Projekat LIVELAND Predeli prijatni za život: ključna vrednost za održiv prostorni/teritorijalni razvoj PREVODI KNJIGA 10

Transkript

1 INŽENJERSKA KOMORA SRBIJE Matična sekcija planera Projekat LIVELAND Predeli prijatni za život: ključna vrednost za održiv prostorni/teritorijalni razvoj PREVODI KNJIGA 10

2 Projekat LIVELAND Predeli prijatni za život: ključna vrednost za održiv prostorni/teritorijalni razvoj Prevodi knjiga 10 Izdavač Inženjerska komora Srbije Matična sekcija planera Za izdavača Prof. dr Milisav Damnjanović, dipl.inž.arh. Urednici Izvršni odbor Matične sekcije planera Mr Tijana Živanović Prevod Mr Tijana Živanović Tehnička obrada Mr Tijana Živanović ISBN

3 3

4 PREDGOVOR UREDNIKA Projekat LIVELAND Predeli prijatni za život: ključna vrednost za održiv prostorni/teritorijalni razvoj sproveden je u periodu od februara do marta godine u okviru programa ESPON, kao projekat iz grupe ciljnih analiza. U sprovođenju projekta učestvovali su: Regionalno ministarstvo za životnu sredinu, prostorno planiranje, poljoprivredu i ribarstvo Vlade Baskije (Španija), Odeljenje za planiranje, izgradnju i zaštitu životne sredine Opštine Ofenburg (Nemačka), Opština Miden- Delfland (Holandija), Vlada Navare - Odeljenje za stanovanje i prostorno planiranje (Španija), Nacionalni park Tu - Nezavisna fondacija u okviru Ministarstva životne sredine (Danska) i Grad Ljubljana (Slovenija). U fokusu projekta nalazi se poređenje prakse prostornog planiranja i planiranja predela na osnovu šest izabranih primera koje su partneri predložili, a koji se razlikuju, kako prema ustrojstvu sistema prostornog planiranja i podele nadležnosti, tako i prema dosadašnjem značaju i ulozi predela u ovim sistemima. Okosnicu projekta predstavljaju, sa jedne strane, Evropska konvencija o predelu Saveta Evrope, koja je usvojena godine u Firenci i koja daje široku i perceptivnu definiciju predela, a sa druge, predeli prijatni za život koji su definisani na osnovu koncepta prijatnosti, odnosno odnosa elemenata prijatnosti za život (zdravlje, socijalne veze, kultura, privreda, sloboda) i funkcija predela (regulatorna, proizvodna, kulturna). Prema Evropskoj konvenciji o predelu, predeo označava određeno područje, onako kako ga ljudi vide i dožive, čiji je karakter rezultat delovanja i interakcije prirodnih i/ili ljudskih faktora, predeona politika označava izraz opštih principa, strategija i smernica, definisanih od strane nadležnih organa vlasti, koji omogućavaju preduzimanje određenih mera u cilju zaštite, upravljanja i planiranja predela, dok planiranje predela označava dugoročne i dalekosežne postupke sa ciljem unapređenja, ponovnog uspostavljanja ili stvaranja predela. Kako to i rezultati samog projekta Liveland pokazuju, Evropsku konvenciju o predelu nisu nužno ratifikovale zemlje koje prednjače u praksi donošenja predeonih politika i planiranju predela, već i zemlje koje na taj način žele da iniciraju ovu praksu. U takvoj situaciji nalazi se i Srbija koja je Konvenciju potpisala 2007, a ratifikovala godine, ali koja je, sa izuzetkom Prostornog plana Republike Srbije, koji je prožet tematikom predela i koji je, u skladu sa obaveznim sadržajem, definisao smernice i obaveze zaštite, uređenja i održivog korišćenja predela, nakon toga ostvarila relativno skromne rezultate u njenoj primeni. U Zakonu o planiranju i izgradnji, koji je od ratifikacije Konvencije pretrpeo više izmena, predeo se tako i dalje pominje samo u načelima uređenja i korišćenja prostora ( očuvanje specifičnosti predela ), dok se u podzakonskom aktu koji tretira sadržinu, način i postupak izrade planskih dokumenata, a koji je u pomenutom periodu takođe promenjen, kao obavezan deo sadržine regionalnog prostornog plana, prostornog plana jedinice lokalne samouprave i prostornog plana područja posebne namene pominje samo zaštita predela. Nadamo se da će prevod rezultata projekta Liveland oživeti diskusiju o potrebi planiranja i upravljanja predelima, a time i podstaći realizaciju neostvarenih strateških prioriteta Prostornog plana Republike Srbije. U ime Izvršnog odbora Matične sekcije planera IKS Predsednik, Mr Aleksandar Vučićević Mr Tijana Živanović 4

5 5

6 4. Rezultati benčmarking analize Sadržaj 1. Predstavljanje primera planiranja predela izabranih u okviru projekta Liveland: zbirna analiza osnovnih pravaca Rezime za Baskiju: Kataloga predela i Smernice za predeo u Lagvardiji Rezime za Navaru: Zaštićeno područje Orhi Rezime za Ljubljanu: Studija za potrebe izrade Regionalnog prostornog plana Rezime za Ofenburg: Plan predela Rezime za Miden-Delfland: Plan predela Rezime za Nacionalni park Tu: Plan nacionalnog parka Konceptualni pristup povezanosti predela sa prijatnošću za život Sreća, blagostanje, kvalitet života i prijatnost za život Operacionalizacija pojma sereće u kontekstu prijatnosti za život Povezivanje istraživanja o prijatnosti za život i predeonih koncepata Metodološki pristup Sistematizacija ulaznih informacija: ciljevi Zajedničkog analitičkog okvira i očekivani rezultati Komparativna analiza Smernice za kreiranje politike Kvantitativna evaluacija: Socio-ekonomski i envajornmentalni okvir Konceptualna interpretacija matrice ZAO Karakteristike komponenti Funkcionalne karakteristike Analiza kvantifikovanih karakteristika komponenti i funkcionalnih karakteristika Multivarijaciona analiza Interpretacija tri dimenzije Generalizacija 30 dimenzija Dominantne funkcije i komponente Sličnosti i razlike između posmatranih slučajeva Osnov za sličnost Integralna interpretacija kvalitativne i kvantitativne analize Uspeh predeonog pristupa, prakse planiranja i planskih mera Ključne poruke za potrebe formulisanja politika Poruke opšteg karaktera Posebni zaključci i preporuke za svaku od studija slučaja Opšti zaključci i preporuke namenjeni Evropskoj uniji Potencijali za unapređenje i naredni koraci

7 7

8 Predgovor U završnom izveštaju izneti su glavni rezultati projekta Liveland koji predstavlja prvi pokušaj programa ESPON da u razmatranje uzme planiranje predela kao ključne teritorijalne vrednosti i mogućeg potencijala za održivi razvoj. Konkurentnost i atraktivnost regiona postali su važni ciljevi teritorijalnih politika i politika životne sredine u Evropskoj uniji, posebno zbog toga što doprinose ravnomernom teritorijalnom razvoju. Pored toga, u tekstu Evropske konvencije o predelu navodi se da predeo predstavlja resurs koji pogoduje privrednim delatnostima i koji odgovara na želju javnosti da uživa u predelima visokog kvaliteta i da igra aktivnu ulogu u razvoju predela (Savet Evrope, 2003). Kroz Evropsku konvenciju o predelu takođe je prepoznat značaj uključivanja koncepta predela u podsticanje konsolidacije evropskog identiteta, što je neophodno imajući u vidu da razvoj u svim sektorima delatnosti ubrzava transformaciju predela i utiče na taj način na gubitak važne komponente identiteta. Na osnovu prethodno iznete pretpostavke, hipoteza koja je postavljena u okviru projekta Liveland je da predeoni pristup (procena, planiranje i upravljanje predelom) može da na različite načine obogati i poboljša integralno prostorno planiranje i urbanizam, te da može da se posmatra i koristi kao sredstvo za postizanje ravnomernog teritorijalnog razvoja i pametnog, održivog ekonomskog razvoja imajući u vidu da: klasifikacija predela zahteva globalnu prostornu viziju, koristeći višedimenzionalni pristup koji prevazilazi lokalne interese i polazišta; planiranje predela može da doprinese procesu donošenja odluka o najodrživijem načinu korišćenja prostora i to: unapređujući upravljanje i učešće ključnih aktera i interesnih grupa u procesu planiranja; uključujući predeo kao teritorijalni potencijal i kapital, odnosno kao ključni element teritorijalnog razvoja u okviru principa kohezione politike; predstavljajući predeo kao doprinos prijatnosti i dobrostanju u okviru politika teritorijalnog razvoja; utvrđivanje ciljeva predela može da podstakne napredak i razvoj, kako siromašnih ili napuštenih područja, tako i predela izuzetne lepote. Projektom se prevashodno istražuje koncept prijatnosti za život i načini na koji bi se on mogao primeniti na kreiranje politike predela prijatnih za život. Liveland, kao projekat iz grupe ciljnih analiza 1, predstavlja analizu okrenutu praksi planiranja predela i teritorijalnog razvoja u okviru izabranih evropskih sistema planiranja. Izveštaj čini sedam poglavlja. U uvodnom poglavlju predstavljene su studije slučaja koje su izabrane u okviru projekta Liveland. U Poglavlju 2. dat je uvod u konceptualni pristup vezama koje se javljaju između predela i prijatnosti za život. Poglavlje 3. posvećeno je metodologiji istraživanja, uključujući i opis benčmarking analize čiji su glavni rezultati prikazani u Poglavlju 4. U okviru Poglavlja 5. data je integralna interpretacija kvantitativne i kvalitativne analize. Opcije politika i predlozi za njihovo 1 U okviru programa ESPON 2013 definisano je nekoliko grupa projekata i to: Primenjena istraživanja, Ciljne analize, Naučna platforma i Transnacionalne umrežene aktivnosti. Prim. prev. 8

9 formulisanje dati su u Poglavlju 6. Izveštaj se završava identifikacijom analiza koje je potrebno sprovesti nakon završetka projekta, kao i savetima za buduća istraživanja u okviru programa ESPON (Poglavlje 7). 9

10 1. Predstavljanje primera planiranja predela izabranih u okviru projekta Liveland: zbirna analiza osnovnih pravaca Šest studija slučaja koje su izabrane u okviru projekta Liveland odražavaju različitu kulturu planiranja, različite nivoe nadležnosti i različite teritorijalne nivoe na kojima se formuliše politika predela. One su izabrane na osnovu pragmatičnog kriterijuma dostupnosti podataka, kao i prostorne distribucije na relaciji sever-jug i nove - stare zemlje članice EU. U tom smislu, učesnici u projektu izabrali su sledeće primere dobre prakse planiranja predela: 1. Opštinska služba lokalne samouprave Ofenburg (Offenburg) predstavila je pripremu i implementaciju Plana predela (akcioni plan za prirodu i predeo) za područje Ofenburga i okolnih ruralnih opština. U cilju dostizanja harmoničnog prostornog i održivog urbanog razvoja, u Ofenburgu je potrebno odrediti nove površine za stanovanje i industriju, ali i za zelene površine i područja prirode. Opština Ofenburg stoji na stanovištu da prijatnost za život ne uslovljava samo lepota predela, već čitav niz faktora povezanih sa življenjem, uključujući, kako zadovoljavanje osnovnih potreba, tako i dodatne aspekte koji čine život kvalitetnim, kao što su kultura i identitet. 2. Odeljenje za životnu sredinu Regionalne uprave Navare 2 predstavilo je zaštitu (određivanje stepena i pravnog okvira) Zaštićenog predela dolina 2 Zvanični naziv na španskom jeziku je Comunidad Foral de Navarra, odnosno Zajednica Navara sa istorijskim pravima, uređenje utvrđeno Sistemskim zakonom o reintegraciji i unapređenju režima istorijskih prava Navare iz godine (modifikovan godine), ali i zakonima iz vremena formiranja Španije kao Basaburua i Ulcama (Ultzama). Hrastova šuma Orhi (Orgi). Cilj zaštite je očuvanje biodiverziteta, ali i poboljšanje uslova za život stanovništva ovog područja (socioekonomski aspekt projekta Liveland). Pored kompatibilnih aktivnosti od ranije (tereni za golf, primarni sektor, šumarstvo itd.), predviđeno je nekoliko novih aktivnosti na unapređenju uslova životne sredine koji se odnose na uzgoj stoke (kontrola prirodnog đubrenja), kao i na podsticanje lokalnog zapošljavanja. 3. Odeljenje za životnu sredinu i teritorijalnu politiku Regionalne uprave Baskije predstavilo je izradu Kataloga predela (studije namenjene analizi predela i definisanju ciljnih kvaliteta predela), kao i Smernice za predeo (na bazi ciljeva) za međuopštinsko plansko područje Lagvardija (Laguardia). 4. Opštinska služba lokalne samouprave Miden-Delfland (Midden- Delfland) pokrenula je izradu i sprovođenje Plana predela (akcioni plan za predeo) za slobodne površine Miden-Delflanda i okolnih gradskih opština. Osnovna ideja je unapređenje prostornog kvaliteta ovih površina u intenzivno urbanizovanom području, sa ciljem poboljšanja veza između sela i gradova koji ih okružuju. 5. Vladina institucija Nacionalni park Tu (Thy) pokrenula je izradu i sprovođenje Plana (plan aktivnosti za upravljanje i razvoj prirodnog i kulturnog predela) na području Nacionalnog parka (međuopštinski nivo). 6. Regionalna razvojna agencija urbanog regiona Ljubljane pokrenula je izradu Studijske osnove za izradu Regionalnog prostornog plana za jedinstvene države koji su još uvek na snazi (zakoni iz i godine). Pogledati Knjigu prevoda broj 3 Pregled izabranih prostornih planova evropskih zemalja. Prim. prev. 10

