинских штетних организама кромпира. Свака локација узорковања треба да је јасно приказана на карти Босне и Херцеговине и да показује мјесто одакле су узети узорци (напомена уз одговарајући систем за поновну идентификацију), уз обавезу кориштења GPS-a. 9. ЕВИДЕНТИРАЊЕ И ИЗВЈЕШТАВАЊЕ Сви извршиоци посебног надзора су обавезни доставити Управи извјештај о проведеном Програму посебног надзора у складу са роковима за реализацију појединих фаза. Сви извршиоци посебног надзора обавезни су благовремено извјештавати Управу и надлежне органе ентитета и Брчко дистрикта Босне и Херцеговине о посебним догађајима током провођења Програма, а посебно о свим случајевима откривања (детекције) штетних организама који су предмет посебног надзора. Извјештај о провођењу Програма на територији ентитета и Брчко дистрикта Босне и Херцеговине, извршиоци посебног надзора обавезни су доставити надлежним ентитетским министарствима за пољопривреду, односно Одјељењу за пољопривреду Владе Брчко дистрикта Босне и Херцеговине. Управа, ентитетска министарства надлежна за пољопривреду, Одјељење за пољопривреду Владе Брчко дистрикта БиХ и инспекторати ентитета и Брчко дистрикта Босне и Херцеговине сачиниће заједно финални годишњи извјештај. Финални годишњи Извјештај о провођењу Програма посебног надзора Управа ће прослиједити Савјету министара Босне и Херцеговине на разматрање и усвајање. Након усвајања овог Извјештаја Управа ће о истом обавијестити ентитетска министарстава надлежна за пољопривреду, Одјељење за пољопривреду Владе Брчко дистрикта БиХ и инспекторате ентитета и Брчко дистрикта БиХ. 10. ФИНАНСИРАЊЕ Провођење Програма посебног надзора финансира се из буџета ентитета и Брчко Дистрикта БиХ. 11. ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ Само у случају постојања сумње на присуство (инфекција/инфестација) штетним организмима Synchytrium endobioticum узрочника болести рака кромпира, Potato spindle tuber viroid, вретенасте кртоле кромпира и Ditylenchus destructor Thorne, носиоци надзора предлажу измјену и допуну програму у том дијелу. Измјене и допуне ће бити донешене по истој процедури као и Програм. Број узорака који је предвиђен програмом надзора не може се мијењати из једне фазе у другу. 12. ПРИЛОЗИ Упутство о обављању фитосанитарног прегледа ускладиштеног меркантилног кромпира (Прилог I) Ток визуелног прегледа (Прилог II) Шема за формирање узорака по лоту/серији (Прилог III) Записник за програм надзора меркантилног кромпира Прилог IV) Табела 1. Образац записника за фитосанитарни преглед (Прилог V) Табела 2. - Образац евиденције (за сваки карантински штетни организам посебно у кромпиру) (Прилог VI) Табела 3. - Образац евиденције о контролисаним произвођачима (Прилог VII) Табела 4. - Образац евиденције о контроли у дистрибутивним центрима (контролисани) (Прилог VIII) Број УЗЗБ / марта године Сарајево Директор Раденко Радовић, с. р. ПРИЛОГ I УПУТСТВО О ОБАВЉАЊУ ФИТОСАНИТАРНОГ ПРЕГЛЕДА УСКЛАДИШТЕНОГ МЕРКАНТИЛНОГ КРОМПИРА IV и V ФАЗА ПОСЕБНОГ НАДЗОРА КРОМПИРА Све овлаштене институције у поступку фитосанитарног прегледа меркантилног кромпира у складиштима произвођача на подручју свог дјеловања, као и фитосанитарни инспектори у дистрибутивним центрима, дужни су проводити слиједеће активности: 1. Визуелни преглед а) Начин прегледа - визуелни преглед кртола кромпира на присуство карактеристичних симптома карантинских штетних организама кромпира се обавља на слиједећи начин: 1) ток прегледа - опис тока прегледа наведен је у Прилогу II; 2) шема за формирање узорка меркантилног кромпира на присуство карантинских штетних организама је наведена у Прилогу III. б) Јединица прегледа у магацину и дистрибутивном центру је лот. ц) Записник из Прилога IV се односи на магацин и обиљежава се вашим бројем. Табела 1. (Прилог V) која је саставни дио записника се попуњава за сваки преглед лота појединачно и свака има свој подброј. Нпр. записник се обиљежава бројем 10, уколико и у магацину има 10 лотова, мора имати и 10 табела које су саставни дио записника и свака мора бити обиљежена подбројем од 1 до 10. д) Начин попуњавања Табеле 1. (Прилог V). Колона визуелни преглед и пресијецање кртола се увијек попуњава са - да. Колона узорковање за лабораторијску анализу се попуњава на слиједећи начин: 1) не - уколико није било карактеристичних симптома; 2) да - уколико је било карактеристичних симптома и то само за онај штетни организам на који се симптоми односе (број извјештаја лабораторије уписује се само за тај штетни организам), и 3) да - за R. solanacearum и C. m. ssp. sepedonicus у табели уколико се узоркује на присуство латентне инфекције. У случају узорковања на присуство латентне инфекције, то се додаје и у напомени. е) Вријеме прегледа: - октобар; ф) Мјесто прегледа: 1) Складиште произвођача меркантилног кромпира (овлаштене институције);

120 Број 26 - Страна 120 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, ) Дистрибутивни центри (фитосанитарни инспектори); г) Предмет прегледа: При фитосанитарном прегледу прати се присуство карактеристичних симптома које проузрокују слиједећи карантински штетни организми: 1) Фитопатогене бактерије: Ralstonia solanacearum и Clavibacter michiganensis ssp. sepedonicus. 2) Нематоде: Globodera rostochiensis (Woll.) и Globodera pallida (Stone) Meloidogyne chitwood и Meloidogyne fallax 3) Фитопатогена гљива Synchytrium endobioticum и вироид Potato spindle tuber viroid 2. Евиденције за базу података Након завршетка Програма посебног надзора попуњене табеле у електронској форми је потребно доставити Управи, на е-маил: upravabihzzb@bih.net.ba Рок за завршетак наведених послова је 30. новембар године. 3. Лабораторијска анализа а) Лабораторијска анализа меркантилног кромпира у случају сумње на присуство карантинских штетних организама: 1) У случају сумње на присуство карантинских штетних организама формирати узорак од кртола са симптомима, који се просљеђује у овлаштену лабораторију на анализу. б) Лабораторијска анализа меркантилног кромпира на присуство латентне инфекције карантинских бактерија Ralstonia solanacearum, Clavibacter michiganensis ssp. sepedonicus према плану програма посебног надзора: 2) Обавезно узорковање и лабораторијска анализа 200 кртола на присуство латентних инфекција карантинских бактерија. ц) Лабораторијска анализа у случају сумње на присуство карантинских нематода: 3) У случају сумње на присуство карантинских нематода потребно је формирати узорак од кртола са симптомима који се просљеђује на анализу у овлаштену лабораторију ПРИЛОГ II ТОК ВИЗУЕЛНОГ ПРЕГЛЕДА 1. Узети кртоле на начин прописан у Прилогу III. 2. Формирати узорак од 200 кртола. Напомена: Приликом узимања узорка руководити се првенствено узимањем кртола са карактеристичним симптомима уз допуну до потребног броја (200) са кртолама без симптома. 3. Извршити визуелни преглед сваког узорка од 200 кртола на присуство симптома карантинских штетних организама, те издвојити све кртоле са симптомима. 4. Пресијецање кртола: Све кртоле са симптомима за које се сумња да имају симптоме болести у унутрашњем дијелу кртоле треба пресјећи. Уколико таквих кртола нема потребно је пресијецати кртоле без симптома до броја од 200 кртола. 5. У случају утврђивања карактеристичних симптома карантинских штетних организама потребно је хитно обавијестити надлежног фитосанитарног инспектора, који ће формирати узорак од кртола с карактеристичним симптомима и осигурати њихов транспорт до овлаштене лабораторије.

121 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 121 ПРИЛОГ III ШЕМА ЗА ФОРМИРАЊЕ УЗОРКА ПО ЛОТУ/СОРТИ КРОМПИРА Таб. 1. Кромпир у врећама Вреће Количина кромпира Број врећа из којих се узима узорак Број кртола у узорку 30 kg 50 kg До 1000 kg (1 t) До 5000 kg (5 t) До kg (20 t) До 50 t од 50 kg (или 7 од 30 kg) t в/10 t (5-20 врећа) 200 Преко 200 t - - 1в/10 t преко 20 врећа 200 Таб. 2. Кромпир у кутијама или палетама Количина Паковање кутија/палете Број кртола у узорку Број кртола које је потребно узети по паковању кутија/ До 1000 kg (1 t) До 5000 kg (5 t) До kg (20 t) До 50 t t Преко 200 t /бр.кутија Таб. 3. Кромпир у ринфузи Количина Ринфуз по одјељењима Број кртола Број кртола које је потребно узети по једној прегради До 1000 kg (1 t) 1000 kg /бр.преграда До 5000 kg (5 t) 5000 kg / бр.преграда До kg (20 t) kg / бр.преграда До 50 t 50 t / бр.преграда t t / бр.преграда Преко 200 t >200 t / бр.преграда Узорак се састоји од 200 кртола узетих из наведеног броја врећа, кутија или палета (Таб. 1. и 2.) или се узима са различитих мјеста у преградама уколико је кромпир у ринфузи (Таб. 3.). 200

122 Број 26 - Страна 122 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

123 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 123

124 Број 26 - Страна 124 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

125 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 125

126 Број 26 - Страна 126 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

127 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 127

128 Број 26 - Страна 128 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, Na osnovu člana 86. stav (2) Zakona o zaštiti zdravlja bilja ("Službeni glasnik BiH", 23/03), člana 61. stav (2) Zakona o upravi (" Službeni glasnik BiH", br. 32/02 i 102/09), člana 5. stav (1) Pravilnika o mjerama za sprječavanje širenja i kontrole krompirovih cistolikih nematoda ("Službeni glasnik BiH", broj 98/12), člana 3. stav (1) tačka a) Pravilnika o provođenju sistemske kontrole i preduzimanju mjera u cilju sprječavanja unošenja, širenja i kontrole smeđe truleži krompira i bakterijalnog uvenuća na krompiru i paradajzu prouzrokovanih bakterijom Ralstonia solanacearum (Smith) Yabuuchi et al. ("Službeni glasnik BiH", broj 90/09), člana 3. stav (1) Pravilnika o provođenju sistemske kontrole i preduzimanju mjera u cilju sprječavanja unošenja, širenja i kontrole prstenaste truleži krtola krompira koju uzrokuje bakterija Clavibacter michiganensis (Smith) Davis et al. ssp. sepedonicus (Spieckermann et Kotthoff) Davis et al. ("Službeni glasnik BiH", broj 90/09), i člana 5. Pravilnika o mjerama za sprječavanje unošenja i širenja uzročnika bolesti vretenaste krtole krompira - Potato spindle tuber viroid ("Službeni glasnik BiH", broj 30/13), Uprava Bosne i Hercegovine za zaštitu zdravlja bilja, u saradnji sa nadležnim organima entiteta i Brčko distrikta Bosne i Hercegovine, donosi PROGRAM POSEBNOG NADZORA (SISTEMSKE KONTROLE) KARANTINSKIH ŠTETNIH ORGANIZAMA NA KROMPIRU U BOSNI I HERCEGOVINI ZA GODINU 1. UVOD Jedna od obaveza Uprave Bosne i Hercegovine za zaštitu zdravlja bilja (u daljem tekstu: Uprava), kao nacionalnog tijela za zaštitu zdravlja bilja, je provođenje posebnog nadzora pod kojim se podrazumijeva sistematsko prikupljanje i čuvanje podataka o prisutnosti štetnih organizama, a uključuje inspekcijske preglede, praćenje zdravstvenog stanja bilja i sistematsko istraživanje nad zaraženim, ugroženim i nezaraženim područjima. Ova obaveza proističe iz Zakona o zaštiti zdravlja bilja ("Službeni glasnik BiH", broj 23/03) (u daljnjem tekstu: Zakon), Pravilnika o listama štetnih organizama, listama bilja, biljnih proizvoda i reguliranih objekata ("Službeni glasnik BiH", broj 48/13), Pravilnika koji regulišu zdravlje krompira (koji su navedeni u preambuli ovog Programa), kao i Međunarodne konvencije o zaštiti bilja. Bosna i Hercegovina je u svoje fitosanitarno zakonodavstvo ugradila odredbe iz direktiva i odluka EU kojima se propisuje obaveza praćenja određenih štetnih organizama na krompiru, način njihova praćenja, kao i provedba određenih fitosanitarnih mjera. Uvažavajući pomenute obaveze, a prije svega radi zaštite domaće poljoprivredne proizvodnje, od godine u kontinuitetu se provodi poseban nadzor nad određenim štetnim organizmima na krompiru, a na osnovu odobrenih godišnjih programa. 2. CILJEVI POSEBNOG NADZORA Posebаn nadzor se provodi s ciljem utvrđivanja prisustva, odnosno odsustva (detekcije) karantinskih štetnih organizama na krompiru na mjestima ulaska pošiljki krompira, koje se uvoze u BiH, te na mjestima proizvodnje sjemenskog i merkantilnog krompira, distributivnim centrima i mjestima skladištenja. U osiguranju postizanja postavljenog cilja, posebnim nadzorom, istražit će se šire područje, odnosno lokaliteti, na kojima se u BiH uzgaja krompir, kako bi se odredio status istraživanog područja u odnosu na ciljane organizme, te utvrdila moguća putanja njihovog ulaska i/ili širenja u BiH. Bitan cilj posebnog nadzora je i ispunjavanje fitosanitarnih uslova za proizvodnju, premještanje i posebno izvoz krompira. 3. MJESTO I PREDMET NADZORA Poseban nadzor, radi detekcije karantinskih štetnih organizama merkantilnog i sjemenskog krompira, provodiće se na cijeloj teritoriji BiH.Posebni nadzor i provođenje mjera provodit će nadležni organi entiteta i Brčko distrikta Bosne i Hercegovine u koordinaciji i saradnji s Upravom i druge institucije koje ovlasti Uprava. Odabir odgovarajućih lokacija vršit će se na osnovu biologije ciljanih štetnih organizama, klimatske pogodnosti za njihov razvoj, geografske distribucije i veličine komercijalnih proizvodnih područja krompira kao glavne biljke domaćina i zastupljenih sorti. Vrijeme vršenja nadzora odredit će se na osnovu životnih ciklusa ciljanih štetnih organizama, njihove biologije i fenologije biljaka domaćina. Posebnim nadzorom, osim krompira, obuhvatit će se i druge biljke domaćini (gajene i samonikle), te zemljište na kojem se proizvode i voda koja se koristi za navodnjavanje. Ostale biljke domaćini bit će obuhvaćene nadzorom, postupkom uzorkovanja ili ukoliko se prilikom vršenja pregleda uoče simptomi koji upućuju na moguću zarazu ciljanim štetnim organizmima. 4. PODRUČJE I METOD RADA Područje rada su mjesta ulaska, proizvodnje i distribucije krompira u BiH. Nadzorom će biti obuhvaćena mjesta ulaska pošiljki krompira na graničnim prijelazima, kao mogućeg puta unošenja karantinskih štetnih organizama u BiH, kao i mjesta na kojima se krompir uzgaja (zemlja i usjevi za proizvodnju sjemenskog i merkantilnog krompira) i prostori u kojima se dorađuje, čuva i skladišti. Poseban nadzor nad prisustvom karantinskih štetnih organizama u sjemenskom i merkantilnom krompiru odvija se u fazama: I Faza - Uzorkovanje zemlje u cilju ispitivanja na prisustvo cistolikih krompirovih nematoda nakon vađenja krtola krompira, a prije zasnivanja sjemenske proizvodnje krompira II Faza - Pregled krompira u vegetaciji (od početka juna) III Faza - Pregled krtola krompira prilikom vađenja (maj - oktobar) IV Faza - Pregled krtola krompira u magacinima proizvođača (oktobar) V Faza - Pregled krtola krompira u distributivnim centrima i zbirnim magacinima prerađivača (oktobar). Planirani broj i geografski raspored za uzimanje zvaničnih uzoraka za laboratorijsko ispitivanje latentne infekcije fitopatogenim bakterijama Ralstonia solanacearum, Clavibacter michiganensis ssp. sepedonicus u domaćem sjemenskom i merkantilnom krompiru u pojedinačnim administrativnim jedinicama BiH dat je u Tabeli 1., dok je planirani broj i geografski raspored vizuelnih pregleda, kao i uzimanje zvaničnih uzoraka za laboratorijsko ispitivanje latentnih infekcija s prethodno navedenim karantinskim štetnim organizmima u domaćem sjemenskom i merkantilnom krompiru u pojedinačnim administrativnim jedinicama BiH po kantonima i regijama dat u Tabeli 2. U oviru vizuelnih pregleda na prisustvo latentne infekcije fitopatogenim bakterijama Ralstonia solanacearum i Clavibacter michiganensis ssp. sepedonicus, vrši se i vizuelni pregled na prisustvo simptoma infekcije fitopatogenom gljivom Synchytrium endobioticum uzročnika bolesti raka krompira i Potato spindle tuber viroid, vretenaste krtole krompira. Samo u slučaju postojanja sumnje na zarazu fitopatogenom gljivom Synchytrium endobioticum i Potato spindle tuber viroid potrebno je uzeti uzorak i izvršiti laboratorijsku analizu.

129 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 129 Tab. 1. Distribucija broja zvaničnih uzoraka za laboratorijsko ispitivanje latentne infekcije Ralstonia solanacearum, Clavibacter michiganensis ssp. sepedonicus raznih kategorija krompira kao i vode i korovske biljke Solanum dulcamara u pojedinim administrativnim jedinicama Uzorci FBiH R. Srpska Brčko Distrikt Uvezeni sjemenski krompir Uvezeni merkantilni krompir Domaći sjemenski krompir Domaći rani merkantilni krompir Domaći ostali merkantilni krompir Domaći ostali merkantilni krompir distributivni centri i prodajna mjesta Voda, otpadne vode i korov Solanum dulcamara* Ukupni broj uzoraka Ukupno: Ukupni broj uzoraka: *od planiranog ukupnog broja uzoraka obavezno je uzeti najmanje po 2 uzorka otpadnih voda u prerađivačkim centrima u različitim vremenskim intervalima u skladu sa procjenom rizika na osnovu dinamike uvoza krompira u te prerađivačke kapacitete Tab. 2. Pregled distribucije i broja uzoraka za vizuelni pregled i laboratorijsko ispitivanje prisustva latentne infekcije Ralstonia solanacearum, Clavibacter michiganensis ssp. sepedonicus u domaćem sjemenskom i merkantilnom krompiru u pojedinačnim administrativnim jedinicama BiH po kantonima i regijama** Regije/Kanton Samo vizuelni pregled (broj) Pregled sa uzorkovanjem radi testiranja latentne infekcije (broj) Uzorkovanje u skladištima proizvođača/trapovi (broj) FEDERACIJA BOSNE I HERCEGOVINE Ukupno Unsko-sanski kanton Kanton Posavski Tuzlanski kanton Zeničko-dobojski kanton Bosanskopodrinjski kanton Srednjobosanski kanton Hercegovačkoneretvanski kanton Zapadnohercegovački kanton Kanton Sarajevo Kanton Ukupno: REPUBLIKA SRPSKA Regija Prijedor* Regija Banja Luka* Regija Doboj* Regija Bijeljina* Regija I. Sarajevo* Regija Trebinje* Ukupno: BRČKO DISTRIKT BiH Brčko Distrikt BiH Ukupno za BiH: *Regioni su usaglašeni s organizacijom Inspektorata Republike Srpske **Pri vršenju vizuelnih pregleda kod proizvođača merkantilnog krompira obavezno je slijediti princip od najvećih proizvođača prema manjim proizvođačima na tom području (kanton /region)(1ha i više) Paradajz i pelargonija Kao domaćini fitopatogene bakterije Ralstonia solanacearum i paradajz i pelargonija su uključene u mjere posebnog nadzora prisustva bakterije Ralstonia solanacearum u okviru nadzora drugih karantinskih štetnih organizama. Ako provjera na prisustvo bakterije Ralstonia solanacearum nije pokazala ništa sumnjivo, ovaj nalaz također ulazi u finalni izvještaj. Vizuelni pregled paradajza se vrši i na prisustvo Potato spindle tuber viroid, a samo u slučaju postojanja sumnje na zarazu potrebno je uzeti uzorak i izvršiti laboratorijsku analizu. Broj vizuelnih pregleda kod usjeva u proizvodnji paradajza i u proizvodnji presadnica je 24 u Republici Srpskoj, 24 u Federaciji BiH i 2 u Brčko distriktu BiH. U slučaju postojanja simptoma bolesti uzimaju se uzorci i šalju na laboratorijska ispitivanja mogućeg prisustva Ralstonia solanacearum i Potato spindle tuber viroid Voda i korov Solanum dulcamara (razvodnik, paskvica, gorkoslat) Uzorkovanje otpadnih voda u prerađivačkoj industriji krompira ili u vodotocima u blizini proizvodnih parcela krompira radi laboratorijskog pregleda na prisustvo Ralstonia solanacearum vrše predstavnici ovlaštenih institucija u skadu sa planom navedenim u Tabeli 1. Uzorci vode trebaju biti uzeti na mjestima gdje se ta voda skuplja, a treba uzeti i uzorak otpada (zemlje) u kontejneru u koji se odlaže otpad. Uzima se i uzorak tla u ekonomskom dvorištu prerađivačkog objekta. Prikupljeni uzorci vode i korova Solanum dulcamara (razvodnik, paskvica, gorkoslat) će se u laboratoriji testirati na prisustvo bakterije Ralstonia solanacearum. Prilikom uzimanja uzoraka treba biti posebno oprezan u pogledu mogućeg nalaza korovske biljke Solanum dulcamara (razvodnik, paskvica, gorkoslat). U slučaju nalaza ovih biljaka uzima se uzorak za ispitivanje latentne infekcije bakterijom Ralstonia solanacearum. Vrijeme pregleda: druga polovina avgusta (savjetuje se da se u slučaju potrebe uzorkovanje ponovi nakon dvije sedmice) Analiza zemljišta na kojem je uzgajan krompir i druge biljne vrste na prisustvo karantinskih nematoda Globodera rostochiensis i G. pallida, Meloidogyne chitwoodi i Meloidogyne fallax Pri poduzimanju mjera posebnog nadzora nad prisustvom karantinskih nematoda Globodera rostochiensis i G. pallida, Meloidogyne chitwoodi i Meloidogyne fallax, predstavnici ovlaštenih institucija će izvršiti uzorkovanje i analizu zemljišta na kojem je uzgajan krompir i druge biljne vrste. Pri opisu mjesta uzimanja uzoraka (koji navodimo u zapisniku o uzimanju uzoraka i prijavi uzoraka) potrebno je što detaljnije opisati mjesto uzorkovanja sa obaveznim unošenjem GPS pozicije.

130 Број 26 - Страна 130 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, Tab.3. Pregled distribucije i broja uzoraka za laboratorijsko ispitivanje na prisustvo karantinskih nematoda Globodera rostochiensis i G. pallida, Meloidogyne chitwoodi i Meloidogyne fallax u administrativnim jedinicama BiH po kantonima i regijama** Regije/Kanton Parcele sa merkantilnim krompirom Parcele sa sjemenskim krompirom Bilje iz Priloga I Pravilnika o mjerama za sprječavanje širenja i kontrole krompirovih cistolikih nematoda Sistematska uzorkovanja Uzorci iz pakirnica i iz distribucije krompira Uvoz krompira Ukupno FEDERACIJA BOSNE I HERCEGOVINE Unsko-sanski kanton Kanton Posavski Tuzlanski kanton Zeničko-dobojski kanton Bosanskopodrinjski kanton Srednjobosanski kanton Hercegovačkoneretvanski kanton Zapadnohercegovački kanton Kanton Sarajevo Kanton Ukupno: REPUBLIKA SRPSKA Regija Prijedor* Regija Banja Luka* Regija Doboj* Regija Bijeljina* Regija I. Sarajevo* Regija Trebinje* Ukupno: BRČKO DISTRIKT BiH Brčko Distrikt BiH Ukupno za BiH: *Regioni su usaglašeni sa organizacijom Inspektorata Republike Srpske **Prilikom ispitivanja uzoraka na prisustvo karantinskih nematoda Globodera rostochiensis i G. pallida, Meloidogyne chitwoodi i Meloidogyne fallax treba obratiti pažnju na eventualno prisustvo Ditylenchus destructor Thorne. Uzorkovanje zemlje u cilju ispitivanja na prisustvo cistolikih krompirovih nematoda može biti u jesen tekuće godine, a podaci se mogu koristiti za Program u narednoj godini. Nosioci Programa su obavezni dostaviti Izvještaje za te uzorke 15 dana poslije objave Programa za narednu godinu. Ovo uzorkovanje i ispitivanje ima za cilj da proizvođači krompira mogu koristiti ovaj nalaz prije zasnivanja, odnosno prijave sjemenske proizvodnje. 5. IZVRŠITELJI POSEBNOG NADZORA Pregled usjeva domaćeg sjemenskog i merkantilnog krompira, pregled paradajza i pelargonije, kao i korovske biljke Solanum dulcamara (razvodnik, paskvica, gorkoslat), te pregled krtola u skladištima proizvođača, uzimanje uzoraka i dijagnostičko laboratorijska ispitivanja uzetih uzoraka krompira (vlastitih i inspekcijskih), paradajza, pelargonije, korovske biljke Solanum dulcamara vode i zemljišta vršit će ovlaštene institucije koje će dobiti ovlaštenja od Uprave. Uzimanje uzoraka krompira iz uvoza kao i vršenje pregleda i uzorkovanje krompira u skladištima prerađivača, odnosno u distributivnim centrima, vršit će fitosanitarni inspektori inspektorata entiteta i Brčko distrikta BiH. Prilikom pregleda i uzimanja uzoraka iz uvoza treba obratiti pažnju na eventualno prisustvo Epitrix spp. posebno na pošiljkama krompira gdje je zemlja porijekla Portugala i Španija gdje je otkriven ovaj štetni organizam. U slučaju postojanja očiglednih simptoma potrebno je uzeti uzorak i izvršiti laboratorijsku analizu. 6. NOSITELJI NADZORA Rješenjem Uprave bit će određeni nositelji nadzora i objavljeni svi relevanti podaci o nositeljima nadzora. 7. LABORATORIJSKE ANALIZE 7.1. Pregled broja uzoraka za ispitivanje latentne infekcije Pregled broja i rasporeda uzoraka za ispitivanje latentne infekcije sa Ralstonia solanacearum, Clavibacter michiganensis ssp. sepedonicus raznih kategorija krompira u pojedinim administrativnim jedinicama na cjelokupnom području Bosne i Hercegovine naveden je u Tabeli 1. i Tabeli 2. Pregled distribucije i broja uzoraka za laboratorijsko ispitivanje na prisustvo karantinskih nematoda Globodera rostochiensis i G. pallida, Meloidogyne chitwoodi i Meloidogyne fallax u administrativnim jedinicama BiH po kantonima i regijama naveden je u Tabeli 3.

131 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна Laboratorijske dijagnostičke procedure Laboratorijska ispitivanja uzoraka vršit će se u skladu sa odredbama Pravilnika navedenim u preambuli ovog Programa. Laboratorijski izvještaji, osim rezultata analiza, obavezno moraju sadržavati metode po kojima je vršena detekcija. 8. KARTOGRAFSKI PRIKAZ POSEBNOG NADZORA Na osnovu rezultata provođenja posebnog nadzora, uzorkovanja i izvještaja iz laboratorija bit će izrađena karta geografske disperzije pregledanih površina i lokacija uzorkovanja nadziranih karantinskih štetnih organizama krompira. Svaka lokacija uzorkovanja treba da je jasno prikazana na karti Bosne i Hercegovine i da pokazuje mjesto odakle su uzeti uzorci (napomena uz odgovarajući sistem za ponovnu identifikaciju), uz obavezu korištenja GPS-a. 9. EVIDENTIRANJE I IZVJEŠTAVANJE Svi izvršioci posebnog nadzora su obavezni dostaviti Upravi izvještaj o provedenom Programu posebnog nadzora u skladu sa rokovima za realizaciju pojedinih faza. Svi izvršioci posebnog nadzora obаvezni su blagovremeno izvještavati Upravu i nadležne organe entiteta i Brčko distrikta Bosne i Hercegovine o posebnim događajima tokom provođenja Programa a posebno o svim slučajevima otkrivanja (detekcije) štetnih organizama koji su predmet posebnog nadzora. Izvještaj o provođenju Programa na teritoriji entiteta i Brčko distrikta Bosne i Hercegovine, izvršioci posebnog nadzora obаvezni su dostaviti nadležnim entitetskim ministarstvima za poljoprivredu, odnosno Оdjelu za poljoprivredu Vlade Brčko distrikta Bosne i Hercegovine. Uprava, entitetska ministarstva nadležna za poljoprivredu, Odjel za poljoprivredu Vlade Brčko distrikta BiH i inspektorati entiteta i Brčko distrikta Bosne i Hercegovine sačinit će zajedno finalni godišnji izvještaj. Finalni godišnji Izvještaj o provođenju Programa posebnog nadzora Uprava će proslijediti Vijeću ministara Bosne i Hercegovine na razmatranje i usvajanje. Nakon usvajanja ovog Izvještaja Uprava će o istom obavijestiti entitetska ministarstava nadležna za poljoprivredu, Odjel za poljoprivredu Vlade Brčko distrikta BiH i inspektorate entiteta i Brčko distrikta BiH. 10. FINANSIRANJE Provođenje Programa posebnog nadzora finansira se iz budžeta entiteta i Brčko Distrikta BiH. 11. POSEBNE ODREDBE Samo u slučaju postojanja sumnje na prisustvo (infekcija/infestacija) štetnim organizmima Synchytrium endobioticum uzročnika bolesti raka krompira, Potato spindle tuber viroid, vretenaste krtole krompira i Ditylenchus destructor Thorne, nosioci nadzora predlažu izmjenu i dopunu programu u tom dijelu. Izmjene i dopune će biti donešene po istoj proceduri kao i Program. Broj uzoraka koji je predviđen programom nadzora ne može se mijenjati iz jedne faze u drugu. 12. PRILOZI Uputa o obavljanju fitosanitarnog pregleda uskladištenog merkantilnog krompira (Prilog I) Tok vizuelnog pregleda (Prilog II) Šema za formiranje uzoraka po lotu/seriji (Prilog III) Zapisnik za program nadzora merkantilnog krompira (Prilog IV) Tabela 1. Obrazac zapisnika za fitosanitarni pregled (Prilog V) Tabela 2. - Obrazac evidencije (za svaki karantinski štetni organizam posebno u krompiru) (Prilog VI) Tabela 3. - Obrazac evidencije o kontroliranim proizvođačima (Prilog VII) Tabela 4. - Obrazac evidencije o kontroli u distributivnim centrima (kontrolirani) (Prilog VIII) Broj UZZB / marta godine Sarajevo Direktor Radenko Radović, s. r. PRILOG I UPUTA O OBAVLJANJU FITOSANITARNOG PREGLEDA USKLADIŠTENOG MERKANTILNOG KROMPIRA IV i V FAZA POSEBNOG NADZORA KROMPIRA Sve ovlaštene institucije u postupku fitosanitarnog pregleda merkantilnog krompira u skladištima proizvođača na području svog djelovanja, kao i fitosanitarni inspektori u distributivnim centrima, dužni su provoditi slijedeće aktivnosti: 1. Vizuelni pregled a) Način pregleda - vizuelni pregled krtola krompira na prisustvo karakterističnih simptoma karantinski štetnih organizama krompira se obavlja na slijedeći način: i) tok pregleda - opis toka pregleda naveden je u Prilogu II; ii) šema za formiranje uzorka merkantilnog krompira na prisustvo karantinski štetnih organizama je navedena u Prilogu III. b) Jedinica pregleda u magacinu i distributivnom centru je lot. c) Zapisnik iz Priloga IV se odnosi na magacin i obilježava se vašim brojem. Tabela 1.( Prilog V) koja je sastavni dio zapisnika se popunjava za svaki pregled lota pojedinačno i svaka ima svoj podbroj. Npr. zapisnik se obilježava brojem 10, ukoliko i u magacinu ima 10 lotova, mora imati i 10 tabela koje su sastavni dio zapisnika i svaka mora biti obilježena podbrojem od 1 do 10. d) Način popunjavanja Tabele 1.( Prilog V). Kolona vizuelni pregled i presijecanje krtola se uvijek popunjava sa - da. Kolona uzorkovanje za laboratorijsku analizu se popunjava na slijedeći način: i) ne - ukoliko nije bilo karakterističnih simptoma; ii) da - ukoliko je bilo karakterističnih simptoma i to samo za onaj štetni organizam na koji se simptomi odnose (broj izvještaja laboratorije upisuje se samo za taj štetni organizam), i iii) da - za R. solanacearum i C. m. ssp. sepedonicus u tabeli ukoliko se uzorkuje na prisustvo latentne infekcije. U slučaju uzorkovanja na prisustvo latentne infekcije, to se dodaje i u napomeni. e) Vrijeme pregleda: - oktobar; f) Mjesto pregleda: i) Skladište proizvođača merkantilnog krompira (ovlaštene institucije); ii) Distributivni centri (fitosanitarni inspektori); g) Predmet pregleda: Pri fitosanitarnom pregledu prati se prisustvo karakterističnih simptoma koje prouzrokuju slijedeći karantinski štetni organizmi: i) Fitopatogene bakterije: Ralstonia solanacearum i Clavibacter michiganensis ssp. sepedonicus. ii) Nematode: Globodera rostochiensis (Woll.) i Globodera pallida (Stone) Meloidogyne chitwoodi i Meloidogyne fallax iii) Fitopatogena gljiva Synchytrium endobioticum i viroid Potato spindle tuber viroid

132 Број 26 - Страна 132 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, Evidencije za bazu podataka Nakon završetka Programa posebnog nadzora popunjene tabele u elektronskoj formi je potrebno dostaviti Upravi, na e- mail: upravabihzzb@bih.net.ba Rok za završetak navedenih poslova je 30. novembar godine. 3. Laboratorijska analiza a) Laboratorijska analiza merkantilnog krompira u slučaju sumnje na prisustvo karantinskih štetnih organizama: i) U slučaju sumnje na prisustvo karantinskih štetnih organizama formirati uzorak od krtola sa simptomima, koji se prosljeđuje u ovlaštenu laboratoriju na analizu. b) Laboratorijska analiza merkantilnog krompira na prisustvo latentne infekcije karantinskih bakterija Ralstonia solanacearum, Clavibacter michiganensis ssp. sepedonicus prema planu programa posebnog nadzora: i) Obavezno uzorkovanje i laboratorijska analiza 200 krtola na prisustvo latentnih infekcija karantinskih bakterija. c) Laboratorijska analiza u slučaju sumnje na prisustvo karantinskih nematoda: i) U slučaju sumnje na prisustvo karantinskih nematoda potrebno je formirati uzorak od krtola sa simptomima koji se prosljeđuje na analizu u ovlaštenu laboratoriju. PRILOG II TOK VIZUELNOG PREGLEDA 1. Uzeti krtole na način propisan u Prilogu III. 2. Formirati uzorak od 200 krtola. - Napomena: Prilikom uzimanja uzorka rukovoditi se prvenstveno uzimanjem krtola sa karakterističnim simptomima uz dopunu do potrebnog broja (200) sa krtolama bez simptoma. 3. Izvršiti vizuelni pregled svakog uzorka od 200 krtola na prisustvo simptoma karantinskih štetnih organizama, te izdvojiti sve krtole sa simptomima. 4. Presijecanje krtola: Sve krtole sa simptomima za koje se sumnja da imaju simptome bolesti u unutrašnjem dijelu krtole treba presjeći. Ukoliko takvih krtola nema potrebno je presijecati krtole bez simptoma do broja od 200 krtola. 5. U slučaju utvrđivanja karakterističnih simptoma karantinskih štetnih organizama potrebno je hitno obavjestiti nadležnog fitosanitarnog inspektora, koji će formirati uzorak od krtola s karakterističnim simptomima i osigurati njihov transport do ovlaštene laboratorije. PRILOG III ŠEMA ZA FORMIRANJE UZORKA PO LOTU/SORTI KROMPIRA Tab. 1. Krompir u vrećama Količina krompira Vreće Broj vreća iz kojih se uzima uzorak Broj krtola u uzorku 30 kg 50 kg Do 1000 kg (1 t) Do 5000 kg (5 t) Do kg (20 t) Do 50 t t Preko 200 t od 50 kg (ili 7 od 30 kg) 1v/10 t (5-20 vreća) 1v/10 t preko 20 vreća Tab. 2. Krompir u kutijama ili paletama Količina Pakovanje/kutija ili paleta Broj krtola u uzorku Broj krtola koje je potrebno uzeti po pakovanju kutija/paleta Do 1000 kg (1 t) Do 5000 kg (5 t) Do kg (20 t) Do 50 t t Preko 200 t /br. kutija Tab. 3. Krompir u rinfuzi Količina Rinfuz po odjelima Broj krtola Broj krtola koje je potrebno uzeti po jednoj pregradi Do 1000 kg (1 t) 1000 kg /br. pregrada Do 5000 kg (5 t) 5000 kg /br. pregrada Do kg (20 t) kg /br. pregrada Do 50 t 50 t /br. pregrada t t /br. pregrada Preko 200 t >200 t /br. pregrada Uzorak se sastoji od 200 krtola uzetih iz navedenog broja vreća, kutija ili paleta (Tab. 1. i 2.) ili se uzima sa različitih mjesta u pregradama ukoliko je krompir u rinfuzi (Tab. 3.)

