Ovu publikaciju i ostala objašnjenja o EU možete pronaći na internet stranici: ec.europa.eu/publications

Transkript

1 Evropska unija

2 Ovu publikaciju i ostala objašnjenja o EU možete pronaći na internet stranici: ec.europa.eu/publications Evropska komisija Generalna direkcija za komunikacije Publikacije B-1049 Brisel Rukopis je dorađen januara godine Ilustracija na naslovnoj strani i slike dece u tekstu: Reporteri Evropska komisija se zahvaljuje osoblju i učenicima evropske škole Voluv (Woluwe) u Belgiji, za njihov doprinos ovoj publikaciji Luksemburg: Kancelarija za službene publikacije evropskih zajednica, ISBN Kataloški broj JU SR-C 44 pp. 21 x 29.7 cm Evropske zajednice, 2008 Umnožavanje je dozvoljeno ukoliko se navede izvor Prevela i štampala Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, 2010.

3 ISTRAŽUJMO EVROPU! Zdravo! Dobro došli u Evropu! Mi dolazimo iz različitih zemalja i govorimo različitim jezicima, ali ovaj kontinent je naš zajednički dom. Pođite s nama da zajedno istražimo Evropu! Biće to uzbudljivo putovanje kroz vreme i prostor na kome ćete saznati mnogo zanimljivih stvari. Usput testirajte sebe da biste proverili koliko ste naučili. Posetite našu internet stranicu europa.eu/europago/explore i učestvujte u kvizu vezanom za svako poglavlje. U školi, istražujte dalje! Pitajte svog učitelja da vam kaže nešto više o svakoj od tema iz ove knjige. Zatim uradite neka dublja istraživanja u školskoj biblioteci ili na internetu. Možete čak i napisati sopstvenu brošuru o onome što ste otkrili. Konačno, možete se zabaviti igricama i aktivnostima na internet stranici Europa Go europa.eu/europago/welcome.jsp Spremni? Krećemo! 1

4 Šta se sve nalazi u ovoj knjizi? Strana Istražimo kontinent 3 Putovanje po Evropi 6 Klima i priroda 8 Poljoprivreda 11 More 14 Putovanje kroz vreme 18 Četrdeset poznatih ličnosti, od A do Ž 27 Jezici u Evropi 30 Porodica naroda 31 Spajanje porodice: 32 Priča o Evropskoj uniji Šta radi EU 36 Evropska unija i njeni susedi 39 Kako EU donosi odluke 42 Sutrašnjica i dalje u budućnost 44 2

5 Istražimo kontinent Evropa je jedan od sedam svetskih kontinenata. Ostali su Afrika, Severna Amerika, Južna Amerika, Antarktik, Azija i Australija sa Okeanijom. Evropa se proteže od Arktika na severu sve do Sredozemnog mora na jugu, od Atlantskog okeana na zapadu do planine Ural, u Rusiji, na istoku. Ona ima puno reka, jezera i planinskih venaca. Na mapi (strana 4) upisana su imena nekih od najvećih. Najviša planina u Evropi je Elbrus na Kavkazu, na granici između Rusije i Gruzije. Njen najviši vrh nalazi se na 5642 metra nadmorske visine. Najviša planina u zapadnoj Evropi je Mon Blan, u Alpima, na granici između Francuske i Italije. Njen najviši vrh nalazi se na nadmorskoj visini većoj od 4800 metara. Elbrus, najviša planina u Evropi. Na Alpima se nalazi i Ženevsko jezero, najveće slatkovodno jezero u zapadnoj Evropi. Ono se nalazi između Francuske i Švajcarske, duboko je 310 metara i sadrži 89 biliona litara vode. Ženevsko jezero, na Alpima. Switzerland Tourism By-line: ST/swiss-image.ch Arto Hämäläinen Najveće jezero u centralnoj Evropi je Balaton, u Mađarskoj. Dugačko je 77 kilometara (km) i ima površinu od oko 600 kvadratnih kilometara (km 2 ). U severnoj Evropi ima i većih jezera, među kojima su Sajma (1147 km 2 ) u Finskoj i Venern (preko 5500 km 2 ) u Švedskoj. Najveće jezero u čitavoj Evropi je Ladoga. Nalazi se u severozapadnoj Rusiji i po veličini je 14. jezero na svetu, površine od km 2. Jezero Sajma, u Finskoj. 3

6 Kontinent Evropa l a n i n e Norveško more K j o l e n p planinski venac Ural Jezero Onega Map: Lowell Johns Ltd. Bathymetry: The British Oceanographic Data Centre Atlantski okean Taho/Težo Engleski kanal Loara Severno more Pirineji Ženevsko jezero S Rajna Jezero Vanern Elba Alpi Mon Blan 4808 m r e d o z Baltičko more Dunav e m Visla Jezero Balaton n o Jezero Sajma Jezero Ladoga Zapadna Drina m o r e Dnjepar Crno more Volga Planina Elbrus 5642 m Planine Kavkaz 4

7 Warren Jacobi/Corbis Jedna od najdužih evropskih reka je Dunav. Izvire u Švarcvaldu, u Nemačkoj, i teče istočno kroz Austriju, Slovačku, Mađarsku, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Rumuniju, Moldaviju i Ukrajinu do Rumunije, gde formira deltu na obali Crnog mora. Dugačak je ukupno 2850 km. Pelikani na delti Dunava, u Rumuniji. Ostale veće reke su Rajna (oko 1320 km), Elba (oko 1170 km) i Loara (više od 1000 km). Možete li ih naći na mapi? Dolina Loare poznata je po prelepim dvorcima. MedioImages/Corbis Velike reke su veoma korisne za transport. Razne vrste robe utovaruju se na teretne brodove, koji ih nose rekama uzvodno i nizvodno, od evropskih morskih luka do gradova duboko u unutrašnjosti. Teretni brod plovi uzvodno Rajnom. 5

8 Putovanje po Evropi Da li ste znali da je železnica izmišljena u Evropi? Džordž Stivenson je u Engleskoj predstavio prvi putnički voz Njegova najpoznatija lokomotiva zvala se Raketa i dostizala je brzinu veću od 40 kilometara na sat (km/h), što je bilo zaista brzo za to vreme. Stivensonova Raketa. Danas, evropski brzi električni vozovi uveliko se razlikuju od onih prvih na parni pogon. Veoma su udobni i kreću se specijalno izgrađenim prugama brzinama i do 330 km/h. Stalno se grade nove pruge da bi ljudi putovali brže između velikih evropskih gradova. Putevi i pruge ponekad moraju da prelaze preko planinskih venaca, širokih reka ili čak preko mora. Zato su inženjeri izgradili veoma dugačke mostove i tunele. Najduži drumski tunel u Evropi je Laerdal tunel u Norveškoj, između Bergena i Osla. Dugačak je preko 24 km i pušten je u saobraćaj u novembru godine. Najduži železnički tunel u Evropi je tunel ispod Lamanša. Njime saobraćaju ispod mora brzi vozovi Eurostar, između Kalea u Francuskoj i Fokstona u Engleskoj, a dugačak je preko 50 km. Vozovi Eurostar na stanici Sv. Pankras (London). Tim Graham/Corbis 6

9 Najviši most na svetu (245 metara) jeste vijadukt Mijo u Francuskoj, koji je pušten u saobraćaj u decembru godine. Jean-Pierre Lescourret/Corbis Dva najduža mosta u Evropi su drumski i železnički most Oresund (16 km) između Danske i Švedske, i drumski most Vasko da Gama (više od 17 km) preko reke Težo u Portugaliji. Most Vasko da Gama dobio je ime po čuvenom istraživaču, o kojem ima više reči u poglavlju Putovanje kroz vreme. Najviši most na svetu vijadukt Mijo, u Francuskoj. Ljudi putuju po Evropi i avionima zato što je vazdušni saobraćaj brz. Neki od najboljih aviona na svetu prave se u Evropi na primer, Airbus. Razne evropske države prave različite delove za avione Airbus, koje zatim sklapa tim inženjera. Najveći putnički avion na svetu je Airbus A380, koji može da primi 840 putnika. Prvi put je leteo u aprilu godine. Najveći putnički avion na svetu Airbus A380. CORBIS SYGMA Najbrži putnički avion svih vremena "Concorde" (Konkord), dizajnirao je tim francuskih i britanskih inženjera. Konkord može da leti brzinom od 2160 km/h dva puta brže od zvuka i može da pređe Atlantski okean za manje od tri sata! (Većini aviona za to je potrebno oko osam sati.) ESA Raketa Arijana 5 lansira satelite u svemir. Brže od svih aviona su svemirske rakete, kao što je "Ariane" (Arijana), zajednički projekat više evropskih zemalja. Ljudi ne putuju raketom Arijana: ona se koristi za lansiranje satelita koji su potrebni za televizijske i mreže mobilne telefonije, za naučna istraživanja i drugo. Danas se većina svetskih satelita lansira evropskim raketama. Uspeh "konkorda", "Airbus-a" i Arijane pokazuje šta se sve može postići kada više evropskih zemalja sudeluje u zajedničkom poslu. 7

10 Klima i priroda Veći deo Evrope ima umerenu klimu, ni previše toplu ni previše hladnu. Najhladnija mesta su na dalekom severu i na visokim planinama. Najtoplija mesta su na krajnjem jugu i jugoistoku. Vreme je najtoplije i najsuvlje leti (otprilike od juna do septembra), a najhladnije zimi (otprilike od decembra do marta). Vrela leta u i godini oborila su rekord u Evropi. Da li je to znak da se klima menja? Klimatske promene predstavljaju svetski problem, koji se može rešiti jedino ukoliko sve zemlje rade zajedno. Prebroditi zimu Divlje životinje u hladnim predelima obično imaju debelo krzno ili perje, koje im čuva toplotu i često je bele boje da bi životinje mogle da se sakriju u snegu. Neke od njih provode zimu spavajući da bi sačuvale energiju. To se zove hibernacija. Polarna lisica i snežna sova dobro su kamuflirane. 8 Mrmot i evropski mrki medvedi žive na planinama, gde zime provode spavajući.