11 područje urbanog regiona Ljubljane. Cilj projekta pod nazivom Osnovi za pripremu Regionalnog prostornog plana urbanog regiona Ljubljane bila je analiza prostora i njegovih elemenata, analiza posebnih područja unutar regiona, izrada scenarija prostornog razvoja, kao i definisanje predloga u formi prostornih koncepata. Studijska osnova predstavlja prvu fazu u izradi regionalnog prostornog plana urbanog regiona Ljubljane koji poseduje predele različitog karaktera. tom, politički podržan. Plan predela ovde, takođe, ima sopstveni planski ciklus, dok se sa njim povezane aktivnosti implementiraju delom kroz pravilnike iz oblasti prostornog planiranja, a delom kroz sprovođenje sektorskih Karta 1: Studije slučaja u okviru projekta Liveland Pored ovih, tokom sprovođenja projekta ne tako detaljno analizirani su i drugi primeri najbolje prakse politike predela u Evropskoj uniji i to primeri iz Holandije (ponovo Provincija Južna Holandija), Španije (Katalonija), Engleske, Švedske i Švajcarske. Nacionalni kontekst Najstroži propisi u oblasti planiranja predela na snazi su u Nemačkoj, u okviru federalnog zakonodavnog okvira o prirodi i predelu koji pruža posebnu mogućnost izrade formalnih, autonomnih planova predela sa sopstvenim planskim ciklusom. Ipak, implementacija na lokalnom nivou varira, što pokazuje i slučaj opštine Ofenburg gde region (na nivou kojeg se radi program predela ), oblast (na čijem nivou se radi okvirni plan predela ) i opština (na čijem nivou se radi plan predela ) mogu imati različite interakcije. Iako je i u Holandiji planiranje predela tradicionalno dobro organizovano kao posebna oblast politike u okviru prostornog planiranja, politika predela je na nacionalnom nivou nedavno gotovo potpuno napuštena. Sistem planiranja, međutim, ostavlja dosta prostora za voluntarističke inicijative provincija (subregiona) i opština. Slučaj opštine Miden-Delfland predstavlja primer veoma dobro razrađenog plana predela koji je, pri planova implementacije, na primer, u domenu prirode, rekreacije i kulture. 11

12 Politika predela u Španiji je u nadležnosti regiona. I Baskija i Navara aktivno izrađuju strategije i politike u cilju promocije predela, na primer, kroz posebne studije predela, kao komponente Zakona o prostornom planiranju (Baskija) ili kao komponente Regionalnog zakona o prirodnim resursima (Navara). Ovi zakoni tretiraju aspekte predela kao vizije na višim prostornim nivoima. Prostorno planiranje i planiranje predela u Sloveniji veoma su okrenuti nasleđu. Zakon o zaštiti prirode (1993, 2003) predeo definiše u kontekstu očuvanja prirode, ističući značaj raznovrsnosti predela za biodiverzitet. Zakon o očuvanju kulturnog nasleđa (1999) definiše kulturni predeo koji bi mogao biti vrednovan sa stanovišta nasleđa. U Danskoj, Plan za nacionalni park proističe iz Zakona o nacionalnim parkovima čije sprovođenje je u nadležnosti Ministarstva životne sredine, dok se sam plan izrađuje u saradnji sa opštinom. Aspekti predela mogu se planirati u meri u kojoj nisu u suprotnosti sa stavovima opštine, dobrovoljnim sporazumima sa vlasnicima zemljišta i saradnji sa javnošću. Iako su sve pomenute zemlje, izuzev Nemačke, ratifikovale Evropsku konvenciju o predelu, to u formalnom smislu ima veoma malog uticaja na njihov sistem prostornog planiranja. U Tabeli 1. dat je pregled karakteristika politike predela za izabrane studije slučaja, dok su u Tabeli 2. prikazani sistemi planiranja prema zakonima, zatim akteri i nadležnosti. 12

13 Tabela 1: Karakteristike važećih politika predela u okviru izabranih studija slučaja Koncept predela u planiranju Danska Holandija Nemačka Slovenija Prepoznavanje predela u zakonu Da, na nacionalnom nivou EKP ratifikovana EKP ratifikovana U zakonima o prirodi i prostoru predeo nije prepoznat niti definisan Predeo se pominje u Zakonu o prirodi ali nije data njegova definicija Da, na nacionalnom nivou uglavnom u Zakonu o prostornom planiranju, Zakonu o očuvanju prirode, Zakonu o kulturnom nasleđu i Zakonu o Nadležno ministarstvo Ministarstvo životne sredine Federalno ministarstvo životne sredine, očuvanja prirode i nuklearne bezbednosti Od 2012, Ministarstvo za infrastrukturu i prostorno planiranje, kao i Ministarstvo poljoprivrede i životne sredine Postojanje nacionalne politike predela Ne postoji poseban plan predela ali predeo je sadržan u izveštajima o sprovođenju nacionalnog plana, kao i u obavezujućim ograničenjima određenim na nacionalnom nivou Od ne postoji nacionalna politika predela. Više ne postoje ni zaštićeni predeli ni finansijski programi za njih. Pažnja je trenutno posvećena kvalitetu prostora. Ne postoji (trenutno, Federalna agencija za očuvanje prirode istražuje potrebe za formulisanjem nacionalne politike predela radi usklađivanja sa međunarodnim statusima zaštite i strategijama) Slovenija je pripremila poseban dokument o implementaciji EKP. Predeo je obuhvaćen relevantnim politikama kao što su Politika upravljanja prostorom Postojanje regionalnih i lokalnih planova predela Ne postoji poseban plan predela ali se u okviru opštinskih planova definišu izgrađena i neizgrađena područja, a time i predeli; takođe se radi procena karaktera predela Lokalni plan predela (na dobrovoljnoj bazi) Regionalni plan predela (obavezujući izuzev za građane kao pojedince), Lokalni plan predela (obavezujući kao integralni deo lokalnih planova i propisa) Ne postoje regionalni niti lokalni planovi predela Učešće javnosti Da, to je zakonska obaveza, ali i tradicija i praksa Postoji sveobuhvatni pravni okvir za učešće javnosti, ali je sada aktuelan trend centralizacije i ograničavanja učešća aktera Da (uglavnom ograničeno na zakonske obaveze) Da, značaj participacije istaknut je, kako u okviru nacionalnog pravnog okvira, tako i u dokumentima nacionalnih politika Teme / prostorni elementi Idealno, procenom karaktera predela trebalo bi da budu obuhvaćeni svi tipovi predela, ali u politikama planiranja više se ističu atraktivni predeli Sektorski pristup očuvanju prirode, kvalitet prostora, deregulacija i decentralizacija Jak fokus na očuvanju prirode. U nekim slučajevima akcenat se dodatno stavlja na kulturno nasleđe, a u poslednje vreme na energetske potencijale predela Fokus je na zaštiti i rezervaciji prirodnih i kulturnih predela 13

14 Koncept predela u planiranju Španija Prepoznavanje predela u zakonu izgradnji. EKP ratifikovana Nacionalni Zakon o zemljištu tretira zaštitu predela, dok nacionalni Zakon o očuvanju prirode tretira upravljanje prirodnim resursima. EKP ratifikovana U autonomnoj zajednici Navare predeo je prepoznat u više zakona, dok se u Baskiji priprema pravilnik o predelima, kao i nekoliko instrumenata za planiranje predela koji bi mogli biti integrisani u sistem prostornog planiranja. Nadležno ministarstvo Na nacionalnom nivou ne postoji ključna institucija ili agencija za planiranje, već je to puna nadležnost regiona. Kulturnim predelom i nasleđem na nacionalnom nivou bavi se, pak, Ministarstvo obrazovanja, kulture i sporta. Postojanje nacionalne politike predela (2001), Strategija prostornog razvoja (2004) i Prostorno uređenje Slovenije (2004) Ne postoji nacionalna politika. Autonomne zajednice (regioni) imaju potpunu nadležnost za donošenje zakona, podzakonskih akata i bavljenje prostornim planiranjem. Neke autonomne zajednice uvele su upravljanje predelom (npr. Katalonija). Autonomne zajednice Navare i Baskije se nalaze u procesu uključivanja upravljanja predelom u politike. Na nacionalnom nivou rade se, međutim, planovi za zaštitu kulturnih predela. Postojanje regionalnih i lokalnih planova predela Posebno aktivna u planiranju predela je autonomna zajednica Katalonije. U Navari će se raditi plan predela. Galicija ima Zakon o zaštiti predela (Ley 7/2008). U Baskiji se priprema pravilnik o predelima. Na nacionalnom nivou donose se planovi upravljanja prirodnim resursima koji se odnose na nacionalne parkove, parkove prirode i prirodne resurse. Oni se, hijerarhijski gledano, nalaze iznad planova koji se donose na različitim nivoima vlasti i obavezujućeg su karaktera. Učešće javnosti Učešće javnosti u Španiji je priznato kroz formalne mere kao što su javne debate i javni uvidi, ali i kroz principe poput prava građana na pristup informacijama i obaveze vlasti da ih pruže. U Navari se eksplicitno navodi da planiranje mora biti demokratsko. U Baskiji se eksplicitno zakonom priznaje pravo na učešće javnosti u procesu planiranja. Teme / prostorni elementi U obzir se uzimaju svi tipovi predela. Fokus je tradicionalno na kulturnim predelima i zaštiti prirodnih područja. U Baskiji danas Fokus nije samo na zaštiti prirodnih predela, već i na oporavku najugroženijih područja. U Navari, fokus je na zaštiti i očuvanju različitih tipova zemljišta ili specifičnih područja za koja u okviru Prostorne strategije Navare (2005) nedostaju posebne smernice za predeo. 14

15 Tabela 2: Karakteristike sistema prostornog planiranja koji je na snazi za izabrane studije slučaja Baskija Navara Urbani region Ljubljane Ofenburg Miden- Delfland Sistem planiranja Decentralizovan Centralizovan Centralizovan Decentralizovan Kultura planiranja Odozgo na dole (topdown) Odozgo na dole (topdown) Odozgo na dole (topdown) Odozgo na dole (topdown) Zakoni i pravilnici Nadležnosti Nacionalni Regionalni Subregionalni Lokalni Nacionalne Regionalne Subregionalne Lokalne Postoji baskijski Smernice Kulturnim Ministarstvo Provincije Opštinski zakon o prostornom prostornog predelom i prostornog Integralni razvojni ili planiranju broj planiranja nasleđem bavi planiranja prostorni planovi urbanistički 4/1990 primenjuju se na se Ministarstvo Vlade Baskije u funkcionalnim planovi kao i Smernice prostorne i obrazovanja, područjima prostornog sektorske kulture i sporta planiranja planove Ne postoje ni zakon ni nadležnosti u oblasti prostornog planiranja. Postoje planovi zaštite kulturnih predela. Na nacionalnom nivou ne postoje ni zakon ni nadležnosti u oblasti prostornog planiranja. Postoje nacionalni planovi zaštite kulturnih predela. Regionalni prostorni plan koji priprema Regionalna razvojna agencija (nacionalno telo) Predeo se pominje u Zakonu o prirodi Decentralizovan Mešovita Nema zakona; nema više politike Regionalni zakon o prostornom planiranju 35/2002, Regionalni zakon o kulturnim predelima 14/2005, Regionalni zakon o rezervatima prirode 9/1996 Nema podataka Postoje lokalni prostornih planovi (Land Use Plans) kao i generalni urbanistički planovi. Smernice prostornog planiranja daju odrednice, odnosno obavezni sadržaj lokalnih prostornih planova. Postoje lokalni prostornih planovi (Land Use Plans) i dozvole koje se izdaju na osnovu generalnih urbanističkih planova Nema podataka Nema podataka Lokalno prostorno planiranje Sveobuhvatno planiranje i planiranje životne sredine. Regionalni zakon o prirodi koji obuhvata predeo, kao i Program za predeo. Nema podataka Obavezujući planovi ukoliko ih odobre nadležne vlasti, Predeoni okvir Vizija prostornog razvoja i pravilnici Lokalni prostorni plan (Land Use Plan), obavezujući planovi ukoliko ih odobre nadležne vlasti Plan predela (na dobrovoljnoj Kulturnim predelom i nasleđem bavi se Ministarstvo obrazovanja, kulture i sporta Ministarstvo nadležno za planiranje, Regionalni prostorni plan Nema Nema Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Vlade Navare Nema podataka Pokrajina Baden- Virtenberg Nema podataka Nema podataka Neformalne Region Južna Gornja Rajna (Region Südlicher Oberrhein) Provincija Južna Holandija: Opštine Opštine Opština Ofenburg Opština Miden- 15