133 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 133

134 Број 26 - Страна 134 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

135 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 135

136 Број 26 - Страна 136 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

137 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 137

138 Број 26 - Страна 138 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

139 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 139 Na temelju članka 86. stav (2) Zakona o zaštiti zdravlja bilja ("Službeni glasnik BiH", 23/03), članka 61. stavak (2) Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", br. 32/02 i 102/09), članka 5. stavak (1) Pravilnika o mjerama za sprječavanje širenja i kontrole krumpirovih cistolikih nematoda ("Službeni glasnik BiH", broj 98/12), članka 3. stavak (1) točka a) Pravilnika o provođenju sustavne kontrole i poduzimanju mjera u cilju sprječavanja unošenja, širenja i kontrole smeđe truleži krumpira i bakterijalnog uvenuća na krumpiru i rajčici prouzrokovanih bakterijom Ralstonia solanacearum (Smith) Yabuuchi et al. ("Službeni glasnik BiH", broj 90/09), članka 3. stavak (1) Pravilnika o provođenju sustavne kontrole i preduzimanju mjera u cilju sprječavanja unošenja, širenja i kontrole prstenaste truleži gomolja krumpira koju uzrokuje bakterija Clavibacter michiganensis (Smith) Davis et al. ssp. sepedonicus (Spieckermann et Kotthoff) Davis et al. ("Službeni glasnik BiH", broj 90/09), i članka 5. Pravilnika o mjerama za sprječavanje unošenja i širenja uzročnika bolesti vretenastog gomolja krumpira - Potato spindle tuber viroid ("Službeni glasnik BiH", broj 30/13), Uprava Bosne i Hercegovine za zaštitu zdravlja bilja, u suradnji sa nadležnim organima entiteta i Brčko distrikta Bosne i Hercegovine, donosi PROGRAM POSEBNOG NADZORA (SUSTAVNE KONTROLE) KARANTENSKIH ŠTETNIH ORGANIZAMA NA KRUMPIRU U BOSNI I HERCEGOVINI ZA GODINU 1. UVOD Jedna od obveza Uprave Bosne i Hercegovine za zaštitu zdravlja bilja (u daljem tekstu: Uprava), kao nacionalnog tijela za zaštitu zdravlja bilja, je sprovođenje posebnog nadzora pod kojim se podrazumijeva sustavno prikupljanje i čuvanje podataka o prisutnosti štetnih organizama, a uključuje inspekcijske preglede, praćenje zdravstvenog stanja bilja i sustavno istraživanje nad zaraženim, ugroženim i nezaraženim područjima. Ova obveza proističe iz Zakona o zaštiti zdravlja bilja ("Službeni glasnik BiH", broj 23/03) (u daljnjem tekstu: Zakon), Pravilnika o listama štetnih organizama, listama bilja, biljnih proizvoda i reguliranih objekata ("Službeni glasnik BiH", broj 69/09), Pravilnika koji reguliraju zdravlje krumpira (koji su navedeni u preambuli ovog Programa), kao i Međunarodne konvencije o zaštiti bilja. Bosna i Hercegovina je u svoje fitosanitarno zakonodavstvo ugradila odredbe iz direktiva i odluka EU kojima se propisuje obveza praćenja određenih štetnih organizama na krumpiru, način njihova praćenja, kao i provedba određenih fitosanitarnih mjera. Uvažavajući pomenute obveze, a prije svega radi zaštite domaće poljoprivredne proizvodnje, od godine u kontinuitetu se provodi poseban nadzor nad određenim štetnim organizmima na krumpiru, a na temelju odobrenih godišnjih programa. 2. CILJEVI POSEBNOG NADZORA Posebаn nadzor se provodi s ciljem utvrđivanja prisustva, odnosno odsustva (detekcije) karantenskih štetnih organizama na krumpiru na mjestima ulaska pošiljki krumpira, koje se uvoze u BiH, te na mjestima proizvodnje sjemenskog i merkantilnog krumpira, distibutivnim centrima i mjestima skladištenja. U osiguranju postizanja postavljenog cilja, posebnim nadzorom, istražit će se šire područje, odnosno lokaliteti, na kojima se u Bosni i Hercegovini uzgaja krumpir, kako bi se odredio status istraživanog područja u odnosu na ciljane organizme, te utvrdila moguća putanja njihovog ulaska i/ili širenja u BiH. Bitan cilj posebnog nadzora je i ispunjavanje fitosanitarnih uvjeta za proizvodnju, premještanje i posebno izvoz krumpira. 3. MJESTO I PREDMET NADZORA Poseban nadzor, radi detekcije karantenskih štetnih organizama merkantilnog i sjemenskog krumpira, provodit će se na cijelom teritoriju BiH. Posebni nadzor i provođenje mjera provodit će mjerodavna tijela entiteta i Brčko distikta BiH u koordinaciji i suradnji s Upravom i druge institucije koje ovlasti Uprava. Odabir odgovarajućih lokacija vršit će se na temelju biologije ciljanih štetnih organizama, klimatske pogodnosti za njihov razvitak, zemljopisnoj distribuciji i veličini komercijalnih proizvodnih područja krumpira kao glavne biljke domaćina i zastupljenih sorti. Vrijeme vršenja nadzora odredit će se na temelju životnih ciklusa ciljanih štetnih organizama, njihove biologije i fenologije biljaka domaćina. Posebnim nadzorom, osim krumpira, obuhvatit će se i druge biljke domaćini (gajene i samonikle), te zemljište na kojemu se proizvode i voda koja se koristi za navodnjavanje. Ostale biljke domaćini bit će obuhvaćene nadzorom, postupkom slučajnog uzorkovanja ili ukoliko se prilikom vršenja pregleda uoče simptomi koji upućuju na moguću zarazu ciljanim štetnim organizmima. 4. PODRUČJE I METOD RADA Područje rada su mjesta ulaska, proizvodnje i distribucije krumpira u BiH. Nadzorom će biti obuhvaćena mjesta ulaska pošiljki krumpira na graničnim prijelazima, kao mogućnog puta unošenja karantenskih štetnih organizama u BiH, kao i mjesta na kojima se krumpir uzgaja (zemlja i usjevi za proizvodnju sjemenskog i za proizvodnju merkantilnog krumpira) i prostori u kojima se dorađuje, čuva i skladišti. Poseban nadzor na prisustvo karantenskih štetnih organizama u sjemenskom i merkantilnom krumpiru odvija se u fazama: I Faza - Uzorkovanje zemlje u cilju ispitivanja na prisustvo cistolikih krumpirovih nematoda nakon vađenja krtola krompira, a prije zasnivanja sjemenske proizvodnje krumpira II Faza - pregled krumpira u vegetaciji (od početka lipnja) III Faza - pregled gomolja krumpira prilikom vađenja (svibanj, listopad) IV Faza - pregled gomolja krumpira u magacinima proizvođača (listopad) V Faza - pregled gomolja krumpira u distributivnim centrima i zbirnim magacinima prerađivača (listopad) Planirani broj i zemljopisni raspored za uzimanje zvaničnih uzoraka za laboratorijsko ispitivanje latentne infekcije fitopatogenim bakterijama Ralstonia solanacearum, Clavibacter michiganensis ssp. sepedonicus u domaćem sjemenskom i merkantilnom krumpiru u pojedinačnim administrativnim jedinicama BiH dat je u Tabeli 1., dok je planirani broj i zemljopisni raspored vizualnih pregleda, kao i uzimanje zvaničnih uzoraka za laboratorijsko ispitivanje latentnih infekcija s prethodno navedenim karantenskim štetnim organizmima u domaćem sjemenskom i merkantilnom krumpiru u pojedinačnim administrativnim jedinicama Bosne i Hercegovine po kantonima i regijama dat u Tabeli 2. U okviru vizualnih pregleda na prisustvo latentne infekcije fitopatogenim bakterijama Ralstonia solanacearum i Clavibacter michiganensis ssp.sepedonicus, vrši se i vizualni pregled na prisustvo latentne infekcije fitopatogenom gljivom Synchytrium endobioticum uzročnikom bolesti raka krumpira Potato spindle tuber viroid, vretenastog gomolja krumpira.

140 Број 26 - Страна 140 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, Samo u slučaju postojanja sumnje na zarazu fitopatogenom gljivom Synchytrium endobioticum i Potato spindle tuber viroid potrebno je uzeti uzorak i izvršiti laboratorijsku analizu.* Tab. 1. Distribucija broja zvaničnih uzoraka za laboratorijsko ispitivanje latentne infekcije Ralstonia solanacearum, Clavibacter michiganensis ssp. sepedonicus raznih kategorija krumpira kao i vode i korovske biljke Solanum dulcmara u pojedinim administrativnim jedinicama Uzorci FBiH R. Srpska Brčko Distrikt Uvezeni sjemenski krumpir Uvezeni merkantilni krumpir Domaći sjemenski krumpir Domaći rani merkantilni krumpir Domaći ostali merkantilni krumpir *od planiranog ukupnog broja uzoraka obavezno je uzeti najmanje po 2 uzorka otpadnih voda u prerađivačkim centrima u različitim vremenskim intervalima sukladno sa procjenom rizika na osnovu dinamike uvoza krumpira u te prerađivačke kapacitete Tab. 2. Pregled distribucije i broja uzoraka za vizualni pregled i laboratorijsko ispitivanje prisustva latentne infekcije Ralstonia solanacearum, Clavibacter michiganensis ssp. sepedonicus u domaćem sjemenskom i merkantilnom krumpiru u pojedinačnim administrativnim jedinicama BiH po kantonima i regijama** Regije/Kanton Samo vizualni pregled (broj) Pregled sa uzorkovanjem radi testiranja latentne infekcije (broj) FEDERACIJA BOSNE I HERCEGOVINE Uzorkovanje u skladištima proizvođača/trapovi (broj) Ukupno Unsko-sanski kanton Kanton Posavski Tuzlanski kanton Zeničko-dobojski kanton Bosanskopodrinjski kanton Kanton središnja Bosna Hercegovačkoneretvanski kanton Zapadnohercegovački kanton Kanton Sarajevo Kanton Ukupno: REPUBLIKA SRPSKA Regija Prijedor* Regija Banja Luka* Regija Doboj* Regija Bijeljina* Regija I. Sarajevo* Regija Trebinje* Ukupno: BRČKO DISTRIKT BiH Ukupni broj uzoraka Domaći ostali merkantilni krumpir distributivni centri i prodajna mjesta Voda, otpadne vode i korov Solanum dulcamara* Ukupno: Ukupni broj uzoraka: Brčko Distrikt BiH Ukupno za BiH: * Regioni su usaglašeni s organizacijom Inspektorata Republike Srpske **Pri vršenju vizualnih pregleda kod proizvođača merkantilnog krumpira obvezno je slijediti pricip od največih proizvođača prema manjim proizvođačima na tom području (kanton/region) (1ha i više) 4.1. Rajčica i pelargonija Kao domaćini fitopatogene bakterije Ralstonia solanacearum i rajčica i pelargonija su uključeni u posebni nadzor radi utvrđivanja prisustva bakterije Ralstonia solanacearum u okviru nadzora drugih karantenskih štetnih organizama. Ako provjera na prisustvo bakterije Ralstonia solanacearum nije pokazala ništa sumnjivo, ovaj nalaz također ulazi u finalno izvješće. Vizualni pregled rajčice se vrši i na prisustvo Potato spindle tuber viroid, a samo u slučaju postojanja sumnje na zarazu potrebno je uzeti uzorak i izvršiti laboratorijsku analizu. Broj vizualnih pregleda kod usjeva u proizvodnji rajčice i u proizvodnji presadnica je 24 u Republici Srpskoj, 24 u Federaciji BiH i 2 u Brčko distriktu BiH. U slučaju postojanja simptoma bolesti uzimaju se uzorci i šalju na laboratorijska ispitivanja mogućnog prisustva Ralstonia solanacearum i Potato spindle tuber viroid Voda i korov Solanum dulcamara (razvodnik, paskvica, gorkoslat) Uzorkovanje otpadnih voda u prerađivačkoj industriji krumpira ili u vodotocima u blizini proizvodnih parcela krumpira radi laboratorijskog pregleda na prisustvo Ralstonia solanacearum vrše predstavnici ovlaštenih institucija sukladno planu navedenom u Tabeli 1. Uzorci vode trebaju biti uzeti na mjestima gdje se ta voda skuplja, a treba uzeti i uzorak otpada (tla) u kontejneru u koji se odlaže otpad. Uzima se i uzorak tla u ekonomskom dvorištu prerađivačkog objekta. Prikupljeni uzorci vode i korova Solanum dulcamara (razvodnik, paskvica, gorkoslat) će se u laboratoriji testirati na prisustvo bakterije Ralstonia solanacearum. Prilikom uzimanja uzoraka treba biti posebno oprezan glede mogućnog nalaza korovske biljke Solanum dulcamara (razvodnik, paskvica, gorkoslat). U slučaju nalaza ovih biljaka uzima se uzorak za ispitivanje latentne infekcije bakterijom Ralstonia solanacearum. Vrijeme pregleda: druga polovica kolovoza (savjetuje se da se u slučaju potrebe uzorkovanje ponovi nakon dva tjedna) 4.3. Analiza zemljišta na kojemu je uzgajan krumpir i druge biljne vrste na prisustvo karantenskih nematoda Globodera rostochiensis i G. pallida, Meloidogyne chitwoodi i Meloidogyne fallax Pri poduzimanju mjera posebnog nadzora nad prisustvom karantenskih nematoda Globodera rostochiensis i G. pallida, Meloidogyne chitwoodi i Meloidogyne fallax, predstavnici ovlaštenih institucija izvršit će uzorkovanje i analizu zemljišta na kojemu je uzgajan krumpir i druge biljne vrste. Pri opisu mjesta uzimanja uzoraka (koji navodimo u zapisniku o uzimanju uzoraka i prijavi uzoraka) potrebito je što detaljnije opisati mjesto uzorkovanja sa obveznim unošenjem GPS pozicije.

141 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 141 Tab. 3. Pregled distribucije i broja uzoraka za laboratorijsko ispitivanje na prisustvo karantenskih nematoda Globodera rostochiensis i G. pallida, Meloidogyne chitwoodi i Meloidogyne fallax u administrativnim jedinicama BiH po kantonima i regijama** Regije/Kanton Parcele sa merkantilnim krumpirom Parcele sa sjemenskim krumpirom Bilje iz Priloga I Pрavilnika o mjerama sprječavanje širenja i kontrole krompirovik cistolikih nematoda Sustavna uzorkovanja Uzorci iz pakirnica i iz distribucije krumpira Uvoz krumpira Ukupno FEDERACIJA BOSNE I HERCEGOVINE Unsko-sanski kanton Kanton Posavski Tuzlanski kanton Zeničko-dobojski kanton Bosanskopodrinjski kanton Kanton središnja Bosna Hercegovačkoneretvanski kanton Zapadnohercegovački kanton Kanton Sarajevo Kanton Ukupno: Regija Prijedor* Regija Banja Luka* Regija Doboj* Regija Bijeljina* Regija I. Sarajevo* Regija Trebinje* Ukupno: Brčko Distrikt BiH Ukupno za BiH: *Regioni su usaglašeni sa organizacijom Inspektorata Republike Srpske ** Prilikom ispitivanja uzoraka na prisustvo karantenskih nematoda Globodera rostochiensis i G. pallida, Meloidogyne chitwoodi i Meloidogyne fallax treba obratiti pažnju na eventualno prisustvo Ditylenchus destructor Thorne. Uzorkovanje zemlje u cilju ispitivanja na prisustvo cistolikih krumpirovih nematoda može biti u jesen tekuće godine, a podaci se mogu koristiti za Program u narednoj godini. Nosioci Programa su obvezni dostaviti Izvješće za te uzorke 15 dana poslije objave Programa za narednu godinu. Ovo uzorkovanje i ispitivanje ima za cilj da proizvođači krumpira mogu koristiti ovaj nalaz prije zasnivanja, odnosno prijave sjemenske proizvodnje. 5. IZVRŠITELJI POSEBNOG NADZORA Pregled usjeva domaćeg sjemenskog i merkantilnog krumpira, pregled rajčice i pelargonije, kao i korovske biljke Solanum dulcamara (razvodnik, paskvica, gorkoslat), te pregled gomolja u skladištima proizvođača, uzimanje uzoraka i dijagnostičko laboratorijska ispitivanja uzetih uzoraka krumpira (vlastitih i inspekcijskih), rajčice, pelargonije, korovske biljke Solanum dulcamara vode i tla vršit će ovlaštene institucije koje će dobiti ovlaštenja od Uprave. Uzimanje uzoraka krumpira iz uvoza kao i vršenje pregleda i uzorkovanje krumpira u skladištima prerađivača, odnosno u distributivnim centrima, vršit će fitosanitarni inspektori inspektorata entiteta i Brčko distrikta BiH. Prilikom pregleda i uzimanja uzoraka iz uvoza treba obratiti pažnju na eventualno prisustvo Epitrix spp. posebno na pošiljkama krumpira gdje je zemlja podrijetla Portugal i Španija gdje je otkriven ovaj štetni organizam. U slučaju postojanja očiglednih simptoma potrebno je uzeti uzorak i izvršiti laboratorijsku analizu. 6. NOSITELJI NADZORA Rješenjem Uprave bit će određeni nositelji nadzora i objavljeni svi relevanti podaci o nositeljima nadzora. 7. LABORATORIJSKE ANALIZE 7.1. Pregled broja uzoraka za ispitivanje latentne infekcije Pregled broja i rasporeda uzoraka za ispitivanje latentne infekcije sa Ralstonia solanacearum, Clavibacter michiganensis ssp. sepedonicus raznih kategorija krumpira u pojedinim administrativnim jedinicama na cjelokupnom području Bosne i Hercegovine naveden je u Tabeli 1. i Tabeli 2. Pregled distribucije i broja uzoraka za laboratorijsko ispitivanje na prisustvo karantenskih nematoda Globodera rostochiensis i G. pallida, Meloidogyne chitwoodi i Meloidogyne fallax u administrativnim jedinicama BiH po kantonima i regijama je u Tabeli Laboratorijske dijagnostičke procedure Laboratorijska ispitivanja uzoraka vršit će se sukladno odredbama Pravilnika navedenim u preambuli ovog Programa. Laboratorijski izvještaji, osim rezultata analiza, obavezno moraju sadržavati metode po kojima je vršena detekcija. 8. ZEMLJOVIDNI PRIKAZ POSEBNOG NADZORA Temeljem rezultata provođenja programa posebnog nadzora, uzorkovanja i izvješća iz laboratorija bit će izrađen

142 Број 26 - Страна 142 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, zemljovid zemljopisne disperzije pregledanih površina i lokacija uzorkovanja nadziranih karantenskih štetnih organizama krumpira. Svaka lokacija uzorkovanja treba da je jasno prikazana na zemljovidu Bosne i Hercegovine i da pokazuje mjesto odakle su uzeti uzorci (napomena uz odgovarajući sustav za ponovno identificiranje), uz obvezu korištenja GPS-a. 9. EVIDENTIRANJE I IZVJEŠĆIVANJE Svi izvršitelji posebnog nadzora su obvezni dostaviti Upravi izvješće o provedbi Programa posebnog nadzora sukladno rokovima za realizaciju pojedinih faza. Svi izvršitelji posebnog nadzora obvezni su pravovremeno izvješćivati Upravu i nadležne organe entiteta i Brčko distrikta Bosne i Hercegovine o posebnim događajima tijekom provedbe Programa a posebice o svim slučajevima otkrivanja (detekcije) štetnih organizama koji su predmet posebnog nadzora. Izvješće o provedbi Programa na teritoriji entiteta i Brčko distrikta Bosne i Hercegovine, izvršioci posebnog nadzora obvezni su dostaviti nadležnim entitetskim ministarstvima za poljoprivredu, odnosno Odjelu za poljoprivredu Vlade Brčko distrikta Bosne i Hercegovine. Uprava, entitetska ministarstva nadležna za poljoprivredu, Odjel za poljoprivredu Vlade Brčko distrikta BiH i inspektorati entiteta i Brčko distrikta BiH sačinit zajedno finalno godišnje izvješće. Finalno godišnje Izvješće o provedbi Programa posebnog nadzora Uprava će proslijediti Vijeću ministara Bosne i Hercegovine na razmatranje i usvajanje. Nakon usvajanja ovog Izvješća Uprava će o istom obavijestiti entitetska ministarstava nadležna za poljoprivredu, Odjel za poljoprivredu Vlade Brčko distrikta BiH i inspektorate entiteta i Brčko distrikta BiH. 10. FINANSIRANJE Provođenje programa posebnog nadzora finansira se iz budžeta entiteta i Brčko Distrikta BiH. 11. POSEBNE ODREDBE Samo u slučaju postojanja sumnje na prisustvo (infekcija/infestacija) štetnim organizmima Synchytrium endobioticum uzročnika bolesti raka krumpira, Potato spindle tuber viroid, vretenastg gomolja krumpira i Ditylenchus destructor Thorne, nosioci nadzora predlažu izmjenu i dopunu programu u tom dijelu. Izmjene i dopune će biti donešene po istoj proceduri kao i Program. Broj uzoraka koji je predviđen programom nadzora ne može se mijenjati iz jedne faze u drugu. 12. PRIVICI Naputak o obavljanju fitosanitarnog pregleda uskladištenog merkantilnog krumpira (Privitak I ) Tijek vizualnog pregleda (Privitak II) Šema za formiranje uzoraka po lotu/seriji (Privitak III) Zapisnik za program nadzora merkantilnog krumpira (Privitak IV) Tabela 1. Obrazac zapisnika za fitosanitarni pregled (Privitak V) Tabela 2. - Obrazac evidencije (za svaki karantenski štetni organizam posebice u krumpiru) ( Privitak VI ) Tabela 3. - Obrazac evidencije o kontroliranim proizvođačima (Privitak VII) Tabela 4. - Obrazac evidencije o kontroli u distributivnim centrima (kontrolirani) (Privitak VIII) Broj UZZB / ožujka godine Sarajevo Direktor Radenko Radović, v. r. PRIVITAK I NAPUTAK O OBAVLJANJU FITOSANITARNOG PREGLEDA USKLADIŠTENOG MERKANTILNOG KRUMPIRA IV i V FAZA POSEBNOG NADZORA KRUMPIRA Sve ovlaštene institucije u postupku fitosanitarnog pregleda merkantilnog krumpira u skladištima proizvođača na području svog djelovanja, kao i fitosanitarni inspektori u distributivnim centrima, dužni su provoditi slijedeće aktivnosti: 1. Vizualni pregled a) Način pregleda - vizualni pregled gomolja krumpira na prisustvo karakterističnih simptoma karantenskih štetnih organizama krumpira se obavlja na slijedeći način: i) tijek pregleda - opis tijeka pregleda naveden je u Privitku II; ii) šema za formiranje uzorka merkantilnog krumpira na prisustvo karantenskih štetnih organizama je navedena u Privitku III. b) Jedinica pregleda u magacinu i distributivnom centru je lot. c) Zapisnik iz Privitka IV se odnosi na magacin i obilježava se vašim brojem. Tabela 1. (Privitak V) koja je sastavni dio zapisnika se popunjava za svaki pregled lota pojedinačno i svaka ima svoj podbroj. Npr. zapisnik se obilježava brojem 10, ukoliko i u magacinu ima 10 lotova, mora imati i 10 tabela koje su sastavni dio zapisnika i svaka mora biti obilježena podbrojem od 1 do 10. d) Način popunjavanja Tabele 1. (Privitak V). Kolona vizualni pregled i presijecanje gomolja se uvijek popunjava sa - da. Kolona uzorkovanje za laboratorijsku analizu se popunjava na slijedeći način: i) ne - ukoliko nije bilo karakterističnih simptoma; ii) da - ukoliko je bilo karakterističnih simptoma i to samo za onaj štetni organizam na koji se simptomi odnose (broj izvješća laboratorije upisuje se samo za taj štetni organizam), i iii) da - za R. solanacearum i C. m. ssp. sepedonicus u tabeli ukoliko se uzorkuje na prisustvo latentne infekcije. U slučaju uzorkovanja na prisustvo latentne infekcije, to se dodaje i u napomeni. e) Vrijeme pregleda: - listopad; f) Mjesto pregleda: i) Skladište proizvođača merkantilnog krumpira (ovlaštene institucije); ii) Distributivni centri (fitosanitarni inspektori); g) Predmet pregleda: Pri fitosanitarnom pregledu prati se prisustvo karakterističnih simptoma koje prouzrokuju slijedeći karantenski štetni organizmi: i) Fitopatogene bakterije: Ralstonia solanacearum i Clavibacter michiganensis ssp. sepedonicus. ii) Nematode: Globodera rostochiensis (Woll.) i Globodera pallida (Stone), Meloidogyne chitwoodi i Meloidogyne fallax iii) Fitopatogena gljiva Synchytrium endobioticum i viroid Potato spindle tuber viroid 2. Evidencije za bazu podataka Nakon završetka programa posebnog nadzora popunjene tabele u elektronskoj formi je potrebito dostaviti Upravi, na e- mail: upravabihzzb@bih.net.ba Rok za završetak navedenih poslova je 30. studeni godine. 3. Laboratorijska analiza a) Laboratorijska analiza merkantilnog krumpira u slučaju sumnje na prisustvo karantenskih štetnih organizama:

143 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 143 i) U slučaju sumnje na prisustvo karantenskih štetnih organizama formirati uzorak od gomolja sa simptomima, koji se prosljeđuje u ovlašteni laboratorij na analizu. b) Laboratorijska analiza merkantilnog krumpira na prisustvo latentne infekcije karantenskih bakterija Ralstonia solanacearum, Clavibacter michiganensis ssp. sepedonicus prema planu programa posebnog nadzora: i) Obvezno uzorkovanje i laboratorijska analiza 200 gomolja na prisustvo latentnih infekcija karantenskih bakterija i fitopatogene gljive. c) Laboratorijska analiza u slučaju sumnje na prisustvo karantenskih nematoda: i) U slučaju sumnje na prisustvo karantenskih nematoda potrebito je formirati uzorak od gomolja sa simptomima koji se prosljeđuje na analizu u ovlašteni laboratorij. PRIVITAK II TIJEK VIZUALNOG PREGLEDA 1. Uzeti gomolje na način propisan u Privitku III. 2. Formirati uzorak od 200 gomolja. Napomena: Prilikom uzimanja uzorka rukovoditi se prvenstveno uzimanjem gomolja s karakterističnim simptomima uz dopunu do potrebitog broja (200) s gomoljima bez simptoma. 3. Izvršiti vizualni pregled svakog uzorka od 200 gomolja na prisustvo simptoma karantenskih štetnih organizama, te izdvojiti sve gomolje sa simptomima. 4. Presijecanje gomolja: Sve gomolje sa simptomima za koje se sumnja da imaju simptome bolesti u unutarnjem dijelu gomolje treba presjeći. Ukoliko takvih gomolja nema potrebito je presijecati gomolje bez simptoma do broja od 200 gomolja. 5. U slučaju utvrđivanja karakterističnih simptoma karantenskih štetnih organizama potrebito je žurno obavjestiti mjerodavnog fitosanitarnog inspektora, koji će formirati uzorak od gomolja s karakterističnim simptomima i osigurati njihov transport do ovlaštenog laboratorija. PRIVITAK III ŠEMA ZA FORMIRANJE UZORKA PO LOTU/SORTI KRUMPIRA Tab. 1. Krumpir u vrećama Količina krumpira Vreće Broj vreća iz kojih se uzima uzorak Broj gomolja u uzorku 30 kg 50 kg Do 1000 kg (1 t) od 50 kg 200 Do 5000 kg (5 t) (ili 7 od 30 kg) Do kg (20 t) Do 50 t t v/10 t 200 (5-20 vreća) Preko 200 t - - 1v/10 t preko 20 vreća 200 Tab. 2. Krumpir u kutijama ili paletama Količina Pakovanje/kutija ili paleta Broj gomolja u uzorku Broj gomolja koje potrebno uzeti po pakovanju kutija/paleta Do 1000 kg (1 t) Do 5000 kg (5 t) Do kg (20 t) Do 50 t t Preko 200 t /br. kutija Tab. 3. Krumpir u rinfuzi Količina Rinfuz po odjelima Broj gomolja Br. gomolja/pregrada Do 1000 kg (1 t) 1000 kg /br. pregrada Do 5000 kg (5 t) 5000 kg /br. pregrada Do kg (20 t) kg /br. pregrada Do 50 t 50 t /br. pregrada t t /br. pregrada Preko 200 t >200 t /br. pregrada Uzorak se sastoji od 200 gomolja uzetih iz navedenog broja vreća, kutija ili paleta (Tab. 1. i 2.) ili se uzima s različitih mjesta u pregradama ukoliko je krumpir u rinfuzi (Tab. 3).

144 Број 26 - Страна 144 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

145 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 145

146 Број 26 - Страна 146 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

147 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 147

148 Број 26 - Страна 148 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

149 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 149

150 Број 26 - Страна 150 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, ,УСТАВНИ СУД 6. Апеланткиња је 27. фебруара године с БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ тужиоцем закључила уговор о концесији, чијим су одредбама регулисана права и обавезе апеланткиње у 492 својству концедента. Уставни суд Босне и Херцеговине у пленарном 7. Апеланткиња је 23. априла године донијела сазиву, у предмету број АП 1757/10, рјешавајући апелацију одлуку о поништењу Одлуке о додјели концесије тужиоцу Владе Републике Српске, на основу члана VI/3б) Устава и поништила све правне посљедице које је наведена одлука Босне и Херцеговине, члана 59 став 2 алинеја 2, члана 61 произвела. ст. 1 и 2 и члана 64 став 1 Правила Уставног суда Босне и 8. Тужилац је против апеланткињиног акта број 04/1- Херцеговине ("Службени гласник Босне и Херцеговине" /09 од 23. априла године пред Окружним бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу: судом покренуо управни спор. У тужби је навео да у Валерија Галић, предсједница побијаној одлуци нису правилно примијењени Закон о Tudor Pantiru, потпредсједник концесијама Републике Српске, Закон о Влади Републике Миодраг Симовић, потпредсједник Српске и Закон о општем управном поступку (у даљњем Сеада Палаврић, потпредсједница тексту: ЗОУП); да је одлука о додјели концесије правилна и Мато Тадић, судија на закону заснована, те да уговор производи правно дејство Constance Grewe, судија од дана потписивања и може да престане само под Мирсад Ћеман, судија условима који су прописани у одредби члана 29 Закона о Маргарита Цаца-Николовска, судија концесијама. Златко М. Кнежевић, судија 9. Окружни суд је Пресудом број 11 0 У У на сједници одржаној 23. јануара године донио је од 23. фебруара године тужбу уважио и оспорени акт ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУ поништио. У образложењу пресуде је наведено да тужилац Усваја се апелација Владе Републике Српске. побија апеланткињин управни акт којим је поништена Утврђује се повреда права на правично суђење из одлука о додјели концесије тужиоцу за коришћење члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине. пољопривредног земљишта у својини Републике Српске. Укида се Пресуда Окружног суда у Бањој Луци број Разлози које је тужилац истакао, како је навео Окружни 11 0 У У од 23. фебруара године. суд, тичу се неправилне примјене Закона о концесијама, Предмет се враћа Окружном суду у Бањој Луци, који Закона о Влади РС и ЗОУП-а. Наиме, у тужби је наведено је дужан да у року од три мјесеца донесе нову одлуку у да управни акт који је апеланткиња донијела садржи такве складу с чланом II/3е) Устава Босне. недостатке који спречавају оцјену његове законитости и Налаже се Окружном суду у Бањој Луци да, у складу с недостатке који га чине ништавним. Наведено је да чланом 74 став 5 Правила Уставног суда, у року од три тужилац сматра да је одлука о додјели концесије правилна мјесеца од дана достављања ове одлуке обавијести Уставни и на закону заснована, те да апеланткиња такву одлуку суд Босне и Херцеговине о мјерама које су предузете с никако није могла да поништи. циљем да се изврши ова одлука. 10. Окружни суд је, уважавајући тужбу, поништио Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне и апеланткињин акт истакавши да је предмет конкретног Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и управног спора апеланткињина одлука којом је поништена Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и одлука о додјели тужиоцу концесије за коришћење "Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и пољопривредног земљишта у својини Републике Српске од Херцеговине". 16. новембра године. Затим је наведено да је чланом 6 Закона о концесијама регулисана апеланткињина ОБРАЗЛОЖЕЊЕ надлежност за додјелу концесија и закључење уговора о I. Увод концесији, а одредбом члана 3 став 2 Закона о Влади РС-а 1. Влада Републике Српске (у даљњем тексту: је прописано да имовину Републике користи, њоме апеланткиња), коју заступа Правобранилаштво Републике управља и располаже Влада РС-а, ако другим законом није Српске, поднијела је 12. маја године апелацију другачије одређено. У одредби члана 43 став 3 Закона о Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Влади РС-а прописано је које врсте одлука доноси Влада о Уставни суд) против Пресуде Окружног суда у Бањој Луци питањима из своје надлежности, при чему, како је (у даљњем тексту: Окружни суд) број 11 0 у У од закључио Окружни суд, те одредбе не могу да 23. фебруара године. представљају материјално-правни основ за доношење II. Поступак пред Уставним судом оспореног акта. Такође, Окружни суд је нагласио да се 2. На основу члана 22 ст. 1 и 2 Правила Уставног суда, апеланткиња приликом одлучивања, осим напријед од Окружног суда и "Агрекса" д.о.о. Доњи Жабар (у наведених одредби, позвала и на одредбе члана 248 ЗОУПа којим је прописан институт поништавања по праву даљњем тексту: тужилац) као учесника у поступку, затражено је 23. марта године да доставе одговор на надзора. Међутим, могућност поништавања коначних апелацију. рјешења по праву надзора је предвиђено само за случајеве 3. Окружни суд је доставио одговор на апелацију 28. који су том одредбом строго прописани (члан 248 ЗОУП) и марта, а тужилац 7. априла године. тај поступак се покреће по службеној дужности, захтјеву 4. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда, странке или јавног тужиоца, а не апеланткиње. одговори учесника у поступку достављени су заступнику 11. Окружни суд је закључио да није ваљано нити је апеланткиње 28. јуна године. јасно апеланткињино образложење наведено у оспореном акту (одлуци) по ком је она вршећи надзор утврдила да III. Чињенично стање приликом доношења одлуке о додјели концесије предузећу 5. Чињенице предмета које произилазе из "Агрекс" Доњи Жабар није испоштован Закон о апеланткињиних навода и докумената који су предочени Уставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин. концесијама примјењујући одредбу из члана 248 став 1 тачка 2 ЗОУП-а која говори о поништавању када је у истој

151 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 151 ствари раније донесено правоснажно рјешење којим је та управна ствар другачије ријешена, који услов није остварен. Такође, нису остварени ни услови прописани у тач. 3 и 5 (поништавање по праву надзора или ако је рјешење донесено као посљедица принуде или друге недозвољене радње) исте законске одредбе, па је Окружни суд закључио да образложење оспореног акта ничим не упућује на одлуку која је дата у изреци, јер институт поништавања рјешења по праву надзора не може да се примијени у ситуацији када орган сматра да је рјешењем дошло до повреде материјалног закона, и то наводно Закона о концесијама. IV. Апелација а) Наводи из апелације 12. Апеланткиња сматра да јој је оспореном пресудом Окружног суда повријеђено право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине. Повреду наведеног права апеланткиња образлаже произвољном примјеном материјалног права јер Окружни суд није дао ваљане разлоге зашто сматра да је њена одлука о поништењу одлуке о додјели концесије незаконита. Наиме, због пропуста у примјени Закона о концесији апеланткиња је поништила одлуку о додјели концесије тужиоцу, и то по праву надзора и захтјеву заинтересованог лица П.Д. "Напредак" А.Д. Пелагићево, на што има право. Наиме, након додјеле концесије тужиоцу је откривено да није досљедно испитан Закон о концесији, јер је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС-а било овлашћено да преговара с понуђачем за додјелу концесије, те је исто Министарство дефинисало елементе уговора о концесији с понуђачем П.Д. "Напредак" А.Д. Пелагићево. Истакнуто је да наведени приједлог апеланткиња није имала у виду приликом доношења Одлуке о концесији тужиоцу од 16. новембра године. Осим наведеног, сходно апеланткињином мишљењу, неприхватљив је став Окружног суда из ког произилази да апеланткиња, по праву надзора, није могла да поништи акт који је донијела јер је то управо њена обавеза у ситуацији када постоји више понуђача, као што је у конкретном случају. б) Одговор на апелацију 13. Окружни суд је у одговору на апелацију истакао да у свему остаје код разлога из пресуде од 23. фебруара године чијим доношењем није дошло до кршења апеланткињиног права на правичан поступак. Осим тога, Окружни суд је навео да је пресуду тог суда потврдио Врховни суд својом Пресудом број 11 0 У Увп од 2. марта године. 14. Тужилац је у одговору истакао мишљење да је апелација недопустива јер апеланткиња није исцрпила све правне лијекове прописане законом, и то захтјев за ванредно преиспитивање судске одлуке. Осим тога, апеланткиња није конкретизовала у чему види повреду права на правично суђење па је предложено да се апелација одбије као неоснована. V. Релевантни прописи 15. Закон о концесијама ("Службени гласник Републике Српске" бр. 25/02 и 91/06), који је важио у вријеме доношења спорне одлуке апеланткиње у релевантном дијелу гласи: Члан 1. Овим законом уређују се предмет, начин и услови под којим се могу додјељивати концесије у Републици Српској, надлежност за додјелу концесија, оснивање Комисије за концесије Републике Српске, поступак јавног позива, садржај уговора о концесији, престанак уговора о концесији, права и обавезе концесионара, рјешавање спорова и друга питања од значаја за додјелу концесија на територији Републике Српске. Овим законом утврђују се услови под којим се домаћим и страним правним лицима могу додјељивати концесије за обезбјеђивање инфраструктуре и услуга те експлоатација природних ресурса, финансирање, пројектовање, изградњу, обнову, одржавање и/или руковођење радом те истраживање инфраструктуре и свих за њу везаних објеката и уређаја у областима које су у уставној надлежности Републике Српске. Члан 2. Концесија је у смислу овог закона, право обављања привредних дјелатности коришћењем природних богатстава, добара у општој употреби и обављања дјелатности од општег интереса одређених овим законом. Ни једна концесија, уређена посебним законима, не може се додјељивати на начин који није у складу са овим законом. Члан 5. Појмови који се користе у овом закону имају слиједеће значење: "Концедент" је Република Српска, односно Влада Републике Српске или по овлашћењу Владе Републике Српске, ресорно министарство или други овлашћени органи. "Концесија" је право које концедент уступа концесионару на одређено вријеме и под одређеним условима у сврху обављања привредних дјелатности коришћењем природних богатстава, добара у општој употреби и обављању дјелатности од општег интереса. 3)"Концесионар" - правно лице основано у складу са законима Републике Српске у власништву домаћег и/или страног правног лица, коме се додјељује концесија и које извршава уговор о концесији у складу са овим законом. Члан 6. став 6. Надлежност за додјелу концесија и закључење уговора о концесији Одлуку о додјели концесија доноси Влада Републике Српске, на основу које Влада односно, по овлаштењу Владе надлежно министарство, и/или орган локалне управе, и/или јавно предузеће које врши управљање предметом концесије закључује уговор о концесији. Члан 7. став 1. Оснивање и опште функције комисије (1) Овим законом оснива се Комисија за концесије Републике Српске (у даљем тексту: Комисија), као стално, независно регулативно правно лице конституисано ради обављања функција за додјелу концесија, чије су надлежности и обавезе утврђене овим законом. Члан 22. (2) Надзор над спровођењем овог закона врши надлежно министарство, свако у оквиру своје надлежности. Члан 27. (1) Самоиницијативну понуду је обавезно поднијети правно лице које је извршило својинску трансформацију а чија је основна дјелатност директно везана за предмет концесије. (2) Понуда се састоји од захтјева за додјелу концесије и ревидиране студије, односно предстудије економске оправданости.