11 Mnoge vrste ptica hrane se insektima, malim vodenim životinjama ili drugom hranom koja se ne može lako naći tokom hladnog zimskog perioda. Zato one u jesen lete na jug i ne vraćaju se do proleća. Neke vrste ptica putuju hiljade kilometara, preko Sredozemnog mora i pustinje Sahare, da bi provele zimu u Africi. Ovo sezonsko putovanje zove se migracija.... i neki flamingosi dolaze u Evropu na proleće. Laste... Prolećno i letnje uživanje Kada proleće stigne u Evropu (od marta do maja), vreme postaje toplije. Sneg i led se tope. Potoci i bare vrve od riblje mlađi i larvi insekata. Ptice selice vraćaju se da naprave gnezda i izlegu jaja. Cveće cveta a pčele nose polen sa jedne biljke na drugu. Drveće dobija novo lišće kojim upija sunčevu svetlost i koristi njegovu energiju da bi moglo da raste. U planinskim predelima farmeri vode krave na visoke pašnjake, na kojima ima puno sveže trave. Leto je lepo na planinskim livadama. 9

12 Hladnokrvnim životinjama kao što su reptili takođe je potrebno sunce, koje im daje energiju. Leti, naročito u južnoj Evropi, često možete videti guštere kako se izležavaju na suncu i čuti pesmu skakavaca i cvrčaka. Jeroem Speybroeck Gušteri vole toplo vreme. Jesen: vreme promene U pozno leto i u jesen dani postaju kraći a noći hladnije. U to doba godine sazreva mnoštvo ukusnog voća i voćari ga vredno beru. Orasi sazrevaju u jesen i veverice ih sakupljaju i prave zalihe spremajući se za zimu. Ose takođe vole voće. Mnogim vrstama drveća na jesen opada lišće jer nema dovoljno sunčeve svetlosti i više nije od koristi. Ono postepeno menja boju od zelene do raznih nijansi žute, crvene, zlatne i braon. Lišće potom opada i na zemlji pravi šareni tepih. Opalo lišće se razlaže, obogaćuje zemljište i obezbeđuje hranu za narednu generaciju biljaka. Veverice prave zalihe oraha za zimu. Ovaj ciklus godišnjih doba i promene koje nosi čine evropski pejzaž onakavim kakav jeste prelep i vrlo raznovrstan. 10 Jesen zastire šume bojama.

13 Goodshoot/Corbis Poljoprivreda Na visokim planinama i na dalekom severu Evrope nije moguće baviti se zemljoradnjom jer je suviše hladno da bi usevi rasli. Ali, zimzeleno drveće, kao što su borovi i jelke, mogu da prežive hladne zime. Zato su najhladnija mesta u Evropi pokrivena zimzelenim šumama. Ljudi koriste drvo iz tih šuma da prave razne stvari od kuća i nameštaja do papira i kartonskih pakovanja. Drvene kuće u Bergenu, Norveška. Južni deo Evrope uglavnom je pogodan za zemljoradnju. Uspevaju razne vrste useva uključujući pšenicu, kukuruz, šećernu repu, krompir i razne vrste voća i povrća. Getty Images Pomorandže se uzgajaju u toplim zemljama poput Španije i dobre su za naše zdravlje jer su pune vitamina C. Tamo gde ima puno sunca i gde skoro nikada nema mraza (područje Mediterana, na primer), poljoprivrednici mogu da uzgajaju voće kao što su pomorandže i limun, grožđe i masline. Masline sadrže ulje koje se cedi iz ploda i koristi u pripremanju hrane. Iz grožđa se cedi sok od kojeg se pravi vino. Evropa je poznata po veoma dobrim vinima, koja se prodaju po celom svetu. Ručno branje grožđa. Getty Images Od ovog grožđa pravi se crno vino. 11

14 Poljoprivrednici na Mediteranu uzgajaju i mnoštvo drugog voća i povrća. Paradajz, na primer, dobro uspeva na južnjačkom suncu. Ali, povrće zahteva puno vode, pa poljoprivrednici u vrućim i suvim predelima često moraju da navodnjavaju svoje useve. To znači da ih zalivaju vodom iz reka ili koriste podzemne vode. Usevima u sušnim predelima potrebno je navodnjavanje. Trava lako raste gde god ima dovoljno kiše, čak i kad je zemljište plitko ili nije veoma plodno. Mnogi evropski stočari gaje životinje koje pasu travu, kao što su krave, ovce ili koze. One daju mleko, meso i ostale korisne proizvode, kao što su vuna i koža. Ovce na pašnjacima u Španiji. Mnogi farmeri takođe gaje svinje i kokoške. Ove životinje se uzgajaju skoro svuda, zato što se mogu držati u zatvorenom prostoru i hraniti posebno pripremljenom hranom. Kokoške ne daju samo meso već i jaja, a neke farme proizvedu hiljade jaja dnevno. Svinje se mogu čuvati u zatvorenom prostoru. Kokoške daju jaja, koja sadrže puno proteina i pomažu da ostanemo zdravi. Zefa 12

15 Kolaž obradivih polja u Evropi. U Evropi ima veoma velikih farmi, ali i malih. Neke imaju velika polja, pogodna za žetvu useva pomoću velikih mašina. Neke pak, na primer one u brdovitim predelima, imaju manja polja. Zidovi ili žive ograde između polja sprečavaju da vetar i kiša odnesu zemlju, a pomažu i u očuvanju divljih životinja. Van Parys Media Mnogi ljudi iz grada vole da provode vikende i praznike u evropskim selima, uživajući u divnoj prirodi, miru i tišini i na svežem vazduhu. Svi mi moramo da se potrudimo koliko možemo da sačuvamo prirodu da bi ostala lepa. Svako uživa u prirodi. 13

16 More Evropa ima hiljade i hiljade kilometara prelepe obale, koju je priroda oblikovala na različite načine. Ima visokih stenovitih grebena, divnih peščanih plaža i plaža sa šarenim šljunkom koji je nastao vekovnim udaranjem mora o stene. More je oblikovalo ove krečnjačke grebene. Glečer je isklesao ovaj fjord. U Norveškoj, glečeri su isklesali obalu u doline strmih litica zvane fjordovi. U drugim zemljama, more i vetar naneli su pesak u dine. Najviša dina u Evropi (117 metara) jeste dina u Pili, blizu Arkašona u Francuskoj. Peščana dina u Pili, najviša u Evropi. Foka, morska medvedica, jedna od najređih evropskih životinja, živi u Sredozemnom moru. Bios 14

17 Mnoge vrste riba i drugih životinja žive u morima oko evropskih obala. One obezbeđuju hranu za morske ptice i morske sisare kao što su foke. Tamo gde se reke ulivaju u more, jata barskih ptica dolaze u vreme oseke da se hrane životinjama koje žive u blatu. Bill Paton/ Morski papagaj gnezdi se na liticama i gnjura da ulovi ribu. Jata barskih ptica nalazi hranu na ušću reke. Andrew Ros/ Ljudi i more More je važno i za ljude. Sredozemno more bilo je toliko važno za stare Rimljane da su ga zvali Mare nostrum, Naše more. Vekovima unazad Evropljani su plovili svetskim okeanima, otkrivali kontinente, istraživali ih, trgovali s njima i nastanjivali se na njima. U poglavlju Putovanje kroz vreme možete da saznate više o ovim velikim istraživačkim putovanjima. Teretni brodovi iz celog sveta donose razne vrste vrste robe (često spakovane u kontejnerima) u prometne evropske luke. U njima se roba istovaruje u vozove, šlepere i teretnjake. Potom se brodovi tovare robom koja je tu proizvedena da bi se prodala na drugim kontinentima. Brodovi kontejneri prenose robu do Evrope i od nje. 15

18 Neki od najboljih brodova na svetu napravljeni su u Evropi. Među njima je Queen Mary 2 (Kvin Meri 2), najveći putnički brod svih vremena. Svoje prvo prekookeansko putovanje napravio je januara godine. Jedan od najvećih putničkih brodova na svetu Kvin Meri 2. Belga/AFP/Getty Images rubberball/getty Images Evropska odmarališta na moru odlična su mesta za odmor. U njima možete da uživate u svim vrstama sportova, od surfovanja i veslanja do skijanja na vodi i ronjenja. Ili se možete jednostavno opustiti, sunčajući se na plaži i rashlađujući se u moru. Ronjenje u Sredozemnom moru. Ribolov Ribolov je oduvek bio važan za stanovnike Evrope. Čitavi gradovi podignuti su oko ribarskih luka, dok na hiljade ljudi zarađuje za život loveći i prodajući ribu, ili radeći za ribolovce i njihove porodice. Evropljani jedu mnogo vrsta ribe. Tuna je jedna od najvećih. Jon Warburton Lee/Getty Images 16 Koča, moderan ribarski brod, isplovljava sa Orknejskih ostrva, u Škotskoj. Moderni brodovi za lov i obradu ribe, kao što su koče, mogu da ulove ogromne količine ribe. Da bi dovoljno ribe ostalo u moru, evropske države su donele pravila o ribolovu i korišćenju mreža, kroz koje riblja mlađ može da se provuče i pobegne.