16 Nacionalni park Тu Sistem planiranja Kultura planiranja Decentralizovan Mešovita / saradnička Zakoni i pravilnici Nadležnosti Nacionalni Regionalni Subregionalni Lokalni Nacionalne Regionalne Subregionalne Lokalne predela na nivou provincije prostor, priroda, predeo Ne postoji sveobuhvatan zakon o predelu ali su mnogi elementi predela obuhvaćeni drugim zakonima: Zakonom o nacionalnim parkovima Zakonom o očuvanju prirode - Zakonom o lovstvu i upravljanju divljim svetom Zakonom o šumama, dok je okvir za prostorno planiranje ustrojen Zakonom o planiranju Nema podataka. Na regionalnom nivou se ne odvija konkretno planiranje predela; regioni su, međutim, nadležni za određene elemente predela, kao što je upravljanje podzemnim vodama. Nema osnovi) i lokalni prostorni plan (na osnovu kojeg se izdaju dozvole) Opštinski plan, lokalni planovi i procena karaktera predela za potrebe Plana nacionalnog parka Ministarstvo životne sredine Nema podataka Region Severne Danske Delfland: prostor, predeo Opština Tusted, Odbor Nacionalnog parka 16

17 1.1. Rezime za Baskiju: Kataloga predela i Smernice za predeo u Lagvardiji Najznačajniji element dobre prakse u regionu Baskije predstavlja izrada studije za potrebe pripreme Kataloga i Smernica za subregionalno područje Lagvardije i godine. Katalog predela i Smernice za predeo predstavljaju operativnu materijalizaciju opredeljenosti Baskije za sprovođenje Evropske konvencije o predelu i njene želje za uključivanjem problematike predela u prostorno planiranje. Koncept predela (u smislu integralnog pristupa) u Baskiji je relativno nov. Inspirisane Evropskom konvencijom o predelu, regionalne vlasti žele da predelu daju pravni legitimitet i da ga integrišu u postojeće instrumente jednog uspešnog i stabilnog sistema prostornog planiranja. Studija o području Lagvardije, čija je izrada poverena Odeljenju za životnu sredinu i teritorijalnu politiku, jedna je od tri pilot-studije koje se trenutno rade u Baskiji. Ideja je, međutim, da se katalozi i smernice za predeo sukcesivno urade za svih 15 planskih područja u ovom regionu. Osnovni cilj studije je utvrđivanje metodoloških obrazaca (od analize do konkretnih aktivnosti) i instrumenata kako bi se izvršio uticaj na druge nivoe vlasti i aktere iz privatnog sektora. Izrada kataloga predela podrazumeva analizu i ocenu predela u svakom od funkcionalnih područja, kao i definisanje ciljnih kvaliteta predela. Identifikacija brojnih kvaliteta predela na kartama je prikazana po predeonim celinama koje se međusobno razlikuju prema karakteru. Ocenjivanje vrednosti predela rezultira kartom na kojoj su prikazana područja od posebnog interesa, što je osnov za dalje formulisanje politika. Poseban interes može podrazumevati, kako visoku vrednost identiteta, tako i probleme izazvane degradacijom. Sledeća faza obuhvata definisanje ciljeva i mera, a odnosi se i na geografski informacioni sistem. Ciljevi predstavljaju principe očuvanja i zaštite pojedinih predela, kao i principe za kreiranje novih predela. Smernice za predeo predstavljaju ugrađivanje ciljnih kvaliteta predela u prostorno planiranje na zakonit način. Među aktivnostima razlikuju se one koje su pravno obavezujuće i one koje imaju karakter preporuke. Većina aktivnosti odnosi se na područja od posebnog interesa i obuhvata ruralna područja (vinogradi, voćnjaci) i izgrađena/urbana područja (istorijski lokaliteti). Iz smernica proističu dva mehanizma implementacije: akcioni planovi za predeo i studije integracije predela. Akcioni planovi za predeo donose se radi primene specifičnih mera u područjima koja usled ugroženosti zahtevaju posebnu pažnju. U studiji o Lagvardiji predloženo je nekoliko takvih planova gde se neki odnose na posebne predeone celine (poput rečne doline), a neki, pak, na veće površine (npr. mreža živopisnih puteva). Studije integracije predela odnose se na projekte i aktivnosti koji bi potencijalno mogli značajano uticati na predeo. Proces učešća javnosti bio je prilično ambiciozan i izazovan. U više neformalnih vidova participacije učestvovali su različiti akteri i javnost, a kao sredstva korišćeni su intervjui (uključujući i preko elektronske pošte), radionice/okrugli stolovi i društvene mreže. 17

18 Slika 1: Zaštita životne sredine, prirodnih resursa i predela/ Zaštita prirodne sredine Baskije Slika 2: Sektorski prostorni plan za zaštitu reka i potoka 18

19 Slika 3: Sektorski prostorni plan za vlažna staništa Slika 4: Sektorski prostorni plan za eolsku energiju 19

20 1.2. Rezime za Navaru: Zaštićeno područje Orhi U okviru regiona Navare kao primer je uzeto Prirodno područje hrastove šume Orhi, namenjeno rekreaciji i zaštićeno na osnovu regionalnog zakona o rezervatima prirode iz godine. Vizija i strategija se uglavnom odnose na prirodni karakter ovog predela i zaštitu biodiverziteta, a području hrastove šume Orhi dodeljene su obrazovna i rekreativna komponenta. Kao što zakon nalaže, procedure zaštite životne sredine i prostornog planiranja podrazumevaju i učešće javnosti. Planovi korišćenja i upravljanja rezervatima prirode u Navari se smatraju planskim instrumentima na subregionalnom nivou. Karakter zaštićenog područja je ruralni, uslovljen uticajem čoveka u prošlosti: reč je o mozaiku hrastove šume i pašnjacima koji su korišćeni za uzgoj stoke i tradicionalnu poljoprivredu. U fokusu zaštite nalaze se priroda i biodiverzitet. Jedna od specifičnosti ovog područja je prisustvo engleskog hrasta koji može da živi na plavljenom zemljištu, i gde su mnogi primerci stari stotinu pa čak i dve stotine godina. Ovi stari hrastovi bili su rasprostranjeni širom severne Navare, međutim, kao posledica ljudskih aktivnosti, oni su nestali, a šumsko zemljište pretvoreno je u poljoprivredno. Jedan od važnih ciljeva Navare danas je multifukcionalnost i usklađivanje stroge zaštite prirode (dobra od evropskog značaja i mreža Natura 2000) sa rekreacijom (tereni za golf). Tokom sedamnaest godina iskustva sa korišćenjem prirode kao javnog dobra (period ), zaštićeno dobro Orhi je imalo zadovoljnih posetilaca. Indikatori za praćenje obuhvataju participaciju, volontiranje i edukaciju u oblasti životne sredine, a izveštaji se rade na godišnjem nivou. Rezultati koji su do sada ostvareni obuhvataju: 1. Uspostavljanje lokalne organizacije za upravljanje u čijem radu učestvuju regionalne vlasti, javne institucije, privatne organizacije i dr.; 2. Promenu lokalne politike upravljanja životnom sredinom u pravcu javne namene, očuvanja prirode i edukacije u domenu životne sredine; 3. Kreiranje radnih mesta u cilju izrade planova i programa za zaštićeno dobro Orhi; 4. Pripremu programa volontiranja u oblasti životne sredine; 5. Smanjenje uticaja na životnu sredinu usmeravanjem različitih tipova posetilaca; 6. Prilagođavanje prirodnog područja osobama sa invaliditetom; 7. Kreiranje mesta susreta između različitih društvenih grupa, između urbanog i ruralnog; omogućavanje integracije drugih kultura i kreiranje pristupa prirodi svima, bez izuzetka; 8. Upravljanje zaštićenim područjem primenom mera ekonomske štednje i kriterijuma rustičnosti. 20

21 Karta 2: Tipovi predela Karta 3: Predeli od značaja za Navaru 21

22 Slika 5: Zaštićeni predeo hrastove šume Orhi 1.3. Rezime za Ljubljanu: Studija za potrebe izrade Regionalnog prostornog plana Urbani region Ljubljane predstavlja neformalni, dobrovoljni vid saradnje 26 opština na čijem čelu se nalazi grad Ljubljana (centralni deo). Izradu Studije i Regionalnog prostornog plana naručila je Regionalna razvojna agencija (državnog karaktera), a ekspertska osnova za regionalni plan pripremljena je u periodu od do godine. Sveobuhvatnom studijom tretirane su sve teme od značaja za prostorni razvoj (životna sredina, demografija, naselja, infrastruktura itd.), a posebna pažnja posvećena je prirodnim resursima i predelima, posebno onim manje prepoznatljivim. Inspirisan Evropskom konvencijom o predelu, urbani region Ljubljane traga za razvojnim potencijalima prevazilazeći koncept zaštite koji u nacionalnim politikama postoji odavno. Uvažavajući različite izazove u budućnosti, u okviru studije su predstavljena tri scenarija prostornog razvoja: scenario postepene promene, visokoambiciozni scenario kvaliteta života i scenario prilagođavanja klimatskim promenama. Rezultati ovih scenarija pretočeni su u prostorne koncepte i smernice za razvoj predela. Smernice su date za zaštićena područja (koncept zaštite kroz korišćenje, profesionalno upravljanje), šumarstvo (održivo upravljanje) i poljoprivredu (organska proizvodnja i partnerstvo između grada i sela). Drugi važan segment predstavlja učešće zainteresovanih strana (posebno lokalne javnosti) koje bi akterima omogućilo da imaju jači i kreativniji uticaj na donošenje prostornih odluka. Osnovni instrument produktivne zaštite predela bio bi balans između prostornih interesa i adekvatno 22

23 korišćenje zemljišta. Planovi ukazuju na potrebu za jačim uključivanjem stejkholdera u aktivnosti. U tom smislu, planiranje predela bi moglo predstavljati kreativni spoj razvojnih potreba sa mehanizmima zaštite, što bi dovelo do stvaranja visoko kvalitetnih predela oko slovenačke prestonice. Slika 6 i 7: Planiranje i predeo u Sloveniji Donosioci političkih odluka u okviru urbanog regiona Ljubljane nisu, međutim, usvojili rezultate studije nakon godine te nije došlo do realizacije daljih aktivnosti na izradi regionalnog prostornog plana. Karta 4: Predeoni makroregioni 23