152 Број 26 - Страна 152 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, (3) Самоиницијативну понуду може поднијети и свако друго правно лице које, уз захтјев за додјелу концесије, подноси ревидирану студију, односно предстудију економске оправданости. (4) Ресорна министарства могу, по овлашћењу Владе Републике Српске, расписати јавни позив на исказивање интереса за самоиницијативну понуду. Јавни оглас се објављује у "Службеном гласнику Републике Српске" и најмање једном дневном листу, а јавност се накнадно обавјештава о поднесеним самоиницијативним понудама, приспјелим након јавног огласа. Након прикупљања самоиницијативних понуда ресорна Министарства утврђују критеријуме за додјелу и процјењују постојање јавног интереса за предметну концесију, при чему се узима у обзир нарочито: а) да пројекат који је предмет предложене концесије може бити остварен само у случају ако се користи процес, пројектовање, методологија или концепт инжињеринга на које понуђач полаже искључива права; б) хитност пружања услуга или постојање инфраструктуре за јавну употребу. (5) Самоиницијативне понуде из претходног става овог члана имају предност у додјели концесије, уколико се поднесе више самоиницијативних понуда за исти предмет концесије. (6) Уколико постоје два или више исказана интереса за самоиницијативну понуду, расписује се јавни позив сходно чл. 23, 24, 25. и 26. овог закона. (7) Министарство подноси захтјев Комисији за добијање сагласности за преговоре са понуђачем, уколико оцјени да постоји јавни интерес за концесију. (8) Комисија, у што краћем року, доноси одлуку о сагласности из претходног става овог члана. (9) У сагласности коју Комисија даје може бити наведено право Комисије да врши праћење процеса или изврши преглед документације. (10) Концедент не може закључити Уговор о концесији на основу самоиницијативне понуде ако не добије сагласност Комисије за концесије, и у том случају концесија се додјељује у складу са поступком прописаним овим законом. Члан 28. Садржај уговора о концесији (5) Уговор о концесији не може се пренијети на другог концесионара без претходне сагласности Комисије. У случају да концесионар није испунио преузету обавезу према међународној финансијској институцији чији је члан Босна и Херцеговина, уговор о концесији може се пренијети на односну институцију без сагласности Комисије. Уговор о концесији се може пренијети само уколико су испуњени услови из уговора који се односе на инвестирање. Члан 29. Престанак уговора о концесији Уговор о концесији престаје: 1. истеком уговореног рока у складу са овим законом; 2. отварањем стечајног поступка над концесионаром; 3. престанком постојања предмета концесије и 4. раскидом уговора о концесији. Члан 30. Раскид уговора о концесији Уговор о концесији може се раскинути: 1. ако је концесионар несолвентан дуже од шест мјесеци или ако је у стечају, 2. ако концесионар или концедент не испуњавају уговорне обавезе, 16. Закон о општем управном поступку ("Службени гласник Републике Српске" бр. 13/02, 87/07 и 50/10) у релевантном дијелу гласи: Важење закона Члан 1. По овом закону дужни су да поступају републички органи управе, кад у управним стварима, непосредно примењујући прописе, решавају о правима, обавезама или правним интересима појединца, правног лица или друге странке, као и кад обављају друге послове утврђене овим законом. По овом закону дужни су да поступају и органи града и општине кад на основу закона обављају послове државне управе, као и привредно друштво, установе и друге организације, кад у вршењу јавних овлашћења, која су им поверена законом решавају, односно кад обављају друге послове из става 1. овог члана. Посебан поступак Члан 2. Поједина питања поступка због специфичне природе управних ствари у одређеним управним областима могу се посебним законом уредити друкчије него што су уређена овим законом, ако је то неопходно. Супсидијарна примена закона Члан 3. У управним областима за које је законом прописан посебан поступак поступа се по одредбама тог закона и те одредбе морају бити у сагласности с основним начелима утврђеним овим законом. По одредбама овог закона поступа се у свим оним питањима која нису уређена посебним законом. Употреба израза "орган" Члан 4. Под органом који води поступак, односно решава у управним стварима подразумева се: орган управе, други државни орган, управна организација, као и предузеће, установа и друга организација којима је законом поверено вршење јавних овлашћења (у даљем тексту: орган). Поништавање и укидање по праву надзора Члан 248. Решење које је коначно у управном поступку орган ће поништити по праву надзора: 1) ако је решење донео стварно ненадлежни орган, а није реч о случају предвиђеном у члану 252. тачка 1. овог закона; 2) ако је у истој ствари раније донесено правоснажно решење којим је та управна ствар друкчије решена; 3) ако је решење донео један орган без сагласности, потврде, одобрења или мишљења другог органа, а ово је потребно по закону или другом пропису; 4) ако је решење донео месно ненадлежни орган; 5) ако је решење донесено као последица принудне, изнуде, уцене, притиска или друге недозвољене радње. Решење које је коначно у управном поступку може се укинути по праву надзора ако је њиме очигледно повређен материјални закон. У управним стварима у којима учествују две или више странака са супротним интересима решење се може укинути само по пристанку заинтересованих странака. Члан 249. (1) Решење може поништити или укинути по праву надзора другостепени орган. Ако нема другостепеног

153 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 153 органа, решење може поништити или укинути орган који је законом овлашћен да врши надзор над радом органа који је донео решење. (2) Орган доноси решење о поништењу решења по службеној дужности, по захтеву странке или јавног тужиоца, а решење о укидању по служеној дужности или по захтеву јавног тужиоца. (3) Решење се може поништити на основу члана 248. став 1. тач. 1., 2. и 3. овог закона у року од пет година, а на основу тачке 4. став 1. тог члана у року од једне године од дана кад је решење постало коначно у управном поступку. Решење се може укинути на основу става 2. члана 248. овог закона у року од једне године од дана кад је решење постало коначно у управном поступку. (4) Решење се може поништити на основу члана 248. став 1. тачка 5. овог закона без обзира на рокове утврђене у ставу 3. овог члана. (5) Против решења донесеног на основу члана 248. овог закона није допуштена жалба, већ се против њега може покренути управни спор. 7. Правне последице поништавања и укидања Члан 254. (1) Поништавањем решења и оглашавањем ништавим поништавају се правне последице које је такво решење произвело. (2) Укидањем решења не поништавају се правне последице које је решење већ произвело, али се онемогућава даље произвођење последица тог решења. (3) Орган који сазна за решење којим је повређен закон а повреда може бити разлог за понављање поступка, односно за поништавање, укидање или мењање решења, дужан је без одлагања о томе обавестити орган надлежан за покретање поступка и доношење решења. 17. Закон о Влади Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 118/08) у релевантном дијелу гласи: Члан 1. (1) Извршну власт у Републици Српској, у складу са Уставом, врши Влада Републике Српске (у даљем тексту: Влада). (2) Влада је самостална у оквиру својих надлежности и за свој рад је одговорна Народној скупштини Републике Српске (у даљем тексту: Народна скупштина). (3) Сједиште Владе је у Бањој Луци. Члан 2. У вршењу власти, из члана 1. овог закона, Влада проводи политику, извршава законе и друге прописе Народне скупштине и одговорна је за стање у Републици (у даљем тексту: Република) у свим областима из своје надлежности. Члан 3. (1) Влада заступа Републику као правно лице, стара се о заштити јавног интереса и у том смислу врши права и дужности које Република има као оснивач јавних служби, других органа и организација, ако другим законом није друкчије одређено. (2) Имовину Републике користи, њоме управља и располаже Влада, ако другим законом није друкчије одређено. Члан 43. ст. 1. и 3. (1) О питањима из своје надлежности Влада доноси: уредбе, одлуке, смјернице, инструкције, рјешења, закључке и друге акте, у складу са законом. (3) Одлуком се прописују мјере Владе, оснивају јавне службе и друге организације, даје сагласност или потврђују општи акти органа или организација, ако је таква сагласност или потврда предвиђена законом, обустављају од извршења акти министарстава, органа јединица локалне самоуправе, предузећа и других органа и организација које врше јавна овлаштења и уређују друга питања од значаја за обављање послова Владе. 18. Закон о пољопривредном земљишту ("Службени гласник РС" бр. 93/06, 86/07, 14/10 и 5/12) у релевантном дијелу гласи: 3. Концесија за коришћење пољопривредног земљишта у својини Републике Основне одредбе Члан 71. (1) Концесија за коришћење пољопривредног земљишта у својини Републике може се дати домаћем и страном правном лицу на период до 30 година, у сврху: а) биљне и сточарске производње и б) за дугогодишње засаде. (2) Додјела пољопривредног земљишта на коришћење по основу концесије, врши се у складу са Законом о концесијама Републике Српске и Правилима Комисије за концесије. (3) Влада Републике Српске, посредством концесије, доноси Одлуку о додјели пољопривредног земљишта правном лицу на коришћење. VI. Допустивост 19. У складу с чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због пресуде било ког суда у Босни и Херцеговини. 20. У односу на апеланткињу Владу РС, Уставни суд подсјећа на свој став да државни органи и јавна власт као учесници судских поступака не уживају права из Европске конвенције, али да уживају гаранције права на правичан поступак из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине (види Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број АП 39/03 од 27. фебруара године, објављена у "Службеном гласнику БиХ" број 19/04, доступна на вебстраници Уставног суда Имајући у виду наведено, Уставни суд ће испитати апеланткињине наводе у односу на уставно право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине. 21. У складу с чланом 16 став 1 Правила Уставног суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме побија, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући према закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио. 22. У конкретном случају предмет оспоравања апелацијом је Пресуда Окружног суда број 11 0 У У од 23. фебруара године, против које нема других дјелотворних правних лијекова могућих сходно закону. Затим, оспорену пресуду апеланткиња је примила 23. марта године, а апелација је поднесена 12. маја године, дакле у року од 60 дана, како је прописано чланом 16 став 1 Правила Уставног суда. На крају, апелација испуњава и услове из члана 16 ст. 2 и 4 Правила Уставног суда, јер није очигледно (prima facie) неоснована, нити постоји неки други формални разлог због ког апелација није допустива.

154 Број 26 - Страна 154 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, те члана 16 ст. 1, 2 и 4 Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио да предметна апелација испуњава услове у погледу допустивости. VII. Меритум 24. Апеланткиња указује да јој је оспореном пресудом Окружног суда повријеђено право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине јер Окружни суд није правилно примијенио материјално право. Право на правично суђење Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине у релевантном дијелу гласи: "Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају: е) Право на правично саслушање у грађанским и кривичним стварима и друга права у вези са кривичним поступком. 25. Уставни суд подсјећа да је идентично чињенично и правно питање разматрао у Одлуци број АП 1761/10 (види Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму од 27. септембра године, до објаве доступна на вебстраници Уставног суда па се умјесто посебног образложења ове одлуке у погледу навода апелације, Уставни суд позива на образложење и разлоге наведене у тој одлуци. 26. Наиме, Уставни суд је у наведеној одлуци подсјетио на став Окружног суда према ком апеланткињине одлуке којима су поништене одлуке о додјели концесије нису могле да буду донесене примјеном одредби члана 6 Закона о концесијама, члана 43 став 3 Закона о Влади РС и одредбе члана 248 став 1 ЗОУП-а, нити су наведене законске одредбе могле да буду основ за доношење апеланткињине одлуке којом је поништена одлука о додјели концесије. 27. У цитираној одлуци АП 1761/10 (тачка 46 и даље) Уставни суд је констатовао да је, према одредби члана 2 Закона о концесијама, који је lex specialis за ову област, концесија право обављања привредних дјелатности коришћењем природних богатстава, добара у општој употреби и обављања дјелатности од општег интереса. Одредбом члана 6 Закона о концесијама ("Службени гласник РС" бр. 25/02 и 91/06), која је била важећа у вријеме када је апеланткиња донијела спорни акт, прописано је да одлуку о додјели концесија доноси Влада РС-а. 28. Уставни суд је у тој одлуци нагласио, имајући у виду да апеланткиња - Влада Републике Српске, управља и располаже имовином Републике Српске у интересу Републике Српске, дакле, у јавном интересу, својим одлукама уређује питања која су значајна за обављање апеланткињиних послова. С тим у вези, Уставни суд је нагласио да је управо поступак додјеле концесије за коришћење природних богатстава и добара у општој употреби питање значајно за обављање апеланткињиних послова у којем апеланткиња има овлашћење да доноси своје одлуке. Дакле, неспорно произилази да апеланткиња има право и обавезу да се стара о заштити јавног интереса Републике Српске у погледу додјеле концесије за коришћење пољопривредног земљишта у својини Републике Српске; да додјела концесије представља јавни интерес како за апеланткињу, тако и за Републику Српску, чије интересе апеланткиња представља и штити. При томе, Уставни суд је у цитираној одлуци нагласио да је управо апеланткиња доношењем одлуке којом је поништила одлуку о додјели концесије, предузела активности ради отклањања нерегуларности у погледу додјеле концесије, да права и обавезе које апеланткиња има у предметној области, уједно, значе и апеланткињину одговорност да наведену област регулише на начин који ће бити у јавном интересу Републике Српске. Стога је, сходно мишљењу Уставног суда, апеланткиња, као заштитница интереса Републике Српске у овој специфичној области, имала овлашћење да, у смислу одредаба члана 6 Закона о концесијама и члана 3 став 2 и члана 43 став 3 Закона о Влади РС, донесе одлуку о поништењу одлуке о додјели концесије. Наведене законске одредбе за које је Окружни суд сматрао да не могу да буду правни основ за поништење одлуке о додјели концесије су, насупрот таквом ставу, апеланткињи била довољан правни основ да донесе споменуту одлуку и без примјене одредбе члана 248 став 1 тач. 2, 3 и 5 ЗОУП-а. Уставни суд је у наведеној одлуци закључио да образложење пресуде Окружног суда указује на произвољно тумачење одредаба члана 6 Закона о концесијама и члана 3 став 2 и члана 43 став 3 Закона о Влади РС-а, односно произвољност у примјени материјалног права а што није у складу са стандардима и захтјевима правичног суђења из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине. Стога, Уставни суд сматра да је у конкретном случају дошло до кршења апеланткињиног права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине. 29. С обзиром да се разлози наведени у Одлуци о допустивости и меритуму број АП 1761/10 од 27. септембра године у цијелости односе и на ову одлуку, из истих разлога Уставни суд закључује да је дошло до кршења апеланткињиног права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине. VIII. Закључак 30. Уставни суд закључује да постоји кршење права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине будући да из образложења оспорене пресуде произилази да је Окружни суд произвољно примијенио одредбе члана 6 Закона о концесијама ("Службени гласник РС" бр. 25/02 и 91/06) и члана 3 став 2 и члана 43 став 3 Закона о Влади РС. 31. На основу члана 61 ст. 1 и 2 и члана 64 став 1 Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке. 32. У смислу члана 41 Правила Уставног суда анекс ове одлуке чини издвојено мишљење потпредсједника Миодрага Симовића супротно одлуци. 33. Сходно члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће. Предсједница Уставног суда Босне и Херцеговине Валерија Галић, с. р. ИЗДВОЈЕНО МИШЉЕЊЕ О НЕСЛАГАЊУ СУДИЈЕ ПРОФ. ДР МИОДРАГА СИМОВИЋА Не слажем се с већинским мишљењем Уставног суда у овом предмету. У сљедећим ставовима изразићу своје гледиште. (1) У ставу 25 Одлуке Уставни суд подсјећа да је идентично чињенично и правно питање разматрао у Одлуци број АП 1761/10 од 27. септембра године, па се умјесто посебног образложења ове одлуке у погледу навода апелације Уставни суд позива на образложење и разлоге наведене у тој одлуци.

155 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 155 Прије свега, када је ријеч о карактеру поступка и законима које је у конкретном случају примијенио апелант, чију је примјену оцјењивао Окружни суд у управном спору у ком се рјешавало о законитости апелантовог спорног акта, подсјећам да је чланом 2 Закона о општем управном поступку прописано да поједина питања поступка, због специфичне природе управних ствари у одређеним управним областима, могу да се посебним законом уреде друкчије него што су уређена овим законом - ако је то неопходно. Затим, да је чланом 3 Закона о општем управном поступку у ставу 1 прописано да се у управним областима за које је законом прописан посебан поступак, поступа по одредбама тог закона и те одредбе морају да буду у сагласности с основним начелима утврђеним овим законом, док је у ставу 2 истог члана прописано да се по одредбама овог закона поступа у свим оним питањима која нису уређена посебним законом. За мене је неупитно да је Законом о концесијама, као посебним законом, поступак додјеле концесије уређен друкчије него одредбама Закона о општем управном поступку, али уз услов да одредбе тог закона буду у сагласности с основним начелима утврђеним Законом о општем управном поступку. Међутим, и у таквој ситуацији, према одредби става 2 члана 3 Закона о општем управном поступку, у свим оним питањима која нису уређена посебним законом поступа се по одредбама овог закона. (2) Подсјећам да је предметни поступак покренут тужбом тужиоца против апеланта ради поништења апелантове одлуке, којом је поништена одлука о додјели концесије тужиоцу за коришћење пољопривредног земљишта у својини Републике Српске. Рјешавајући о тако постављеном тужбеном захтјеву, Окружни суд је нашао да је апелантова оспорена одлука донесена на основу одредбе члана 6 Закона о концесијама, одредбе члана 43 став 3 Закона о Влади Републике Српске и одредбе члана 248 став 1 Закона о општем управном поступку. По мишљењу Окружног суда, наведене законске одредбе нису могле да буду основ за доношење апелантове одлуке. У односу на одредбу члана 6 Закона о концесијама ("Службени гласник Републике Српске" бр. 25/02 и 91/06), која је била важећа у вријеме кад је апелант донио спорни акт, као прву на коју се апелант позвао као правни основ за доношење своје одлуке о поништавању своје раније одлуке о додјели концесије тужиоцу, треба запазити да је Окружни суд тумачио и примијенио наведену одредбу тако да је њоме било прописано да одлуку о додјели концесије доноси Влада Републике Српске, на основу које Влада, односно, по овлашћењу Владе надлежно министарство, и/или орган локалне управе и/или јавно предузеће које врши управљање предметом концесије - закључује уговор о концесији. Из наведене одредбе неспорно произилази апелантово овлашћење за доношење одлуке о додјели концесија. Међутим, Влада Републике Српске није надлежна да врши поништење појединачних аката, јер то не произлази ни из једне одредбе Закона о концесијама, па ни из одредбе члана 6 Закона о концесијама, на коју се апелант позива у оспореној одлуци, што упућује на закључак да је оспорени акт донесен уз повреду наведених законских одредаба. У наведеном тумачењу и примјени цитиране законске одредбе не налазим произвољност Окружног суда. Штавише, подсјећам да је апелант посебном одлуком којом је тужиоцу додијелио концесију за коришћење пољопривредног земљишта у својини Републике Српске, ради остваривања права обављања биљне и сточарске производње, одредио да ће овлашћено Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде с концесионаром закључити уговор о концесији, којим ће се ближе уредити концесиони однос, те да ће концесиони однос престати испуњењем било које претпоставке из члана 29 Закона о концесијама, према коме уговор о концесији престаје: истеком уговореног рока у складу с овим законом; отварањем стечајног поступка над концесионаром; престанком постојања предмета концесије и раскидом уговора о концесији. Дакле, ни наведеном одлуком апеланта, нити било којом одредбом Закона о концесијама, по мом мишљењу, није предвиђена могућност поништавања додијељене концесије, већ је предвиђено, и чланом 29 Закона о концесијама и наведеном апелантовом одлуком, да ће концесиони однос престати испуњењем било које претпоставке из члана 29 Закона о концесијама, а не поништавањем или укидањем саме одлуке о додјели концесије тужиоцу. Дакле, управо ово је, по мом мишљењу, ситуација у којој је Законом о концесијама прописан посебан поступак, па у односу на питање престанка концесије, односно концесионог односа не може да се поступа по одредбама Закона о општем управном поступку већ искључиво по одредбама Закона о концесијама, конкретно чл. 29 и 30 тог закона. (3) У односу на одредбу члана 43 став 3 Закона о Влади Републике Српске, на коју се апелант позвао као правни основ за доношење одлуке коју је поништио Окружни суд, примјећујем да је наведену одредбу Окружни суд тумачио и примијенио на начин да сматра да је то одредба процесноправног, а не материјалноправног карактера, која уређује питања у којима Влада Републике Српске одлучује у форми одлуке. Зато та одредба није могла да послужи као законски основ за доношење оспореног акта и то је за мене тако очито да не заслужује додатни коментар. (4) Најзад, када је ријеч о трећој одредби на коју се апелант позвао као правни основ за своју одлуку којом се поништава одлука о додјели концесије тужиоцу, као и све правне посљедице које је наведена одлука произвела, тј. одредби члана 248 став 1 Закона о општем управном поступку, запажам да је Окружни суд најприје подсјетио да су прописани услови који морају да буду испуњени да би рјешење, које је коначно у управном поступку, могло да се поништи по праву надзора. Ти услови су: 1) ако је рјешење донио стварно ненадлежни орган, а није ријеч о случају предвиђеном у члану 252 тачка 1 овог закона; 2) ако је у истој ствари раније донесено правноснажно рјешење којим је та управна ствар друкчије ријешена; 3) ако је рјешење донио један орган без сагласности, потврде, одобрења или мишљења другог органа, а ово је потребно по закону или другом пропису; 4) ако је рјешење донио мјесно ненадлежни орган; 5) ако је рјешење донесено као посљедица принуде, изнуде, уцјене, притиска или друге недозвољене радње. Ставом 2 истог члана тог закона прописано је да рјешење, које је коначно у управном поступку, може да се укине по праву надзора - ако је њиме очигледно повријеђен материјални закон. Осим тога, да у управним стварима у којима учествују двије или више странака са супротним интересима - рјешење може да се укине само по пристанку заинтересованих странака. Затим, да према наведеној законској одредби до поништавања и укидања коначног рјешења по праву надзора од стране органа вишег степена, односно органа који врши надзор, може доћи, у правилу, само због тежих повреда законитости, а зависно од тога су прописани и критерији

156 Број 26 - Страна 156 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, када ће се такво рјешење поништити или укинути по праву надзора. (5) Окружни суд је, одговарајући на наводе из образложења које је апелант изнио за своју одлуку о поништавању одлуке о додјели концесије тужиоцу, истакао да је повреда материјалног закона, тј. повреда одредбе члана 27 Закона о концесијама, учињена у поступку доношења одлуке о додјели концесије, која није прописана као услов за поништење рјешења у поступку надзора (став 1 члана 248 Закона о општем управном поступку), већ је предвиђена као услов за укидање рјешења (став 2 члана 248 Закона о општем управном поступку). То указује да се апелант и у том дијелу позвао на погрешну одредбу. Осим тога, повреда материјалног прописа мора да буде очигледна и на штету странке или јавног интереса, а уколико у поступку учествују двије или више странака са супротним интересима, рјешење може да се укине само по пристанку заинтересованих странака, и то у року који је прописан одредбом члана 249 став 3 Закона о општем управном поступку, тј. у року од једне године од дана када је рјешење постало коначно у управном поступку. Када се ово примијени на конкретни случај, тј. апелантову тврдњу да нису испоштоване одредбе члана 27 Закона о концесијама, везано за учешће два или више понуђача, у коме, према апелантовим наводима, није дошло до расписивања јавног конкурса, запажам да је Окружни суд истакао да се у оспореној апелантовој одлуци о додјели концесије тужиоцу, у члану I наводи да се на основу Јавног позива за прикупљање самоиницијативних понуда за додјелу концесија за коришћење пољопривредног земљишта у својини Републике Српске, у складу с чланом 27 Закона о концесијама, прихвата понуда тужиоца за додјелу концесије. Сходно наведеном, за Окружни суд је остало нејасно како је апелант утврдио да у поступку додјеле концесије није дошло до расписивања јавног конкурса и да је поступано супротно одредби члана 27 Закона о концесијама. Осим тога, с обзиром на понашање тужиоца и подношење тужбе, очигледно је да за доношење рјешења не постоји пристанак заинтересованих страна, а и сам рок за доношење рјешења указује се упитним. Ово и из разлога што у спису предмета нема података да ли је и када одлука о додјели концесије тужиоцу достављена странкама, као и да против ње није предвиђена могућност изјављивања жалбе. Ни у наведеном тумачењу и примјени права Окружног суда не може да се закључи да нису испоштовани стандарди права на правично суђење. (6) Окружни суд је и у односу на приговор да тужилац није благовремено закључио уговор о концесији, истакао да с обзиром на то да је Влада Републике Српске, односно Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, на основу овлашћења Владе Републике Српске, с тужиоцем закључила уговор о концесији, предметни спор између уговорних страна може да се оконча код редовног суда подношењем тужбе за раскид закљученог уговора о концесији. Тај поступак је већ покренут. Због тога, егзистирање одлуке о одјели концесије није од утицаја на рјешавање тог спора. Сматрам да је наведено становиште Окружног суда у складу са стандардима права на правично суђење. Међутим, чини се да апелант не жели само раскинути уговор о концесији с тужиоцем, већ да институтом поништавања по праву надзора из Закона о општем управном поступку жели да постигне правне посљедице тог поништавања, тј. правне посљедице ex nunc, што је тешко постићи раскидом уговора. То је један од Законом о концесијама предвиђених начина престанка концесионог односа, будући да уговор може да се раскине само из два разлога: (1) ако је концесионар несолвентан дуже од шест мјесеци или ако је у стечају; (2) ако концесионар или концедент не испуњавају уговорне обавезе. (7) Одбијајући захтјев другоапеланта за ванредно преиспитивање одлуке у предмету број АП 1761/10 од 17. јула године, Врховни суд Републике Српске је у свему прихватио тумачења, примјену и образложења Окружног суда, те посебно истакао да је исправно становиште Окружног суда да првоапелант није надлежан да по праву надзора поништава одлуке које је сам донио. Одредбом члана 249 став 1 Закона о општем управном поступку прописано је да по праву надзора рјешење о поништењу или укидању доноси другостепени орган или ако таквог органа нема - орган који је законом овлашћен да врши надзор над радом органа доносиоца рјешења које се укида или поништава по праву надзора. Констатовано је да првоапелант није сам себи другостепени орган који врши надзор над својим радом, па није могао да донесе оспорени акт. Управо овај став Врховног суда Републике Српске, по мом мишљењу, потврђује да концесиони однос не може да престане по одредбама Закона о општем управном поступку, већ искључиво и једино по одредбама члана 29 Закона о концесијама којим је уређен и поступак додјеле концесије и престанка концесионог односа. (8) Имајући у виду изнесено, закључујем да је Окружни суд за своју одлуку дао јасно, логично и аргументовано образложење за које нити у једном сегменту не сматрам да је недовољно или да је позитивноправно арбитрарно примијењено, односно дa je одлука Окружног суда у складу са стандардима права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Сматрам, уз то, да с обзиром на ове закључке, није потребно да се посебно разматрају наводи о повреди права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију будући да се, у суштини, наводи о кршењу права на имовину заснивају на наводима о кршењу права на правично суђењe. Проф. др Миодраг Симовић, cудија Ustavni sud Bosne i Hercegovine u plenarnom sazivu, u predmetu broj AP 1757/10, rješavajući apelaciju Vlade Republike Srpske, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 59. stav 2. alineja 2, člana 61. st. 1. i 2. i člana 64. stav 1. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu: Valerija Galić, predsjednica Tudor Pantiru, potpredsjednik Miodrag Simović, potpredsjednik Seada Palavrić, potpredsjednica Mato Tadić, sudija Constance Grewe, sudija Mirsad Ćeman, sudija Margarita Caca-Nikolovska, sudija Zlatko M. Knežević, sudija na sjednici održanoj 23. januara godine donio je ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITU Usvaja se apelacija Vlade Republike Srpske. Utvrđuje se povreda prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine.

157 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 157 Ukida se Presuda Okružnog suda u Banjoj Luci broj 11 0 U U od 23. februara godine. Predmet se vraća Okružnom sudu u Banjoj Luci, koji je dužan da u roku od tri mjeseca donese novu odluku u skladu s članom II/3.e) Ustava Bosne. Nalaže se Okružnom sudu u Banjoj Luci da, u skladu s članom 74. stav 5. Pravila Ustavnog suda, u roku od tri mjeseca od dana dostavljanja ove odluke obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o preduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove odluke. Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine". OBRAZLOŽENJE I. Uvod 1. Vlada Republike Srpske (u daljnjem tekstu: apelantica), koju zastupa Pravobranilaštvo Republike Srpske, podnijela je 12. maja godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude Okružnog suda u Banjoj Luci (u daljnjem tekstu: Okružni sud) broj 11 0 u U od 23. februara godine. II. Postupak pred Ustavnim sudom 2. Na osnovu člana 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda, od Okružnog suda i "Agreksa" d.o.o. Donji Žabar (u daljnjem tekstu: tužitelj) kao učesnika u postupku, zatraženo je 23. marta godine da dostave odgovor na apelaciju. 3. Okružni sud je dostavio odgovor na apelaciju 28. marta, a tužitelj 7. aprila godine. 4. Na osnovu člana 26. stav 2. Pravila Ustavnog suda, odgovori učesnika u postupku dostavljeni su zastupniku apelantice 28. juna godine. III. Činjenično stanje 5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelanticinih navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način. 6. Apelantica je 27. februara godine s tužiteljem zaključila ugovor o koncesiji, čijim su odredbama regulirana prava i obaveze apelantice u svojstvu koncedenta. 7. Apelantica je 23. aprila godine donijela odluku o poništenju Odluke o dodjeli koncesije tužitelju i poništila sve pravne posljedice koje je navedena odluka proizvela. 8. Tužitelj je protiv apelanticinog akta broj 04/ /09 od 23. aprila godine pred Okružnim sudom pokrenuo upravni spor. U tužbi je naveo da u pobijanoj odluci nisu pravilno primijenjeni Zakon o koncesijama Republike Srpske, Zakon o Vladi Republike Srpske i Zakon o opštem upravnom postupku (u daljnjem tekstu: ZOUP); da je odluka o dodjeli koncesije pravilna i na zakonu zasnovana, te da ugovor proizvodi pravno dejstvo od dana potpisivanja i može prestati samo pod uvjetima propisanim u odredbi člana 29. Zakona o koncesijama. 9. Okružni sud je Presudom broj 11 0 U U od 23. februara godine tužbu uvažio i osporeni akt poništio. U obrazloženju presude je navedeno da tužitelj pobija apelanticin upravni akt kojim je poništena odluka o dodjeli koncesije tužitelju za korištenje poljoprivrednog zemljišta u svojini Republike Srpske. Razlozi koje je tužitelj istakao, kako je naveo Okružni sud, tiču se nepravilne primjene Zakona o koncesijama, Zakona o Vladi RS i ZOUP-a. Naime, u tužbi je navedeno da upravni akt kojeg je apelantica donijela sadrži takve nedostatke koji sprečavaju ocjenu njegove zakonitosti i nedostatke koji ga čine ništavim. Navedeno je da tužitelj smatra da je odluka o dodjeli koncesije pravilna i na zakonu zasnovana, te da apelantica takvu odluku nikako nije mogla poništiti. 10. Okružni sud je, uvažavajući tužbu, poništio apelanticin akt istakavši da je predmet konkretnog upravnog spora apelanticina odluka kojom je poništena odluka o dodjeli tužitelju koncesije za korištenje poljoprivrednog zemljišta u svojini Republike Srpske od 16. novembra godine. Zatim je navedeno da je članom 6. Zakona o koncesijama regulirana apelanticina nadležnost za dodjelu koncesija i zaključenje ugovora o koncesiji, a odredbom člana 3. stav 2. Zakona o Vladi RS-a je propisano da imovinu Republike koristi, njome upravlja i raspolaže Vlada RS-a, ako drugim zakonom nije drugačije određeno. U odredbi člana 43. stav 3. Zakona o Vladi RS-a je propisano koje vrste odluka donosi Vlada o pitanjima iz svoje nadležnosti, pri čemu, kako je zaključio Okružni sud, te odredbe ne mogu predstavljati materijalno-pravni osnov za donošenje osporenog akta. Također, Okružni sud je naglasio da se apelantica prilikom odlučivanja, osim naprijed navedenih odredbi, pozvala i na odredbe člana 248. ZOUP-a kojim je propisan institut poništavanja po pravu nadzora. Međutim, mogućnost poništavanja konačnih rješenja po pravu nadzora je predviđeno samo za slučajeve koji su tom odredbom strogo propisani (član 248. ZOUP) i taj postupak se pokreće po službenoj dužnosti, zahtjevu stranke ili javnog tužioca, a ne apelantice. 11. Okružni sud je zaključio da nije valjano niti je jasno apelanticino obrazloženje navedeno u osporenom aktu (odluci) po kojem je ona vršeći nadzor utvrdila da prilikom donošenja odluke o dodjeli koncesije preduzeću "Agreks" Donji Žabar nije ispoštovan Zakon o koncesijama primjenjujući odredbu iz člana 248. stav 1. tačka 2. ZOUP-a koja govori o poništavanju kada je u istoj stvari ranije doneseno pravosnažno rješenje kojim je ta upravna stvar drugačije riješena, koji uvjet nije ostvaren. Također, nisu ostvareni ni uvjeti propisani u tač. 3. i 5. (poništavanje po pravu nadzora ili ako je rješenje doneseno kao posljedica prinude ili druge nedozvoljene radnje) iste zakonske odredbe, pa je Okružni sud zaključio da obrazloženje osporenog akta ničim ne upućuje na odluku koja je data u izreci, jer se institut poništavanja rješenja po pravu nadzora ne može primijeniti u situaciji kada organ smatra da je rješenjem došlo do povrede materijalnog zakona, i to navodno Zakona o koncesijama. IV. Apelacija a) Navodi iz apelacije 12. Apelantica smatra da joj je osporenom presudom Okružnog suda povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine. Povredu navedenog prava apelantica obrazlaže proizvoljnom primjenom materijalnog prava jer Okružni sud nije dao valjane razloge zašto smatra da je njena odluka o poništenju odluke o dodjeli koncesije nezakonita. Naime, zbog propusta u primjeni Zakona o koncesiji apelantica je poništila odluku o dodjeli koncesije tužitelju, i to po pravu nadzora i zahtjevu zainteresiranog lica P.D. "Napredak" A.D. Pelagićevo, na što ima pravo. Naime, nakon dodjele koncesije tužitelju je otkriveno da nije dosljedno ispitan Zakon o koncesiji, jer je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS-a bilo ovlašteno da pregovara s ponuđačem za dodjelu koncesije, te je isto Ministarstvo definiralo elemente ugovora o koncesiji s ponuđačem P.D. "Napredak" A.D. Pelagićevo. Istaknuto je da navedeni prijedlog apelantica nije imala u vidu prilikom donošenja Odluke o koncesiji tužiocu od 16. novembra godine. Osim navedenog, prema apelanticinom mišljenju, neprihvatljiv je stav Okružnog suda iz kojeg proizlazi da apelantica, po pravu nadzora, nije mogla poništiti akt kojeg je donijela jer je to