19 Drugi način da se osigura dovoljno ribe jeste njihovo uzgajanje. Na obalama severne Evrope, losos se gaji u velikim kavezima u moru. Školjkaši, kao što su mušule, ostrige i dagnje, mogu se uzgajati na isti način. Nije vam uvek potreban brod da biste išli u ribolov! Don Hammond/Design Pics/Corbis Zefa Farma lososa u Škotskoj. Čuvanje evropskih obala Evropske obale i mora važni su za divlji svet i za ljude. Zato moramo da vodimo računa o njima. Moramo da sprečimo njihovo zagađivanje otpadom iz fabrika i gradova. Ponekad dođe do nesreća na tankerima koji prevoze naftu i tada se u more izliju ogromne količine nafte. To može da oboji plaže u crno i da ubije hiljade morskih ptica. Evropske države zajedno rade i pokušavaju da spreče takve događaje da bi naše obale ostale lepe i da bi na njima uživale i buduće generacije. Portugalija - na zapadnom rubu Evrope. 17

20 Putovanje kroz vreme Tokom hiljada godina Evropa je prolazila kroz ogromne promene. To je zadivljujuća priča! Ali pošto je duga, ovde ćemo pomenuti samo neke od najvažnijih događaja. Kameno doba Najstariji Evropljani bili su lovci i živeli su u pećinama. Na zidovima nekih pećina crtali su izvanredne prizore iz lova. Vremenom, naučili su da se bave poljoprivredom, da gaje životinje i žitarice i da žive u selima. Praistorijski pećinski crteži u Laskou, u Francuskoj. Pravili su oružje i oruđe od kamena, na primer oštrenjem komada kremena. Kremeno oružje iz kamenog doba. Učenje obrade metala bronzano i gvozdeno doba Dumfries and Galloway Coucil - Stranraer Museum Nekoliko hiljada godina pre nove ere (pre rođenja Isusa Hrista), ljudi su otkrili kako da dobiju različite metale topljenjem različitih vrsta stena na jakoj vatri. Bronza legura bakra i kalaja bila je dovoljno čvrsta za izradu oruđa i oružja. Zlato i srebro su meki ali veoma lepi i mogli su se oblikovati u ukrase. Glava bronzane sekire. Kasnije je otkriven još čvršći metal, gvožđe. Najbolja vrsta gvožđa je čelik, koji je veoma čvrst i ne lomi se lako, pa su se od njega pravili dobri mačevi. Ali, pravljenje čelika bilo je vrlo teško, tako da su dobri mačevi bili retki i vredni! 18

21 Antička Grčka otprilike od do 200. g. pre n.e. Pre oko 4000 godina u Grčkoj, ljudi su počeli da grade gradove. Njima su u početku upravljali kraljevi. Kasnije, oko 500. godine pre naše ere, grad Atina uveo je demokratiju vladavinu naroda. (Umesto da imaju kralja, muškarci u Atini donosili su odluke glasanjem.) Demokratija je važan evropski izum, koji se raširio svuda po svetu. Antički grčki hram stoji i danas (u Atini). Šta su nam još ostavili stari Grci: čudesne priče o bogovima i herojima, ratovima i pustolovinama; elegantne hramove, mermerne statue i prelepu grnčariju; Olimpijske igre; dobro dizajnirana pozorišta i velike pisce čije se predstave izvode i danas; učitelje kao što su bili Sokrat i Platon, koji su naučili ljude da razmišljaju logično; matematičare kao što su bili Euklid i Pitagora, koji su definisali matematičke obrasce i pravila; naučnike kao što su bili Aristotel (koji je proučavao biljke i životinje) i Eratosten (koji je dokazao da je Zemlja okrugla i izračunao njenu veličinu). Antička grčka vaza sa slikom boga Erosa. Platon, jedan od najvećih svetskih mislilaca. 19

22 Rimsko carstvo otprilike od 500. g. pre n.e. do 500. g.n.e. (Početak nove ere predstavlja rođenje Isusa Hrista) Rim je u početku bio samo selo u Italiji. Ali Rimljani su bili veoma dobro organzovani, njihova vojska je bila vrlo dobra u borbi, tako da su vremenom osvojili sve zemlje oko Mediterana. U svom zenitu, Rimsko carstvo protezalo se od severne Engleske do Sahare i od Atlantika do Azije. Deo antičkog Rima i kako su izgledali rimski vojnici. Ovo su neke od tekovina koje su nam ostavili Rimljani: dobre, prave puteve koji su povezivali sve delove Carstva; prelepe kuće sa dvorištima i podovima popločanim mozaikom; jake mostove i akvadukte (za dovođenje vode sa velikih daljina); lučno zaobljene svodove, koji su njihove građevine učinili stabilnim i dugotrajnim; nove građevinske materijale, kao što su cement i beton; nova oružja, kao što je katapult; velike pisce kao što su bili Ciceron i Vergilije; rimski pravni sistem, koji se i danas koristi u mnogim evropskim državama. Rimski akvadukt stoji i danas: Pont du Gard u Francuskoj. 20 Rimski mozaik koji pokazuje lik iz mitologije.

23 Srednji vek otprilike od 500. do g.n.e. Kada je Rimsko carstvo propalo, različite delove Evrope osvojila su različita plemena. Na primer Kelti. Pre rimskog doba, Kelti su živeli u mnogim delovima Evrope. Njihovi potomci danas uglavnom žive u Bretanji (Francuska), Kornvolu (Engleska), Galiciji (Španija), Irskoj, Škotskoj i Velsu. U ovim delovima Evrope i danas su prisutni keltski jezici i kultura. Keltska umetnost iz otprilike 700. godine nove ere. Vikinzi su bili dobri mornari i stigli su čak do Amerike (ali to nikome nisu rekli!). Germanski narodi. Nisu svi bili naseljeni u Nemačkoj: Angli i Saksonci su se naselili u Engleskoj i vladali njome do godine. Franci su osvojili veliki deo Evrope, uključujući Francusku, između 500. i 800. godine nove ere. Njihov najpoznatiji kralj je bio Karlo Veliki. Goti (Vizigoti i Ostrogoti) osnovali su kraljevstva u Španiji i Italiji. Vikinzi su živeli u Skandinaviji. U 9. i 10. veku plovili su u druge države, pljačkali blago, trgovali i naseljavali područja na kojima je zemljište pogodno za zemljoradnju. Normani, ili Severnjaci, bili su Vikinzi koji su se naselili u Francuskoj (u području koje zovemo Normandija), a potom su osvojili Englesku, godine. Čuvena normanska tapiserija prikazuje scene iz ovog osvajanja. Ona se čuva u muzeju u gradu Baju. Scena iz bitke na tapiseriji u Baju. 21

24 Stari Sloveni su naselili mnoge delove istočne Evrope i preci su današnjih naroda koji govore slovenske jezike: Belorusa, Bugara, Hrvata, Čeha, Poljaka, Rusa, Srba, Slovaka, Slovenaca i Ukrajinaca. Nakon što su se naselili u Karpatskom basenu u 9. i 10. veku, Mađari su godine osnovali Kraljevinu Mađarsku. Njihovi potomci danas žive u Mađarskoj i susednim državama. Tokom srednjeg veka, kraljevi i plemići u Evropi često su se svađali i vodili mnogo ratova. (To je bilo vreme kada su se vitezovi pod oklopima borili jašući na konjima.) Da bi se odbranili od napada, kraljevi i plemići obično su živeli u utvrđenim dvorcima, sa debelim kamenim zidovima. Neki od tih dvoraca toliko su čvrsti da su opstali do danas. Srednjovekovni dvorci zidani su da bi se neprijatelji držali podalje. U srednjem veku hrišćanstvo je postalo glavna religija u Evropi i crkve su građene posvuda. Neke od njih su vrlo impresivne, posebno katedrale, sa visokim kulama i raznobojnim vitražima. Monasi su radili na farmama i pomagali razvoj poljoprivrede širom Evrope. Takođe su otvarali škole i pisali knjige. Njihovi manastiri često su imali biblioteke, gde su se čuvale knjige iz antičkih vremena. Gotska arhitektura (kao što je katedrala u Šartru, u Francuskoj) važna je tekovina iz srednjeg veka. U južnoj Španiji, gde je islam bio glavna religija, vladari su pravili prelepe džamije i minarete. Najpoznatije građevine među njima koje su opstale do danas jesu džamija u Kordobi i Giralda minaret u Sevilji. 22 Deo velike srednjovekovne džamije u Kordobi, u Španiji.