24 1.4. Rezime za Ofenburg: Plan predela U fokusu primera dobre prakse Ofenburga je izrada lokalnog plana predela (LPP) koji je pripremljen u saradnji grada Ofenburga i okolnih opština u periodu između i godine. Kako bi se teme koje se odnose na predeo bolje integrisale u prostorno planiranje, LPP je pripreman paralelno sa izradom lokalnog prostornog plana koji je jedini opšti pravno obavezujući plan. Predeo je u Nemačkoj već dugo vremena povezan sa prostornim planiranjem. On se smatra delom politike koja se odnosi na prirodu, koja, pak, predstavlja širok pojam. Nemačka ima tradiciju sveobuhvatnog planiranja, uključujući i složeni sistem planova na svim nivoima. Izrada planova predela i prostornih planova je obavezna. Opština ima izvršnu vlast i raspolaže jakim instrumentima za (detaljno) usmeravanje promena u prostoru. LPP obavezuje vlasti koje su bile uključene u njegovu izradu, dok lokalni prostorni plan obavezuje aktere iz privatnog sektora. se nalazi i veliki broj tabela sa merama koje sadrže kratak opis konkretnih fizičkih promena. Poseban izazov kada je primer Ofenburga u pitanju predstavljala je saradnja između opština, zvaničnika i političara. Učešće aktera iz privatnog sektora bilo je intenzivno, dok su svoj neformalni doprinos dali i eksperti iz nevladinog sektora. Sprovođenje LPP-a odvija se kroz implementaciju lokalnog prostornog plana i izdavanje odgovarajućih dozvola. Implementacija autonomnih projekata koji se odnose na prirodu, predeo i rekreaciju je slaba, pretpostavlja se zbog nedostatka finansijskih sredstava. Ne postoji zajednička međuopštinska organizacija za sprovođenje. Karta 5: Zajednica opština Ofenburg Glavni cilj LPP Ofenburga je zaštita i unapređenje biodiverziteta, prirodnih resursa i lepote, supsidijarno nacionalnom zakonu. Rešavanje konflikata u prostoru i donošenje odluka o budućim promenama u njemu (u skladu sa planskim dokumentima višeg reda) predstavljaju osnovnu ulogu plana. Posebni ciljevi odnose se na zaštitu, razvoj i obnovu. Ciljevi se detaljno razrađuju za oblast prirode, predela i životne sredine i kao takvi se prikazuju na kartama. LPP prati akcioni program koji sprovode lokalne vlasti i koji uglavnom čine fizičke mere. Program ima tri poglavlja koja se odnose na: zelene površine i rekreaciju, prirodna staništa i zaštićena područja. U programu 24

25 Karte 8, 9 i 10: Predeo Ofenburga struktura, izgled, korišćenje zemljišta Slika 8: Nepoželjne male bašte u otvorenom predelu opština, dok je izrada regionalnih i lokalnih prostornih planova obavezna. Opština ima izvršnu vlast i raspolaže jakim instrumentima za (detaljno) usmeravanje prostornog razvoja. LPP obavezuje vlasti koje su bile uključene u njegovu izradu, dok lokalni prostorni plan obavezuje aktere iz privatnog sektora. Glavni cilj LPP-a je kreiranje zelenih površina u okviru veoma gusto naseljenog urbanog područja. Posebni ciljevi odnose se na veze (partnerstvo) između grada i njegovog ruralnog okruženja, kao i na upravljanje predelima kroz poljoprivredne aktivnosti (proizvodnja mleka). Slika 9: Analiza po polderu 1.5. Rezime za Miden-Delfland: Plan predela Primer dobre prakse opštine Miden-Delfland je izrada i sprovođenje lokalnog plana predela (LPP) koji je pripremljen u saradnji sa ostalim organima vlasti u periodu između i godine. Ovaj plan sada sprovodi izvršna organizaciji u čijem fokusu se nalazi veće područje zelenih površina. U Holandiji je predeo (kao kvalitet prostora) odavno integrisan u prostorno planiranje na svim nivoima. Ova zemlja ima velik broj prostornih planova, ali se od nedavno oni donose samo za regionalni i lokalni nivo. Lokalni planovi predela predstavljaju dobrovoljni instrument 25

26 U Miden-Delflandu prostorni konflikti javljaju se između zona rekreacije (parkova) i poljoprivrednog predela (pristupačnog kulturnog predela), sa jedne strane i drugih funkcija u prostoru, kao što su širenje stanovanja (koje bi trebalo da bude izuzetak van urbanog područja) i industrijalizovana poljoprivredna proizvodnja (hortikultura), sa druge. Opredeljenja prostornog razvoja definisana su u ranijim prostornim planovima (nazvanim vizije ), dok LPP vrši njihovu operacionalizaciju. Karta 11: Perspektiva razvoja predela Miden-Delflanda do U fokusu LPP nije određivanje predela, već razvoj i upravljanje predelima. LPP-om se definišu aktivnosti koje će vlasti preduzeti, uglavnom u vidu fizičkih mera. Ciljevi LPP-a nisu pretočeni u rezultate merljive rečima, već u konkretne mere koje se u većini slučajeva prikazuju na kartama. U tom smislu dokument Perspektiva razvoja predela do godine predstavlja akcioni plan koji obuhvata sinteznu kartu na kojoj su prikazani principi planiranja (smernice), kao i tematske karte na kojima su (u vidu linijskih sistema) prikazani ekološki aspekti, vode, javni prevoz i tzv. spori putevi, odnosno putevi namenjeni razgledanju. Tokom procesa izrade LPP-a zainteresovane strane i opštinski zvaničnici osetili su potrebu za detaljnijim pristupom koji je rezultirao analizom manjih predeonih celina (19 poldera). Za svaki od poldera načinjena je karta postojećih kvaliteta, a zatim karta željenog razvojnog pravca. Ovakav pristup bio je od suštinskog značaja za uspeh LPP-a. Pristup po polderu podrazumevao je izradu karata na kojima je prikazan karakter predela i gde su određena područja prirode, zone rekreacije, lokacije gde je predviđeno rušenje staklenika, kao i lokacije na kojima je predviđena nova stambene izgradnja. Ove detaljne smernice trebalo bi da budu korisne za konkretno sprovođenje plana, posebno kada je reč o izdavanju dozvola privatnim investitorima. Poseban izazov opštini Miden-Delfland tokom procesa planiranja predstavljalo je učešće zainteresovanih predstavnika privatnog sektora. Tokom pripreme LPP učešće su uzeli brojni i raznovrsni akteri (organizacije i pojedinci, takođe i iz susednih gradova). U radu sa zainteresovanim stranama korišćeni su raličiti oblici komunikacije kao što su debate vođene u formi kafea, razgovora za kuhinjskim stolom, itd. 26

27 Nedostatak sredstava (usled smanjenja izdataka u okviru nacionalnog budžeta) bio je ograničavajući faktor za sprovođenje LPP-a. Organizacija angažovana za sprovođenje plana će, u saradnji sa organima uprave, naći neko rešenje u tom pogledu. Slika 11: Principi projektovanja u prelaznim zonama Slika 10: Dobar primer projektnog rešenja za prelaznu zonu između grada Maslausa (Maassluis) i ruralnog zaleđa 27

28 Slika 12: Smernice za kvalitet prostora 1.6. Rezime za Nacionalni park Tu: Plan nacionalnog parka Prvi plan za Nacionalni park Tu, Fondacija nacionalnog parka uradila je godine. Ova fondacija nema formalne nadležnosti, ali ima zadatak da upravlja prostornim celinama (kako zaštićenim, tako i nezaštićenim) unutar granica Nacionalnog parka i da ih razvija, kao i da posreduje između različitih aktera i organa vlasti u cilju ostvarenja vizija i ciljeva Plana nacionalnog parka. Ministarstvo za zaštitu životne sredine izabralo je Tu za prvi nacionalni park u Danskoj godine, nakon prethodne studije u čiju izradu su bili uključeni i dogovor postigli svi akteri i organi vlasti sa ovog područja. Proces odlučivanja o ciljevima i specifičnom obuhvatu Nacionalnog parka predstavljao je kombinaciju pregovora odzdo prema gore (bottom up) i zakonskog potvrđivanja odozgo na dole (top down). Plan nacionalnog parka je plan upravljanja, kao i razvojni plan koji se odnosi, kako na aktivnosti u Nacionalnom parku, tako i na aktivnosti same fondacije. On se zasniva na dobrovoljnoj saradnji između različitih vlasnika zemljišta (pre svega, Danske agencije za prirodu, opštine i lokalnih poljoprivrednika). Cilj Plana je zaštita i razvoj prirode (dina, pustara i šuma) i predela (istorijskih lokaliteta), paralelno sa daljim razvojem aktivnosti na otvorenom i turizma na održiv način i uz podsticanje obrazovanja. 28

29 Mere su usmerene na postizanje ravnoteže između zaštite i korišćenja za, na primer, rekreaciju, poslovanje i ribolov. Jedan od instrumenata je zoniranje različitih nivoa zaštite; koji, takođe, sadrži i sezonski aspekt gde se, na primer, predviđa viši nivo zaštite određenih područja u sezoni parenja. Karta 13: Predlog granice Nacionalnog parka (tip predela - dine) Karta 12: Nacionalni parkovi u Danskoj 29

30 2. Konceptualni pristup povezanosti predela sa prijatnošću za život Transnacionalni radni tim projekta Liveland susreo se sa veoma uzbudljivim područjem istraživanja, ali i sa pojedinim ograničenjima, kako u konceptualnom, tako i u metodološkom smislu. Pokušaj da se pronađe jedinstveno tumačenje pojma predela u različitim evropskim kulturama planiranja i među različitim disciplinama predstavlja veliki izazov. Prirodne i društvene nauke podelile su predeo na velik broj različitih oblasti, a neke od njih odgovaraju prilično uskim poljima interesovanja. Zbir nalaza iz različitih i tematski specifičnih istraživanja ne predstavlja, međutim, sveobuhvatno znanje o predelu. Evropska konvencija o predelu (EKP, 2003) je, međutim, uspela da pruži korisnu definiciju odnoseći se prema predelu kao prema području onako kako ga ljudi vide i dožive ; ova definicija podseća na staru izreku da se predeo odnosi na ukupan karakter površine Zemlje (navodno, iako Aleksandar fon Humbolt to nije potvrdio). Projektni tim uvažio je još dve dimenzije predela. Predeo kao resurs odnosi se na materijalnost u fizičkom prostoru koju prati merljivost prema odgovarajućim kriterijumima (može se, na primer, meriti količina kiseonika u uzorku vode iz reke ili broj stabala u nekom predgrađu). Predeo kao institucija se odnosi na interakcije društva sa prostorom i teritorijom. Institucija je termin koji se ovde koristi da opiše kako je prostor/teritorija društveno ustrojen/a i organizovan/a, na primer, kroz zaštitu jednih područja, dok se druga razvijaju, kroz dozvoljavanje slobodnog pristupa nekim podučjima, dok se neka druga zatvaraju, itd. Pojam predela kao institucije koristan je za analizu kulturnog predela. Analiza kulturnog predela povlači pitanja kao što su istorija predela; tradicija itd. Ne-istorijsko razumevanje kulturnog predela takođe je važno. To se, na primer, odnosi na nedavno formirane predele, energetske predele, rudarske predele, itd. Imajući u vidu sve tri pomenute dimenzije predela, projekt Liveland posebno je fokusiran na definisanje predela prijatnih za život kao potencijala za održiv regionalni razvoj, ističući, između ostalog potrebu za: Balansom između zaštite predela, društvenog blagostanja i ekonomskog razvoja Unapređenjem upravljanja i participacije ključnih aktera u procesu planiranja i Procenom mogućnosti, zasnovanoj na činjenicama, za razmatranje i integrisanje planiranja predela u okvire politika teritorijalne kohezije Sreća, blagostanje, kvalitet života i prijatnost za život Prvo pitanje koje se postavlja prilikom susreta sa pojmom prijatnost za život bilo bi: kako bi se tako nejasan izraz mogao definisati i koristiti? Zatim, kako bi bilo koja definicija prijatnosti za život mogla biti korisna u praktičnoj primeni? I konačno, kako bi predeo mogao doprineti toj prijatnosti? Prijatnost za život predmet je politika i obrađuje se u okviru planiranja. Kada je u pitanju ljudsko okruženje, ispostavlja se da je najvažnija mera 30