158 Број 26 - Страна 158 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, upravo njena obaveza u situaciji kada postoji više ponuđača, kao što je u konkretnom slučaju. b) Odgovor na apelaciju 13. Okružni sud je u odgovoru na apelaciju istakao da u svemu ostaje kod razloga iz presude od 23. februara godine čijim donošenjem nije došlo do kršenja apelanticinog prava na pravičan postupak. Osim toga, Okružni sud je naveo da je presudu tog suda potvrdio Vrhovni sud svojom Presudom broj 11 0 U Uvp od 2. marta godine. 14. Tužitelj je u odgovoru istakao mišljenje da je apelacija nedopustiva jer apelantica nije iscrpila sve pravne lijekove propisane zakonom, i to zahtjev za vanredno preispitivanje sudske odluke. Osim toga, apelantica nije konkretizirala u čemu vidi povredu prava na pravično suđenje pa je predloženo da se apelacija odbije kao neosnovana. V. Relevantni propisi 15. Zakon o koncesijama ("Službeni glasnik Republike Srpske" br. 25/02 i 91/06), koji je važio u vrijeme donošenja sporne odluke apelantice u relevantnom dijelu glasi: Član 1. Ovim zakonom uređuju se predmet, način i uvjeti pod kojim se mogu dodjeljivati koncesije u Republici Srpskoj, nadležnost za dodjelu koncesija, osnivanje Komisije za koncesije Republike Srpske, postupak javnog poziva, sadržaj ugovora o koncesiji, prestanak ugovora o koncesiji, prava i obaveze koncesionara, rješavanje sporova i druga pitanja od značaja za dodjelu koncesija na teritoriji Republike Srpske. Ovim zakonom utvrđuju se uvjeti pod kojim se domaćim i stranim pravnim licima mogu dodjeljivati koncesije za obezbjeđivanje infrastrukture i usluga te eksploatacija prirodnih resursa, finansiranje, projektovanje, izgradnju, obnovu, održavanje i/ili rukovođenje radom te istraživanje infrastrukture i svih za nju vezanih objekata i uređaja u oblastima koje su u ustavnoj nadležnosti Republike Srpske. Član 2. Koncesija je u smislu ovog zakona, pravo obavljanja privrednih djelatnosti korištenjem prirodnih bogatstava, dobara u opštoj upotrebi i obavljanja djelatnosti od opšteg interesa određenih ovim zakonom. Ni jedna koncesija, uređena posebnim zakonima, ne može se dodjeljivati na način koji nije u skladu sa ovim zakonom. Član 5. Pojmovi koji se koriste u ovom zakonu imaju slijedeće značenje: "Koncedent" je Republika Srpska, odnosno Vlada Republike Srpske ili po ovlašćenju Vlade Republike Srpske, resorno ministarstvo ili drugi ovlašćeni organi. "Koncesija" je pravo koje koncedent ustupa koncesionaru na određeno vrijeme i pod određenim uvjetima u svrhu obavljanja privrednih djelatnosti korišćenjem prirodnih bogatstava, dobara u opštoj upotrebi i obavljanju djelatnosti od opšteg interesa. 3)"Koncesionar" - pravno lice osnovano u skladu sa zakonima Republike Srpske u vlasništvu domaćeg i/ili stranog pravnog lica, kome se dodjeljuje koncesija i koje izvršava ugovor o koncesiji u skladu sa ovim zakonom. Član 6. stav 6. Nadležnost za dodjelu koncesija i zaključenje ugovora o koncesiji Odluku o dodjeli koncesija donosi Vlada Republike Srpske, na osnovu koje Vlada odnosno, po ovlaštenju Vlade nadležno ministarstvo, i/ili organ lokalne uprave, i/ili javno preduzeće koje vrši upravljanje predmetom koncesije zaključuje ugovor o koncesiji. Član 7. stav 1. Osnivanje i opšte funkcije komisije (1) Ovim zakonom osniva se Komisija za koncesije Republike Srpske (u daljem tekstu: Komisija), kao stalno, nezavisno regulativno pravno lice konstituisano radi obavljanja funkcija za dodjelu koncesija, čije su nadležnosti i obaveze utvrđene ovim zakonom. Član 22. (2) Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši nadležno ministarstvo, svako u okviru svoje nadležnosti. Član 27. (1) Samoinicijativnu ponudu je obavezno podnijeti pravno lice koje je izvršilo svojinsku transformaciju a čija je osnovna djelatnost direktno vezana za predmet koncesije. (2) Ponuda se sastoji od zahtjeva za dodjelu koncesije i revidirane studije, odnosno predstudije ekonomske opravdanosti. (3) Samoinicijativnu ponudu može podnijeti i svako drugo pravno lice koje, uz zahtjev za dodjelu koncesije, podnosi revidiranu studiju, odnosno predstudiju ekonomske opravdanosti. (4) Resorna ministarstva mogu, po ovlašćenju Vlade Republike Srpske, raspisati javni poziv na iskazivanje interesa za samoinicijativnu ponudu. Javni oglas se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srpske" i najmanje jednom dnevnom listu, a javnost se naknadno obavještava o podnesenim samoinicijativnim ponudama, prispjelim nakon javnog oglasa. Nakon prikupljanja samoinicijativnih ponuda resorna Ministarstva utvrđuju kriterijume za dodjelu i procjenjuju postojanje javnog interesa za predmetnu koncesiju, pri čemu se uzima u obzir naročito: a) da projekat koji je predmet predložene koncesije može biti ostvaren samo u slučaju ako se koristi proces, projektovanje, metodologija ili koncept inžinjeringa na koje ponuđač polaže isključiva prava; b) hitnost pružanja usluga ili postojanje infrastrukture za javnu upotrebu. (5) Samoinicijativne ponude iz prethodnog stava ovog člana imaju prednost u dodjeli koncesije, ukoliko se podnese više samoinicijativnih ponuda za isti predmet koncesije. (6) Ukoliko postoje dva ili više iskazana interesa za samoinicijativnu ponudu, raspisuje se javni poziv shodno čl. 23, 24, 25. i 26. ovog zakona. (7) Ministarstvo podnosi zahtjev Komisiji za dobijanje saglasnosti za pregovore sa ponuđačem, ukoliko ocjeni da postoji javni interes za koncesiju. (8) Komisija, u što kraćem roku, donosi odluku o saglasnosti iz prethodnog stava ovog člana. (9) U saglasnosti koju Komisija daje može biti navedeno pravo Komisije da vrši praćenje procesa ili izvrši pregled dokumentacije. (10) Koncedent ne može zaključiti Ugovor o koncesiji na osnovu samoinicijativne ponude ako ne dobije saglasnost Komisije za koncesije, i u tom slučaju koncesija se dodjeljuje u skladu sa postupkom propisanim ovim zakonom. Član 28. Sadržaj ugovora o koncesiji (5) Ugovor o koncesiji ne može se prenijeti na drugog koncesionara bez prethodne saglasnosti Komisije. U slučaju da koncesionar nije ispunio preuzetu obavezu prema međunarodnoj finansijskoj instituciji čiji je član Bosna i Hercegovina, ugovor o koncesiji može se prenijeti na odnosnu instituciju bez saglasnosti Komisije. Ugovor o koncesiji se može prenijeti samo ukoliko su ispunjeni uvjeti iz ugovora koji se odnose na investiranje.

159 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 159 Član 29. Prestanak ugovora o koncesiji Ugovor o koncesiji prestaje: 1. istekom ugovorenog roka u skladu sa ovim zakonom; 2. otvaranjem stečajnog postupka nad koncesionarom; 3. prestankom postojanja predmeta koncesije i 4. raskidom ugovora o koncesiji. Član 30. Raskid ugovora o koncesiji Ugovor o koncesiji može se raskinuti: 1. ako je koncesionar nesolventan duže od šest mjeseci ili ako je u stečaju, 2. ako koncesionar ili koncedent ne ispunjavaju ugovorne obaveze, 16. Zakon o opštem upravnom postupku ("Službeni glasnik Republike Srpske" br. 13/02, 87/07 i 50/10) u relevantnom dijelu glasi: Važenje zakona Član 1. Po ovom zakonu dužni su da postupaju republički organi uprave, kad u upravnim stvarima, neposredno primenjujući propise, rešavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima pojedinca, pravnog lica ili druge stranke, kao i kad obavljaju druge poslove utvrđene ovim zakonom. Po ovom zakonu dužni su da postupaju i organi grada i opštine kad na osnovu zakona obavljaju poslove državne uprave, kao i privredno društvo, ustanove i druge organizacije, kad u vršenju javnih ovlašćenja, koja su im poverena zakonom rešavaju, odnosno kad obavljaju druge poslove iz stava 1. ovog člana. Poseban postupak Član 2. Pojedina pitanja postupka zbog specifične prirode upravnih stvari u određenim upravnim oblastima mogu se posebnim zakonom urediti drukčije nego što su uređena ovim zakonom, ako je to neophodno. Supsidijarna primena zakona Član 3. U upravnim oblastima za koje je zakonom propisan poseban postupak postupa se po odredbama tog zakona i te odredbe moraju biti u saglasnosti s osnovnim načelima utvrđenim ovim zakonom. Po odredbama ovog zakona postupa se u svim onim pitanjima koja nisu uređena posebnim zakonom. Upotreba izraza "organ" Član 4. Pod organom koji vodi postupak, odnosno rešava u upravnim stvarima podrazumeva se: organ uprave, drugi državni organ, upravna organizacija, kao i preduzeće, ustanova i druga organizacija kojima je zakonom povereno vršenje javnih ovlašćenja (u daljem tekstu: organ). Poništavanje i ukidanje po pravu nadzora Član 248. Rešenje koje je konačno u upravnom postupku organ će poništiti po pravu nadzora: 1) ako je rešenje doneo stvarno nenadležni organ, a nije reč o slučaju predviđenom u članu 252. tačka 1. ovog zakona; 2) ako je u istoj stvari ranije doneseno pravosnažno rešenje kojim je ta upravna stvar drukčije rešena; 3) ako je rešenje doneo jedan organ bez saglasnosti, potvrde, odobrenja ili mišljenja drugog organa, a ovo je potrebno po zakonu ili drugom propisu; 4) ako je rešenje doneo mesno nenadležni organ; 5) ako je rešenje doneseno kao posledica prinudne, iznude, ucene, pritiska ili druge nedozvoljene radnje. Rešenje koje je konačno u upravnom postupku može se ukinuti po pravu nadzora ako je njime očigledno povređen materijalni zakon. U upravnim stvarima u kojima učestvuju dve ili više stranaka sa suprotnim interesima rešenje se može ukinuti samo po pristanku zainteresovanih stranaka. Član 249. (1) Rešenje može poništiti ili ukinuti po pravu nadzora drugostepeni organ. Ako nema drugostepenog organa, rešenje može poništiti ili ukinuti organ koji je zakonom ovlašćen da vrši nadzor nad radom organa koji je doneo rešenje. (2) Organ donosi rešenje o poništenju rešenja po službenoj dužnosti, po zahtevu stranke ili javnog tužioca, a rešenje o ukidanju po služenoj dužnosti ili po zahtevu javnog tužioca. (3) Rešenje se može poništiti na osnovu člana 248. stav 1. tač. 1., 2. i 3. ovog zakona u roku od pet godina, a na osnovu tačke 4. stav 1. tog člana u roku od jedne godine od dana kad je rešenje postalo konačno u upravnom postupku. Rešenje se može ukinuti na osnovu stava 2. člana 248. ovog zakona u roku od jedne godine od dana kad je rešenje postalo konačno u upravnom postupku. (4) Rešenje se može poništiti na osnovu člana 248. stav 1. tačka 5. ovog zakona bez obzira na rokove utvrđene u stavu 3. ovog člana. (5) Protiv rešenja donesenog na osnovu člana 248. ovog zakona nije dopuštena žalba, već se protiv njega može pokrenuti upravni spor. 7. Pravne posledice poništavanja i ukidanja Član 254. (1) Poništavanjem rešenja i oglašavanjem ništavim poništavaju se pravne posledice koje je takvo rešenje proizvelo. (2) Ukidanjem rešenja ne poništavaju se pravne posledice koje je rešenje već proizvelo, ali se onemogućava dalje proizvođenje posledica tog rešenja. (3) Organ koji sazna za rešenje kojim je povređen zakon a povreda može biti razlog za ponavljanje postupka, odnosno za poništavanje, ukidanje ili menjanje rešenja, dužan je bez odlaganja o tome obavestiti organ nadležan za pokretanje postupka i donošenje rešenja. 17. Zakon o Vladi Republike Srpske ("Službeni glasnik Republike Srpske" broj 118/08) u relevantnom dijelu glasi: Član 1. (1) Izvršnu vlast u Republici Srpskoj, u skladu sa Ustavom, vrši Vlada Republike Srpske (u daljem tekstu: Vlada). (2) Vlada je samostalna u okviru svojih nadležnosti i za svoj rad je odgovorna Narodnoj skupštini Republike Srpske (u daljem tekstu: Narodna skupština). (3) Sjedište Vlade je u Banjoj Luci. Član 2. U vršenju vlasti, iz člana 1. ovog zakona, Vlada provodi politiku, izvršava zakone i druge propise Narodne skupštine i odgovorna je za stanje u Republici (u daljem tekstu: Republika) u svim oblastima iz svoje nadležnosti. Član 3. (1) Vlada zastupa Republiku kao pravno lice, stara se o zaštiti javnog interesa i u tom smislu vrši prava i dužnosti koje Republika ima kao osnivač javnih službi, drugih organa i organizacija, ako drugim zakonom nije drukčije određeno. (2) Imovinu Republike koristi, njome upravlja i raspolaže Vlada, ako drugim zakonom nije drukčije određeno.

160 Број 26 - Страна 160 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, Član 43. st. 1. i 3. (1) O pitanjima iz svoje nadležnosti Vlada donosi: uredbe, odluke, smjernice, instrukcije, rješenja, zaključke i druge akte, u skladu sa zakonom. (3) Odlukom se propisuju mjere Vlade, osnivaju javne službe i druge organizacije, daje saglasnost ili potvrđuju opšti akti organa ili organizacija, ako je takva saglasnost ili potvrda predviđena zakonom, obustavljaju od izvršenja akti ministarstava, organa jedinica lokalne samouprave, preduzeća i drugih organa i organizacija koje vrše javna ovlaštenja i uređuju druga pitanja od značaja za obavljanje poslova Vlade. 18. Zakon o poljoprivrednom zemljištu ("Službeni glasnik RS" br. 93/06, 86/07, 14/10 i 5/12) u relevantnom dijelu glasi: 3. Koncesija za korišćenje poljoprivrednog zemljišta u svojini Republike Osnovne odredbe Član 71. (1) Koncesija za korišćenje poljoprivrednog zemljišta u svojini Republike može se dati domaćem i stranom pravnom licu na period do 30 godina, u svrhu: a) biljne i stočarske proizvodnje i b) za dugogodišnje zasade. (2) Dodjela poljoprivrednog zemljišta na korišćenje po osnovu koncesije, vrši se u skladu sa Zakonom o koncesijama Republike Srpske i Pravilima Komisije za koncesije. (3) Vlada Republike Srpske, posredstvom koncesije, donosi Odluku o dodjeli poljoprivrednog zemljišta pravnom licu na korišćenje. VI. Dopustivost 19. U skladu s članom VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini. 20. U odnosu na apelanticu Vladu RS, Ustavni sud podsjeća na svoj stav da državni organi i javna vlast kao učesnici sudskih postupaka ne uživaju prava iz Evropske konvencije, ali da uživaju garancije prava na pravičan postupak iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine (vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 39/03 od 27. februara godine, objavljena u "Službenom glasniku BiH" broj 19/04, dostupna na web-stranici Ustavnog suda Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud će ispitati apelanticine navode u odnosu na ustavno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine. 21. U skladu s članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku kojeg je koristio. 22. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijom je Presuda Okružnog suda broj 11 0 U U od 23. februara godine, protiv koje nema drugih djelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, osporenu presudu apelantica je primila 23. marta godine, a apelacija je podnesena 12. maja godine, dakle u roku od 60 dana, kako je propisano članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana 16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očigledno (prima facie) neosnovana, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva. 23. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, te člana 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti. VII. Meritum 24. Apelantica ukazuje da joj je osporenom presudom Okružnog suda povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine jer Okružni sud nije pravilno primijenio materijalno pravo. Pravo na pravično suđenje Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi: Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje: e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim stvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom. 25. Ustavni sud podsjeća da je identično činjenično i pravno pitanje razmatrao u Odluci broj AP 1761/10 (vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu od 27. septembra godine, do objave dostupna na web-stranici Ustavnog suda pa se umjesto posebnog obrazloženja ove odluke u pogledu navoda apelacije, Ustavni sud poziva na obrazloženje i razloge navedene u toj odluci. 26. Naime, Ustavni sud je u navedenoj odluci podsjetio na stav Okružnog suda prema kojem apelanticine odluke kojima su poništene odluke o dodjeli koncesije nisu mogle biti donesene primjenom odredbi člana 6. Zakona o koncesijama, člana 43. stav 3. Zakona o Vladi RS i odredbe člana 248. stav 1. ZOUP-a, niti su navedene zakonske odredbe mogle biti osnov za donošenje apelanticine odluke kojom je poništena odluka o dodjeli koncesije. 27. U citiranoj odluci AP 1761/10 (tačka 46. i dalje) Ustavni sud je konstatirao da je, prema odredbi člana 2. Zakona o koncesijama, koji je lex specialis za ovu oblast, koncesija pravo obavljanja privrednih djelatnosti korištenjem prirodnih bogatstava, dobara u općoj upotrebi i obavljanja djelatnosti od općeg interesa. Odredbom člana 6. Zakona o koncesijama ("Službeni glasnik RS" br. 25/02 i 91/06), koja je bila važeća u vrijeme kada je apelantica donijela sporni akt, propisano je da odluku o dodjeli koncesija donosi Vlada RS-a. 28. Ustavni sud je u toj odluci naglasio, imajući u vidu da apelantica - Vlada Republike Srpske, upravlja i raspolaže imovinom Republike Srpske u interesu Republike Srpske, dakle, u javnom interesu, svojim odlukama uređuje pitanja koja su značajna za obavljanje apelanticinih poslova. S tim u vezi, Ustavni sud je naglasio da je upravo postupak dodjele koncesije za korištenje prirodnih bogatstava i dobara u općoj upotrebi pitanje značajno za obavljanje apelanticinih poslova u kojem apelantica ima ovlaštenje da donosi svoje odluke. Dakle, nesporno proizlazi da apelantica ima pravo i obavezu da se stara o zaštiti javnog interesa Republike Srpske u pogledu dodjele koncesije za korištenje poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu Republike Srpske; da dodjela koncesije predstavlja javni interes kako za apelanticu, tako i za Republiku Srpsku, čije interese apelantica predstavlja i štiti. Pri tome, Ustavni sud je u citiranoj odluci naglasio da je upravo apelantica donošenjem odluke kojom je poništila odluku o dodjeli koncesije, preduzela aktivnosti radi otklanjanja neregularnosti u pogledu dodjele koncesije, da prava i obaveze koje apelantica ima u predmetnoj oblasti, ujedno, znače i apelanticinu odgovornost da navedenu oblast regulira na način koji će biti u javnom interesu Republike Srpske. Stoga je, prema mišljenju Ustavnog suda, apelantica, kao zaštitnica interesa Republike Srpske u ovoj specifičnoj oblasti, imala ovlaštenje da, u smislu odredaba člana 6. Zakona o koncesijama i člana 3. stav 2. i

161 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 161 člana 43. stav 3. Zakona o Vladi RS, donese odluku o poništenju odluke o dodjeli koncesije. Navedene zakonske odredbe za koje je Okružni sud smatrao da ne mogu biti pravni osnov za poništenje odluke o dodjeli koncesije su, nasuprot takvom stavu, apelantici bila dovoljan pravni osnov da donese spomenutu odluku i bez primjene odredbe člana 248. stav 1. tač. 2, 3. i 5. ZOUP-a. Ustavni sud je u navedenoj odluci zaključio da obrazloženje presude Okružnog suda ukazuje na proizvoljno tumačenje odredaba člana 6. Zakona o koncesijama i člana 3. stav 2. i člana 43. stav 3. Zakona o Vladi RS-a, odnosno proizvoljnost u primjeni materijalnog prava a što nije u skladu sa standardima i zahtjevima pravičnog suđenja iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine. Stoga, Ustavni sud smatra da je u konkretnom slučaju došlo do kršenja apelanticinog prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine. 29. S obzirom da se razlozi navedeni u Odluci o dopustivosti i meritumu broj AP 1761/10 od 27. septembra godine u cijelosti odnose i na ovu odluku, iz istih razloga Ustavni sud zaključuje da je došlo do kršenja apelanticinog prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine. VIII. Zaključak 30. Ustavni sud zaključuje da postoji kršenje prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine budući da iz obrazloženja osporene presude proizlazi da je Okružni sud proizvoljno primijenio odredbe člana 6. Zakona o koncesijama ("Službeni glasnik RS" br. 25/02 i 91/06) i člana 3. stav 2. i člana 43. stav 3. Zakona o Vladi RS. 31. Na osnovu člana 61. st. 1. i 2. i člana 64. stav 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke. 32. U smislu člana 41. Pravila Ustavnog suda aneks ove odluke čini izdvojeno mišljenje potpredsjednika Miodraga Simovića suprotno odluci. 33. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće. Predsjednica Ustavnog suda Bosne i Hercegovine Valerija Galić, s. r. IZDVOJENO MIŠLJENJE O NESLAGANJU SUDIJE PROF. DR. MIODRAGA SIMOVIĆA Ne slažem se s većinskim mišljenjem Ustavnog suda u ovom predmetu. U sljedećim stavovima izrazit ću svoje gledište. (1) U stavu 25. Odluke Ustavni sud podsjeća da je identično činjenično i pravno pitanje razmatrao u Odluci broj AP 1761/10 od 27. septembra godine, pa se umjesto posebnog obrazloženja ove odluke u pogledu navoda apelacije Ustavni sud poziva na obrazloženje i razloge navedene u toj odluci. Prije svega, kada je riječ o karakteru postupka i zakonima koje je u konkretnom slučaju primijenio apelant, čiju je primjenu ocjenjivao Okružni sud u upravnom sporu u kojem se rješavalo o zakonitosti apelantovog spornog akta, podsjećam da je članom 2. Zakona o općem upravnom postupku propisano da se pojedina pitanja postupka, zbog specifične prirode upravnih stvari u određenim upravnim oblastima, mogu posebnim zakonom urediti drukčije nego što su uređena ovim zakonom - ako je to neophodno. Zatim, da je članom 3. Zakona o općem upravnom postupku u stavu 1. propisano da se u upravnim oblastima za koje je zakonom propisan poseban postupak, postupa po odredbama tog zakona i te odredbe moraju biti u saglasnosti s osnovnim načelima utvrđenim ovim zakonom, dok je u stavu 2. istog člana propisano da se po odredbama ovog zakona postupa u svim onim pitanjima koja nisu uređena posebnim zakonom. Za mene je neupitno da je Zakonom o koncesijama, kao posebnim zakonom, postupak dodjele koncesije uređen drukčije nego odredbama Zakona o općem upravnom postupku, ali uz uvjet da odredbe tog zakona budu u saglasnosti s osnovnim načelima utvrđenim Zakonom o općem upravnom postupku. Međutim, i u takvoj situaciji, prema odredbi stava 2. člana 3. Zakona o općem upravnom postupku, u svim onim pitanjima koja nisu uređena posebnim zakonom se postupa po odredbama ovog zakona. (2) Podsjećam da je predmetni postupak pokrenut tužbom tužitelja protiv apelanta radi poništenja apelantove odluke, kojom je poništena odluka o dodjeli koncesije tužitelju za korištenje poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu Republike Srpske. Rješavajući o tako postavljenom tužbenom zahtjevu, Okružni sud je našao da je apelantova osporena odluka donesena na osnovu odredbe člana 6. Zakona o koncesijama, odredbe člana 43. stav 3. Zakona o Vladi Republike Srpske i odredbe člana 248. stav 1. Zakona o općem upravnom postupku. Po mišljenju Okružnog suda, navedene zakonske odredbe nisu mogle da budu osnov za donošenje apelantove odluke. U odnosu na odredbu člana 6. Zakona o koncesijama ("Službeni glasnik Republike Srpske" br. 25/02 i 91/06), koja je bila važeća u vrijeme kad je apelant donio sporni akt, kao prvu na koju se apelant pozvao kao pravni osnov za donošenje svoje odluke o poništavanju svoje ranije odluke o dodjeli koncesije tužitelju, treba zapaziti da je Okružni sud tumačio i primijenio navedenu odredbu tako da je njome bilo propisano da odluku o dodjeli koncesije donosi Vlada Republike Srpske, na osnovu koje Vlada, odnosno, po ovlaštenju Vlade nadležno ministarstvo, i/ili organ lokalne uprave i/ili javno preduzeće koje vrši upravljanje predmetom koncesije - zaključuje ugovor o koncesiji. Iz navedene odredbe nesporno proizlazi apelantovo ovlaštenje za donošenje odluke o dodjeli koncesija. Međutim, Vlada Republike Srpske nije nadležna vršiti poništenje pojedinačnih akata, jer to ne proizlazi ni iz jedne odredbe Zakona o koncesijama, pa ni iz odredbe člana 6. Zakona o koncesijama, na koju se apelant poziva u osporenoj odluci, što upućuje na zaključak da je osporeni akt donesen uz povredu navedenih zakonskih odredaba. U navedenom tumačenju i primjeni citirane zakonske odredbe ne nalazim proizvoljnost Okružnog suda. Štaviše, podsjećam da je apelant posebnom odlukom kojom je tužitelju dodijelio koncesiju za korištenje poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu Republike Srpske, radi ostvarivanja prava obavljanja biljne i stočarske proizvodnje, odredio da će ovlašteno Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede s koncesionarom zaključiti ugovor o koncesiji, kojim će se bliže urediti koncesioni odnos, te da će koncesioni odnos prestati ispunjenjem bilo koje pretpostavke iz člana 29. Zakona o koncesijama, prema kojem ugovor o koncesiji prestaje: istekom ugovorenog roka u skladu s ovim zakonom; otvaranjem stečajnog postupka nad koncesionarom; prestankom postojanja predmeta koncesije i raskidom ugovora o koncesiji. Dakle, ni navedenom apelantovom odlukom, niti bilo kojom odredbom Zakona o koncesijama, po mome mišljenju, nije predviđena mogućnost poništavanja dodijeljene koncesije, već je predviđeno, i članom 29. Zakona o koncesijama i navedenom apelantovom odlukom, da će koncesioni odnos prestati ispunjenjem bilo koje pretpostavke iz člana 29. Zakona o koncesijama, a ne poništavanjem ili ukidanjem same odluke o dodjeli koncesije tužitelju. Dakle, upravo ovo je, po mome mišljenju, situacija u kojoj je Zakonom o koncesijama propisan

162 Број 26 - Страна 162 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, poseban postupak, pa u odnosu na pitanje prestanka koncesije, odnosno koncesionog odnosa ne može da se postupa po odredbama Zakona o općem upravnom postupku već isključivo po odredbama Zakona o koncesijama, konkretno čl. 29. i 30. toga zakona. (3) U odnosu na odredbu člana 43. stav 3. Zakona o Vladi Republike Srpske, na koju se apelant pozvao kao pravni osnov za donošenje odluke koju je poništio Okružni sud, primjećujem da je navedenu odredbu Okružni sud tumačio i primijenio tako što smatra da je to odredba procesnopravnog, a ne materijalnopravnog karaktera, koja uređuje pitanja u kojima Vlada Republike Srpske odlučuje u formi odluke. Zato ta odredba nije mogla poslužiti kao zakonska osnova za donošenje osporenog akta i to je za mene tako očito da ne zaslužuje dodatni komentar. (4) Najzad, kada je riječ o trećoj odredbi na koju se apelant pozvao kao pravni osnov za svoju odluku kojom se poništava odluka o dodjeli koncesije tužitelju, kao i sve pravne posljedice koje je navedena odluka proizvela, tj. odredbi člana 248. stav 1. Zakona o općem upravnom postupku, zapažam da je Okružni sud najprije podsjetio da su propisani uvjeti koji moraju biti ispunjeni da bi se rješenje, koje je konačno u upravnom postupku, moglo poništiti po pravu nadzora. Ti uvjeti su: 1) ako je rješenje donio stvarno nenadležni organ, a nije riječ o slučaju predviđenom u članu 252. tačka 1. ovog zakona; 2) ako je u istoj stvari ranije doneseno pravnosnažno rješenje kojim je ta upravna stvar drukčije riješena; 3) ako je rješenje donio jedan organ bez saglasnosti, potvrde, odobrenja ili mišljenja drugog organa, a ovo je potrebno po zakonu ili drugom propisu; 4) ako je rješenje donio mjesno nenadležni organ; 5) ako je rješenje doneseno kao posljedica prinude, iznude, ucjene, pritiska ili druge nedozvoljene radnje. Stavom 2. istog člana tog zakona propisano je da se rješenje, koje je konačno u upravnom postupku, može ukinuti po pravu nadzora - ako je njime očigledno povrijeđen materijalni zakon. Osim toga, da u upravnim stvarima u kojima učestvuju dvije ili više stranaka sa suprotnim interesima - rješenje se može ukinuti samo po pristanku zainteresiranih stranaka. Zatim, da prema navedenoj zakonskoj odredbi do poništavanja i ukidanja konačnog rješenja po pravu nadzora od organa višeg stepena, odnosno organa koji vrši nadzor, može doći, u pravilu, samo zbog težih povreda zakonitosti, a zavisno od toga su propisani i kriteriji kada će se takvo rješenje poništiti ili ukinuti po pravu nadzora. (5) Okružni sud je, odgovarajući na navode iz obrazloženja koje je apelant iznio za svoju odluku o poništavanju odluke o dodjeli koncesije tužitelju, istakao da je povreda materijalnog zakona, tj. povreda odredbe člana 27. Zakona o koncesijama, učinjena u postupku donošenja odluke o dodjeli koncesije, koja nije propisana kao uvjet za poništenje rješenja u postupku nadzora (stav 1. člana 248. Zakona o općem upravnom postupku), već je predviđena kao uvjet za ukidanje rješenja (stav 2. člana 248. Zakona o općem upravnom postupku). To ukazuje da se apelant i u tome dijelu pozvao na pogrešnu odredbu. Osim toga, povreda materijalnog propisa mora biti očigledna i na štetu stranke ili javnog interesa, a ukoliko u postupku učestvuju dvije ili više stranaka sa suprotnim interesima, rješenje se može ukinuti samo po pristanku zainteresiranih stranaka, i to u roku koji je propisan odredbom člana 249. stav 3. Zakona o općem upravnom postupku, tj. u roku od jedne godine od dana kada je rješenje postalo konačno u upravnom postupku. Kada se ovo primijeni na konkretni slučaj, tj. apelantovu tvrdnju da nisu ispoštovane odredbe člana 27. Zakona o koncesijama, vezano za učešće dva ili više ponuđača, u kojem, prema apelantovim navodima, nije došlo do raspisivanja javnog konkursa, zapažam da je Okružni sud istakao da se u osporenoj apelantovoj odluci o dodjeli koncesije tužitelju, u članu I navodi da se na osnovu Javnog poziva za prikupljanje samoinicijativnih ponuda za dodjelu koncesija za korištenje poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu Republike Srpske, u skladu s članom 27. Zakona o koncesijama, prihvata ponuda tužitelja za dodjelu koncesije. Prema navedenom, za Okružni sud je ostalo nejasno kako je apelant utvrdio da u postupku dodjele koncesije nije došlo do raspisivanja javnog konkursa i da je postupano suprotno odredbi člana 27. Zakona o koncesijama. Osim toga, s obzirom na ponašanje tužitelja i podnošenje tužbe, očigledno je da za donošenje rješenja ne postoji pristanak zainteresiranih strana, a i sam rok za donošenje rješenja ukazuje se upitnim. Ovo i iz razloga što u spisu predmeta nema podataka je li i kada odluka o dodjeli koncesije tužitelju dostavljena strankama, kao i da protiv nje nije predviđena mogućnost izjavljivanja žalbe. Ni u navedenom tumačenju i primjeni prava Okružnog suda ne može se zaključiti da nisu ispoštovani standardi prava na pravično suđenje. (6) Okružni sud je i u odnosu na prigovor da tužitelj nije blagovremeno zaključio ugovor o koncesiji, istakao kako s obzirom na to da je Vlada Republike Srpske, odnosno Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, na osnovu ovlaštenja Vlade Republike Srpske, s tužiteljem zaključila ugovor o koncesiji, predmetni spor između ugovornih strana se može okončati kod redovnog suda podnošenjem tužbe za raskid zaključenog ugovora o koncesiji. Taj postupak je već pokrenut. Zbog toga, egzistiranje odluke o odjeli koncesije nije od uticaja na rješavanje toga spora. Smatram da je navedeno stanovište Okružnog suda u skladu sa standardima prava na pravično suđenje. Međutim, čini se da apelant ne želi samo raskinuti ugovor o koncesiji s tužiteljem, već da institutom poništavanja po pravu nadzora iz Zakona o općem upravnom postupku želi postići pravne posljedice toga poništavanja, tj. pravne posljedice ex nunc, što je teško postići raskidom ugovora. To je jedan od Zakonom o koncesijama predviđenih načina prestanka koncesionog odnosa, budući da se ugovor može raskinuti samo iz dva razloga: (1) ako je koncesionar nesolventan duže od šest mjeseci ili ako je u stečaju; (2) ako koncesionar ili koncedent ne ispunjavaju ugovorne obaveze. (7) Odbijajući zahtjev drugoapelanta za vanredno preispitivanje odluke u predmetu broj AP 1761/10 od 17. jula godine, Vrhovni sud Republike Srpske je u svemu prihvatio tumačenja, primjenu i obrazloženja Okružnog suda, te posebno istakao da je ispravno stanovište Okružnog suda da prvoapelant nije nadležan da po pravu nadzora poništava odluke koje je sam donio. Odredbom člana 249. stav 1. Zakona o općem upravnom postupku propisano je da po pravu nadzora rješenje o poništenju ili ukidanju donosi drugostepeni organ ili ako takvog organa nema - organ koji je zakonom ovlašten da vrši nadzor nad radom organa donositelja rješenja koje se ukida ili poništava po pravu nadzora. Konstatirano je da prvoapelant nije sam sebi drugostepeni organ koji vrši nadzor nad svojim radom, pa nije mogao donijeti osporeni akt. Upravo ovaj stav Vrhovnog suda Republike Srpske, po mome mišljenju, potvrđuje da koncesioni odnos ne može prestati po odredbama Zakona o općem upravnom postupku, već isključivo i jedino po odredbama člana 29. Zakona o koncesijama kojim je uređen i postupak dodjele koncesije i prestanka koncesionog odnosa. (8) Imajući u vidu izneseno, zaključujem da je Okružni sud za svoju odluku dao jasno, logično i argumentirano obrazloženje za koje niti u jednom segmentu ne smatram da je nedovoljno ili da je pozitivnopravno arbitrarno primijenjeno, odnosno da je odluka Okružnog suda u skladu sa standardima prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i

163 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 163 Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Smatram, uz to, da s obzirom na ove zaključke, nije potrebno posebno razmatrati navode o povredi prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju budući da se, u suštini, navodi o kršenju prava na imovinu zasnivaju na navodima o kršenju prava na pravično suđenje. Prof. dr. Miodrag Simović, sudija Ustavni sud Bosne i Hercegovine je u plenarnom sazivu, u predmetu broj AP 1757/10, rješavajući apelaciju Vlade Republike Srpske, na temelju članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 59. stavak 2. alineja 2, članka 61. st. 1. i 2. i članka 64. stavak 1. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu: Valerija Galić, predsjednica Tudor Pantiru, dopredsjednik Miodrag Simović, dopredsjednik Seada Palavrić, dopredsjednica Mato Tadić, sudac Constance Grewe, sudac Mirsad Ćeman, sudac Margarita Caca-Nikolovska, sudac Zlatko M. Knežević, sudac na sjednici održanoj 23. siječnja godine donio ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITU Usvaja se apelacija Vlade Republike Srpske. Utvrđuje se povreda prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine. Ukida se Presuda Okružnog suda u Banjaluci broj 11 0 U U od 23. veljače godine. Predmet se vraća Okružnom sudu u Banjaluci, koji je dužan u roku od tri mjeseca donijeti novu odluku sukladno članku II/3.(e) Ustava Bosne. Nalaže se Okružnom sudu u Banjaluci da, sukladno članku 74. stavak 5. Pravila Ustavnog suda, u roku od tri mjeseca od dana dostavljanja ove odluke obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o poduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove odluke. Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine". OBRAZLOŽENJE I. Uvod 1. Vlada Republike Srpske (u daljnjem tekstu: apelantica), koju zastupa Pravobraniteljstvo Republike Srpske, podnijela je 12. svibnja godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude Okružnog suda u Banjaluci (u daljnjem tekstu: Okružni sud) broj 11 0 u U od 23. veljače godine. II. Postupak pred Ustavnim sudom 2. Na temelju članka 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda, od Okružnog suda i "Agreksa" d.o.o. Donji Žabar (u daljnjem tekstu: tužitelj) kao sudionika u postupku, zatraženo je 23. ožujka godine da dostave odgovor na apelaciju. 3. Okružni sud je dostavio odgovor na apelaciju 28. ožujka, a tužitelj 7. travnja godine. 4. Na temelju članka 26. stavak 2. Pravila Ustavnog suda, odgovori sudionika u postupku su dostavljeni zastupniku apelantice 28. lipnja godine. III. Činjenično stanje 5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantičinih navoda i dokumenata podastrtih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način. 6. Apelantica je 27. veljače godine s tužiteljem zaključila ugovor o koncesiji, čijim su odredbama regulirana prava i obveze apelantice u svojstvu koncedenta. 7. Apelantica je 23. travnja godine donijela odluku o poništenju Odluke o dodjeli koncesije tužitelju i poništila sve pravne posljedice koje je navedena odluka proizvela. 8. Tužitelj je protiv apelantičinog akta broj 04/ /09 od 23. travnja godine pred Okružnim sudom pokrenuo upravni spor. U tužbi je naveo kako u pobijanoj odluci nisu pravilno primijenjeni Zakon o koncesijama Republike Srpske, Zakon o Vladi Republike Srpske i Zakon o općem upravnom postupku (u daljnjem tekstu: ZOUP); kako je odluka o dodjeli koncesije pravilna i na zakonu utemeljena, te kako ugovor proizvodi pravni učinak od dana potpisivanja i može prestati samo pod uvjetima propisanim u odredbi članka 29. Zakona o koncesijama. 9. Okružni sud je Presudom broj 11 0 U U od 23. veljače godine tužbu uvažio i osporeni akt poništio. U obrazloženju presude je navedeno da tužitelj pobija apelantičin upravni akt kojim je poništena odluka o dodjeli koncesije tužitelju za korištenje poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu Republike Srpske. Razlozi koje je tužitelj istaknuo, kako je naveo Okružni sud, tiču se nepravilne primjene Zakona o koncesijama, Zakona o Vladi RS i ZOUP-a. Naime, u tužbi je navedeno da upravni akt kojega je apelantica donijela sadrži takve nedostatke koji sprečavaju ocjenu njegove zakonitosti i nedostatke koji ga čine ništavim. Navedeno je kako tužitelj smatra da je odluka o dodjeli koncesije pravilna i na zakonu utemeljena, te da apelantica takvu odluku nikako nije mogla poništiti. 10. Okružni sud je, uvažavajući tužbu, poništio apelantičin akt istaknuvši da je predmet konkretnog upravnog spora apelantičina odluka kojom je poništena odluka o dodjeli tužitelju koncesije za korištenje poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu Republike Srpske od 16. studenoga godine. Potom je navedeno kako je člankom 6. Zakona o koncesijama regulirana apelantičina nadležnost za dodjelu koncesija i zaključenje ugovora o koncesiji, a odredbom članka 3. stavak 2. Zakona o Vladi RS-a je propisano kako imovinu Republike koristi, njome upravlja i raspolaže Vlada RS-a, ako drugim zakonom nije drugačije određeno. U odredbi članka 43. stavak 3. Zakona o Vladi RS-a je propisano koje vrste odluka donosi Vlada o pitanjima iz svoje nadležnosti, pri čemu, kako je zaključio Okružni sud, te odredbe ne mogu predstavljati materijalno-pravnu osnovu za donošenje osporenoga akta. Također, Okružni sud je naglasio kako se apelantica prilikom odlučivanja, osim naprijed navedenih odredbi, pozvala i na odredbe članka 248. ZOUP-a kojim je propisan institut poništavanja po pravu nadzora. Međutim, mogućnost poništavanja konačnih rješenja po pravu nadzora je predviđeno samo za slučajeve koji su tom odredbom strogo propisani (članak 248. ZOUP) i taj postupak se pokreće po službenoj dužnosti, zahtjevu stranke ili javnoga tužitelja, a ne apelantice. 11. Okružni sud je zaključio kako nije valjano niti je jasno apelantičino obrazloženje navedeno u osporenome aktu (odluci) po kojemu je ona vršeći nadzor utvrdila da prilikom donošenja odluke o dodjeli koncesije poduzeću "Agreks" Donji Žabar nije ispoštovan Zakon o koncesijama primjenjujući odredbu iz članka 248. stavak 1. točka 2. ZOUP-a koja govori o poništavanju kada je u istoj stvari ranije doneseno pravomoćno rješenje kojim je ta upravna stvar drugačije riješena, koji uvjet nije ostvaren. Također, nisu ostvareni ni uvjeti propisani u toč.