25 Renesansa otprilike od do g.n.e. U srednjem veku ljudi uglavnom nisu znali da čitaju i pišu, znali su samo ono što su naučili u crkvi. Kopije knjiga starih Grka i Rimljana nalazile su se samo u manastirima i univerzitetima. Ali u 14. i 15. veku, studenti su počeli da otkrivaju drevne knjige. Iznenadili su ih velike ideje i znanje koje su u njima pronašli i vesti su počele da se šire. Bogati i učeni ljudi, na primer u Firenci, u Italiji, postali su veoma zainteresovani da steknu znanje. Oni su mogli da priušte da kupe knjige naročito kada je u Evropi godine otkrivena štampa i zaljubili su se u antičku Grčku i Rim. Gradili su kuće po uzoru na rimske palate i plaćali nadarenim umetnicima i vajarima da ih ukrase scenama iz grčkih i rimskih priča i statuama bogova, junaka i careva. Jedna od najpoznatijih svetskih statua: Mikelanđelov David. To je bilo kao ponovno rađanje izgubljenog sveta lepote i mudrosti. Zato ovaj period nazivamo Renesansa (što znači preporod ). Renesansa je svetu dala: velike slikare i vajare kao što su bili Mikelanđelo i Botičeli; talentovane arhitekte kao što je bio Bruneleski; neverovatnog pronalazača i umetnika Leonarda da Vinčija; velike mislioce kao što su bili Tomas Mor, Erazmo i Montenj; naučnike kao što su bili Nikola Kopernik i Galileo Galilej (koji je otkrio da se Zemlja i ostale planete okreću oko Sunca); prelepe građevine kao što su dvorci u dolini Loare; nove ideje o tome šta bi ljudska bića mogla da postignu. Leonardo da Vinči je dizajnirao ovaj helikopter pre 500 godina! Jedna od sjajnih renesansnih slika: Botičelijeva Venera. 23

26 Velika otkrića i nove ideje otprilike od do g.n.e. U doba Renesanse, za evropske trgovce trgovina je postala veoma važna. Oni su prodavali robu u dalekim zemljama kao što je Indija, a iz njih donosili skupocene začine i drago kamenje. Ali, putovanje kopnom je bilo teško i trajalo je dugo, pa su trgovci nastojali da do Indije dođu morem. Problem je bio u tome što im je Afrika bila na putu i bila je vrlo velika! Međutim, ako je Zemlja stvarno okrugla (kako su ljudi počinjali da veruju), evropski brodovi bi trebalo da stignu do Indije ploveći na zapad. Tako je godine Kristifor Kolumbo sa svojim mornarima krenuo iz Španije i prešao Atlantik. Ali, umesto do Indije, došao je do Bahama, ostrva u Karipskom moru, blizu obale Amerike. Replika brodova Kristifora Kolumb. Ubrzo su se pojavili drugi istraživači. U periodu godine, Vasko da Gama, portugalski pomorski oficir. bio je prvi Evropljanin koji je došao do Indije putujući oko Afrike. Godine još jedan evropski istraživač, Ferdinand Magelan, poveo je prvu ekspediciju na plovidbu oko sveta! Vasko da Gama, prvi čovek koji je plovio od Evrope do Indije. Nedugo posle toga, Evropljani su počeli da istražuju Karipska ostrva i Ameriku (koju su zvali Novi svet) i da tamo osnivaju kolonije. To znači da su preuzeli zemlju, proglasivši da pripada njihovoj rodnoj državi u Evropi. Sa sobom su doneli svoja verovanja, jezike i običaje tako su engleski i francuski postali glavni jezici u Severnoj Americi, a španski i portugalski u Centralnoj i Južnoj Americi. Dodo, ptica neletačica, nekada je živela na jednom ostrvu u Indijskom okeanu. Istrebili su je evropski kolonisti. Kako je vreme prolazilo, Evropljani su plovili sve dalje i dalje do Kine, Japana, jugoistočne Azije, Australije i Okeanije. Po povratku iz tih dalekih zemalja mornari su govorili da su videli čudna stvorenja, veoma različita od onih u Evropi. Zbog toga su naučnici odlučili da istraže ta mesta i da donesu te životinje i biljke za evropske muzeje. U 19. veku, evropski istraživači su zašli duboko u Afriku i do godine evropski narodi su kolonizovali ceo afrički kontinent. 24

27 U međuvremenu, naučnici u Evropi sticali su sve više znanja o tome kako funkcioniše svemir. Geolozi, proučavajući kamenje i fosile, počeli su da se pitaju kako je Zemlja nastala i koliko je zaista stara. Dva velika naučnika, Žan-Batist Lamark i Čarls Darvin, konačno su zaključili da su životinje i biljke evoluirale menjale se iz jedne vrste u drugu milionima i milionima godina. Čarls Darvin objavio je svoju teoriju evolucije godine. U 18. veku, ljudi su postavljali i druga važna pitanja na primer, kako države treba voditi i koja prava i slobode treba da imaju ljudi. Francuski pisac Žan-Žak Ruso rekao je da svi treba da budu jednaki. Drugi francuski pisac, Volter, rekao je da bi svet bio bolji kada bi razum i znanje zamenili neznanje i sujeverje. Ovo doba novih ideja, nazvano Prosvetiteljstvo, dovelo je u nekim državama do revolucija na primer, godine u Francuskoj, kad je narod odlučio da više ne želi vladavinu kraljeva i kraljica. Jedan od njihovih revolucionarnih slogana bio je Sloboda, jednakost i bratstvo koji je kasnije postao nacionalni moto Francuza. Volter, jedan od velikih pisaca Prosvetiteljstva. Industrijska revolucija otprilike od do g.n.e. Jedna drugačija vrsta revolucije započela je u Evropi pre oko 250 godina u svetu industrije. Sve je počelo sa energetskom krizom. Hiljadama godina ljudi su za ogrev koristili drvo i ćumur. A onda su delovi Evrope ostali bez šuma! Šta bi još moglo da se koristi kao gorivo? Odgovor je - ugalj. U Evropi ga je bilo dosta i rudari su počeli da ga vade. Ugalj je bio pogonsko gorivo za novi pronalazak motor na paru. Mogao je i da se peče i pretvori u koks, mnogo čistije gorivo, pogodno za proizvodnju gvožđa i čelika. Henri Besemer, izumitelj modernog načina pravljenja čelika. Pre oko 150 godina čovek po imenu Henri Besemer izumeo je visoku peć, koja jeftino proizvodi velike količine čelika. Uskoro je Evropa proizvodila ogromne količine čelika i tako promenila svet! Jeftini čelik omogućio je da se naprave neboderi, ogromni mostovi, prekookeanski putnički brodovi, automobili, frižideri, ali i moćni topovi i bombe. 25

28 Moderni svet otprilike od godine do danas Drugi evropski izumi iz 19. i 20. veka pomogli su da se stvori svet koji mi poznajemo. Na primer: Motor na benzin 1886 Radar i hemijska olovka 1935 Prve radio-poruke 1901 Instant kafa 1937 Bakelit, prva plastika 1909 Prvi avion na mlazni pogon 1939 Neonsko osvetljenje 1912 Prvi kompjuter 1940-ih Televizija i autoput 1920-ih Danas, otprilike četvrtina zaposlenih u Evropi proizvodi stvari potrebne modernom svetu: hranu i piće; mobilne telefone i kompjutere; odeću i nameštaj; veš-mašine i televizore; automobile, autobuse i kamione i još mnogo toga. U Evropi, otprilike sedam od deset radnika obavlja uslužne poslove. To znači da rade u prodavnicama, poštama, bankama i osiguravajućim društvima, hotelima i restoranima, bolnicama, školama itd. ili prodaju stvari, ili pružaju usluge potrebne ljudima. Učenje lekcija iz prošlosti Prvi telefon izumeo ga je Aleksandar Grejem Bel, rodom iz Škotske. Danas se u Evropi proizvode najsavremeniji mobilni telefoni. Nažalost, priča o Evropi nije samo priča o velikim dostignućima na koje možemo da budemo ponosni. Ima i mnogo toga čega se treba stideti. U prošlim vekovima, evropski narodi vodili su užasne ratove između sebe. Ti ratovi su se obično vodili radi osvajanja moći i imovine, ili zbog religije. Evropski kolonisti ubili su milione stanovnika na drugim kontinentima u borbi, mučenjem ili nenamernim širenjem evropskih bolesti među njima. Evropljani su odveli u ropstvo milione Afrikanaca. Nešto smo morali da naučimo od ovih strašnih nedela. Evropska trgovina robljem ukinuta je u 19. veku. Kolonije su se izborile za slobodu u 20. veku i mir je konačno stigao u Evropu. Da biste otkrili kako, pročitajte poglavlje Spajanje porodice: Priča o Evropskoj uniji. 26 Ratno groblje u Flandriji, u Belgiji. Više od 8 miliona vojnika poginulo je samo u Prvom svetskom ratu.