31 prijatnosti tzv. samoprijavljena sreća 3. Za potrebe projekta Liveland predloženo je da se koncept sreće koristi u svom užem značenju 4. Kada je u pitanju proučavanje sreće, od značaja za projekat Liveland su poimanja sreće i njeno merenje u odnosu na tumačenje predela. Takođe, za potrebe projekta Liveland potrebno je skrenuti pažnju na koncept sreće postojanja 5. Pristupi koji bi mogli ukazati na načine za merenje sreće su brojni. Jedan od njih bio bi rangiranje; drugi bi bio rangiranje prijatnosti za život primenjujući parametre koji su tesno vezani uz pojam sreće. Treći podrazumeva upotrebu indeksa ljudskog blagostanja koji se, pak, uglavnom odnosi na neke osnovne ljudske potrebe (ovaj način bi bio adekvatniji za koncept sreće posedovanja) Operacionalizacija pojma sereće u kontekstu prijatnosti za život Za ocenu uticaja životne sredine i ljudskog ponašanja na sreću postoje različite metode. Neke metode koriste samoprijavljenu sreću, dok druge direktno ispituju izvore zadovoljstva. Spremnost da se plati i spremnost da se prihvati, takođe su metode u upotrebi. Ipak, u većini studija metode su kombinovane. Različite tipove istraživačkih strategija moguće je grupisati na sledeći način: 3 U originalu self-reported happiness. Prim. prev. 4 Zadovoljstvo životom moglo bi se definisati kao uže značenje pojma sreće. 5 Koncept postojanja odnosi se na definiciju sreće kojom se ističe ono što nazivamo društvom koje pokreću događaji, a koji je, ne tako davno, zamenio koncept posedovanja. Osnovna ideja novog koncepta je da kupljena dobra i usluge ljudima pružaju osećaj, pa čak i svrhu identifikacije, dok je prilikom ranijih proučavanja sreće najznačajniji indikator bila korist. Prva grupa: za rangiranje prijatnosti za život koriste se rezultati istraživanja o sreći. Nastoji se da se ovi rezultati operacionalizuju i grupišu prema faktorima. Za posmatranje određenih područja (zemalja i gradova) i poređenje prijatnosti na osnovu stepena ostvarenja faktora koriste se rangovi. Za projekat Liveland ovakvi primeri su važna inspiracija za operacionalizaciju. Druga grupa: kroz ankete o sreći od ispitanika se traži da kažu šta ih čini srećnim. Na osnovu ovih istraživanja dolazi se do izvora ljudske sreće. Za projekat Liveland ovakvi primeri daju odgovor na pitanje šta sreća predstavlja za ljude. Sektorska istraživanja: Treća grupa polazi od hipoteze istraživanja aspekata koji mogu uticati na sreću. U mnogim slučajevima osnov za hipotezu je utilitaran. Na primer, Frej 6 je pretpostavo da je, pošto ljudi provode dosta vremena gledajući televiziju, vrlo verovatno da je gledanje televizije dobro za sreću. Reč je, međutim, o hipotezi koja studijama nije podržana. Za projekat Liveland takvi primeri su važan izvor informacija o značenju sreće za ljude i načinima na koji se na nju može uticati. U mnogim slučajevima smatra se da je prijatnost za život usko povezana sa kvalitetom života. Međutim, kako indeksi kvaliteta života mahom počivaju na ekonomskim faktorima, oni samo delimično odražavaju ono što je bitno za prijatnost življenja. Pristupi koji za cilj imaju integrisanje faktora kvaliteta u merenje kvaliteta života su brojni. U tom smislu, posebno je potrebno uvažiti dva pristupa koji prevazilaze okvire klasičnih indeksa prijatnosti: kada se sreća nalazi u osnovi kvaliteta života, svaki pokušaj oslanjanja na objektivne mere treba dopuniti 6 Frey (2010, str ) 31

32 parametrima koji odražavaju subjektivne aspekte; za potrebe projekta Liveland u obzir treba uzeti subjektivne aspekte u vezi sa predelom (uključujući i ono što ljudi neguju u svom okruženju i što doprinosi kvalitetu njihovog života); kada se predeo posmatra u kontekstu kvaliteta života, predeo u okviru merenja treba tretirati na holistički način ( onako kako ga ljudi vide i dožive ). Slika 13: Komponente prijatnosti za život 2.3. Povezivanje istraživanja o prijatnosti za život i predeonih koncepata Koncept predeonih funkcija čini se korisnim da holistički koncept prijatnosti za život i predela učini upotrebljivim za procenu. Ovaj pristup je, pored toga, kompatibilan sa idejom višestepene procene (multilevel assessment), jer je opšte primenjiv na svim nivoima planiranja. Parametri procene, međutim, mogu varirati u zavisnosti od nivoa posmatranja. Sličan pristup predstavljen je u okviru projekta Milenijumska procena ekosistema u čijem fokusu je bila vezu između prijatnosti za život i funkcija ekosistema, i gde su donekle akcentovani osnovni preduslovi za dobar život. Pristup je dalje razvijan u pravcu multifunkcionalnih predela 7. Za potrebe identifikacije i opisa doprinosa predela prijatnosti za život, u tabeli 3 u odnos su stavljene, sa jedne strane, komponente predela, a sa druge funkcije predela. Treba reći da ova tabela nije ni konačna, ni iscrpna, ali može da posluži kao osnov za diskusiju o doprinosu predela prijatnosti za život. U nju treba integrisati rezultate prvog susreta sa akterima, naročito one koji se odnose na predeone koncepte i koncepte prijatnosti za život prisutne u njihovim politikama i planovima 8. Merenje kvaliteta treba da obuhvati aspekte percepcije i to bi, makar delimično, bilo subjektivne prirode. Zajednički usaglašene komponenate od značaja za merenje prijatnosti za život u kontekstu kvaliteta života prikazane su na slici Groot and Hein (2007) 8 U projektu Liveland koncept slobode odnosi se na mehanizme participacije, ali on, generalno ima šire značenje u kontekstu izgradnje građanskog društva. 32

33 Tabela 3: Procena povezanosti komponenti i funkcija predela Regulatorna funkcija Proizvodna funkcija Kulturna funkcija Zdravlje jaka jaka srednja Bezbednost jaka slaba slaba Socijalne veze slaba slaba jaka Kultura slaba slaba jaka Privreda srednja jaka slaba Sloboda Nije povezana sa funkcijama predela, ali je važna za planiranje predela 33

34 3. Metodološki pristup U projektu Liveland primenjena je strategija kretanja u smeru kazaljke na satu (slika 14), gde se sve različite istraživačke aktivnosti kreću ka benčmarkingu koji je zamišljen kao proces poređenja i evaluacije postupaka preduzetih u okviru izabranih studija slučaja sa ciljem postizanja višeg nivoa performansi, posebno u pogledu obezbeđivanja uslova za uspešno integrisanje planiranja predela i upravljanja predelom u prostorno planiranje, a dugoročno gledano i u regionalne strategije. Slika 14: Veze između različitih istraživačkih aktivnosti u projektu Cilj benčmarkinga je da istakne specifičan pristup predelu i prostornom planiranju u svakoj od izabranih studija slučaja, omogućavajući razmenu iskustava, kao i povratnih informacija između aktera uključenih u proces. Interakcija između istraživača i aktera (stručnjaka iz oblasti prostornog planiranja) ima tri cilja: 1. Poređenje prakse koja je prisutna na različitim teritorijalnim nivoima; 2. Pružanje alata i tema akterima kako bi diskutovali i uporedili svoj učinak na dva potencijalna nivoa: Na unutrašnjem planu, gde je cilj poređenje različitih iskustava u planiranju predela i prostornom planiranja u okviru sopstvene organizacije ocenjivanjem sopstvene prakse u odnosu na druge primere; Na spoljnom planu, gde bi se kroz testiranje (od strane istraživača) i evaluaciju upotrebljivosti rezultata (od strane aktera) izdvojila opšta mesta; 3. Primenljivost rezultata i formulisanje preporuka u završnoj fazi projekta. Očekivani rezultati podrazumevaju: Pregled dobrih i najboljih primera planiranja predela i prostornog planiranja, sa akcentom na pristupe koji mogu poslužiti kao opšta inspiracija za planiranje predela u kontekstu prostornog planiranja; Primere aktivnosti i mera koje su dokazano usmerene ka skladnom i održivom teritorijalnom razvoju, na primer one koje kombinuju zaštitu predela i socio-ekonomski razvoj; 34

35 Primere uticaja na regionalni razvoj, gde socio-ekonomski razvoj ide uporedo sa uspešnom zaštitom predela i upravljanjem predelima, kao ilustraciju primera dobre prakse. To se može uraditi posredstvom: Pregleda postojeće prakse kreiranja politika predela; Navođenja primera primene Evropske konvencije o predelu u nacionalnom zakonodavstvu; Utvrđivanja pojmova, koncepata i praktičnih iskustava među kreatorima predeonih politika; Identifikacije koncepata koji se odnose na praktičnu primenu i procedure planiranja na lokalnom, nacionalnom i regionalnom nivou u svakoj od izabranih zemalja. Interakciju između istraživača i aktera, odnosno inpute za kvalitetniju praksu aktera i preporuke za alate benčmarkinga koji treba da posluže za evaluaciju i unapređenje prakse; Set indikatora koji može da posluži kao zajednički osnov za poređenje i sprovođenje benčmarking analize u okviru predeonih celina i planskih područja; Faza 1 - Oblast benčmarkinga: praksa planiranja predela i prostornog planiranja u okviru šest izabranih studija slučaja. Faza 2 - Polazne osnove za benčmarking: postojeće stanje. Karakterizacija izabranih primera predstavlja osnovni input za postupak benčmarkinga. Za svaku od studija slučaja analizirani su: kontekst politika, prostorni karakter, sistem planiranja i nadležnosti, izazovi organa vlasti, vizije, strategije i izvori podataka, a dat je i kratak opis drugih potencijalnih primera. Faza 3 - Sistematizacija informacija i identifikacija najboljih primera. Zajednički model za sistematizaciju ocene iskustava definisan je u okviru Zajedničkog analitičkog okvira (ZAO). Faza 4 - Komparativna analiza. U ovoj fazi definiše se upotreba komparativnih pokazatelja, predlaže se način grupisanja pojedinačnih studija slučaja, ocenjuju se rezultati koje na kraju treba potvrditi u saradnji sa akterima tokom druge zajedničke radionice. Faza 5 - Aanaliza odstupanja u odnosu na izazove i ciljeve aktera: primenljivost analize na druge evropske primere. Odgovarajuće indikatore i primere dobre prakse koji mogu biti korisni širem auditorijumu na području ESPON programa; Radnu verziju Smernica za najbolje primere planiranja predela i prostornog planiranja. Faza 6 - Nacrt smernica za najbolje primere u planiranju predela i prostornom planiranju kao input za opšte smernice za formulisanje politika u konačnoj fazi projekta. Predložena metodologija benčmarkinga ima šest faza: 35

36 Slika 14: Faze benčmarking analize u projektu Liveland vizije, strategije i izvori podataka, i dat kratak opis drugih potencijalnih studija slučaja). Ostale metodološke postavke iznete su u daljem tekstu Sistematizacija ulaznih informacija: ciljevi Zajedničkog analitičkog okvira i očekivani rezultati Za potrebe sistematizacije ulaznih informacija neophodnih za benčmarking formiran je Zajednički analitički okvir (ZAO) koji doprinosi sledećim ciljevima projekta Liveland: Prve dve faze odnose se na: a) Utvrđivanje oblasti za sprovođenje benčmarkinga u kontekstu projekta Liveland; b) Karakterizaciju izabranih studija slučaja kao osnovnog inputa za sprovođenje benčmarkinga (u okviru posebnih izveštaja za svaku pojedinačnu studiju pored prostornog karaktera analizirani su: kontekst politika, sistem planiranja i nadležnosti, izazovi uprave, 1. Identifikacija dobre i najbolje prakse odlučivanja zasnovane na znanju o predelima prijatnim za život u regionima obuhvaćenim projektom, a posebno prakse planiranja predela i prostornog planiranja, kao i njenog uticaja na regionalni razvoj. Primeri se upoređuju tamo gde socio-ekonomski razvoj počiva na predelu i gde se sprovodi uspešna zaštita i upravljanje predelima. 2. Definisanje kriterijuma za integrisanje predela u regionalne strategije. U tom smislu, potrebno je sprovesti benčmarking analizu sadržaja, procedura i uticaja relevantnih planova i politika. Benčmarking (kao proces izbora primera najbolje prakse) za cilj ima unapređenje procesa i performansi planiranja u regionima obuhvaćenim projektom. 3. Utvrđivanje aktivnosti i mera u regionima obuhvaćenim projektom koji su se pokazali uspešnim, kako u pogledu zaštite predela, tako i u pogledu socio-ekonomskog razvoja. 36