164 Број 26 - Страна 164 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, i 5. (poništavanje po pravu nadzora ili ako je rješenje doneseno kao posljedica prinude ili druge nedozvoljene radnje) iste zakonske odredbe, pa je Okružni sud zaključio kako obrazloženje osporenoga akta ničim ne upućuje na odluku koja je data u izreci, jer se institut poništavanja rješenja po pravu nadzora ne može primijeniti u situaciji kada organ smatra da je rješenjem došlo do povrede materijalnoga zakona, i to navodno Zakona o koncesijama. IV. Apelacija a) Navodi iz apelacije 12. Apelantica smatra kako joj je osporenom presudom Okružnog suda povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine. Povredu navedenoga prava apelantica obrazlaže proizvoljnom primjenom materijalnoga prava jer Okružni sud nije dao valjane razloge zašto smatra da je njena odluka o poništenju odluke o dodjeli koncesije nezakonita. Naime, zbog propusta u primjeni Zakona o koncesiji apelantica je poništila odluku o dodjeli koncesije tužitelju, i to po pravu nadzora i zahtjevu zainteresirane osobe P. D. "Napredak" A. D. Pelagićevo, na što ima pravo. Naime, nakon dodjele koncesije tužitelju je otkriveno kako nije dosljedno ispitan Zakon o koncesiji, jer je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS-a bilo ovlašteno pregovarati s ponuđačem za dodjelu koncesije, te je isto Ministarstvo definiralo elemente ugovora o koncesiji s ponuđačem P. D. "Napredak" A. D. Pelagićevo. Istaknuto je kako navedeni prijedlog apelantica nije imala u vidu prilikom donošenja Odluke o koncesiji tužitelju od 16. studenoga godine. Osim navedenoga, prema apelantičinom mišljenju, neprihvatljiv je stav Okružnog suda iz kojega proizlazi kako apelantica, po pravu nadzora, nije mogla poništiti akt kojega je donijela jer je to upravo njena obveza u situaciji kada postoji više ponuđača, kao što je u konkretnom slučaju. b) Odgovor na apelaciju 13. Okružni sud je u odgovoru na apelaciju istaknuo kako u svemu ostaje kod razloga iz presude od 23. veljače godine čijim donošenjem nije došlo do kršenja apelantičinog prava na pravičan postupak. Osim toga, Okružni sud je naveo kako je presudu toga suda potvrdio Vrhovni sud svojom Presudom broj 11 0 U Uvp od 2. ožujka godine. 14. Tužitelj je u odgovoru istaknuo mišljenje da je apelacija nedopustiva jer apelantica nije iscrpila sve pravne lijekove propisane zakonom, i to zahtjev za izvanrednim preispitivanjem sudske odluke. Osim toga, apelantica nije konkretizirala u čemu vidi povredu prava na pravično suđenje pa je predloženo da se apelacija odbije kao neutemeljena. V. Relevantni propisi 15. Zakon o koncesijama ("Službeni glasnik Republike Srpske" br. 25/02 i 91/06), koji je važio u vrijeme donošenja sporne odluke apelantice u relevantnom dijelu glasi: Član 1. Ovim zakonom uređuju se predmet, način i uvjeti pod kojim se mogu dodjeljivati koncesije u Republici Srpskoj, nadležnost za dodjelu koncesija, osnivanje Komisije za koncesije Republike Srpske, postupak javnog poziva, sadržaj ugovora o koncesiji, prestanak ugovora o koncesiji, prava i obaveze koncesionara, rješavanje sporova i druga pitanja od značaja za dodjelu koncesija na teritoriji Republike Srpske. Ovim zakonom utvrđuju se uvjeti pod kojim se domaćim i stranim pravnim licima mogu dodjeljivati koncesije za obezbjeđivanje infrastrukture i usluga te eksploatacija prirodnih resursa, finansiranje, projektovanje, izgradnju, obnovu, održavanje i/ili rukovođenje radom te istraživanje infrastrukture i svih za nju vezanih objekata i uređaja u oblastima koje su u ustavnoj nadležnosti Republike Srpske. Član 2. Koncesija je u smislu ovog zakona, pravo obavljanja privrednih djelatnosti korištenjem prirodnih bogatstava, dobara u opštoj upotrebi i obavljanja djelatnosti od opšteg interesa određenih ovim zakonom. Ni jedna koncesija, uređena posebnim zakonima, ne može se dodjeljivati na način koji nije u skladu sa ovim zakonom. Član 5. Pojmovi koji se koriste u ovom zakonu imaju slijedeće značenje: "Koncedent" je Republika Srpska, odnosno Vlada Republike Srpske ili po ovlašćenju Vlade Republike Srpske, resorno ministarstvo ili drugi ovlašćeni organi. "Koncesija" je pravo koje koncedent ustupa koncesionaru na određeno vrijeme i pod određenim uvjetima u svrhu obavljanja privrednih djelatnosti korišćenjem prirodnih bogatstava, dobara u opštoj upotrebi i obavljanju djelatnosti od opšteg interesa. 3)"Koncesionar" - pravno lice osnovano u skladu sa zakonima Republike Srpske u vlasništvu domaćeg i/ili stranog pravnog lica, kome se dodjeljuje koncesija i koje izvršava ugovor o koncesiji u skladu sa ovim zakonom. Član 6. stav 6. Nadležnost za dodjelu koncesija i zaključenje ugovora o koncesiji Odluku o dodjeli koncesija donosi Vlada Republike Srpske, na osnovu koje Vlada odnosno, po ovlaštenju Vlade nadležno ministarstvo, i/ili organ lokalne uprave, i/ili javno preduzeće koje vrši upravljanje predmetom koncesije zaključuje ugovor o koncesiji. Član 7. stav 1. Osnivanje i opšte funkcije komisije (1) Ovim zakonom osniva se Komisija za koncesije Republike Srpske (u daljem tekstu: Komisija), kao stalno, nezavisno regulativno pravno lice konstituisano radi obavljanja funkcija za dodjelu koncesija, čije su nadležnosti i obaveze utvrđene ovim zakonom. Član 22. (2) Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši nadležno ministarstvo, svako u okviru svoje nadležnosti. Član 27. (1) Samoinicijativnu ponudu je obavezno podnijeti pravno lice koje je izvršilo svojinsku transformaciju a čija je osnovna djelatnost direktno vezana za predmet koncesije. (2) Ponuda se sastoji od zahtjeva za dodjelu koncesije i revidirane studije, odnosno predstudije ekonomske opravdanosti. (3) Samoinicijativnu ponudu može podnijeti i svako drugo pravno lice koje, uz zahtjev za dodjelu koncesije, podnosi revidiranu studiju, odnosno predstudiju ekonomske opravdanosti. (4) Resorna ministarstva mogu, po ovlašćenju Vlade Republike Srpske, raspisati javni poziv na iskazivanje interesa za samoinicijativnu ponudu. Javni oglas se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srpske" i najmanje jednom dnevnom listu, a javnost se naknadno obavještava o podnesenim samoinicijativnim ponudama, prispjelim nakon javnog oglasa. Nakon prikupljanja samoinicijativnih ponuda resorna Ministarstva utvrđuju kriterijume za dodjelu i procjenjuju postojanje javnog interesa za predmetnu koncesiju, pri čemu se uzima u obzir naročito:

165 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 165 a) da projekat koji je predmet predložene koncesije može biti ostvaren samo u slučaju ako se koristi proces, projektovanje, metodologija ili koncept inžinjeringa na koje ponuđač polaže isključiva prava; b) hitnost pružanja usluga ili postojanje infrastrukture za javnu upotrebu. (5) Samoinicijativne ponude iz prethodnog stava ovog člana imaju prednost u dodjeli koncesije, ukoliko se podnese više samoinicijativnih ponuda za isti predmet koncesije. (6) Ukoliko postoje dva ili više iskazana interesa za samoinicijativnu ponudu, raspisuje se javni poziv shodno čl. 23, 24, 25. i 26. ovog zakona. (7) Ministarstvo podnosi zahtjev Komisiji za dobijanje saglasnosti za pregovore sa ponuđačem, ukoliko ocjeni da postoji javni interes za koncesiju. (8) Komisija, u što kraćem roku, donosi odluku o saglasnosti iz prethodnog stava ovog člana. (9) U saglasnosti koju Komisija daje može biti navedeno pravo Komisije da vrši praćenje procesa ili izvrši pregled dokumentacije. (10) Koncedent ne može zaključiti Ugovor o koncesiji na osnovu samoinicijativne ponude ako ne dobije saglasnost Komisije za koncesije, i u tom slučaju koncesija se dodjeljuje u skladu sa postupkom propisanim ovim zakonom. Član 28. Sadržaj ugovora o koncesiji (5) Ugovor o koncesiji ne može se prenijeti na drugog koncesionara bez prethodne saglasnosti Komisije. U slučaju da koncesionar nije ispunio preuzetu obavezu prema međunarodnoj finansijskoj instituciji čiji je član Bosna i Hercegovina, ugovor o koncesiji može se prenijeti na odnosnu instituciju bez saglasnosti Komisije. Ugovor o koncesiji se može prenijeti samo ukoliko su ispunjeni uvjeti iz ugovora koji se odnose na investiranje. Član 29. Prestanak ugovora o koncesiji Ugovor o koncesiji prestaje: 1. istekom ugovorenog roka u skladu sa ovim zakonom; 2. otvaranjem stečajnog postupka nad koncesionarom; 3. prestankom postojanja predmeta koncesije i 4. raskidom ugovora o koncesiji. Član 30. Raskid ugovora o koncesiji Ugovor o koncesiji može se raskinuti: 1. ako je koncesionar nesolventan duže od šest mjeseci ili ako je u stečaju, 2. ako koncesionar ili koncedent ne ispunjavaju ugovorne obaveze, 16. Zakon o opštem upravnom postupku ("Službeni glasnik Republike Srpske" br. 13/02, 87/07 i 50/10) u relevantnom dijelu glasi: Važenje zakona Član 1. Po ovom zakonu dužni su da postupaju republički organi uprave, kad u upravnim stvarima, neposredno primenjujući propise, rešavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima pojedinca, pravnog lica ili druge stranke, kao i kad obavljaju druge poslove utvrđene ovim zakonom. Po ovom zakonu dužni su da postupaju i organi grada i opštine kad na osnovu zakona obavljaju poslove državne uprave, kao i privredno društvo, ustanove i druge organizacije, kad u vršenju javnih ovlašćenja, koja su im poverena zakonom rešavaju, odnosno kad obavljaju druge poslove iz stava 1. ovog člana. Poseban postupak Član 2. Pojedina pitanja postupka zbog specifične prirode upravnih stvari u određenim upravnim oblastima mogu se posebnim zakonom urediti drukčije nego što su uređena ovim zakonom, ako je to neophodno. Supsidijarna primena zakona Član 3. U upravnim oblastima za koje je zakonom propisan poseban postupak postupa se po odredbama tog zakona i te odredbe moraju biti u saglasnosti s osnovnim načelima utvrđenim ovim zakonom. Po odredbama ovog zakona postupa se u svim onim pitanjima koja nisu uređena posebnim zakonom. Upotreba izraza "organ" Član 4. Pod organom koji vodi postupak, odnosno rešava u upravnim stvarima podrazumeva se: organ uprave, drugi državni organ, upravna organizacija, kao i preduzeće, ustanova i druga organizacija kojima je zakonom povereno vršenje javnih ovlašćenja (u daljem tekstu: organ). Poništavanje i ukidanje po pravu nadzora Član 248. Rešenje koje je konačno u upravnom postupku organ će poništiti po pravu nadzora: 1) ako je rešenje doneo stvarno nenadležni organ, a nije reč o slučaju predviđenom u članu 252. tačka 1. ovog zakona; 2) ako je u istoj stvari ranije doneseno pravosnažno rešenje kojim je ta upravna stvar drukčije rešena; 3) ako je rešenje doneo jedan organ bez saglasnosti, potvrde, odobrenja ili mišljenja drugog organa, a ovo je potrebno po zakonu ili drugom propisu; 4) ako je rešenje doneo mesno nenadležni organ; 5) ako je rešenje doneseno kao posledica prinudne, iznude, ucene, pritiska ili druge nedozvoljene radnje. Rešenje koje je konačno u upravnom postupku može se ukinuti po pravu nadzora ako je njime očigledno povređen materijalni zakon. U upravnim stvarima u kojima učestvuju dve ili više stranaka sa suprotnim interesima rešenje se može ukinuti samo po pristanku zainteresovanih stranaka. Član 249. (1) Rešenje može poništiti ili ukinuti po pravu nadzora drugostepeni organ. Ako nema drugostepenog organa, rešenje može poništiti ili ukinuti organ koji je zakonom ovlašćen da vrši nadzor nad radom organa koji je doneo rešenje. (2) Organ donosi rešenje o poništenju rešenja po službenoj dužnosti, po zahtevu stranke ili javnog tužioca, a rešenje o ukidanju po služenoj dužnosti ili po zahtevu javnog tužioca. (3) Rešenje se može poništiti na osnovu člana 248. stav 1. tač. 1., 2. i 3. ovog zakona u roku od pet godina, a na osnovu tačke 4. stav 1. tog člana u roku od jedne godine od dana kad je rešenje postalo konačno u upravnom postupku. Rešenje se može ukinuti na osnovu stava 2. člana 248. ovog zakona u roku od jedne godine od dana kad je rešenje postalo konačno u upravnom postupku. (4) Rešenje se može poništiti na osnovu člana 248. stav 1. tačka 5. ovog zakona bez obzira na rokove utvrđene u stavu 3. ovog člana. (5) Protiv rešenja donesenog na osnovu člana 248. ovog zakona nije dopuštena žalba, već se protiv njega može pokrenuti upravni spor.

166 Број 26 - Страна 166 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, Pravne posledice poništavanja i ukidanja Član 254. (1) Poništavanjem rešenja i oglašavanjem ništavim poništavaju se pravne posledice koje je takvo rešenje proizvelo. (2) Ukidanjem rešenja ne poništavaju se pravne posledice koje je rešenje već proizvelo, ali se onemogućava dalje proizvođenje posledica tog rešenja. (3) Organ koji sazna za rešenje kojim je povređen zakon a povreda može biti razlog za ponavljanje postupka, odnosno za poništavanje, ukidanje ili menjanje rešenja, dužan je bez odlaganja o tome obavestiti organ nadležan za pokretanje postupka i donošenje rešenja. 17. Zakon o Vladi Republike Srpske ("Službeni glasnik Republike Srpske" broj 118/08) u relevantnom dijelu glasi: Član 1. (1) Izvršnu vlast u Republici Srpskoj, u skladu sa Ustavom, vrši Vlada Republike Srpske (u daljem tekstu: Vlada). (2) Vlada je samostalna u okviru svojih nadležnosti i za svoj rad je odgovorna Narodnoj skupštini Republike Srpske (u daljem tekstu: Narodna skupština). (3) Sjedište Vlade je u Banjoj Luci. Član 2. U vršenju vlasti, iz člana 1. ovog zakona, Vlada provodi politiku, izvršava zakone i druge propise Narodne skupštine i odgovorna je za stanje u Republici (u daljem tekstu: Republika) u svim oblastima iz svoje nadležnosti. Član 3. (1) Vlada zastupa Republiku kao pravno lice, stara se o zaštiti javnog interesa i u tom smislu vrši prava i dužnosti koje Republika ima kao osnivač javnih službi, drugih organa i organizacija, ako drugim zakonom nije drukčije određeno. (2) Imovinu Republike koristi, njome upravlja i raspolaže Vlada, ako drugim zakonom nije drukčije određeno. Član 43. st. 1. i 3. (1) O pitanjima iz svoje nadležnosti Vlada donosi: uredbe, odluke, smjernice, instrukcije, rješenja, zaključke i druge akte, u skladu sa zakonom. (3) Odlukom se propisuju mjere Vlade, osnivaju javne službe i druge organizacije, daje saglasnost ili potvrđuju opšti akti organa ili organizacija, ako je takva saglasnost ili potvrda predviđena zakonom, obustavljaju od izvršenja akti ministarstava, organa jedinica lokalne samouprave, preduzeća i drugih organa i organizacija koje vrše javna ovlaštenja i uređuju druga pitanja od značaja za obavljanje poslova Vlade. 18. Zakon o poljoprivrednom zemljištu ("Službeni glasnik RS" br. 93/06, 86/07, 14/10 i 5/12) u relevantnom dijelu glasi: 3. Koncesija za korišćenje poljoprivrednog zemljišta u svojini Republike Osnovne odredbe Član 71. (1) Koncesija za korišćenje poljoprivrednog zemljišta u svojini Republike može se dati domaćem i stranom pravnom licu na period do 30 godina, u svrhu: a) biljne i stočarske proizvodnje i b) za dugogodišnje zasade. (2) Dodjela poljoprivrednog zemljišta na korišćenje po osnovu koncesije, vrši se u skladu sa Zakonom o koncesijama Republike Srpske i Pravilima Komisije za koncesije. (3) Vlada Republike Srpske, posredstvom koncesije, donosi Odluku o dodjeli poljoprivrednog zemljišta pravnom licu na korišćenje. VI. Dopustivost 19. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine Ustavni sud, također, ima prizivnu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovome ustavu kada ona postanu predmetom spora zbog presude bilo kojega suda u Bosni i Hercegovini. 20. U odnosu na apelanticu Vladu RS, Ustavni sud podsjeća na svoj stav da državni organi i javna vlast kao sudionici sudskih postupaka ne uživaju prava iz Europske konvencije, ali da uživaju garancije prava na pravičan postupak iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine (vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 39/03 od 27. veljače godine, objavljena u "Službenom glasniku BiH" broj 19/04, dostupna na web-stranici Ustavnog suda Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud će ispitati apelantičine navode u odnosu na ustavno pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine. 21. Sukladno članku 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi učinkoviti pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj apelacije primio odluku o posljednjem učinkovitom pravnom lijeku kojega je koristio. 22. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijom je Presuda Okružnog suda broj 11 0 U U od 23. veljače godine, protiv koje nema drugih učinkovitih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Potom, osporenu presudu apelantica je primila 23. ožujka godine, a apelacija je podnesena 12. svibnja godine, dakle u roku od 60 dana, kako je propisano člankom 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka 16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očevidno (prima facie) neutemeljena, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojega apelacija nije dopustiva. 23. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, te članka 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio kako predmetna apelacija ispunjava uvjete glede dopustivosti. VII. Meritum 24. Apelantica ukazuje kako joj je osporenom presudom Okružnog suda povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine jer Okružni sud nije pravilno primijenio materijalno pravo. Pravo na pravično suđenje Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi: Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i temeljne slobode ovog članka, stavak 2., što uključuje: (e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim stvarima i druga prava vezana za krivične postupke. 25. Ustavni sud podsjeća da je identično činjenično i pravno pitanje razmatrao u Odluci broj AP 1761/10 (vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu od 27. rujna godine, do objave dostupna na web-stranici Ustavnog suda pa se umjesto posebnog obrazloženja ove odluke glede navoda apelacije, Ustavni sud poziva na obrazloženje i razloge navedene u toj odluci. 26. Naime, Ustavni sud je u navedenoj odluci podsjetio na stav Okružnog suda prema kojemu apelantičine odluke kojima su poništene odluke o dodjeli koncesije nisu mogle biti donesene primjenom odredbi članka 6. Zakona o koncesijama, članka 43. stavak 3. Zakona o Vladi RS i odredbe članka 248. stavak 1. ZOUP-a, niti su navedene zakonske odredbe mogle

167 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 167 biti osnova za donošenje apelantičine odluke kojom je poništena odluka o dodjeli koncesije. 27. U citiranoj odluci AP 1761/10 (točka 46. i dalje) Ustavni sud je konstatirao kako je, prema odredbi članka 2. Zakona o koncesijama, koji je lex specialis za ovu oblast, koncesija pravo obavljanja gospodarskih djelatnosti korištenjem prirodnih bogatstava, dobara u općoj uporabi i obavljanja djelatnosti od općeg interesa. Odredbom članka 6. Zakona o koncesijama ("Službeni glasnik RS" br. 25/02 i 91/06), koja je bila važeća u vrijeme kada je apelantica donijela sporni akt, propisano je da odluku o dodjeli koncesija donosi Vlada RS-a. 28. Ustavni sud je u toj odluci naglasio, imajući u vidu da apelantica - Vlada Republike Srpske, upravlja i raspolaže imovinom Republike Srpske u interesu Republike Srpske, dakle, u javnom interesu, svojim odlukama uređuje pitanja koja su značajna za obavljanje apelantičinih poslova. S tim u svezi, Ustavni sud je naglasio kako je upravo postupak dodjele koncesije za korištenje prirodnih bogatstava i dobara u općoj uporabi pitanje značajno za obavljanje apelantičinih poslova u kojemu apelantica ima ovlaštenje donositi svoje odluke. Dakle, nesporno proizlazi kako apelantica ima pravo i obvezu starati se o zaštiti javnoga interesa Republike Srpske glede dodjele koncesije za korištenje poljoprivrednoga zemljišta u vlasništvu Republike Srpske; kako dodjela koncesije predstavlja javni interes kako za apelanticu, tako i za Republiku Srpsku, čije interese apelantica predstavlja i štiti. Pri tome, Ustavni sud je u citiranoj odluci naglasio kako je upravo apelantica donošenjem odluke kojom je poništila odluku o dodjeli koncesije, poduzela aktivnosti radi otklanjanja neregularnosti glede dodjele koncesije, da prava i obveze koje apelantica ima u predmetnoj oblasti, ujedno, znače i apelantičinu odgovornost da navedenu oblast regulira na način koji će biti u javnom interesu Republike Srpske. Stoga je, prema mišljenju Ustavnog suda, apelantica, kao zaštitnica interesa Republike Srpske u ovoj specifičnoj oblasti, imala ovlaštenje, u smislu odredaba članka 6. Zakona o koncesijama i članka 3. stavak 2. i članka 43. stavak 3. Zakona o Vladi RS, donijeti odluku o poništenju odluke o dodjeli koncesije. Navedene zakonske odredbe za koje je Okružni sud smatrao da ne mogu biti pravna osnova za poništenje odluke o dodjeli koncesije su, nasuprot takvome stavu, apelantici bila dovoljna pravna osnova za donošenje spomenute odluke i bez primjene odredbe članka 248. stavak 1. toč. 2, 3. i 5. ZOUP-a. Ustavni sud je u navedenoj odluci zaključio kako obrazloženje presude Okružnog suda ukazuje na proizvoljno tumačenje odredaba članka 6. Zakona o koncesijama i članka 3. stavak 2. i članka 43. stavak 3. Zakona o Vladi RS-a, odnosno proizvoljnost u primjeni materijalnog prava, a što nije sukladno standardima i zahtjevima pravičnoga suđenja iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine. Stoga, Ustavni sud smatra kako je u konkretnom slučaju došlo do kršenja apelantičinog prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine. 29. S obzirom da se razlozi navedeni u Odluci o dopustivosti i meritumu broj AP 1761/10 od 27. rujna godine u cijelosti odnose i na ovu odluku, iz istih razloga Ustavni sud zaključuje kako je došlo do kršenja apelantičinog prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine. VIII. Zaključak 30. Ustavni sud zaključuje kako postoji kršenje prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine budući da iz obrazloženja osporene presude proizlazi da je Okružni sud proizvoljno primijenio odredbe članka 6. Zakona o koncesijama ("Službeni glasnik RS" br. 25/02 i 91/06) i članka 3. stavak 2. i članka 43. stavak 3. Zakona o Vladi RS. 31. Na temelju članka 61. st. 1. i 2. i članka 64. stavak 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke. 32. U smislu članka 41. Pravila Ustavnog suda aneks ove odluke čini izuzeto mišljenje dopredsjednika Miodraga Simovića oprečno odluci. 33. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće. Predsjednica Ustavnog suda Bosne i Hercegovine Valerija Galić, v. r. IZUZETO MIŠLJENJE O NESLAGANJU SUCA PROF. DR. MIODRAGA SIMOVIĆA Ne slažem se s većinskim mišljenjem Ustavnog suda u ovome predmetu. U sljedećim stavovima izrazit ću svoje gledište. (1) U stavku 25. Odluke Ustavni sud podsjeća kako je identično činjenično i pravno pitanje razmatrao u Odluci broj AP 1761/10 od 27. rujna godine, pa se umjesto posebnog obrazloženja ove odluke glede navoda apelacije Ustavni sud poziva na obrazloženje i razloge navedene u toj odluci. Prije svega, kada je riječ o karakteru postupka i zakonima koje je u konkretnom slučaju primijenio apelant, čiju je primjenu ocjenjivao Okružni sud u upravnom sporu u kojemu se rješavalo o zakonitosti apelantovoga spornog akta, podsjećam kako je člankom 2. Zakona o općem upravnom postupku propisano da se pojedina pitanja postupka, zbog specifične prirode upravnih stvari u određenim upravnim oblastima, mogu posebnim zakonom urediti drukčije nego što su uređena ovim zakonom - ako je to nužno. Potom, da je člankom 3. Zakona o općem upravnom postupku u stavku 1. propisano da se u upravnim oblastima za koje je zakonom propisan poseban postupak, postupa po odredbama toga zakona i te odredbe moraju biti u suglasnosti s temeljnim načelima utvrđenim ovim zakonom, dok je u stavku 2. istog člana propisano da se po odredbama ovoga zakona postupa u svim onim pitanjima koja nisu uređena posebnim zakonom. Za mene je neupitno da je Zakonom o koncesijama, kao posebnim zakonom, postupak dodjele koncesije uređen drukčije nego odredbama Zakona o općem upravnom postupku, ali uz uvjet da odredbe tog zakona budu u suglasnosti s temeljnim načelima utvrđenim Zakonom o općem upravnom postupku. Međutim, i u takvoj situaciji, prema odredbi stavka 2. članka 3. Zakona o općem upravnom postupku, u svim onim pitanjima koja nisu uređena posebnim zakonom se postupa po odredbama ovoga zakona. (2) Podsjećam da je predmetni postupak pokrenut tužbom tužitelja protiv apelanta radi poništenja apelantove odluke, kojom je poništena odluka o dodjeli koncesije tužitelju za korištenje poljoprivrednoga zemljišta u vlasništvu Republike Srpske. Rješavajući o tako postavljenome tužbenom zahtjevu, Okružni sud je našao kako je apelantova osporena odluka donesena na temelju odredbe članka 6. Zakona o koncesijama, odredbe članka 43. stavak 3. Zakona o Vladi Republike Srpske i odredbe članka 248. stavak 1. Zakona o općem upravnom postupku. Po mišljenju Okružnog suda, navedene zakonske odredbe nisu mogle biti osnova za donošenje apelantove odluke. U odnosu na odredbu članka 6. Zakona o koncesijama ("Službeni glasnik Republike Srpske" br. 25/02 i 91/06), koja je bila važeća u vrijeme kada je apelant donio sporni akt, kao prvu na koju se apelant pozvao kao pravna osnova za donošenje svoje odluke o poništavanju svoje ranije odluke o dodjeli koncesije tužitelju, treba zapaziti kako je Okružni sud tumačio i

168 Број 26 - Страна 168 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, primijenio navedenu odredbu tako što je njome bilo propisano da odluku o dodjeli koncesije donosi Vlada Republike Srpske, na temelju koje Vlada, odnosno, po ovlaštenju Vlade nadležno ministarstvo, i/ili organ lokalne uprave i/ili javno poduzeće koje vrši upravljanje predmetom koncesije - zaključuje ugovor o koncesiji. Iz navedene odredbe nesporno proizlazi apelantovo ovlaštenje za donošenje odluke o dodjeli koncesija. Međutim, Vlada Republike Srpske nije nadležna vršiti poništenje pojedinačnih akata, jer to ne proizlazi ni iz jedne odredbe Zakona o koncesijama, pa ni iz odredbe člana 6. Zakona o koncesijama, na koju se apelant poziva u osporenoj odluci, što upućuje na zaključak da je osporeni akt donesen uz povredu navedenih zakonskih odredaba. U navedenome tumačenju i primjeni citirane zakonske odredbe ne nalazim proizvoljnost Okružnog suda. Štoviše, podsjećam kako je apelant posebnom odlukom kojom je tužitelju dodijelio koncesiju za korištenje poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu Republike Srpske, radi ostvarivanja prava obavljanja biljne i stočarske proizvodnje, odredio da će ovlašteno Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede s koncesionarom zaključiti ugovor o koncesiji, kojim će se bliže urediti koncesioni odnos, te da će koncesioni odnos prestati ispunjenjem bilo koje pretpostavke iz članka 29. Zakona o koncesijama, prema kojemu ugovor o koncesiji prestaje: istekom ugovorenog roka sukladno ovome zakonu; otvaranjem stečajnog postupka nad koncesionarom; prestankom postojanja predmeta koncesije i raskidom ugovora o koncesiji. Dakle, ni navedenom apelantovom odlukom, niti bilo kojom odredbom Zakona o koncesijama, po mojem mišljenju, nije predviđena mogućnost poništavanja dodijeljene koncesije, već je predviđeno, i člankom 29. Zakona o koncesijama i navedenom apelantovom odlukom, da će koncesioni odnos prestati ispunjenjem bilo koje pretpostavke iz člana 29. Zakona o koncesijama, a ne poništavanjem ili ukidanjem same odluke o dodjeli koncesije tužitelju. Dakle, upravo ovo je, po mojem mišljenju, situacija u kojoj je Zakonom o koncesijama propisan poseban postupak, pa se u odnosu na pitanje prestanka koncesije, odnosno koncesionog odnosa ne može postupati po odredbama Zakona o općem upravnom postupku već isključivo po odredbama Zakona o koncesijama, konkretno čl. 29. i 30. toga zakona. (3) U odnosu na odredbu članka 43. stavak 3. Zakona o Vladi Republike Srpske, na koju se apelant pozvao kao pravnu osnovu za donošenje odluke koju je poništio Okružni sud, primjećujem da je navedenu odredbu Okružni sud tumačio i primijenio tako što smatra da je to odredba procesnopravnog, a ne materijalnopravnog karaktera, koja uređuje pitanja u kojima Vlada Republike Srpske odlučuje u formi odluke. Zato ta odredba nije mogla poslužiti kao zakonska osnova za donošenje osporenoga akta i to je za mene tako očito da ne zaslužuje dodatni komentar. (4) Najzad, kada je riječ o trećoj odredbi na koju se apelant pozvao kao pravnu osnovu za svoju odluku kojom se poništava odluka o dodjeli koncesije tužitelju, kao i sve pravne posljedice koje je navedena odluka proizvela, tj. odredbi članka 248. stavak 1. Zakona o općem upravnom postupku, zapažam da je Okružni sud najprije podsjetio da su propisani uvjeti koji moraju biti ispunjeni da bi se rješenje, koje je konačno u upravnom postupku, moglo poništiti po pravu nadzora. Ti uvjeti su: 1) ako je rješenje donio stvarno nenadležni organ, a nije riječ o slučaju predviđenom u članku 252. tačka 1. ovog zakona; 2) ako je u istoj stvari ranije doneseno pravomoćno rješenje kojim je ta upravna stvar drukčije riješena; 3) ako je rješenje donio jedan organ bez suglasnosti, potvrde, odobrenja ili mišljenja drugoga organa, a ovo je potrebno po zakonu ili drugome propisu; 4) ako je rješenje donio mjesno nenadležni organ; 5) ako je rješenje doneseno kao posljedica prinude, iznude, ucjene, pritiska ili druge nedopuštene radnje. Stavkom 2. istog članka toga zakona propisano je da se rješenje, koje je konačno u upravnom postupku, može ukinuti po pravu nadzora - ako je njime očevidno povrijeđen materijalni zakon. Osim toga, da u upravnim stvarima u kojima sudjeluju dvije ili više stranaka s oprečnim interesima - rješenje se može ukinuti samo po pristanku zainteresiranih stranaka. Potom, da prema navedenoj zakonskoj odredbi do poništavanja i ukidanja konačnog rješenja po pravu nadzora od organa višeg stupnja, odnosno organa koji vrši nadzor, može doći, u pravilu, samo zbog težih povreda zakonitosti, a ovisno o tomu su propisani i kriteriji kada će se takvo rješenje poništiti ili ukinuti po pravu nadzora. (5) Okružni sud je, odgovarajući na navode iz obrazloženja koje je apelant iznio za svoju odluku o poništavanju odluke o dodjeli koncesije tužitelju, istaknuo kako je povreda materijalnog zakona, tj. povreda odredbe člana 27. Zakona o koncesijama, učinjena u postupku donošenja odluke o dodjeli koncesije, koja nije propisana kao uvjet za poništenje rješenja u postupku nadzora (stavak 1. članak 248. Zakona o općem upravnom postupku), već je predviđena kao uvjet za ukidanje rješenja (stavak 2. članak 248. Zakona o općem upravnom postupku). To ukazuje kako se apelant i u tome dijelu pozvao na pogrešnu odredbu. Osim toga, povreda materijalnog propisa mora biti očevidna i na štetu stranke ili javnoga interesa, a ukoliko u postupku sudjeluju dvije ili više stranaka s oprečnim interesima, rješenje se može ukinuti samo po pristanku zainteresiranih stranaka, i to u roku koji je propisan odredbom članka 249. stavak 3. Zakona o općem upravnom postupku, tj. u roku od jedne godine od dana kada je rješenje postalo konačno u upravnom postupku. Kada se ovo primijeni na konkretni slučaj, tj. apelantovu tvrdnju da nisu ispoštovane odredbe članka 27. Zakona o koncesijama, vezano za sudjelovanje dva ili više ponuđača, u kojemu, prema apelantovim navodima, nije došlo do raspisivanja javnog natječaja, opažam kako je Okružni sud istaknuo da se u osporenoj apelantovoj odluci o dodjeli koncesije tužitelju, u članu I navodi kako se na temelju Javnog poziva za prikupljanje samoinicijativnih ponuda za dodjelu koncesija za korištenje poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu Republike Srpske, sukladno članku 27. Zakona o koncesijama, prihvaća ponuda tužitelja za dodjelu koncesije. Prema navedenome, za Okružni sud je ostalo nejasno kako je apelant utvrdio da u postupku dodjele koncesije nije došlo do raspisivanja javnog natječaja i da je postupano oprečno odredbi članka 27. Zakona o koncesijama. Osim toga, s obzirom na ponašanje tužitelja i podnošenje tužbe, očevidno je da za donošenje rješenja ne postoji pristanak zainteresiranih strana, a i sam rok za donošenje rješenja ukazuje se upitnim. Ovo i iz razloga što u spisu predmeta nema podataka je li i kada odluka o dodjeli koncesije tužitelju dostavljena strankama, kao i da protiv nje nije predviđena mogućnost izjavljivanja priziva. Ni u navedenom tumačenju i primjeni prava Okružnog suda ne može se zaključiti da nisu ispoštovani standardi prava na pravično suđenje. (6) Okružni sud je i u odnosu na prigovor da tužitelj nije pravodobno zaključio ugovor o koncesiji, istaknuo kako s obzirom na to da je Vlada Republike Srpske, odnosno Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, na temelju ovlaštenja Vlade Republike Srpske, s tužiteljem zaključila ugovor o koncesiji, predmetni spor između ugovornih strana se može okončati kod redovitoga suda podnošenjem tužbe za raskid zaključenog ugovora o koncesiji. Taj je postupak već pokrenut. Zbog toga, egzistiranje odluke o odjeli koncesije nije od uticaja na rješavanje toga spora. Smatram da