29 Četrdeset poznatih ličnosti, od A do Ž Mnogi najveći svetski umetnici, kompozitori, zabavljači, pronalazači, naučnici i sportisti dolaze iz Evrope. Neki od njih pomenuti su u prethodnim poglavljima. Ne možemo ih pomenuti sve u ovoj knjizi, pa smo ovde izdvojili samo 40 imena iz različitih evropskih država, po abecednom redu, sa slikama nekih od njih. Ostavili smo i jedno prazno mesto na strani 29, za vaš lični izbor. To može da bude neka poznata ličnost iz vaše zemlje, vaš omiljeni evropski sportski tim ili pop grupa. Možete da pronađete njihovu sliku i da je zalepite na označen prazan prostor, sa ponekim podatkom o njima. Ime Zemlja ili region Zašto su poznati Abba Švedska Pop grupa: njihove pesme bile su veliki hitovi širom sveta 1970-ih Štefan Banič Slovačka Pronalazač: otkrio je padobran godine Bitlsi Velika Britanija Pop grupa: njihove pesme bile su veliki hitovi širom sveta 1960-ih ABBA Michael Ochs Archives/Corbis Henri Bekerel Francuska Naučnik: otkrio je radioaktivnost godine Ludvig van Betoven Nemačka Kompozitor: napisao je mnoga genijalna muzička dela. Oda radosti (evropska himna) deo je njegove Devete simfonije Tim Berners-Li Velika Britanija Pronalazač: izumeo je mrežu World Wide Web, na kojoj je zasnovan internet Nils Bor Danska Naučnik: dobio Nobelovu nagradu za fiziku godine za otkrića na polju strukture atoma CinemaPhoto/Corbis Čarli Čaplin Robert Bojl Irska Naučnik: poznat po eksperimentima sa gasovima i otkriću Bojlovog zakona Čarli Čaplin Velika Britanija Filmski režiser i jedan od najsmešnijih svetskih glumaca. Jedan od njegovih velikih filmova je Moderna vremena Frederik Šopen Poljska Kompozitor i pijanista ( ): napisao je mnoga klavirska dela, uključujući njegov poznat Preludij Nađa Komaneči Rumunija Gimnastičarka: prva koja je ikada osvojila maksimalnu ocenu 10 za gimnastiku, na Olimpijskim igrama godine Nađa Komaneči Marija Kiri (Marija Sklodovska) Poljska Naučnica: sa mužem Pjerom otkrila je radijum, radioaktivni metal. Dobili su Nobelovu nagradu za fiziku godine Salvador Dali Španija Slikar ( ), poznat po svojim čudnim, sanjarskim slikama u stilu nadrealizma Marija Kiri 27

30 Ime Zemlja ili region Zašto su poznati Marlen Ditrih Nemačka Glumica: glumila je u mnogim filmovima, uključujući originalnu verziju filma Put oko sveta za 80 dana (1956) Antonjin Dvoržak Češka Kompozitor: među njegovim velikim delima je i Simfonija novog sveta (1893) Albert Ajnštajn Nemačka Naučnik: god. otkrio je teoriju relativiteta o tome kako su materija, energija i vreme povezani međusobno Marlen Ditrih Federiko Felini Italija Filmski režiser: njegovi veliki filmovi, uključujući film Ulica (1954), doneli su mu pet Oskara Miloš Forman Češka Filmski režiser: dobio je Oskara za filmove Amadeus (1984) i Let iznad kukavičjeg gnezda (1975) Sigmund Frojd Austrija Psiholog ( ): tvorac psihoanalize, metoda kojim se objašnjava kako funkcioniše um Žistin Enan Belgija Teniserka: osvojila je zlatnu medalju na Olimpijskim igrama Tjeri Anri Francuska Fudbaler: jedini igrač koji je tri puta osvojio prestižnu nagradu engleskog fudbala Fudbaler godine (2003, 2004, 2006) Erže (Žorž Remi) Belgija Strip-crtač i pisac: stvorio je Tintinove avanture (1929) i mnoge druge serijale stripova Hajnrih Herc Nemačka Naučnik: godine dokazao je da radio-talasi postoje Albert Ajnštajn Miloš Forman Žastin Julio Donoso/CORBIS SYGMA Leo Mason/Corbis Hristo (Javašev) Bugarska Skulptor i slikar: poznat po umotavanju zgrada, spomenika, čak i drveća u tkaninu, kao što je uradio i sa nemačkim parlamentom godine Umotani Rajhstag Franc List Mađarska Kompozitor ( ): autor nekoliko dela za klavir, među najtežim te vrste, kao što je Transcendentalna etida Klod Mone Francuska Slikar ( ) poznat po impresionističkom stilu slikanja; serija slika Vodeni ljiljani Volfgang Amadeus Mocart 28 Austrija Kompozitor: napisao je mnogo genijalnih muzičkih dela, uključujući operu Čarobna frula (1791) Tjeri Anri Mocart Andres Kudacki/Corbis Austrian Archives/CORBIS

31 Ime Zemlja ili region Zašto su poznati Isak Njutn Velika Britanija Naučnik: u 17. veku otkrio je dejstvo gravitacije i kako se planete kreću kroz svemir Alfred Nobel Švedska Naučnik: izumeo je dinamit godine i osnovao Nobelovu nagradu za velika dostignuća Erki Nul Estonija Atletičar: dobio je zlatnu medalju za dekatlon na Olimpijskim igrama godine Luj Paster Francuska Naučnik: otkrio je da su mnoge zaraze izazvane bacilima, i otkrio pasterizaciju, način za ubijanje bacila u hrani Pablo Pikaso Španija Slikar: poznat po svojim slikama u stilu kubizma, među kojima je i platno Gospođice iz Avinjona (1907) Pablo Pikaso Rune Hellestad/Corbis Marko Polo Venecija ili Dalmacija (danas deo Hrvatske) Veliki istraživač: pre više od 700 godina putovao je Azijom do Kine, i nazad U2 Rembrant Holandija Slikar: poznat po upotrebi raskošnih boja, svetlosti i senke. Njegova čuvena slika je Noćna straža Jan Sibelijus Finska Kompozitor: među njegova velika dela spada Finlandija (1900) U2 Irska Rok sastav: njihove pesme bile su veliki svetski hitovi 1980-ih Vinsent van Gog Holandija Slikar ( ): među njegovim brojnim slikama su Suncoktreti Antonio Vivaldi Italija Kompozitor: napisao je mnoga muzička dela, uključujući Četiri godišnja doba (1725) Vlad Cepeš III (Vlad Drakula) Rumunija Princ iz 15. veka koji je u ratnim vremenima bio poznat po nabijanju zarobljenih neprijatelja na kolac. Bram Stoker je svoju poznatu bajku o Drakuli zasnovao na ovom karakteru Alesandro Volta Italija Naučnik: oko godine izumeo je električnu bateriju JOŠ JEDAN: MOJ IZBOR Moj izbor 29

32 Jezici u Evropi Stanovnici Evrope govore mnogim različitim jezicima. Većina jezika pripada nekoj od tri velike grupe ili porodice: germanskoj, slovenskoj ili romanskoj. Jezici u svakoj grupi su slični jer potiču od istih izvora. Na primer, romanski jezici potiču od latinskog, jezika kojim su govorili stari Rimljani. Ovako se kaže Dobro jutro ili Zdravo na nekima od ovih jezika. Germanski Romanski danski God morgen francuski Bonjour holandski Goedemorgen italijanski Buon giorno engleski Good morning portugalski Bom dia nemački Guten Morgen rumunski Bună dimineaţa švedski God morgon španski Buenos días Slovenski bugarski češki poljski slovački slovenački Dobró útro Dobre rano Dzień dobry Dobré ráno Dobro jutro Nije teško primetiti porodičnu sličnost u ovim primerima. Ali ima i drugih evropskih jezika, koji su slabije povezani međusobno, ili uopšte nisu povezani. Ovako se kaže Dobro jutro ili Zdravo na nekima od ovih jezika. baskijski Egun on mađarski Jó reggelt bretonski Demat irski Dia dhuit katalonski Bon dia letonski Labrīt estonski Tere hommikust litvanski Labas Rytas finski Hyvää huomenta malteški L-Għodwa t-tajba galski (škotski) Madainn mhath velški Bore da grčki Kalimera Na jeziku romskog naroda, koji živi u mnogim delovima Evrope, Dobro jutro se kaže Lasho dyes. Učenje jezika može da bude zabavno i važno na kontinentu kao što je naš. Mnogi od nas vole da idu na odmor u druge evropske države i da tamo upoznaju druge ljude. To je odlična prilika da se uvežbaju fraze koje znamo na različitim jezicima. 30