37 Za postizanje ovih ciljeva definisan je i u tabeli prikazan okvir za procenu delotvornosti planova i politika u odnosu na predeo kao potencijal regionalnog razvoja i izvor prijatnosti i blagostanja. Zajednički analitički okvir bi trebalo da bude sredstvo za usmeravanje i podršku sistematskoj i doslednoj oceni politika i planova u regionima obuhvaćenih projektom. Sistematski pristup garantuje primenu naučnih standarda kvaliteta tokom istraživanja pojedinačnih primera dobre prakse u okviru projekta Liveland. Postignuti rezultati tako mogu biti pouzdani i istovremeno, sistematski koherentni. Metodologija koja je primenjena za izradu matrice ZAO U skladu sa opštim ciljem projekta, formiranje Zajedničkog analitičkog okvira započelo je razmatranjem pojma prijatnosti (pogledati Poglavlje 2) i pojma predela (posebno onih definicija koje se javljaju u evropskim politikama, kao, na primer, u Evropskoj konvenciji o predelu). Analizirani su, takođe, i naučni diskursi u vezi sa uticajem predela na osećaj prijatnosti za život. Važno je bilo da se upotrebi pojam predela koji je prepoznat u regionima obuhvaćenim projektom, kao i da se definiše pojam prijatnosti za život koji bi akteri podržali. Nakon utvrđivanja zajedničkog poimanja pojma prijatnosti za život i pojma predela, njihov međusobni odnos istražen je primenom koncepta modifikovanih funkcija predela. Na osnovu jasno definisanih pojmova prijatnosti za život i predela, ispitan je doprinos koji bi formulisanje politika i planiranje mogli da daju u kreiranju i upravljanju predela prijatnih za život. U tom kontekstu, značaj ima zajedničko shvatanje pojma planiranja, zasnovano na Evropskoj konvenciji o predelu, kao i na drugim evropskim politikama. Struktura i proces planiranja koji su analizirani u okviru projekta Liveland odnose se na sledeće faze: Ocena i analiza stanja Proces planiranja i participacija Strategija i vizija Aktivnosti i mere Praćenje/monitoring Procedure planiranja i planska rešenja. Na ovim fazama zasniva se matrica ZAO. Stavljajući faze u korelaciju sa elementima i indikatorima prijatnosti za život, dobija se struktura ove matrice. Ovakav pristup omogućuje analizu različitih studija slučaja u okviru projekta Liveland i šire, odnosno različitih planova i politika. Sa druge strane, uz pomoć ZAO može se doći, ne samo do kvalitativnih, već i do kvantitativnih rezultata. Iz tog razloga, ZAO ne vodi dobijanju specifičnih rezultata, već praćenju određenih standarda i praktičnih primera planiranja predela prijatnih za život. Normalizacija i kvantifikacija matrice ZAO Kvantitativni pristup koršćenju rezultata dobijenih primenom Zajedničkog analitičkog okvira je veoma koristan za dobijanje opšteg uvida u različite primere, kao i za poređenje njihovog učinka na prijatnost za život i predeo. Neki pokazatelji mogu da se, međutim, primene samo na kvalitativan način. Da bi se prevazišla ograničenja kvantitativne analize uticaja predela na prijatnost za život, za potrebe razumevanja načina na koji se u planovima i politikama ova problematika tretira dodatno se 37

38 koriste i kvalitataivni pristupi. U tom smislu, intervjui 9 su postali sastavni deo ZAO. Pružajući značajne inpute za sprovođenje benčmarking analize, oni podupiru rezultate prikazane u tabelama i na grafikonima. Rezultati intervjua dopunjuju osnovna polazišta i doprinose sveobuhvatnoj analizi planiranja predela prijatnih za život u okviru izabranih studija slučaja. Sa druge strane, jedan od ciljeva preispitivanja matrice ZAO bio je da se omogući standardizacija većine odgovora kako bi oni mogli da se koriste u kvantitativnim analizama. Za tu svrhu formiran je set različitih skala i to: Odgovori Da / Ne (Da = 1 / Ne = 0) Likertova skala 1 (5 stepeni: 0 = uopšte ne; 1 = u ograničenoj meri; 2 = donekle; 3 = adekvatno; 4 = u velikoj meri; 5 = u veoma velikoj meri) Likertova skala 2 (5 stepeni: 0 = ne; 1 = za veoma malo; 2 = za neke; 3 = za nekoliko; 4 = za većinu; 5 = za sve) Zbir (zbir štikliranih ponuđenih odgovora). Kao što je ranije navedeno, opšti cilj ZAO je formiranje okvira koji bi se mogao koristiti za procenu uticaja planova i politika na predeo kao potencijala regionalnog razvoja. Pored toga, cilj ZAO je i da obezbedi ulazne podatke za identifikaciju predela kao izvora prijatnosti za život i blagostanja, što bi na više načina doprinelo ostvarenju opšteg cilja projekta Liveland. Usled kompleksnosti velikog skupa kvalitativnih karakteristika, teško je prepoznati sličnosti i razlike u regionalnom pristupu nakon poređenja pojedinačnih iskaza. Kako bi se ovaj problem prevazišao, razvijen je kvantitativni pristup koji za cilj ima utvrđivanje dominantnih karakteristika u izabranim regionima, odnosno primerima. Implikacije koje ovakav pristup ima na ZAO za cilj imaju: Doslednost, koja obezbeđuje da logika upitnika bude jasna partnerima u projektu; Konvertibilnost, koja omogućuje da kvalitativne karakteristike budu konvertovane u: o Jednodimenzionalni metod skaliranja kao što je Likertova skala (na primer, skala od 1 do 5 koja prikazuje opseg rezultata od 1 = veoma neupotrebljivo do 5 = vrlo upotrebljivo) gde izlazni podaci imaju vrednosti od 1 do 5; o Kategorijski kvantitet (na primer, niz kategorija unutar istog okvira, kao što su Učešće javnosti u procedurama planiranja?; Učešće javnosti u izradi planova?; Učešće javnosti u donošenju planskih odluka?; Učešće javnosti u reviziji planova? ), gde će izlazni podatak u ovom slučaju imati vrednost između 0 i 4; o Binarni kvantitet sa vrednostima 0 i 1 koje odražavaju nepostojanje ili postojanje pojave. Razlika između binarnog i kategorijskog kvantiteta je u tome što je registrovanje binarnog kvantiteta nezavisno od drugih kvantiteta (čak i kada drugi kvantiteti zavise od binarnog), dok se elementi u okviru kategorijskog kvantiteta odnose na isti predmet (temu); Kompletnost - da bi se obezbedila komparativnost telo upitnika treba da se zasniva na elementima koji su od značaja za sve izabrane studije slučaja. 9 Misli se na intervjue kao usmene ankete. Prim. prev. 38

39 Prezentacija i upotrebljivost rezultata Koristeći kvantitativni postupak, odgovori se mogu upotrebiti za kreiranja dijagrama oblika paukove mreže koji služe kao sveobuhvatan alat za analizu. Ovi dijagrami, takođe, pružaju mogućnost lakog poređenja učinka izabranih studija slučaja na prijatnost predela za život. Nakon primene različitih vidova vizuelizacije rezultata projekta Liveland, pokazalo se da paukovi dijagrami na najbolji način prikazuju sličnosti i razlike između izabranih primera. Paukovi dijagrami rađeni su za svaku od studija slučaja, prikazujući njihov doprinos elementima prijatnosti za život, kao i funkcijama predela Komparativna analiza Cilj sprovođenja komparativne analize je da se pokaže potencijalna primena skupa kvantitativnih pristupa, kvantifikujući sličnosti i razlike između različitih oblasti i izabranih studija slučaja. Tri oblasti od značaja za sprovođenje benčmarking analize identifikovane su kao relevantne i to: 1. Socio-ekonomski i envajronmentalni okvir koji se odnosi na zajedničke odrednice proistekle iz pojedinačnih studija slučaja. Područja obuhvaćena projektom grupisana su putem seta indikatora dostupnih na odgovarajućem NUTS nivou. 2. Konceptualna tumačenja koja podrazumevaju pretvaranje velikog skupa kvalitativnih zapažanja o konceptu prijatnosti za život u kvantitativne odrednice, na osnovu matrice koja u odnos stavlja predeo i prijatnost za život i Zajedničkog analitičkog okvira (ZAO), kao polazišta za sistematizaciju ulaznih podataka za sprovođenje benčmarking analize u odnosu na praksu planiranja u svakoj od studija slučaja i njegove praktične primene, kao posrednika između polazne analize i same benčmarking analize. 3. Pristupi u okviru prakse planiranja koji podrazumevaju generalizaciju iskustava u planiranju i njihovo pretvaranje u preporuke pomoću kojih je moguće sprovesti ocenu učinka kao osnove za utvrđivanje kriterijuma benčmarkinga. Prilikom pokušaja utvrđivanja sličnosti između izabranih primera i područja na koja se oni odnose, kao i prilikom ukazivanja na slučajeve koji mogu da posluže kao primeri najbolje prakse oučavaju se dve strane: - Kvalitativna strana, gde se utvrđuju i porede kvalitativna svojstva iskustava u okviru izabranih primera, ali i gde se utvrđuju pokazatelji koji su definisani kroz kvalitet, ali koji se za potrebe benčmarkinga mogu pretvoriti u brojčane vrednosti, - Kvantitativna strana, gde se potvrđuje da kreiranje politike zahteva formulisanje proverljivih i stoga merljivih ciljeva (Smith and Sheate, 2001; Pope et al., 2004) 10, i koja ujedno predstavlja pitanje od fundamentalnog značaja za ESPON program. Razlog za takav pristup je u osnovi taj da i kvantitativni i kvalitativni pristupi pojedinačno pokazuju ograničenja, ali kada se koriste paralelno daju novu, potpuniju sliku. Kreiranjem mešovitog metoda koji integriše kvalitativno i kvantitativno istraživanje dobijaju se kvantitativne metode pojačane kvalitativnim merenjima ključnih procesa i rezultata. Kvalitativne metode obezbeđuju podatke koji mogu da pruže uvid u funkcionisanje rezultata istraživanja i načine na koji ovi rezultati mogu da 10 Pope, J., Annandale, D., Morrison-Saunders, A., Conceptualising sustainability assessment. Environ. Impact. Asses. Rev. 24, ; 39

40 se pretoče u praksu. Kvantitativni metod, sam, može da utvrdi šta funkcioniše, ali ima ograničenu moć objašnjenja. Kvalitativni pristup može da generiše bogat korpus informacija, ali je informacija o tome šta funkcioniše prevashodno subjektivna i ne može se generalizovati. Kombinacijom dve metode može se postići mnogo kompleksnije razumevanje. Drugim rečima, kvantitativni metodi mogu da ukažu na to šta funkcioniše, dok kvalitativni metodi mogu da ukažu na to kako nešto funkcioniše. Kvantitativna evaluacija Skup kvantitativnih pristupa primenjen je u odnosu na broj ciljeva, s jedne strane, da bi podstakao metodološke pristupe gde identifikacija i kodiranje kvalitativnih karakteristika može dovesti do analitičkih kvantiteta, a sa druge, da bi podstakao potrebu za obezbeđivanjem kompatibilnih merenja. S tim u vezi, važno je da procesi kodiranja budu istovremeni i identični za sve studije slučaja. Socioekonomski i envajronmentalni okvir Kao deo karakterizacije studija slučaja, relevantnim se smatrala procena teritorijalnog učinka posmatranih područja u skladu sa ciljevima postavljenim u Lisabonskoj strategiji, Teritorijalnoj agendi Evropske unije do godine i strategiji Evropa Pokušaj procene teritorijalnog učinka bio je predmet nekoliko projekata sprovedenih u okviru programa ESPON (INTERCO, TPM, ULYSSES, između ostalih) koji su se oslanjali na ključne ciljeve evropske teritorijalne kohezije. Za potrebe realizacije projekta Liveland korišćeni su rezultati projekta INTERCO 11, preciznije izbor indikatora teritorijalnog učinka u skladu sa pokazateljima Lisabonske strategije, Teritorijalne agende Evropske unije do godine, strategije Evropa 2020 i Petog kohezionog izveštaja. Da bi se karakterizacija teritorijalnog učinka kompletirala, moguće je uključiti i glavne rezultate drugih ESPON projekata povezanih sa projektom Liveland, kao što su projekti EULUPA, ESPON CLIMATE i ATTREG. Konceptualno tumačenje: Kvantitativna procena kroz matricu ZAO Uprkos činjenici da je razlika u prirodi izabranih studija slučaja jedan od najinteresantnijih i najatraktivnijih aspekata projekta, tačno je i to da slučajevi nisu direktno uporedivi. Da bi se iskustva uporedila, neophodno je unapred definisati kriterijume na osnovu sledećih principa: Izazova i ciljeva: partneri u projektu su izrazili interes za sticanje znanja iz drugih studija slučaja. što će biti uzeto u obzir tokom poređenja; Prakse izrade i implementacije lokalnih i regionalnih planova koji daju smernice za buduće mere zaštite, razvoja i upravljanja prostorom i predelom. Kvalitativna evaluacija: intervjui Kvalitativni intervju osmišljeni su kao dopuna matrici ZAO, koja je korišćena kao kvantitativni metod za ispitivanje najboljih iskustava u 11 ESPON Territorial Indicators. A first selection of ESPON Territorial Indicators based on the Final Results of the ESPON INTERCO Project Working paper Version 26 June