169 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 169 je navedeno stajalište Okružnog suda sukladno standardima prava na pravično suđenje. Međutim, čini se da apelant ne želi samo raskinuti ugovor o koncesiji s tužiteljem, već da institutom poništavanja po pravu nadzora iz Zakona o općem upravnom postupku želi postići pravne posljedice toga poništavanja, tj. pravne posljedice ex nunc, što je teško postići raskidom ugovora. To je jedan od Zakonom o koncesijama predviđenih načina prestanka koncesionog odnosa, budući da se ugovor može raskinuti samo iz dva razloga: (1) ako je koncesionar nesolventan dulje od šest mjeseci ili ako je u stečaju; (2) ako koncesionar ili koncedent ne ispunjavaju ugovorne obaveze. (7) Odbijajući zahtjev drugoapelanta za vanredno preispitivanje odluke u predmetu broj AP 1761/10 od 17. srpnja godine, Vrhovni sud Republike Srpske je u svemu prihvatio tumačenja, primjenu i obrazloženja Okružnog suda, te posebice istaknuo kako je ispravno stajalište Okružnog suda da prvoapelant nije nadležan po pravu nadzora poništavati odluke koje je sam donio. Odredbom članka 249. stavak 1. Zakona o općem upravnom postupku je propisano kako po pravu nadzora rješenje o poništenju ili ukidanju donosi drugostupanjski organ ili ako takvog organa nema - organ koji je zakonom ovlašten vršiti nadzor nad radom organa donositelja rješenja koje se ukida ili poništava po pravu nadzora. Konstatirano je kako prvoapelant nije sam sebi drugostupanjski organ koji vrši nadzor nad svojim radom, pa nije mogao donijeti osporeni akt. Upravo ovaj stav Vrhovnog suda Republike Srpske, po mojem mišljenju, potvrđuje kako koncesioni odnos ne može prestati po odredbama Zakona o općem upravnom postupku, već isključivo i jedino po odredbama članka 29. Zakona o koncesijama kojima je uređen i postupak dodjele koncesije i prestanka koncesionog odnosa. (8) Imajući u vidu izneseno, zaključujem kako je Okružni sud za svoju odluku dao jasno, logično i argumentirano obrazloženje za koje niti u jednom segmentu ne smatram da je nedovoljno ili da je pozitivnopravno arbitrarno primijenjeno, odnosno da je odluka Okružnog suda sukladna standardima prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda. Smatram, uz to, da s obzirom na ove zaključke, nije potrebno posebice razmatrati navode o povredi prava na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju budući da se, u suštini, navodi o kršenju prava na imovinu temelje na navodima o kršenju prava na pravično suđenje. Prof. dr. Miodrag Simović, sudac 493 Уставни суд Босне и Херцеговине у Вијећу од пет судија, у предмету број АП 3890/13, рјешавајући апелацију Федералног завода за пензионо и инвалидско осигурање Мостар, на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 59 став 2 алинеја 2 и члана 61 ст. 1 и 3 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине ("Службени гласник Босне и Херцеговине" бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу: Валерија Галић, предсједница Миодраг Симовић потпредсједник Сеада Палаврић, потпредсједница Мато Тадић, судија Златко М. Кнежевић, судија на сједници одржаној 12. фебруара године донио је ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Одбија се као неоснована апелација Федералног завода за пензионо и инвалидско осигурање Мостар поднесена против Пресуде Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине број 65 0 Пс Рев од 16. маја године, Пресуде Кантоналног суда у Сарајеву број 65 0 Пс Пз од 5. јуна године и Пресуде Општинског суда у Сарајеву број Пс Пс од 31. децембра године. Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и "Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине". ОБРАЗЛОЖЕЊЕ I. Увод 1. Федерални завод за пензионо и инвалидско осигурање Мостар (у даљњем тексту: апелант) поднио је 13. септембра године апелацију Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) против Пресуде Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Врховни суд) број 65 0 Пс Рев од 16. маја године, Пресуде Кантоналног суда у Сарајеву (у даљњем тексту: Кантонални суд) број 65 0 Пс Пз од 5. јуна године и Пресуде Општинског суда у Сарајеву (у даљњем тексту: Општински суд) број Пс Пс од 31. децембра године. Апелант је, такође, поднио захтјев да се донесе привремена мјере којом би Уставни суд "забранио извршење оспорене пресуде" док се не донесе одлука о апелацији, те предложио да Уставни суд, уколико не донесе привремену мјеру, о апелацији приоритетно рјешава. II. Поступак пред Уставним судом 2. Мало вијеће Уставног суда је, на основу члана 24 став 4 Правила Уставног суда, на сједници одржаној 23. децембра године, усвојило апелантов захтјев да се апелација рјешава приоритетно. 3. На основу члана 22 ст. 1 и 2 Правила Уставног суда, од Врховног суда, Кантоналног суда, Општинског суда и од тужиоца Јавне установе Дом пензионера из Тузле (у даљњем тексту: тужилац или Дом пензионера), затражено је 16. децембра године да доставе одговоре на апелацију. 4. Кантонални суд, Врховни суд, тужилац и Општински суд су 19, 23, 26. и 31. децембра године доставили одговоре на апелацију. 5. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда, одговори на апелацију су достављени апеланту 10. јануара године. III. Чињенично стање 6. Чињенице предмета које произлазе из апелантових навода и докумената који су предочени Уставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин. 7. Пресудом Општинског суда број Пс Пс од 31. децембра године, која је потврђена Пресудом Кантоналног суда број 65 0 Пс Пз од 5. јуна године, апелант је обавезан да тужиоцу на име дуга због неисплаћених субвенција за смјештај корисника пензије исплати износ од ,50 КМ са законском затезном каматом почев од 9. јануара године до коначне исплате. Истом пресудом је одбијен тужиочев преостали тужбени захтјев да му апелант, по истом основу, исплати износ од ,00 КМ.

170 Број 26 - Страна 170 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, У образложењу пресуде Општински суд је навео да из проведених доказа, као и на основу чињеница које су неспорне, произилази да је између апелантовог предника (СИЗ ПИО БиХ) и тужиочевог предника (РО за пружање услуга смјештаја - становања корисника права на пензију у Тузли), закључен Самоуправни споразум о међусобним правима и одговорностима (у даљњем тексту: Споразум) којим је апелантов предник пренио на предника тужиоца "трајно коришћење и управљање - пословну зграду, коју је он изградио [Дом пензионера]" у Тузли. Осим тога, наведено је да је апелантов предник, 21. фебруара године, донио Одлуку о условима коришћења објекта за смјештај корисника (Дома пензионера), којом је прописано да Савјет апелантовог предника даје сагласност за цијену смјештаја коју утврђује тужилац, те да апелантов предник учествује у висини дијела трошкова смјештаја пензионера (члан 11 став 2) према мјесечним обрачунима и фактурама. Наведено је да је у току рата тужилац наставио да пружа услуге смјештаја корисницима пензија, али је због ратних околности дошло до прекида веза с апелантом који је, како је наведено, с времена на вријеме плаћао тужиоцу своје обавезе (компензацијама, цесијама, преузимањем дуга и на др. начин). Поред тога, наведено је да су 8. маја године предници апеланта и тужилац закључили вансудско поравнање о измирењу апелантовог дуга на име субвенционисања трошкова смјештаја пензионера за период од до године, у договореном износу од ,36 КМ, те да су 26. јула године закључили и Протокол о начину реализације тог поравнања. 9. Даље је наведено да је законска обавеза сношења трошкова социјалне заштите и стамбеног збрињавања корисника пензије за апеланта престала тек доношењем Закона о пензионом и инвалидском осигурању ("Службене новине Федерације БиХ" број 29/98, у даљњем тексту: Закон о ПИО), те да је тужилац апеланту испоставио рачуне за услуге извршене у периоду од јануара године до 31. јула године, и то Рачуне бр. 245/97 и 246/97 од 27. октобра године за услуге смјештаја пензионера у Дому пензионера за период од 1. јануара године до 31. августа године у укупној висини од ,00 КМ и Рачун број 347/99 од 31. децембра године, по истом основу, за период од 1. септембра године до 31. јула године у износу од ,50 КМ. Наведено је и да је апеланту уз рачуне достављена сва уобичајена документација (спискови корисника пензије који су користили смјештај, партиципација и др.), као и да је обрачун вршен према уобичајеној и обострано прихваћеној методологији, те да је износ дуга од ,50 КМ по Рачуну број 347/99 од 31. децембра године утврђен и финансијским вјештачењем. 10. Даље је наведено да је апелантов предник у овој правној ствари тужбом поднесеном 26. марта године означен као Друштвени фонд ПИО БиХ Сарајево, који је основан Законом о ПИО ("Службени лист" СРБиХ број 38/90). Тим законом су прописана начела за организацију и рад Фонда, као и да Фонд има својство правног лица, затим послови које Фонд обавља (члан 110), организација и начин рада Фонда (члан 111), те шта се уређује Статутом Фонда (члан 113). Даље је наведено да је Савјет апелантовог предника донио Статут којим је, између осталог (члан 60), прописано да се у Фонду зависно од материјалних могућности стварају услови за побољшање личног и друштвеног стандарда корисника пензија, а да се побољшање личног стандарда корисника пензија, између осталог, врши и изградњом објекта за заједничко становање и смјештај и накнадом дијела трошкова смјештаја у објектима за заједничко становање и смјештај. Даље, да је истим чланом (члан 60 став 2) утврђено да се побољшање личног друштвеног стандарда корисника пензија ближе уређује општим актом који доноси Савјет Фонда, а да се средства за намјене утврђују финансијским планом Фонда. Даље, да је чланом 66 Статута прописано да Савјет Фонда доноси финансијски план, док је чланом 68 утврђено да се средства за лични и друштвени стандард корисника пензија издвајају из укупних прихода Фонда. Наведено је и да је предник тужиоца 12. фебруара, 11. јуна и 16. августа те 30. маја године донио Одлуку о висини трошкова смјештаја, а Савјет апелантовог предника је 21. фебруара године донио Одлуку о условима коришћења објекта за смјештај корисника пензионера којом се уређују услови за коришћење објекта за заједничко становање и смјештај корисника пензионера и услови за одређивање цијена услуга смјештаја и накнаде дијела трошкова смјештаја корисника пензија који право на пензију остварују у Фонду ПИО БиХ. Чланом 10 је прописано да цијену смјештаја у Дому пензионера утврђује РО, а да Савјет апелантовог предника даје сагласност на цијену смјештаја, док је чланом 11 став 2 прописано да Фонд учествује у висини дијела трошкова смјештаја зависно од висине пензије и других прихода корисника пензије. Затим, чланом 16 је прописано да прије пријема у Дом пензионера корисник пензије и предник тужиоца закључују Уговор о коришћењу Дома у ком се утврђују услови сношења накнаде дијела трошкова смјештаја, те да се учешће Фонда у трошковима смјештаја обрачунава и фактурише мјесечно. Наведеном Одлуком је прописано да уговори остају на снази до 31. децембра године. 11. Поред тога Општински суд је истакао да је директор тужиоца у својој изјави на рочишту потврдио да апелантов предник у ранијем периоду није приговарао висини и цијени фактурисаних услуга које је тужилац пружао пензионерима, нити је вршио повраћај фактура. Осим тога, наведено је да из исказа помоћника директора за имовинско-правне послове апелантовог предника произилази да финансијским планом апелантовог предника за годину нису била предвиђена средства за субвенционисање дијела смјештаја трошкова пензионера због тога што је Дом пензионера постао јавна и профитабилна установа чији је оснивач Скупштина општине Тузла. Наведено је да је апелант истакао да није у обавези да учествује у субвенционисању трошкова смјештаја у Дому пензионера, јер финансијским планом за и годину није имао планирана средства за субвенционисање смјештаја пензионера у Дому пензионера већ само планирана средства за исплату пензија и рад службе. 12. У погледу потраживања по Рачуну број 347/99 од 31. децембра године, Општински суд је истакао да је извршио увид у рачун и утврдио да је Дом пензионера 31. децембра године испоставио наведени рачун за услуге смјештаја исхране пензионера у Дому пензионера за период од 1. септембра до 31. јула године у износу од ,50 КМ. У току поступка, а на околност броја корисника пензија који су користили услуге смјештаја код тужиоца у фактурисаном периоду њихове партиципације и трошкова смјештаја и износа субвенције коју је требало да уплати апелант извршио је и вјештачење вјештак финансијске струке. 13. Слиједом тога, Општински суд је закључио да из позитивних законских прописа који су били на снази у периоду оснивања и постојања апелантовог предника, и то

171 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 171 Закона о ПИО, Статута апелантовог правног предника, одлука апелантовог предника, изјава свједока и налаза вјештака произилази да је тужилац уредно извршавао своју дјелатност смјештаја корисника пензије у утуженом периоду од 1. септембра до 31. јула године, што ни апелант није оспоравао. Закључењем вансудског поравнања 8. маја године између апелантовог предника и тужиоца, те прихватањем апеланта да компензацијом измири своје обавезе према тужиоцу у износу од ,36 КМ, апелантов предник је на име дуга за субвенционисање смјештаја пензионера признао и прихватио дуг у периоду од до године. У пратећим документима којима је вршена реализација вансудског поравнања изјавама о компензацијама, апелантов предник је и сам уносио основ своје обавезе као "субвенција" и "трошкови субвенције смјештаја пензионера". Стога, како је истакао Општински суд, није основан апелантов навод да је његов предник из хуманитарних разлога измирио износ од ,36 КМ по основу закључене вансудске нагодбе. Наведена вансудска нагодба је закључена године, а апелант није доказао да је његов предник прихватањем вансудске нагодбе за дуг по основу субвенције смјештаја у периоду година наведена средства предвидио ни финансијским планом за 1992, 1993, 1994, и годину. Даље, Општински суд је, с обзиром на истакнути приговор застаре, одбио тужиочев тужбени захтјев у висини од ,00 КМ на име потраживања по рачунима бр. 245/97 и 246/97 од 27. октобра године, уз позивање на одредбе члана 374. ЗОО-а. 14. Кантонални суд је у својој одлуци, између осталог, истакао како из стања списа произилази да је у првостепеном поступку утврђено да је тужилац уредно извршавао своју дјелатност смјештаја корисника пензије у утуженом периоду од 1. септембра до 31. јула године, због чега је апелантовом преднику (на име учешћа у трошковима смјештаја) испоставио Рачун број 317/99 од 31. децембра године. Такође је утврђено да је апелант вршио исплату рачуна за обављене услуге смјештаја корисника пензије у ранијем периоду, те да дуг од ,50 КМ није измирен до закључења главне расправе. Стога је, како је закључио и Кантонални суд, правилан закључак Општинског суда да је апелант, у смислу одредбе члана 17 ЗОО-а, дужан да измири наведени износ. Такође, како је даље истакао Кантонални суд, из стања списа произилази да је међу парничним странкама постигнут споразум о пружању ових услуга и обавези апеланта да за раније пружене услуге тужиоцу измири дуг, па су стога неосновани апелантови жалбени наводи да су у питању хуманитарни разлози о исплати одређених износа тужиоцу на име обезбјеђивања смјештаја корисницима пензије. 15. Одлучујући о апелантовој ревизији против Пресуде Кантоналног суда број 65 0 Пс Пз од 5. јуна године, Врховни суд је донио Пресуду 65 0 Пс Рев од 16. маја године којом је ревизију одбио. У образложену пресуде Врховни суд је поновио чињенично утврђење нижестепених судова, те је истакао да су, и према његовом ставу, нижестепени судови правилно примијенили материјално право када су позивом на одредбу члана 374 ЗОО-а одбили тужбени захтјев по Рачунима број 245/97 и 246/97 од 27. октобра године (због основаности приговора застарјелости потраживања), а усвојили тужбени захтјев по Рачуну број 347/99 од 31. децембра године и обавезали апеланта да исплати износ од ,50 КМ са законском затезном каматом. Наведено је да су, кроз образложење својих пресуда, Општински и Кантонални суд дали правилне и јасне разлоге за усвајање тужбеног захтјева, које у цијелости прихвата и Врховни суд. Наиме, и по оцјени Врховног суда, правилан је закључак нижестепених судова да је основан тужбени захтјев по Рачуну број 347/99 од 31. децембра године, на име субвенционисања смјештаја корисника пензије у износу од ,50 КМ јер је то обавеза апеланта, тј. његовог предника, која произилази из законских прописа који су били на снази у вријеме оснивања апелантовог предника, Закона о ПИО, Статута Фонда као и Одлуке апелантовог предника број СФ-39/92 од 21. фебруара године. С тим у вези је поновљено да је апелантов предник основан Законом о ПИО чијим су одредбама (110, 111, 113 и 114) утврђени његови послови и начин рада. Статутом Фонда су прописани услови за побољшање личног и друштвеног стандарда пензионера, те да се средства за побољшање стандарда издвајају из укупних прихода Фонда. Савјет Фонда ПИО БиХ је донио Одлуку о условима коришћења објеката за смјештај пензионера корисника, којом је у члану 17 утврђено да се учешће Фонда обрачунава и фактурише мјесечно. Затим, апелантов предник је своје обавезе извршавао по испостављеним рачунима, а свој дуг за период од године до године је прихватио вансудским поравнањем од 8. маја године. Даље је наведено да је тужилац, такође, у наведеном периоду редовно извршавао своје обавезе према корисницима пензије (обезбјеђивао смјештај) што апелант није оспорио, али је оспорио своју обавезу субвенционисања у трошковима смјештаја пензионера за утужени период према испостављеном Рачуну број 317/99 од 31. децембра године из разлога што је тужилац од године другачије основан као ЈУ "Дом пензионера" Тузла па је на тај начин, по апелантовом ставу, једнострано издвојен из система ПИО. Међутим, према ставу Врховног суда, овакав апелантов закључак је погрешан и без основа, јер је апелант и даље, основом наведеног Споразума, испуњавао своје обавезе у вансудском поравнању као "субвенцију", "односно трошкове смјештаја субвенције" па је апелантово позивање на хуманитарне разлоге овог поравнања без икаквог основа. IV. Апелација а) Наводи из апелације 16. Апелант сматра да су му оспореним одлукама повријеђени право на правично суђење и право на имовину из члана II/3е) и к) Устава Босне и Херцеговине те члана 6 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција) и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Апелант приговара утврђеном чињеничном стању и произвољној примјени позитивно-правних прописа. Сматра да редовни судови нису довољно брижљиво цијенили доказе које је предлагао, а који су значајни за доношење другачије одлуке. Затим, апелант описује хронологију поступка те истиче да првостепена пресуда није садржавала никакве правне основе за досуђујући дио тужбеног захтјева, а да затим ни Кантонални суд у својој пресуди није одговорио ни на један апелантов жалбени навод, већ је само дао уопштену констатацију да је на "поуздан начин" утврђен апелантов дуг. При томе, апелант наводи да се одлука његовог правног предника о условима смјештаја корисника пензија на коју су се позвали судови односила искључиво за годину, тј. на период док је апелант још увијек био тужиочев оснивач и никако не би могла да се примијени на

172 Број 26 - Страна 172 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, друге периоде. Сматра да су судови очигледно погрешно примијенили одредбе Закона о ПИО, позивајући се на одредбе самоуправних општих аката тужиоца и апеланта који су доношени на основу тих закона и сношење дијела трошкова смјештаја и исхране пензионера код апеланта везали за апелантове материјалне могућности, а и такви општи акти су престали да важе истеком времена на које су донесени или статусним промјенама учесника. Сматра да су редовни судови повриједили и принцип равноправности странака у поступку, јер нису с дужном пажњом цијенили доказе и аргументе које је апелант износио током поступка, или, како даље наводи, ако су их цијенили нису дали разлоге садржане у позитивним законским прописима. 17. Апелант истиче да је тужилац Општинском суду у Мостару поднио приједлог за дозволу извршења правоснажне Пресуде Општинског суда број Пс Пс од 31. децембра године, које је дозвољено Рјешењем број 58 0 Ип Ип од 9. маја године. Апелант је истакао да је поднио приговор против донесеног рјешења о извршењу, али и да је "питање дана када ће средства бити скинута с апелантовог рачуна, што ће озбиљно угрозити исплате пензија и редовно функционисање апелантовог пословања." Стога апелант тражи да Уставни суд донесе привремену мјеру којом ће забранити извршење оспорених пресуда док се не донесе одлука по апелацији, а уколико не донесе привремену мјеру да о апелацији приоритетно рјешава. б) Одговор на апелацију 18. Општински суд је у свом одговору истакао да је своју одлуку донио на основу одлука апелантовог предника, Статута Фонда, Закона о ПИО, закљученог вансудског поравнања између парничних странака и прихватања апелантовог предника да компензацијом измири своје обавезе према тужиоцу. Осим тога, Општински суд је навео да није прихватио апелантов став да је из хуманитарних разлога тужиоцу измиривао износе по основу закључене вансудске нагодбе, јер из стања списа произилази да је међу парничним странкама постигнут споразум о пружању ових услуга и апелантова обавеза да за пружене услуге тужиоцу измири дуг, те утврђеног стања у току поступка да је тужилац уредно извршавао своју дјелатност смјештаја корисника пензије у утуженом периоду од 1. септембра до 31. јула године па да је апелант, у смислу члана 17 ЗОО-а, дужан да изврши своју обавезу плаћања дуга по испостављеном рачуну. 19. Кантонални суд је истакао да су у току поступка изведени сви докази које су предложиле парничне странке, које је првостепени суд правилно цијенио како појединачно тако и у међусобној вези, како то прописују одредбе члана 8 ЗПП-а. Осим тога, у погледу апелантових навода да је дошло до погрешне примјене материјалног права, Кантонални суд је истакао да сматра да је након изведених доказа првостепени суд правилно извео закључке о основаности и висини тужбеног захтјева, па је на основу тако утврђеног чињеничног стања правилно и примијенио материјално право. 20. Врховни суд је истакао да остаје код образложења датог у донесеној пресуди, те је предложио да се апелација одбије јер у проведеном поступку није било повреда права на која апелант указује. 21. Тужилац је у свом одговору истакао да би било претенциозно да додаје било шта везано за конкретни спор с обзиром на образложења одлука редовних судова. V. Релевантни прописи 22. У Закону о облигационим односима ("Службени лист СФРЈ" бр. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, "Службене новине РБиХ" бр. 2/92, 13/93, 13/94 и "Службене новине ФБиХ" бр. 29/03 и 42/11) у релевантном дијелу гласи: Члан 17. (1) Судионици у обвезном односу дужни су извршити своју обвезу и одговорни су за њезино испуњење. (2) Обвеза се може угасити само сугласношћу воља судионика у обвезном односу или на темељу закона. 23. У Закону о пензионом и инвалидском осигурању ("Службени лист СРБиХ" бр. 38/90), који се примјењивао у релевантно вријеме, релевантне одредбе гласе: Члан 110. У спровођењу пензионог и инвалидског осигурања Фонд обавља нарочито слиједеће послове: -доноси планове развоја, унапређивања и спровођења пензионог и инвалидског осигурања; [ ] Фонд има својство правног лица. [ ] Члан 111. Организација и начин рада Фонда утврђује се овим законом, статутом и другим општим актима Фонда, у складу са законом. Организација и начин рада Фонда утврђује се тако да се обезбјеђује потпуно, ефикасно, благовремено и рационално обављање послова утврђених законом, статутом и општим актима Фонда. Члан 113. Статутом Фонда уређује се нарочито: организација и начин рада Фонда, представљање и заступање Фонда, права из пензионог и инвалидског осигурања у складу са законом, начин одлучивања, права, дужности и одговорности савјета и директора, вршење управних, финансијских, стручних и административних и других послова у спровођењу пензионог и инвалидског осигурања, као и друга питања од значаја за рад Фонда. 24. У Статуту Друштвеног Фонда за пензионо и инвалидско осигурање ("Службени лист СРБиХ" број 25/91) релевантне одредбе гласе: Члан 60. У Фонду се зависно од материјалних могућности стварају услови за побољшање личног и друштвеног стандарда корисника пензија. Побољшање личног стандарда корисника пензија врши се: [ ] -изградњом објеката за заједничко становање и смјештај. -накнадом дијела трошкова смјештаја у објектима за заједничко становање и смјештај. [ ] Члан 66. Савјет Фонда до краја текуће године доноси финансијски план за наредну годину. Финансијским планом врши се распоред планираних средстава по намјени и утврђује начин извршавања финансијског плана. [ ] Члан 68. Средства за лични и друштвени стандард корисника пензија издвајају се из укупних прихода Фонда примјеном процента на исплаћене пензије [ ].

173 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 173 VI. Допустивост 25. У складу с чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због пресуде било ког суда у Босни и Херцеговини. 26. У складу с чланом 16 став 1 Правила Уставног суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме побија, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући сходно закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио. 27. У конкретном случају предмет оспоравања апелацијом је Пресуда Врховног суда број 65 0 Пс Рев од 16. маја године против које нема других дјелотворних правних лијекова могућих сходно закону. Затим, оспорену пресуду апелант је примио 15. јула године, а апелација је поднесена 13. септембра године, тј. у року од 60 дана, како је прописано чланом 16 став 1 Правила Уставног суда. На крају, апелација испуњава и услове из члана 16 ст. 2 и 4 Правила Уставног суда, јер није очигледно (prima facie) неоснована, нити постоји неки други формални разлог због ког апелација није допустива. 28. Осим тога, у вези с допустивошћу апелације Уставни суд превасходно, у односу на апеланта - Федерални завод за пензионо и инвалидско осигурање Мостар, подсјећа на свој став да државни органи и јавна власт као учесници судских поступака не уживају права из Европске конвенције, али да уживају гаранције права на правичан поступак из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине (види Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број АП 39/03 од 27. фебруара године, објављена у "Службеном гласнику БиХ" број 19/04, доступна на веб-страници Уставног суда Имајући у виду наведено, Уставни суд ће, иако се апелант позвао и на одредбе Европске конвенције и Протокола број 1, апелационе наводе испитати у односу на апелантово уставно право на правично суђење и имовину из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине. 29. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, те члана 16 ст. 1, 2 и 4 Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио да апелација испуњава услове у погледу допустивости. VI. Меритум 30. Апелант сматра да му је оспореним одлукама повријеђено право на правично суђење и право на имовину из члан II/3е) и к) Устава Босне и Херцеговине. Право на правично суђење 31. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине у релевантном дијелу гласи: Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају људска права и слободе из става 2. овог члана, што укључује: е) Право на правично саслушање у грађанским и кривичним стварима и друга права у вези са кривичним поступком. 32. Апелант сматра да су редовни судови, при одлучивању о конкретној правној ствари, погрешно закључили да је апелант обавезан да плати дуг по основу субвенционисања смјештаја пензионера, тврдећи да не постоји законски основ за ту обавезу, да је у вези с тим погрешно утврђено чињенично стање и произвољно примијењено позитивно право, као и да му је повријеђено право на равноправност у поступку. 33. С тим у вези Уставни суд, прије свега, указује да према пракси Европског суда за људска права (у даљњем тексту; Европски суд) и Уставног суда, задатак ових судова није да преиспитује закључке редовних судова у погледу чињеничног стања и примјене права (види Европски суд, Pronina против Русије, одлука о допустивости од 30. јуна године, апликација број 65167/01). Наиме, Уставни суд није надлежан да супституише редовне судове у процјени чињеница и доказа, већ је генерално задатак редовних судова да оцијене чињенице и доказе које су извели (види Европски суд, Thomas против Уједињеног Краљевства, пресуда од 10. маја године, апликација број 19354/02). Задатак Уставног суда је да испита да ли је евентуално дошло до повреде или занемаривања уставних права (право на правично суђење, право на приступ суду, право на дјелотворан правни лијек и др.), те да ли је примјена закона била, евентуално, произвољна или дискриминаторска. 34. Даље, Уставни суд подсјећа на то да се неће мијешати у начин на који су редовни судови усвојили доказе као доказну грађу. У вези с тим, Уставни суд се неће мијешати ни у то којим доказима страна у поступку редовни судови поклањају повјерење на основу слободне судијске процјене (види Уставни суд, Одлука број АП 612/04 од 30. новембра године и Европски суд, Doorson против Холандије, пресуда од 6. марта године објављена у Извјештајима број 1996-II, став 78). 35. Уставни суд, дакле, према наведеним ставовима, може изузетно, када оцијени да је у одређеном поступку редовни суд произвољно поступао како у утврђивању чињеница, тако и у примјени релевантних позитивноправних прописа (види Уставни суд, Одлука број АП 311/04 од 22. априла године, став 26), да се упусти у испитивање начина на који су надлежни судови утврђивали чињенице и на тако утврђене чињенице примијенили позитивно-правне прописе. У контексту наведеног Уставни суд подсјећа и да је у више својих одлука указао да очигледна произвољност у примјени релевантних прописа никада не може да води ка једном правичном поступку (види Одлуку Уставног суда АП 1293/05 од 12. септембра године, тачка 25 и даље). Стога ће Уставни суд у конкретном случају, с обзиром на питања која апелант проблематизује, да испита да ли су побијане одлуке засноване на произвољној примјени позитивно-правних прописа. 36. У конкретном случају, Уставни суд запажа да су редовни судови на три инстанце довољно јасно и аргументовано образложили своје одлуке, дајући за свој став јасна образложења која се нити у једном сегменту не доимају произвољним. Наиме, Уставни суд сматра да у конкретном случају не могу да се прихвате апелантови наводи о произвољности у примјени права, посебно зато што апелант осим понављања жалбених и ревизионих навода које су судови испитали у оспореним пресудама, и дали разлоге зашто они не могу да доведу до другачијег рјешења конкретне равне ствари, није понудио било какву другу аргументацију. Наиме, Уставни суд запажа да апелант и у апелацији понавља своју тврдњу о томе да не постоји правни основ за његово обавезивање на плаћање дуга у досуђеном износу по основу субвенционисања трошкова смјештаја пензионера у Дому пензионера (код тужиоца). У вези с тим, Уставни суд примјећује да су редовни судови закључили да та обавеза произилази из

174 Број 26 - Страна 174 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, одредби Закона о ПИО (који је био на снази до доношења новог Закона о пензионом и инвалидском осигурању који је објављен у "Службеним новинама ФБиХ" 23. јула године), затим из одредби Статута Фонда ПИО и других одлука апелантовог предника, те релевантних одредби ЗОО. 37. При томе Устани суд запажа, насупрот апелантовим тврдњама, да су редовни судови на три инстанце утврдили да апелант, прије свега, није доказао да је трошкове које је имао на основу субвенција за смјештај пензионера код тужиоца, у периоду од до године у договореном износу од ,36 КМ, платио из "хуманитарних и моралних" разлога, будући да је, како је нагласио Врховни суд у својој одлуци, на основу вансудског поравнања испуњавао своје обавезе уз назнаку да се ради о "субвенцији" или "трошковима смјештаја субвенције". Такође, Уставни суд примјећује да су редовни судови истакли да апелант није доказао да је средства која је уплатио по основу вансудске нагодбе предвидио финансијским планом за године на које се односила вансудска нагодба, па да је слиједом тога и његов навод да финансијским планом за годину нису била предвиђена средства за побољшање личног стандарда корисника пензија, неоснован. Такође, Уставни суд запажа да апелант и не оспорава да је тужилац извршио услуге поводом којих је апеланту испоставио рачун те да није, како то произилази из оспорених одлука, рачуне након пријема евентуално вратио тужиоцу или на други начин оспорио да је тужилац извршио своју обавезу. Стога, Уставни суд сматра да не могу да се прихвате апелантови наводи о произвољности у примјени права, посебно зато што апелант за такву своју тврдњу није понудио било какву аргументацију. Такође, Уставни суд сматра да су судови у оспореним одлукама детаљно образложили на којим су све релевантним прописима засновали оспорене одлуке, те да су о томе дали детаљна и јасна образложења која не могу да се сматрају произвољним или супротним праву на образложену одлуку из члана 6 став 1 Европске конвенције. 38. Даље у односу на апелантове наводе да су судови повриједили принцип равноправности странака у поступку, које аргументује наводима да судови нису с дужном пажњом цијенили доказе и аргументе које је износио током поступка, Уставни суд истиче да чињеница да се суд приклонио доказима једне стране у поступку не значи да је друга страна у поступку била неравноправно третирана (види Уставни суд, Одлука број АП 161/05 од 12. априла године, "Службени гласник БиХ" број 49/06, тачка 31). У том контексту Уставни суд подсјећа да принцип равноправности странака подразумијева да објема странама мора да буде дата разумна могућност да изложе свој предмет укључујући и изношење доказне грађе под условима који их не стављају у знатно подређен положај у односу на противника (види Европски суд за људска права, Dombo Beheer B.V. против Холандије, од 27. октобра године, Серија А, број 274; одлуке Уставног суда број У 35/01, "Службени гласник Босне и Херцеговине" број 24/02; У 95/03, од 29. септембра године, тачка 24; АП 544/03, од 29. септембра године, тачка 21). Имајући у виду наведено Уставни суд запажа да је у конкретном поступку апелант имао могућност да предлаже своје доказе као и да оспорава и коментира доказе супротне стране, што је апелант, како то произилази из чињеница предмета и оспорених одлука, и чинио, те су стога, у том смислу апелантови наводи да није био равноправно третиран са супротном страном по оцјени Уставног суда неосновани. 39. Имајући у виду наведено, Уставни суд сматра да из чињеница предмета не произилази произвољност у начину на који су примијенили материјалне прописе редовни судови нити је апелант својим наводима довео у питање њихово поступање. Такође, Уставни суд сматра да је апелант имао равноправан статус у предметном поступку и да су редовни судови с једнаком пажњом цијенили како доказе тужиоца тако и апеланта. Слиједом наведеног, Уставни суд сматра апелантове наводе о кршењу права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине неоснованим. Остали наводи 40. У погледу апелантових навода да му је повријеђено право на имовину, Уставни суд запажа да апеланта кршење наведеног права у суштини везује за наводе о кршењу права на правично суђење, које је Уставни суд већ разматрао у претходним тачкама ове одлуке. С обзиром на наведено, као и на елаборацију из претходних тачака у којима није утврђено кршење права на правично суђење, Уставни суд сматра да није потребно да се посебно испитују наводне повреде члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине. VIII. Закључак 41. Уставни суд закључује да нема кршења права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине када су редовни судови на основу чињеница које су утврђене у поступку, а које ничим нису доведене у питање, одлуке којим је апелант обавезан да плати дуг по основу субвенције за смјештај пензионера, донијели у складу с релевантним одредбама ЗОО-а, Закона о пензионом и инвалидском осигурању и Статута Друштвеног фонда за пензионо и инвалидско осигурање, који су се примјењивали у релевантно вријеме. 42. На основу члана 61 ст. 1 и 3 Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке. 43. С обзиром на одлуку Уставног суда у овом предмету, није неопходно да се посебно разматра апелантов приједлог за доношење привремене мјере. 44. Сходно члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће. Предсједница Уставног суда Босне и Херцеговине Валерија Галић, с. р. Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Vijeću od pet sudija, u predmetu broj AP 3890/13, rješavajući apelaciju Federalnog zavoda za penzijsko/mirovinsko i invalidsko osiguranje Mostar, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 59. stav 2. alineja 2. i člana 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu: Valerija Galić, predsjednica Miodrag Simović potpredsjednik Seada Palavrić, potpredsjednica Mato Tadić, sudija Zlatko M. Knežević, sudija na sjednici održanoj 12. februara godine donio je ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Odbija se kao neosnovana apelacija Federalnog zavoda za penzijsko/mirovinsko i invalidsko osiguranje Mostar podnesena protiv Presude Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj 65 0 Ps Rev od 16. maja godine, Presude Kantonalnog suda u Sarajevu broj 65 0 Ps