33 Porodica naroda Mi Evropljani pripadamo različitim državama i imamo različite jezike, običaje i verovanja. Pa ipak, kao velika porodica, pripadamo jedni drugima, iz više razloga. Ovo su neki od njih. Delimo isti kontinent već hiljadama godina. Naši jezici često su međusobno srodni. Mnogi ljudi iz nekih država potomci su ljudi iz drugih država. Naša tradicija, običaji i praznici često imaju isto poreklo. Delimo i uživamo u zajedničkoj prelepoj muzici i umetnosti, mnogim predstavama i pričama, koje su nam kroz vekove podarili ljudi iz čitave Evrope. Skoro svako u Evropi veruje u vrednosti kao što su poštenje, dobrosusedski odnosi, sloboda ličnog mišljenja, međusobno poštovanje i briga za ljude kojima je ona potrebna. Pored toga što uživamo u onome što je različito i posebno u našoj državi i regionu, uživamo i u onome što nam je zajedničko kao Evropljanima. Rat i mir Nažalost, bilo je mnogo svađa u evropskoj porodici. One su često izbijale oko toga ko će voditi neku državu, ili koja država poseduje koji deo zemlje. Ponekad neki vladar želi da stekne veću moć pokoravanjem svojih suseda. Hulton Archive/2007 Getty Images Iz raznoraznih razloga, u Evropi su se vodili užasni ratovi stotinama godina. U 20. veku, dva velika rata započela su na ovom kontinentu, ali su se proširila i zahvatila države iz celog sveta. Zato se zovu svetski ratovi. Ti ratovi su ubili milione ljudi i ostavili Evropu u siromaštvu i ruševinama. Evropa godine. Može li se nešto uraditi da bi se sprečilo ponavljanje takvih nesreća? Da li će Evropljani ikada naučiti da sednu za sto i porazgovaraju, umesto da se sukobe? Odgovor je potvrdan. To je priča iz našeg sledećeg poglavlja: priča o Evropskoj uniji. 31

34 EC Spajanje porodice: Priča o Evropskoj uniji Drugi svetski rat završio se godine. To je bilo vreme neverovatnog razaranja i ubijanja a započelo je u Evropi. Šta bi lideri evropskih država mogli da učine da se takve užasne stvari više nikada ne ponove? Bio im je potreban veoma dobar plan, nešto što nikad ranije nije oprobano. Sasvim nova ideja Francuz Žan Mone mnogo je razmišljao o svemu tome. Shvatio je da postoje dve stvari koje su potrebne državi da bi uopšte mogla da započne rat: gvožđe za proizvodnju čelika (za pravljenje tenkova, oružja, bombi itd.) i ugalj da se obezbedi energija za fabrike i železnice. Evropa je bila puna gvožđa i čelika i zato su evropske države lako mogle da naprave oružje i krenu u rat. Žan Mone Tako je Žan Mone došao do odvažne ideje. Njegova ideja je bila da vlade Francuske i Nemačke i možda još nekih evropskih zemalja više ne treba da vode svoje industrije uglja i čelika. Umesto toga, ove industrije treba da organizuju ljudi iz svih uključenih država, tako što bi seli za sto, razgovarali i zajedno donosili odluke. Na taj način, ratovi među njima bili bi nemogući! Žan Mone je bio uveren da bi njegov plan zaista uspeo samo ako bi evropski lideri bili voljni da ga isprobaju. Pričao je o tome svom prijatelju Robertu Šumanu, tadašnjem ministru u vladi Francuske. Robert Šuman je mislio da je to genijalna ideja i najavio ju je u jednom izuzetno važnom govoru 9. maja godine. EC Robert Šuman 32

35 Taj govor ubedio je ne samo lidere Francuske i Nemačke, već i lidere Belgije, Italije, Luksemburga i Holandije. Svi oni odlučili su da ujedine svoje industrije uglja i čelika i da formiraju klub koji su nazvali Evropska zajednica za ugalj i čelik (ECSC). Ona je trebalo da radi u mirnodopske svrhe i da pomogne u obnovi Evrope iz ruševina rata. ECSC je osnovana godine. Zajedničko tržište Šest država je sarađivalo toliko dobro da su uskoro odlučile da osnuju još jedan novi klub, nazvan Evropska ekonomska zajednica (EEZ). Ona je osnovana godine. Odrednica ekonomska znači da se bavi se ekonomijom to jest novcem, biznisom, radnim mestima i trgovinom. Jedna od glavnih ideja bila je da zemlje EEZ imaju zajedničko tržište, da bi olakšale međusobnu trgovinu. Do tada, šleperi, teretni vozovi i rečne barže koji su prenosili robu iz jedne države u drugu morali su da zastanu na granici radi provere dokumenata i plaćanja carine. To je odugovlačilo proces i činilo proizvode iz inostranstva skupljim. Keystone K Dosađivanje na granici... Redovi kao ovaj nekada su bili uobičajeni u Evropi. Cilj zajedničkog tržišta bio je osloboditi se graničnih pregleda, kašnjenja i carina i dozvoliti državama da trguju međusobno kao da su jedna država. Hrana i poljoprivreda Drugi svetski rat otežao je proizvodnju hrane u Evropi, ali i uvoz sa drugih kontinenata. Evropa je trpela nestašicu hrane čak i početkom 50-ih godina 20. veka. Zato je EEZ postigla dogovor da plaća svoje zemljoradnike da proizvode više hrane i tako obezbedi da oni mogu da zarade za pristojan život obrađujući zemlju. Ovaj sporazum je nazvan Zajednička poljoprivredna politika (CAP). Bio je uspešan. Zapravo, toliko uspešan da su poljoprivrednici na kraju proizvodili previše hrane pa je sporazum morao da se promeni. Danas, po ovom sporazumu poljoprivrednicima se plaća i da vode računa o selu i životnoj sredini. Visuals Unlimited / Corbis Mašine kao ova nekada su se koristile za žetvu pšenice i drugih useva. 33

36 Od EEZ do Evropske unije Zajedničko tržište je uskoro olakšalo život ljudima u EEZ. Imali su više novca za trošenje, više hrane i veći izbor robe u prodavnicama. Susedne zemlje su to videle i, 60-ih godina 20. veka, neke od njih počele su da se pitaju da li bi i one mogle da se pridruže klubu. Posle višegodišnjih rasprava, godine Velika Britanija, Danska i Irska pridružuju se EEZ. Zatim je došao red na Grčku godine, slede Protugalija i Španija i Austrija, Finska i Švedska godine. Tada je klub imao 15 članica. Pridruživanje klubu. Na ovoj slici, Danska se upisuje za članstvo. EC Tih godina klub se menjao. Do kraja godine završio je formiranje jedinstvenog tržišta (postalo je poznato pod tim imenom) i još puno toga. Na primer, zemlje EEZ sarađivale su na zaštiti čovekove sredine i izgradnji boljih puteva i železnice u celoj Evropi. Bogatije države pomagale su siromašnijim u izgradnji njihovih puteva i ostalih važnih projekata. EC Zaštita životne sredine uključuje smanjenje zagađenja vazduha na primer, korišćenje snage vetra za dobijanje struje. Kao olakšice putnicima, većina zemalja EEZ ukinula je proveru pasoša na zajedničkim granicama. Čovek koji živi u jednoj državi članici mogao je da ode, živi i nađe posao u bilo kojoj drugoj državi članici. Vlade su razmatrale i druge ideje na primer, kako da policije iz različitih zemalja pomognu jedna drugoj u hvatanju kriminalaca, krijumčara droge i terorista. Eurekaslide Policajac i njegov pas proveravaju ima li u prtljagu droge. Ukratko, klub se već toliko izmenio i postao toliko ujedinjen da godine odlučuje da promeni svoje ime u Evropska unija (EU). 34