41 planiranju predela prijatnih za život. Kvalitativni intervjui sastojali su se od onih pitanja na koja nije bilo moguće adekvatno odgovoriti u okviru matrice. Kvalitativne i kompleksne informacije koje su prikupljene kroz intervjue odnosile su se, pre svega, na proces planiranja i participaciju, kao i na procedure i donošenje odluka. Razlozi koji su doveli do odluke da se matrica ZAO upotpuni kvalitativnim metodom su: predstavljali su osnovne inpute za definisanje zaključaka i preporuka namenjenih različitim akterima. Tokom svih faza ovog istraživanja bilo je jasno da je neke kvalitativne informacije prilično teško pronaći, uglavnom zbog toga što relevantni procesi i procedure obično nisu dobro dokumentovani ili njihov efekat unutar planskih dokumenata i politika nije uočljiv; Utvrđeno je da modeli participacije i procedure donošenja odluka imaju veliki uticaj na prijatnost predela za život i valorizaciju predela kao potencijala; Postalo je jasno su porcedure, donošenje odluka, participacija i ceo planksi proces suviše kompleksni da bi se ispitali pomoću jedne matrice. Podatke koji su se odnoslil na matricu ZAO trebalo je popuniti pre početka intervjua. Za sagovornike su birana lica odgovorna za planiranje ispred partnerske organizacije Smernice za kreiranje politike Uopštavanje iskustava, najboljih primera i rezultata benčmarking analize sadržaja i procedura predeonog i prostornog planiranja ocenjeno je kao inspirativno za utvrđivanje opštih poruka i izradu preporuka za pristup planiranju u budućnosti za izabrane studije slučaja. Pored informacija o izazovima i ciljevima koje su partneri u projektu iznosili tokom sastanaka, krajnji rezultati komparativne procene u prethodnim fazama projekta 41

42 4. Rezultati benčmarking analize 4.1. Kvantitativna evaluacija: Socio-ekonomski i envajornmentalni okvir Jedan broj socio-ekonomskih indikatora i indikatora životne sredine kvantifikovan je na širem prostoru Evrope. Na osnovu analize niza ESPON projekta, izabran je veliki broj potencijalnih pokazatelja koji su grupisani u ukupno 8 tematskih oblasti koje, ukratko, pokrivaju sledeće problematike: Ekonomski učinak i konkurentnost Inkluzija i kvaliteta života Životna sredina i teritorijalni kapital Inovativne teritorije Integralni policentrični teritorijalni razvoj Atraktivnost Osetljivost na klimatske promene Karakterizacija korišćenja zemljišta. Za kontekstualizaciju socio-ekonomskog učinka i učinka u pogledu životne sredine NUTS 2 regiona u okviru kojih se nalaze odabrani primeri, izabrano je 13 pokazatelja, prikazanih u Tabeli 4. Grupisanje je omogućilo da se odrede regioni sličnih karakteristika. U prvom koraku posmatrane su Baskija i Navara, u drugom Slovenija koja je najpribližnija proseku Evropske unije (EU27), u trećem Južna Holandija i Severna Danska, dok je region Frajburga bilo najteže smestiti u neki od formiranih klastera, što ukazuje na najveća odstupanja u odnosu na druge regione kada se u obzir uzmu svi indikatori. Privreda Životna sredina Ljudski resursi Tabela 4: Indikatori izabrani za evaluaciju socio-ekonomskog i envajronmentalnog učinka u NUTS 2 regionima BDP Stopa nezaposlenosti Promena u stopi nezaposlenosti Prijava patenata Evropskoj kancelariji za patente prema prioritetnoj godini (na milion stanovnika), 2009 Povećanje raznovrsnosti strukture Udeo područja Natura 2000 (% od ukupne površine NUTS regiona) Proizvodnja solarne energije (kwh godišnje) Potencijal energije vetra (u satima godišnje) Plombirano zemljište na jednog stanovnika (u m 2 na jednog stanovnika) Površina plombiranog zemljišta (% od ukupne površine NUTS regiona) Stopa obrazovanja ženskog stanovništva Ukupna stopa ubrazovanja Porast stope obrazovanja muškog stanovništva Prolazeći kroz različite klastere u Tabeli 5, uočava se da su sličnosti između regiona konstantne više ili manje nezavisno od posmatranih varijabli. Idući od četiri prema dva klastera, zapaža se da se klasteri u osnovi sastoje od iste grupe regiona. Razlike između klastera ukazuju na varijacije koje bi mogle biti korisne za ekstrapolaciju rezultata analize u odnosu opšti kontekst EU27. S tim u vezi, korisno je uključiti prosečne vrednosti podataka za EU27 jer one pomažu da se uoče razlike između posmatranih regiona. 42

43 1 Tabela 5: Rezultati grupisanja na osnovu pojedinačnih indikatora i kombinovanog indikatora koji uključuje svih 13 pokazatelja ČETIRI KLASTERA TRI KLASTERA DVA KLASTERA PRIVREDA: BDP INOVACIJE - NEZAPOSLENOST ES21 País Vasco (Baskija) ES22 Navarra 1 ES21 País Vasco (Baskija) ES22 Navarra NL33 Zuid Nederland DK05 Nordjylland 2 NL33 Zuid Nederland DK05 Nordjylland 3 SL02 Zahodna Slovenija 2 SL02 Zahodna Slovenija 1 ES21 País Vasco (Baskija) ES22 Navarra NL33 Zuid Nederland DK05 Nordjylland SL02 Zahodna Slovenija 4 DE13 Freiburg 3 DE13 Freiburg 2 DE13 Freiburg PRIVREDA: BDP NEZAPOSLENOST 1 ES21 País Vasco (Baskija) ES22 Navarra 1 ES21 País Vasco (Baskija) ES22 Navarra ES21 País Vasco (Baskija) ES22 Navarra NL33 Zuid Nederland DK05 Nordjylland DE13 Freiburg 1 NL33 Zuid Nederland DE13 Freiburg 2 DK05 Nordjylland NL33 Zuid Nederland 2 3 DE13 Freiburg DK05 Nordjylland 4 SL02 Zahodna Slovenija 3 SL02 Zahodna Slovenija 2 SL02 Zahodna Slovenija ŽIVOTNA SREDINA: PRIRODA - URBANIZACIJA ES21 País Vasco ES21 País Vasco ES21 País Vasco 1 (Baskija) (Baskija) (Baskija) 1 DE13 Freiburg DE13 Freiburg 1 DE13 Freiburg 2 SL02 Zahodna Slovenija SL02 Zahodna Slovenija SL02 Zahodna Slovenija 3 ES22 Navarra 2 ES22 Navarra ES22 Navarra 4 NL33 Zuid Nederland NL33 Zuid Nederland NL33 Zuid Nederland 3 2 DK05 Nordjylland DK05 Nordjylland DK05 Nordjylland LJUDSKI RESURSI: OBRAZOVANJE ES21 País Vasco ES21 País Vasco ES21 País Vasco 1 (Baskija) 1 (Baskija) 1 (Baskija) ES22 Navarra ES22 Navarra ES22 Navarra SL02 Zahodna Slovenija SL02 Zahodna Slovenija SL02 Zahodna Slovenija 2 DK05 Nordjylland 2 DK05 Nordjylland DK05 Nordjylland 2 3 DE13 Freiburg DE13 Freiburg DE13 Freiburg 4 NL33 Zuid Nederland 3 NL33 Zuid Nederland NL33 Zuid Nederland KOMBINOVANI INDIKATORI: PRIVREDA, ŽIVOTNA SREDINA, LJUDSKI RESURSI ČETIRI KLASTERA TRI KLASTERA DVA KLASTERA ES21 País Vasco ES21 País Vasco ES21 País Vasco 1 (Baskija) (Baskija) (Baskija) 1 1 ES22 Navarra ES22 Navarra ES22 Navarra NL33 Zuid Nederland SL02 Zahodna Slovenija SL02 Zahodna Slovenija 2 DK05 Nordjylland NL33 Zuid Nederland NL33 Zuid Nederland 2 3 SL02 Zahodna Slovenija DK05 Nordjylland 2 DK05 Nordjylland 4 DE13 Freiburg 3 DE13 Freiburg DE13 Freiburg 4.2. Konceptualna interpretacija matrice ZAO Na osnovu odgovora dobijenih u okviru matrice ZAO napravljena je serija paukovih dijagrama koji obrađuju dva osnovna pitanja koja određuju ZAO: komponente prijatnosti za život i funkcije predela. Na donjem grafikonu prikazane su opšte karakteristike distribucije odgovora u okviru matrice ZAO, a koji se odnose na šest komponenti prijatnosti za život. Na paukovom grafikonu podaci za svaki od regiona zbirno iznose 100%, dok grafikon pokazuje koliki udeo se odnosi na svaku od šest komponenti. 43

44 Grafikon 1: Šest primera na osnovu šest komponenti dominiraju Baskija i Ofenburg, zatim u odnosu na komponentu 5. Praćenje gde dominira Navara i na komponentu 6. Planiranje i procedure gde dominira NP Tu. Sa strukturom koju određuju samo tri od šest komponenti, najviše odstupa Ljubljana. Sasvim je jasno da postoje sličnosti, ali i razlike između primera. Glavne razlike se vide u odnosu na komponentu 4. Aktivnosti i mere, gde 44

45 Grafikon 2: Komponente u odnosu na svaku od studija slučaja Grafikon 3: Šest primera opisanih preko pet funkcija predela Situacija je ravnomernija kada se posmatra pet funkcija predela. Na ovom grafikonu metod je isti: podaci za svaki od regiona zbirno iznose 100%, dok grafikon pokazuje koliki udeo se odnosi na svaku od pet funkcija. Dva primera izrazito odstupaju od opšteg obrasca: Ofenburg u kojem je socijalna funkcija glavni element i Baskija gde su dominante funkcije 45

46 kultura, zdravlje i privreda. Takođe, kultura i sloboda su izrazito važne funkcije u primeru NP Tu. U ostalim primerima distribucija funkcija je ravnomernija, naročito u Navari koja pokazuje iste odlike i kada je reč o komponentama prijatnosti za život. Grafikon 4: Sveukupna distribucija komponenti i funkcija funkcije i komponente mogu postati indikativne za određene karakteristike ZAO, zbog čega bi se kao važnim mogao smatrati zadatak da se odredi koji će indikatori biti najkorisniji za opisivanje razlika između izabranih studija slučaja. Ovo postaje još očiglednije u daljoj analizi gde parametri zamenjuju mesta. Dok je prethodno fokus bio na ulozi različitih funkcija u objašnjavanju razlika u komponentama, sledeći skup grafikona fokusirane je na to koliko različite komponente doprinose objašnjavanju razlika u funkcionalnim karakteristikama regiona koji su uzeti za primer Karakteristike komponenti Kako bi dobili više informacija u vezi sa interpretacijom podataka, komponente se dodatno diseciraju pomoću niza grafikona. Grafikon 5: Komponenta 1. Evaluacija i analiza za svaku od studija slučaja i u proseku Prethodni grafikoni pokazuju da su i relativna i komparativna distribucija značajne za interpretaciju rezultata. Komponente Monitoring i Planiranje i procedure naročito pokazuju kako distribucija nekoliko funkcija postaje nevidljiva kada se posmatra samo komparativna distribucija. Nadalje, grafikoni pokazuju da je broj kategorija koje se mogu razlikovati kao zasebne celine ograničen kada se i funkcije predela i komponente prijatnosti razmatraju detaljno. S tim u vezi, evidentno je i da pojedinačne Komponenta Evaluacija i analiza je posebno važna u Baskiji i Ofenburgu, dok je u Miden-Delflandu njena uloga gotovo beznačajna. U slučaju 46

47 Baskije, rad na osnovu evaluacije ima veliku težinu za određivanje karaktera predela. Grafikon 7: Komponenta 3 Strategija i vizija za svaku studiju slučaja i u proseku Grafikon 6: Komponenta 2. Proces planiranja i participacija za svaku od studija slučaja i u proseku Izuzev urbanog regiona Ljubljane, sve studije slučaja pokazuju relativno ujednačen značaj komponente Proces planiranja i participacija, sa vrednošću bliskom proseku i najvećom vrednošću za NP Tu. Komponenta Strategija i vizija naročito je važna u Baskiji. Očekivao se i veći značaj ove komponente u Miden-Delflandu, ali se ova opština na grafikonu pojavljuje prilično diskretno. Ostali primeri pokazuju prilično ujednačen značaj komponente 3. 47