175 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна Pz od 5. juna godine i Presude Općinskog suda u Sarajevu broj Ps Ps od 31. decembra godine. Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine". OBRAZLOŽENJE I. Uvod 1. Federalni zavod za penzijsko/mirovinsko i invalidsko osiguranje Mostar (u daljnjem tekstu: apelant) podnio je 13. septembra godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) broj 65 0 Ps Rev od 16. maja godine, Presude Kantonalnog suda u Sarajevu (u daljnjem tekstu: Kantonalni sud) broj 65 0 Ps Pz od 5. juna godine i Presude Općinskog suda u Sarajevu (u daljnjem tekstu: Općinski sud) broj Ps Ps od 31. decembra godine. Apelant je, također, podnio zahtjev za donošenje privremene mjere kojom bi Ustavni sud "zabranio izvršenje osporene presude" do donošenja odluke o apelaciji, te predložio da Ustavni sud, ukoliko ne donese privremenu mjeru, o apelaciji prioritetno rješava. II. Postupak pred Ustavnim sudom 2. Malo vijeće Ustavnog suda je, na osnovu člana 24. stav 4. Pravila Ustavnog suda, na sjednici održanoj 23. decembra godine, usvojilo apelantov zahtjev za prioritetno rješavanje apelacije. 3. Na osnovu člana 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda, od Vrhovnog suda, Kantonalnog suda, Općinskog suda i od tužitelja Javne ustanove Dom penzionera iz Tuzle (u daljnjem tekstu: tužitelj ili Dom penzionera), zatraženo je 16. decembra godine da dostave odgovore na apelaciju. 4. Kantonalni sud, Vrhovni sud, tužitelj i Općinski sud su 19, 23, 26. i 31. decembra godine dostavili odgovore na apelaciju. 5. Na osnovu člana 26. stav 2. Pravila Ustavnog suda, odgovori na apelaciju su dostavljeni apelantu 10. januara godine. III. Činjenično stanje 6. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način. 7. Presudom Općinskog suda broj Ps Ps od 31. decembra godine, koja je potvrđena Presudom Kantonalnog suda broj 65 0 Ps Pz od 5. juna godine, apelant je obavezan da tužitelju na ime duga zbog neisplaćenih subvencija za smještaj korisnika penzije isplati iznos od ,50 KM sa zakonskom zateznom kamatom počevši od 9. januara godine do konačne isplate. Istom presudom je odbijen tužiteljev preostali tužbeni zahtjev da mu apelant, po istom osnovu, isplati iznos od ,00 KM. 8. U obrazloženju presude Općinski sud je naveo da iz provedenih dokaza, kao i na osnovu činjenica koje su nesporne, proizlazi da je između apelantovog prednika (SIZ PIO BiH) i tužiteljevog prednika (RO za pružanje usluga smještaja - stanovanja korisnika prava na penziju u Tuzli), zaključen Samoupravni sporazum o međusobnim pravima i odgovornostima (u daljnjem tekstu: Sporazum) kojim je apelantov prednik prenio na prednika tužitelja "trajno korištenje i upravljanje - poslovnu zgradu, koju je on izgradio [Dom penzionera]" u Tuzli. Osim toga, navedeno je da je apelantov prednik, 21. februara godine, donio Odluku o uvjetima korištenja objekta za smještaj korisnika (Doma penzionera), kojom je propisano da Savjet apelantovog prednika daje saglasnost za cijenu smještaja koju utvrđuje tužitelj, te da apelantov prednik učestvuje u visini dijela troškova smještaja penzionera (član 11. stav 2) prema mjesečnim obračunima i fakturama. Navedeno je da je u toku rata tužitelj nastavio s pružanjem usluga smještaja korisnicima penzija, ali je zbog ratnih okolnosti došlo do prekida veza s apelantom koji je, kako je navedeno, s vremena na vrijeme plaćao tužitelju svoje obaveze (kompenzacijama, cesijama, preuzimanjem duga i na dr. način). Pored toga, navedeno je da su 8. maja godine prednici apelanta i tužitelj zaključili vansudsko poravnanje o izmirenju apelantovog duga na ime subvencioniranja troškova smještaja penzionera za period od do godine, u dogovorenom iznosu od ,36 KM, te da su 26. jula godine zaključili i Protokol o načinu realizacije tog poravnanja. 9. Dalje je navedeno da je zakonska obaveza snošenja troškova socijalne zaštite i stambenog zbrinjavanja korisnika penzije za apelanta prestala tek donošenjem Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Službene novine Federacije BiH" broj 29/98, u daljnjem tekstu: Zakon o PIO), te da je tužitelj apelantu ispostavio račune za usluge izvršene u periodu od januara godine do 31. jula godine, i to Račune br. 245/97 i 246/97 od 27. oktobra godine za usluge smještaja penzionera u Domu penzionera za period od 1. januara godine do 31. augusta godine u ukupnoj visini od ,00 KM i Račun broj 347/99 od 31. decembra godine, po istom osnovu, za period od 1. septembra godine do 31. jula godine u iznosu od ,50 KM. Navedeno je i da je apelantu uz račune dostavljena sva uobičajena dokumentacija (spiskovi korisnika penzije koji su koristili smještaj, participacija i dr.), kao i da je obračun vršen prema uobičajenoj i obostrano prihvaćenoj metodologiji, te da je iznos duga od ,50 KM po Računu broj 347/99 od 31. decembra godine utvrđen i finansijskim vještačenjem. 10. Dalje je navedeno da je apelantov prednik u ovoj pravnoj stvari tužbom podnesenom 26. marta godine označen kao Društveni fond PIO BiH Sarajevo, koji je osnovan Zakonom o PIO ("Službeni list" SRBiH broj 38/90). Tim zakonom su propisana načela za organizaciju i rad Fonda, kao i da Fond ima svojstvo pravnog lica, zatim poslovi koje Fond obavlja (član 110), organizacija i način rada Fonda (član 111), te šta se uređuje Statutom Fonda (član 113). Dalje je navedeno da je Savjet apelantovog prednika donio Statut kojim je, između ostalog (član 60), propisano da se u Fondu zavisno od materijalnih mogućnosti stvaraju uvjeti za poboljšanje ličnog i društvenog standarda korisnika penzija, a da se poboljšanje ličnog standarda korisnika penzija, između ostalog, vrši i izgradnjom objekta za zajedničko stanovanje i smještaj i naknadom dijela troškova smještaja u objektima za zajedničko stanovanje i smještaj. Dalje, da je istim članom (član 60. stav 2) utvrđeno da se poboljšanje ličnog društvenog standarda korisnika penzija bliže uređuje općim aktom koji donosi Savjet Fonda, a da se sredstva za namjene utvrđuju finansijskim planom Fonda. Dalje, da je članom 66. Statuta propisano da Savjet Fonda donosi finansijski plan, dok je članom 68. utvrđeno da se sredstva za lični i društveni standard korisnika penzija izdvajaju iz ukupnih prihoda Fonda. Navedeno je i da je prednik tužitelja 12. februara, 11. juna i 16. augusta te 30. maja godine donio Odluku o visini troškova smještaja, a Savjet apelantovog prednika je 21. februara godine donio Odluku o uvjetima korištenja objekta za smještaj korisnika penzionera kojom se uređuju uvjeti za korištenje objekta za zajedničko stanovanje i smještaj korisnika penzionera i uvjeti za određivanje cijena usluga smještaja i naknade dijela troškova

176 Број 26 - Страна 176 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, smještaja korisnika penzija koji pravo na penziju ostvaruju u Fondu PIO BiH. Članom 10. je propisano da cijenu smještaja u Domu penzionera utvrđuje RO, a da Savjet apelantovog prednika daje saglasnost na cijenu smještaja, dok je članom 11. stav 2. propisano da Fond učestvuje u visini dijela troškova smještaja zavisno od visine penzije i drugih prihoda korisnika penzije. Zatim, članom 16. je propisano da prije prijema u Dom penzionera korisnik penzije i prednik tužitelja zaključuju Ugovor o korištenju Doma u kojem se utvrđuju uvjeti snošenja naknade dijela troškova smještaja, te da se učešće Fonda u troškovima smještaja obračunava i fakturiše mjesečno. Navedenom Odlukom je propisano da ugovori ostaju na snazi do 31. decembra godine. 11. Pored toga Općinski sud je istakao da je direktor tužitelja u svojoj izjavi na ročištu potvrdio da apelantov prednik u ranijem periodu nije prigovarao visini i cijeni fakturisanih usluga koje je tužitelj pružao penzionerima, niti je vršio povrat faktura. Osim toga, navedeno je da iz iskaza pomoćnika direktora za imovinsko-pravne poslove apelantovog prednika proizlazi da finansijskim planom apelantovog prednika za godinu nisu bila predviđena sredstva za subvencioniranje dijela smještaja troškova penzionera zbog toga što je Dom penzionera postao javna i profitabilna ustanova čiji je osnivač Skupština općine Tuzla. Navedeno je da je apelant istakao da nije u obavezi učestvovati u subvencioniranju troškova smještaja u Domu penzionera, jer finansijskim planom za i godinu nije imao planirana sredstva za subvencioniranje smještaja penzionera u Domu penzionera već samo planirana sredstva za isplatu penzija i rad službe. 12. U pogledu potraživanja po Računu broj 347/99 od 31. decembra godine, Općinski sud je istakao da je izvršio uvid u račun i utvrdio da je Dom penzionera 31. decembra godine ispostavio navedeni račun za usluge smještaja ishrane penzionera u Domu penzionera za period od 1. septembra do 31. jula godine u iznosu od ,50 KM. U toku postupka, a na okolnost broja korisnika penzija koji su koristili usluge smještaja kod tužitelja u fakturisanom periodu njihove participacije i troškova smještaja i iznosa subvencije koju je trebao uplatiti apelant izvršio je i vještačenje vještak finansijske struke. 13. Slijedom toga, Općinski sud je zaključio da iz pozitivnih zakonskih propisa koji su bili na snazi u periodu osnivanja i postojanja apelantovog prednika, i to Zakona o PIO, Statuta apelantovog pravnog prednika, odluka apelantovog prednika, izjava svjedoka i nalaza vještaka proizilazi da je tužitelj uredno izvršavao svoju djelatnost smještaja korisnika penzije u utuženom periodu od 1. septembra do 31. jula godine, što ni apelant nije osporavao. Zaključenjem vansudskog poravnanja 8. maja godine između apelantovog prednika i tužitelja, te prihvatanjem apelanta da kompenzacijom izmiri svoje obaveze prema tužiocu u iznosu od ,36 KM, apelantov prednik je na ime duga za subvencioniranje smještaja penzionera priznao i prihvatio dug u periodu od do godine. U pratećim dokumentima kojima je vršena realizacija vansudskog poravnanja izjavama o kompenzacijama, apelantov prednik je i sam unosio osnov svoje obaveze kao "subvencija" i "troškovi subvencije smještaja penzionera". Stoga, kako je istakao Općinski sud, nije osnovan apelantov navod da je njegov prednik iz humanitarnih razloga izmirio iznos od ,36 KM po osnovu zaključene vansudske nagodbe. Navedena vansudska nagodba je zaključena godine, a apelant nije dokazao da je njegov prednik prihvatanjem vansudske nagodbe za dug po osnovu subvencije smještaja u periodu godina navedena sredstva predvidio ni finansijskim planom za 1992, 1993, 1994, i godinu. Dalje, Općinski sud je, s obzirom na istaknuti prigovor zastare, odbio tužiteljev tužbeni zahtjev u visini od ,00 KM na ime potraživanja po računima br. 245/97 i 246/97 od 27. oktobra godine, uz pozivanje na odredbe člana 374. ZOO-a. 14. Kantonalni sud je u svojoj odluci, između ostalog, istakao kako iz stanja spisa proizlazi da je u prvostepenom postupku utvrđeno da je tužitelj uredno izvršavao svoju djelatnost smještaja korisnika penzije u utuženom periodu od 1. septembra do 31. jula godine, zbog čega je apelantovom predniku (na ime učešća u troškovima smještaja) ispostavio Račun broj 317/99 od 31. decembra godine. Također je utvrđeno da je apelant vršio isplatu računa za obavljene usluge smještaja korisnika penzije u ranijem periodu, te da dug od ,50 KM nije izmiren do zaključenja glavne rasprave. Stoga je, kako je zaključio i Kantonalni sud, pravilan zaključak Općinskog suda da je apelant, u smislu odredbe člana 17. ZOO-a, dužan izmiriti navedeni iznos. Također, kako je dalje istakao Kantonalni sud, iz stanja spisa proizlazi da je među parničnim strankama postignut sporazum o pružanju ovih usluga i obavezi apelanta da za ranije pružene usluge tužiocu izmiri dug, pa su stoga neosnovani apelantovi žalbeni navodi da su u pitanju humanitarni razlozi o isplati određenih iznosa tužiocu na ime obezbjeđivanja smještaja korisnicima penzije. 15. Odlučujući o apelantovoj reviziji protiv Presude Kantonalnog suda broj 65 0 Ps Pz od 5. juna godine, Vrhovni sud je donio Presudu 65 0 Ps Rev od 16. maja godine kojom je reviziju odbio. U obrazloženu presude Vrhovni sud je ponovio činjenično utvrđenje nižestepenih sudova, te je istakao da su, i prema njegovom stavu, nižestepeni sudovi pravilno primijenili materijalno pravo kada su pozivom na odredbu člana 374. ZOO-a odbili tužbeni zahtjev po Računima broj 245/97 i 246/97 od 27. oktobra godine (zbog osnovanosti prigovora zastarjelosti potraživanja), a usvojili tužbeni zahtjev po Računu broj 347/99 od 31. decembra godine i obavezali apelanta na isplatu iznosa od ,50 KM sa zakonskom zateznom kamatom. Navedeno je da su, kroz obrazloženje svojih presuda, Općinski i Kantonalni sud dali pravilne i jasne razloge za usvajanje tužbenog zahtjeva, koje u cijelosti prihvata i Vrhovni sud. Naime, i po ocjeni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je osnovan tužbeni zahtjev po Računu broj 347/99 od 31. decembra godine, na ime subvencioniranja smještaja korisnika penzije u iznosu od ,50 KM jer je to obaveza apelanta, tj. njegovog prednika, koja proizlazi iz zakonskih propisa koji su bili na snazi u vrijeme osnivanja apelantovog prednika, Zakona o PIO, Statuta Fonda kao i Odluke apelantovog prednika broj SF-39/92 od 21. februara godine. S tim u vezi je ponovljeno da je apelantov prednik osnovan Zakonom o PIO čijim su odredbama (110, 111, 113. i 114) utvrđeni njegovi poslovi i način rada. Statutom Fonda su propisani uvjeti za poboljšanje ličnog i društvenog standarda penzionera, te da se sredstva za poboljšanje standarda izdvajaju iz ukupnih prihoda Fonda. Savjet Fonda PIO BiH je donio Odluku o uvjetima korištenja objekata za smještaj penzionera korisnika, kojom je u članu 17. utvrđeno da se učešće Fonda obračunava i fakturiše mjesečno. Zatim, apelantov prednik je svoje obaveze izvršavao po ispostavljenim računima, a svoj dug za period od godine do godine je prihvatio vansudskim poravnanjem od 8. maja godine. Dalje je navedeno da je tužitelj, također, u navedenom periodu redovno izvršavao svoje obaveze prema korisnicima penzije (obezbjeđivao smještaj) što apelant nije osporio, ali je osporio svoju obavezu subvencioniranja u troškovima smještaja penzionera za utuženi period prema ispostavljenom Računu broj 317/99 od 31. decembra godine iz razloga što je tužitelj od godine drugačije

177 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 177 osnovan kao JU "Dom penzionera" Tuzla pa je na taj način, po apelantovom stavu, jednostrano izdvojen iz sistema PIO. Međutim, prema stavu Vrhovnog suda, ovakav apelantov zaključak je pogrešan i bez osnova, jer je apelant i dalje, osnovom navedenog Sporazuma, ispunjavao svoje obaveze u vansudskom poravnanju kao "subvenciju", "odnosno troškove smještaja subvencije" pa je apelantovo pozivanje na humanitarne razloge ovog poravnanja bez ikakvog osnova. IV. Apelacija a) Navodi iz apelacije 16. Apelant smatra da su mu osporenim odlukama povrijeđeni pravo na pravično suđenje i pravo na imovinu iz člana II/3.e) i k) Ustava Bosne i Hercegovine te člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija) i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Apelant prigovara utvrđenom činjeničnom stanju i proizvoljnoj primjeni pozitivno-pravnih propisa. Smatra da redovni sudovi nisu dovoljno brižljivo cijenili dokaze koje je predlagao, a koji su značajni za donošenje drugačije odluke. Zatim, apelant opisuje hronologiju postupka te ističe da prvostepena presuda nije sadržavala nikakve pravne osnove za dosuđujući dio tužbenog zahtjeva, a da potom ni Kantonalni sud u svojoj presudi nije odgovorio ni na jedan apelantov žalbeni navod, već je samo dao uopćenu konstataciju da je na "pouzdan način" utvrđen apelantov dug. Pri tome, apelant navodi da se odluka njegovog pravnog prednika o uvjetima smještaja korisnika penzija na koju su se pozvali sudovi odnosila isključivo za godinu, tj. na period dok je apelant još uvijek bio tužiočev osnivač i nikako se ne bi mogla primijeniti na druge periode. Smatra da su sudovi očigledno pogrešno primijenili odredbe Zakona o PIO, pozivajući se na odredbe samoupravnih općih akata tužitelja i apelanta koji su donošeni na osnovu tih zakona i snošenje dijela troškova smještaja i ishrane penzionera kod apelanta vezali za apelantove materijalne mogućnosti, a i takvi opći akti su prestali važiti istekom vremena na koje su doneseni ili statusnim promjenama učesnika. Smatra da su redovni sudovi povrijedili i princip ravnopravnosti stranaka u postupku, jer nisu s dužnom pažnjom cijenili dokaze i argumente koje je apelant iznosio tokom postupka, ili, kako dalje navodi, ako su ih cijenili nisu dali razloge sadržane u pozitivnim zakonskim propisima. 17. Apelant ističe da je tužitelj Općinskom sudu u Mostaru podnio prijedlog za dozvolu izvršenja pravomoćne Presude Općinskog suda broj Ps Ps od 31. decembra godine, koje je dozvoljeno Rješenjem broj 58 0 Ip Ip od 9. maja godine. Apelant je istakao da je podnio prigovor protiv donesenog rješenja o izvršenju, ali i da je "pitanje dana kada će sredstva biti skinuta s apelantovog računa, što će ozbiljno ugroziti isplate penzija i redovno funkcioniranje apelantovog poslovanja." Stoga apelant traži da Ustavni sud donese privremenu mjeru kojom će zabraniti izvršenje osporenih presuda do donošenja odluke po apelaciji, a ukoliko ne donese privremenu mjeru da o apelaciji prioritetno rješava. b) Odgovor na apelaciju 18. Općinski sud je u svom odgovoru istakao da je svoju odluku donio na osnovu odluka apelantovog prednika, Statuta Fonda, Zakona o PIO, zaključenog vansudskog poravnanja između parničnih stranaka i prihvatanja apelantovog prednika da kompenzacijom izmiri svoje obaveze prema tužiocu. Osim toga, Općinski sud je naveo da nije prihvatio apelantov stav da je iz humanitarnih razloga tužiocu izmirivao iznose po osnovu zaključene vansudske nagodbe, jer iz stanja spisa proizlazi da je među parničnim strankama postignut sporazum o pružanju ovih usluga i apelantova obaveza da za pružene usluge tužiocu izmiri dug, te utvrđenog stanja u toku postupka da je tužitelj uredno izvršavao svoju djelatnost smještaja korisnika penzije u utuženom periodu od 1. septembra do 31. jula godine pa da je apelant, u smislu člana 17. ZOO-a, dužan izvršiti svoju obavezu plaćanja duga po ispostavljenom računu. 19. Kantonalni sud je istakao da su u toku postupka izvedeni svi dokazi koje su predložile parnične stranke, koje je prvostepeni sud pravilno cijenio kako pojedinačno tako i u međusobnoj vezi, kako to propisuju odredbe člana 8. ZPP-a. Osim toga, u pogledu apelantovih navoda da je došlo do pogrešne primjene materijalnog prava, Kantonalni sud je istakao kako smatra da je nakon izvedenih dokaza prvostepeni sud pravilno izveo zaključke o osnovanosti i visini tužbenog zahtjeva, pa je na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno i primijenio materijalno pravo. 20. Vrhovni sud je istakao da ostaje kod obrazloženja datog u donesenoj presudi, te je predložio da se apelacija odbije jer u provedenom postupku nije bilo povreda prava na koja apelant ukazuje. 21. Tužitelj je u svom odgovoru istakao da bi bilo pretenciozno da dodaje bilo šta vezano za konkretni spor s obzirom na obrazloženja odluka redovnih sudova. V. Relevantni propisi 22. U Zakonu o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ" br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, "Službene novine RBiH" br. 2/92, 13/93, 13/94 i "Službene novine FBiH" br. 29/03 i 42/11) u relevantnom dijelu glasi: Član 17. (1) Sudionici u obveznom odnosu dužni su izvršiti svoju obvezu i odgovorni su za njezino ispunjenje. (2) Obveza se može ugasiti samo suglasnošću volja sudionika u obveznom odnosu ili na temelju zakona. 23. U Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Službeni list SRBiH" br. 38/90), koji se primjenjivao u relevantno vrijeme, relevantne odredbe glase: Član 110. U sprovođenju penzijskog i invalidskog osiguranja Fond obavlja naročito slijedeće poslove: -donosi planove razvoja, unapređivanja i sprovođenja penzijskog i invalidskog osiguranja; [ ] Fond ima svojstvo pravnog lica. [ ] Član 111. Organizacija i način rada Fonda utvrđuje se ovim zakonom, statutom i drugim općim aktima Fonda, u skladu sa zakonom. Organizacija i način rada Fonda utvrđuje se tako da se obezbjeđuje potpuno, efikasno, blagovremeno i racionalno obavljanje poslova utvrđenih zakonom, statutom i općim aktima Fonda. Član 113. Statutom Fonda uređuje se naročito: organizacija i način rada Fonda, predstavljanje i zastupanje Fonda, prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja u skladu sa zakonom, način odlučivanja, prava, dužnosti i odgovornosti savjeta i direktora, vršenje upravnih, finansijskih, stručnih i administrativnih i drugih poslova u sprovođenju penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i druga pitanja od značaja za rad Fonda. 24. U Statutu Društvenog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ("Službeni list SRBiH" broj 25/91) relevantne odredbe glase:

178 Број 26 - Страна 178 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, Član 60. U Fondu se zavisno od materijalnih mogućnosti stvaraju uvjeti za poboljšanje ličnog i društvenog standarda korisnika penzija. Poboljšanje ličnog standarda korisnika penzija vrši se: [ ] -izgradnjom objekata za zajedničko stanovanje i smještaj. -naknadom dijela troškova smještaja u objektima za zajedničko stanovanje i smještaj. [ ] Član 66. Savjet Fonda do kraja tekuće godine donosi finansijski plan za narednu godinu. Finansijskim planom vrši se raspored planiranih sredstava po namjeni i utvrđuje način izvršavanja finansijskog plana. [ ] Član 68. Sredstva za lični i društveni standard korisnika penzija izdvajaju se iz ukupnih prihoda Fonda primjenom procenta na isplaćene penzije []. VI. Dopustivost 25. U skladu s članom VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini. 26. U skladu s članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku kojeg je koristio. 27. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijom je Presuda Vrhovnog suda broj 65 0 Ps Rev od 16. maja godine protiv koje nema drugih djelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, osporenu presudu apelant je primio 15. jula godine, a apelacija je podnesena 13. septembra godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana 16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očigledno (prima facie) neosnovana, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva. 28. Osim toga, u vezi s dopustivošću apelacije Ustavni sud prvenstveno, u odnosu na apelanta - Federalni zavod za penzijsko/mirovinsko i invalidsko osiguranje Mostar, podsjeća na svoj stav da državni organi i javna vlast kao učesnici sudskih postupaka ne uživaju prava iz Evropske konvencije, ali da uživaju garancije prava na pravičan postupak iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine (vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 39/03 od 27. februara godine, objavljena u "Službenom glasniku BiH" broj 19/04, dostupna na web-stranici Ustavnog suda Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud će, iako se apelant pozvao i na odredbe Evropske konvencije i Protokola broj 1, apelacione navode ispitati u odnosu na apelantovo ustavno pravo na pravično suđenje i imovinu iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine. 29. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, te člana 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti. VI. Meritum 30. Apelant smatra da mu je osporenim odlukama povrijeđeno pravo na pravično suđenje i pravo na imovinu iz član II/3.e) i k) Ustava Bosne i Hercegovine. Pravo na pravično suđenje 31. Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi: Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje: e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim stvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom. 32. Apelant smatra da su redovni sudovi, pri odlučivanju o konkretnoj pravnoj stvari, pogrešno zaključili da je apelant obavezan da plati dug po osnovu subvencioniranja smještaja penzionera, tvrdeći da ne postoji zakonski osnov za tu obavezu, da je u vezi s tim pogrešno utvrđeno činjenično stanje i proizvoljno primijenjeno pozitivno pravo, kao i da mu je povrijeđeno pravo na ravnopravnost u postupku. 33. S tim u vezi Ustavni sud, prije svega, ukazuje da prema praksi Evropskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu; Evropski sud) i Ustavnog suda, zadatak ovih sudova nije preispitivanje zaključaka redovnih sudova u pogledu činjeničnog stanja i primjene prava (vidi Evropski sud, Pronina protiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30. juna godine, aplikacija broj 65167/01). Naime, Ustavni sud nije nadležan da supstituira redovne sudove u procjeni činjenica i dokaza, već je općenito zadatak redovnih sudova da ocijene činjenice i dokaze koje su izveli (vidi Evropski sud, Thomas protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. maja godine, aplikacija broj 19354/02). Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je eventualno došlo do povrede ili zanemarivanja ustavnih prava (pravo na pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo na djelotvoran pravni lijek i dr.), te da li je primjena zakona bila, eventualno, proizvoljna ili diskriminacijska. 34. Dalje, Ustavni sud podsjeća na to da se neće miješati u način na koji su redovni sudovi usvojili dokaze kao dokaznu građu. U vezi s tim, Ustavni sud se neće miješati ni u to kojim dokazima strana u postupku redovni sudovi poklanjaju povjerenje na osnovu slobodne sudijske procjene (vidi Ustavni sud, Odluka broj AP 612/04 od 30. novembra godine i Evropski sud, Doorson protiv Holandije, presuda od 6. marta godine objavljena u Izvještajima broj 1996-II, stav 78). 35. Ustavni sud se, dakle, prema navedenim stavovima, može izuzetno, kada ocijeni da je u određenom postupku redovni sud proizvoljno postupao kako u utvrđivanju činjenica, tako i u primjeni relevantnih pozitivno-pravnih propisa (vidi Ustavni sud, Odluka broj AP 311/04 od 22. aprila godine, stav 26), upustiti u ispitivanje načina na koji su nadležni sudovi utvrđivali činjenice i na tako utvrđene činjenice primijenili pozitivno-pravne propise. U kontekstu navedenoga Ustavni sud podsjeća i da je u više svojih odluka ukazao da očigledna proizvoljnost u primjeni relevantnih propisa nikada ne može voditi ka jednom pravičnom postupku (vidi Odluku Ustavnog suda AP 1293/05 od 12. septembra godine, tačka 25. i dalje). Stoga će Ustavni sud u konkretnom slučaju, s obzirom na pitanja koja apelant problematizira, ispitati jesu li pobijane odluke utemeljene na proizvoljnoj primjeni pozitivno-pravnih propisa. 36. U konkretnom slučaju, Ustavni sud zapaža da su redovni sudovi na tri instance dovoljno jasno i argumentirano obrazložili svoje odluke, dajući za svoj stav jasna obrazloženja koja se niti u jednom segmentu ne doimaju proizvoljnim. Naime, Ustavni sud smatra da se u konkretnom slučaju ne mogu prihvatiti apelantovi navodi o proizvoljnosti u primjeni prava, posebno zato što apelant osim ponavljanja žalbenih i

179 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 179 revizijskih navoda koje su sudovi ispitali u osporenim presudama, i dali razloge zašto oni ne mogu dovesti do drugačijeg rješenja konkretne ravne stvari, nije ponudio bilo kakvu drugu argumentaciju. Naime, Ustavni sud zapaža da apelant i u apelaciji ponavlja svoju tvrdnju o tome da ne postoji pravni osnov za njegovo obavezivanje na plaćanje duga u dosuđenom iznosu po osnovu subvencioniranja troškova smještaja penzionera u Domu penzionera (kod tužitelja). U vezi s tim, Ustavni sud primjećuje da su redovni sudovi zaključili da ta obaveza proizlazi iz odredbi Zakona o PIO (koji je bio na snazi do donošenja novog Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju koji je objavljen u "Službenim novinama FBiH" 23. jula godine), zatim iz odredbi Statuta Fonda PIO i drugih odluka apelantovog prednika, te relevantnih odredbi ZOO. 37. Pri tome Ustani sud zapaža, nasuprot apelantovim tvrdnjama, da su redovni sudovi na tri instance utvrdili da apelant, prije svega, nije dokazao da je troškove koje je imao na osnovu subvencija za smještaj penzionera kod tužitelja, u periodu od do godine u dogovorenom iznosu od ,36 KM, platio iz "humanitarnih i moralnih" razloga, budući da je, kako je naglasio Vrhovni sud u svojoj odluci, na osnovu vansudskog poravnanja ispunjavao svoje obaveze uz naznaku da se radi o "subvenciji" ili "troškovima smještaja subvencije". Također, Ustavni sud primjećuje da su redovni sudovi istakli da apelant nije dokazao da je sredstva koja je uplatio po osnovu vansudske nagodbe predvidio finansijskim planom za godine na koje se odnosila vansudska nagodba, pa da je slijedom toga i njegov navod da finansijskim planom za godinu nisu bila predviđena sredstva za poboljšanje ličnog standarda korisnika penzija, neosnovan. Također, Ustavni sud zapaža da apelant i ne osporava da je tužitelj izvršio usluge povodom kojih je apelantu ispostavio račun te da nije, kako to proizlazi iz osporenih odluka, račune nakon prijema eventualno vratio tužitelju ili na drugi način osporio da je tužitelj izvršio svoju obavezu. Stoga, Ustavni sud smatra da se ne mogu prihvatiti apelantovi navodi o proizvoljnosti u primjeni prava, posebno zato što apelant za takvu svoju tvrdnju nije ponudio bilo kakvu argumentaciju. Također, Ustavni sud smatra da su sudovi u osporenim odlukama detaljno obrazložili na kojim su sve relevantnim propisima utemeljili osporene odluke, te da su o tome dali detaljna i jasna obrazloženja koja se ne mogu smatrati proizvoljnim ili suprotnim pravu na obrazloženu odluku iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije. 38. Dalje u odnosu na apelantove navode da su sudovi povrijedili princip ravnopravnosti stranaka u postupku, koje argumentira navodima da sudovi nisu s dužnom pažnjom cijenili dokaze i argumente koje je iznosio tokom postupka, Ustavni sud ističe da činjenica da se sud priklonio dokazima jedne strane u postupku ne znači da je druga strana u postupku bila neravnopravno tretirana (vidi Ustavni sud, Odluka broj AP 161/05 od 12. aprila godine, "Službeni glasnik BiH" broj 49/06, tačka 31). U tom kontekstu Ustavni sud podsjeća da princip ravnopravnosti stranaka podrazumijeva da objema stranama mora biti data razumna mogućnost da izlože svoj predmet uključujući i iznošenje dokazne građe pod uvjetima koji ih ne stavljaju u znatno podređen položaj u odnosu na protivnika (vidi Evropski sud za ljudska prava, Dombo Beheer B.V. protiv Holandije, od 27. oktobra godine, Serija A, broj 274; odluke Ustavnog suda broj U 35/01, "Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj 24/02; U 95/03, od 29. septembra godine, tačka 24; AP 544/03, od 29. septembra godine, tačka 21). Imajući u vidu navedeno Ustavni sud zapaža da je u konkretnom postupku apelant imao mogućnost da predlaže svoje dokaze kao i da osporava i komentira dokaze suprotne strane, što je apelant, kako to proizlazi iz činjenica predmeta i osporenih odluka, i činio, te su stoga, u tom smislu apelantovi navodi da nije bio ravnopravno tretiran sa suprotnom stranom po ocjeni Ustavnog suda neosnovani. 39. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da iz činjenica predmeta ne proizlazi proizvoljnost u načinu na koji su primijenili materijalne propise redovni sudovi niti je apelant svojim navodima doveo u pitanje njihovo postupanje. Također, Ustavni sud smatra da je apelant imao ravnopravan status u predmetnom postupku i da su redovni sudovi s jednakom pažnjom cijenili kako dokaze tužitelja tako i apelanta. Slijedom navedenog, Ustavni sud smatra apelantove navode o kršenju prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine neosnovanim. Ostali navodi 40. U pogledu apelantovih navoda da mu je povrijeđeno pravo na imovinu, Ustavni sud zapaža da apelanta kršenje navedenog prava u suštini vezuje za navode o kršenju prava na pravično suđenje, koje je Ustavni sud već razmatrao u prethodnim tačkama ove odluke. S obzirom na navedeno, kao i na elaboraciju iz prethodnih tačaka u kojima nije utvrđeno kršenje prava na pravično suđenje, Ustavni sud smatra da nije potrebno posebno ispitivati navodne povrede člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine. VIII. Zaključak 41. Ustavni sud zaključuje da nema kršenja prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine kada su redovni sudovi na temelju činjenica utvrđenih u postupku, a koje ničim nisu dovedene u pitanje, odluke kojim je apelant obavezan da plati dug po osnovu subvencije za smještaj penzionera, donijeli u skladu s relevantnim odredbama ZOO-a, Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i Statuta Društvenog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, koji su se primjenjivali u relevantno vrijeme. 42. Na osnovu člana 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke. 43. S obzirom na odluku Ustavnog suda u ovom predmetu, nije neophodno posebno razmatrati apelantov prijedlog za donošenje privremene mjere. 44. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće. Predsjednica Ustavnog suda Bosne i Hercegovine Valerija Galić, s. r. Ustavni sud Bosne i Hercegovine je u Vijeću od pet sudaca, u predmetu broj AP 3890/13, rješavajući apelaciju Federalnog zavoda za mirovinsko i invalidsko osiguranje Mostar, na temelju članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 59. stavak 2. alineja 2. i članka 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu: Valerija Galić, predsjednica Miodrag Simović dopredsjednik Seada Palavrić, dopredsjednica Mato Tadić, sudac Zlatko M. Knežević, sudac na sjednici održanoj 12. veljače godine donio ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Odbija se kao neutemeljena apelacija Federalnog zavoda za mirovinsko i invalidsko osiguranje Mostar podnesena protiv Presude Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj 65 0 Ps Rev od 16. svibnja godine, Presude Kantonalnog suda u Sarajevu broj 65 0 Ps