37 EC Spajanje porodice U međuvremenu, izvan granica Unije odigravale su se uzbudljive stvari. Godinama su istočni i zapadni delovi Evrope bili razdvojeni. Nisu bili u ratu, ali se njihovi lideri nisu ni u čemu slagali. Lideri u istočnim zemljama verovali su u sistem upravljanja zvani komunizam, koji ljudima nije davao mnogo slobode. Zbog načina na koji su vođene, te države su bile siromašne u poređenju sa državama zapadne Evrope. Podela između istoka i zapada bila je toliko jaka da je često opisivana kao gvozdena zavesa. U mnogim mestima granica je bila obeležena visokim ogradama i zidovima, kao ona koja je išla kroz Berlin i delila Nemačku na dva dela. Bilo je veoma teško dobiti dozvolu da se pređe granica. Konačno, godine podela i neslaganja su se završili. Berlinski zid je srušen i gvozdena zavesa je nestala. Ubrzo, Nemačka se ponovo ujedinila. Narodi iz istočne Evrope izabrali su nove vlade koje su napustile stari, komunistički sistem. Najzad su bili slobodni! To je bilo vreme slavlja. Države koje su dobile slobodu uskoro su počele da se raspituju da li mogu da pristupe Evropskoj uniji i uskoro je nastao veliki red država kandidata, koje su čekale da postanu članice EU. Pre nego što država pristupi Evropskoj uniji, mora ekonomski dobro da funkcioniše. Takođe, mora da bude demokratska to znači da njeni građani moraju da budu slobodni da izaberu vlast kakvu žele. Pored toga, mora da poštuje ljudska prava. (Ljudska prava uključuju pravo da se izrazi lično mišljenje, pravo da se ne ode u zatvor bez pravičnog suđenja, pravo na zaštitu od zlostavljanja i mnoga druga važna prava.) 1989: rušenje Berlinskog zida. Belga/EPA/GERARD MALIE/GL Bivše komunističke zemlje vredno su radile na ispunjavanju svih uslova i posle nekoliko godina njih osam je bilo spremno: Češka Republika, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Slovačka i Slovenija. One su se pridružile EU 1. maja godine, zajedno sa još dva ostrva u Sredozemnom moru Kiprom i Maltom. Godine 2007, 1. januara, još dve bivše komunističke zemlje bile su spremne Bugarska i Rumunija pridružile su se grupi. Nikada ranije nije tako mnogo država pristupilo EU u isto vreme, tako da je ovo bila vrlo posebna prilika. Bilo je to pravo porodično okupljanje, koje je najzad spojilo istočne i zapadne delove Evrope. Zastave 27 članica EU. 35

38 Reuters Šta radi EU EU se trudi da poboljša život na svaki mogući način. Ovo su neki od njih. Životna sredina Životna sredina pripada svima, i države moraju da sarađuju da bi je zaštitile. EU ima pravila o sprečavanju zagađenja i zaštiti, na primer, divljih ptica. Ova pravila važe u svim zemljama EU i njihove vlade moraju da se postaraju da se ta pravila poštuju. Zagađenje prelazi granice, pa zemlje EU rade zajedno kako bi zaštitile životnu sredinu. Radna mesta Za ljude je važno da imaju poslove koje vole i koje rade dobro. Deo novca koji zarade ide za zdravstvo i školstvo i brigu o starim ljudima. Zato EU radi sve što može da stvori nova i bolja radna mesta za svakoga ko može da radi. Pomaže ljudima da započnu nove poslove i zarade više novca, i daje novac za obuku ljudi za nove poslove. Lawrence Manning/Corbis Obučavanje ljudi za nove poslove veoma je važno. Sloboda! Bill Lai/Corbis Stanovnici Evropske unije mogu slobodno da žive, rade i obrazuju se u svakoj zemlji EU koju izaberu, a EU čini sve što može da pojednostavi selidbu iz jedne države u drugu. Kada prelazite granice između većine zemalja EU, više vam nije potreban pasoš. EU podstiče studente i mlade ljude da provedu neko vreme studirajući ili na obuci u nekoj drugoj evropskoj državii. Studenti iz različitih zemalja studiraju zajedno, uz pomoć EU. 36

39 Evro Ranijih godina, svaka država u EU imala je svoju vrstu novca to jest valutu. Sada postoji samo jedna valuta, evro, koju mogu da koriste sve članice EU ako to žele. Korišćenje jedne valute olakšava obavljanje poslova, putovanje i kupovinu u čitavoj EU bez potrebe za menjanjem jedne valute za drugu. Trebalo je devet godina napornog rada i brižljivog planiranja da se uvede evro. Novčanice i metalni novčići pušteni su u upotrebu 1. januara godine. Danas, više od dve trećine građana EU koristi evro umesto starih valuta. Ako uporedite metalne novčiće evra, primetićete da prikaz na jednoj njihovoj strani predstavlja državu u kojoj su napravljeni. Druga strana je ista za sve države. Pomoć ugroženim regionima Evro se koristi u mnogim zemljama EU. Život nije lak svuda i za svakoga u Evropi. U nekim mestima nema dovoljno posla za građane, jer su rudnici i fabrike zatvoreni. Negde je teško baviti se poljoprivredom zbog klime, ili je trgovina otežana zato što nema dovoljno puteva i železnica. EU rešava ove probleme tako što skuplja novac od svih članica i koristi ga da pomogne regionima koji imaju problem. Na primer, pomaže da se izgrade novi putevi i železnica i pomaže privredi da otvori nova radna mesta. EC/REGIO EU pomaže u finansiranju novih puteva. 37

40 Pomoć siromašnim državama U mnogim državama širom sveta ljudi umiru ili žive teško zbog rata, bolesti ili prirodnih katastrofa kao što su suše ili poplave. Te države često nemaju dovoljno novca da izgrade škole i bolnice, puteve i kuće potrebne stanovništvu. EC/ECHO/Martinus Jansen EU daje novac tim državama i šalje nastavnike, lekare, inženjere i druge stručnjake da rade u njima. Pored toga, razne proizvode iz tih zemalja EU kupuje bez carine. Na taj način siromašne zemlje mogu da zarade više novca. EU isporučuje hranu ljudima kojima je potrebna. Mir Evropska unija je spojila brojne evropske države u prijateljstvu. One se ne slažu uvek u svim pitanjima, ali umesto da se svađaju, njihovi lideri uvek sednu za sto i rasprave nesuglasice. Tako je san Žana Monea i Roberta Šumana postao java: EU je donela mir svojim članicama. Ona još radi na trajnom miru svojih suseda i šire u svetu. Na primer, vojnici i policajci EU pomažu da se održi mir u bivšoj Jugoslaviji, gde su se ne tako davno vodile žestoke borbe. Ovo je samo deo onoga što EU radi: ima još mnogo toga. U stvari, biti u Evropskoj uniji utiče na skoro svaki deo našeg života. Šta bi sve EU trebalo da radi, a šta ne? To treba da odluče građani EU. Kako možemo da učestvujemo u tome? Otkrijte u sledećem poglavlju. Evropa ima svoju zastavu i himnu Odu radosti iz Betovenove Devete simfonije. Reči su u originalu na nemačkom, ali kao evropska himna izvodi se samo muzika, bez reči. Možete je čuti preko interneta: europa.eu/abc/symbols/anthem/index_en.htm 38 Evropska zastava. EC

41 Evropska unija i njeni susedi Azorska ostrva Island Madeira Kanarska ostrva Gvadelupe Martinik Norveška Švedska Finska Estonija Surinam Gvajana Brazil Reunion Irska Ujedinjeno Kraljevstvo Holandija Danska Letonija Litvanija R. Belorusija Rusija Kazahstan Portugalija Španija Belgija Nemačka Poljska Češka Republika Slovačka Francuska Lihtenštajn Austrija Švajcarska Mađarska Slovenija Hrvatska Andora Luksemburg San Marino Monako Italija Vatikan Rumunija Bosna i Srbija Hercegovina Crna Gora Bugarska BJR Makedonija Albanija Ukrajina Moldavija Turska Gruzija Azerbejđžan Jermenija Iran Grčka Kipar Maroko Alžir Tunis Malta Liban Sirija Irak Legenda: Obojene države članice su Evropske unije (EU) Države osenčene crtama nameravaju da uđu u EU Ostale države, uključujući one obeležene malim belim krugovima, susedi su EU Tačke pokazuju glavne gradove Vatikan se nalazi u Rimu. Neka ostrva i druge teritorije koje pripadaju Francuskoj, Portugaliji i Španiji deo su EU. Međutim, nalaze se daleko od glavnog kopna Evrope, pa smo ih prikazali odvojeno, u gornjem desnom uglu. 39

42 Države Evropske unije Države su navedene po abecednom redu prema imenu svake države na njenom jeziku ili jezicima (kako je prikazano u zagradama). Zastava Država Glavni grad Stanovništvo Bugarska Sofija 7,8 miliona (Balgarija) (Sofija) Belgija Brisel 10,5 miliona (België; Belgique; (Brussel; Bruxelles) Belgïen) Češka Prag 10,3 miliona (Česká Republika) (Praha) Danska Kopenhagen 5,4 miliona (Danmark) (København) Nemačka Berlin 82,5 miliona (Deutschland) (Berlin) Estonija Talin 1,3 miliona (Eesti) (Tallinn) Grčka Atina 11,1 miliona (Eλλáδα/ Elláda) (Aθήvα/ Athinai) Španija Madrid 43,8 miliona (España) (Madrid) Francuska Pariz 60,9 miliona (France) (Paris) Irska Dablin 4,2 miliona (Ireland; Éire) (Dublin; Baile Atha Cliath) Italija Rim 58,8 miliona (Italia) (Roma) Kipar Nikozija 0,8 miliona (Kύπρoc/Kypros) (λευκωσία/lefkosia) (Kibris) (Lefkosa) Letonija Riga 2,3 miliona (Latvija) (Riga) 40