48 Grafikon 8: Komponenta 4 Aktivnosti i mere za svaku od studija slučaja i u proseku Grafikon 9: Komponenta 5 - Praćenje za svaku od studija slučaja i u proseku Baskija i Ofenburg pokazuju veći udeo Komponente 4, a za njima sledi Navara. Važno je imati na umu da Baskija još uvek nije sprovela nijednu od aktivnosti, dok su aktivnosti i mere već našle svoje mesto u primeni lokalnog prostornog plana Ofenburga. Od svih najviše ponovo odstupa urbani region Ljubljane. U pogledu monitoringa jasno dominira Navara koja predstavlja i jedini primer gde je stvarno razvijen indeks praćenja prostornog planiranja i predela. Posmatrajući grafikon, evidentno je da monitoring predstavlja izazov i komponentu koju je potrebno pojačati u svim primerima analiziranim kroz ZAO. 48

49 Grafikon 10: Komponenta 6 Planiranje i procedure za svaku od studija slučaja i u proseku Grafikon 11: Funkcija kulture u svakoj od studija slučaja i u proseku Kada je reč o ovoj komponenti, jasna je dominacija primera NP Tu, za kojim sledi primer opštine Miden-Delfland. S obzirom da je u oba slučaja reč o planovima predela, očekivalo bi se i značajnije učešće primera Ofenburga Funkcionalne karakteristike Iako je distribucija prilično jednaka, NP Tu i Baskija pokazuju veći značaj funkcije kulture, a za njima sledi Navara. U ovim primerima pitanje identiteta se pokazalo kao veoma relevantno prilikom ocene predela i definisanja ciljeva planiranja i upravljanja. Grafikon 12: Ekonomska funkcije u svakoj od studija slučaja i u proseku Kako bi dobili više informacija potrebnih za tumačenje seta podataka, funkcije su dodatno disecirane pomoću niza grafikona. 49

50 Nedostatak informacija u planu pokazuje da je ekonomska funkcija beznačajne u Miden-Delflandu. Baskija i Navara pokazuju najveći značaj ove funkcije, što ukazuje na multifunkcionalni pristup predelu. Kao što je bilo i očekivano, i Ofenburg pokazuje relativno velik značaj ekonomske funkcije. Grafikon 14: Zdravstvena funkcija u svakoj od studija slučaja i u proseku Grafikon 13: Socijalna funkcija u svakoj od studija slučaja i u proseku Podaci za analizu funkcije zdravlja bile su dostupne u svim studijama slučaja. Najveći značaj ovih funkcija pokazuje Baskija, za kojom sledi Ofenburg. Grafikon 15: Funkcija slobode u svakoj od studija slučaja i u proseku Socijalna funkcija dominantna je u Ofenburgu, za kojim slede Navara i Baskija. Za NP Tu, Ljubljanu i Miden-Delfland informacije nisu bile raspoložive. Funckcija slobode ima relativno jednak značaj u svim studijama slučaja. 50

51 Grafikon 16: Zastupljenost svih funkcija zajedno u svakoj od studija slučaja kvantitativni pristup bi, međutim, trebalo pažljivo koristiti, ne izvlačeći detalje koji ne mogu biti potkrepljeni brojevima. Grafikoni omogućavaju identifikaciju i opisivanje nekog važnog detalja koji bi inače ostao nezapažen, zbog čega su korišćeni u daljoj analizi Multivarijaciona analiza Jedan od načina pronalaženja trendova i karakteristika iz kompleksnog skupa kvantitativnih podataka jeste da se primeni multivarijaciona analiza. Imajući u vidu da su neki principi već predstavljeni u prethodnim poglavljima, u daljem tekstu fokus će biti na rezultatima. Broj funkcija i kategorija zastupljenih u svakoj od studija slučaja takođe je važan. Baskija i Ofenburg pokazuju najveći broj funkcija (5), dok ih opština Miden-Delfland ima najmanje (3). Raspodela funkcija pokazuje vrlo jasnu razliku u karakteristikama Navare, Ofenburga, Baskije i donekle NP Tu, sa jedne strane, gde svaki od primera predstavlja % od ukupnog broja varijacija, dok sa druge strane, Ljubljana i Miden-Delfland predstavljaju manje od 10 % svaki. Izrazite razlike u zastupljenosti još su očiglednije kada se posmatraju različite funkcije. Najupečatljivije su funkcija kulture, zdravstvena i socijalna funkcija, koje su u NP Tu, Miden-Delflandu i Baskiji zastupljene sa po otprilike 25 %, pokrivajući tako polovinu varijacije, dok u ostalim studijama slučaja ove funkcije imaju značaj koji je manji od 10% Analiza kvantifikovanih karakteristika komponenti i funkcionalnih karakteristika Kod kvalitativnog pristupa mnoge informacije ostaju, manje ili više, sakrivene, što postaje još očiglednije kada se izvrši njihova kvantifikacija. I Interpretacija tri dimenzije Polazna tačka za ovu analizu je normalizovan skup podataka, a u Tabeli 6 rezultati normalizacije su prikazani i bojama, jer to daje dobru indikaciju varijacija u podacima. Strukturisanje podataka u pojedinačne matrice za svaku od studija slučaja, gde su u kolonama prikazane funkcije, a u redovima komponente predela, omogućuje neposredan pregled sličnosti i razlika među setovima podataka. Korišćenjem boje prema ključu, setovi podataka postaju trodimenzionalni, što doprinosi daljem sagledavanju podataka i započinjanju interpretacije rezultata. Složenost podataka je, međutim, takva da dimenzija ima daleko više. Svako polje u tabeli predstavlja jednu dimenziju, tako da šest komponenti i pet funkcija predela generišu zajedno 30 dimenzija Generalizacija 30 dimenzija Dve tehnike koje je očigledno potrebno primeniti su: Analiza glavnih komponenti (AGK) i Faktorska analiza (FA). Obe tehnike zasnivaju se na 51

52 gotovo istim procedurama računanja, a za cilj imaju analizu grupa varijabli koje stoje u korelaciji, kako bi se smanjila njihova kompleksnost. Analiza glavnih komponenti služi za pronalaženje optimalnih načina za kombinaciju varijabli kako bi se dobio manji broj setova podataka, dok se faktorska analiza koristi za utvrđivanje strukture koja se nalazi u osnovi takvih varijabli, kao i za procenu rezultata koji su neophodni za merenje samih latentnih faktora. U analizi glavnih komponenti, komponente su linearne kombinacije koje maksimiziraju zajednički udeo varijanse. podataka sa, takođe 30 dimenzija, s tim što su u okviru analize glavnih komponenti najveći iznosi varijanse opisani u okviru prve dimenzije, drugi po veličini u okviru druge dimenzije, itd. U okviru faktorske analize cilj je bio da se uz pomoć faktora objasni kovarijansa ili korelacije između varijabli. U skladu sa tim ciljem, u fokusu ove analize se nalaze glavne komponente. I u okviru analize glavnih komponenti i u okviru faktorske analize, originalni 30-o dimenzionalni set podataka konvertovan je u nove setove 52

53 Tabela 6: Sirovi i normalizovani podaci kao matrice (po jedna za svaki region/područje) prikazani kodifikovanim bojama (od zelene koja ima vrednost 0, preko žute do crvene koja označava najviše vrednosti) 53

54 Ključno pitanje u ovom kontekstu je ono što je prikazano u redu pod nazivom sopstvena (svojstvena) vrednost (Eigenvalue), odnosno u poslednja četiri reda levog dela Tabele 7 koja prikazuje rezultate analize glavnih komponenti (AGK). Ovaj red pokazuje koliko se od varijanse nalazi u okviru prve glavne komponente (PRIN1), koliko u okviru druge, koliko u okviru treće, itd. U ovom slučaju prikazano je samo prvih pet komponenti/faktora, ali je jasno i zašto. U pretposlednjem redu levog dela Tabele 7, pod nazivom Proporcija, prikazano je koliki se procentualni udeo ukupne varijanse nalazi u svakoj od glavnih komponenti, a u poslednjem redu, pod nazivom Kumulativno, prikazana je suma proporcija. Na taj način prikazana je ukupna varijansa gde se 37.12% nje nalazi u okviru prve komponente, 24,7% u okviru druge, itd. U okviru prve dve glavne komponente tako se nalazi 61.82% ukupne varijanse da bi zaključno sa petom glavnom komponentom ukupan zbir udela iznosio 100 %. Stepenujući na kvadrat brojeve u kolonama koje se odnose na analizu glavnih komponenti, prikazano je u kojoj meri svaka varijabla doprinosi konačnom rezultatu. Tako je birajući kombinaciju najviših pozitivnih i najnižih negativnih vrednost,i moguće dobiti rezultat gde se uz pomoć izbora varijabli može opisati relativno visok procenat ukupne varijanse za dati set podataka. 54

55 Tabela 7: Sopstvena (svojstvena) vrednost 55

56 Dominantne funkcije i komponente Tabela 8: Dominantne komponente Izabrane varijable su sa leve strane tabele označene različitim bojama, dok se sa desne strane pojavljuju njihovi potpuniji nazivi. Kao što se može videti, utvrđeno je da na analizu najviše utiče 14 varijabli, što je manje od polovine njihovog ukupnog broja, dok ostale varijable imaju mnogo manji ili nikakav uticaj na varijacije utvrđene Zajedničkim analitičkim okvirom. U Tabeli 8 prikazani su normalizovani podaci sa svim najuticajnijim varijablama. Plavom bojom označene su varijable iz odnosa Komponenta 1/Faktor 1, a roze bojom varijable iz odnosa Komponenta 2/Faktor 2. Statistički gledano, 14 najuticajnijih varijabli predstavljaju one varijable koje objašnjavaju više od polovine varijanse i koje, na taj način, određuju većinu sličnosti i varijacija u rezultatima konverzije kvalitativnih informacija u kvantitativne setove podataka u okviru ZAO. Prilikom interpretacije rezultata važno je, međutim, voditi računa da korelacija između nekih komponenti može baciti senku na niži nivo korelacija između nekih drugih komponenti. Tako može izgledati čudno da funkcija kulture, iako u značajnoj meri prisutna u vezama između, na primer, zdravstvenih i ekonomskih karakteristika u svim posmatranim regionima, može biti dominantna. Takođe je interesantno posmatrati ulogu pokazatelja u rezultatima. Od ukupno 14 varijabli, pet se odnosi na komponente indikatora, a drugih pet na ekonomsku funkciju. Komponenta 3 - Strategija predstavljena je kroz tri varijable. Tabela 8 u tom smislu daje predlog koje funkcije i komponente bi trebalo detaljnije razmotriti kako bi se dobila korisna analiza kvalitativnih karakteristika. 56

57 Sličnosti i razlike između posmatranih slučajeva Poslednji deo kvantitativne analize odnosi se na sličnosti i razlike između šest izabranih studija slučaja u pogledu odgovora na ankete sprovedene u okviru ZAO. Poređenje je sprovedeno putem klaster analize, analize gde se rastojanja između slučajeva utvrđuju u višedimenzionalnom prostoru koji je, pak, određen varijablama ZAO. U Tabeli 9 rezultat grupisanja je prikazan grafički pomoću dendrograma, kao i kroz proračun promena u sopstvenim (svojstvenim) vrednostima u skladu sa kretanjem procedure grupisanja. Softver koji se u analizi koristi počinje sa potragom dva izabrana slučaja koja imaju najviše sličnosti i kombinovanjem podataka formira prvi klaster. Potraga se, zatim, nastavlja sa četiri preostala slučaja i formiranjem ostalih klastera. Svaki put kada se formira klaster beleži se promena sopstvene (svojstvene) vrednosti, a proces se nastavlja sve do konačne situacije u kojoj svih šest slučajeva pripada jednom klasteru. Kao što se može videti na dendrogramu, prvo su grupisani NP Tu i Navara, zatim je njima pridružen urbani region Ljubljane, a u sledećem koraku Baskija. Miden-Delfland i Ofenburg su posebno grupisani, da bi se na kraju svi klasteri povezali. Razdaljina koja je grafički prikazana ilustruje nivo sličnosti. Na primer, razdaljina između klastera u okviru kojeg se nalaze NP Tu i Navara do uključenja Ljubljane je kratka, dok je razdaljina do uključenja Baskije nešto veća. Brzim pogledom na rezultat analize može se primetiti da su Ofenburg i Miden-Delfland izdvojeni kao posebna grupa, dok se ostali slučajevi stepenasto povezuju u klaster u okviru kojeg NP Tu i Navara pokazuju najviše sličnosti. Pre povezivanja sa Ofenburgom i Miden-Delflandom, ovoj grupi pridružuje se Ljubljana, a zatim i Baskija. 57

58 Tabela 9: Dendrogram klaster analize 58