180 Број 26 - Страна 180 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, Pz od 5. lipnja godine i Presude Općinskog suda u Sarajevu broj Ps Ps od 31. prosinca godine. Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine". OBRAZLOŽENJE I. Uvod 1. Federalni zavod za mirovinsko i invalidsko osiguranje Mostar (u daljnjem tekstu: apelant) podnio je 13. rujna godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) broj 65 0 Ps Rev od 16. svibnja godine, Presude Kantonalnog suda u Sarajevu (u daljnjem tekstu: Kantonalni sud) broj 65 0 Ps Pz od 5. lipnja godine i Presude Općinskog suda u Sarajevu (u daljnjem tekstu: Općinski sud) broj Ps Ps od 31. prosinca godine. Apelant je, također, podnio zahtjev za donošenje privremene mjere kojom bi Ustavni sud "zabranio izvršenje osporene presude" do donošenja odluke o apelaciji, te predložio da Ustavni sud, ukoliko ne donese privremenu mjeru, o apelaciji prioritetno rješava. II. Postupak pred Ustavnim sudom 2. Malo vijeće Ustavnog suda je, na temelju članka 24. stavak 4. Pravila Ustavnog suda, na sjednici održanoj 23. prosinca godine, usvojilo apelantov zahtjev za prioritetno rješavanje apelacije. 3. Na temelju članka 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda, od Vrhovnog suda, Kantonalnog suda, Općinskog suda i od tužitelja Javne ustanove Dom umirovljenika iz Tuzle (u daljnjem tekstu: tužitelj ili Dom umirovljenika), zatraženo je 16. prosinca godine da dostave odgovore na apelaciju. 4. Kantonalni sud, Vrhovni sud, tužitelj i Općinski sud su 19, 23, 26. i 31. prosinca godine dostavili odgovore na apelaciju. 5. Na temelju članka 26. stavak 2. Pravila Ustavnog suda, odgovori na apelaciju su dostavljeni apelantu 10. siječnja godine. III. Činjenično stanje 6. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda i dokumenata podastrtih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način. 7. Presudom Općinskog suda broj Ps Ps od 31. prosinca godine, koja je potvrđena Presudom Kantonalnog suda broj 65 0 Ps Pz od 5. lipnja godine, apelant je obvezan tužitelju na ime duga zbog neisplaćenih subvencija za smještaj korisnika mirovine isplatiti iznos od ,50 KM sa zakonskom zateznom kamatom počevši od 9. siječnja godine do konačne isplate. Istom presudom je odbijen tužiteljev preostali tužbeni zahtjev da mu apelant, po istoj osnovi, isplati iznos od ,00 KM. 8. U obrazloženju presude Općinski sud je naveo kako iz provedenih dokaza, kao i na temelju činjenica koje su neprijeporne, proizlazi da je između apelantovoga prednika (SIZ MIO BiH) i tužiteljevoga prednika (RO za pružanje usluga smještaja - stanovanja korisnika prava na mirovinu u Tuzli), zaključen Samoupravni sporazum o međusobnim pravima i odgovornostima (u daljnjem tekstu: Sporazum) kojima je apelantov prednik prenio na prednika tužitelja "trajno korištenje i upravljanje - poslovnu zgradu, koju je on izgradio [Dom umirovljenika]" u Tuzli. Osim toga, navedeno je kako je apelantov prednik, 21. veljače godine, donio Odluku o uvjetima korištenja objekta za smještaj korisnika (Doma umirovljenika), kojom je propisano da Vijeće apelantovoga prednika daje suglasnost za cijenu smještaja koju utvrđuje tužitelj, te kako apelantov prednik sudjeluje u visini dijela troškova smještaja umirovljenika (članak 11. stavak 2) prema mjesečnim obračunima i fakturama. Navedeno je da je tijekom rata tužitelj nastavio s pružanjem usluga smještaja korisnicima mirovina, ali je zbog ratnih okolnosti došlo do prekida veza s apelantom koji je, kako je navedeno, s vremena na vrijeme plaćao tužitelju svoje obveze (kompenzacijama, cesijama, preuzimanjem duga i na dr. način). Pored toga, navedeno je da su 8. svibnja godine prednici apelanta i tužitelj zaključili izvansudsko poravnanje o izmirenju apelantovoga duga na ime subvencioniranja troškova smještaja umirovljenika za razdoblje od do godine, u dogovorenome iznosu od ,36 KM, te da su 26. srpnja godine zaključili i Protokol o načinu realiziranja toga poravnanja. 9. Dalje je navedeno da je zakonska obveza snošenja troškova socijalne zaštite i stambenoga zbrinjavanja korisnika mirovine za apelanta prestala tek donošenjem Zakona o mirovinskom i invalidskom osiguranju ("Službene novine Federacije BiH" broj 29/98, u daljnjem tekstu: Zakon o MIO), te da je tužitelj apelantu ispostavio račune za usluge izvršene u razdoblju od siječnja godine do 31. srpnja godine, i to Račune br. 245/97 i 246/97 od 27. listopada godine za usluge smještaja umirovljenika u Domu umirovljenika za razdoblje od 1. siječnja godine do 31. kolovoza godine u ukupnoj visini od ,00 KM i Račun broj 347/99 od 31. prosinca godine, po istoj osnovi, za razdoblje od 1. rujna godine do 31. srpnja godine u iznosu od ,50 KM. Navedeno je i da je apelantu uz račune dostavljena sva uobičajena dokumentacija (spiskovi korisnika mirovine koji su koristili smještaj, participacija i dr.), kao i da je obračun vršen prema uobičajenoj i obostrano prihvaćenoj metodologiji, te da je iznos duga od ,50 KM po Računu broj 347/99 od 31. prosinca godine utvrđen i financijskim vještačenjem. 10. Dalje je navedeno kako je apelantov prednik u ovoj pravnoj stvari tužbom podnesenom 26. ožujka godine označen kao Društveni fond MIO BiH Sarajevo, koji je utemeljen Zakonom o MIO ("Službeni list" SRBiH broj 38/90). Tim zakonom su propisana načela za organizaciju i rad Fonda, kao i da Fond ima svojstvo pravne osobe, potom poslovi koje Fond obavlja (članak 110), organizacija i način rada Fonda (članak 111), te šta se uređuje Statutom Fonda (članak 113). Dalje je navedeno da je Vijeće apelantovoga prednika donijelo Statut kojim je, između ostaloga (članak 60), propisano kako se u Fondu ovisno o materijalnim mogućnostima stvaraju uvjeti za poboljšanje osobnoga i društvenog standarda korisnika mirovina, a da se poboljšanje osobnoga standarda korisnika mirovina, između ostaloga, vrši i izgradnjom objekta za zajedničko stanovanje i smještaj i naknadom dijela troškova smještaja u objektima za zajedničko stanovanje i smještaj. Dalje, da je istim člankom (članak 60. stavak 2) utvrđeno kako se poboljšanje osobnoga društvenog standarda korisnika mirovina bliže uređuje općim aktom koji donosi Vijeće Fonda, a da se sredstva za namjene utvrđuju financijskim planom Fonda. Dalje, da je člankom 66. Statuta propisano kako Vijeće Fonda donosi financijski plan, dok je člankom 68. utvrđeno da se sredstva za osobni i društveni standard korisnika mirovina izdvajaju iz ukupnih prihoda Fonda. Navedeno je i kako je prednik tužitelja 12. veljače, 11. lipnja i 16. kolovoza te 30. svibnja godine donio Odluku o visini troškova smještaja, a Vijeće apelantovoga prednika je 21. veljače godine donijelo Odluku o uvjetima korištenja objekta za smještaj korisnika umirovljenika kojom se uređuju uvjeti za

181 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 181 korištenje objekta za zajedničko stanovanje i smještaj korisnika umirovljenika i uvjeti za određivanje cijena usluga smještaja i naknade dijela troškova smještaja korisnika mirovina koji pravo na mirovinu ostvaruju u Fondu MIO BiH. Člankom 10. je propisano kako cijenu smještaja u Domu umirovljenika utvrđuje RO, a Vijeće apelantovoga prednika daje suglasnost na cijenu smještaja, dok je člankom 11. stavak 2. propisano kako Fond sudjeluje u visini dijela troškova smještaja ovisno o visini mirovine i drugih prihoda korisnika mirovine. Potom, člankom 16. je propisano kako prije prijema u Dom umirovljenika korisnik mirovine i prednik tužitelja zaključuju Ugovor o korištenju Doma u kojemu se utvrđuju uvjeti snošenja naknade dijela troškova smještaja, te kako se učešće Fonda u troškovima smještaja obračunava i fakturira mjesečno. Navedenom je Odlukom propisano kako ugovori ostaju na snazi do 31. prosinca godine. 11. Pored toga Općinski sud je istaknuo kako je ravnatelj tužitelja u svojoj izjavi na ročištu potvrdio da apelantov prednik u ranijem razdoblju nije prigovarao visini i cijeni fakturiranih usluga koje je tužitelj pružao umirovljenicima, niti je vršio povrat faktura. Osim toga, navedeno je kako iz iskaza pomoćnika ravnatelja za imovinsko-pravne poslove apelantovoga prednika proizlazi da financijskim planom apelantovoga prednika za godinu nisu bila predviđena sredstva za subvencioniranje dijela smještaja troškova umirovljenika zbog toga što je Dom umirovljenika postao javna i profitabilna ustanova čiji je osnivač Skupština općine Tuzla. Navedeno je da je apelant istaknuo kako nije u obvezi sudjelovati u subvencioniranju troškova smještaja u Domu umirovljenika, jer financijskima planom za i godinu nije imao planirana sredstva za subvencioniranje smještaja umirovljenika u Domu umirovljenika već samo planirana sredstva za isplatu mirovina i rad službe. 12. Glede potraživanja po Računu broj 347/99 od 31. prosinca godine, Općinski sud je istaknuo kako je izvršio uvid u račun i utvrdio da je Dom umirovljenika 31. prosinca godine ispostavio navedeni račun za usluge smještaja ishrane umirovljenika u Domu umirovljenika za razdoblje od 1. rujna do 31. srpnja godine u iznosu od ,50 KM. U tijeku postupka, a na okolnost broja korisnika mirovina koji su koristili usluge smještaja kod tužitelja u fakturiranom razdoblju njihove participacije i troškova smještaja i iznosa subvencije koju je trebao uplatiti apelant izvršio je i vještačenje vještak financijske struke. 13. Slijedom toga, Općinski sud je zaključio kako iz pozitivnih zakonskih propisa koji su bili na snazi u razdoblju osnivanja i postojanja apelantovoga prednika, i to Zakona o MIO, Statuta apelantovoga pravnog prednika, odluka apelantovoga prednika, izjava svjedoka i nalaza vještaka proizlazi da je tužitelj uredno izvršavao svoju djelatnost smještaja korisnika mirovine u utuženome razdoblju od 1. rujna do 31. srpnja godine, što ni apelant nije osporavao. Zaključenjem izvansudskog poravnanja 8. svibnja godine između apelantovoga prednika i tužitelja, te prihvaćanjem apelanta da kompenzacijom izmiri svoje obveze prema tužitelju u iznosu od ,36 KM, apelantov prednik je na ime duga za subvencioniranje smještaja umirovljenika priznao i prihvatio dug u razdoblju od do godine. U pratećim dokumentima kojima je vršena realizacija izvansudskog poravnanja izjavama o kompenzacijama, apelantov prednik je i sam unosio osnove svoje obveze kao "subvencija" i "troškovi subvencije smještaja umirovljenika". Stoga, kako je istaknuo Općinski sud, nije utemeljen apelantov navod da je njegov prednik iz humanitarnih razloga izmirio iznos od ,36 KM temeljem zaključene izvansudske nagodbe. Navedena izvansudska nagodba je zaključena godine, a apelant nije dokazao kako je njegov prednik prihvaćanjem izvansudske nagodbe za dug temeljem subvencije smještaja u razdoblju godina navedena sredstva predvidio ni financijskima planom za 1992, 1993, 1994, i godinu. Dalje, Općinski sud je, s obzirom na istaknuti prigovor zastare, odbio tužiteljev tužbeni zahtjev u visini od ,00 KM na ime potraživanja po računima br. 245/97 i 246/97 od 27. listopada godine, uz pozivanje na odredbe članka 374. ZOO-a. 14. Kantonalni sud je u svojoj odluci, između ostaloga, istaknuo kako iz stanja spisa proizlazi da je u prvostupanjskome postupku utvrđeno kako je tužitelj uredno izvršavao svoju djelatnost smještaja korisnika mirovine u utuženome razdoblju od 1. rujna do 31. srpnja godine, zbog čega je apelantovome predniku (na ime učešća u troškovima smještaja) ispostavio Račun broj 317/99 od 31. prosinca godine. Također je utvrđeno da je apelant vršio isplatu računa za obavljene usluge smještaja korisnika mirovine u ranijem razdoblju, te da dug od ,50 KM nije izmiren do zaključenja glavne rasprave. Stoga je, kako je zaključio i Kantonalni sud, pravilan zaključak Općinskog suda da je apelant, u smislu odredbe članka 17. ZOO-a, dužan izmiriti navedeni iznos. Također, kako je dalje istaknuo Kantonalni sud, iz stanja spisa proizlazi da je među parničnim strankama postignut sporazum o pružanju ovih usluga i obvezi apelanta da za ranije pružene usluge tužitelju izmiri dug, pa su stoga neutemeljeni apelantovi prizivni navodi da su u pitanju humanitarni razlozi o isplati određenih iznosa tužitelju na ime osiguravanja smještaja korisnicima mirovine. 15. Odlučujući o apelantovoj reviziji protiv Presude Kantonalnog suda broj 65 0 Ps Pz od 5. lipnja godine, Vrhovni sud je donio Presudu 65 0 Ps Rev od 16. svibnja godine kojom je reviziju odbio. U obrazloženu presude Vrhovni sud je ponovio činjenično utvrđenje nižestupanjskih sudova, te je istaknuo da su, i prema njegovome stavu, nižestupanjski sudovi pravilno primijenili materijalno pravo kada su pozivom na odredbu članka 374. ZOO-a odbili tužbeni zahtjev po Računima broj 245/97 i 246/97 od 27. listopada godine (zbog utemeljenosti prigovora zastarjelosti potraživanja), a usvojili tužbeni zahtjev po Računu broj 347/99 od 31. prosinca godine i obvezali apelanta na isplatu iznosa od ,50 KM sa zakonskom zateznom kamatom. Navedeno je da su, kroz obrazloženje svojih presuda, Općinski i Kantonalni sud dali pravilne i jasne razloge za usvajanje tužbenog zahtjeva, koje u cijelosti prihvaća i Vrhovni sud. Naime, i po ocjeni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak nižestupanjskih sudova da je utemeljen tužbeni zahtjev po Računu broj 347/99 od 31. prosinca godine, na ime subvencioniranja smještaja korisnika mirovine u iznosu od ,50 KM jer je to obveza apelanta, tj. njegovoga prednika, koja proizlazi iz zakonskih propisa koji su bili na snazi u vrijeme osnivanja apelantovoga prednika, Zakona o MIO, Statuta Fonda kao i Odluke apelantovoga prednika broj SF-39/92 od 21. veljače godine. S tim u vezi je ponovljeno kako je apelantov prednik utemeljen Zakonom o MIO čijim su odredbama (110, 111, 113. i 114) utvrđeni njegovi poslovi i način rada. Statutom Fonda su propisani uvjeti za poboljšanje osobnoga i društvenoga standarda umirovljenika, te da se sredstva za poboljšanje standarda izdvajaju iz ukupnih prihoda Fonda. Vijeće Fonda MIO BiH je donijelo Odluku o uvjetima korištenja objekata za smještaj umirovljenika korisnika, kojom je u članku 17. utvrđeno kako se učešće Fonda obračunava i fakturira mjesečno. Potom, apelantov prednik je svoje obveze izvršavao po ispostavljenim računima, a svoj dug za razdoblje od godine do godine je prihvatio izvansudskim poravnanjem

182 Број 26 - Страна 182 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, od 8. svibnja godine. Dalje je navedeno kako je tužitelj, također, u navedenome razdoblju redovito izvršavao svoje obveze prema korisnicima mirovine (osiguravao smještaj) što apelant nije osporio, ali je osporio svoju obvezu subvencioniranja u troškovima smještaja umirovljenika za utuženo razdoblje prema ispostavljenom Računu broj 317/99 od 31. prosinca godine iz razloga što je tužitelj od godine drugačije utemeljen kao JU "Dom umirovljenika" Tuzla pa je na taj način, po apelantovome stavu, jednostrano izdvojen iz sustava MIO. Međutim, prema stavu Vrhovnog suda, ovakav apelantov zaključak je pogrešan i bez utemeljenja, jer je apelant i dalje, osnovom navedenoga Sporazuma, ispunjavao svoje obveze u izvansudskom poravnanju kao "subvenciju", "odnosno troškove smještaja subvencije" pa je apelantovo pozivanje na humanitarne razloge ovoga poravnanja bez ikakve osnove. IV. Apelacija a) Navodi iz apelacije 16. Apelant smatra da su mu osporenim odlukama povrijeđeni pravo na pravično suđenje i pravo na imovinu iz članka II/3.(e) i (k) Ustava Bosne i Hercegovine te članka 6. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija) i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Apelant prigovara utvrđenom činjeničnom stanju i proizvoljnoj primjeni pozitivno-pravnih propisa. Smatra kako redoviti sudovi nisu dovoljno brižljivo cijenili dokaze koje je predlagao, a koji su značajni za donošenje drugačije odluke. Potom, apelant opisuje kronologiju postupka te ističe kako prvostupanjska presuda nije sadržavala nikakve pravne osnove za dosuđujući dio tužbenoga zahtjeva, a da potom ni Kantonalni sud u svojoj presudi nije odgovorio ni na jedan apelantov prizivni navod, već je samo dao uopćenu konstataciju kako je na "pouzdan način" utvrđen apelantov dug. Pri tome, apelant navodi kako se odluka njegovoga pravnog prednika o uvjetima smještaja korisnika mirovina na koju su se pozvali sudovi odnosila isključivo za godinu, tj. na razdoblje dok je apelant još uvijek bio tužiteljev osnivač i nikako se ne bi mogla primijeniti na druga razdoblja. Smatra kako su sudovi očevidno pogrešno primijenili odredbe Zakona o MIO, pozivajući se na odredbe samoupravnih općih akata tužitelja i apelanta koji su donošeni na temelju tih zakona i snošenje dijela troškova smještaja i ishrane umirovljenika kod apelanta vezali za apelantove materijalne mogućnosti, a i takvi opći akti su prestali važiti istekom vremena na koje su doneseni ili statusnim promjenama sudionika. Smatra kako su redoviti sudovi povrijedili i načelo ravnopravnosti stranaka u postupku, jer nisu s dužnom pozornošću cijenili dokaze i argumente koje je apelant iznosio tijekom postupka, ili, kako dalje navodi, ako su ih cijenili nisu dali razloge sadržane u pozitivnim zakonskim propisima. 17. Apelant ističe da je tužitelj Općinskom sudu u Mostaru podnio prijedlog za dozvolu izvršenja pravomoćne Presude Općinskog suda broj Ps Ps od 31. prosinca godine, koje je dozvoljeno Rješenjem broj 58 0 Ip Ip od 9. svibnja godine. Apelant je istaknuo da je podnio prigovor protiv donesenog rješenja o izvršenju, ali i da je "pitanje dana kada će sredstva biti skinuta s apelantovoga računa, što će ozbiljno ugroziti isplate mirovina i redovito funkcioniranje apelantovoga poslovanja." Stoga apelant traži da Ustavni sud donese privremenu mjeru kojom će zabraniti izvršenje osporenih presuda do donošenja odluke po apelaciji, a ukoliko ne donese privremenu mjeru da o apelaciji prioritetno rješava. b) Odgovor na apelaciju 18. Općinski sud je u svome odgovoru istaknuo kako je svoju odluku donio na temelju odluka apelantovoga prednika, Statuta Fonda, Zakona o MIO, zaključenog izvansudskog poravnanja između parničnih stranaka i prihvaćanja apelantovoga prednika da kompenzacijom izmiri svoje obveze prema tužitelju. Osim toga, Općinski sud je naveo kako nije prihvatio apelantov stav da je iz humanitarnih razloga tužitelju izmirivao iznose temeljem zaključene izvansudske nagodbe, jer iz stanja spisa proizlazi kako je među parničnim strankama postignut sporazum o pružanju ovih usluga i apelantova obveza da za pružene usluge tužitelju izmiri dug, te utvrđenoga stanja tijekom postupka da je tužitelj uredno izvršavao svoju djelatnost smještaja korisnika mirovine u utuženome razdoblju od 1. rujna do 31. srpnja godine pa da je apelant, u smislu članka 17. ZOO-a, dužan izvršiti svoju obvezu plaćanja duga po ispostavljenome računu. 19. Kantonalni sud je istaknuo kako tijekom postupka izvedeni svi dokazi koje su predložile parnične stranke, koje je prvostupanjski sud pravilno cijenio kako pojedinačno tako i u međusobnoj vezi, kako to propisuju odredbe članka 8. ZPP-a. Osim toga, glede apelantovih navoda kako je došlo do pogrešne primjene materijalnog prava, Kantonalni sud je istaknuo kako smatra da je nakon izvedenih dokaza prvostupanjski sud pravilno izveo zaključke o utemeljenosti i visini tužbenoga zahtjeva, pa je na temelju tako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno i primijenio materijalno pravo. 20. Vrhovni sud je istaknuo kako ostaje kod obrazloženja datog u donesenoj presudi, te je predložio da se apelacija odbije jer u provedenome postupku nije bilo povreda prava na koja apelant ukazuje. 21. Tužitelj je u svome odgovoru istaknuo kako bi bilo pretenciozno dodati bilo šta vezano za konkretni spor s obzirom na obrazloženja odluka redovitih sudova. V. Relevantni propisi 22. U Zakonu o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ" br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, "Službene novine RBiH" br. 2/92, 13/93, 13/94 i "Službene novine FBiH" br. 29/03 i 42/11) u relevantnom dijelu glasi: Član 17. (1) Sudionici u obveznom odnosu dužni su izvršiti svoju obvezu i odgovorni su za njezino ispunjenje. (2) Obveza se može ugasiti samo suglasnošću volja sudionika u obveznom odnosu ili na temelju zakona. 23. U Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Službeni list SRBiH" br. 38/90), koji se primjenjivao u relevantno vrijeme, relevantne odredbe glase: Član 110. U sprovođenju penzijskog i invalidskog osiguranja Fond obavlja naročito slijedeće poslove: -donosi planove razvoja, unapređivanja i sprovođenja penzijskog i invalidskog osiguranja; [ ] Fond ima svojstvo pravnog lica. [ ] Član 111. Organizacija i način rada Fonda utvrđuje se ovim zakonom, statutom i drugim općim aktima Fonda, u skladu sa zakonom. Organizacija i način rada Fonda utvrđuje se tako da se obezbjeđuje potpuno, efikasno, blagovremeno i racionalno obavljanje poslova utvrđenih zakonom, statutom i općim aktima Fonda.

183 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 183 Član 113. Statutom Fonda uređuje se naročito: organizacija i način rada Fonda, predstavljanje i zastupanje Fonda, prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja u skladu sa zakonom, način odlučivanja, prava, dužnosti i odgovornosti savjeta i direktora, vršenje upravnih, finansijskih, stručnih i administrativnih i drugih poslova u sprovođenju penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i druga pitanja od značaja za rad Fonda. 24. U Statutu Društvenog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ("Službeni list SRBiH" broj 25/91) relevantne odredbe glase: Član 60. U Fondu se zavisno od materijalnih mogućnosti stvaraju uvjeti za poboljšanje ličnog i društvenog standarda korisnika penzija. Poboljšanje ličnog standarda korisnika penzija vrši se: [ ] -izgradnjom objekata za zajedničko stanovanje i smještaj. -naknadom dijela troškova smještaja u objektima za zajedničko stanovanje i smještaj. [ ] Član 66. Savjet Fonda do kraja tekuće godine donosi finansijski plan za narednu godinu. Finansijskim planom vrši se raspored planiranih sredstava po namjeni i utvrđuje način izvršavanja finansijskog plana. [ ] Član 68. Sredstva za lični i društveni standard korisnika penzija izdvajaju se iz ukupnih prihoda Fonda primjenom procenta na isplaćene penzije [ ]. VI. Dopustivost 25. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine Ustavni sud, također, ima prizivnu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovome ustavu kada ona postanu predmetom spora zbog presude bilo kojega suda u Bosni i Hercegovini. 26. Sukladno članku 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi učinkoviti pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj apelacije primio odluku o posljednjem učinkovitom pravnom lijeku kojega je koristio. 27. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijom je Presuda Vrhovnog suda broj 65 0 Ps Rev od 16. svibnja godine protiv koje nema drugih učinkovitih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Potom, osporenu je presudu apelant primio 15. srpnja godine, a apelacija je podnesena 13. rujna godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano člankom 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka 16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očevidno (prima facie) neutemeljena, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojega apelacija nije dopustiva. 28. Osim toga, u vezi s dopustivošću apelacije Ustavni sud prvenstveno, u odnosu na apelanta - Federalni zavod za mirovinsko i invalidsko osiguranje Mostar, podsjeća na svoj stav da državni organi i javna vlast kao sudionici sudskih postupaka ne uživaju prava iz Europske konvencije, ali da uživaju garancije prava na pravičan postupak iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine (vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 39/03 od 27. veljače godine, objavljena u "Službenom glasniku BiH" broj 19/04, dostupna na web-stranici Ustavnog suda Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud će, iako se apelant pozvao i na odredbe Europske konvencije i Protokola broj 1, prizivne navode ispitati u odnosu na apelantovo ustavno pravo na pravično suđenje i imovinu iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine. 29. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, te članka 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da apelacija ispunjava uvjete glede dopustivosti. VI. Meritum 30. Apelant smatra kako mu je osporenim odlukama povrijeđeno pravo na pravično suđenje i pravo na imovinu iz članka II/3.(e) i (k) Ustava Bosne i Hercegovine. Pravo na pravično suđenje 31. Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi: Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i temeljne slobode ovog članka, stavak 2., što uključuje: (e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim stvarima i druga prava vezana za krivične postupke. 32. Apelant smatra kako su redoviti sudovi, pri odlučivanju o konkretnoj pravnoj stvari, pogrešno zaključili da je apelant obvezan platiti dug temeljem subvencioniranja smještaja umirovljenika, tvrdeći da ne postoji zakonska osnova za tu obvezu, da je u svezi s tim pogrešno utvrđeno činjenično stanje i proizvoljno primijenjeno pozitivno pravo, kao i da mu je povrijeđeno pravo na ravnopravnost u postupku. 33. S tim u svezi Ustavni sud, prije svega, ukazuje kako prema praksi Europskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu; Europski sud) i Ustavnog suda, zadaća ovih sudova nije preispitivanje zaključaka redovitih sudova glede činjeničnog stanja i primjene prava (vidi Europski sud, Pronina protiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30. lipnja godine, aplikacija broj 65167/01). Naime, Ustavni sud nije mjerodavan supstituirati redovite sudove u procjeni činjenica i dokaza, već je općenito zadaća redovitih sudova ocijeniti činjenice i dokaze koje su izveli (vidi Europski sud, Thomas protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. svibnja godine, aplikacija broj 19354/02). Zadaća Ustavnog suda je ispitati je li eventualno došlo do povrede ili zanemarivanja ustavnih prava (pravo na pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo na učinkovit pravni lijek i dr.), te je li primjena zakona bila, eventualno, proizvoljna ili diskriminacijska. 34. Dalje, Ustavni sud podsjeća na to da se neće miješati u način na koji su redoviti sudovi usvojili dokaze kao dokaznu građu. U svezi s tim, Ustavni sud se neće miješati ni u to kojim dokazima strana u postupku redoviti sudovi poklanjaju povjerenje na temelju slobodne sudačke procjene (vidi Ustavni sud, Odluka broj AP 612/04 od 30. studenoga godine i Europski sud, Doorson protiv Nizozemske, presuda od 6. ožujka godine objavljena u Izvješćima broj 1996-II, stavak 78). 35. Ustavni sud se, dakle, prema navedenim stavovima, može iznimno, kada ocijeni da je u određenome postupku redoviti sud proizvoljno postupao kako u utvrđivanju činjenica, tako i u primjeni relevantnih pozitivno-pravnih propisa (vidi Ustavni sud, Odluka broj AP 311/04 od 22. travnja godine, stavak 26), upustiti u ispitivanje načina na koji su nadležni sudovi utvrđivali činjenice i na tako utvrđene činjenice primijenili pozitivno-pravne propise. U kontekstu navedenoga Ustavni sud podsjeća i kako je u više svojih odluka ukazao da očevidna proizvoljnost u primjeni relevantnih propisa nikada ne može voditi ka jednom pravičnom postupku (vidi Odluku Ustavnog suda AP 1293/05 od 12. rujna godine, točka 25. i dalje). Stoga će Ustavni sud u konkretnom slučaju, s obzirom

184 Број 26 - Страна 184 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, na pitanja koja apelant problematizira, ispitati jesu li pobijane odluke utemeljene na proizvoljnoj primjeni pozitivno-pravnih propisa. 36. U konkretnom slučaju, Ustavni sud opaža kako su redoviti sudovi na tri instance dovoljno jasno i argumentirano obrazložili svoje odluke, dajući za svoj stav razvidna obrazloženja koja se niti u jednom segmentu ne doimaju proizvoljnim. Naime, Ustavni sud smatra kako se u konkretnom slučaju ne mogu prihvatiti apelantovi navodi o proizvoljnosti u primjeni prava, posebice zato što apelant osim ponavljanja prizivnih i revizijskih navoda koje su sudovi ispitali u osporenim presudama, i dali razloge zašto oni ne mogu dovesti do drugačijeg rješenja konkretne ravne stvari, nije ponudio bilo kakvu drugu argumentaciju. Naime, Ustavni sud opaža kako apelant i u apelaciji ponavlja svoju tvrdnju o tome da ne postoji pravna osnova za njegovo obvezivanje na plaćanje duga u dosuđenome iznosu temeljem subvencioniranja troškova smještaja umirovljenika u Domu umirovljenika (kod tužitelja). U svezi s tim, Ustavni sud primjećuje kako su redoviti sudovi zaključili da ta obveza proizlazi iz odredbi Zakona o MIO (koji je bio na snazi do donošenja novoga Zakona o mirovinskom i invalidskom osiguranju koji je objavljen u "Službenim novinama FBiH" 23. srpnja godine), potom iz odredbi Statuta Fonda MIO i drugih odluka apelantovoga prednika, te relevantnih odredbi ZOO. 37. Pri tome Ustani sud opaža, nasuprot apelantovim tvrdnjama, kako su redoviti sudovi na tri instance utvrdili da apelant, prije svega, nije dokazao da je troškove koje je imao na temelju subvencija za smještaj umirovljenika kod tužitelja, u razdoblju od do godine u dogovorenom iznosu od ,36 KM, platio iz "humanitarnih i moralnih" razloga, budući da je, kako je naglasio Vrhovni sud u svojoj odluci, na temelju izvansudskog poravnanja ispunjavao svoje obveze uz naznaku da se radi o "subvenciji" ili "troškovima smještaja subvencije". Također, Ustavni sud primjećuje da su redoviti sudovi istaknuli kako apelant nije dokazao da je sredstva koja je uplatio temeljem izvansudske nagodbe predvidio financijskim planom za godine na koje se odnosila izvansudska nagodba, pa da je slijedom toga i njegov navod da financijskim planom za godinu nisu bila predviđena sredstva za poboljšanje osobnoga standarda korisnika mirovina, neutemeljen. Također, Ustavni sud opaža kako apelant i ne osporava da je tužitelj izvršio usluge povodom kojih je apelantu ispostavio račun te da nije, kako to proizlazi iz osporenih odluka, račune nakon prijema eventualno vratio tužitelju ili na drugi način osporio da je tužitelj izvršio svoju obvezu. Stoga, Ustavni sud smatra kako se ne mogu prihvatiti apelantovi navodi o proizvoljnosti u primjeni prava, posebice zato što apelant za takvu svoju tvrdnju nije ponudio bilo kakvu argumentaciju. Također, Ustavni sud smatra kako su sudovi u osporenim odlukama detaljno obrazložili na kojim su sve relevantnim propisima utemeljili osporene odluke, te da su o tome dali detaljna i jasna obrazloženja koja se ne mogu smatrati proizvoljnim ili suprotnim pravu na obrazloženu odluku iz članka 6. stavak 1. Europske konvencije. 38. Dalje u odnosu na apelantove navode kako su sudovi povrijedili načelo ravnopravnosti stranaka u postupku, koje argumentira navodima da sudovi nisu s dužnom pozornošću cijenili dokaze i argumente koje je iznosio tijekom postupka, Ustavni sud ističe kako činjenica da se sud priklonio dokazima jedne strane u postupku ne znači da je druga strana u postupku bila neravnopravno tretirana (vidi Ustavni sud, Odluka broj AP 161/05 od 12. travnja godine, "Službeni glasnik BiH" broj 49/06, točka 31). U tome kontekstu Ustavni sud podsjeća kako načelo ravnopravnosti stranaka podrazumijeva da objema stranama mora biti data razumna mogućnost za izlaganje svojega predmeta uključujući i iznošenje dokazne građe pod uvjetima koji ih ne stavljaju u znatno podređen položaj u odnosu na protivnika (vidi Europski sud za ljudska prava, Dombo Beheer B.V. protiv Nizozemske, od 27. listopada godine, Serija A, broj 274; odluke Ustavnog suda broj U 35/01, "Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj 24/02; U 95/03, od 29. rujna godine, točka 24; AP 544/03, od 29. rujna godine, točka 21). Imajući u vidu navedeno Ustavni sud opaža kako je u konkretnom postupku apelant imao mogućnost predlagati svoje dokaze kao i osporavati i komentirati dokaze suprotne strane, što je apelant, kako to proizlazi iz činjenica predmeta i osporenih odluka, i činio, te su stoga, u tome smislu apelantovi navodi da nije bio ravnopravno tretiran sa suprotnom stranom po ocjeni Ustavnog suda neutemeljeni. 39. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra kako iz činjenica predmeta ne proizlazi proizvoljnost u načinu na koji su primijenili materijalne propise redoviti sudovi niti je apelant svojim navodima doveo u pitanje njihovo postupanje. Također, Ustavni sud smatra kako je apelant imao ravnopravan status u predmetnom postupku i da su redoviti sudovi s jednakom pozornošću cijenili kako dokaze tužitelja tako i apelanta. Slijedom navedenoga, Ustavni sud smatra apelantove navode o kršenju prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine neutemeljenim. Ostali navodi 40. Glede apelantovih navoda kako mu je povrijeđeno pravo na imovinu, Ustavni sud opaža da apelanta kršenje navedenog prava u suštini vezuje za navode o kršenju prava na pravično suđenje, koje je Ustavni sud već razmatrao u prethodnim točkama ove odluke. S obzirom na navedeno, kao i na elaboraciju iz prethodnih točaka u kojima nije utvrđeno kršenje prava na pravično suđenje, Ustavni sud smatra kako nije potrebno posebice ispitivati navodne povrede članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine. VIII. Zaključak 41. Ustavni sud zaključuje kako nema kršenja prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine kada su redoviti sudovi na temelju činjenica utvrđenih u postupku, a koje ničim nisu dovedene u pitanje, odluke kojim je apelant obvezan platiti dug temeljem subvencije za smještaj umirovljenika, donijeli sukladno relevantnim odredbama ZOOa, Zakona o mirovinskom i invalidskom osiguranju i Statuta Društvenog fonda za mirovinsko i invalidsko osiguranje, koji su se primjenjivali u relevantno vrijeme. 42. Na temelju članka 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke. 43. S obzirom na odluku Ustavnog suda u ovome predmetu, nije nužno posebice razmatrati apelantov prijedlog za donošenje privremene mjere. 44. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće. Predsjednica Ustavnog suda Bosne i Hercegovine Valerija Galić, v. r.

185 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 185 С А Д Р Ж А Ј САВЈЕТ МИНИСТАРА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 482 Одлука о критеријумима за распоред средстава текућег гранта "Суфинансирање спортских манифестација" за годину (српски језик) 1 Odluka o kriterijima za raspored sredstava tekućeg granta "Sufinansiranje sportskih manifestacija" za godinu (bosanski jezik) 21 Odluka o kriterijima za raspored sredstava tekućeg granta "Sufinanciranje sportskih manifestacija" za godinu (hrvatski jezik) Одлука о интервентном кориштењу средстава текуће буџетске резерве (српски језик) 59 Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće budžetske rezerve (bosanski jezik) 59 Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće proračunske pričuve (hrvatski jezik) Одлука о интервентном кориштењу средстава текуће буџетске резерве (српски језик) 59 Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće budžetske rezerve (bosanski jezik) 60 Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće proračunske pričuve (hrvatski jezik) Одлука о интервентном кориштењу средстава текуће буџетске резерве (српски језик) 60 Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće budžetske rezerve (bosanski jezik) 61 Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće proračunske pričuve (hrvatski jezik) Правилник о коришћењу средстава за реперезентацију (српски језик) 61 Pravilnik o korištenju sredstava za reprezentaciju (bosanski jezik) 63 Pravilnik o korištenju sredstava za reprezentaciju (hrvatski jezik) Правилник о условима набавке и начину коришћења службених возила у институцијама Босне и Херцеговине (српски језик) 67 Pravilnik o uslovima nabavke i načinu korištenja službenih vozila u institucijama Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 71 Pravilnik o uvjetima nabave i načinu korištenja službenih vozila u institucijama Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) Правилник о коришћењу телефона (српски језик) 79 Pravilnik o korištenju telefona (bosanski jezik) 81 Pravilnik o korištenju telefona (hrvatski jezik) 83 БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА УПРАВА ЗА ИНДИРЕКТНО ОПОРЕЗИВАЊЕ 489 Упутство о уништењу и уступању царинске робе (српски језик) 85 Uputstvo o uništenju i ustupanju carinske robe (bosanski jezik) 95 Uputa o uništenju i ustupanju carinske robe (hrvatski jezik) 104 ДРЖАВНА РЕГУЛАТОРНА КОМИСИЈА ЗА ЕЛЕКТРИЧНУ ЕНЕРГИЈУ - ДЕРК 490 Одлука o издaвaњу лицeнцe зa дjeлaтнoст мeђунaрoднe тргoвинe eлeктричнoм eнeргиjoм (српски језик) 113 Odluka o izdavanju licence za djelatnost međunarodne trgovine električnom energijom (bosanski jezik) 113 Odluka o izdavanju licence za djelatnost međunarodne trgovine električnom energijom (hrvatski jezik) 114 УПРАВА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ЗА ЗАШТИТУ ЗДРАВЉА БИЉА 491 Програм посебног надзора (системске контроле) карантинских штетних организама на кромпиру у Босни и Херцеговини за годину (српски језик) 115 Program posebnog nadzora (sistemske kontrole) karantinskih štetnih organizama na krompiru u Bosni i Hercegovini za godinu (bosanski jezik) 128 Program posebnog nadzora (sustavne kontrole) karantenskih štetnih organizama na krumpiru u Bosni i Hercegovini za godinu (hrvatski jezik) 139 УСТАВНИ СУД БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 492 Одлука број АП 1757/10 (српски језик) 150 Odluka broj AP 1757/10 (bosanski jezik) 156 Odluka broj AP 1757/10 (hrvatski jezik) Одлука број АП 3890/13 (српски језик) 169 Odluka broj AP 3890/13 (bosanski jezik) 174 Odluka broj AP 3890/13 (hrvatski jezik) 179

186 Број 26 - Страна 186 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак,

187 Понедјељак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 26 - Страна 187

188 Број 26 - Страна 188 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, Издавач: Овлаштена служба Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, Трг БиХ 1, Сарајево - За издавача: секретар Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине Марин Вукоја - Припрема и дистрибуција: ЈП НИО Службени лист БиХ Сарајево, Џемала Биједића 39/III - Директор: Драган Прусина - Телефони: Централа: Директор: Претплата: , факс: Огласни одјел: , , факс: Служба за правне и опште послове: Рачуноводство: , Комерцијала: Претплата се утврђује полугодишње, а уплата се врши УНАПРИЈЕД у корист рачуна: UNICREDIT BANK д.д , ВАКУФСКА БАНКА д.д. Сарајево , HYPO-ALPE-ADRIA-BANK А.Д. Бања Лука, филијала Брчко , RAIFFEISEN BANK д.д. БиХ Сарајево Штампа: ГИК "ОКО" д. д. Сарајево - За штампарију: Мевлудин Хамзић - Рекламације за непримљене бројеве примају се 20 дана од изласка гласила. "Службени гласник БиХ" је уписан у евиденцију јавних гласила под редним бројем 731. Упис у судски регистар код Кантоналног суда у Сарајеву, број УФ/I /97 од године. - Идентификацијски број Порезни број ПДВ број Молимо претплатнике да обавезно доставе свој ПДВ број ради издавања пореске фактуре. Претплата за I полугодиште за "Службени гласник БиХ" и "Међународне уговоре" 120,00 КМ, "Службене новине Федерације БиХ" 110,00 КМ. Wеb издање: - годишња претплата 200,00 КМ