43 Zastava Država Glavni grad Stanovništvo Litvanija Viljnus 3,4 miliona (Lietuva) (Vilnius) Luksemburg Luksemburg 0,5 miliona (Luxembourg) (Luxembourg) Mađarska Budimpešta 10,1 milliona (Magyarország) (Budapest) Malta Valeta 0,4 miliona (Malta) (Valletta) Holandija Amsterdam 16,3 miliona (Nederland) (Amsterdam) Austrija Beč 8,3 miliona (Österreich) (Wien) Poljska Varšava 38,1 miliona (Polska) (Warszawa) Portugalija Lisabon 10,6 miliona (Portugal) (Lisboa) Rumunija Bukurešt 21,6 miliona (România) (Bucureşti) Slovenija Ljubljana 2,0 miliona (Slovenija) (Ljubljana) Slovačka Bratislava 5,4 miliona (Slovensko) (Bratislava) Finska Helsinki 5,3 miliona (Suomi; Finland) (Helsinki; Helsingfors) Švedska Stokholm 9 miliona (Sverige) (Stockholm) Ujedinjeno Kraljevstvo London 60,4 miliona (*)(United Kingdom) (London) (*) Puno ime ove države je Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, ali većina ljudi skraćeno je zove samo Britanija, Ujedinjeno Kraljevstvo ili UK. Informacije o stanovništvu datiraju iz godine. Izvor: Eurostat 41

44 Kako EU donosi odluke Kao što pretpostavljate, potreban je trud mnogih ljudi da se EU organizuje i da sve radi kako treba. Ko šta radi? Evropska komisija U Briselu, 27 žena i muškaraca (po jedno iz svake zemlje EU) sastaju se svake srede da razgovaraju šta treba da se uradi. Ove ljude biraju vlade njihovih zemalja ali odobrenje daje Evropski parlament. Ovi ljudi zovu se komesari i zajedno čine Evropsku komisiju. Njihov posao je da misle o tome šta bi bilo najbolje za EU kao celinu i da predlažu nove zakone za EU kao celinu. Njima u radu pomažu stručnjaci, pravnici, sekretari, prevodioci itd. Kad se dogovore o zakonu koji će predložiti, šalju svoj predlog Evropskom parlamentu i Savetu Evropske unije. EC/European Commission Gdin Žoze Manuel Barozo, iz Portugalije je predsednik Evropske komisije do Evropski parlament Evropski parlament predstavlja sve građane EU. On održava veliki sastanak svakog meseca u Strazburu, radi rasprave o novim zakonima koje je predložila Evropska komisija. Ako Parlament ne prihvati predlog, može da traži od Komisije da ga promeni, sve do trenutka kad Parlament bude uveren da je tekst zakona dobar. Evropski parlament ima 785 poslanika. Oni se biraju na svakih pet godina na izborima na kojima mogu da glasaju svi punoletni građani EU. Biranjem našeg poslanika u Evropskom parlamentu, i kroz razgovor s njim ili s njom, možemo učestvovati u donošenju odluka EU o budućem radu. Gdin Hans Gert Petering, iz Nemačke je predsednik Evropskog parlamenta do EC/European Parliament

45 Savet Evropske unije Poslanici Evropskog parlamenta nisu jedini koji odlučuju o novim zakonima u EU. O njima moraju da raspravljaju i ministri vlada svih zemalja EU. Kada se ministri sastanu to se zove Savet Evropske unije. Posle rasprave o predlogu, Savet o njemu glasa. Postoje pravila o tome koliko glasova svaka država ima i koliko je potrebno da se usvoji zakon. U nekim slučajevima, pravilo je da Savet mora da ima apsolutnu saglasnost. EC/Council of the European Union Ministri iz svih vlada EU sastaju se kako bi donosili zakone. Kad novi zakon bude usvojen na Savetu i u Parlamentu, vlade zemalja EU moraju da se postaraju da se zakon poštuje u njihovim zemljama. Sud pravde Ako država ne primenjuje zakon propisno, Evropska komisija je upozorava i može da se žali Evropskom sudu pravde u Luksemburgu. Posao Suda pravde je da obezbedi da se zakoni EU poštuju i primenjuju svuda na isti način. Sud ima po jednog sudiju iz svake države EU. Postoje i druge grupe (komiteti stručnjaka itd.) koje su uključene u donošenje odluka, jer je važno da odluke budu ispravne. Ako želite da znate više o njima i o tome šta one rade, pročitajte brošuru Kako funkcioniše Evropska unija, na internet adres: ec.europa.eu./publications/booklets/ eu_glance/68/index_en.htm Brošura je namenjena odraslima, ali nije teška za čitanje. Photothèque Cour de justice C.E. Sud obezbeđuje da svako ima isti tretman pod okriljem zakona EU. 43

46 Sutrašnjica i dalje u budućnost Jedan od izazova s kojim se Evropa danas suočava jeste kako da mladim ljudima osigura posao i dobru budućnost. To nije lako, pošto evropske firme moraju da se takmiče sa kompanijama u drugim delovima sveta koje isti posao mogu da obavljaju jeftinije. Danas postoje i drugi veliki problemi koje zemlje u svetu mogu rešiti radeći zajedno, na primer: zagađenje i klimatske promene; glad i siromaštvo; međunarodni zločini i terorizam. EU se bavi ovim problemima, ali nije uvek lako da se 27 vlada i Evropski parlament slože oko toga šta treba uraditi. Ne pomaže ni to što su pravila pri donošenju odluka u EU veoma komplikovana. Dirk Lindner/zefa/Corbis Štaviše, mnogi misle da im glasanje za njihove parlamentarce jednom u pet godina ne pruža priliku da učestvuju u odlukama Brisela ili Strazbura. Budućnost je u tvojim rukama... To znači da moramo da napravimo Evropsku uniju jednostavnijom i efikasnijom. Takođe, moramo da osiguramo da svako može da učestvuje u odlukama Evropske unije. Kako možemo to da uradimo? Imate li neku dobru ideju? Koji su najvažniji problemi kojim bi EU trebalo da se bavi, i šta biste vi želeli da ona učini u vezi sa tim problemima? Zašto ne biste porazgovarali o svojim idejama sa porodicom, prijateljima i nastavnicima? A onda to recite svojim parlamentarcima! Takođe, možete kontaktirati Evropsku komisiju ili Parlament na nekoj od adresa na sledećoj stranici. Svi smo mi danas evropska deca: uskoro ćemo biti i odrasli građani Evrope. Mi treba da odlučujemo o budućnosti zajedno! 44

47 Ostale informacije o Evropskoj uniji Na internetu Informacije na svim službenim jezicima Evropske unije dostupne su na internet stranici Evrope: europa.eu Posetite nas Širom Evrope postoje na stotine lokalnih EU info-centara. Adresu Vama najbližeg centra možete pronaći na sledećoj internet stranici: europedirect.europa.eu Pozovite nas ili nam pišite Europe Direct je telefonska služba koja pruža odgovore na Vaša pitanja o Evropskoj uniji. Službi se možete obratiti putem besplatnog telefona na broj: , ili, za pozive izvan EU, na broj telefona čija se upotreba naplaćuje: (32-2) , ili putem elektronske pošte na: europedirect.europa.eu Čitajte o Evropi Publikacije o EU samo su jedan klik daleko i nalaze se na internet stranici Knjižare EU: bookshop.europa.eu Informacije i brošure o Evropskoj uniji takođe možete naći na web stranici Delegacije Evropske unije u republici Srbiji: Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji Vladimira Popovica 40/V Beograd Tel: Fax: delegation-serbia@ec.europa.eu Web: Postoje kancelarije i predstavništva Evropske komisije i Parlamenta u svim zemljama EU. Evropska komisija ima svoje delegacije i u drugim delovima sveta.

48 SR Evropa: prelepi kontinent sa fascinantnom istorijom. Odavde potiču mnogi svetski poznati naučnici, pronalazači, umetnici i kompozitori, kao i popularni zabavljači i uspešni sportisti. Vekovima su Evropom harali ratovi i podele. Ali, u poslednjih pedesetak godina države ovog starog kontinenta žive zajedno u miru, prijateljstvu i zajedništvu, stvarajući bolju Evropu i bolji svet. Ova knjiga za decu (uzrasta 9 do 12 godina) pripoveda priču jednostavno i jasno. Puna zanimljivih činjenica i ilustracija u boji, ona daje veseo pogled na Evropu i objašnjava ukratko šta je Evropska unija i kako funkcioniše. Posetite internet stranicu: europa.eu/europago/explore Pronaći ćete kviz za svako poglavlje. Testirajte svoje znanje! Takođe, i igrice su tu na internet stranici Europa Go ( Zabavite se istražujući! ISBN JU R-C